VISOKA POSLOVNA ŠKOLA VISOKA POSLOVNA ŠKOLA SSSS

Novi Sad – predavanje VI Novi Sad – predavanje VI Nastavni predmetNastavni predmet

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJAANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

- - PRINOSNI, IMOVINSKI I FINANSIJSKI POLOŽAJPRINOSNI, IMOVINSKI I FINANSIJSKI POLOŽAJ

preduzeća i konkurencijepreduzeća i konkurencije - -

Prof. dr Jovica LazićProf. dr Jovica LazićMr Marija VukovićMr Marija Vuković

Predavanje - Predavanje - VIVI

Novi Sad, 17. novembar 2010.Novi Sad, 17. novembar 2010.

Nakon izučavanjaNakon izučavanja prethodnih i prethodnih i ov ove e teme -teme - predmeta studenti bi trebali da predmeta studenti bi trebali da budu osposobljenibudu osposobljeni: :

da analiziraju i interpretiraju osnovne da analiziraju i interpretiraju osnovne finansijsko-računovodstvene izveštaje, finansijsko-računovodstvene izveštaje,

Da Da pripremaju i analiziraju različite pripremaju i analiziraju različite tipove izveštaja po segmentima tipove izveštaja po segmentima (profitnim i investicionim centrima, (profitnim i investicionim centrima, poslovnim funkcijama, kupcima, poslovnim funkcijama, kupcima, proizvodima, linijama proizvoda, proizvodima, linijama proizvoda, aktivnostima i sl.), aktivnostima i sl.),

Danas nDanas namera je da studenti razumeju amera je da studenti razumeju relevantnost informacija relevantnost informacija analize analize finansijskih izveštajafinansijskih izveštaja u delu u delu PRINOSNI, PRINOSNI, IMOVINSKI I FINANSIJSKI POLOŽAJ IMOVINSKI I FINANSIJSKI POLOŽAJ preduzeća i konkurencijepreduzeća i konkurencije , ,

da budu osposobljeni da iste primenjuju u da budu osposobljeni da iste primenjuju u upravljačke svrhe i da, ka računovodstvu upravljačke svrhe i da, ka računovodstvu orijentisani studenti, orijentisani studenti,

steknu neophodnu ishodišnu osnovu koja steknu neophodnu ishodišnu osnovu koja će im kroz dalju nadogradnju će im kroz dalju nadogradnju računovodstvenih znanja omogućiti da se računovodstvenih znanja omogućiti da se pojave u ulozi kreatora upravljački pojave u ulozi kreatora upravljački orijentisanorijentisanih analiza finansijskog ih analiza finansijskog izveštavanjaizveštavanja..

I ANALIZA PRINOSNE I ANALIZA PRINOSNE MOĆIMOĆI

(PRINOSNOG (PRINOSNOG POLOŽAJA)POLOŽAJA) Ova finansijska analiza temelji se na Ova finansijska analiza temelji se na

bilansu uspeha (računu dobitka i bilansu uspeha (računu dobitka i gubitka). Svrha joj je gubitka). Svrha joj je da ispita i oceni da ispita i oceni uspešnost ili neuspešnost uspešnost ili neuspešnost preduzeća, faktore rizika, granicu preduzeća, faktore rizika, granicu profita i stopu sigurnosti profita i stopu sigurnosti od ulaska u od ulaska u zonu gubitka, uticaj troškova finansiranja zonu gubitka, uticaj troškova finansiranja i poreskog sistema na finansijsku moć i i poreskog sistema na finansijsku moć i konačno, ishod rentabilnosti ulaganja konačno, ishod rentabilnosti ulaganja sredstava (kapitala).sredstava (kapitala).

Redosled metodoloških postavki za Redosled metodoloških postavki za analizu prinosnog položaja i kreiranje analizu prinosnog položaja i kreiranje informacija za finansijsko izveštavanje u informacija za finansijsko izveštavanje u ovom domenu je:ovom domenu je:

Analiza finansijskog rezultata i ocena Analiza finansijskog rezultata i ocena uspešnosti uspešnosti ili ili neuspešnostineuspešnosti

Analiza rizika ostvarenja finansijskog Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i stopa sigurnostirezultata i stopa sigurnosti

Analiza izdašnosti (profitabilnosti) prihodaAnaliza izdašnosti (profitabilnosti) prihoda Analiza donje tačke rentabilnosti (granice Analiza donje tačke rentabilnosti (granice

profita) i mogućnosti izlaska iz zone profita) i mogućnosti izlaska iz zone gubitka (ako je poslovanje sa gubitkom)gubitka (ako je poslovanje sa gubitkom)

Analiza finansijske moćiAnaliza finansijske moći Analiza rentabilnosti (prinosa, uvećanja Analiza rentabilnosti (prinosa, uvećanja

poslovnih sredstava ili ukamaćenja) poslovnih sredstava ili ukamaćenja) uloženog kapitalauloženog kapitala

Drugo područje u finansrjskom Drugo područje u finansrjskom izveštaju je imovinski položaj.izveštaju je imovinski položaj.

Ovaj aspekt finansiranja se analizira Ovaj aspekt finansiranja se analizira shodno poznatim kriterijuniima shodno poznatim kriterijuniima upotrebe imovine (sredstava) u upotrebe imovine (sredstava) u ostvarivanju poslovnog zadatka. ostvarivanju poslovnog zadatka.

