VELIKI SEKEN

Živeli jednom starac i starica pa nisu imali dece. Jedina njihova imovina behu dva irvasa koja su pasla privezana dugackim užetom odmah pokraj jarange, da ne bi pobegla u tundru. Susedi su imali mnogo dece, te su im starac i starica zavideli. Jednom se susedi odseliše iz toga kraja, i starcu i starici sasvim opuste život. Onda ce starac reci svojoj ženi: - Udri u bubanj! - Ne mogu da držim bubanj u rukama! - Ja cu ga držati, a ti samo udaraj! - rece starac. - Mada više nismo kadri da udaramo onako kako smo to mogli u mladosti. Tako i uciniše, te starica poce da udara u bubanj. Na njenu lupu pojaviše se davoli. - Šta tražiš od nas, stara? - upitaše oni. - Stari i ja bismo hteli da imamo sina. - Napravite dva tuljana od drveta pa ih bacite na put kada bude prolazio karavan davola. Ujutru stara kuva caj, a starac pravi tuljane. Napravio starac tuljane, stavio ih pod jastuk i nije stigao ni da popije caj, kad cuje kako se približava karavan. Prolazi pokraj jarange karavan davola. Bacila starica na put drvenog tuljana i zaustavio se ceo karavan. Onda keli povikaše: - Uklonite tuljana s puta! - Ne, necemo ga ukloniti! - Uklonite ga, pa cete opet biti hitri kao u mladosti! - Ne, nije nam potrebno da budemo hitri kada smo ostareli. - Onda cu vas naciniti bogatim! - rece predvodnik karavana. - Ne, ne treba nam ni to, i za to smo vec ostareli! - Pa šta onda hocete? - Sina! - Dobro! Samo ja imam velike sinove, ako vam ih dam, pobeci ce od vas. Bolje ih zatražite od kelija Sekena, njegovi su maleni. Uklonili starac i starica tuljana te odjezdio karavan davola. Uskoro se približi karavan kelija Sekena. Bacila starica tuljana na put, zaustavio se ceo karavan i irvasi sa cela poceli da guraju Sekena. - Uklonite s puta tuljana - vice Seken - bicete opet hitri kao u mladosti! - Ne treba nam to! - Nacinicu vas bogatim! - Ne treba nam ni to! - Pa šta onda hocete? - Sina! Poveo ih Seken prema saonicama u kojima su se vozila deca. Hteo on da im da onoga što je tek prohodao. - Ne - rekoše starac i starica - taj ce pobeci od nas. Seken htede da im da dete koje ume da sedi. - Ne, uzecemo samo onoga kome još ni pupak nije otpao! - i starica ponese mališana u svoju jarangu, starac ukloni tuljana i Sekenov karavan ode. Mališan rastao naglo kao u bajci, pa kada mu je bilo dve godine, otide da spava sa irvasima, tako da je u jarangu dolazio samo preko dana. Jedne noci, došao mališanu keli pa ce mu reci: - Ustaj, Sekene, vreme je da podeš Tanairginu po mladu! - A kako cu naci put? - Ja cu ti reci: doci ceš na Mesec, pa na Sunce, zatim na sazvežde Nauskatemkin, te ceš se naci u jarangi Tanairginoj. On ce baciti kamen, ti ceš ga docekati ustima, i kamen ce se raspasti u paramparcad. Kada dodeš u jarangu, on ce te ponuditi svakojakim dakonijama. Ko pojede više od Tanairgina, tome ce i pripasti njegova kci-jedinica. Kada podeš u gornju tundru, nemoj zaboraviti da rasporiš sebi trbuh, kako bi hrana koju budeš jeo propadala kroz tebe, Sunce i Zemlju. Kada te Tanairgin pošalje da cuvaš stado, ti napuni ogrtac-kamlejku puhacevim repovima pa ih prospi nasred stada. Kada na tebe nasrne divlji irvas, ti mu slomi rogove. Kada podeš u gornju tundru, reci ceš materi da se ne brine, moci ce da te vidi kao maleni oblacak. Samo je zamoli da ništa ne govori starome! Pošao Seken kuci i rekao materi kako ide Tanairginu da se oženi njegovom kceri. - Nemoj ici - odgovarala ga je mati - tamo ce te ubiti! - Ne, nece me ubiti. Vraticu se kroz dva dana kao maleni oblacak. - Dobro - pristade mati, i Seken pode ka Suncu. Polete Seken na Mesec, zatim na Sunce, na sazvežde Nauskatemkin, i tada mu Tanairgin baci kamen. Seken ga doceka ustima i polete na zvezdu. Prilazi on jarangi Tanairginovoj, kuca na vrata. - Ko si? - pita domacin.

