Zdravstvena nega u prevenciji kontrakturnih

deformiteta(pozicioniranje, korektivni položaji, primena pasivnih i aktivnih pokreta)

Asist.ms Sanja Tomić

Uloga zbloba u pokretu• Lokomotorni aparat sačinjavaju:kosti, zglobovi, mišići i nervni sistem. Zglobovi su

anatomske formacije pomoću kojih se uspostavlja kontakt između dve

iliviše susednih kostiju.Pokretne zglobove grade:

1. zglobna površina- facies articularis;2. zglobna čahura- capsula articularis;3. zglobna šupljina- cavum articularae,4. zglobne veze, ligamenti i5. posebne tvorevine u pojedinim zglobovima

(meniskusi u kolenu, diskusi u intervertebralnim zglobovima...)

KONTRAKTURAStanje ograničene pokretljivosti zglobova

• posledica povrede strukture pokretnog zgloba zbog čega su pokreti bolni i povređeni ih izbegava.

• kao posledica nepokretanja zgloba koji ima neoštećene strukture, ali mu je zbog imobilizacije ili kontrakture okolnih mekih struktura onemogućen pokret.

KONTRKTURA

• Ograničenje pokretljivosti zgloba u jednom ili svim smerovima

zbog patoloških procesa zgloba ili okolnog tkiva.

KONTRAKTURA• Može se sresti u svim fazama medicinskog zbrinjavanja

bolesnika, predstavlja VISOK RIZIK za nastanak brojnih sekundarnih komplikacija

• Ugrožava zdravstveno i funkcionalno stanje , usporava proces lečenja i rehabilitacije, značajno utiče na kvalitet života bolesnika

• U zdravstvenoj službi uvećava troškove lečenja i rehabilitacije

KONTRAKTURA• Mogu se javiti u bilo kom zglobu koji je

mirovao izvesno vreme

• Povećavaju stepen zavisnosti i stepen invalidnosti bolesnika, ugrožavaju samostalnost u ADŽ

• Mogu biti različitog stepena ( zglob zadržava izvesnu pokretljivost- inicijalna); ukočenje zgloba- ankiloza

Faktori koji doprinose formiranju kontraktura

• Besvesno stanje

• Oduzetost- slabost

• Spasticitet

• Bol

• Dejstvo sile zemljine teže

• Imobilizacija• Mirovanje

• Primena sredstava za imobilizaciju

Podela KONTRAKTURA prema uzroku

• Urođene • Dermatogene• Tendogene• Miogene

• Dezmogene• Neurogene• Ishemijske• Psihogene

VRSTE KONTRAKTURA

Prema nastanku, kontraktura može biti:• Posttraumatska, sa oštećenjem strukture zgloba ili bez nje• Posttraumatska, sa Sudekovom distrofijom ili bez nje• Zbog kontrakture kože• Zbog kontrakture fascije• Zbog skraćenja tetiva i mišića• Postimobilizaciona• Zbog slabosti mišića pokretača kod oštećenja perifernog ili

centralnog nervnog sistema• Zbog slabosti mišića kod primarnih oštećenja mišića• Kod zapaljenskih i degenerativnih oboljenja zglobova• Kod drugih sekundarnih artroza (luksacija kukova, hemofilija,

tumori,... itd)• Kod bolnih stanja zbog držanja u antalgičnom položaju

Kod svih kontraktura primarno nastaju promene na mišićima, koje se mogu definisati kao smanjena elasticnost.

Medjutim, postoje i mnogobrojna oboljenja i oštećenja kod kojih je mišićna neelasticnost sekundarna promena.

Takva su sledeca oboljenja: zapaljive i degenerativne promene na zglobovima, promene na kostima u okolini zgloba ili samog zgloba, hipertrofija kalusa koja zahvata i mišić, bolni periostitis okoline zglobova, brojne kontuzije, distorzije i druga bolna stanja posle trauma, bolesti raznih etiologija.

Takodje postoje i razni edemi koji čine mehaničku prepreku za pokretljivost i smanjuju je.