Ti kriterijumi su:Ti kriterijumi su:

(a) pravac ulaganja;(a) pravac ulaganja;

(b) dinamika i intenzitet ulaganja i(b) dinamika i intenzitet ulaganja i

(c) racionalnost ili celishodnost (c) racionalnost ili celishodnost ulaganjaulaganja

II ANALIZA IMOVINSKOG II ANALIZA IMOVINSKOG POLOŽAJAPOLOŽAJA

Retrospektivno posmatrano, analiza Retrospektivno posmatrano, analiza imovinskog položaja se temelji na imovinskog položaja se temelji na sledećim metodološkim sledećim metodološkim postavkama:postavkama:

1.1. Analiza strukturne aktive Analiza strukturne aktive

(struktura ulaganja u poslovna (struktura ulaganja u poslovna sredstva)sredstva)

2.2. Analiza fiksne imovine Analiza fiksne imovine

3.3. Analiza obrtne imovine Analiza obrtne imovine

4.4. Analiza efikasnosti imovine i Analiza efikasnosti imovine i investiranja kapitalainvestiranja kapitala

III ANALIZA FINANSIJSKOG III ANALIZA FINANSIJSKOG POLOŽAJAPOLOŽAJA Treće područje finansijske analize za Treće područje finansijske analize za

potrebe kreiranja informacija je analiza potrebe kreiranja informacija je analiza finansijskog položaja, po sledećim finansijskog položaja, po sledećim metodološkim postavkama:metodološkim postavkama:

1. Analiza finansijske ravnoteže1. Analiza finansijske ravnoteže– kratkoročne - likvidnostkratkoročne - likvidnost– dugoročne - uslova održanja likvidnostidugoročne - uslova održanja likvidnosti

Analiza strukture kapitala (zaduženosti, Analiza strukture kapitala (zaduženosti, sigurnosti, samostalnosti, stabilnosti) isigurnosti, samostalnosti, stabilnosti) isolventnostisolventnosti

Analiza reprodukcione sposobnostiAnaliza reprodukcione sposobnosti Analiza održanja realne vrednosti Analiza održanja realne vrednosti

sopsrvenog kapitalasopsrvenog kapitala Analiza mogućnosti poboljšanja Analiza mogućnosti poboljšanja

finansijskog položaja.finansijskog položaja.

IV Analiza finansijskog IV Analiza finansijskog rezultatarezultata Analiza prinosnog položaja preduzeća niti počinje, niti se završava Analiza prinosnog položaja preduzeća niti počinje, niti se završava

sa spoznajom rentabilnosti, kako se to vidi iz predmeta ili sadržaja sa spoznajom rentabilnosti, kako se to vidi iz predmeta ili sadržaja ovog podovog podrručja.učja.

Početni prilaz analizi prinosnog položaja polazi od određenja Početni prilaz analizi prinosnog položaja polazi od određenja uspešnosti bilansa (ili preduzeća) sa stanovišta računovodstvene uspešnosti bilansa (ili preduzeća) sa stanovišta računovodstvene regulative i sa stanovišta ekonomsko- finansijske uspešnosti: regulative i sa stanovišta ekonomsko- finansijske uspešnosti:

analize finansijskog rezultata.analize finansijskog rezultata. Radi razumevanja ovog pristupa ispitivanju Radi razumevanja ovog pristupa ispitivanju ii oceni bilansa uspeha, oceni bilansa uspeha,

pođimo od sledećeg hipotetičkog primera:pođimo od sledećeg hipotetičkog primera:

IV Analiza finansijskog IV Analiza finansijskog rezultatarezultata

PreduzećePreduzeće AA(u novčanim(u novčanimJedinicama)Jedinicama)

BB(u novčanim(u novčanimJedinicama)Jedinicama)

.) Finansijski rezultat iz redovnih .) Finansijski rezultat iz redovnih (poslovnih)(poslovnih) p prihodarihoda

2.) Finansijski rezultat iz 2.) Finansijski rezultat iz finansijskih prihodafinansijskih prihoda

3.) Finansijski rezultat iz 3.) Finansijski rezultat iz neposlovnihneposlovnih

(vanrednih) prihoda(vanrednih) prihoda

+ 100 n.j.+ 100 n.j.

- 50 n.j.- 50 n.j.

- 50 n.j.- 50 n.j.

- 100 n.j.- 100 n.j.

+ 50 n.j.+ 50 n.j.

+ 50 n.j.+ 50 n.j.

Bruto finansijski rezultatBruto finansijski rezultat ØØNeutral finansijski Neutral finansijski

rezultatrezultat

ØØNeutral finansijski Neutral finansijski

rezultatrezultat

Prema važećoj Prema važećoj računovodstvenoj računovodstvenoj regulativi i preduzeća A i preduzeće B regulativi i preduzeća A i preduzeće B imaju imaju neutralan neutralan finansijski rezultat finansijski rezultat ((ni gubitak ni dobitakni gubitak ni dobitak).).

Ekonomsko- finansijski Ekonomsko- finansijski rrezultat iz ezultat iz neposlovnih prihoda nije uzet u neposlovnih prihoda nije uzet u obračun, obračun,

jer je reč o prihodima koji su jer je reč o prihodima koji su povremeni i privremeni, te kada se povremeni i privremeni, te kada se otkriju i obračunaju oni po pravilu otkriju i obračunaju oni po pravilu nestaju, a sa njima nestaju, a sa njima ii deo finansijskog deo finansijskog rezultata – čiji su izbor. rezultata – čiji su izbor.

