Predrag Peri{i}

“2024”Vesela dramska igra u jednom delu

126 Predrag Peri{i}

PREDRAG PERI[I], filmski scenarista i dramski pisac,ro|en je u Beogradu 1942. godine. Zavr{io je Akademiju za pozo-ri{te, film, radio i tv, odsek Dramaturgija u klasi profesoraJosipa Kulunyi}a.

Napisao je scenarija za slede}e filmove:

Qubavni `ivot Budimira Trajkovi}a (1976), re`ija Dejan Ka-raklaji} (Prva nagrada za scenario na prvom Festivalu filmskogscenarija u Vrwa~koj Bawi. Srebrna arena za film na Jugo-slovenskom festivalu u Puli. Nagrada Beograd-filma za najgle-daniji film godine).

Rad na odre|eno vreme (1980), re`ija Milan Jeli} (Zlatna arenaza najboqu mu{ku ulogu - Qubi{a Samaryi}. “Jelen” - prva nagradapublike na festivalu u Puli).

Moj tata na odre|eno vreme (1981), re`ija Mlan Jeli}. Razvodna odre|eno vreme (1982), re`ija Milan Jeli}.

Maturanti (1985), re`ija Milan Jeli}.

Happy end (1987), re`ija Milo{ Radovi} (Koprodukcija Jugo-slavija - Italija - Francuska).

Nije lako s mu{karcima (1989), re`ija Mihajlo Vukobratovi}(Nagrada Beograd-filma za najgledaniji film godine).

Policajac s Petlovog brda (1993), re`ija Mihajlo Vukobra-tovi}.

127

Senke uspomena (1999), re`ija Predrag Velinovi} (Prva na-grada za senario na Festivalu Jugoslovenskog filma u HercegNovom. Druga nagrada za scenario na Festivalu filmskog sce-narija u Vrwa~koj Bawi. U~e{}e na Festivalu u Moskvi u zva-ni~noj konkurenciji).

TV serija Policajac s Petlovog brda (1995), re`ija MihajloVukobratovi} (10 epizoda).

Autor je dramskih dela:

Strah i nada Nade`de Mandeq{tam, Narodno pozori{te uBeogradu, re`ija Bora Grigorovi} (1982).

Strah i nada Nade`de Mandeq{tam, Narodno pozori{te Som-bor, re`ija Vida Ogwenovi} (1985).

@ivot i prikqu~enije vojnika Ivana ^onkina, dramatizacija,Ateqe 212, re`ija Zoran Ratkovi} (1985).

Briqantin, adaptacija i dramatizacija, Teatar T, re`ija Mi-hajlo Vukobratovi} (1995).

Na festivalu Dani komedije u Jagodini 2000. godine, stru~ni`iri festivala dodelio je prvu nagradu za najboqi komedio-grafski tekst Predragu Peri{i}u za tekst komedije Heroji.

Komediju Heroji otkupilo je Pozori{te na Terazijama i sta-vilo u svoj okvirni repertoar za 2005. godinu.

Na konkursu za rado dramu Radio Beograda, 2004. godine dobio jedrugu nagradu za radio dramu Nastavi}u da ti pi{em svojimo~ima.

“Narodna kwiga” izdala mu je, 2000. godine, roman Senke uspo-mena.

Niz godina je bio urednik Kulturno-zabavnog programa RTS-a.Autor je i scenarista vi{e desetina emisija i serija na pro-gramima RTS-a.

Od 2000. godine je vanredni profesor na katedri Dramaturgijena Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde predaje predmetFilmski i tv scenario.

LICA:

UPRAVNIK

DOKTOR PRIPRAVNIK

STARAC

DAMA

^OVEK-auto

DE^AK

@ENA U BUNDI

Doga|a se u Ni{u, u psihijatriskom azilu godine 2024.

128 Predrag Peri{i}

Predrag PERI[I]

“2024”Vesela dramska igra u jednom delu

I SCENA

Soba upravnika bolnice. Za stolom sedi upravnik bolnice i jede. Kucawena vratima.

UPRAVNIK: Napred!

U sobu boja`qivo u|e mladi doktor pripravnik sa velikom putnomtorbom.

DOKTOR: Dobar dan!

UPRAVNIK: Dobar dan

DOKTOR: Ja sam Marko Radivojevi}, doktor sta`ista!

UPRAVNIK: Doktor sta`ista?

DOKTOR: Sa vama je razgovarao profesor Andrejevi}, on me je prepo-ru~io radim magistarski rad “Akutni oblici depresije sasuicidnim simptomima”.

UPRAVNIK: Kako je profesor Andrejevi}?

DOKTOR: Dobro, pozdravqa vas!

UPRAVNIK: On nema pametnija posla nego da mi {aqe neke {iqokuraneda ih ja u~im onome {to je trebalo on da ih nau~i!

DOKTOR: Meni nedostaje praksa!

UPRAVNIK: Pro{etajte ulicama Beograda ludaka imate na svakom }o-{ku. Vi{e je ludaka na ulicama neko u bolnicama! Pro{e-tajte Knez Mihajlovom, to vam je najboqa praksa.

DOKTOR: Ovde su moje preporuke, diploma, nagrade, u~e{}e na semi-narima!

UPRAVNIK: Mo`ete time da obri{ete dupe!

DOKTOR: Molim?

UPRAVNIK. Ka`em: mo`ete sa tim da obri{ete dupe! Jeste li u `ivotuvideli ludog ~oveka!

DOKTOR: Nisam

UPRAVNIK: Znao sam! Doktore, boqe se vratite odakle ste i do{li. UUniverzitetskoj biblioteci pro~itajte nekoliko kwiga inapi{ite seminarski rad. Tako je uostalom doktorirao iva{ profesor. On nikada u `ivotu nije video ni jednogludaka pa mu to ni malo ne smeta da objavquje nau~ne radovei pose}uje nau~ne seminare. Jasno!

“2024” 129

DOKTOR: Jasno!

UPRAVNIK: Za dva sata imate autobus za Beograd... Sre}an put i vidimose na nekom nau~nom skupu.

Upravnik iza|e iz kancelarije. Doktor gleda na sat. Sedne na klupu uhodniku. Na klupi sedi jedan starac. doktor izvadi cigaretu, krene dazapali pa zastane.

DOKTOR: Da li je ovde dozvoqeno pu{ewe?

Starac }uti.

DOKTOR: Ho}ete vi da zapalite jednu! Danas vi{e niko ne pu{i!Svuda je zabraweno pu{ewe! A ja nikako da ga se odreknem.Bio sam na nekoliko kurseva,seminara, grupnih terapija ini{ta. Shvatam {tetnost pu{ewa, sve mi je jasno... Po ceodan `va}em neku hemiju da mi se pu{ewe smu~i, a ta hemijaje sigurno sto puta {tetnija... A opet pu{im! Nije vi{e umodi, nije civilizovano... Sitan porok a ne mogu da ga seoslobodim... Ponekad me je i sramota zbog toga! Svi sezabavqaju. u`ivaju vode pametne razgovore, prave kontakte,poznanstva, karijere... A ja u nekom }o{ku sam, napu{ten odsvih, pu{im... Ba{ me briga za poznanstva, kontakte, kari-jeru... Meni je najlep{e kada se usamim i pu{im... Ni sa kimne razgovaram, nikome ne dajem komplimente... Samo }utimi pu{im...

Starac }uti, ne pomera se.

DOKTOR: Ja sam posebno te`ak slu~aj, jer sam doktor! Savetujemdruge kako da se izle~e od neke bolesti... A i pu{ewe jeneka vrsta bolesti... Kako druge da izle~im kada ne mogusam sebe... Nisam vam rekao: ja sam do{ao na sta`... Meni nedostaje prakti~no iskustvo, rad sa pacijentima... Teorijskisam dobro potkovan... Ali ovde nema posla za mene! ^ekamautobus za Beograd! I}i }u mo`da i vozom... To je pola satado Beograda. Te brze pruge TGV, to je ~udo tehnike! Tristana sat... A dok se vozite ni{ta ne prime}ujete... Samozabraweno je pu{ewe u celom vozu... Nema ~ak ni onihposebnih odeqaka za pu{a~e... Sve je hermeti~no zatvo-reno... Zbog brzine... Vozili ste se tim vozom?

Starac }uti. Zazvoni mobilni telefon.

DOKTOR: Ti si qubavi... Kako je pro{lo? Nikako? Nisu zainterso-vani za moj rad! Ne zanima ih ni moja magistarska tema?Wima je to sve strano i nerazumqivo! Ovo je ipak pro-vincija! Pogre{io sam {to sam i do{ao! A ti? Misli{ na

130 Predrag Peri{i}

mene? Voli{ me? Vra}am se danas... Jedva ~ekam da tevidim! Toliko sam te se u`eleo! A ti mene? Naravno...Pri~a}u ti kada se vidimo. Mo`da je i boqe. Ovde sveizgleda kao da su jo{ u kamenom dobu! Znam... Sutra jeveliki dan... Sutra su izbori...

Starac se iznenada baci na doktora i po~ne da ga davi... Doktoruispadne mobilni telefon... Starac ga davi, baci ga na pod.

Iz kancelarije istr~i Upravnik... poku{a da odbrani Doktora... dotr~edva bolni~ara... odvode starca.

Upravnik podi`e Doktora sa poda.

UPRAVNIK: Rekao sam vam... Takvi kao vi samo stvaraju probleme... [taste mu rekli da vas je napao...

DOKTOR: Ni{ta, apsolutno ni{ta... Razgovarali smo o {tetnostiduvana! Zazvonio je telefon, javila se moja verenica da mepodseti da je sutra veliki dan.... Razgovarao sam telefonom.Iznenada je sko~io na mene... Samo {to me nije zadavio...

UPRAVNIK: Da sam ja pravi upravnik ja bih pustio da vas zadavi... Jedankao vi mawe na svetu... U~inio bih dobro delo za nauku...Ratosiqao bih se jo{ jednog {upqoglavca... Otprati}u vasdo izlaza i po`eleti vam sre}an put...

DOKTOR: Ko je ~ovek koji me je napao?

UPRAVNIK: Nemam pojma!

DOKTOR: On je va{ pacijent? Le~i se kod vas!

UPRAVNIK: Doveli su ga pro{le nedeqe... Nije imao nikakvih doku-menata... Pokupili su ga negde na ulici... Znate mi smo nekavrsta azila, kao {to sakupqaju po ulici pse lutalice takodovode nama stare i bespomo}ne. Dovode sve {to pokupe naulici... do sada nije progovorio ni re~. Bio je miran ibezopasan... Na razumem wegovu reakciju... Mora da ste gane{to `estoko isprovocirali kada je tako reagovao...

DOKTOR: Ne... Apsolutno ni{ta... ^ak sam ga qubazno ponudio ci-garetom... Pitao sam da li je ovde dozvoqeno pu{ewe...

UPRAVNIK: Nije! Mi sve radimo po pravilima Evropske zajednice... Dosada je nesre}nik imao pravo da slobodno {eta... sada }umorati da ga stavim pod nadzor. Ko zna {to sve mo`e dau~ini i sebi i drugima...

DOKTOR: Ja se ose}am krivim... Da li biste dozvolili da ostanemnekoliko dana da poku{am da saznam ne{to o wemu...

“2024” 131

UPRAVNIK: Ako nemate pametnija posla... Ostanite... Mo`ete da spa-vate u bolnici... Hranite se bolesni~kom hranom... Ostani-te ako ba{ `elite... Niti }emo mi ne{to naro~ito daizgubimo, niti }ete vi ne{to naro~ito da dobijete... ^ovekuvek mo`e da bude dobar prema qudima do kojih mu nijestalo...

Starac sedi na klupi. Doktor mu pri|e boja`qivo sedne pored wega.Ponudi ga cigaretom. Starac ne reaguje. Pored wih prolazi @ena svojih~etrdesetak godina jo{ relativno dobrog izgleda.

DAMA: Da li ja mogu da dobijem cigaretu?

DOKTOR: Izvolite! Pu{ite?

DAMA: Da, od svoje dvanaeste godine!

DOKTOR: To je {tetno za zdravqe... I ovde ja zbraweno pu{ewe...

DAMA: Vi ste novi?

DOKTOR: Da, ja sam nov...

DAMA: Kada ste stigli?

DOKTOR: Danas

DAMA: (Koketno)Ostajete du`e?

DOKTOR: Zavisi... A vi?

DAMA: Ja sam u prolazu...

DOKTOR: I ja sam!

DAMA: Tako svi ka`u, svi novi! A neki ostanu do kraja `ivota. Jasam dama. Moram da vam ka`em, ovde nema ni frizera nikozmeti~kog salona... Ja ne mogu bez frizera, vidite mojukosu...

Nai|e ^ovek. On ide kao da imitira vo`wu automobila.

^OVEK: Pazite prelazite na crveno... Za{to ne gledate kuda idete?

DAMA: Bo`e, koliko ovde ima ludaka! ^uvajte se!

DOKTOR: I vi...

DAMA: Ja odlazim za koji dan! Mene to vi{e ne zanima! [ta jaimam sa ludacima... Ja sam u prolazu...(Pribli`i mu se)Imate lepu kosu... I negovane ruke... ^ime se bavite...

132 Predrag Peri{i}

DOKTOR: Ja sam doktor... Doktor sta`ista...

DAMA: Ja sam mislila da ste trgovac, biznismen... Za Novu godinuje dolazio jedan trgovac, prodavao je nakit za jelke, bi`u-teriju... Znate nakit od plastike... Ukrasi za decu! Ukrasiza jelke! Ja imam celu kolekciju ukrasa za jelku... Decaobo`avaju ukrase za jelku. Bo`i}, jedva ~ekam da do|eBo`i}! Onda kitimo jelku, svi zajedno... Ima ukrasa uraznim bojama... ^ak i od porcelana... To je jo{ od mojebake... Devoj~ica i de~ak koji se qube, figurica od porce-lana ili murano staklo... Ne znam ta~no... [ta vi o tomemislite?

DOKTOR: Molim?

DAMA: (Jo{ mu se pribli`i. Dr`i ga za ruku)Poqubite me! Poqubite me!

DOKTOR: Ali {ta }e drugi da ka`u...

DAMA: Ludaci! Ba{ me briga za wih! Neka gledaju svoja posla! Dali ste znali da labudovi biraju svoje partnere za ceo`ivot... I nikada ih ne mewaju... do smrti...

DOKTOR: Nisam znao...

DAMA: A da li ste primetili koliko malu glavu imaju labudovi...Ogromno telo i tako mala glava... ?

DOKTOR: Moram da priznam da nisam o tome do sada razmi{qao...

DAMA: Razmislite... Priroda se nekada poigra `ivim bi}ima... Toje bio isti problem sa dinosaurusima! Ogromno telo a malimozak! Znate li da je dinosasurus koji je te`io nekolikotona imao mozak te`ine 60 grama!

DOKTOR: Ne, to nisam znao!

DAMA: Zato su tako brzo izumrli! To je opasnost koja preti i~oveku! Telo se mnogo br`e razvija od mozga! Mi imamoobi~aj da puno vremena posvetima svome telu, ve`bamo,negujemo ga... a mozak o tome ne vodimo dovoqno ra~una!

DOKTOR: Zanimqivo, veoma zanimqivo!

DAMA: Ja vidim stvari koje su vama nevidqive... Ja ose}am vibra-cije koje dolaze iz svemira koje vi ne ose}ate... Ne ose}ate,zar ne?

DOKTOR: Ni{ta ne ose}am!

“2024” 133

DAMA: Tako je i meni bilo u po~etku... A zatim po~iwete daose}ate... U vrhovima prstiju.. U korenu dlake na glavi...Vibracije... Koje su sve sna`nije i sna`nije... Preko korenakose prodiru vam u mozak... Razaraju mo`dano tkivo... Mozakse smawuje i jednoga dana nesta}emo sa zemqe, kao dino-saurusi!

II SCENA

Bolni~ka soba, prqava i zapu{tena. Nekoliko kreveta. Starac le`i ukrevetu. Doktor mu donosi ru~ak na plasti~nom poslu`avniku. Staracne reaguje. Doktor sedne na krevet. Uhvati starca za ruku. Starac nereaguje. Oko wega, po podu {iri se barica vode.

DOKTOR: Morate da jedete... Ako ne jedete umre}ete! Otvorite usta...

Starac se ne pomera.

De~ak svojih 14-15 godina prolazi. ^ita strip. naleti na Doktora.

DE^AK: Oprostite.. Nisam vas video!

DOKTOR: Ni{ta...

DE^AK: Vi ste novi?

DOKTOR: Da

DE^AK: Kada ste stigli?

DOKTOR: Danas?

DE^AK: Koliko ostajete?

DOKTOR: Ne znam...

DE^AK: ^uvajte se... Ovde ima puno ludaka! Opasni su!

DOKTOR: Hvala na savetu!

DE^AK: Ne}e da jede?

DOKTOR: Ne}e!

DE^AK: Dr`ite ka{iku blizu wegovih ustiju!

De~ak naglo pqesne rukama iznad glave starca... Starac otvori usta.Doktor mu gurne ka{iku u usta. To se ponovi nekoliko puta.

DE^AK: Ako vam treba kartica za mobilni telefon, {ampon, penaza brijawe, dnevne novine, prezervativi, alkohol, ciga-rete... Mogu sve da vam nabavim?

134 Predrag Peri{i}

DOKTOR: Ne za sada mi ni{ta ne treba...

DE^AK: Travu? Pu{ite travu?

DOKTOR: Ne zaista ne... Ne pu{im travu...

DE^AK: Ako se bodete... Ja imam pristup apoteci... Samo recite... Ja}u sve da vam nabavim...

III SCENA

Kancelarija upravnika.

UPRAVNIK: I... ?

DOKTOR: Ni{ta! Nikakve reakcije!

UPRAVNIK: Rekao sam vam... Sve smo poku{ali?

DOKTOR: Mo`da je gluvo-nem?

UPRAVNIK: Nije, pregledali smo ga!

DOKTOR: Mora da je do`iveo neki {ok.

UPRAVNIK: Mogu}e... Na{li su ga na ulici... nije imao kod sebe nikakvadokumenta. Ne znamo ni kako se zove. Odakle dolazi...Iskreno da vam ka`em: nije jedini slu~aj te vrste... Qudi odsamo}e, nema{tine, gladi do`ivqavaju razne traume. Zabo-rave ko su, odakle dolaze, kuda idu? U tim godinama nema nipotrebe da ih vra}amo u stvarnost. Ja mislim da je za wihboqe da `ive u svojim snovima. Za mnoge je pro{lost lep{anego sada{wost...