PREVENCIJA KONTRAKTURA

• AKTIVNOSTI - kad god je to moguće,ADŽ, ASZ, vežbanje… Važne su za očuvanje i poboljšanje brzine pokreta, popravljanje koordinacije, važnu ulogu ima propriocepcija, odnosno stimulansi koji dolaze iz receptora i okolnih struktura

• ELEVACIJA EKSTREMITETA

• Stavljanje zavoja BANDAŽIRANJE – prevenira pojavu otoka i eliminiše postojeći otok

• Ritmičke aktivne vežbe – pomeranje tetiva i tela mišića umanjuje mogućnost fiksacije

• Metode koje pojačavaju lokalnu cirkulaciju – kontrastne kupke, masaže, i dr.

Procena psihofizicke mogucnosti bolesnika

• Inkontinencija mokracne bešike i debelog creva

• Nevoljni pokreti-spazmi• Prisustvo edema• Promene na koži(osip,

ojed, dekubitalne rane,ožiljci,ograničena hiperemija)

• Prisustvo kontrakturnih deformiteta

• Uhranjenost

• Poremećaj svesti, orijentacija u vremenu i prostoru

• Spremnost bolesnika na saradnju

• Aktivna pokretljivost ekstremiteta

• Druga oboljenja(srčana, otežano disanje...)

• Prisustvo bola• Nivo očuvanosti

senzibiliteta

Terapeutske intervencije za povećanje obima pokreta

Tretman povećanja obima pokretljivosti zgloba sprovoditi u tri pravca:

• Otklanjanje uzroka koji je izazvao ograničenje pokretljivosti

• Ukoliko nije moguće ukloniti uzrok, onda ublažavanje njegovog delovanja i zaustavljanje toka evolucije koja izaziva ograničenje pokreta zgloba

• Kada su stanja definitivna, osnovni uzrok eliminisan i evolucija završena, tretman treba usmeriti ka ublažavanju posledica.

Terapeutske intervencije za povećanje obima pokreta

ANKILOZE ZGLOBOVA:

• Aktivno istezanje(izduživanje) i skraćivanje mišića u kontrakturi korišćenjem aktivnih snaga pacijenta

• Aktivno izduživanje snagom antagonističkih mišićnih grupa

• Pasivno izduživanje mišića delovanjem spoljne sile.

METODE POVEĆANJA POKRETLJIVOSTI

Neophodna je mišićna snaga da se zglob stabilizuje pošto se postigne zadovoljavajuća

pokretljivost aktivnim vežbama.

U pojedinim slučajevima potrebna je relaksacija

i manipulacija zglobova da bi se potpomoglo

izvođenje tih vežbi.

RELAKSACIJA - glavni način za postizanje većeg obima

pokreta kada je uzrok ograničenja spazam.

MANIPULACIJA - pasivni pokreti pod anestezijom

Primena pasivnih i aktivnih pokreta-vežbi

Pokret se sprovodi kao: pasivan, podpomognuti aktivan, aktivan, aktivan sa otporom, statička kontrakcija i složeni koordinisan pokret

Pasivan pokret• Položaj ležeći ili sedeći, amplituda

pokreta ide do granice bola ili zamora, 2-3 puta dnevno, uz princip"svaki pasivni zglob provesti bar 2 puta dnevno kroz pun obim pokreta”.

• Pacijent nema voljno učesce, potpuna pomoć terapeuta

PASIVNI POKRET Može biti: • INTENCIONI -podrazumeva aktivnu volju pacijenta

da izvede pokret uz pomoć spoljne sile i /ili terapeuta

• POTPORNI -tip manipulacije, koji se sprovodi kod ograničenja pokreta kada se pokušava pokretima male amplitude povećati obim slobodnog pokreta (kod izraženih kontraktura, protiv neelastičnih veziva)

• RELAKSIRAJUĆI-primenjuje se radi relaksacije dela ili celog tela kada su mišići napeti.

Načini izvođenja pasivnog pokreta• Terapeut sopstvenom snagom• Pacijent u vidu samopomoći zdravim delom tela• Pomoću raznih mašina i mehaničkih naprava koje

nameću pokret.

Pasivni pokreti sa relaksacijom ne utiču na mišićnu snagu vec samo na pokretljivost,a

primenjuju se u slučajevima kada su aktivne vežbe nemoguće ili

kontraindikovane.

Forsirane ili manipulativne pasivne vežbe povećavaju pokretljivost, a aktivne vežbe koje uslede kasnije održavaju postignute

rezultate(jačanjem mišićne snage).