Sa stanovišta ekonomsko- Sa stanovišta ekonomsko- finansijske uspešnosti:finansijske uspešnosti:

a) preduzeće A je uspešno jer je a) preduzeće A je uspešno jer je ostvarilo realan dobitak od 50 ostvarilo realan dobitak od 50 n.j. (+100 – 50); n.j. (+100 – 50);

b) dok je preduzeće B neuspešno b) dok je preduzeće B neuspešno ii ostvarilo je gubitak od 50 n.j. (- ostvarilo je gubitak od 50 n.j. (- 100 + 50).100 + 50).

5.0. ANALIZA STRUKTURE I 5.0. ANALIZA STRUKTURE I RASPOREDA PRIHODA RASPOREDA PRIHODA

5.0.0. Analiza strukture i 5.0.0. Analiza strukture i rasporeda ukupnog prihodarasporeda ukupnog prihoda

Struktura ukupnog prihoda Struktura ukupnog prihoda pokazuje po osnovu čega i koliko je pokazuje po osnovu čega i koliko je ostvareno prihoda, a raspored ostvareno prihoda, a raspored ukupnog prihoda pokazuje njegovo ukupnog prihoda pokazuje njegovo opterećenje pojedinim vrstama opterećenje pojedinim vrstama rashoda i udeo finansijskog rashoda i udeo finansijskog rezultata u ukupnom prihodurezultata u ukupnom prihodu

Da bi ova analiza mogla da bude Da bi ova analiza mogla da bude obavljena obavljena →→ bilans uspeha mora bilans uspeha mora da bude preuređen kako je to da bude preuređen kako je to prikazano na narednoj strani.prikazano na narednoj strani.

u 000u 000

Red Red brbr

Oznaka Oznaka AOPAOP

PozicijaPozicija STRUKTURA UKUPNOGSTRUKTURA UKUPNOGPreduzećePreduzeće

PRIHODAPRIHODA KonkurencijaKonkurencija

IznosIznos StrukturaStruktura IndeksIndeks StrukturaStruktura IndeksIndeks

godinagodina godinagodina godinagodina

Pretho -dnaPretho -dna tekućatekuća prethodnaprethodna tekućatekuća (5:4)(5:4) prethodnaprethodna tekutekućaća

11 22 33 44 55 66 77 88 99 1010 1111

1.1. 201201 Poslovni prihodiPoslovni prihodi 1.654.664 1.654.664 3.363.5403.363.540

91,191,1 88,588,5 204204 92,292,2 91,6 19391,6 193

2.2. 208208 Prihodi finansiranjaPrihodi finansiranja 97.003 417.45397.003 417.453 5,45,4 11,011,0 430430 2,32,3 2,8 2372,8 237

3.3. 251251 Neposlovni i vanredni Neposlovni i vanredni prihodiprihodi

63.837 21.17463.837 21.174 3,53,5 0,50,5 3333 5,55,5 5,6 1985,6 198

4.4. 278278 Ukupan prihod (1 do 3)Ukupan prihod (1 do 3) 1.806.504 1.806.504 3.802.1673.802.167

100100 100100 210210 100100 100100 194194

5.5. 217,222217,222 Poslovni rashodiPoslovni rashodi 1.631.273 1.631.273 190.018190.018

90,390,3 83,983,9 196196 80,480,4 81,0 19581,0 195

6.6. 243243 Rashodi finansiranjaRashodi finansiranja 97.559 437.24997.559 437.249 5,45,4 11,511,5 448448 9,19,1 9,5 2189,5 218

7.7. 259259 Neposlovni i vanredni Neposlovni i vanredni rashodrashod

18.065 83.64718.065 83.647 1,01,0 2,22,2 463463 2,22,2 2,7 2392,7 239

8.8. 279279 Ukupni rashodi (5 do 7)Ukupni rashodi (5 do 7) 1.746.8893.710.9141.746.8893.710.914 96,796,7 97,697,6 212212 91,791,7 93,2 19893,2 198

9.9. 270270 Bruto dobitak (4 - 8)Bruto dobitak (4 - 8) 59.615 91.25359.615 91.253 3,33,3 2,42,4 165165 8,38,3 6,8 1616,8 161

1010 271271 Gubitak (8 - 4)Gubitak (8 - 4) 0 00 0 00 00 00 00 0 00 0

1111 274274 Porezi i doprinosi iz Porezi i doprinosi iz dobitkadobitka

39.743 57.03339.743 57.033 2,22,2 1,51,5 143143 3,13,1 2,6 1632,6 163

1212 275275 Neto dobitak (9 - 11)Neto dobitak (9 - 11) 19.878 34.22019.878 34.220 1,11,1 0,90,9 172172 5,25,2 4,2 1674,2 167

1313..

276276 Neto gubitak (9-11) ili Neto gubitak (9-11) ili (10+11)(10+11)

0 00 0 00 00 00 00 0 00 0

Struktura ukupnog prihoda Struktura ukupnog prihoda pokazuje po osnovu čega je pokazuje po osnovu čega je ostvaren prihodostvaren prihod (redni broj (1 (redni broj (1 do 4, kolona 6, 7, 9 i 10 tabele), a do 4, kolona 6, 7, 9 i 10 tabele), a struktura rasporeda ukupnog struktura rasporeda ukupnog prihoda pokazuje njegovo prihoda pokazuje njegovo opterećenje pojedinim vrstama opterećenje pojedinim vrstama rashoda (redni broj 5 do 8 kolona rashoda (redni broj 5 do 8 kolona 6, 7, 9 i 10 tabele). 6, 7, 9 i 10 tabele).

