V

idovdanski dani u

Parizu zapo~eli su

Kne`evom ve~erom u

restoranu “ Kod dve sestre “ sa

knezom i kneginjom Karadjo-

rdjevi}, a nastavljeno je po-

menom kosovskim junacima na

srpskom ratni~kom groblju Tije.

Na sam Vidovdan, 28. juna, u

crkvi Sv. Sava, obele`en je dan

srpskih maturanata. Se}enje

slavskog kola~a je, uz prisustvo

vernika, djaka i uglednih li~nosti

obavio prota Nikola Skrbi}

rekav{i da je lepo {to u crkvi

ima sve vi{e mladih koji po{tuju

veru i obi~aje, ~estitao slavu i

po`eleo uspe{nu {kolsku godinu.

U sve~anoj sali crkve, djacima

su uru~ene knjige i diplome, a

uglednim li~nostima Vido-

vdanske povelje i ikona Kneza

Lazara. Medju dobitnicima je

Vidoje Puri}, rodom iz

lozni~kog kraja koji sa porodi-

com `ivi na jugu Francuske

(Azurna Obala). “Odavno ne

mo`e da se `ivi od entuzijazma

nekolicine ljudi kada je u pitan-

ju ~uvanje i negovanje srpskog

jezika, }irilice, na{e istorije i

kulture. Sre}an sam da sam

danas, na Vidovdan, sa vama a

ikonu Kneza Lazara }u ~uvati

kao najve}u svetinju“, ka`e

Puri}. Petar Mili} ima ve} dobar

“sta`“ kada su srpski djaci u

pitanju. “I pre deset godina kao

i sada, bio sam doma}in slave.

Ne mo`ete da zamislite koliko

sam danas zadovoljan da smo se

sa~uvali i odr`ali “, rekao je

Mili}. Srpska knji`evnica Zlata

@ivadinovi} je darovala knjige

djacima, savetujuci ih da u~e

}irilicu i budu ponosni na svoje

poreklo. Sinisa Blagojevi},

pravnik po struci, je istakao:

“Vidovdan je za mene se}anje, a

Kosovo mera na{eg postojanja”.

Na groblju Tije,

srpsko-francusko udru`enje starih

ratnika od 1912. do 1920. je na

dostojanstven na~in obele`ilo

se}anje na kosovske mu~enike.

Tu gde emocije naviru, a ose}anja

su pome{ana, sreli smo Vladimira

Obradovi}a, in`enjera iz Ele-

ktro-distribucije Srbije, koji je,

slu`beno borave}i u Parizu.

“Saznao sam slu~ajno, i to od

jedne Francuskinje, za dana{nji

dogadjaj. Ponosan sam da sam se

poklonio senima srpskih junaka.

Tu je sahranjen i moj deda, sol-

unac, pa odlazim u Beograd sa

puno emocija”, rekao je

Obradovi}.

Predstavnik “Laste”, Mi-

odrag Had`i} je poklonio povrat-

nu kartu do Beograda

najuspe{nijem maturantu, jer kako

ka`e, “Samo najbolji idu

napred!”. Kne`eva ve~era je bila

organizovana u nacionalnom

ambijentu. Vlasnice restorana,

Tanja i Milica su otvorile vrata

Srbije, a unutra su stolovi bili

obele`eni imenima Morava, Tara,

Avala, [umadija, Oplenac, Sava,

Drina... Dolaskom kne`evskog

para uz srpske specijalitete,

pesmu i bo`ure, ostalo se, kako i

prili~i, do duboko u no}.

Tekst: Jovanka Djordjevi}

Foto: Tihomir Mitrovi}

U

^ikagu je tradicionalno

na sve~an na~in proslavl-

jen Vidovdan, veliki srp-

ski praznik i svetitelj Car Lazar.

U crkvama su slu`ene sve~ane

liturgije uz pomen stradalim hero-

jima u Kosovskom boju, a mnoge

crkvene {kole priredile su prigo-

dan program.

U sali Manastira Nova

Gra~anica Srpska narodna

odbrana slavila je svoju krsnu

slavu, Svetog velikomu~enika

Lazara Kosovskog, u prisustvu

Vladike novogra~ani~kog, Lo-

ngina, kongresmenke Melise

Luburich Bin i drugih uglednih

gostiju. Nakon sve~anog ru~ka

prisutnima je prvi put prikazan

dokumentarni film sa su|enja

Dra`i Mihailovi}u, koji su Rusi

snimili u toku su|enja, a ~itava

sve~anost bila je posve}ena zave-

tu Kosovo je Srbija. Dan ranije

delegati 68. Kongresa SNO

ponovo su za predsednika ove

organizacije izabrali Slavka

Panovi}a.

U SKC “Sveti Sava” u

^ikagu prire|en je izuzetan

muzi~ko-poetski program, u

izvodjenju ~lanova pozori{ta

“Mira Srem~evi}” i gostiju iz

Ni{a, glumaca ni{kog Narodnog

pozori{ta Dejana Cicmilovi}a i

Aleksandra Mihailovi}a, kao i

hora “Stevan Stojanovi}

Mokranjac” iz crkve “Sveto

Vaskresenje Hristovo” na

Palmer skveru. Nadahnuto kazi-

vanje poezije posve}ene

Vidovdanu i duhovne melodije,

koje je izveo hor uz soliste na

violini Bariju Bubanj i

Aleksandra Pe}anca, dugo }e se

pamtiti.