DOKTOR: Ima ne{to u wegovom pogledu... Ja bih se zakleo da shvatamoja pitawa ali ne}e da mi odgovori.

UPRAVNIK: Mo`da mu postavqate glupa pitawa?

DOKTOR: Mo`da.

UPRAVNIK: I {ta ste definitivno re{ili?

DOKTOR: Idem sutra za Beograd... Nemam svrhe da gubim vreme...

UPRAVNIK: I ja mislim da je to najboqe...

DOKTOR: Sutra je veliki dan za ovu zemqu?

UPRAVNIK: U kom smislu?

DOKTOR: Glasamo za prikqu~ewe Evropskoj zajednici... Referendum.

“2024” 135

UPRAVNIK: A na to ste mislili?

DOKTOR: Nemojte mi re}i da niste uzbu|eni. Tolike godine smo~ekali da u|emo u Evropu!

UPRAVNIK: Naravno da sam uzbu|en... Kona~no smo i mi Evropa! Ako sene vidimo `elim vam sve najboqe...

DOKTOR: Hvala i vama na razumevawu... Boqe je ipak da se ja bacim nakwige...

UPRAVNIK: Da sa kwigama je mnogo lak{e raditi nego sa qudima...Kwiga sve trpi... Samo jo{ jednom da vas podsetim: ovde jezabraweno pu{ewe! Ako ho}ete da pu{ite iza|ite u vrt! Nerazumem, vi ste doktor! Morate da vodite ra~una o svomzdravqu! Mladi ste! @ivot je pred vama! Do vi|ewa!

IV SCENA

Bolni~ka soba. Na krevetu sedi Starac gleda kroz prozor. Doktor sednepored wega.

DOKTOR: Ima jo{ sat do polaska voza... Nemate ni{ta protiv dasednem pored vas?

Starac ne reaguje.

DOKTOR: Odlazim, vra}am se za Beograd. Ne}u da dosa|ujem... Hteosam da pomognem... Studirao sam tolike godine, pro~itaotoliko kwiga! Danima i no}ima sam sedeo u biblioteci,svega sam se odrekao: izlazaka, provoda, prijateqa! Samosam u~io? Desetine kwiga znam napamet! Usred no}i da mepitate {ta je na kojoj strani, mogu da vam citiram od re~ido re~i! Ne samo doma}e autore! Strane, one poznate i onepotpuno nepoznate! I na kraju: ~emu sve to? Ako to znawe nemogu prakti~no da iskoristim! Mislio sam da }e me ovdeprimiti ra{irenih ruku! Da }e se odu{eviti {to jedanmladi, talentovani nau~nik dolazi u ovu rupu i nudi imsvoje znawe... Za uzvrat ni{ta ne tra`i od wih! Ali nemarazumevawa. Mo`da se i vama desila sli~na stvar! @eleliste nekome dobro a taj vam je uzvratio zlim! Sva{ta sedoga|a! @ivimo u surovom svetu! A opet, niko nije sam nasvetu.. Niko nije ostrvo u okeanu {to bi rekao pisac...Svako ima porodicu, decu, `enu, bra}u, sestru... Ako nematero|ake imate prijateqe, poznanike... Kako se zovete? Gde

136 Predrag Peri{i}

ste ro|eni? [ta ste radili u `ivotu? Da li imate ro|akekoji su zainteresovani da vas vide... Ja bih mogao da ihobavestim... Da do|u da vas posete...

Starac se digne i pre|e sedne na stolicu. Gleda kroz prozor koji jeprekriven re{etkama.

DOKTOR: Dobro, ako ne `elite da razgovarate! To je va{e pravo? Alinajte`e je biti sam... samo}a razara um i telo... Bi}e vamlak{e ako svoju tajnu poverite jo{ nekome. Neko vam jenaneo bol ili nepravdu? Ili ste vi nekome naneli bol? U`ivotu se dogodi toliko ~udnih i neo~ekivanih stvari:izda vas najboqi prijateq, prevari `ena, ostavi sin, napu-sti }erka... A i sam ~ovek ponekad u~ini ne{to nepredvid-qivo, neo~ekivano... Znate one pri~e o qudima koji ceo`ivot `ive mirno, povu~eno, mislite mrava ne bi zgazili ionda najednom u wima se probudi strast, agresija, nasilni-{tvo... Postaju zlo~inci, ubice... Mirni qudi iz predgra-|a... Kom{ije iz susedstva... Qudi sa kojima se rukujemosvakoga dana i kojima svakog jutra govorimo “dobro jutro,kako ste, {ta ima novo”? Preko no}i postaju serijskeubice, ratni zlo~inci,izumiteqi gasnih komora... Hitle-rova majka je pomi{qala da abortira? Da li ste to znali?[ta mislite da li se ona kajala zbog te odluke? Ili seponosila?

Starcu poteku suze. Bri{e o~i prqavom maramicom.

DOKTOR: Izvinite... Nisam hteo da vas uzbudim... Ja ne dovodim upitawe maj~insku qubav? Maj~inska qubav je ne{to najple-menitije na svetu! Ta qubav ne mo`e da se poredi ni sa ~imdrugim! Majka ima pravo da odlu~uje! Ali tek za~eto dete dali je ono svesno ili nesvesno te odluke? Da li ono imapravo na svoje mi{qewe, da se tom usprotivi ili da svojpristanak? Naravno sve zavisi od slu~aja do slu~aja! Soci-jalne okolnosti, ekonomsko stawe, patrijalhalno shvatawe,nerazumevawe sredine... Kada sam bio mali, majka mi jekupila par ze~eva! Ja sam se brinuo o wima, hranio ih,donosio im vodu! Kada je ze~ica trebalo da donese na svetmlade, niko mi nije rekao da treba da je odvojim od mu`jaka!

Ona je svoje mlade zakopala u pesak da bi ih za{titila itako su se ugu{ili... To je prirodni nagon! To nije za osudu!Ali ja to kao dete nisam mogao da shvatim! Danima samplakao!

“2024” 137

Starac obri{e o~i prqavom maramicom. Istrese nos. Digne se iza|e izsobe. Dok izlaze iz pocepanog yepa ispadne mu jedna fotografija.

Doktor sedi nekoliko trenutaka, pogleda na sat, krene prema vrati-ma... ugleda fotografiju na podu. Sagne se i podigne fotografiju...

DAMA: Na{li ste ne{to?

DOKTOR: Ne... Ispala mi je maramica...

DAMA: ^ujem da odlazite... Za{to tako brzo?

DOKTOR. Ne znam ni sam... Mislim da ovde ne mogu nikome da po-mognem...

DAMA: Molim vas, ostanite... Ja se pla{im... Molim vas ostanite?

DOKTOR: ^ega se pla{ite?

DAMA: Ne znam. Pla{im se... Ovde se doga|aju ~udne stvari... Qudinestaju?

DOKTOR: Kako to, ne razumem?

DAMA: Jednostavno... Nestanu, preko no}i... Moja prijateqica, mo-ja najboqa prijateqica, je nestala... Ka`u da je umrla... A jaznam da je nestala... ^uvajte se...

Nailazi ^ovek-auto.

^OVEK: [ta vam pri~a ona ludaja.

DOKTOR: Ni{ta... Banalne stvari...

^OVEK. Pri~a vam o nestaloj prijateqici zar ne’

DOKTOR: Da, kako vi to znate?

^OVEK: Zato {to izmi{qa... Sve izmi{qa... Luda je... Ona nijeimala nikada nikakvu prijateqicu... Ko bi se sa wom dru-`io? Ja sam nekoliko puta predlagao da je povezem kolimada obi|emo grad... Da sednemo na obalu reke u predve~erje...Da gledamo qude koji {etaju, decu koja se igraju, parovekoji se qube... Zaqubqene koji se dr`e za ruke... To je sve`ivot, zar ne? Nije pristala zato {to je luda... Ovde joj sevi{e dopada... Ne razumem... U stvari, mene svi ovde mrze....To mogu vama da ka`em...

DOKTOR: Za{to vas mrze?

^OVEK: Kako za{to? Pa zato {to imam auto... Mogu da odem kada godho}u... Sipam benzin, napumpam gume, dam gas i }ao ami}i!Oti{ao sam, nestao sam...

138 Predrag Peri{i}

DOKTOR: Vozite auto svaki dan?

^OVEK: Svaki dan, to je moja profesija... Vozim... Ali jako pazim...Nikada ne pro|em na crveno... Danas mi je auto na servisu...Pre{ao sam 10. 000 kilometara a znate da je obavezan servisna deset hiqada. Ono uobi~ajeno promena uqa, filtera itako to. Sutra }e biti gotov...

V SCENA

Kancelarija upravnika. U kancelariju u|e Doktor.

UPRAVNIK: [ta se doga|a, niste oti{li?

DOKTOR: Razgovarao sam sa wim!

UPRAVNIK: I {ta vam je rekao?

DOKTOR: Ni{ta

UPRAVNIK: Pa kako ste onda razgovarali?

DOKTOR: Ja sam ne{to govorio a on se odjednom rasplakao...

UPRAVNIK: Rasplakao?

DOKTOR: Da... Lepo sam video kako mu iz o~iju kapqu suze...

UPRAVNIK: To nisu suze... Kod starih qudi, dolazi do nekontrolisanihlu~ewa odre|enih `qezda... ^esto izgledaju kao suze... Alinisu... To nema nikakve veze sa emocijama... ^ista fiziolo-gija...

DOKTOR: Ovo mu je ispalo iz yepa kada je izlazio.

UPRAVNIK: [ta je to?

DOKTOR: Neka fotografija... De~ak i devoj~ica... Mo`da su mu todeca... Ili on kada je bio dete... To }e mi pomo}i da saznamko je i odakle je!

UPRAVNIK: Vratite mu to... Odmah mu to vratite... To su fotografijedece moje sestri~ine... Uzeo je sa mog stola... ^uva kaoamajliju... Ja sam mu to dozvolio... Odmah mu vratite...

“2024” 139

VI SCENA

Bolni~ka soba. Starac stoji pored zida i udara glavom u zid. Doktorpritr~i, odvaja ga od zida... pru`a mu fotografiju...

DOKTOR: Ovo je va{e... Izgubili ste... Ja sam je na{ao, vra}am vam...

Starac uzme fotografiju.... qubi je i miluje... ne{to nerazumqivomrmqa za sebe.

DOKTOR: @ao mi je, moram da idem, zakasni}u na voz.. Sutra je velikidan, referendum, ulazimo u Evropsku zajednicu, moram daglasam... Nisam verovao da }e se to dogoditi za moga `i-vota... Posle svih onih ratova... Otac mi je o tome pri~ao...U~estvovao je u ratu... Ja vi{e ne znam ko se protiv kogaborio... A ne znam ni za{to se borio... Radi nekih granice,teritorija... Onoliki ratovi, koliko je samo qudi izginulotokom vekova zbog kliometar, dva neke pustiwe ili bes-plodne oranice... A vidite danas vi{e nema granica. Ne-kada su filosofi govorili: “Granice moga jezika su gra-nice moga sveta!” Danas cela planeta govori engleski.Svako svakoga razume... Veoma prakti~na stvar! Putujete izzemqe u zemqu: u jednoj planine u drugoj more, razni pre-deli, sre}ete nepoznate qude a kao da ih znate, kao da su vamnajbli`i rod, kom{ije iz susedstva, prijateqi iz detiw-stva! Svi govore isti jezik! Isto se obla~imo, iste stvarikupujemo, iste pesme slu{amo! Nekome se to dopada nekomene dopada ali to je stvarnost! Kada se krenulo sa uvo|ewemjedinstvenog novca Evra, ja sam bio dete, bilo mi je tonekako sme{no... Isti novac za sve qude... Pokazalo se da jeto super re{ewe. Tako i ovo sa jezikom... Zvani~no svuda jeengleski a kod ku}e mo`e{ da razgovara{ na kom ho}e{jeziku, obla~i{ se kako ho}e{,peva{ pesme koje ho}e{...(Pevu{i)“Srce boli, du{a pati, ona ne}e da se vrati!” Svi zadovoq-ni, svi sre}ni! Naravno bi}e malih problema, ja sam sve-stan, deca ne}e razumeti roditeqe! Ne}e razumeti {ta imroditeqi govore na nekim nepoznatim jezicima wihovihpredaka! Ali zar je to i va`no! Pa i danas roditeqi i decase ne razumeju! Svako govori svoj jezik! Slu{a svoju muziku,ima svoje idole! Glupo je tro{iti vreme na neke jezikekojima vi{e niko ne govori! Postaje{ gra|anin sveta... Napragu smo Evrope! Posle toliko godina ~ekawa i nadawa!

140 Predrag Peri{i}

Starac sko~i na wega i po~ne da ga besno udara. Doktor se brani.Doktor lako savlada starca koji je fizi~ki slab.

DOKTOR: [ta vam je...

STARAC: (Nerazumqivo)Izdajnik.

DOKTOR: Molim... Ne{to ste rekli?

STARAC: Vi ste kao i oni!

DOKTOR: Kona~no... govorite...

STARAC: To je zavera!

DOKTOR: Kakva zavera?

Starac ne{to mumla.

DOKTOR: Ne razumem o ~emu govorite? Ja sam vam prijateq... Ho}u davam pomognem... Da se vratite svojoj ku}i...

Starac ponovo po~ne da pla~e.

DOKTOR: Smirite se, ho}ete da zapalite jednu... Znam da je zabrawenoali upravnik ne}e videti... Otvori}emo prozor da se iz-vetri hodnik...

Starac zapali cigaretu.

DOKTOR: Prija... Lepo je raditi zabrawene stvari. To je normalna~ovekova potreba. Ali treba znati granicu! Zabrawenestvari su melem za ~ovekovu du{u. Kr{iti odre|ena pra-vila, zar ima ne~eg lep{eg? Naravno, to ne sme da izazovenegativne posledice za druge! Vi nemate pravo da pro|etekroz crveno svetlo, izazovete sudar u kome pogine nekonevin. Ali da bacite kri{om opu{ak kri{on na trotoarili pqunete u prolazu kad vas niko ne vidi, to le~i du{u...^ovek se ose}a kao pobednik... Tako i pu{ewe... Ose}ate sekao da lebdite!.. Dim koji leluja ispred mojih o~iju nekadami li~i na obalu mora, nekada na planinske vrhove pokri-vene snegom a nekada... Da vam ka`em u poverewu, na golu`enu koja le`i na velikom kau~u...

“2024” 141

VII SCENA

Upravnikova kancelarija.

DOKTOR: Ostajem... @elim da im pomognem!

UPRAVNIK: Samo gubite vreme... Mi sve poku{ali... Bez rezultata!

DOKTOR: Opet je plakao

UPRAVNIK: Koje{ta... Stari qudi...

DOKTOR: Znam... @lezde... Plakao je kada sam mu pomenuo ku}u...

UPRAVNIK: Pomenite mu sutra Mars pa }ete videti da }e opet pla-kati... Vi to zovete plakawem... Mi to zovemo druga~ije...

DOKTOR: Svako od nas nosi u sebi raj i pakao!

UPRAVNIK: Sla`em se sa vama... Svako od nas u sebi nosi raj i pakao...Ali nemojte od raja praviti pakao i obrnuto! Svako seopredeli sam! Dajte im pravo izbora! Ima grehova koji sute`i u se}awu nego nego u trenutku kada su po~iwewa!Se}awa na neka zla izaziva ve}i u`as od onoga koji smoose}ali kada smo ih ~inili! Ja volim crno-belu sliku! Bojesamo zamagquju pravo stawe stvari!

DOKTOR: Ostajem, samo jo{ jedan dan!

UPRAVNIK: Kako god ho}ete!

DOKTOR: @elim da uradim ne{to korisno! Da moj `ivot dobijesmisao! Da pomognem qudima u nevoqi! Da svoje znawestavim na raspolagawe drugima! Ja nisam sebi~an! @elimda svako dobro i zlo podelim sa bli`wima! Da ih izvedemiz tame! Vratim u normalni `ivot!

VIII SCENA

Nekoliko stolica postavqeno je u krug. U sredini jedna odvojena sto-lica. nepoverqivo ulaze: Dama, Starac, De~ak... stoje pribijeni uza zid.Ulazi mladi doktor

DOKTOR: Ju~e sam odlu~io da otputujem... Pomislio sam: ovde vi{enemam {ta da radim! Bio sam umoran i legao sam u krevet...Nisam mogao da zaspim! ^itao sam do }etiri ujutru! Vi{ese ne se}am koju kwigu! I onda u jednom trenu potpuno

142 Predrag Peri{i}

neo~ekivano, zaspao sam! Zaspao sam i sawao neobi~an san.Kada sam se probudio bilo je podne! San je ~udno delovao namene... I ako detaqa sna ne mogu da se setim! Kao da sampostao drugi ~ovek! Do sada sam mislio samo o sebi, novcu,karijeri, kako kupiti dobar automobil, komforan stan! Adanas me to uop{te ne zanima! Ho}u vama da pomognem! Vipostajete smisao moga `ivota! Ho}u sa vama da podelim idobro i zlo! Da zajedno poku{amo da na|emo izlaz iz tame!Zato sam re{io da ostanem... Neki unutra{wi glas mi je torekao! I ja sam najednom sre}an ~ovek! Da li ste raspolo-`eni za jednu igru... Ove stolice namesti}emo u krug! Takoda smo istovremeno blizu i daleko jedni od drugih! Imamosvoju intimnost, svoju samo}u a opet smo deo kolektiva!Saop{tavamo jedni drugima na{e najintimnije misli iose}awa! Krug je idealna mera. Svaka ta~ka udaqena je istood centra! Ja }u biti centar kruga! A vi planete koje kru`eoko Sunca! Ti si Saturn, ti si Merkur, ti si Jupiter...Se{}emo i svako }e ne{to da ispri~a... Neku pri~u iz svoga`ivota, lepu ili ru`nu, svejedno... Neki doga|aj koji jeostvario traga na vas! Ne{to {to ste zapamtili za ceo`ivot! Pri~u koju su vam pri~ali roditeqi kada ste bilimali,u krevetu pred spavawe! Kada ste prvi put prevariliili izdali najboqeg druga? Kada ste se prvi put upi{kili ukrevet! Kada ste zaplakali od straha i tuge dok su iz sobeva{ih roditeqa dopirali jauci i krici! Da li je u vamapostojao strah od odlaska u {kolu? Da li ste voleli ilimrzeli u~iteqicu? Da li ste se u krevetu pred spavawepotajna molili da vam umre neko od bli`wih koji vas jeuvredio ili maltretirao...