Najzad, Najzad, tabela pokazuje koliki je tabela pokazuje koliki je udeo bruto dobitka, poreza i udeo bruto dobitka, poreza i doprinosa iz dobitka i neto dobitkadoprinosa iz dobitka i neto dobitka u u ukupnom prihoduukupnom prihodu (redni broj 9, (redni broj 9, 11 i 12 kolona 6, 7, 9 i 10 tabele) 11 i 12 kolona 6, 7, 9 i 10 tabele) odnosno pokazuje koliko gubitak i odnosno pokazuje koliko gubitak i neto gubitak procentualno iznose neto gubitak procentualno iznose od ukupnog prihoda (redni broj 10 od ukupnog prihoda (redni broj 10 i 13 kolona 6, 7, 9 i 10 tabele)i 13 kolona 6, 7, 9 i 10 tabele)

Struktura ukupnog prihoda.Struktura ukupnog prihoda.

Tipično preduzeće treba da ima Tipično preduzeće treba da ima dominantan udeo poslovnih prihoda dominantan udeo poslovnih prihoda (preko 90%) u ukupnom prihodu. (preko 90%) u ukupnom prihodu. Razlog tome je: Razlog tome je:

preduzeću je osnovapreduzeću je osnovanono →→ da da proizvodi ili da pruža usluge i proizvodi ili da pruža usluge i stoga prihodi od prodaje stoga prihodi od prodaje proizvoda, robe i usluga moraju proizvoda, robe i usluga moraju dominirati u ukupnom prihodudominirati u ukupnom prihodu. .

U našem primeru, posmatrano U našem primeru, posmatrano preduzeće ima manji udeo poslovnih preduzeće ima manji udeo poslovnih prihoda u ukupnom prihodu (91,1% prihoda u ukupnom prihodu (91,1% odnosno 88,5%) u odnosu na odnosno 88,5%) u odnosu na konkurenciju (92,2% odnosno 91,6%) konkurenciju (92,2% odnosno 91,6%) mada poslovni prihodi posmatranog mada poslovni prihodi posmatranog preduzeća rastu brže (indeks 204) od preduzeća rastu brže (indeks 204) od poslovnih prihoda konkurencije poslovnih prihoda konkurencije (indeks 193). (indeks 193).

Razlog tome leži u nesrazmerno Razlog tome leži u nesrazmerno većem porastu finansijskih prihoda većem porastu finansijskih prihoda kod posmatranog preduzeća (indeks kod posmatranog preduzeća (indeks 430) nego kod konkurencije (indeks 430) nego kod konkurencije (indeks 237).237).

Tipično preduzeće treba da ima relativno Tipično preduzeće treba da ima relativno mali udeo prihoda finansiranja u ukupnom mali udeo prihoda finansiranja u ukupnom prihoduprihodu zbog toga što preduzeće nije zbog toga što preduzeće nije osnovano radi prikupljanja i plasmana kapitala i osnovano radi prikupljanja i plasmana kapitala i novca, što je delatnost banaka. novca, što je delatnost banaka.

Relativno visok udeo finansijskih prihoda u Relativno visok udeo finansijskih prihoda u ukupnom prihodu svojstven je preduzećima sa ukupnom prihodu svojstven je preduzećima sa visokom finansijskom snagom, što im visokom finansijskom snagom, što im omogućuje investiranje u druga preduzeća i omogućuje investiranje u druga preduzeća i banke (dugoročni finansijski plasmani) ili da banke (dugoročni finansijski plasmani) ili da kratkoročno pozajmljuju likvidna sredstva kratkoročno pozajmljuju likvidna sredstva (kratkoročni finansijski plasmani), ali, uz to, (kratkoročni finansijski plasmani), ali, uz to, relativno visok udeo finansijskih prihoda u relativno visok udeo finansijskih prihoda u ukupnom prihodu uslovljen je i visinom ukupnom prihodu uslovljen je i visinom kamatnih stopa i visinom prinosa na uloženi kamatnih stopa i visinom prinosa na uloženi kapital u druga preduzeća i banke. kapital u druga preduzeća i banke.

U našem primeru udeo finansijskih U našem primeru udeo finansijskih prihoda u ukupnom prihodu posmatranog prihoda u ukupnom prihodu posmatranog preduzeća znatno se povećava (5,4 i preduzeća znatno se povećava (5,4 i 11%) a uz to je znatno veći od udela 11%) a uz to je znatno veći od udela finansijskih prihoda u ukupnom prihodu finansijskih prihoda u ukupnom prihodu konkurencije (2,3 i 2,8%). konkurencije (2,3 i 2,8%).

Razlog većem udelu finansijskih prihoda u Razlog većem udelu finansijskih prihoda u ukupnom prihodu ne mora uvek da znači ukupnom prihodu ne mora uvek da znači daje to odraz finansijske snage i visine daje to odraz finansijske snage i visine kamatnih stopa odnosno visine prinosa na kamatnih stopa odnosno visine prinosa na uloženi kapital u druga preduzeća i uloženi kapital u druga preduzeća i banke, već može da bude i relativno banke, već može da bude i relativno visoka prodaja na robni kredit.visoka prodaja na robni kredit.