M. F

Jul 2009. 11

V I D O V D A N

VIDOVDAN U ^IKAGU

VIDOVDANSKI

DANI U PARIZU

Se~enje slavskog kola~a - Prota Nikola

i Nikola Trifunovi}

Vidovdansku Povelju u Parizu su dobili Dr. Predrag

Toji} iz Beograda, g-dja. Paskal Delpes, direktorka

Francuskog Kulturnog Centra u Beogradu, Prof. Dr.

Djordje Toma{evi} iz Berklija, G-dja. Slavica Petrovi} iz

^ikaga, G-djica Jelena Raji} iz Los Andjelesa, G-dja

Ljiljana Klaji} iz ^ikaga i Predrag Vladikovi}, arhitekta iz

Vankuvera.

Knez Aleksandar Kara|or|evi}

12 Jul 2009.

P

red prepunim auditoriju-

mom Ravinia parka u

^ikagu sredinom juna

odr`an je spektakularan koncert

Orkestra za svadbe i sahrane

Gorana Bregovi}a. Travnati pros-

tor parka bio je prava prilika za

letnji piknik okupljenih i slika

nekada{njih prostora biv{e

Jugoslavije, Balkana i isto~ne

Evrope. Igrali su uz poznate

melodije zajedno, u`ivaju}i u

atmosferi i ambijentu. Ameri-

~ko-kanadska turneja Orkestra

nastavila se nastupima u

Klivlendu, Los Andjelesu i Sietlu.

U Americi su bili i pre

tri godine, a tada je orkestar od 40

~lanova zapalio ~ika{ki Milenium

park, u kome je bilo oko 10 000

ljudi, `eljnih ovih

~udesnih tonova. Ovoga

puta u Ameriku je dop-

utovalo 20 ~lanova

orkestra, pa je za Bre-

govi}a pravljenje reper-

toara i mogu}nost

improvizacije bilo mno-

go lak{e nego {to je to

bilo pre 3 godine.

“Svirali smo

{ta smo hteli, menjali

smo repertoar u hodu,

u`ivali smo kao uo-

stalom i uvek. Stigli

smo iz Moskve, i onda

na to pitanje kakva je

razlika medju publikom

ja odgovaram da smo

odrastali sa stereotipima, prema

kojima su ju`njaci ovakvi, a sev-

ernjaci onakvi. Tek u dodiru sa

stvarnim ljudima dobije{ sasvim

druga~ije iskustvo. Na{a publika

voli ovo {to radimo, i sve dok

radimo dobro, sve je u najboljem

odnosu. Muzika je pra-jezik, ja

govorim njime i u tome mi je

dobro, pa sve dok ga dobro gov-

orim ne pla{im se za publiku.

Odli~no se sporazumevamo. Ja

sam svirao od Islanda do ira~ke

granice, od Sibira do Izraela, na

naj~udnijim mestima na svetu. I

sve dok ljudi dolaze da me

slu{aju ra~unam da me razumeju,

a razumeju me jer sam svirao

dobro,” ka`e Bregovi}.

Posle Amerike Orkestar

odlazi u Norve{ku, zatim u

Francusku u kojoj ostaje do 27.

septembra, a 28. septembra

Bregovi} ide na zakazanu operaci-

ju posle povrede ki~me.

“Nisam umoran, daleko

od toga. Nisam ja rudar pa da

budem umoran, ja zaradjujem

pevaju}i, ima li sladjeg hleba?”

M.F.

BREGOVI]

PONOVO U ^IKAGU

G

lumci narodnog pozori{ta u Ni{u

Aleksandar Mihailovi} i Dejan

Cicmilovi} predstavili su se

~ika{koj publici sa tri predstave. Koliko se

to ovda{njoj publici dopalo dovoljno gov-

ori puna sala srpskog pozori{ta “Mira

Srem~evi}” pri klubu Sveti Sava. O utisci-

ma koje }e odneti iz ^ikaga i daljim

planovima, za Ogledalo govori Dejan

Cicmilovi}.

Krajem pro{le godine bili ste u

Moskvi, sada ste u Americi i kakvi su va{i

utisci?

“U Rusiji smo bili krajem okto-

bra pro{le godine na jednom zna~ajnom

gluma~kom festivalu u gradu Belgorodu,

a zatim smo oti{li do Moskve. Bili smo

fascinirani Rusijom i to je za nas bilo

jedno iskustvo koje se ne mo`e opisati.

Eto, sada smo do{li prvi put u Ameriku

i bez obzira na sve predrasude koje sam

imao zatekao sam jedan lep predivan

grad, ^ikago, veoma ~ist i sre|en sa

velikim ulicama, parkovima, jezerom, sa

dosta zelenila. Ono najva`nije je da su

ljudi vrlo gostoprimljivi i ljubazni, nar-

avno najpre mislim na ljude iz srpske

komune. Svoje vreme i pa`nju posebno

nam je posvetio gospodin Miki Kne`evi}.

Pokazao nam je najzna~ajnije znameni-

tosti grada, sam centar ^ikaga, koji je

veoma impozantan. Sa njim smo posetili

akvarijum, sve zna~ajne muzeje ovog

grada, prisustvovali velikom vatrometu

povodom Dana Nezavisnosti. Ovaj grad

me je zadivio.”