DAMA: Ne shvatam o ~emu se radi, budite malo precizniji!

DOKTOR: Ja `elim da vas oslobodim od straha i strepwi kada seemocionalno ponovo pre`ivqavaju doga|aji iz pro{losti.Naro~ito onih koji su bili potisnuti i kada se vr{isuo~avawe sa uzrocima te{ko}a!

Pauza.

DOKTOR: Pri~ajte o obi~nim stvarima iz `ivota... Za{to vam sene{to dopada a ne{to ne! O filmovima koje ste gledali! Ofilmskim junacima!

DE^AK: Ovde nema bioskop.

DOKTOR: Dobro onda o kwigama koje ste pro~itali!

“2024” 143

DE^AK: Nema ni kwiga... Ja nekada u gradu kupim novine i one~asopise... Posebno one za mu{karce... Znate na koje mi-slim... Skupi su ali meni nije `ao para... Ako ima unutralepih `ena nije mi `ao para!

DOKTOR: Evo ovako: ja }u postavqati pitawa, vi odgovarajte a mo`e iobrnuto: vi postavqajte pitawa ja }u odgovarati... Kao nekavrsta igre istine... Da vi{e saznamo jedni o drugima...Pri~ajte o onim stvarima o kojima `elite da pri~ate! Onoo ~emu ne `elite da pri~ate, prosto pre}utite... Nikoni{ta ne tra`i od vas... Samo ono {to vi sami `elite...

Dama, De~ak i Starac nepoverqivo sedaju na stolice. Nisu zadovoqnisvojim mestima. Mewaju mesta skoro da se potuku... uz {kripu ko~nicaulazi ^ovek-auto.

^OVEK: Oprostite {to kasnim... Gu`va je na putu... Bo`e taj narodnema pojma sa vo`wom... Svi voze kao ludaci... Pa nekidemonstranti koji su blokirali auto-put!

DOKTOR: Nema problema sedite! Nismo jo{ po~eli!

^OVEK: Samo da parkiram auto... Uveli su sada neki novi sistemnapla}ivawa za parking... Ludilo...

DOKTOR: Sedite, opustite se... Hteo bih da porazgovarmo... Da miispri~ate o svojim problemima... Zajedno mo`da mo`emo dapomognemo... Ho}ete vi gospo|o! Vi ste dama, ho}ete viprvi?

DAMA: Da, ja sam dama. Ja moram odmah da vam ka`em, ovde nemafrizera ni kozmeti~kog salona... Ja ne mogu bez frizera,vidite moju kosu...

DOKTOR: Divna vam je kosa... Recite za{to ste vi ovde?

DAMA: Ja...(Diskretno uzme upaqa~ koji stoji na stolu)Pa tako, volim tu|e stvari... Sitnice: naliv pero, upaqa~,{nala za kosu... Nisu to stvari od vrednosti, to su vi{esuveniri... Uspomene na neke drage susrete, zanimqive qu-de, neobi~ne doga|aje...

^OVEK: Ne la`i, ka`i doktoru istinu...

DAMA: To je istina nema druge istine...

^OVEK: Ima, ne la`i!

144 Predrag Peri{i}

DAMA: On misli na bebu! Ho}ete da vam pri~am o mojoj bebi?Doktore ja nisam ni{ta kriva... Beba je bila tako mala...Tako mala i glatka... Bele ko`e... Dogodila se nesre}a!Nesre}ni slu~aj! Prosto mi je iskliznula iz ruku! Kaosapun, kada perete ruke, odjednom vam isklizne iz ruku...Udari u pod, odsko~i dva tri puta! I gotovo...

^OVEK: Namerno je bacila dete...

DAMA: (Sko~i na mu{karca)Nije ta~no... Ja sam volela bebu... I toliko sam `elela todete... On nije voleo decu. Prosto nije voleo decu. Ni svojuni tu|u. Dete ga je nerviralo: plakalo je, vri{talo. Kada jeu{ao u ku}i, dete je po~elo da vri{ti. Kao ludo. Ja sam ondau mleko stavila malo rakije, samo da se uspava, ni{tanaro~ito. I onda je beba zaspala! Bo`e, kako sam ga volela!Nisam htela da ga izgubim. On je bio ~ovek mog `ivota.Qubili smo se i grlili cele no}i. A onda je dete ponovozaplakalo. To je i mene nerviralo... Nikada nisi znao kada}e se probuditi. Tako iznenada, bez razloga. Tr~ala sam usobu dr`ala ga na rukama, quqala samo da se ne probudi.Jedne no}i, do{ao je umoran sa posla! Samo {to je legao,dete je zaplakalo! Sko~io je i po~eo da me {amara! Uleteoje u de~iju sobu i jastukom pokrio de~ija usta. Dete jekrkqalo, jedva sam ga odbranila... Te ve~eri, vodili smoqubav do zore... Bilo je ~arobno. A onda pred zoru dete jeponovo zaplakalo! On se probudio, po~eo da vi~e. Ja samutr~ala u sobu! U sobi je bio mrak, ni{ta nisam videla.Drhtale su mi ruke i dete je prosto samo palo... I odmahu}utalo. Uzela sam ga u naru~je i stavila u krevetac... Nijeplakala cele no}i, moja mala beba! I sutra ceo dan...Nikada vi{e nija zaplakala!

Ulazi Upravnik.

UPRAVNIK: [ta je ovo? Sudnica ili pozori{te!

DOKTOR: I jedno i drugo!

UPRAVNIK: Vi se igrate sa nama? Zar niste otputovali?

DOKTOR: Nisam! Mislim da sam uspostavio kontakt sa wima. Verujumi i po~eli su da mi govore o svojim problemima...

UPRAVNIK: Odli~no, bravo! Najbitnije je ste}i wihovo poverewe! Daotvore svoje du{e, da vam se poveravaju... Drago mi je {toste ostali! U po~etku mi niste ulivali neko poverewe!

“2024” 145

Mislio sam da ste pozer! Da ste do{li reda radi! Ja volimistinu da ka`em qudima u lice. Nekome se to dopada nekomene! Ali ja uvek ka`em istinu! Vi obe}avate! Vredni ste,uporni, imate korektan odnos sa pacijentima... Trudite se!To mi se dopada! Mladi stru~waci retko dolaze u provin-ciju! Mi smo ovde prepu{teni sami sebi! Svi tr~e u Beo-grad a odatle u beli svet... ^im diplomiraju odmah gledajuneki evropski grad da obezbede sebi budu}nost... A i ovde`ivi neki narod. I wima treba pomo}i! Evropa, to je zaEvropqane nije ti za nas...

DOKTOR: A {ta smo mi?

UPRAVNIK: Mi? Mi smo ~udo! Niko me ne pripadamo, niko nas ne voli!A mi ipak opstajemo, vekovima! Kako to tuma~ite?

DOKTOR: Gotovo je sa tim! Ulazimo u Evropsku zajednicu i za nas }ekona~no da va`e evropski zakoni i evropska pravila...Nema vi{e granica! Nema vi{e Balkana!

UPRAVNIK: To vas ~ini sre}nim?

DOKTOR: Da! Veoma sre}nim! Izlazimo kona~no iz balkanskog tune-la iz balkanskog mraka... Izlazimo u evropsku svetlost...

UPRAVNIK: Na svetlosti }e se vi{e videti na{e mane... U mraku nekakomo`emo i da se sakrijemo... ali na svetlu...

DOKTOR: I treba sve da se vidi...

UPRAVNIK: Ostavqam vas... Radite... Bavite se tim qudima... Puno }etestvari saznati i o wima i o sebi! A {to se ti~e te va{eEvrope, nisam impresioniran!

Upravnik iza|e.

Boja`qivo Doktoru pri|e ^ovek-auto, povu~e ga u dubinu scene.

^OVEK: Ho}u sa vama da razgovaram u ~etiti oka...

DOKTOR: [ta mogu da u~inim za vas

^OVEK: Treba mi novac za benzin! Ho}u da posetim }erku u Beo-gradu... Sutra joj je ro|endan... Osamnaesti ro|enadan...Treba i poklon da joj kupim... Video sam u gradu jednu veomalepu ogrlicu od bisera! Naravno to su ve{ta~ki biseri aliizgledaju kao pravi! Mislim da }e joj se dopasti! Za poklo-ne treba kupovati stvari koje imaju trajnu vrednost! Haqi-ne, cipele, {e{iri to se iznosi, pohaba, to nije nikakavpoklon!

146 Predrag Peri{i}

Doktor vadi novac.

DOKTOR: Da li vam je ovo dovoqno?

^OVEK: Sasvim... Ne znam kako da vam zahvalim... Vrati}u ~imzaradim... Mislim od idu}eg meseca da po~nem da radim kaotaksista! To je dobar posao, mo`e da se prili~no zaradi!Posebno no}ne vo`we! Opasnije je nego voziti dawu ali sei vi{e zaradi! Ko ne reskira taj ne dobija! Zar nije tako,Doktore?

Zatamwewe-otamwewe.

IX SCENA

Doktor je sam u sobi telefonira.

DOKTOR: Halo, Halo, Centrala! Ne mogu da dobijem vezu sa Beogra-dom {ta se to doga|a? Preoptere}ene linije... Zva}u ka-snije!(Sedne za sto pi{e pismo)Draga moja izvini {to ti se nisam do sada javqao! Misliosam da }u se vratiti u Beograd jo{ pro{le nedeqe... A ondasam sawao neobi~an san... Ne mogu da se setim detaqa... Tajsan je ~udno delovao na mene... Mo`e se re}i da je izmeniocelokupnu moju sudbinu i moj odnos prema `ivotu! Shvatiosam da `ivot ima dubqi smisao! Tu|e muke i patwe su ina{e...

Ulaze Starac, De~ak, ^ovek i Dama. Sednu na stolice koje su pore|ane ukrug.

DOKTOR: Dobar dan! Kako ste danas? Kako ste spavali? Ja pi{empismo verenici... Zvao sam telefonom ali su veze u pre-kidu! Ko }e da po~ne? Slobodno, nemojte da se uste`ete!Ovde smo da pomognemo jedni drugima! Ako mi sami sebi nepomognemo, ko }e nam pomo}i?

Pauza.

DOKTOR: “Svet ne mo`e zasmejavati onaj ko nije nau~io da pla~e”!Hajde da malo razgovaramo o toj misli! [ta je autor hteo danam ka`e?

Pauza.

“2024” 147

DOKTOR: Qudsko dru{tvo stvorilo je jezik kako bismo mogli jednidrugima da saop{timo misli, ose}awa i namere!(Pauza)Sre}a i nesre}a imaju svoj vek trajawa, kao biqke i `ivo-tiwe! Ni{ta ne traje do veka! Sre}a smewuje nesre}u iobrnuto: nesre}a smewuje sre}u! Nada uvek postoji! Nemo-gu}e je u ~oveku ubiti wegovu te`wu za sre}om!

^OVEK: Bila je no}, padala je ki{a i duvao vetar... Ja zaista ni{tanisam video...

DAMA. Ne la`i: bila je vedra no}...

^OVEK: Vra}ali smo se sa godi{weg odmora, sa mora. Put je kri-vudao pored reke... @ena i }erka su spavale. ]erka je sedelapored mene a `ena pozadi... Tako joj je bilo udobnije,podigla je noge na sedi{te! ]erka se sklup~ala na predwemsedi{tu, kao ma~ka... Pomilovao sam je po kosi. Ja samjedini bio budan. Uostalom ja sam vozio... Ja moram uvek dabudem budan... Ose}ao sam se sigurno, raspolo`eno... One sumirno spavale, imale su poverewa u mene, znale su da ni{tar|avo ne mo`e da se dogodi... Ja sam upravqao wihovimsudbinama. Ne{to posle pono}i }erka se probudila... Bilaje mrzovoqna i stalno je zapitkivala “kada }emo ve} jednomda stignemo”, “Za{to ne vozi{ br`e”, “Vu~e{ se kao mr-cina”... Nisam obra}ao pa`wu na wenu pri~u. Ja sam voza~,ja vozim, ja brinem o putnicima. Moj zadatak je da ihdovedem `ive i zdrave ku}i... ]erka je ukqu~ila radio ipo~ela da pu{ta muziku glasnu i bu~nu... Znate onu muziku{to vam probija bubne opne. Celo vreme je pu{tala muziku!Muzika me je jako nervirala. Nekoliko puta sam je opo-menuo. Nije htela da promeni stanicu. @ena je kao o uvekbila na wenoj strani. Malo sam te ve~eri i popio... Ali nemnogo, uobi~ajeno. Bes je u meni narastao do neslu}enihrazmera. Muzika mi je bubwala u u{ima dovodila me je doludila. Iskqu~io sam radio. ]erka je ponovo ukqu~ala tuodvratnu muziku... Ja sam podigao ruku i udario je. To jeposledwe ~ega se se}am. Posle toga zavladao je mrak. Biosam u vodi, davio sam se. Pri padu u vodu vrata sa mojestrane su se otvorila, ja sam se nekako izvukao i isplivaona povr{inu. Bio je mrak. Tek tada sam shvatio {ta sedogodilo. Zaronio sam poku{avao sam da u|em u automobil,nisam uspeo. Potonuo je. I `ena i }erka su se udavile... I odtada ne spavam. Ne mogu da zaspim. Pre nego {to smosleteli u reku, ja sam je udario... To je posledwe ~ega sese}am...

148 Predrag Peri{i}

DAMA: Glumi... Sve je odglumio... Umesto da ide u zatvor sedi ovde iglumi ludilo...

^OVEK. Ti }uti, ti si bacila svoje ro|eno dete... Razbila ga o beton!Ti nisi ni za zatvor ni za ovde, ti si za pakao!

Pauza.

DOKTOR: Mislim da je dosta za danas! Hvala vam, vidimo se sutra!

Svi izlaze. Doktor razme{ta krevet, legne... kucawe na vratima. UlaziDama.

DAMA: Oprostite, da li vas uznemiravam?

DOKTOR: Ne, u|ite!

Dama sedne na krevet.

DAMA: Vi naravno shvatate...

DOKTOR: [ta?

DAMA: Pa to... To {to sam pri~ala, ja sam to sve izmislila! To nijeistina, to je la`! Jadna moja devoj~ica ko zna gde je sada?Uzeli su mi je... Ka`u: ja nisam dobra majka! A ja je volimnajvi{e na svetu.. Ona mi je sve {to imam! Uzeli su je i daliu Dom za napu{tenu decu! Zar }e biti sre}nija sa napu-{tenom decom nego sa ro|enom majkom... Ali istina jesasvim druga~ija! Zato sam i do{la da mi pomognete davratim svoju bebu...

DOKTOR: Drhtite, zima vam je... Ho}ete }ebe?

Dama se uvu~e u krevet.

DAMA: Ovako je boqe... Moja bebica, moja lepotica! Vi }ete mipomo}i da je prona|em... Bilo gde da se nalazi ja }u je na}i...Bilo gde na zemaqskoj kugli... Vi }ete mi pomo}i, zar ne? Jamnogo volim moju bebu!

DOKTOR: Ja pod qubavqu podrazumevam obo`avawe nekog bi}a sasvim wegovim vrlinama i manama! Naravno ima raznihvrsti qubavi! Qubav prema dragoj osobi, prema rodite-qima, prema prijateqima, qubav prema poslu i naravnoqubav prema deci! Qubav prema deci je najsna`nija jer sudeca deo nas, deo na{ih tela, deo na{e du{e... Kroz decu miobnavqamo na{e postojawe, produ`avamo vrstu!

Dama ga grli i qubi.

“2024” 149

DAMA: ^im sam vas ugledala znala sam da ste vi moj spasilac! Mojan|eo ~uvar! Moj za{titinik!

Kroz prozor sa re{etkama pojavi se lice upravnika koji posmatra scenu.

X SCENA

U krevetu le`i Starac pokriven preko glave prqavim }ebetom. Doktorpri|e krevetu podigne }ebe.

DOKTOR. Dobro ste? Upla{io sam se zato {to niste do{li nadoru~ak! Jeste li zdravi? Da li vas ne{to boli?

Starac poka`e rukom prema glavi.

DOKTOR: Glava? Boli vas glava! Evo aspirin,uzmite... Done}u vamvodu...

Dok uzima vodu pored doktora pro|e Dama.

DAMA: (Koketno)Dobro jutro, kako ste no}as spavali?

DOKTOR: Odli~no a vi?

DAMA: Posle du`eg vremena, fantasti~no... Jutro je tako lepo...@urite, nemate vremena za mene... Htela bih da razgova-ramo... Razmi{qala sam cele no}i o va{im re~ima: o raz-nim qubavima... Niste pomenuli qubav prema otaybini! Toje qubav koja nas ~esto ko{ta `ivota... Mi se svesno `rt-vujemo...

DOKTOR: Oprostite, nemam sada vremena... Nosim mu vodu... Boli gaglava... Kona~no sam uspostavio kontakt sa wim...

DAMA: Sa kim?

DOKTOR: Sa starcem... Razumeo je {ta ga pitam...

DAMA: Ne dirajte ga, on je ovde najve}i mu~enik! Wemu se dogodilone{to stra{no ~im ne progovara... Ko zna kakvu tajnu on~uva’

DOKTOR: Ko je on? Kako se zove!

DAMA: To niko ne zna!(Zavije pe{kir)Ovo je moja beba. Slatka je zar ne? Dopada vam se? Pogledaj-te, li~i na vas: ista boja o~iju, isti nos, iste obrve...

150 Predrag Peri{i}

Doktor donosi vodu Starcu... Starac pije vodu.

DOKTOR: Zatvorite o~i! Opustite se! Zatvorite o~e! Kada zatvoriteo~i,{ta vidite? Vidite neku sliku... Neko lice? Pejza`!Dragu osobu?

Starac se napre`e da shvati {ta doktor pri~a.