Udeo neposlovnih i vanrednih prihoda u Udeo neposlovnih i vanrednih prihoda u ukupnom prihodu kod tipičnog preduzeća ukupnom prihodu kod tipičnog preduzeća treba da bude minoran (manji od 1%). treba da bude minoran (manji od 1%).

Ovo zato što najveći deo neposlovnih i vanrednih Ovo zato što najveći deo neposlovnih i vanrednih prihoda potiče od neurednog poslovanja prihoda potiče od neurednog poslovanja (prihodi od viškova, ostvareni prihodi u (prihodi od viškova, ostvareni prihodi u tekućoj iz prethodne godine i si.). tekućoj iz prethodne godine i si.).

U našem primeru, udeo neposlovnih i vanrednih U našem primeru, udeo neposlovnih i vanrednih prihoda u ukupnom prihodu u prethodnoj prihoda u ukupnom prihodu u prethodnoj godini je iznad uobičajenog za tipično godini je iznad uobičajenog za tipično preduzeće (3,5%) a u tekućoj godini je u preduzeće (3,5%) a u tekućoj godini je u granicama uobičajenog (0,5%). granicama uobičajenog (0,5%).

Suprotno tome, kod konkurencije je udeo Suprotno tome, kod konkurencije je udeo neposlovnih i vanrednih prihoda u ukupnom neposlovnih i vanrednih prihoda u ukupnom prihodu iznad uobičajenog u obe godine i uz prihodu iznad uobičajenog u obe godine i uz to viši je nego kod posmatranog preduzeća to viši je nego kod posmatranog preduzeća (5,5% odnosno 5,6%).(5,5% odnosno 5,6%).

Struktura rasporeda ukupnog Struktura rasporeda ukupnog prihoda prihoda zapravo pokazuje zapravo pokazuje opterećenje ukupnog prihoda opterećenje ukupnog prihoda pojedinim vrstama rashoda.pojedinim vrstama rashoda.

PPoslovni rashodi, naravno, najviše oslovni rashodi, naravno, najviše terete ukupan prihod - kod terete ukupan prihod - kod posmatranog preduzeća to je 90,3% posmatranog preduzeća to je 90,3% odnosno 83,9% a kod konkurencije odnosno 83,9% a kod konkurencije 80,4% odnosno 81,0%. 80,4% odnosno 81,0%.

Znatno veće opterećenje ukupnog Znatno veće opterećenje ukupnog prihoda poslovnim rashodima kod prihoda poslovnim rashodima kod preduzeća nego kod konkurencije, preduzeća nego kod konkurencije, naročito u prethodnoj godini, ukazuje naročito u prethodnoj godini, ukazuje na slabiju ekonomičnost preduzeća.na slabiju ekonomičnost preduzeća.

Opterećenje ukupnog prihoda rashodima Opterećenje ukupnog prihoda rashodima finansiranja uslovljeno je vlasničkom finansiranja uslovljeno je vlasničkom strukturom pasive i visinom kamatnih strukturom pasive i visinom kamatnih stopa. stopa.

Kod tipičnog preduzeća to opterećenje ne Kod tipičnog preduzeća to opterećenje ne bi trebalo da pređe jednocifreni procenat. bi trebalo da pređe jednocifreni procenat.

Rashodi finansiranja terete ukupan prihod Rashodi finansiranja terete ukupan prihod kod posmatranog preduzeća sa 5,4% kod posmatranog preduzeća sa 5,4% odnosno 11,5% a kod konkurencije sa odnosno 11,5% a kod konkurencije sa 9,1% odno sno 9,5%.9,1% odno sno 9,5%.

Neposlovni i vanredni rashodi Neposlovni i vanredni rashodi terete ukupan prihodterete ukupan prihod kod tipičnog kod tipičnog preduzeća neznatno, ispod 1%. preduzeća neznatno, ispod 1%.

Visoko opterećenje ukupnog Visoko opterećenje ukupnog prihodaprihoda neposlovnim i vanrednim neposlovnim i vanrednim rashodima ukazuje, u principu, na rashodima ukazuje, u principu, na neuredno poslovanje preduzeća, što se neuredno poslovanje preduzeća, što se manifestuje preko manjkova i manifestuje preko manjkova i naknadno utvrđenih troškova iz naknadno utvrđenih troškova iz prethodne godine, i na slabu brigu o prethodne godine, i na slabu brigu o kreditnom bonitetu dužnika, što se kreditnom bonitetu dužnika, što se manifestuje preko otpisa potraživanja. manifestuje preko otpisa potraživanja.

U našem primeru neposlovni i vanredni U našem primeru neposlovni i vanredni rashodi terete ukupan prihod kod rashodi terete ukupan prihod kod posmatranog preduzeća sa 1,0% posmatranog preduzeća sa 1,0% odnosno 2,2% a kod konkurencije sa odnosno 2,2% a kod konkurencije sa 2,2% odnosno 2,7%.2,2% odnosno 2,7%.Opterećenje ukupnog prihoda Opterećenje ukupnog prihoda ukupnim rashodima u suštini ukupnim rashodima u suštini pokazuje koliko je ukupnog prihoda pokazuje koliko je ukupnog prihoda upotrebljeno za pokriće ukupnih upotrebljeno za pokriće ukupnih rashoda. rashoda.

Kod preduzeća u gubitku opterećenje Kod preduzeća u gubitku opterećenje ukupnog prihoda ukupnim rashodima ukupnog prihoda ukupnim rashodima biće iznad 100% za iznos gubitka.biće iznad 100% za iznos gubitka.