- Ja sam Seken! - Iz donje tundre? - Da! Ušao Seken u jarangu, starica Tanairginova raspalila vatru i pocela da kuva caj. - Dok se caj kuva, daj nam, ženo, nešto da pojedemo! - rece Tanairgin. Donela im starica kita na velikoj drvenoj ciniji. Pojeli njih dvojica kita, pa ce domacin zapitati gosta: - Hoceš li još da jedeš? - Hocu! - odgovara gost. Donela starica morskog konja. Pojeli i njega. - Još? - pita Tanairgin Sekena. - Dajjoš! Sekenu pak sva hrana propada u rupu kroz Sunce i Zemlju. Donela domacica tuljana. Pojeli i njega. Donela drugog, pojeli i njega. - Još? - upita starac. - Još! - rece Seken. - E, tebe covek bogme ne može nahraniti! - I oni poceše da piju caj. Tada domacin rece: - Sutra izjutra ceš doterati celo moje stado pred jarangu. Tanairgin je znao da je njegovo stado ogromno i da ga valja podeliti u grupe - tek tada je moguce doterati ga, pa i to ne može da ucini jedan covek. Ujutru pošao Seken, napunio kamlejku puhacevim repovima. Primetio predvodnik stada Sekena pa se stuštio prema njemu kao vihor da ga smoždi. Zgrabio Seken irvasa za rogove, zavrnuo mu glavu i rogovi ostali u Sekenovim rukama a irvas šmugnu u stado. Onda Seken prosu na zemlju puhaceve repove iz kamlejke, a repovi se pretvoriše u nevidljive cobane te poteraše celo stado. Izašao Tanairgin iz jarange pa upitao gde je divlji irvas. Pokazao mu Seken rogove i rekao: - Evo gde je! Okrenuo se Tanairgin ne obelivši zuba. Posle nekog vremena bi priredena svetkovina. Razmišlja Seken kako bi došao do svoje mlade. "Stari keli mi je govorio da je drže u sanduku!" Onda ce Seken reci Tanairginu: - Daj mi vode! - Idi u jarangu. Ušao Seken u jarangu, pretvorio se u bubu sa svetlom mrljom na glavi pa poceo da mili po svim uglovima. Zavukao se u sanduk gde mu je mlada bila sakrivena, i opet se pretvorio u Sekena. Kad dode vece, Tanairgin se seti Sekena pa pojuri u jarangu. Naculji uši, kad ima šta da cuje - njegova kci i Seken smeju se od srece. Otvori otac sanduk, a kci vec rodila dete. Podelio stari Tanairgin stado na dva dela -jednu polovinu ostavio sebi, a drugu dao kceri. Pošao karavan - na celu Seken s kopljem u rukama, za njime - stado irvasa, a na zacelju žena s detetom u toplim saonicama. Dugo je stajao stari Tanairgin i pratio pogledom svoju kcer, dok se karavan nije izgubio iz vida. . . . Sedi Sekenova mati na rogovima irvasa i gleda u nebo. Vidi ona majušni-majušni oblacak. Stao oblak da se približava zemlji, kad vidi stara da neko stoji na oblacku pa zapeva od radosti: - Treba skuvati caj, žuri mi sin moj u goste. Cuo starac ženu gde peva, pa ce je upitati: - S kim to, ženo, razgovaraš? - Tako, sama sa sobom. Oblacak se vec sasvim približio. Mati raspalila vatru, stavila cajnik i pošla da doceka sina. Seken skoci sa oblacka, zagrli mater pa pode u susret ženi, a irvasi samo nailaze li nailaze, silaze sa oblaka u citavim stadima. Najposle i tople saonice dodirnuše zemlju i zaustaviše se, te Seken izvede iz njih svoju ženu i dete. Uto citavu okolinu obasja neka narocita svetlost. Stoje starac i starica, samo zinuli od cuda. Mahnula rukom žena Sekenova - a pred njom se pojavila jaranga bela kao sneg i velika kao cuka. Ušla ona u jarangu, mahnula drugom rukom - kad svud unaokolo zablista bakarno posude. Sela ona nasred jarange - a pred njom se pojavilo belo ognjište, razbuktala se vatra u njemu i stao da kipi veliki kotao s citavim irvasima. Žena Sekenova podigla beli polog i pozvala stare. A onda Seken rece ocu: - Otidi, oce, u susednu naseobinu, pa reci da je sutra kod nas praznik. - Šta cu ja tamo, samo ce mi se smejati i niko nece hteti da dode? - A ti ih pozovi, pa ako podu - dobro jest, a ako ne podu - nije važno! Pošao starac da zove susede. Dolazi on u naseobinu, poziva u goste, a susedi mu se podsmevaju: - Ta idi, molim te, stari, a gde su ti irvasi? Cime misliš da nas ugostiš? - Moj sin je doterao citavo stado. Nasmejaše se susedi: - Mora da je vašljivac neki taj tvoj sin! - Nije, nije, hajdete vi samo! Najposle bogati susedi iz radoznalosti podoše smejuci se: - Dela, stari, vodi nas što pre! Došli oni sasvim blizu, vec se vidi jaranga. - A gde ti je jaranga?