DOKTOR. Boje? Koje boje vidite!

STARAC: Crnu...

DOKTOR: I {ta jo{?

STARAC: Nebo...

DOKTOR: Nebo je plavo...

STARAC: Nebo je crno! Tamo gde sam ja `iveo nebo je crno!

DOKTOR: A gde ste vi `iveli?

Starac zami{qen poku{ava da se seti.

STARAC: Nebo je bilo crno a more...

DOKTOR: Videli ste more?

STARAC: Ni{ta nisam video samo sam ~uo talase... Udarali su ozidove... Bam, bam, bam... Da ~ovek poludi... I dan i no}...Bam, bam, bam... ^uo sam pesmu...

DOKTOR: Kakvu pesmu?

STARAC: Glas bez muzike... dolazio je iz visine sa neba...

Pauza.

STARAC: Taj glas sam najvi{e mrzeo... I nebo sa kog je dolazio...Hteli su da me izlude... To su namerni radili... Hteli su dapoludim... Da sve zaboravim... Sve {to su mi u~inili!

DOKTOR: Ko? Ko vam je to ~inio?

STARAC: Hteli su da poludim!

DOKTOR: Da li se se}ate nekog imena? Nekog lika!

STARAC: Hteli su da poludim...

“2024” 151

XI SCENA

Kancelarija kod Upravnika.

DOKTOR: Progovorio je... Ne mogu da verujem ali progovorio je!

UPRAVNIK: I {ta je rekao?

DOKTOR: Nisam uspeo da pove`em... Govorio je o talasima koji suudarali u zidove... O nebu koje je bilo crno... Tako nekenebuloze... Ali to je tek po~etak...

UPRAVNIK: A mo`da i kraj...

DOKTOR: Molim...

UPRAVNIK: Ni{ta... ^estitam kolega, u~inili ste zna~ajnu stvar...Jedan izludeli, senilini starac, nalupetao se nekih glu-posti a vi tome pridajete nau~ni zna~aj...

DOKTOR: Ne mogu jo{ da pove`em... Ipak te re~enice imaju nekismisao... Ne shvatam {ta se dodogodilo? Ali sam siguran dase iza toga krije neka tragedija...

UPRAVNIK: Alkohol ili droga su mu isprali mozak, nema tu nikakvetragedije... Pustite ga da umre u miru... Nemojte rovaritipo wegovoj du{i... Nemojte ga vra}ati u pro{lost a jo{ jeboqe da ne vidi sada{wost...

DOKTOR: Ja }u o tome napisati nau~ni rad... Magistrira}u na we-govom slu~aju... Kolektivna terapija koju sprovodim po~elaje da daje rezulatete... Tu|e nesre}e izazivaju u sagovorni-cima potrebu da i oni ka`u svoje tajne koje kriju... Svojenesre}e koje su duboko skrivene u wihovoj podsvesti... Ho}uda ih toga oslobodim da ih vratim u realnost...

UPRAVNIK. Mislite da }ete ih time u~initi sre}nim...

DOKTOR: Ne znam... Ali }u ih sigurno osloboditi te{kog bremenakoje svi oni nose...

UPRAVNIK: I {ta onda? Kada se vrate u realnost... [ta im ondanudite? Ko }e ih prihvatiti? Ko }e se brinuti o wima?Ovde su za{ti}eni, mi brinemo! [ta }e se dogoditi kada ihprobudite iz sna?

152 Predrag Peri{i}

XII SCENA

Stolice su pore|ane u krug. Ulaze Starac, Dama, ^ovek-auto i De~ak.

DOKTOR: Sedite! Kako ste danas? Kako se ose}ate? Jesen je lepa ovegodine! Gledam kroz prozor, ono {to je do ju~e raslo sadavene! Opada li{}e! Senke su se izdu`ile, priroda postajenekako prozra~na. Sve se vidi kao na dlanu! Priroda neskriva svoje tajne! Ona nam u jesen pokazuje svoju tamnu isvetlu stranu! Priroda se ne pla{i smrti! I ne krije smrtod nas!

DE^AK: Ja ne}u da pri~am! Ja ne}u ni{ta da vam ka`em!

DOKTOR: Priroda nas u~i da bez jasne svesti o tome da smo sepokazali u jednom ~asu slabim, ili naivnim, ~ak i glupim, aponekad mo`da i podlim, drugi ~as isku{ewa ne}emo spre-mno do~ekati....

^OVEK: [to ne ka`e{ gde ide{ svake ve~eri?

DE^AK: ]uti idiote! [ta ti zna{ kuda idem svake ve~eri?

^OVEK: Svi znaju... Svi... Ide u kancelariju kod Upravnika... Svakeno}i!

DE^AK: To je la`, to je izmi{qotina...

^OVEK: A on mu za to daje ~okolade i kola~e... I {niclu za ru~ak.Svakog dana... Vidite kako smo mi mr{avi... A kako je ondebeo... To je zato {to jede svaki dan {niclu za ru~ak.Izvrni yepove, puni su mu yepovi bonbona... Hajde... Reci{ta svake ve~eri radi{ sa upravnikom...

De~ak pla~e, jeca...

DE^AK: Ja nisam... Ja nisam...

DAMA: Ostavi ga na miru... Ti si `eno-ubica...

^OVEK: (Sko~i)Sada }e{ da vidi{ ko je `eno- ubica....

Doktor ih razdvaja.

DOKTOR: Dosta... dosta za danas

“2024” 153

XIII SCENA

Doktor sedi u sobi ~ita neku kwigu, kucawe na vrata.

DOKTOR: Izvolite

U|e De~ak.

DE^AK: Da li je slobodno?

DOKTOR: Sedi, slobodno je...

DE^AK: Svi misle da sam... A ja nisam...

DOKTOR: A ta pri~a sa Upravnikom?

DE^AK: On me {titi... Da nema wega ovde bi me ubili... Wemu se todopada a meni je svejedno... Ni{ta ne ose}am...(Po~ne da pla~e)Kada je mama umrla... imao sam sedam godina... Tata je poslemamine smrti po~eo da dolazi kod mene u sobu... Le`ao je samnom,govorio je da je to da se ne ose}am sam, da se ne pla{immraka da je on tu da me {titi... Grlio me je i qubio... Takosmo spavali zajedno meni se to dopadalo... A onda jedneno}i... ^vrsto me je zagrlio... Bolelo me je, plakao sam...Stavio mi je ruku na usta... Rekao da nikome ne ka`em...Ina~e }e oti}i i ja }u ostati sam... ]utao sam i plakao... Aon je dolazio svake no}i... prestalo je da me boli... Ni{tanisam ose}ao... Okrenuo bih mu le|a i zaspao...

Doktor ga zagrli.

DOKTOR: Smiri se...

DE^AK: Vi }ete me za{titi, zar ne... Ne}ete nikome re}i!

DOKTOR: Da, ja }u te za{titi i ne}u nikome re}i... Za{to ne ode{odavde?

DE^AK: Ne pu{taju me...

DOKTOR: Za{to?

DE^AK: U {koli smo igrali fudbal... Ja sam {utnuo loptu i razbioprozor... Direktor je pozvao moga oca u {kolu... Da platiprozor... Otac je platio prozor... Kada smo do{li ku}i, uzeoje konopac za su{ewe ve{a i po~eo da me udara... Bio sam savmodar... A onda kada sam oti{ao u krevet... do{ao je kodmene i po~eo da me grli... Kada sam razbio prozor, ja samuzeo jedno veliko o{tro par~e stakla i sakrio ga u torbu...

154 Predrag Peri{i}

Stavio sam ga ispod jastuka... I kada je otac zaspao prerezaosam mu grlo tim staklom... Boli me to {to mi uop{te nijebilo `ao... To nije normalno: ubio sam ro|enog oca iuop{te mi nije bilo `ao... Nisam ni zaplakao... Zato samovde... I oni su u pravu {to me dr`e ovde zatvorenog... Nemo`e{ da ubije{ oca a da ne zapla~e{...

DOKTOR: Svake no}i ide{ kod Upravnika?

DE^AK: Da, svake no}i...

DOKTOR: No}as nemoj da ide{!

DE^AK: Moram... Ubi}e me ako ne odem...

DOKTOR: Ja }u te ubiti ako ode{!

DE^AK: Moram jo{ ne{to da vam ka`em: dok sam bio sam sa Uprav-nikom, nije mi to toliko smetalo... Ali on je...

DOKTOR: [ta?

DE^AK: Po~eo da dovodi i prijateqe... Jednog, dvojicu, pet, {est,kako kad... Oni do|u: jedu, napiju se... A onda pozovu mene...Skinu me golog, stave na sto... Polivaju vinom, nama`umajonezom...

De~ak po~ne da rida i da se trese. doktor ga zagrli...

DOKTOR: Lezi, osta}e{ ovde ve~eras...

DE^AK: Ne smem, upravniku dolaze gosti, moram da idem... ^ekajume!

DOKTOR: Ve~eras }e{ ostati ovde, ja }u razgovarati sa upravnikom...

Doktor miluje De~aka po glavi... De~ak se trese... zagrli Doktora, smirise...

Na staklenom prozoru pokrivenom re{etkama pojavi se lice Upravnika.Kucawe na vratima u sobu u|e Upravnik.

UPRAVNIK: Nadam se da ne smetam... Ovo je doktorska soba zar ne? Ti nebi trebalo da bude{ ovde?

De~ak klima glavom.

UPRAVNIK: Ali ako se tebi svi|a ti slobodno ostani, ja nemam ni{taprotiv!

DE^AK: Izvinite, napravio sam prekra{aj, idem u svoju sobu...

UPRAVNIK: Ima{ posetu... Do{li su ti prijateqi... Ne}e{ da se vidi{sa wima?

“2024” 155

De~ak }uti.

UPRAVNIK: Idi istu{iraj se i do|i u trpezariju... Oni te ~ekaju...doneli su ti zadatke iz {kole... Dobio si dobre ocene napro{lom kontrolnom... Polo`i}e{ maturu uspe{no, to meraduje... Kada maturira{ mo`e{ da nastavi{ studije ili dase zaposli{, kako ti `eli{? Ako si jako umoran idi daspava{...

DE^AK: Nisam umoran... do}i }u...

De~ak iza|e iz sobe.

UPRAVNIK: Jako fin mladi}, posle svega {to mu se dogodilo... Pomoglismo mu da se vrati u realnost... Te wegove pri~e? ! Izmi-{qa, ima bujnu ma{tu... Vi{estruka li~nost! To su posle-dice trauma ili seksualnog zlostavqawa u detiwstvu! Otacmu je izvr{io samoubistvo... Pijanac, do`iveo je “deli-rijum tremens”. Prerezao je sebi grlo par~etom stakla!Stra{no... Samoubistvo, to je policija utvrdila... A on jeuveren da ga je ubio... i da treba da ispa{ta zbog te kri-vice.... Jedan deo wegove li~nosti se ose}a krivim za tutragediju a drugi `eli osvetu! U ve~nom su sukobu! Samo jepitawe ko }e nadvladati! Ja sam ga ovde povezao sa wegovimvr{awacima, dolaze profesori, dr`e mu ~asove... Potpunosmo ga socijalizovali... Kada maturira, mislim da }e bitispreman za ode odavde, da se vrati u normalni `ivot...Re{ili ste ipak da ostanete?

DOKTOR: Da, osta}u jo{ nekoliko dana...

UPRAVNIK: To vam je kolega na{a sudbina... Do|ete ovde, u`asnete se aonda odjednom dobijete `equ da ostanete... To cenim kodvas... Iskreni ste, pacijenti to vole... Zato vam se i pove-ravaju... Ma da wihove pri~e: svaki dan oni pri~aju drugupri~u... Te{ko je tu razabrati {ta je istina {ta je la`?[ta su uspomene, {ta su snovi? [ta bi oni `eleli da im sedogodi a {ta im se stvarno dogodilo u `ivotu... Razumete?Potrebno je veliko iskustvo da ~ovek ne zaluta u tomlavirintu... Da ne krene pogre{nim putem... Ima mnogoputeva koji nikuda ne vode.... A ako ne znate kuda stekrenuli te{ko }ete sti}i do ciqa...

DOKTOR: Ja sam izabrao svoj put!

156 Predrag Peri{i}

UPRAVNIK: Nemojte biti tako izri~iti, suvi{e ste mladi... Pred vamaje ~itav `ivot... Znate jedan savremeni pisac i filozofka`e: “Svako od nas katkada je kreten, imbecil, budala, ililud. Recimo da je normalna osoba ona koja u razumnimgranicama me{a sve te komponente, te idealne tipove.Budala je maksimalno lukava. Imbecila prepoznaje{ odmah(o kretenu da ne govorimo), dok budala rezonuje skoro kaoti, osim {to je potpuno jedna bezna~ajna ni{tarija... okru-`eni smo budalama... Osim vas i mene... ” Ja koji sam na krajusvoga puta imam pravo da se osvrnem iza sebe i da pogledam ina svoje uspehe i neuspehe... A vi, ne osvr}ite se za sobom...Vi gledajte napred u budu}nost... Evropa je pred vama... A mismo ovde na `alost jo{ uvek Sredwi vek! Svako je ovdeslu~aj za sebe... Oni `ive u svom svetu, ne treba ih vra}ati urealnost. [ta dobijamo time {to poka`emo da wihov svetnije ono pravo. Da li mo`emo da tvrdimo da je na{ svet raj ukome }e sre}no `iveti a wihov pakao... Ili je obrnuto...Razmislite o tome... Laku no}! Da, umalo da zaboravim:do{lo mi je nekoliko prijateqa, ni{ta posebno, obi~nasedeqka... Ovo je ipak provincija nema ovde nekog naro-~itog provoda... Ako ho}ete da nam se pridru`ite, bilo bimi drago...

DOKTOR: Hvala na pozivu ali umoran sam...

UPRAVNIK: Dobro, onda nekom drugom prilikom... Zanimqivi je ~uti,vi ste ~ovek iz grada, {ta ima novo u Beogradu, kako se vitamo provodite... Kuda izlazite? Nas provincijalce sve tozanima... Pridru`ite nam se kada budete raspolo`eni...Laku no}! Ovde je prijatno za spavawe, no}i su sve`e...

XIV SCENA

^etiri bolesnika sede na stolicama pore|anim u krug. Ulazi mladi Dok-tor.

DOKTOR: Kako ste danas? Kako ste raspolo`eni? Da li ste pri-metili, danas je pao prvi sneg!

Svi }ute.

DOKTOR: “Vladari mi mnogo daju ako mi za uzvrat ne uzimaju ni{ta, i~ine mi mnogo dobra ako mi ne ~ine nikakvo zlo” to je rekaofrancuski pisac i filozof, Montew! To je i neka vrstalekarske etike: mnogo daju za uzvrat ne tra`e ni{ta! ^inevam dobro ako vam ne ~ine zlo!

“2024” 157

Svi }ute.

DOKTOR: “Ne znam da li svi mi imamo svoje sudbine ili se sve doga|aslu~ajno ali mislim, mo`da se de{ava i jedno i drugo u istovreme. ”

Svi }ute.

DOKTOR: Jutros kada sam se probudio u glavi mi je bilo nekako ~isto,stvari sam video potpuno jasno! Glavoboqa koja me mu~iposledwih dana sasvim je nestala! I sa vidom sam imaoproblema u posledwe vreme! O~i su mi suzile kada bih du`e~itao! Stvari sam video kao kroz maglu! Sve je bilo neo-{tro, linije zakrivqene, boje pome{ane! Jutros kao da jeneka nevidqiva ruka izbrisala mrenu sa mojih o~iju! Pred-mete vidim jasno, kada ~itam o~i mi ne suze! I najednomsetio sam se sna koji sam sawao pre nekoliko dana! Rekaosam vam da me je taj san jako uzbudio,a ujutru ni~ega nisammogao da se setim... Danas kao otvorena kwiga, se}am sesvakog detaqa,svake pojedinosti... Kao film koji se pro-jektuje pred mojim o~ima! Slika po slika! Kadar po kadar!Vidim drvo koje je raslo ispred na{e ku}e, svaku granu,svaki list... Ulice bez trotoara, periferija grada,tamo gdeprestaje asfalt i po~iwe blato. U toj ulici sam ja ro|en,tamo sam i{ao u {kolu... Bio sam uvek najboqi |ak. Oduveksam znao da }u studirati medecinu. Roditeqi su mi serazveli dok sam jo{ bio dete. @iveo sam sam sa majkom.Majka je bila lepotica. Visoka, prirodno crne kose, beleko`e, plavih o~iju. I danas je vidim, mogu rukom da jedodirnem. Ose}am miris wene ko`e... [um wene kose...Bila je ro|ena za gospo|u a morala je da radi sve i sva{ta dabi nas izdr`avala. Zara|ivala je novac na razne na~ine:~uvala decu, radila po ku}ama, preprodavala stare stvari.Zatim je po~ela da dovodi mu{karce u stan. Navla~io samjorgan preko glave da ne bih ~uo qubavne uzdahe i wenekrike. Sve {to je zaradila davala je meni. Samo da zavr{imstudije. Znao sam da kada zavr{im studije, na{a nesre}aprestaje. Tako sam i govorio majci. Preseli}emo se u drugistan, ne}e{ vi{e morati da radi{, ja }u te izdr`avati...Mene nije sramota pred vama da iskreno priznam: do svojeosamnaeste godine ja sam spavao u krevetu sa svojom majkom!Dr`ao sam je za ruku po celu no}! Spavao sa glavom nawenom ramenu! Vama to mo`e izgledati ~udno, nastrano.Nemojte donositi prerano pogre{ne zakqu~ke! Ja vas uve-

158 Predrag Peri{i}

ravam da je to jedna sasvim normalna pojava! Qubav izme|umajke i sina je ne{to najlep{e na svetu? Zar izme|u ta dvabi}a ne postoje najne`nija i najsuptilnija ose}awa! Nemarivaliteta, surevwivosti, qubomore kao izme|u majke i}erke! Sin je u o~ima svoje majke ve~ito dete, a majka je zasina bogiwa, proro~ica! Zar u tome ima ne{to ru`no? Japostavqam pitawa a odgovor prepu{tam vama! Va{em razu-mu i va{im ose}awima! Moje studirawe se odu`ilo, skorodeset godina. Mama je po~ela da pije, poru`nela je, po~elaje da dovodi u ku}u razne qude! Ne mogu da ka`em: bilo je tui finog sveta: advokati, profesori, in`iweri! ^ak je bioi jedan poznati novinar iz lokalne radio stanice! Neki sumi donosili i slatki{e: bombone, ~okolade, lizalice!Stavqali su me u krilo, cupkali na kolenima!.. Dok su~ekali da na wih do|e red! Naravno, majku sam `alio alinisam mogao da joj pomognem. Najzad je do{ao i taj dan.. Jasam diplomirao. Postao sam doktor. Slavio sam sa prija-teqima ceo dan i celu no}. Do{ao sam ku}i pred zoru, pijan.Ona me je ~ekala. Sve~ano obu~ena... Bila je luda od sre}e.Zatim smo seli za sto, ve~erali i ponovo pili... Svega sese}am kao kroz maglu... Ja sam legao u krevet, bila je zima,jako hladno. Nismo imali za grejawe. Majka je legla poredmene. Osetio sam weno toplo telo. I ona je prebacila rukupreko mene. Wene usne su se pribli`ile... Poqubila me je irekla: “Ovo je nasre}niji dan u mom `ivotu! Za ovaj dan sam`ivela”. Poqubio sam i ja wu. Zagrlio je. Stavio glavu nawene grudi... Bo`e, kako mi je bilo lepo... To je bilanajlep{a no} u mom `ivotu. Ujutru kada sam se probudio...Bolela me je glava, bila mi je muka, povra}alo mi se....Oti{ao sam u kupatilo... Nisam mogao da verujem svojimo~ima. Mama je visila iznad kade. Obesila se o metalnu cev.Na dan kada sam diplomirao... Na dan kada sam postaodoktor.