Ukupni rashodi terete ukupan prihod Ukupni rashodi terete ukupan prihod kod posmatranog preduzeća sa 96,7% kod posmatranog preduzeća sa 96,7% odnosno 97,6% a kod konkurencije sa odnosno 97,6% a kod konkurencije sa 91,7% odnosno 93,2%. 91,7% odnosno 93,2%.

Dakle, i kod preduzeća i kod Dakle, i kod preduzeća i kod konkurencije opterećenje ukupnog konkurencije opterećenje ukupnog prihoda ukupnim rashodima u tekućoj prihoda ukupnim rashodima u tekućoj u odnosu na prethodnu godinu se u odnosu na prethodnu godinu se povećava jer ukupni rashodi rastu povećava jer ukupni rashodi rastu brže od ukupnog prihoda, što brže od ukupnog prihoda, što pokazuje indeks iz kolone 8 i 11 pokazuje indeks iz kolone 8 i 11 napred navedene tabele.napred navedene tabele.

Udeo finansijskog rezultata u Udeo finansijskog rezultata u ukupnom prihodu.ukupnom prihodu.

Kada je finansijski rezultat pozitivan Kada je finansijski rezultat pozitivan udeo finansijskog rezultata u udeo finansijskog rezultata u ukupnom prihodu zapravo pokazuje ukupnom prihodu zapravo pokazuje koliko procenata ukupnog prihoda koliko procenata ukupnog prihoda otpada na finansijski rezultat. otpada na finansijski rezultat.

U našem primeru na bruto dobitak U našem primeru na bruto dobitak otpada ukupnog prihoda kod otpada ukupnog prihoda kod preduzeća 3,3% odnosno 2,4% a kod preduzeća 3,3% odnosno 2,4% a kod konkurencije 8,3% odnosno 6,8%.konkurencije 8,3% odnosno 6,8%.

U okviru toga, porezi i doprinosi iz U okviru toga, porezi i doprinosi iz dobitka iznose 2,2% odnosno 1,5% kod dobitka iznose 2,2% odnosno 1,5% kod preduzeća i 3,1% odnosno 2,6% kod preduzeća i 3,1% odnosno 2,6% kod konkurencije od ukupnog prihoda, konkurencije od ukupnog prihoda,

a neto dobitak iznosi 1,1% odnosno a neto dobitak iznosi 1,1% odnosno 0,9% kod preduzeća i 5,2% odnosno 0,9% kod preduzeća i 5,2% odnosno 4,2% kod konkurencije od ukupnog 4,2% kod konkurencije od ukupnog prihoda. prihoda.

Viši porezi i doprinosi iz dobitka u Viši porezi i doprinosi iz dobitka u odnosu na ukupan prihod rezultat odnosu na ukupan prihod rezultat su ne samo promene poreske stope su ne samo promene poreske stope već i promene poreske osnovice po već i promene poreske osnovice po osnovu rashoda koje poresko osnovu rashoda koje poresko zakonodavstvo ne priznaje i zakonodavstvo ne priznaje i poreskih olakšica koje poresko poreskih olakšica koje poresko zakonodavstvo priznaje. zakonodavstvo priznaje.

Upravo zbog toga, stopa Upravo zbog toga, stopa opterećenja ukupnog prihoda opterećenja ukupnog prihoda porezima i doprinosima iz dobitka porezima i doprinosima iz dobitka ne mora imati istu tendenciju ne mora imati istu tendenciju kretanja kao i stopa učešća bruto kretanja kao i stopa učešća bruto dobitka u ukupnom prihodu.dobitka u ukupnom prihodu.

Kad je finansijski rezultat negativan Kad je finansijski rezultat negativan stopa gubitka pokazuje koliko stopa gubitka pokazuje koliko procenata gubitak iznosi od procenata gubitak iznosi od ukupnog prihoda.ukupnog prihoda.

Zaključak.Zaključak.

Analiza strukture i rasporeda ukupnog Analiza strukture i rasporeda ukupnog prihoda iz našeg primera pokazala je da prihoda iz našeg primera pokazala je da posmatrano preduzeće u celini ima posmatrano preduzeće u celini ima slabiji finansijski rezultat (prinosni slabiji finansijski rezultat (prinosni položaj) od konkurencije.položaj) od konkurencije.

5.1 Analiza strukture i 5.1 Analiza strukture i rasporeda rasporeda

poslovnog prihoda poslovnog prihoda Poslovni prihod je dominantna (glavna) Poslovni prihod je dominantna (glavna)

komponenta ukupnog prihoda, a komponenta ukupnog prihoda, a poslovni ras hodi su, takođe, dominantna poslovni ras hodi su, takođe, dominantna (glavna) komponenta ukupnih rashoda. (glavna) komponenta ukupnih rashoda.

Toga radi, izvodi se posebna analiza Toga radi, izvodi se posebna analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda strukture i rasporeda poslovnog prihoda na osnovu podbilansa poslovnih prihoda na osnovu podbilansa poslovnih prihoda i rashoda u okviru bilansa uspeha.i rashoda u okviru bilansa uspeha.

Podbilans poslovnih prihoda i Podbilans poslovnih prihoda i rashoda mora da bude prilagođen rashoda mora da bude prilagođen (retuširan) za potrebe ove analize (retuširan) za potrebe ove analize imajući u vidu i analizu rizika imajući u vidu i analizu rizika ostvarenja finansijskog rezultata i ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti o čemu će donje tačke rentabilnosti o čemu će kasnije biti reci. kasnije biti reci.