Kakva je bila saradnja sa klubom

“Sveti Sava”?

“Zahvalju}i gospodinu Bobanu

Ili}u decembra smo do{li na ideju da pose-

timo ^ikago, odnosno da posetimo srpski

kulturni centar “Sveti Sava”. Na njihov

poziv smo i do{li i igrali tri predstave.

“Senke ]ele kule”, “Emigrante”

i preplet dve monodrama “Na raskr{}u”.

U~estvovali smo u programu sve~ane

akademije povodom Vidovdana sa

ovda{njim glumcima amaterima. U srp-

skom kulturnom centru smo sklopili

divna poznanstva i smatram da je ova

institucija veoma va`na za na{u emigraci-

ju u kulturnom, umetni~kom i pro-

svetiteljskom smislu. Nadamo se da }e se

stvoriti jedan pozitivan most saradnje na

tom planu. Veoma sam po~astvovan time

{to smo ovde i {to mogu da kroz svoj rad,

kroz pozori{te, predstavim kulturu na{e

zemlje.”

Kakvi su va{i planovi ?

“Planovi su uvek prisutni. Ipak

pre svega se nadam da }emo se uskoro sa

na{im prijateljima iz ^ikaga sresti u

Srbiji, gde }emo na lep na~in uzvratiti

ovo gostoprimstvo.”

GLUMCI NI[KOG NARODNOG

POZORI[TA U ^IKAGU

D O G A \ A J I I Z K U L T U R E

Jul 2009. 13

D A M I N G A M B I T

N

akon 61 godina od smrti slavne

nau~nice Mileve Mari} Ajn{tajn,

kona~no se dr`ava Srbija preko

Ministarstva za dijasporu Vlade Republike

Srbije, na veli~anstven i dostojan na~in

odu`ila i ispravila decenijsku nepravdu.

Sve~anost je po~ela liturgijom i

parastosom Milevi u srpskom pravoslavnom

hramu “Uspenije Presvete Bogorodice”.

Liturgiji su prisustvovali ministar mr Sr|an

Sre}kovi} pomo}nik ministra Vukman

Krivoku}a, ambasador Milan St. Proti}, {ef

konzularnog odelenja ministar savetnik

Vladimir Ne{i}, politi~ki savetnik na{e

Ambasade u Bernu Radivoje Radojevi},

konzul Generalnog konzulata u Cirihu Petar

Babi}, te veliki broj vernika.

Otkrivanje spomen plo~e, koja je

bila prekvena {vajcarskom i srpskom zas-

tavom, obavili su ministar Sre}kovi} i

ambasador Proti}. U pro~elju spomen

plo~e stajale su dve devoj~ice, na

slu~ajno An|ela i Milena (Albert i

Mileva), a okolo ~etiri devojke obu~ene u

narodnu no{nju. Njegovo preosve{tenstvo

vladika Konstantinovi} sa sve{tenstvom

pristupio je osve}enju spomen plo~e, na

ciri{kom groblju Nordhajn u aleji zna-

menitih gra|ana Ciriha, po na{em

pravoslavnom obi~aju. Sve~ana akademi-

ja odr`ana je u starom centru Ciriha

Grosminsterplacu u goti~koj kapeli

“Helferei” iz 15. veka.

Nakon {vajcarske i srpske himne,

koje je otpevao hor “Bogorodi~in”, ministar

Sre}kovi} se, u pozdravnom govoru, zah-

valio gradu Cirihu, gospo|i Mariani

Herold, ocu Miroslavu Simijonovi}u u ime

Srpske pravoslavne crkve i Borivoju

Krekulovi}u, koji je bio zadu`en za pro-

tokol celokupne sve~anosti.

Govorio je i gospodin Hri{tof

Mejer predstavnik grada Ciriha. Na{

ambasador Milan St. Proti} u nadahnutom

govoru spomenuo je da je ovo veliki dan

za srpski narod u [vajcarskoj i da se

dr`ava Srbija ovim kona~no odu`ila velikoj

nau~nici.

Nastupila je Divna Ljubo-jevi} sa

grupom “Melodi” i uz prethodno odg-

ledani film, izveli “Oratorijum za Milevu”.

\aci srpske dopunske {kole iz Ciriha i oko-

line, pod budnim nazorom i u organizaciji

nastavnika Sa{e Tanaskovi}a i Dragane

Dimitrijevi}, izveli su veoma lep program

od 30 slova “Mileva Ajn{tajn Mari} – kroz

azbuku i vreme”, uz bele ru`e koje su kas-

nije polo`ene na spomen plo~i.

Denis Jano{evi} izveo je na har-

monici nekoliko kompozija, a seniorski

folklorni ansambl KUD “Kolo” – Baden

starogradske igre. U ime Ministarstva za

dijasporu podeljeno je 15 lap-topova nas-

tavnicima dopunske nastave na srpskom

jeziku u [vajcarskoj, u znak zahvalnosti za

unapre|enje i doprinos o~uvanju srpstva i

}irili~nog pisma u saradnji sa kompanije-

ma “Pakom” i “Bo`i} i sinovi” iz Srbije.

