virtuelna stvarnost

5/10/2018 virtuelna stvarnost - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/virtuelna-stvarnost 1/8

Ekonomsko-trgovinska škola Kruševac

Tema:

Virtuelna stvarnost

Profesor: Učenik:Slađana Đorđević Jelena Nikolić

Jun 2011, Kruševac

- 1 -



Sadržaj:

1.0 Šta je virtuelna stvarnost...............................................................3

2.0 Uredjaji za ostvarivanje virtuelne stvarnosti .....................................52.1 Ulazni uredjaji ......................................................................52.2 Izlazni uredjaji .....................................................................6

3.0 Zaključak .....................................................................................74.0. Literatura.....................................................................................8

- 2 -



1.0Šta je virtuelna stvarnost?

Virtuelna stvarnost ima više shvatanja. Jedna od njih je način na koji ljudivizualizuju stvarnost, upravljaju i komuniciraju sa računarom i vrlo složenimpodacima.

Izvorna definicija virtuelne stvarnosti je upravo - privid (imitacija) realnog prostora.Reč je, dakle, o veštački načinjenim prirodnim oblicima i veštački načinjenom

ambijentu koji, kako se vremenom unapređuju tehnike virtuelne stvarnosti, postajesve realističniji. U nekim slučajevima je već postignuto savršenstvo - kad jenemoguće primetiti razliku između elektronske slike i stvarnog prizora!

Već od razvoja prvih računara čovek je pokušavao sa stvaranjem virtuelnih slikasveta kojeg bi na jednak način kao i stvarni svet mogao doživeti celim telom i u kombi mogao svojom virtuelnom prisutnošću suditi u pricesima koji ga menjaju ioblikuju. Iako još nije u potpunosti ostvarena ova ideja zajedno sa tehnologijompolako u drugom nizu godina pretvara se u stvarnost i postiže sve veću primenu umnogim područjima ljudske delatnosti.

Stalni razvoj računara i informatičkih tehnologija omogućuje realizaciju i primenunovih metoda i sastava kakve pre nisu bile moguće. Jedan primer takvog razvoja jei tehnologija virtuelne stvarnosti. Tehnikama virtuelne stvarnosti moguće je ostvaritirealistične simulacije koje su korisne u mnogim područjima ljudske delatnosti.Simulacije su daleko bile poznate i ranije, dok tehnike virtuelne stvastnoti moguostvariti dojam uronjenosti čoveka u nepostojeći, virtuelni ili prividni svet. Dakle,ovde imamo posla ne sa slikom kao slikom, nego sa mentalnim predmetima:

“prostorom bez dimenzija i trenutkom bez trajanja”.

Takav dojam prisutnosti u prividnom svetu moguće je ostvariti pomoću naprednihračunara i uređaja za komunikaciju između čoveka i računara. Tehnike virutuelnestvarnosti koriste savremene računarske mreže da bi ostvarile komunikaciju izmeđučoveka i od njega udaljene okoline s svrhom ostarivanja delovanja na daljinu.Početkom 90-ih godina prošlog veka javno pojmanje virtuelne stvarnosti prilično jeiskrivljeno. Naime zahvaljujući njenom velikom odjeku i pritisku filmovima Iteleviziji od virtuelne stvarnosti su se doslovno očekivala čuda. Kod televizije kaometodičkog sredstva nije najvažnija slika, nego fenomen filmskog vremena, njegov

- 3 -



intenzitet, jer “duh opaža promenu samo kada je ona brza” a filmsko vreme upravou tome pomaže. Ono nam pruža priliku da eliminišemo bezbrojne detalje i mnogenebitne okolnosti i time povežemo trenutke koji su katkad znatno vremenskirazdvojeni. Njime promena postaje onoliko “brza”, odnosno intenzivna koliko tonama odgovara, a da svojim intenzitetom ne povređuje prirodu stvarne promene,prirodnost stvarnog vremena. Dakle, pomoću filmskog vremena možemo, istina naveštački način ali skoro identično stvarnim procesima, animirati svaki vremenskiaspekt pojava, tj. svakoj pojavi možemo, poput Boga, udahnuti “dušu” ili pridodati

“duh”, tj. oživeti, animirati je.

Međutim u poslednje vreme pronađene su brojne praktične primenene virtuelnestvarnosti. Iako one nisu toliko široke koliko se nekada proricalo, definitivno suvredne razmatranja.

Virtuelna stvarnost našla je svoju primenu u prividnom svetu trgovina, pustolovnimigrama, znanstveno-istraživačkim projektima, vojnim projektima, primenama uindustriji...