Doktor po~ne da pla~e. Bolesnici se lagano razilaze, ostane samo Dama.Ona ga ne`no pomiluje po kosi.

DAMA: Ho}e{ da bude{ moje dete?

DOKTOR: Ho}u!

DAMA: (Miluje ga po kosi)Mali moj, sre}o moja... do|i svojoj mami...

“2024” 159

XV SCENA

Doktor sedi za stolom i ne{to pi{e. Ulazi Upravnik.

UPRAVNIK: Kako ste dragi kolega?

DOKTOR: Boli me glava... Ve} nekoliko dana imam migrenu...

UPRAVNIK: Za{to mi se niste javili...(Izvadi iz yepa od mantila punu {aku tableta razli-~itih boja)Uzmite, popite ovo!

DOKTOR: Sve to!

UPRAVNIK: Da, to }e vas smiriti... Mnogo radite. Ja shvatam va{eambicije ali preterali ste... Moram sa vama ozbiqno darazgovaram

DOKTOR: O ~emu se radi?

UPRAVNIK: Bolesnici su uznemireni... [ta se to doga|a?

DOKTOR: Ne razumem

UPRAVNIK: Od kada ste vi do{li... Oni su jako uznemireni... Nisamsiguran da va{ tretman daje rezultate... Vi nemate iskustva.Veoma je opasno amaterski ~a~kati po du{ama ovih ne-sre}nika. Svako od wih nosi neku svoju nesre}u, bori se sanekim svojim utvarama.

DOKTOR: Ja poku{avam upravo da ih toga oslobodim!

UPRAVNIK: I {ta im nudite za uzvrat? Pretpostavimo da ozdrave. Kuda}e da idu? Ko }e ih primiti. [ta }e raditi? Od ~ega }e`iveti? Budite u wima nadu koja je neostvariva. Da budemiskren: lep{e smo `iveli dok vi niste do{li! Postojao jeneki red, odre|eno po{tovawe... Va{im dolaskom sve sesru{ilo kao kula od karata...

DOKTOR: Ja se zaista izviwavam, mislio sam najboqe...

UPRAVNIK: Niko vama ni{ta ne zamera! Trudili ste se... Dali ste sveod sebe! Iscrpqeni ste i duhovno i fizi~ki... Pogledajte seu ogledalo: na {ta li~ite? Na stra{ilo? Da vas ~oveksretne u mraku, da se upla{i! Za{to se toliko iscrpqujete!To nije dobro za va{e zdravqe! Drhte vam ruke! Ko`a vam senaborala na licu! Okrenite se oko sebe! Pogledajte krozprozor, i {ta vidite? Do{lo je prole}e, sve je olistalo,

160 Predrag Peri{i}

svuda buja `ivot! Pogledajte nebo, te prekrasne boje! Talepota nema ime! Iza|ite u prirodu, pro{etajte... Udah-nite punim plu}ima vazduh! To }e vam povratiti energiju,`equ za `ivotom!

DOKTOR: Bo`e a kao da je ju~e pao sneg! A vi ka`ete da je do{loprole}e! Kao da sam prespavao svo to vreme!

UPRAVNIK: Prespavali ste, da, prespavali ste! Ja sam se zabrinuo zavas... Danima ne izlazite iz svoje sobe! Nisam hteo da vasuznemiravam... Mislio sam da pi{ete va{ rad, da vam jepotrebna koncentracija! Kako napreduje va{ rad?

DOKTOR: Jo{ sam na po~etku!

UPRAVNIK: To je i normalno! Najte`e je sakupiti dovoqno materijala!Onda treba izvr{iti selekciju svega toga! Proveriti sve~iwenice! Razre{iti dileme, osmisliti koncept. Upore-diti svoja zapa`awa sa radovima drugih nau~nika! Ako vamje potrebna pomo}, prakti~na ili stru~na – ja vam stojim naraspolagawu! Dawu no}u kada god za`elite...

DOKTOR: Pakujem se i idem za Beograd!

UPRAVNIK: Za{to? Navikli smo na vas! Puno }ete nam nedostajati! Viste uneli u ovu na{u `abokre~inu sve`e, savremene ideje!Otvorili ste nam o~i! Ali ako ste tako odlu~ili, niko sene}e tome protiviti! Pozdravite mi kolegu Andrejevi}a!Napisa}u vam naboqu preporuku... Da}u vam slu`beni autoda vas odbaci do stanice... I jo{ ne{to telefonirala jeva{a verenica. Ka`e da joj se ne javqate na telefon, da neodgovarate na wena pisma... Iskqu~ili ste mobilni tele-fon, za{to? Upla{ena je {ta se doga|a sa vama...

DOKTOR: Ja nisam dobio nikakva pisma...

UPRAVNIK: Stoje na portirnici ve} nekoliko meseci... Ukoliko ih~ista~ica nije bacila... Ja sam mislio da ih vi namernotamo ostavqate da ne `elite da ih uzmete... A {to se ti~emobilnog telefona, zaboravio sam da vam ka`em... Ovdenema dometa... Tj, ima ali smo ga iskqu~ili da se bolesnicine bi uznemiravali... Ima svakojakih poziva, telefoniraweje ina~e gubqewe vremena... Javite se verenici, veoma jeuznenirena... [ta se doga|a sa vama... Ka`e: kao da ste uzemqu propali... Ni glasa od vas... Ve} mesecima... A ona vasstrpqivo ~eka! Verovatno i planira ven~awe! Vi ste sre-}an ~ovek! Uskoro }ete biti o`ewen ~ovek, zatim }e do}ideca...

“2024” 161

DOKTOR: U pravu ste! Ja ne mogu da zamislim svoj `ivot bez dece! Avi? O`eweni ste imate decu?

UPRAVNIK: Ne... Oduvek sam `iveo sam!

DOKTOR: Za{to?

UPRAVNIK: Mo`da zato {to me niko nije nau~io da volim? U stvariimao sam verenicu, davno, pre mnogo godina! Bio sam ludozaqubqen u wu! Ona je bila udata i dosta starija od mene! Jasam imao {esnaest a ona tridesetipet! Godine za mene nisunikada predstavqale neku smetwu kada je u pitawu iskrenaveza! Mu`, grubijan, ohol, primitivan, sileyija! Vlasniktransportnog preduze}a “Kosta-trans”! Voleo sam je iskre-no, duboko! I ona mene! Kleli smo se jedno drugom na ve~nuqubav! Planirali budu}nost! Ja sam ma{tao o ku}i punojdece! Kao i vi, obo`avam decu! Jednoga dana dok je wen mu`bio na putu, ona je predlo`ila da odemo na more, u Budvu!Ona sve pla}a, avion prva klasa, hotel pet zvezdica! Dalami je novac da odem u turisti~ku agenciju kupim avionskekarte i sve ostalo! Ja sam uzeo novac i oti{ao! Nisamhodao, leteo sam na krilima sre}e! A tamo na {alteruprekrasna devojka, kosa do ramena, o~i plave, ko`a pro-zirno bela! ^udo od lepote! Odmah sam se zaqubio i predlo-`io da ona i ja odputujemo zajedno na more! I oti{li smo!Proveli smo tri ~arobna dana!

DOKTOR: A `ena, nesre}na `ena? Ona vas je proklela?

UPRAVNIK: Ne, naprotiv! Bila mi je zahvalna! Zamislite, mu` sevratio ranije sa puta i {ta bi se dogodilo da je nije zatekaokod ku}e! Sva|a, tu~a, razvod. Advokati sudovi, parnice!Ovako sve se mirno zavr{ilo, zahvaquju}i meni! Na{a jequbav posle toga bila jo{ ja~a! Bio sam zaista lud za wom!Jednoga dana sakupio sam svu svoju bednu u{te|evinu oti-{ao u juvelirnicu i kupuo prsten! Re{io sam da je za-prosim. Oti{ao sam u wen stan i... zatekao je sa drugim!Pored mu`a i mene imala je i qubavnika! Izvadio sampi{toq, to je bio stari ratni trofej moga oca “Valter” 7,4mm! U {ar`eru {est metaka! Ispalio sam tri u qubavnika,dva u wu! Wu sam ipak voleo! [esti sam ~uvao za sebe! Wegasam proma{io, wu pogodio dva puta! U stomak i glavu![esti metak namewen meni, zaglavi u cevi! Na sre}u ilinesre}u ko }e ga znati? I pored dva precizna pogotka,pre`ivela je!

162 Predrag Peri{i}

DOKTOR: Hvala Bogu!

UPRAVNIK: Ostala je paralizovana u kolicima...

DOKTOR: Jadna `ena! Vi ste joj upropastili `ivot!

UPRAVNIK: Ne, varate se! Kada se sve to dogodilo! Pomirila se samu`em! On joj je sve oprostio! Prodao je transportnopreduze}e i sav novac potro{io za weno le~ewe! Sadamnogo vi{e brine o woj nego ranije! Ostali smo najboqiprijateqi! Obilazim je bar jednom nedeqno! Nosim cve}e,keks, bajadere... Nekada je pro{etam po parku! Pro~itam jojnovine, ispri~am {ta se sve doga|a u gradu! Wu to sve veomazanima! Nisam siguran da li shvata uvek {to joj pri~am!Mislim da razume! Ali nemam dokaza! Nikada mi ne odgo-vara na pitawa! Ali to mene ne obeshrabruje! Ja znam da seupornost isplati... Vi ste jednom i sami rekli: kada je upitawu tu|a sre}a moramo da se `rtvujemo!

DOKTOR: Zar vas nisu sudili?

UPRAVNIK: Jesu, osudili su me na osam godina maloletni~kog zatvora...Pustili su me posle ~etiri zbog dobrog vladawa!

DOKTOR: Ja sam uveren da vam Ona ipak nije oprostila!

UPRAVNIK: Oprostila mi je! Spasao sam joj `ivot! Ve}a bi nesre}abila da se udala za tog sa kojim me je varala! On je bio nekipropalitet: alkoholi~ar, prevarant!

DOKTOR: A va{i roditeqi, {ta je sa wima?

UPRAVNIK: Duga pri~a... Oca nisam upamtio, napustio nas je odmah pomom ro|ewu! Majke se se}am kao kroz maglu! Umrla je kadasam imao ~etiri godine! Pregazio je kamion na pe{a~komprelazu! Bio mi je ro|endan. Majka mi je kupila u radwiveliku {arenu loptu o kojoj sam danima sawao! Iza{li smoiz radwe ja sam dr`ao loptu u naru~ju kao ne{to najdra`e inajmilije! Bio sam tako sre}an! Najsre}nije dete na svetu!Podigao sam se na prste da poqubim majku u znak zahval-nosti! A onda ne znam ni sam kako iz ruku mi je ispalalopta! Nai{ao je kamion! Onaj veliki s prikolicom, de-setonac! Majka se bacila da dohvati loptu... i direktno podkamion! Meni ni{ta, ni ogrebotina!

DOKTOR: Neverovatno! @ivot ume da bude surov! ^ime smo zaslu-`ili dobro ili zlo?

“2024” 163

UPRAVNIK: Odgajila me je tetka! Nije se nikada udavala, bila je usede-lica! @ivela je godinama sama sa gomilom ma~aka! Ma~ke jevolela najvi{e na svetu! Ne}ete verovati kada je umrla iako sam joj ja bio jedini rod, sve je prepisala ma~kama! Ku}u,imawe, u{te|evinu! Mrzela je decu jer su ~esto kamewega|ali ma~ke! Zato nije ni imala svoju! Dodeqen sam jojsudskom presudom, ona je bila moja jedina rodbina! Ako sene~ega pla{im u `ivotu to su ma~ke! No}u sam se pokrivaojorganom preko glave jer sam se pla{io da mi ma~ke kan-yama ne iskopaju o~i! Onda sam im u hranu stavqao malomi{omora... Umirale su jedna za drugom! Tetka je bilao~ajna! Pozvala je veterinara i sve se otkrilo! Izbacilame je iz ku}e! Oti{ao sam u grad i radio razne poslove dabih pre`iveo! Prodavao sam cve}e po kafanama, nosiokofere na `elezni~koj stanici, me{ao malter na gra|e-vinama... Snalazio sam se... Kada sam odrastao,zaposlio samse ovde kao no}ni ~uvar! Dopao mi se posao... Upisao samfakultet, diplomirao... I tako malo po malo... PostaoUpravnik! I ja se, kao i vi, ~esto pitam: ~ime smo zaslu-`ili dobro ili zlo? @ivot I smrt su dve strane istemedaqe. Samo zavisi na koju stranu se okrenete! Kuda vasvetar odnese! A to ~esto ne zavisi od nas! A sada vasostavqam da se spakujete. Jo{ jednom, sre}an put! Zaista mije `ao {to odlazite! Jeste li dobro razmislili? [tagubite a {ta dobijate? Izmerite kao na kantaru pa ondaodlu~ite!

XVI SCENA

Doktor pakuje stvari. Ulazi Dama.

DAMA: Odlazite, napu{tate nas...

DOKTOR: Da... Upravnik misli da vam ne ~inim dobro... A i meni jeponestalo energije! Umoran sam! Boli me glava, ruke mi setresu! Opet mi suze o~i kada du`e ~itam! Potreban mi jemir, spokojstvo!

DAMA: Isti ste kao i svi drugi mu{karci! Nema u vama ni trunkeemocija! Vi ste jedan okrutni, bezdu{ni stvor! Vi ni{ta nerazumete?!

DOKTOR: A {ta to treba da razumem?

DAMA: Zar ne shvatate {ta se ovde doga|a?

164 Predrag Peri{i}

Okupqaju se bolesnici.

DOKTOR: Drago mi je {to ste do{li... Odlazim... Hteo sam da sevidimo jo{ jednom i da se oprostimo... Ho}u da budem iskrensa vama: di~imo se pobedama ali dostojanstveno priznajmo iporaze! Ako smo dovoqno pametni ~esto mnogo vi{e izvu-~emo pouka iz poraza nego iz pobeda!

^OVEK: Odlazite?

DOKTOR: Da, odlazim! Upravnik misli da vam ne ~inim dobro ovimrazgovorima da vas uznemiravaju... Ja sam do{ao sa najpleme-nitijim pobudama. @eleo sam da pomognem da svoje znawestavim u slu`bu nauke! Ne mogu re}i da sam razo~aran, aline mogu re}i ni da sam ponosan! Zamislite reku koja te~e odizvora do u{}a! Takav je i ~ovekov `ivot! Ra|amo se naizvoru u mukama, umiremo na u{}u, smireni i radosni!Ulivamo se u veliko nebesko prostanstvo i nestajemo! Zavreme svog toka na{ `ivot krivuda, do`ivqavamo uspone,padove, pobede i poraze.. Ja sam `eleo... Ja sam hteo daispravim tok te reke... Da u va{e `ivote unesem radost izadovoqstvo! Da vas vratim na pravi put! Da vam otvorimo~i! I da uzdignute glave krenete u novi `ivot! Nisamuspeo! Ali to ne zna~i da qudi koji do|u posle nas ne}euspeti! Na{ te`ak `ivot, na{e muke bi}e wima podsticajza nova veli~anstvena dela! Zato se ja ne stidim da priznamsvoj poraz! Jer za one koji dolaze posle mene to je pobeda!

Svi aplaudiraju.

DOKTOR: Hvala! Znam da nije dobro {to odlazim ali bi bilo gore daostanem! Gde je De~ak?

^OVEK: Video sam ga sino}, bio je upla{en i uznemiren!.. Hteo je darazgovara sa vama... Vi ste spavali nije hteo da vas budi!

DAMA: Doktor ja vas molim ostanite jo{ nekoliko dana, ja sepla{im... Ne{to }e se stra{no dogoditi ako vi odete.

DOKTOR: Ni{ta se ne}e dogoditi... Sve }e biti isto kao i pre...

^OVEK: Toga se i pla{imo...

STARAC: (Muca, te{ko govori)I ja bih voleo da ostanete? Ho}u ne{to da vam ka`em...Nema puta natrag. Ako `eli da otkrije svet, ~ovek mora daide napred.

“2024” 165

DOKTOR: Ne mogu ovako vi{e! Sve mi se zbrkalo u glavi! Moram dastanem i da pogledam: gde sam, ko sam, kuda idem! Ne vidimizlaz iz ovog lavirinta! Za{to ne mo`emo da `ivimo sanekim ko nam je blizak, ko nas shvata i razume!

DAMA: Doktore, osvrnite se oko sebe: sre}a vam je na dohvatu ruke!

DOKTOR: Za{to ne mo`emo da `ivimo sa na{im drugim ja, na{omsestrinskom du{om, na{im qubavnim dvojnikom koji jepotpuno nalik na nas.