Ovim doga|ajem po~inje novo

doba povratka poverenja dijaspore prema

svojim legitimnim organima vlasti, dok

Ministarstvo za dijasporu dobija veliku

podr{ku i jo{ ~vr{}u saradnju sa vi{e od

dvesta hiljada gra|ana srpskog porekla u

[vajcarskoj.

Milan i Borivoje Krekulovi}

MILEVA MARI] AJN[TAJN KONA^NO

DOBILA SPOMEN OBELE@JE

Velika srpska nau~nica dobila svoje mesto u istoriji srpskog naroda dijaspore

Mileva Mari}-Ajn{tajn

(19. decembar 1875, Titel, Austro-Ugarska, danas

Srbija – 4. avgust 1948, Cirih, [vajcarska), srpska

matemati~arka, prva `ena Alberta Ajn{tajna, jednog od

najgenijalnijih ljudi 20. veka. Premda je bila dete bogatih

roditelja, poha|ala je kraljevsku gimnaziju u [apcu, a

maturirala u Zagrebu. Po{to `ene u to vreme nisu mogle

da studiraju u Srbiji, Mileva po~inje sa studijama ETH uni-

verzitetu u Cirihu, gde upisuje medicinu i odmah zatim

prelazi da studira tehni~ke nauke, smer matematika i

fizika, i tako ulazi me|u prve ~etiri `ene sveta na ETH

koje se bave izu~avanjem tehni~kih nauka. Tu upoznaje i

budu}eg mu`a Alberta Ajn{tajna sa kojim je dobila prvo }erku Lizu. Kasnije su imali

jo{ dva sina: Eudarda, koji je bolovao od {izofrenije i Hansa Alberta, koji je radio kao

profesor na ameri~kom univerzitetu. Po~etkom 1919. godine Mileva i Albert su se

razveli. Postoje tvrdnje da je ona doprinela ranim Ajn{tajnovim radovima, ali je ste-

pen njenog u~e{}a u otkri}ima nepoznat i predmet je brojnih polemika.

K

rajem meseca lipnja, u Srbiju je

kona~no stigao svinjski grip, med-

icinski nazvan AH1N1. Uz popu-

larnu SEKU (svetsku ekonomsku krizu)

samo nam je trebalo jo{ i ovo. Dok pi{em

kolumnu, u Ni{u i Srbiji izbrojano je

ukupno 11 obolelih, prebolelih i pod kon-

trolom. Lipanj kako u Hrvata zovu mesec

jun istinski je logi~an naziv i jedino njega

mogu da razumem, jer mesec miri{e na

lipu. I tu su Hrvatski jezikoslovci na{li

meru.

Svako pak, nalazi meru uspostavl-

janja odnosa prema crvenom slovu u kalen-

daru (verskom ili nekom drugom). O

Kosovskom boju koji je i legenda i mit na

koji imaju pravo svi narodi koji “dr`e do

sebe” (prim.aut.) napravljena je “specijalna

specijalnost”. Mislim na politi~ke

zloupotrebe od proslave {estote godi{njice

pa sve do ove u kojoj se obele`ava 620.

godina Kosovskog poraza i pobede.

Ko kamenica ba~enim na auto-

mobile srpskih politi~ara i ministrara koji

na jedvite jade dobacuju do Kosova, jer

ih ne pu{ta policija EULEYA, KPS, a po

nalogu Martija Ahtisarija i njegove vlade

u Pri{tini, pa do ozloje|enih Srba kojima

je o~igledno svega ve} dosta. Ko parti-

jskim i politi~kim pute{estvijima i

dr`anjem politi~kih jektenija kao

molitvom.

Ovih poslednjih je najmanje, ali

su zato i najja~i i najdragoceniji. To je svet

koji spram crvenog slova u kalendaru ima

~ove~anski odnos, primeren dostojanstvu

~ove~nosti. Ko je {ta dobio, zaslu`eno

izgubio, a ko {ta zaslu`io i kako se “borio”

ostaje da vreme proceni.

Vra}am se gripu, Meksi~kom,

novom ili svinjskom, koji je kao i SEKA

ipak stigao u Srbiju. Preko Argentine do

beogradskog aerodroma, a onda carskim

drumom i do Ni{a. Epidemiolozi ka`u da

stvar dr`e pod kontrolom. Ho}u da im

verujem! Uostalom, {ta mi je drugo pre-

ostalo? Dr`e}i da dr`im sebe za normalnu,

da ne ka`em ~ove~nu osobu. Ponekad, priz-

najem ipak sklona makar i sitnoj ali svin-

jariji! Valjda je i to ~ove~no. Jer pisac je

davno rekao u svojim opro{tajnim pismima

da ~ovek ~oveka sa visokog sme da gleda

samo ako mu poma`e da se digne od

pada-ljudskog, dodajem ja, jer sve ostalo je

svinjarija. Prebrodi}emo mi ovaj grip,

najnoviji, meksi~ki ili svinjski, uz uslov da

se ne pona{amo svinjski.

Pi{e: Ru`ica Z. N. Stojkovi}

CRVENA SLOVA

I SVINJSKI GRIP

P R O [ E T A J M O S R B I J O M

14 Jul 2009.

N

ajstariji stanovnici Trebinja bili su

Iliri, zatim Grci, Rimljani, pa

Sloveni. Turska tiranija trajala je

~itava ~etiri veka kada dolaze Austrougari.

Trebinje je oslobodjeno posle Prvog svet-

skog rata.