Prilagođeni podbilans poslovnih Prilagođeni podbilans poslovnih prihoda i rashoda za potrebe prihoda i rashoda za potrebe analize, prikazan je u tabeli na analize, prikazan je u tabeli na narednoj strani.narednoj strani.

Struktura poslovnog prihoda.Struktura poslovnog prihoda. Poslovni prihod čini prihod od prodaje Poslovni prihod čini prihod od prodaje

plus povećanje vrednosti zaliha plus povećanje vrednosti zaliha učinaka minus smanjenje vrednosti učinaka minus smanjenje vrednosti zaliha učinaka. zaliha učinaka.

Ako poslovni prihod sadrži povećanje Ako poslovni prihod sadrži povećanje vrednosti zaliha učinaka to znači daje vrednosti zaliha učinaka to znači daje proizvodnja bila veća od prodaje i proizvodnja bila veća od prodaje i obrnuto, ako poslovni prihod sadrži obrnuto, ako poslovni prihod sadrži smanjenje vrednosti zaliha učinaka to smanjenje vrednosti zaliha učinaka to znači da je prodaja bila veća od znači da je prodaja bila veća od proizvodnje. proizvodnje.

U strukturi poslovnog prihoda treba da U strukturi poslovnog prihoda treba da prihodi od prodaje dominiraju jer to je prihodi od prodaje dominiraju jer to je zapravo prihod koji preobraća zalihu zapravo prihod koji preobraća zalihu proizvoda, robe i usluga u gotovinu bez proizvoda, robe i usluga u gotovinu bez koje preduzeće ne može da plaća koje preduzeće ne može da plaća obaveze a zbog toga ne može ni da obaveze a zbog toga ne može ni da opstane. opstane.

U našem primeru i kod preduzeća i kod U našem primeru i kod preduzeća i kod konkurencije poslovni prihod čini konkurencije poslovni prihod čini isključivo prihod od prodaje.isključivo prihod od prodaje.

StrukturaIndeksStrukturaIndeks

STRUKTURA I RASPORED POSLOVNIH PRIHODA u 000 dinara

Red

broj

prethodna Konkurencija

Oznka AOP

godina

god ina

tekuća prethodna

tekuća (5:4) prethodna

tekuća

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

1. 203,204,207,

208,210,211, 212

Prihodi od prodaje u zemlji 1.645.6643.330.040 100,0 99,0 202 71,6 76,8 206

2. 205,209 Prihodi od prodaje u inostranstvu 0 33.500 0 1.0 0 28,4 23,2 159

3. Prihodi od prodaje (1+2) 1.645.6643.363.540 100,0 100,0 204 100,0 100,0 193

4. 213 Povećanje vrednosti zaliha učinaka

0 0 0 0 0 0 0 0

5. 214 Smanjenje vrednosti zaliha učinaka

0 0 0 0 0 0 0 0

6. 201 Poslovni prihod (3 + 4-5) 1.645.6643.363.540 100,0 100,0 204 100,0 100,0 193

7. 217,223, 224,230

Varijabilni materijalni rashodi 1.085.6372.235.674 66,0 66,5 206 50,1 48,3 186

8. 225 Bruto plate 164.464 288.965 10,0 8,6 148 17,6 17,9 216

9. 231,232 Amortizacija i troškovi rezervisanja za materijalne troškove

164.392 235.734 10,0 7,0 143 6,0 6,0 194

10. 233,234,235

Pretežno fiksni rashodi 216.780 429.645 13,1 12,8 198 15,1 16,5 211

11. 217,222 Poslovni rashodi (7 do 10) 1.631.2733.190.018 99,1 94,9 196 88,8 88,7 194

12. 236 Poslovni dobitak (1-11) 14.391 173.522 0,9 5,1 1.206 11,2 11,3 195

13. 237 Poslovni gubitak (11 - 1) 0 0 0 0 0 0 0 0

Pored toga što je važno da prihod Pored toga što je važno da prihod od prodaje dominira u poslovnom od prodaje dominira u poslovnom prihodu, ne manje je bitno na kom prihodu, ne manje je bitno na kom tržištu je ostvaren prihod od tržištu je ostvaren prihod od prodaje - na domaćem ili stranom prodaje - na domaćem ili stranom tržištu. tržištu.

Što preduzeće ostvaruje više Što preduzeće ostvaruje više prihoda na stranom tržištu to su prihoda na stranom tržištu to su njegovi učinci kurentniji jer je na njegovi učinci kurentniji jer je na stranom tržištu konkurencija jača stranom tržištu konkurencija jača nego na domaćem tržištu.nego na domaćem tržištu.

Razlog tome leži u činjenici da se na Razlog tome leži u činjenici da se na domaćem tržištu susreće manje domaćem tržištu susreće manje proizvođača istovrsnih učinaka nego na proizvođača istovrsnih učinaka nego na stranom tržištu, a uz to država često stranom tržištu, a uz to država često štiti domaće proizvođače od inostrane štiti domaće proizvođače od inostrane konkurencije bilo većim uvoznim konkurencije bilo većim uvoznim dažbinama bilo ograničavanjem uvoza dažbinama bilo ograničavanjem uvoza putem uvoznog kontigenta. putem uvoznog kontigenta.