DAMA: Ostanite! Ja }u vam sve pru`iti: qubav, razumevawe, pa-`wu, ne`nost... Moja du{a te`i da se spoji sa va{om! Ja samva{a srodna du{a!

DOKTOR: Za{to uvek iznova moramo da kre}emo sa bojnih poqa, zbogne~ijih ambicija ili politi~kih ciqeva! Za{to smo uvek uneprestanoj borbi sa samim sobom i sa drugima! Za{to smouvek u sukobu zbog na{eg temperamenta, na~ina mi{qewa i`ivota, bez obzira iz koje sredine poti~emo, bez obzira nana{ karakter. Ja sawam o zajedni~kom `ivotu, razumevawu,bez zavisti, oholosti, qubomore...

DAMA: Mi sawamo isti san! Zajedni~ki `ivot sa voqenom osobom.Dani ispuweni sre}om i razumevawem! Bez qubomore, za-visti, oholosti! Vi ste osoba koja ispuwava sve moje snove!Sru{i}emo sve prepreke! Iza}i na svetlost dana! Na{aqubav zasja}e na nebu kao sjajna kometa!

DOKTOR: Ali vi ne znate ni{ta o meni! Vi ne znate kakav sam ja~ovek! [ta se sve krije u mojoj du{i! Kakve tajne ja ~uvamsamo za sebe! @ao mi je! Odlu~io sam... Odlazim! Kofer gdemi je kofer... A da, stavio sam ga sino} u orman...

Doktor otvori orman. U ormanu obe{en visi De~ak. Svi zaprepa{}eni...govore izme|u sebe... Dama kr{i ruke, pla~e... ^ovek se zavu~e u ugao,drhti... Starac navu~e kaput preko glave...

XVII SCENA

Upravnikova kancelarija.

UPRAVNIK: @ao mi je, de{ava se... To mi ne mo`emo da spre~imo... Nijeto prvi put...

DOKTOR: Nije pokazivao nikakve suicidne simptome...

166 Predrag Peri{i}

UPRAVNIK: Mo`da je i pokazivao samo vi to niste videli... ili niste`eleli da vidite.. S obzirom na va{e iskustvo, ni{ta vamne zameram... Spakovali ste se?

DOKTOR: Da

UPRAVNIK: Par~etom stakla je sebi prerezao vene na rukama a zatim seobesio... Bo`e, toga se trebalo setiti! Nije mu bilo do-voqno {to je prerezao vene na rukama... Vi niste ni{taprimetili?

DOKTOR: Na {ta mislite’

UPRAVNIK: U posledwe vreme da li je bio uzbu|en, nervozan, agre-sivan...

DOKTOR: Ne, pona{ao se sasvim normalno...

UPRAVNIK: Da, to je najgore stawe! Tada je sve mogu}e! Da li vam sepoverio, govorio o svojoj pro{losti...

DOKTOR: Uobi~ajene stvari... Da li ima rodbine ?

UPRAVNIK: To poku{avamo da saznamo... Sve ove godine niko se nijejavio. Niko ga nije posetio! On je ovde bio sasvim sre}an izadovoqan... Sve dok vi niste do{li!

DOKTOR: Ne razumem!

UPRAVNIK: Od kada ste vi do{li ovde se doga|aju ~udne stvari! Mi`ivimo u nekom drugom vremenu... Nas se stvarnost nedoti~e... Mi `ivimo u na{em vremenu... A vi ste sve toporemetili... To vam je kao kada `ivite u sobi sa zatvo-renim prozorima, zagu{qivo je ali ste vi na to navikli...Mo`da vam ne prija ali vam i ne {kodi! Neko do|e sastrane i otvori prozor, unese sve` vazduh, vama prija sve`vazduh vi ga udi{ete punim plu}ima, u`ivate, lepo vam je.Skoro ste oma|ijani lepotom i sve`inom! A onda, ka{aq,bolovi u grudima, pqujete krv... Prehladite se, nazebete iumrete! Razumete {ta ho}u da ka`em! Nije mogao da podneseo~evo samoubistvo... Sve smo poku{ali... Bili smo takopa`qivi sa wim... Nije nam uspelo... Mo`da bi i uspelo davi niste do{li...

DOKTOR: Ho}ete da ka`ete da sam ja kriv za wegovu smrt...

UPRAVNIK: Ne, naravno da ne... Iznosim samo ~iwenice... do va{egdolaska je bio `iv, normalno se pona{ao...

DOKTOR: Ho}ete pozvati policiju?

“2024” 167

UPRAVNIK: Naravno, ali to nema nikakve svrhe... Oni napi{u izve{tajkakav im mi izdiktiramo... Oni se ne me{aju u to. To suna{e stvari... @ao mi je De~aka, bio mi je drag...

DOKTOR: I meni... Da li }ete nekoga obavestiti o wegovoj smrti...

UPRAVNIK: Rekao sam vam : niko ga godinama nije posetio... Ba{ mi je`ao, tako mi je bio drag... Spakovali ste se... Molim vasidite {to pre... To je i za va{e i za na{e dobro!

DOKTOR: Da... Ali ja ho}u da se sazna prava istina!

UPRAVNIK: Istina, svi to ho}emo? Ali ko zna {ta je prava istina?Na{ zadatak je da ubedimo bolesnike da preuzmu punu odgo-vornost za mogu}e doga|aje koji se mo`da nikada nisu nidogodili! Stvarnost je greh protiv razuma za koji se po-nekad mora da plati `ivotom! U principu uvek je mogu}eprikazati kako je logi~nije da se ne{to desi nepredvidivonego ne{to {to svi o~ekuju! Ako vi saznate {ta je pravaistina, javite nam. Bio bih vam zahvalan! Ako se ne vidimo,sre}an put i sve najboqe...

Upravnik iza|e. Doktor sedi nepomi~an. U|e ^ovek-auto.

^OVEK: Rekao sam vam da }e se dogoditi ne{to stra{no... Vi meniste slu{ali... I to nije kraj!

DOKTOR: Kako ti to zna{?

^OVEK: Znam... Ose}am... Vidim!

DOKTOR: [ta vidi{?

^OVEK: Sve... sve ono {to drugi ne vide... Kad drugi vide svetlost javidim tamu... Kad drugi vide dobro ja vidim zlo...

DOKTOR: [ta }e se dogoditi?

^OVEK: Ne znam

DOKTOR: Malopre si rekao da zna{!

^OVEK: Ne znam... Ose}am... Ne idite! Ostanite!

DOKTOR: Ne mogu da pomognem...

^OVEK: On se nije sam ubio... Ubili su ga!

DOKTOR: Ko?

^OVEK: Bio je obe{en sa prerezanim venama na rukama... Mrtav~ovek se obesio... Prili~no ~udno...(Tiho)

168 Predrag Peri{i}

Ja znam ko je to uradio... Ja sam video! Ja sam sve video!Parkirao sam auto iza zgrade jer se pregrejao motor! Uga-sio sam farove... Spustio sedi{ta i nezainteresovano gle-dao u daqinu... Vama mogu da ka`em u poverewu: dogovoriosam da se vidim sa jednom udovicom koja radi kao kasirka usamoposluzi! Bio sam veoma uzbu|en! Ta veza traje ve}nekoliko meseci! Ni{ta se jo{ nije dogodilo ali je pitawedana kada }e se dogoditi! No} je bila tamna bez mese~ine!Grmelo je, spremala se oluja! I onda sam video... Sve samvideo... Izneli su wegovo telo iz trpezarije... Ruke su sevukla po zemqi... Po zemqi je kapala krv?

DOKTOR: Ne verujem, to nije istina! Bila je no}! Kako si video?

XVIII SCENA

Dama, ^ovek i Starac sede u stolicama koje ~ine krug. Jedna stolica jeprazna. U sredini sedi Doktor. Dama histeri~no pla~e... ^ovek se smeje...Starac udara stolicom o pod. Doktor sedi za stolom. Pored wegaveliki kofer. Svi }ute...

DAMA: (Doktoru)Ka`ite ne{to, za{to }utite?

^OVEK: Vi sigurno ne{to znate {to mi ne znamo!

DAMA: Vi ste tako pametni i obrazovani! Za vas nema tajni? [tase to doga|a?

Izenanda Starac ustane, pri~a veoma brzo, kao da se pla{i da nezaboravi {ta ho}e da ka`e.

STARAC: Kao dete celoga `ivota i{ao sam bos po kamewaru punomzmija. To je kraj gde qudi i zmije `ive zajedno. Nikada me nijedna zmija nije ujela. Do{li su qudi iz grada i rekli da jeto opasno i da moram da nosim cipele. Roditeqi su mi zaosmi ro|endan kupili cipele. Bio sam jako ponosan {to i jaimam nove cipele. Prvi put kada sam ih obukao ujela me jezmija. Bila je u cipeli. Sakrila se od sunca.

DAMA: Umrli ste?

STARAC: Pre`iveo sam... Odveli su me u bolnicu... Dok su me vozili ubolnicu bio sam izme|u `ivota i smrti... Bli`i smrti nego`ivotu... Pred o~ima su mi se pojavqivale razne slike... Da

“2024” 169

budem iskren: ja ne verujem u Boga! Ja sam ateista! Bio iostao! Tada sam za~uo glas koji kao da je dopirao sa neba! Ti}e{ postati veliki ~ovek, u~ini}e{ velika dela za svojnarod! Spasi}e{ svoj narod propasti i nestajawa... Glas jegovorio jo{ neke stvari kojih se vi{e ne se}am... Bio samdete imao sam osam godina! Od tada sam znao da sam pred-odre|en za ne{to veliko! I celoga `ivota sam radio daispunim taj zavet... Da spasem svoj narod od propasti inestajawa...

DOKTOR: I jeste li ga spasli?

STARAC: Jesam... Bili smo na ivici ponora! Trebalo je u~initi samojedan korak i strmoglavili bismo se u ponor... Ja samzaustavio moj narod...

DOKTOR: Kao Hrist...

STARAC: Da kao Hrist... On je spasao svoj narod isku{ewa, on jepreuzeo wihovu krivicu na sebe... Wega su razapeli zbogwihove krivice... I mene su razapeli...

DOKTOR: I vi ste vaskrsli?

STARAC: Da... Vaskrso sam!

DAMA: Za{to onde niste na nebu?

STARAC: Zato {to sam ja ve}i mu~enik od Hrista... Mene je Bogostavio na zemqi! Mene je Bog napustio... Nije me uzeo usvoje naru~je... Moje rane nisu zarasle... Iz mojih rana jo{kapqe krv... Ja sam ve}i mu~enik od Hrista! Ja sam na zemqia on je na nebu! Vi jedini mo`ete da nas spasite... Ostanite,molim vas....

XIX SCENA

Upravnikova kancelarija.

UPRAVNIK: Vi zaista ne znate {ta ho}ete! Idete ili ostajete?

DOKTOR: Idem... U stvari, ostajem...

UPRAVNIK: Kako ho}ete... Meni je svejedno... Dopada mi se kod vas taneodlu~nost! To je osobina pravog nau~nika! Sumwa u sve!Pa i u samog sebe! To je jedini na~in da se do|e do pravihnau~nih otkri}a! Bez toga ne bi bilo Wutna, Kopernika,

170 Predrag Peri{i}

Darvina! Kada pogledate nebeski svod {ta vidite? Suncekoje se okre}e oko Zemqe! Ali to je la`na slika sveta!Nikada ne treba verovati u ono {to vidite! Istina je negdedrugde! Na vama nau~nicima je da je otkrijete i prika`etenama obi~nim smrtnicima!

DOKTOR: Ne znam vi{e {ta da radim... U glavi mi je potpuna zbrka...Ne mogu da spavam... Cele no}i ~ujem glasove, pla{e mesenke koje igraju po zidovima... Budim se sav mokar odznoja... Privi|aju mi se likovi iz pro{losti... Pro{lu no}sam razgovarao sa stricem koji je umro jo{ pre onog rata...Do{ao je i seo na moj krevet, raspitivao se za rodbinu, ko je`iv, ko je umro? Kakve su politi~ke prilike? Kako `i-vimo? Kolike su nam plate? Kada }u da magistriram... ^akje znao i temu mog magistarskog rada... Pri~ali smo celeno}i... Sve do zore... Tako svake no}i... Razgovaram sa nekimnepoznatim osobama... Ne znam za{to? Ne znam ko su teosobe... [ta ho}e od mene? A majku, nikada ne sawam? Skoroda sam zaboravio wen lik! Imam sam jednu fotografiju,slikali smo se u Vrwa~koj bawi, kada sam bio dete, naizvoru mineralne vode! Majka me dr`i u naru~ju... Pri-slonila je obraz uz moj obraz... Kao da smo jedno bi}e! Dvatela a jedna du{a! Pogledajte, to mi je jedina fotografija!

Upravnik uzme fotografiju, pa`qivo je razgleda a zatim je pocepa...

DOKTOR: (Sakupqa po podu komadi}e fotografije)Za{to ste to u~inili?

UPRAVNIK: Za va{e dobro!

DOKTOR: Za{to ste to u~inili?

UPRAVNIK: Vi vi{e niste dete! To morate da shvatite! [to pre toshvatite pre }ete odrasti! Uzmite, ovo i popite... Bi}e vamboqe!

Doktor popije nekoliko tableta.

UPRAVNIK: Da li vam je boqe

DOKTOR: Da... Mnogo boqe... Hvala vam... Glupo je {to sam i do{aoovamo da vam pravim probleme...

UPRAVNIK: Naprotiv meni je drago {to ste ovde... Vi ste daroviti,talentovani, mo`da jedino malo preosetqivi...

DOKTOR: Sahranili ste De~aka... ?

“2024” 171

UPRAVNIK: Da... Na bolni~kom grobqu... Bio je veoma tu`an ispra}aj...

DOKTOR: Hteo bih da odnesem cve}e na wegov grob...

UPRAVNIK: Plemenita ideja... Svakako to uradite... Samo znate imajedan mali problem... Po bolni~kim pravilima mi ne obe-le`avamo grobove umrlih... Tj, ne stavqamo ne groboveimena... Samo brojeve iz bolni~ke kartoteke... Takva supravila... Mo`da malo nehumana, ali to je tako godinama...Ja sam predlagao da se to promeni ako se pojavi eventualnorodbina... Ali znato kako to ide sa birokratijom... Pod-nesete zahtev i onda oni re{avaju godinama... Ali cve}esvakako odnesite. Stavite na bilo koji grob... Svejedno je...To je tako lepo od vas! Ovde nedostaje te qudske soli-darnosti, pa`we, ne`nosti!

DOKTOR: Da li znate koju je vrstu cve}a voleo!

UPRAVNIK: Ne zaista ne znam... Ali to nije ni bitno... Va`an je gest...

DOKTOR: Ja sam razmi{qao da odnesem karanfile, ali to cve}e jenekako grubo, ne odra`ava prava ose}awa donosioca. Ru`e,to je vi{e devoja~ko cve}e! Gladiole, suvi{e pompezno,teatralno... Hrizanteme, cvet je lep ali je li{}e ru`no!Poqsko cve}e, lepo izgleda, lepo miri{e, nema patetike,ali s druge strane: predpostavqam da su grobovi ve} okru-`eni poqskim cve}em i to prirodnim koje tu cveta samo odsebe... I potpuno je besmisleno donositi ve{ta~ko cve}eako ve} imate latice prirodnog...

UPRAVNIK: Da, mislim da ste u pravu... Vidite ja nisam razmi{qao nataj na~in... Vi razmi{qate sasvim druga~ije od mene... Va{izakquci su zaista briqantni i uop{te va{ na~in razmi-{qawa... Kako su ostali pacijenti? Kako je ta nesre}adelovala na wih? Da li ste uspeli da ih smirite?

DOKTOR: Veoma su uznemireni...

UPRAVNIK: Normalno, svi smo ga voleli... Svi smo uzbu|eni... A {ta jesa starcem, jel ste ne{to otkrili? Ko je, odakle dolazi?

DOKTOR: Sa wim sam napravio najve}i napredak... Misao mu je jo{uvek veoma konfuzna, ali je progovorio... Govorio je ne{too Hristu, poredio sebe kao mu~enika sa Hristom...

UPRAVNIK: Imali smo vi{e puta an|ele, |avole, vile, vilewake,...Pojavi se ponekad Hitler, Napoleon... Ima jedna zanim-qiva pri~a: profesor sa Prirodno matemati~kog fakul-teta, doktor nauka, akademik,... @ena ga je napustila i

172 Predrag Peri{i}

pobegla sa wegovim mladim asistentom... A on umislio da jeAjn{tajn ne bi li mu se ona vratila... Umro je jadnik prenekoliko godina! U posledwe vreme u modi je Dra`a...Mo`da je to zbog ove promene politike... Uvek nam jeblisko ono {to je do skoro bilo zabraweno... ^udno je,nikada nismo imali Andri}a ili Crwanskog, Vuka, Dosi-teja... To su likovi koji ih ne privla~e! Ne znam za{to?Bli`a nam je krv i smrt nego qubav i prijateqstvo... [tavi mislite? Takav smo narod i tu se ni{ta ne mo`e mojdoktore! Hrist? Interesantno... Nismo do sada imali Hri-sta, koliko se ja se}am... Ali u se}awe se ne mo`emopouzdati... Moje pam}ewe, izdaje polako... Nemojte mi zame-riti, to je zbog godina... Na mladima svet ostaje!

XX SCENA

Nekoliko potpuno identi~nih grobova. ^ovek, Dama, Starac i Doktornose buket cve}a. Idu od gorba do groba.

DAMA: ^udno, svi su grobovi isti...

DOKTOR: Samo brojevi i ni{ta vi{e...

STARAC: Nema nigde sve`e zemqe...

DOKTOR: Stavimo po jedan cvet na svaki grob... Svi su grobovi isti: iprijateqa i neprijateqa!

DAMA: To ste lepo rekli!

DOKTOR: U `ivotu se razlikujemo u smrti smo svi jednaki!

DAMA: Doktore, kako ste vi pametni!

XXI SCENA

Stolice su pore|ane u krug. U prostoriji su samo Dama i Starac. UlaziDoktor. U uglu prostorije veliki doktorov kofer.

DOKTOR: Gde su ostali?

DAMA: Sigurno je gu`va na auto-putu... Sti}i }e! On uvek stigne sazaka{wewem ali stigne...