Reljef op{tine grada bogat je

prirodnim lepotama, planinanom Leotar,

rekom Trebi{nicom koja je po Trebinju i

dobila ime, kra{kim poljima. Samo mesto

je okru`eno brdima i planinama. Zapadno

od grada prostire se Trebinjsko polje, koje

se zbog bujne vegetacije naziva i Vrtom

Hercegovine.

“Jo{ bakreno nebo raspaljeno sija,

i crveni reka od ve~ernjeg `ara;

jo{ podmukli po`ar kao da izbija

iz crne {ume starih ~etinara...”

Trebinje nam je podarilo jednog

od najve}ih srpskih modernih pesnika,

neverovatne erudicije i diplomatu, Jovana

Du~i}a. Odjekuju sna`no njegovi stihovi,

nepobedjeni vremenom i osvajaju svojom

harizmom. U njegovu ~ast svake godine

odr`avaju se Du~i}eve ve~eri poezije. Tom

prilikom se u gradu okupljaju naj~uvenije

li~nosti iz sveta poezije i tada se sve~ano

dodeljuje Du~i}eva nagrada.

“... Negde daleko ~uje se gde hukti

Vodeni~ni to~ak promuklijem

glasom al’ nad dolinama

dok jo{ nebo bukti cvet

vodeni ve} je zaspo nad talasom...”

U Trebinju je rodjen Jovan

Dereti}, predava~ narodne knji`evnosti,

koji nam je ostavio svoje kapitalno delo

ve`ano za dugogodi{nje prou~avanje

bogate srpske kulture i tradicije. Dobio je

niz priznanja za svoj rad i bio je dugogo-

di{nji predava~ na katedri Filolo{kog

fakulteta u Beogradu.

Veliko kulturno de{avanje je

Festival festvala, smotra pobednika sa svih

festivala amaterskih pozori{ta u regionu. Za

o~uvanje tradicije i kulturnih blaga brinu se

mnoga kulturno-umetni~ka dru{tva.

U Trebinju su rodjeni i ~uveni

ko{arka{i Predrag Danilovi}, Dejan

Bodiroga, Milan Gurovi} i mnogi drugi

sportisti. Dejan Bodiroga je napravio

ko{arkaski kamp koji svake godine posete

najve}i stru~njaci ovog sporta.

Vlasnici City fresh marketa na{i

sugra|ani iz ^ikaga, bra}a Kova~evi}, koji

su tako|e poreklom iz Trebinja uvoze

~uveno vino TVRDO[ najbolje sa tih pros-

tora koje se priprema na poseban na~in u

manastiru po kome je vino i dobilo ime.

Ina~e, vino se mo`e kupiti na veliko i

malo u prodavnici City fresh market.

TREBINJEKOLEVKA VELIKANA

Mesto na jugu Bosne i Hercegovine, u sastavu Republike Srpske, grad sunca i platana, ekonomski

i kulturni centar, rodno je mesto i srpskih velikih erudita, umetnika i sportista

Pi{e: Mirjana Jevti}

Manastir Tvrdo{ u Trebinju

Jul 2009. 15

^ E S T I T K E I P O R U K E

Prodaju Ogledala podr`ali su i u Kaliforniji.

Ekskluzivni zastupnik Ogledala Dragan Rakonjac

u Crkvi Sveti Sava iz San Gabrijela, Kalifornija.

B I Z N I S

16 Jul 2009.

B I Z N I S

Jul 2009. 17

B I Z N I S

18 Jul 2009.

V E L I K E L J U B A V I N A [ I H P I S A C A

Jul 2009. 19

Z

aboravljeni su preme{taji, dugovan-

ja, menice, otpu{tanja iz slu`be.

Maglina je prekrila onu studenu

no}, kada je umesto drva bacao rukopise u

furunu da bi prigrejao ruke uo~i novog

pisanja. Iz tih skoro svakodnevnih neprili-

ka izrasta lepa i du{evna figura Janka

Veselinovi}a.

Pesnik koji je u romanu “Hajduk

Stanko” opevao svoju Ma~vu, rodio se 12.

maja 1862. godine u Sala{u Crnobarskom,

u domu sve{tenika Milo{a i popadije

Jelisavete. Janko je izu~io osnovnu {kolu u

Glogovcu, gde mu je otac pre{ao zbog

slu`be, a zatim i ~etiri razreda gimnazije u

[apcu.

Nedeljom i praznikom pomagao je

ocu u crkvi. Glasom koji se uvla~i u du{u

~itao je “Apostola”, orila se crkva od nje-

govog divnog pojanja. Pop Milo{ bi se tada

radovao sinu koji }e ga kada dodje vreme

odmeniti pred oltarom.

Medjutim, u~itelj Sima Milojevi}

koji je pronikao u zaljubljivi karakter

budu}eg pisca rekao je njegovom ocu:

“Nema tu popa, moj o~e Milo{e.”

I tako, umesto u Bogosloviju

primi u svoju U~iteljsku {kolu mladi}a pri-

jatnog po stasu i lepoti, sa du{om punom

veselja. Ali Janku ni ovde ne be{e dovoljno

vazduha za njegova mlada i jaka plu}a.

Preko dana negde iz prikrajka zagleda

glumce, a uve~e kad skupi ne{to para, eno

ga na tre}oj pozori{noj galeriji zanetog

~arima sredove~ne Milke Grgurove.