- Eto je! - Ma jesi li ti pri cistoj svesti? Pa to je obicna snežna cuka! Pridu oni bliže, kad ono - odista jaranga! Udoše, osvrcu se, a pred njih izlazi Seken. Pozdravi ih i ponudi da sednu. Izašla iz pologa žena pa stala da poslužuje goste. A oni ni caj da piju ni mesa da okuse, nego samo pilje u domacicu. Vratili se susedi, skupili se u jedan polog pa rekli: - Moramo ubiti Sekena. A Seken leži kod kuce u pologu i veli ženi: - Cuj, ženo, šta to oni zbore - hoce da me ubiju! Ujutru došli bogati susedi, pa zovu Sekena u lov. Pošao Seken s njima. Odveli oni njega daleko u tundru pa posedali da se odmore. Jedan od njih iskresao vatru iz kamena. Seken se nagnu da pripali, a drugi ga udari nožem u leda. Pade na zemlju Seken. Bogataši skociše sa svojih mesta, pa potrcaše prema njegovoj jarangi. Onaj sa cela povika: - Ko prvi stigne, tome neka pripadne žena! Drugipovika: - Ko drugi stigne, tome neka pripadne jaranga! Trce oni, zadihali se. Onaj sa cela dotrcao pred jarangu pa seo na zemlju. Dotrcao drugi, pa i on seo ne ušavši u jarangu. Okupili se svi, kad imaju šta da vide - sedi Seken u jarangi i pije caj. Ustali bogataši i pošli kuci. Došli oni, pa ce upitati najstarijeg medu njima: - Kaži nam, stari, ti koji si najviše živeo medu nama, ubili smo coveka, a on oživeo. Šta to treba da bude? Promislio starac, pa rekao: - Niste vi ubili coveka nego njegovu senku. Sutradan ujutru bogataši opet došli u jarangu Sekenovu. Ugledao ih Seken pa ce im reci: - Vidim, krenuli ste u lov. Povedite i mene! - Mi smo po tebe i došli! Pošli oni. Samo što se jaranga Sekenova izgubila iz vida, nasrnuli bogati susedi na Sekena, isekli ga na komade pa ove razbacali po tundri. Uto dolete gavrani pa sve iskljuju. Onda se bogati susedi nasmejaše pa rekoše: - Cik sad pokušaj da oživiš! Opet oni pojurili jarangi Sekenovoj sa uzvicima "Ko prvi stigne, tome neka pripadne žena, a ko drugi - tome neka pripadne jaranga". Dotrcali pred jarangu, kad tamo - sedi Seken u pologu, pije caj pa ce im reci: - Došli ste! Okrenuše se bez reci i odoše. Kad su se malo udaljili, stadoše pitati jedan drugog: "Šta je ovo sad? Šta je ovo sad?" Rešiše da pozovu Sekena na svetkovinu, pa da ga bace u duboku jamu i zatrpaju zemljom. Pozvali oni Sekena na svetkovinu. Došao Seken sa ženom i detetom. Za vreme igre domacin mu dao bubanj i zamolio ga da nešto odsvira. Uzeo Seken bubanj pa tiho rekao ženi: - Stavi dete na kolena! Cim ja padnem u jamu, a ti odmah podi za mnom! Pošao Seken da svira i pao u jamu. Žena - za njim. Padali oni, padali, pa najposle dospeli u donju tundru. A tamo sedi stari davo pa ce ih upitati: - Šta tražite ovde? - Nismo došli po svojoj volji, bacili su nas ovamo! Na to stari davo rece svojim malim davolcicima. - Odvedite ih nazad na zemlju! A uz saonice odostrag privežite besnog irvasa! Sede bogati susedi u jarangi, raduju se što su se otarasili Sekena. Stoji ispred njih najstariji medu njima. Oni mu rekoše šta su ucinili sa Sekenom. Zavrteo starac glavom, pa ce im reci: - Niste dobro ucinili. Zato cete se i sami loše provesti! Oterali bogati susedi starca. Najednom - iz zemlje izmili bubica, a za njom irvasov rog. Sede susedi i posmatraju. Onda se pojavi drugi rog, za njime irvasova glava, vrat i najposle citav irvas, saonice, na saonicama Seken sa ženom i detetom, a iza saonica na užetu - besni irvas. Onda besni irvas poce da se bacaka tamo-amo, te sve susede izgazi i zatrpa u zemlju. A Seken pode s porodicom kuci.

(Eskimska)