“2024” 173

STARAC: Ja sam doleteo na velikoj ptici. Ispred je bilo ogromnopoqe. Puno naroda. Svi su uzvikivali moje ime...

DAMA: A ti si ih sve nahranio korom hleba?

STARAC: Ja sam ih nahranio nadom... Skinuo sam im okove kojima subili okovani... Skinuo sam povez sa o~iju koji im je biovezan.... Pokazao sam kako da se ponose pro{lo{}u, i da nestrahuju za budu}nost... Pokazao sam put u budu}nost... Svisu izvikivali moje ime? Bilo je puno zastava.... Parola,transparenata... Nosili su me na rukama. Bio sam kap vode umoru... Trunka soli u okeanu. Svi su i{li za mnom. Svi suponavqali ono {to sam ja govorio... Svi su hteli da budu ja!Ja sam sve znao i video ono {to oni nisu mogli videti!

DAMA: To su sve gluposti! Tru}awa senilnog starca... Doktore...(Dama mu se pribli`i)Do}i }u no}as kod vas... Ali bih volela da se malo dote-rate... Kada ste do{li bili ste mnogo elegantniji... Obri-jani, namirisani... A vidite na {ta sada li~ite... Kao Rob-inson Kruso... Pustiwak... Sasvim ste se zapustili... Zabo-ravqate da ste u prisustvu jedne Dame...

DOKTOR: Da oprostite u pravu ste... Potpuno sam se zapustio... Gde mije kofer... Nemojte mi zameriti, obu}i }u ~istu ko{uqu...

Doktor dovu~e kofer do sredine scene... vu~e ga sa naporom. Otvorikofer: iz kofera ispadne ^ovekovo telo. Dama vri{ti... Starac udarastolicom o pod.

XXII SCENA

Upravnikova kancelarija.

UPRAVNIK: Smirite se, smirite se! Takve stvari se doga|aju, retko alise doga|aju! Pojedini bolesnici danima razmi{qaju o na-~inu svoje smrti! Oni ho}e da fasciniraju `ive. Ako to ve}nisu uspeli svojim `ivotom onda to ho}e da urade svojomsmr}u... Postoje neverovatna samoubistva. Pogledajte malobolni~ku kartoteku ne}ete verovati svijim o~ima... Kakvihsve tu ima samoubistava. To ni najlu|a ma{ta ne mo`e dazamisli! Neka su prava remek dela! Dostojna velike litera-ture... Kada sam bio mla|i, nosio sam se mi{qu da napi{emjedan veliki roman kao Tolstoj ili Dostojevski: “Zapisi iz

174 Predrag Peri{i}

mrtvog doma”, :Vaskrsewe”, “Zli dusi”! To su moji uzori uliteraturi! ^esto citiram Tolstoja. “Smrt Ivana Iqi~a”to je briqantna kwiga:

“U `ivotu po~inio je takve stvari koje su mu se svoje-vremeno ~inile kao velike gadosti i ulivale mu odvratnostprema samom sebi u ~asu kad ih je ~inio: ali kasnije,uvidev{i da takve stvari ~ine i qudi na najvi{im polo-`ajima, i ne smatraju ih gadostima, on ne samo da ih jesmatrao dobrim ve} ih je potpuno zaboravio i se}awa nawih nije ga ni malo ogor~avalo.”

Bo`e, kakav je to stil! Kakva misao! Tolstoj je prostogenije! I ja sam napisao stotinak strana... Malo ve}a pri~aili malo mawi roman! Naravno ne mo`e to da se poredi saTolstojem! Ako ho}ete mogu da vam poka`em. Zanima meva{e mi{qewe! Vi ste obrazovani, na~itani... Da proce-nite da li to ima neke literarne vrednosti... Da li vredinastaviti sa pisawem? Za sve ove godine od kada sam ovde,nakupilo se materijala, samo to sada sve treba slo`iti,dati tome literarnu formu... Hteo bih da ponudim odre|eniugao gledawa, odre|enu sliku sveta, odre|eni opis qudskogstawa koje se mo`e prikazati jedino kroz qudsku du{u! Biobih vam veoma zahvalan ako biste to pro~itali! Bez ikak-vih obaveza! Uvek me je zanimao odnos `ivota i umetnosti.Koliko se `ivot na pravi na~in reflektuje na umetnost aopet kada imamo pred sobom neko umetni~ko delo to ni nakoji na~in nije slika `ivota, zar ne? To je projekcijaumetnika! To je moj problem! @ivot je ovde mnogo okrutnijiod umetnosti. Ne znam kako to sve da pomirim! Imam u sebinadahnu}e, imam oko sebe prizore iz `ivota koji su kako stese i sami mogli uveriti ~esto veoma dramati~ni. Kako sveto spojiti u umetni~ko delo!

“Du{a i telo, telo i du{a... Koliko samo tu ima misterije!U du{i ima ne~eg animalnog a telo ima svoje trenutkeduhovnosti! ^ula mogu da oplemewuju a intelekt da kvari.Ko mo`e da ka`e gde prestaje puteni a po~iwe fizi~kinagon! Kako su samo plitike i proizvoqne definicijeobi~nih psihologa! Da li du{a senke ~u~i u ku}i greha...Ili se telo zaista nalazi u du{i”?

Ne znam ko je to napisao! Zapamtio sam tekst ali samzaboravio ime autora. Ja nisam {kolovani psiholog alimislim da poznajem qudsku du{u mnogo boqe od mnogih{kolovanih psihologa! Odvojenost duha od materije pred-

“2024” 175

stavqa misteriju a misterija je i jedinstvo duha i ma-terije... [ta vi mislite o tome? Hteo bih sa vama daprodiskutujem da ~ujem va{ iskren sud! Za{to nikada nesvratite u biblioteku? Imamo veoma dobro opremqenubiblioteku! Sva{ta }ete tamo na}i! I ne zaboravite:duhovno telo vlada fizi~kim!

XXIII SCENA

No}. Doktorova soba. Doktor se prevr}e, bri{e znoj! U sobu se uvla~i`enska prilika. To je Dama. Uvu~e se u doktorov krevet.

DAMA: Zagrlite me doktore! Tako sam upla{ena!

DOKTOR: Nemate razloga da se pla{ite... Sve je u redu...

DAMA: Zagrlite me! Ja vas volim... povedite me sa sobom... Radi}usve {to vi `elite... Samo me povedite sa sobom! Ja vasvolim! Volim vas od prvog trenutka kada sam vas ugledala...Ja vi{e ne mogu da `ivim bez vas... Nas je sudbina spojila.Sudbina je odredila na{ put! I mi ne mo`emo ni{taprotiv toga!

Doktor i Dama se strasno grle... vode qubav.

Zatamwewe-otamwewe

Jutro cvrkut ptica... Doktor se budi...

DOKTOR: Dobro jutro, kako ste spavali! Ja sam posle du`eg vremenaspavao kao beba... Cele no}i... Tako sam ~io i odmoran. I uglavi mi se nekako razbistrilo. Do ju~e nisam znao kuda }ui na koju stranu. A sada mi je sve jasno. Kako ka`e ^ehov:“treba raditi, po{teno, mukotrpno za dobrobit svih a nesamo pojedinca”... Vidim potuno jasno i pro{lost i bu-du}nost... Sve je kao na dlanu! Prosto je ~udno kako to dosada nisam shvatio. Gotovo je sa naukom! Zavr{eno je! Idemna selo! U obi~nu seosku ambulantu! Tamo gde godinama nijebilo doktora! U najzabitije selo ispod Golije ili Dur-mitora! Prelazi}u dnevno desetine kilometara, i}i odsela do sela, i le~iti bolesne, gubave! Ja se ne pla{imbolesti! Ja se vi{e ni~ega ne pla{im! Ako treba umre}u dadrugi `ive!Uve~e, kada se umoran i loman vratim u malu seosku ku}upunu de~ijeg smeha i radosti vi }ete me ~ekati. Ozarena isre}na lica! I na{ `ivot }e biti ispuwen rado{}u izadovoqstvom!

176 Predrag Peri{i}

Brije se u kupatilu, zvi`du}e.

DOKTOR: Sre}a je retko dosti`na ali vredi celoga `ivota tragatiza wom! Ne znam ko je to rekao! Ali sam siguran da sam jekona~no dostigao... Jedna no} sve izmeni u `ivotu! Doneosam odluku... Danas kona~no odlazim! Vodim i vas... Idemozajedno... Ako `elite ven~a}emo se... Kao {to vidite ja vasprosim... Ali pre toga moram iskreno da vam ka`em nekestvari! @elim da u novi `ivot u|em bez tajni, bez pro-{losti! Ni{ta ne krijem od vas! Ja sam veren... Imamverenicu... Ali to je sada gotovo... Svr{eno za uvek. Ona jejedna hladna osoba i ja je ustvari ne poznajem... No}as samshvatio da me ona ne voli... I da me nikada nije ni volela...Mi se znamo jo{ kao deca. Na{i roditeqi su prijateqi...Zajedno smo i{li u {kolu, zajedno smo studirali i nekakoje bilo prirodno da se na kraju i ven~amo... Hteo sam to dau~inim roditeqima... Majci, ona je jako volela... Nekako suli~ile jedna na drugu... I znate {to je jo{ ~udna stvar: predvama mogu da budem iskren... Jer ako ste vi saglasni mi }emou budu}nosti deliti zajedni~ki `ivot. I me|u nama ne bitrebalo da bude tajni.... @iveli smo ku}a pored ku}e. Uistoj ulici. Ali sam ja uvek verovao da }e se ona udati zamoga brata a ne za mene... Moj brat, on je pravi lepotan...Visok, crn,sa plavim o~ima, markantna li~nost. @ene gaobo`avaju! Kada smo se igrali kao deca, wih dvoje su se uvekskrivali a ja sam ih tra`io... Nekada bi se sakrili u stariporu{eni ambar nekada u kro{wu oraha. Ispred na{e ku}erastao je veliki orah! Nekada su se sakrivali u podrum...Trudili su se da sakriju tragove! Ali mene je bilo te{koprevariti... Ja ina~e te{ko odustajem od svojih namera...Kada ne{to re{im, onda to moram da isteram do kraja... Biosam u stawu satima da ih tra`im... Sve dok ne bi pao mrak...Ali sam ih uvek pronalazio... Oni su se nekada zbog togaqutili, ne znam za{to? Takva je bila igra: oni su seskrivali ja sam ih tra`io i pronalazio na najskrovitijimmestima. Zajedno smo i{li i u {kolu. Moj brat nije bioneki |ak. Dva puta je ponavqao... Ali bez obzira na to svedevojke u razredu su bile zaqubqene u wega... Ja sam bionajboqi u~enik, vukovac... |ak generacije... Dobitnik Dosi-tejeve poveqe. Brat se jedva provla~io... Svake godine napopravni... Ja sam upisao medecinu i opet u svemu najboqi.Student generacije, prosek 9,90! A on promenio pet fakul-teta, na svakom po jedan semestar! Jednoga leta zajedno smoi{li na more nas troje, skromno, studentski, uzeli smo

“2024” 177

jednu sobu... Bio je jedan krevet i jedan du{ek na podu!Naizmeni~no smo spavali u krevetu: brat i devojka, brat ija... Ali nikada devojka i ja? Ne znam za{to? I za{to ja tovama sada pri~am! Sve je to pro{lost! Sve }emo to zabo-raviti! Spas je za ~ovekovu du{u {to je u stawu da zaboravipro{lost! Nestane, kao magla koja se razi|e u zoru kada sena istoku pojave prvi sun~ani zraci! Ostanu tragovi, ime-na, likovi, doga|aji... Ali to su detaqi oni nas ne progone,ne dolaze u snove!

Doktor klekne pored kreveta, Damina ruka visi ispod pokriva~a. On jojpoqubi ruku.

DOKTOR: Ustajte mala lewivice... Ra|a se novi dan... Idemo u novi`ivot! Raskidamo sa pro{lo{}u... Udajte se za mene?

@enino telo padne sa kreveta... Doktor po~ne da urla... Uleti Up-ravnik.

UPRAVNIK: [ta se dogodilo?

DOKTOR: Ne znam...

UPRAVNIK: (Pipa @eni puls)Mrtva je!(Razgleda telo)Nema telesnih povreda... Zadavili ste je jastukom...

DOKTOR: Ja to nisam uradio...(Po~ne da jeca)Ja to nisam uradio... Ovo je bila najlep{a no}u u mome`ivotu... Ja to nisam uradio...

UPRAVNIK: Smirite se, smirite se... Bi}e sve u redu... Rekao sam vam:na{i odnosi sa policijom su sasvim korektni... Oni ovde nesprovode nikakve istrage. Ovakve stvari se doga|aju... Na-pala vas je, vi ste u samoodbrani... doga|a se... Niste vini{ta krivi... Pouzdajte se u mene... Ja }u to srediti...Popijte ovo, bi}e vam boqe... Lezite, odmorite se... Poku-{ajte da zaspite... Poku{ajte da zaboravite... Ja sam vamprijateq. Nemate ~ega da se pla{ite! Svaki ~ovek ima nekeplanove: kako `iveti, na koji na~in! Kako se odnositiprema drugima? I kada misli da mu je sve jasno, odjednom,ne{to se dogodi i sve padne u vodu... Mislite da ste `ivelinajpo{tenije, da ste bili korektni prema okolini,volitesvoju porodicu, niste nikada prevarili `enu, niste nikadaudarili dete... I onda, vra}ate se sa de~ijeg ro|endana,

178 Predrag Peri{i}

`ena sedi pored vas, dete spava na zadwem sedi{tu, popiliste nekoliko ~a{ica, ni{ta naro~ito, niste pijani samoste lepo raspolo`eni, sre}ni, zadovoqni `ivotom kojim`ivite i svojom misijom na ovoj planeti. Pada sitna ki{a,bli`i se jesen, kolovoz je klizav, vas to ne uzbu|uje, vivozite polako, jer vi sve ispravno radite. Iznenada `ena saki{obranom van pe{a~kog prelaza,pret~ava ulicu, `uri dastigne na autobus koji upravo ulazi u stanicu, ne vidi vaszbog ki{obrana ali vi wu uo~ite na vreme, ko~ite, samo-uvereno, kola se zanose, sigurni ste da je ne}ete zgaziti`enu, ose}ate se ve} kao junak, heroj, onda iznenada i ako jeput potpuno prazan u to doba no}i, neki ludak koji vozivelikom brzinom luksuzni auto niti gleda niti ko~i na-le}e na vas... Vi prole}ete kroz {ofer{ajbnu letite prekoasfalta padate, udarate glavom o ivi~wak, svetla se gase...Va{ `ivot odlazi u nepovrat... Vi se posledwim deli}emsvesti pitate: za{to? Bo`e za{to me ka`wava{, kada samceloga `ivota sve ispravno radio! Odgovor nema: sama padasitna hladna, jesewa ki{a...

Doktor klekne na kolena i po~ne da jeca.

UPRAVNIK: Smirite se, sve }e biti u redu! Ako vas neko nekada ne{topita! Nikada ne recite istinu! Ukoliko vas budu smatraliidiotom ili budalom, utoliko boqe! Umalo da zaboravim:doneo sam vam jednu kwigu iz biblioteke! Ne znam da li ste~itali? Meni se jako dopala... Pre svega zbog stila... Bri-qantan stil! Ako stignete pro~itajte... Pa }emo poslerazgovarati! Ja vi{e volim gre{nike nego svece! Zato mise vi i dopadate! I ne zaboravite: ima `ivota koji sutu`niji i od najtu`nije kwige!

XXIV SCENA

Bolni~ka soba kao i u predhodnim scenama. Prqava, zapu{tena. Naprozorima re{etke. U umivaonik kapqe voda iz slavine. Dva krevetajedan do drugog. Na jednom le`i Starac na drugom Doktor.

DOKTOR: (^ita)“Nikada se jedan dan drugim ne iskupquje. Svaki je dan zasebe. Kao da je uvek , posledwi. I svaki dan mahom svojemrtve sahrawuje. Ustajete ujutru kao da se ra|ate, a uve~e

“2024” 179

le`ete kao da umirete! Nijedna vam se pobeda ne ra~una. Uzatvoru pro{lost ne postoji, budu}nosti se ne veruje. Po-stoji ve~ita sada{wost. Samo sada i ovde ! Ko to ne zna ne}ese spasiti!

^ovek dugo pada iznutra pre nego {to se i spoqa sru{i.Pada postepeno, ru{i se odjednom... ”

Upravnik stoji sa strane i slu{a tekst.

UPRAVNIK: Bravo, bravo! Briqantno! Pa vi ste ro|eni pisac! Vi steprosto genije!

DOKTOR: Nisam to ja napisao!

UPRAVNIK: Nego ko je napisao?

DOKTOR: (Uhvati se za glavu)Ne mogu da se setim... Ne mogu da se setim!

UPRAVNIK: Ni{ta... Smirite se! Seti}ete se!

DOKTOR: Ne mogu da se setim... Ne mogu da se setim!

UPRAVNIK: (Uzme kwigu)^udno, ova kwiga nema naslova... Listovi su izgu`vani,korice izbledele... Kao da nije iz na{e biblioteke! Zami-slite mene budalu. Pa to je kwiga koju sam vam dao pre nekidan... Peki}, moj omiqeni pisac! Borislav Peki} ^italiste ne{to wegovo! Sigurno ste ~itali?

DOKTOR: Ne mogu da se setim! Ne mogu da se setim!

UPRAVNIK: “^ovek dugo pada iznutra pre nego {to se i spoqa sru{i!Pada postepeno, ru{i se odjednom!” Kako je to napisano!Genijalno! Kakav stil! Ako vam se ne dopada ja }u vamdoneti ne{to drugo! Neko lak{e i zanimqivije {tivo!Ali ne mogu da zamislim da vam se to ne dopada! Iscrpqeniste! Nemate koncentraciju! Preterali ste sa tom naukom!Ja shvatam va{e ambicije! Budu}nost je pred vama! Alivodite ra~una o svom zdravqu! Toliko dajete drugima, atako malo ostaje za vas! To je plemenito! Ali da li }e drugiznati to da cene!

180 Predrag Peri{i}

XXV SCENA

Soba sa dva kreveta. U jednom spava Doktor u drugom spava Starac.

U sobu u|e Upravnik, otvori prozor. Kroz prozor u|e u sobu zrak svet-losti.