U glumce nije oti{ao, ali ni

u~iteljsku {kolu nije izu~io. Ipak, ministar

prosvete postavi ga za privremenog u~itel-

ja, a Ma~vom pu~e “glas” o novom

u~itelju. Mlad, visok, lep. Ako je kolo – on

ga prvi povede. Ako je prelo – on najlep{e

zapeva. Ako }e da se pri~a – on stare pri~e

najbolje pripoveda.

Po~e{e a{ikovanja.

Devojaka nekoliko, a u~a jedan.

Danas malo jednu pogleda, sutra drugoj pri

susretu ne`nije po`eli „Dobar dan”, o

prazniku se do tre}e u kolo hvata. I tako,

dok jednog dana otac Milo{ ne intervenisa

preko starijeg momka Nikole, koji mladog

u~u pred drugima oslovljava{e sa „gospo-

dine u~itelju”, a uve~e kad ostanu sami

blago prekoreva re~ima: – Ne prili~e, Ja{o,

ta a{ikovanja po mese~ini tvom prosvet-

nom zvanju.

Ali ovi prekori kasno pristigo{e,

jer se Janko vec zagledao u crnooku lepo-

jku. Malo, malo pa i ona njega pogleda. A

ubrzo prolete glas da je u~a na{ao sebi

jaranicu.

Nastado{e lepi i sre}ni dani.

Jovanka i Janko se nisu odvajali. Jankovi

roditelji u po~etku nisu prihvatali, a onda i

oni dado{e blagoslov i prikloni{e se sinovl-

jevoj volji.

Sre}an i zado-

voljan, u~a je po~eo da

pi{e. Njegovo pisanje i

pripovedanje donosilo

je slavu, a slava je tam-

nila ljubav. Deca su

umirala mala, jo{ u

kolevci i ostala je samo

k}i Persida. Jovanka je

po~e{}e boravila kod

svekra i svekrve u

Glogovcu, a Janko koji

je po~eo i politikom da

se bavi, svaki ~as je

preme{tan, otpu{tan, a

ponekad i hap{en.

Postao je

predsednik op{tine u

Koceljevu, ali narod nije usre}io. Unesre}io

je sebe.

Pred izbore, izda prijateljima priz-

nanice o pla}enom porezu. I oni }e lepo da

glasaju, a za dva – tri dana izmiri}e

da`bine dr`avi. Izbori uveliko prodjo{e, pri-

jatelji na dugovanja zaboravi{e, a predsed-

nik op{tine, Janko Veselinovi}, dodje pod

sud.

Knji`evnik Dragutin J. Ili} i{ao je

kraljici Nataliji i kralju Milanu da ga

izbavi.

Nekoliko godina kasnije kada se

sasvim nastanio u prestonici Jankova slava

zasija u punom sjaju. Pomo}nik je urednika

“Srpskih novina” Milovana Gli{i}a.

Pripovetke mu izlaze jedna za drugom.

Premijera njegovog i Brzakovog “\ide” je u

prole}e 1892., a pojavljuje se i biser Jankova

pripovedanja, roman “Hajduk Stanko.”

Scenom Narodnog pozorista

vladala je u to vreme Vela Nigrinova lep-

otom `ene na kojoj je pariska toaleta bila

slivena kao na manekenu u modnom

`urnalu. Primadona zanosnih dra`i igrala je

u dvadeset prvih predstava Ljubicu u

“\idi”. Ostala je od tada neproverena pri~a

o simpatijama najlep{e glumice beograd-

skog teatra i u to vreme naj~itanijeg srp-

skog pisca.

Godina su bili istih. Lepi oboje.

Na vrhuncu slave. Janko, osvanjuje po

kafanama. Za stolom

uvek smeh i pesma.

Pozori{te mu je tre}a

ku}a. ^lan je

pozori{nog odbora u

kome sede Sremac,

Nu{i}, Gli{i} i Brzak.

M e d j u t i m ,

Jankov boemski `ivot je

bio isprepletan stalnim

nov~anim neprilikama i

povremenim hap{enji-

ima. Mnogo puta je

Janko vr{io korekturu

svojih ~lanaka u

zatvoru.

Aleksa [anti}

je u dva maha dolazio

iz Mostara u Beograd i oba puta ga na{ao

iza brave. Tri meseca zatvora 1899.

poremetila su Jankovo zdravlje. Zatvor je

bio pun memle i vode. Janko je po~eo da

poboljeva. Prvo od tuberkuloze, ve~ne

boljke srpskih pisaca, a zatim i od

bubre`ne bolesti.

U Ni{u su u to vreme `ivele dve

Jankove sestre. Mila, supruga sve{tenika

Luke Marjanovi}a i Hristina, supruga

sve{tenika Jovana Popovi}a. Njima se

Janko uputi, u prole}e 1905. da provede

Uskrs u ulici koja se i danas

Veselinovi}evim imenom naziva.

Dva dana, proveo je Janko

okru`en ljubavlju sestara, a onda, u nedelju

je klonuo i legao u postelju.

U postelji je bio na svoj 43. rod-

jendan, kad dodjo{e ni{ki u~itelji da mu

po`ele ozdravljenje. Ali zdravlja vi{e nije

bilo. Odmah po rodjendanu, Janko se uputi

u Beograd, a ubrzo zatim u Glogovac, u

rodnu Ma~vu.