Svoj veliki značaj virtuelna stvarnost ima I u medicini. Naime u mnogim zemljamaSAD-a otpočeti su eksperimenti, koji su se već pokazali uspešnim, kada je u pitanjulečenje napada panike, fobije i slično. Takođe veliki pomak napravljen je i uobrazovanju.

Tradicionalno obrazovanje je u svom prvobitnom revolucionarnom pohodu

raspolagalo štampanom kulturom - knjigama, časopisima i bibliotekama, aobrazovanje postmodernog doba će svet spoznavati posredstvom artificijelnog svetanajvišeg nivoa, to jest kompjuterskih i virtuelnih svetova.

Virtuelna stvarnost učenicima pomaže da, bez obzira na životno doba, lakše doveduu red, povezuju u temporalni poredak ionako veoma komplikovane predstave ovremenskim aspektima materijalnih entiteta, sveta fizičkih predmeta i tako

“oživljava” prostor.

Virtuelna stvarnost najčešće se koristi i u filmskoj industriji i toj industriji moramonajviše zahvaliti snažan razvoj digitalne grafike i kompjutorskog oblikovanja, mada

je glavni povod za ovako snažan razvoj i primenu virtuelne stvarnosti banalan -pojeftinjenje filmske produkcije. Celi filmovi danas nastaju na kompjuterima, bezsnimanja u exterijeru ili studiju.

- 4 -



2.0

Uredjaji za ostvarivanje virtuelne stvarnosti

2.1 Ulazni uredjaji

Mehnička ruka – pričvrsti se za čovekovu ruku i daje informacije o njenompoložaju. Jednim delom ovo je i izlazni uredjaj jer prima iz računara povratnuinformaciju o sili i sa tom silom deluje na ruku. (slika 1.0)

(slika 1.0)

Kiberneitičko odelo (cyber suite) – odelo koje bežičnim načinom šaljeinformacije o položajima zglobova ljudskog tela. NASA ga koristi za testiranjebiomehanike astronauta za vreme svemirskih letova. (slika 1.1)

(slika 1.1)

- 5 -



2.2 Izlazni uredjaji

Stereo naočare (stereo glasses) - naočare sa LCD ekranom koji prikazujurazličite slike za levo i desno oko, što daje percepciju trodimenzionalnosti.Sinhroniziraju se sa monitorom tako da se na monitoru naizmenično prikazuju slikalevog i slika desnog oka. Moguće je ostvariti brzine do 140 slika po sekundi.(slika 1.2)

(slika 1.2)

Head mounted display - HMD - kaciga sa ugrađenim ekranima ispred svakog oka,slušalicama i davačem pozicije i orijentacije. Postoji HMD sa potpunom i mešanomvirtuelnom stvarnosti. Kod uredjaja HMD-a sa potpunom virtuelnom stvarnostikorisnik vidi na ekranu samo sliku virtuelnog sveta, dok kod HMD-a sa mešanomstvarnosti korisnik kroz polu prozirni ekran vidi sliku pravog sveta, dok se na

samom ekranu prikazuje virtuelna slika. Najčešće ta virtuelna slika predstavljainformaciju o realnom svetu. Na primer taj uredjaj HMD-a koriste piloti kojima senpr. na ekranu daju informacije o pravom položaju mete. ( slika 1.3)

(slika 1.3)

- 6 -



3.0

Zaključak

Virtuelna stvarnost je veštačko okruženje stvoreno pomoću softvera i predstavljen je korisniku na takav način da korisnik suspenduje uverenja i prihvati ga kao realnookruženje. Postaje sve zastupljenija u svim segmentima profesije, bilo da je tonauka, medicina, obrazovanje…

Mentalni svet kompjutera je idealan svet, svet koji je u suštini produkt ljudskemisaone delatnosti a ne svet materijalnih entiteta.

Sajberprostor ljudima nudi mogućnost da budu šta god požele. Lični identitetpostaje sopstvena kreacija a svaki sajbernaut slobodni umetnik. Ali, osećajudobnosti sopstvene ljušture online sveta lako može da izbriše život u offline svetu,onom pravom.

- 7 -



4.0

Literatura

Wikipedia

Wikipedia

http://www.zemris.fer.hr/predmeti/rg/diplomski/02Prcela/index.htm#3

http://www.srdanovic.com/PDFFiles/Srdanovic_VirtuelnaStvarnost_r1.pdf

- 8 -

http://hr.wikipedia.org/wiki/Virtualni_svijet

http://hr.wikipedia.org/wiki/Virtualnost



http://hr.wikipedia.org/wiki/Virtualni_svijet

http://hr.wikipedia.org/wiki/Virtualnost



Documents

virtuelna stvarnost