AKTIVNI POKRETI1. Aktivno potpomognut pokret

Vrsta terapijskog pokreta koji se primenjuje kod slučajeva gde postojeća mišićna snaga nije u

mogućnosti da izvede pun pokret ni po obimu ni po brzini, a to dopunjuje spoljna

sila.

Realizuje se:– uz pomoć terapeuta– kao samopomoć,korišćenjem zdravih

ekstremiteta– otklanjanjem uticaja spoljnih sila.

Aktivne potpomognute vežbe se izvode u vidu ritmičkog pokreta, u

kojima je mišićna kontrakcija potpomognuta na kraju slobodnog

pokreta protiv otpora. Značajni su u povećanju obima

pokreta, uz obavezu da se izvode pod kontrolom terapeuta.

2. Aktivan pokret -podrazumeva pokret izveden i kontrolisan voljnim

dejstvom mišića, a protiv sile zemljine teže.

Aktivne vežbe su značajne u slučajevima kada pacijent

aktivno saradjuje. Edukuje se , tako da ih kasnije

može samostalno izvoditi i nekoliko puta dnevno.

3. Aktivni pokreti protiv otpora -

tehnika izvodjenja aktivnog, voljnog pokreta, pri čemu se mišićnoj snazi

suprotstavlja sila gravitacije i dodatna spoljna sila.

Aktivne vežbe protiv otpora, tehnikom proprioceptivne

neuromuskularne stimulacije najefikasnije su za brzo sticanje pokretljivosti krutih zglobova.

POKRETI U ZGLOBOVIMA

RAMENI POJAS-daje potporu pokretima ruku i glave -pokretljivost lopatice postize se elevacijom i depresijom, protrakcijom retrakcijom.-aktivne vezbe ramenog pojasa se izvode u vidu kruznih pokreta ili uz pokrete

ruku u svim pravcima.

RAMENI ZGLOBPokreti u ramenom zglobu su:-fleksija - addukcija- ekstenzija -intrarotacija- addukcija -ekstrarotacija -cirkumdukcija

LAKATPokreti u zglobu lakta su: -fleksija -ekstenzijaPROKSIMALNI DISTALNI RADIOULNARNI ZGLOB

- pronacija -supinacija

RUČNI ZGLOB -ekstenzija / dorzalna fleksija -fleksija / volarna-palmarna fleksija

PRSTI ŠAKEU MCP i IP zglobovima se meri fleksija Palac ima jos i pokret abdukcije,ekstenzije i opozicije

KUKPokreti u zglobu kuka su: -fleksija -ekstenzija -abdukcija -addukcija -intrarotacija -ekstra rotacija

KOLENO -fleksija -ekstenzija

SKOČNI ZGLOB -ekstenzija / dorzalna fleksija -fleksija / plantarna fleksija

SUBTALARNI ZGLOB -pokreti everzije / pronacije -inverzije / supinacije / stopala

PRSTI STOPALA -pokreti se ne mere, nego se upoređuju

sa suprotnom stranom

KOREKTIVNI POLOŽAJI -pozicioniranje-

-za kuk = laka fleksija i abdukcija -za koleno = laka fleksija-za stopalo = laka dorzalna fleksija-za rame = abdukcija sa srednjom antefleksijom-za lakat = fleksija pod pravim uglom sa srednjom pronacijom i supinacijom-za šaku = srednja dorzalna fleksija-za prste = laka fleksija

Funkcionalni polozaji za gornje ekstremitete po Rigou i Roseu

• Rameni zglob u abdukciji oko 60° sa unutrasnjom rotacijom oko 30°

• Lakatni zglob, naizmenična fleksija i ekstenzija podlaktice od 90° -180°

• Podlaktica u semipronaciji

• Šaka u dorzalnoj fleksiji 20 ° -30 °

• Prsti u semifleksiji i blagoj abdukciji sa opozicijom palca

Funkcionalni polozaji za donje ekstremitete po Rigou i Roseu:

• Zglob kuka u fleksiji oko 15°, abdukciji i spoljasnjoj rotaciji 5°-15°

• Koleno u inicijalnoj fleksiji oko 5°

• Stopala u dorzalnoj fleksiji od 90° ili neutralnom polozaju od 95°

* Na stopalu postoje 3 tačke oslonca: peta, spoljašnji rub stopala i prsti

OVAKOTREBA

HVALA NA PAŽNJI