U nedelju 12. juna sedeo je u

pletenoj stolici pred o~evom ku}om u hladu

stare lipe i pomalo razgovarao. Predve~e

mu je pozlilo. Ni sutradan nije bilo bolje.

I to je bio kraj. Za Jankom je plakala cela

Ma~va, koju je proslavio.

Na sahrani se silan svet okupio.

Seljani, djaci, u~itelji, popovi. Srpske

knji`evnike zvani~no je predstavljao Simo

Matavulj. Tu su bili i Gli{i}, Sremac,

Nu{i}, Skerli}...Antun Gustav Mato{.

Stari prota Milo{ bio je ubijen

bolom. More ljudi i venaca bilo je posvu-

da. Odjednom po~e kome{anje….neko

viknu: “Stoj, ja }u da govorim!”

Bio je to Radoje Domanovi}.

Njegov jauk i prodoran glas poremeti

sve~anu ti{inu. A onda se pretvori u tihi i

izgubljen jauk: “Srbijo, majku ti….sve

vredno {to si imala, ti si sahranila!”

MA^VANSKA IDILA

JANKA VESELINOVI]A

Janko Veselinovi}

SA^UVAJTE OD ZABORAVA

TRAJNO ZAPI[ITE RE^IMA

I FOTOGRAFIJOM VA@NE

MOMENTE IZ VA[EG @IVOTA

I @IVOTA VA[E DECE

objavite sa nama rodjendane

va{e dece, svadbe, kr{tenja ...

773.744.0373

Rubriku priprema:

Aleksandra

Miti}

Bilo kuda

~itajte nas

svuda!

Novine

Ogledalo.

20 Jul 2009.

D

eseta jubilarna knjiga profesorke

Mirjane Jevti} Kolenac sadr`i pre-

sek njenog dugogodi{njeg rada na

novelisti. Tako je od stotinak do sada

napisanih pri~a i novela napravila izbor i

objavila u knjici Tango del amor. Ova

knjiga sadr`i i nekoliko ve} objavljivanih

pri~a kao i ne{to novih. Knjiga je temats-

ki podeljena i svako poglavlje ima svoj

naziv po prvoj pri~i.

Iz recenzije Mirjane Radenkovi},

prof.

TANGO DEL AMOR

„... Posle sveke pro~itane pri~e iz

jubilarne desete knjige „Tango del amor”

Mirjane Jevti} – Kolenc izranjaju likovi

istrgnuti iz stvarnog `ivota... U njenim

novelama nema pesimizma, nema patetike,

emocija je prikrivena i duboko sakrivena u

du{i napa}enih ili proma{enih junaka...

O{trim okom poput kamere ona snima

ogoljene scene iz `ivota, a njeni bezimeni

likovi tra`e identifikaciju u svakome od

nas... Autorka ne zatvara o~i pred patnjom

i nepravdom, ve} je toplo i ljudski otkri-

va kroz mane, slabosti i patnje i u jednom

trenutku ka`e da je „}utanje ponekad

najlju}i neprijatelj”.

... Re~enica je kratka, jasna, sa`eta,

jezgrovita i mu{ki jaka jer dopire do

samog dna du{e, tera na razmi{ljanje,

navodi na pitanja: Ko smo? Gde smo

stigli? Za{to smo nemo}ni?...”

Izdvajamo pri~u:

TANGO DEL AMOR

Niz ulicu je prolazila `ena bez vre-

mena na licu, `ena-dronjak. Sitna i mr{ava

lagano je klizila u nekom ~udesnom ritmu.

Oko njenih nogu se motao pas i uplitao u

rite davno izbledele suknje. Odvojeni u

svom svetu preko crte, uspavanog uma i

du{e, jezdili su kao umorni jaha~i bez

cilja.

Jo{ jedno ratno ve~e unosilo je

nespokoj u retke prolaznike na ulici. U

centru grada radila je samo jedna kafana.

Za stolom su sedela tri ~oveka zagledana

u ~a{e bez re~i u o~ima. Prvi je podigao

pogled, kad je ugledao neobi~nu pojavu

`ene i psa, a drugi se pijano nasmejao.

- Eh, ovaj rat je „Meka” za ludake...

- Ma nema im ravnih, ovo je neki

svemirski balet...

Tre}i je zami{ljeno }utao. Cigareta

mu je dogorevala me|u prstima. Gledao je

odsutno, a zatim je naglo odmahnuo

rukom.

- ]utite, }utite bre, mislim da je

ona...

- Ma koja, bre, ona luda...

- [ta ti je ~ove~e, ova je skroz

otka~ena...

Ipak, tre}i ~ovek je i dalje poku{avao

da ih u}utka. Izvadio je sitne nov~i}e,

po~eo da tap{e i pru`io ih `eni. Ona ga je

pogledala kroz sumrak svojih zenica i

teatralno se poklonila. Pare su zvecnule u

dronjak od suknje i igra je otpo~ela. Da li

su `ena i pas zaista plesali, ili je to bila

samo jedna halucinacija obojena alkohol-

nim isparenjima dokonih du{a? Sve je

podse}alo na „Tango del amor” i hrapav

glas i pse}i repi} su se okretali u ritmu.