UPRAVNIK: Iznena|ewe... Iznena|ewe! Ustajte lewiv~e! Spavate poceo dan! A nauka, {ta je sa naukom? Imate posetu!

DOKTOR: Ja?

UPRAVNIK: Da vi... Za{to ste iznena|eni! Nisu vas zaboravili! Ova{im radovima se ozbiqno razgovara u prestonici! Orga-nizuju se nau~ni skupovi, simpozijumi! Mi smo ponosni navas! Zahvaquju}i vama i o nama se ka`e po ne{to lepo! Alimi ne mo`emo da se uporedimo sa va{im znawem i talentom!Sre}a je na{a da smo mi odmah prepoznali u vama pravog,autenti~nog nau~nika! Nismo mnogo pomogli a nadam se danismo ni odmogli! Ali sve to sada vi{e nema zna~aja! Va{aslava je samo va{a!

Upravnik iza|e. Ulazi @ena u rasko{noj bundi... pri|e star~evom kre-vetu, podigne pokriva~, zagleda mu se u lice. Sedne na stolicu, zapalicigaretu.

@ENA: To je on bez ikakve sumwe! ^estitam! ^estitam!

DOKTOR: Molim?

@ENA: ^ula sam toliko lepog o vama! Jedva sam ~ekala da vasupoznam! Va{a metoda je fascinantna! Kakva upornost,inventivnost, minucioznost u radu... Oni starci u Akade-miji nauka su zblanuti! Odr`ali ste im lekciju!

DOKTOR: Ne razumem? O ~emu vi to govorite?

@ENA: Kakva skromnost! To je odlika velikih qudi! Izazovetezemqotres a onda se pravite kao da se ni{ta nije dogodilo!Bo`e, koliko ova zemqa ima darovitih mladih qudi! Samoim treba pru`iti {ansu! Da je vi{e qudi kao vi, svet bibio boqi i plemenitiji! Jednom kada budem imala malovi{e vremena objasni}ete mi va{u nau~nu medotu! Kako stedo{li do tog saznawa?

DOKTOR: Vi ga poznajete?

@ENA: To je moj mu`! Godinama ga tra`im! To je ~ovek koga volimnajvi{e na svetu... Bez wega moj `ivot je prazan i besmi-slen! Da su mi otsekli ruku bilo bi mi lak{e nego {to su

“2024” 181

mi wega uzeli! Divim mu se od kada smo se upoznali! Svakidan proveden sa wim za mene je bio praznik! Svaka wegovaizgovorena re~, za mene je misao koja se pamti za svavremena!

DOKTOR: Tako sam sre}an {to ste ga prona{li! Kona~no u ovomsurovom svetu i malo radosti!

@ENA: Dvadeset godina su ga dr`ali zatvorenog!

DOKTOR: Gde su ga dr`ali zatvorenog?

@ENA: Na Agorskim ostrvima... Ime je tako romanti~no “Agorskaostrva”, da po`eli ~ovek da tamo provede ceo svoj `ivot...Nemam pojma gde se to nalazi!

DOKTOR: To je skup ostrva u severnom Antlantiku blizu polarnogkruga... Znate kao mlad jako sam se zanimao za geografiju...Satima sam razgledao geografske atlase,upisivao imenanepoznatih zemaqa,povla~io prstom preko mora i okeana...Tako sam proputovao celu zemaqsku kuglu... Agorska ostrvaje otkrio Amundsen 1906 godine tokom svoje prve polarneekspedicije... Pola godine je sumrak, pola godine no}!Talasi neprekidno udaraju u hridi... Ostrvo se nalazi usvim turisti~kim prospektima... ^itao sam u “National geo-graphic”! Ostrvo je poznato po neobi~nom turizmu kojiprivla~i sve vi{e putnika! Gde god krenete isto vam senudi: more, sunce, pesak, egzoti~ne pla`e... Ali to vi{enije u modi! Qudi su zasi}eni konforom i prirodnimlepotama! Stanovnici Agorskih ostrva su se dosetili fan-tasti~ne stvari.... Podigli su najve}i i najsavremenijizatvor u Evropi... ^udo tehnike... Ugrade vam ~ip pod ko`ui onda vas puste da {etate ostrvom... Mo`ete da idete kudaho}ete da pri~ate {ta ho}ete! A na ekranu gledaju gde ste i{ta radite! Vrhunac humanosti i qudske solidarnosti!Imate izvanredan konfor: satelitska televizija, er kon-di{n, Internet... ! Imate sve {to vam treba!

@ENA: Imaju sve?! A ja sam toliko brinula!

DOKTOR: Imaju sve osim slobode!

@ENA: Sloboda je relativan pojam... ^ovek je slobodan onolikokoliko se sam izbori! Niko vam ne poklawa slobodu! Zaslobodu morate da se borite! Na ovom svetu sve se svodi nakraju krajeva na problem slobode i na tragediju slobode. Naovom svetu i sloboda samu sebe jede.

DOKTOR: Za{to su ga zatvorili?

182 Predrag Peri{i}

@ENA: To je duga pri~a... Ako po~nem od po~etka pla{im se danikada ne}u sti}i do kraja! A opet ako ne saznate kraj ne}evam biti jasan po~etak! Mo`da je zato najboqe da krenem odsredine! Nekako na istom rastojawu od kraja i po~etka!Neke doga|aje pamtimo do detaqa a neke brzo zaboravimo!Mi pravimo doga|aje! Ne saznajemo nego pravimo! To jestvarala~ki a ne istra`iva~ki posao! Mi smo umetnici,pesnici!

Doktor krene prema Starcu.

@ENA: Ne, ne nemojte da ga budite! To bi bilo preveliko uzbu|eweza wega! Ja ne `elim da se uzbu|uje, to mo`e negativno da seodrazi na wegovo zdravqe! Iskreno da vam ka`em: sve je onto u~inio zbog mene! Iz qubavi, iz `eqe da mu se divim!Znate kakvi su mu{karci nikada dosta divqewa!

DOKTOR: Toliki ratovi, mrtvi, raweni, osaka}eni! Sve zbog qubaviprema jednoj `eni?

@ENA: Snaga qubavi je nemerqiva! Dolaze}i ovamo kupila sam naaerodromu jedna ~asopis! Da prekratim vreme! Znate one~asopise za `ene: qubavni jadi, seksualni problemi, kozme-ti~ki saveti, recepti... u stvari te ~asopise vi{e ~itajumu{karci nego `ene samo to ne}e da priznaju... ima jedanzanimqiv ~lanak, ne se}am se vi{e ko je autor, mu{karacili `ena, nije ni bitno: “U istorijskim kwigama pi{e daratovi izbijaju iz ekonomskih razloga, zbog neravnopravneraspodele politi~ke mo}i, zbog granica, teritorija, pri-rodnog bogatstva. A u stvari istina je sasvim druga~ija?Za{to je spaqena Troja? Za{to je propala Vizantija, Hab-zbur{ka monarhija, Otomansko carstvo, Ruska imperija!Za{to je Hektor mrcvario Ahila? Za{to je silovana Ka-sandra? Za{to su ubijeni starac Prijam i mali Asti-janakt? Za{to se ubio Antonije? Zar su sve to mu{karci~inili zbog herojstva, juna{tva, `eqe za vla{}u? Ne! Zbog`enske lepote! Ili jo{ preciznije zbog `eqe da se vinu idosegnu tu lepotu!” Tu se ni{ta ne mo`e... Tako je bilo ibi}e!

DOKTOR: Spasite ga! On je to zaslu`io? Star je, bolestan...

@ENA: Qude mo`ete spasiti zatvora ali ne i od wih samih! Nemabitke za slobodu dok ste na slobodi! U to sam potpunosigurna! Na slobodi nemate motiva, ideala,sledbenika!Slobodni, vi brinete kako da zaradite za `ivot, kako daishranite porodicu,kako da otplatite kredit! Vodite ba-

“2024” 183

nalan, dosadan `ivot! Ali,ako vam je uskra}ena sloboda vipostajete mu~enik,`rtva, svetac! Va{ `ivot dobija smisao!Imate ciq kome te`ite! Imate ideale, veru u budu}nost!Kako ste vi mladi surovi! Ho}ete da ga li{ite svega toga?Da prekinete tu nit koja ga odr`ava u `ivotu! Da muuskratite mogu}nost da se bori i da pobedi! Zar imamopravo na to? Ne dragi moj doktore, borba za slobodu jesmisao wegovog `ivota! A tu borbu mo`e jedino da vodi akoje u zatvoru! Mi smo svi ponosni wegovim dostojanstvenimdr`awem! On je na{a savest! Mi ne smemo da ga izneverimo!Mi moramo neprekidno da ga podr`avamo! To nema cenu! Ite `rtve nisu uzaludne! Istorija nam o tome najboqegovori! Budu}e generacije }e to znati da cene! Drago mi jeda smo se upoznali! ^ulo sam toliko lepog o vama odupravnika! Veliko je zadovoqstvo upoznate jednog takodarovitog, mladog ~oveka!

DOKTOR: On vas voli!

@ENA: Manite se sentimentalnosti, Doktore! Sumwam da bi me iprepoznao! Evo vam novac, molim vas da mu obezbedite sve{to mu treba. Volela bih da ima mirnu starost... Da neoskudeva ni u ~emu! On je deo na{ih pro{lih `ivota! Miimamo nove `ivote... @ao mi je ali tu vi{e nema mesta zawega! Kao {to sam vam rekla ja sam mu se oduvek divila!Nekome u `ivotu ide sve lako a neko mora da se dobropomu~i da postane prose~an! Ja sam uvek sve imala: otacdiplomata, uvek nova moderna garderoba, putovawe u ino-stranstvo, momaka i udvara~a koliko ho}ete! A on, niko ini{ta! Otac ~inovnik, majka slu`benica, iznajmqen stan,ishrana u studentskoj menzi! Devojaka ni za lek! Tri poku-{aja samoubistva za dve godine! Dva skoka sa mosta jednorawavawe o~evim pi{toqem! Hroni~ni samoubica!

DOKTOR: I za qubav i za mr`wu, potrebno je dvoje!

@ENA: Doktore, kako se vi lepo izra`avate! Koliko ima poezije uva{im re~ima! Ja sam ose}ajna priroda! Sve bih mu opro-stila ali ne mogu da mu oprostim {to mi je rasturioporodicu! Porodica je osnovni element qudske sre}e! Dali ste vi o`eweni? Niste! Ima vremena upozna}ete pravusre}u ako sretnete pravu osobu! Ina~e brak zna da budepakao! ]up pun govana samo je na vrhu malo meda! Kadapojedete med, celoga `ivota jedete... Ali o tome }emo nekomdrugom prilikom! Porodica uliva sigurnost, daje snagu! Aopet gde ima najvi{e zlo~ina i to onih najsurovijih i

184 Predrag Peri{i}

najbezdu{nijih – u najbli`oj porodici! Ali i to je lakoobjasniti: gde ima puno qubavi ima puno i mr`we! A danas?Gde smo danas? Posle onoliko qubavi i obo`avawa! Zakli-wawa na ve~nu vernost! Svako na svoju stranu! ]erka seodala lakom `ivotu, sin ne radi ni{ta a ako radi to sunezakonite radwe! I ko je za to sve kriv? Te{ko je re}i! Toje isto pitawe kao i {ta je prvo nastalo: pile ili jaje! Alii o tome }emo nekom drugom prilikom! Drago mi je da smo seupoznali! O vama sam ~ula sve najlep{e! Pro~itala sam inekoliko va{ih ~lanaka u “Nau~noj misli”! Fanscinantnazapa`awa! Tako svestrano obrazovan a mlad nau~nik to jedanas prava retkost! @ao mi je {to nema vi{e vremena dapopri~amo o literaturi, o umetnosti... Nekada davno i jasam pisala... Napisala sam nekoliko kwiga:volela bih da ihpro~itate jednoga dana... Da ~ujem va{ iskren sud! Vi steobrazovani i pametni... Verovala sam u ravnopravnost po-lova, naroda, nacija... I na kraju ako se okrenemo oko sebeto se sve i ostvarilo... Mo`da se ba{ nije jo{ sve ostva-rilo... Ali u neposrednoj budu}nosti, mo`da ne ba{ zana{eg `ivota ali sigurno za `ivota na{e dece... Iliwihove dece...

DOKTOR: Niste mi rekli va{e ime! ?

@ENA: Ja se ~esto pitam : Odakle dolazimo? Kuda idemo? Ko smo?Bezna~ajne ~estice koje lutaju beskrajnim prostorima va-sione! ^ovek se pamti po onome {to je u~inio a ne poimenu! Zbogom Doktore i hvala {to ga pazite! Nikada vamto ne}u zaboraviti! Postoji jedno [openhauerovo obja-{wewe koje mi se ~ini zanimqivim! @ivot i snovi sulistovi jedne kwige - kada se stranice ~itaju po redu tozna~i `iveti, a ako se prelistavaju to zna~i sawati...Zbogom!

@ena iza|e. starac se budi.

STARAC: Doktore ja sam tako sre}an! Ja dvadeset godina nisam imaosnove. Ja nisam sawao! Sada mogu da sawam... Mogu da u~inimsvoj san du`im nego {to je no}! Ja sam najsre}niji ~ovek nasvetu

DOKTOR: I {ta ste sawali dragi prijatequ?

STARAC: Sawao sam, da sam umro! Da li ste vi nekada sawali daumirete!

DOKTOR: Qudi nikada ne sawaju svoju smrt!

“2024” 185

STARAC: Umirawe je kao i svaka druga umetnost! Prvo pomislite davam je taj ose}aj poznat a onda shvatite da vam se to doga|aprvi put! Kroz noge vam prolaze neki `marci! Leva rukavam se polako ko~i! Ostane tako u vazduhu sama od sebe! Viskoro da ni{ta ne prime}ujete! Kora~ate a kao da stojite!Sa glavom je u po~etku sve u redu! Normalno razmi{qate:trudite se da zaboravite ju~era{wi dan, pravite planove zasutra! Vozite decu u {kolu, idete na slu`beni ru~ak, zatimse rekreirate u fitnes klubu, vodite qubav sa `enom... Atelo lagano umire! Nemate apetita! To vas raduje jer lak{epodnosite dijetu... Gubite kilograme kao od {ale! Svi vamse dive kako ste uporni i disciplinovani! Krv sporijecirkuli{e! Dobijate otmeno bledilo u licu! Po~iwete dase brinete a svi drugi govore da izgledate sjajno! Sve te`edi{ete! [ta se to doga|a? Budite se sav u znoju.. I {tavidite! Svoju sopstvernu sahranu! Svi su iznena|eni, zapa-weni! Zar on? U najboqim godinama? Pun snage i `ivotneenergije! Na vrhuncu dru{tvenog uspeha! Da li je bolovao,od ~ega? Da li je bio sa qubavnicm ili `enom? Ko ga jeprona{ao? Za{to nisu odmah zvali Hitnu pomo}? Da li jebio go ili obu~en?

DOKTOR: Dragi prijatequ, snovi su na{a jedina sloboda! Laku no}!

Zatamwewe – otamwewe.

Jutro. U sobu u|e Upravnik.

UPRAVNIK: Ustajte lewivci, svi}e novi dan,donosim vam radosne vesti!

Doktor se lagano di`e sa kreveta. Starac le`i nepomi~an... Doktor gadrmusa.

DOKTOR: Probudite se. Molim vas probudite se!

Upravnik mu opipava puls.

UPRAVNIK: Infarkt!

DOKTOR: Ja nisam kriv! Ja ni{ta nisam u~inio!

UPRAVNIK: Naravno da vi niste krivi! Niko vas i ne optu`uje! In-farkt od uzbu|ewa, od prevelike radosti! Vi ste znali dadanas ide ku}i! Zahvaquju}i vama, `ena se predomislila ire{ila da ga odvede ku}i! Vi ste bili tako ubedqivi i takosugestivni! Probudili ste u woj najplemenitija ose}awa!Kada ste mu to rekli, srce nije izdr`alo! Prepuklo je odsre}e! Lep kraj!

U dubini scene pojavi se `ena sa putnom torbom.

186 Predrag Peri{i}

UPRAVNIK: Znam da niste mislili ni{ta lo{e! Doga|a se! Mislimonajboqe a ispadne najgore! A ona je nesre}nica, donela istvari! Da ga sve~ano obu~e za povratak ku}i! Toliko seradovala wegovom povratku!

Upravnik uzima od @ene torbu.

UPRAVNIK: Umalo da zaboravim da vam ka`em: mi }emo se ven~ati!Qubav je iznenada planula me|u nama! I to sve zahvaquju}ivama! Ne znam kako da vam zahvalim! Dozvolite da vaszagrlim dragi moj kolega! Jo{ jedna radosna vest! Predlo-`io sam vas za upravnika! Vi ste mladi, pametni, ambi-ciozni! Pravi ~ovek na pravom mestu! Svi su se slo`ili,odu{evqeni su! Mi putujemo na bra~no putovawe! Draga,do|i da se pozdravi{ sa doktorom! Toliko je u~inio za nasda ni sam nije svestan! Po`elite nam sre}an put!

Upravnik i @ena zagrqeni odlaze sa scene. Doktor sedne na proscenijum.Gleda direktno u publiku.

DOKTOR: Ja }u postaviti stolice u krug! Svaka stolica je na istojudaqenosti od centra! Ja }u postavqati pitawa a vi }eteodgovarati! Recite sve {to vam je na du{i! Sve {to do sadanikome niste rekli! Sve va{e tajne, snove, nade! Kogavolite, koga mrzite? Kada ste posledwi put pro~itali~ituqu u novinama i uzviknuli: Hvala Bogu da je umro! Javas slu{am! Ho}ete vi iz prvog reda... do|ite, sedite! Da litajno masturbirate? Ili sawate da spavate sa svojom maj-kom? Me|u nama nema tajni! Ja znam sve o vama!

Zatamwewe

KRAJ

Napomena autora:

U drami su kori{}eni citati tekstova: L. N. Tolstoja, Oskara Vajdla,Margaret Diras, Danila Ki{a, Borislava Peki}a, Umberta Eka, E. D.Montewa, A. [opehauera...

Citat dela novinskog ~lanka iz nedeqnika “Vreme”: Muharem Bazduq“Jelena sarajevska” (31. 7. 2004)

“2024” 187