Bio je to najverniji i najne`niji zagrljaj

`ene i psa. Bili su dovoljni jedno drugome

u tesnom krugu od tri koraka. ^ovek je

opet tap{ao i pru`io joj sitni{. Kao po

komandi, u~inila su to i ostala dvojica.

Onda je ~arolija prestala uga{ena u mraku.

@ena se poklonila i oti{la, a pas je

odskakutao za njom.

Negde u daljini ~ula se eksplozija.

Gazda je dotr~ao da naplati i gosti su

nevoljno ustali. Bili su pripiti i pomalo su

preplitali koracima i jezikom.

- ^ove~e, {ta ti bi...? Daje{ lovu i

tap{e{ nekoj de`urnoj ludi?

- Bila je sme{na, priznaj! Ma koji ti

je ve~eras?

- Ne znam, ne znam... Bila je to...

Tre}i ~ovek je zaplakao i pokrio lice

rukama. Zatim su sva trojica sela na jednu

klupu u parku. Mrak je oslobodio du{u

te{kih okova i bujica bola sru~ila se u no}.

– Bila je to ona... Se}ate li se da sam

vam pri~ao o njoj... Bila je najlep{a i jed-

ina u toj varo{ici... Ali zbog njenih su nam

svi planovi pali u vodu i...

– [ta ka`e{, ona tvoja {to je dva puta

dolazila u Studenjak, kad smo popadali...

Ona sa nogama i o~ima...

– Da, oti{ao sam posle te

glupe sva|e, kad mi je njen otac

rekao da sam niko i ni{ta i...

Godinama sam sve gu{io u sebi,

ali nije mi uspelo... Posle sam

~uo da je pristala da ispuni

mami i tati `elju i ostavila je

faks... Udala se za tog lovarnog

tipa... Da, sve je izgledalo ideal-

no. Jednom mi se javila, ali bio

sam hladan i arogantan, prekin-

uo sam vezu... Po~eo je rat i

onda se to desilo... Pozvali su

me iz bolnice, pretpostavljam

njeni roditelji. Kad sam stigao

bilo je prekasno... Pobegla je i

videli ste sve. Ne poznaje me

vi{e, a ni sebe... Jedina veza sa

svetom joj je pas...

- ^ekaj ~ove~e, mo`da bi

mogao da poku{a{ da...

- Ljudsko bi}e je ~udna

ma{ina i ko zna da li bi...

– Ispri~ali su mi da je za

trenutak iza{la u dvori{te, kad se

na ku}u sru~ila bomba. Nekim

~udom je ostala `iva, ali to vi{e

nije ni njena senka. Mu` joj je

poginuo, a i sin... Da, nosio je

moje ime i trebalo je da znam...

Mo`da nisam morao onako da

izjurim iz njene ku}e, mo`da

sam mogao da je saslu{am, da

ne obratim pa`nju na uvredu

njenog oca... Ne znam, ne znam...

Dvojica ljudi su }utali nemo}ni pred

tim vodopadom o~aja ogoljene du{e. Ko

zna ho}e li i u njima rat otkriti neku

davno zakopanu tajnu? ^utanje je ponekad

najlju}i neprijatelj.

Prikaz knjige

TANGO DEL AMOR

Mirjane Jevti} Kolenac

Bele{ka o autoru

Mirjana Jevti}-Kolenc, profesorka

knji`evnosti, knji`evnica, autorka novela i

de~ijih pri~a, komedija i edukativnih

de~ijih drama, ro|ena je u [apcu.

Zavr{ila je Filolo{ki fakultet u

Beogradu, na Odseku za jugoslovenske

knji`evnosti i op{tu knji`evnost.

@ivi i radi u [apcu kao profesor

u [aba~koj gimnaziji.

Do sada je objavila pet

knjiga kratkih proza i knjigu

drama: ,,Diptam”, ,,^e{kanje”

,,Dve zunzare na oblaku” ,,Kupe

za raj” koja sadr`i i dve

komedije, ,,S.O.S. Kod nevine

ribice”, u kojoj su prisutne tri

komedije, ,,Iskorak u stvarnost”,

izabrane drame i “Mu{ke raz-

govore”.

Objavila je i dve knjige

pri~a za decu, koje su preve-

dene na engleski jezik ,,[ta

najvi{e ne volim” i ,,De~ak

Mambo i guska na oblaku”.

U okviru amaterskog

pozorista ,,Teatar 015” izve-

dene su komedije ,,Mle~na

groznica”, ,,Kod nevine ribice”,

kabare, ,,Kondom nije bonbon”,

edukativna drama za decu,

,,Po`uri Deda Mraze”, ,,Tata

e-mail”, edukativna drama za

decu i veliki broj programa

zabavnog i edukativnog karak-

tera u saradnji sa razli~itim

dramskim grupama. Mirjana

Jevti}-Kolenc bavi se pisanjem

eseja, ~lanaka, a posebno polje

njenog rada je dramatizacija.

Na sceni [aba~kog pozori{ta

izvedena je Nu{i}eva “Autobiografiju”

pod nazivom “Nusi} u XXI veku”.

Tako|e, dramatizovala je i svoju knjigu

“Mu{kih razgovora” kao kabare i mon-

odramu i mnoge druge tekstove razli~itih

`anrova.

K N J I @ E V N O S T