Naravno, u uslovima trgovinskog Naravno, u uslovima trgovinskog deficita a naročito u uslovima platnog deficita a naročito u uslovima platnog deficita država često podstiče izvoz deficita država često podstiče izvoz putem subvencija i dotacija, što putem subvencija i dotacija, što podstiče preduzeće na izvoz.podstiče preduzeće na izvoz.

Preduzeće iz našeg primera u Preduzeće iz našeg primera u prethodnoj godini ostvarilo je prethodnoj godini ostvarilo je prihod od prodaje isključivo na prihod od prodaje isključivo na domaćem tržištu a u tekućoj domaćem tržištu a u tekućoj godini prihod od prodaje na godini prihod od prodaje na domaćem tržištu iznosi 99%. a domaćem tržištu iznosi 99%. a prihod od prodaje na stranom prihod od prodaje na stranom tržištu iznosi samo 1% od prihoda tržištu iznosi samo 1% od prihoda od prodaje.od prodaje.

Nasuprot tome, konkurencija je imala Nasuprot tome, konkurencija je imala prihod od prodaje na domaćem tržištu prihod od prodaje na domaćem tržištu 71,6% prethodne i 76,8% tekuće godine a 71,6% prethodne i 76,8% tekuće godine a prihod od prodaje na stranom tržištu je prihod od prodaje na stranom tržištu je 28,4% prethodne i 23,2% tekuće godine u 28,4% prethodne i 23,2% tekuće godine u odnosu na prihod od prodaje. odnosu na prihod od prodaje.

Iz ovog moguć je samo sledeći zaključak - Iz ovog moguć je samo sledeći zaključak - posmatrano preduzeće u odnosu na posmatrano preduzeće u odnosu na konkurenciju ima manje kurentne učinke.konkurenciju ima manje kurentne učinke.

Struktura rasporeda poslovnog prihoda Struktura rasporeda poslovnog prihoda u u stvari pokazuje opterećenje poslovnog stvari pokazuje opterećenje poslovnog prihoda pojedinim vrstama rashoda.prihoda pojedinim vrstama rashoda.

Kod tipičnog preduzeća najveće Kod tipičnog preduzeća najveće opterećenje poslovnog prihoda čine opterećenje poslovnog prihoda čine varijabilni materijalni rashodi koji varijabilni materijalni rashodi koji obuhvataju:obuhvataju:

troškove materijala, troškove goriva i troškove materijala, troškove goriva i energije, troškove proizvodnih usluga energije, troškove proizvodnih usluga i nabavnu vrednost robe. i nabavnu vrednost robe.

Varijabilni materijalni rashodi terete Varijabilni materijalni rashodi terete poslovni prihod posmatranog poslovni prihod posmatranog preduzeća sa 66,0% odnos no 66,5% preduzeća sa 66,0% odnos no 66,5% a kod konkurencije to opterećenje je a kod konkurencije to opterećenje je znatno niže: 50,1% odnosno 48,3%.znatno niže: 50,1% odnosno 48,3%.

Ovako visoka razlika opterećenja Ovako visoka razlika opterećenja poslovnog prihoda varijabilnim poslovnog prihoda varijabilnim materijalnim ras hodima kod preduzeća i materijalnim ras hodima kod preduzeća i konkurencije može da bude konkurencije može da bude prouzrokovana: prouzrokovana:

većim fizičkim utrošcima materijala, većim fizičkim utrošcima materijala, goriva, energije i proizvodnih usluga po goriva, energije i proizvodnih usluga po učinku kod preduzeća nego kod učinku kod preduzeća nego kod konkurencije, lošijom strukturom konkurencije, lošijom strukturom proizvodnje učinaka kod preduzeća nego proizvodnje učinaka kod preduzeća nego kod konkurencije i lošijim globalnim kod konkurencije i lošijim globalnim paritetom prodajnih i nabavnih cena kod paritetom prodajnih i nabavnih cena kod preduzeća nego kod konkurencije.preduzeća nego kod konkurencije.

Utvrđivanje globalnog pariteta prodajnih i Utvrđivanje globalnog pariteta prodajnih i nabavnih cena vrši se po sledećem postupku:nabavnih cena vrši se po sledećem postupku:

1.1. Poslovni rashodi po oficijelnom bilansuPoslovni rashodi po oficijelnom bilansu

2.2. Nabavna vrednost robeNabavna vrednost robe

3.3. Poslovni rashodi bez nabavne vrednosti prodate Poslovni rashodi bez nabavne vrednosti prodate robe po oficijelnomrobe po oficijelnom bilansu (1 -2)bilansu (1 -2)

4.4. Smanjenje vrednosti zaliha učinakaSmanjenje vrednosti zaliha učinaka

5.5. Povećanje vrednosti zaliha učinakaPovećanje vrednosti zaliha učinaka

6.6. Troškovi prodatih proizvoda i usluga (3 + 4 - 5)Troškovi prodatih proizvoda i usluga (3 + 4 - 5)

7.7. Koeficijent udela troškova prodatih proizvoda u Koeficijent udela troškova prodatih proizvoda u poslovnim rashodimaposlovnim rashodima bez nabavne vrednosti bez nabavne vrednosti prodate robe po oficijelnom bilansu (6/3)prodate robe po oficijelnom bilansu (6/3)

8. 8. Troškovi materijala, goriva, energije i Troškovi materijala, goriva, energije i proizvodnih usluga u prodatimproizvodnih usluga u prodatimproizvodima i uslugama" (8 x 7)proizvodima i uslugama" (8 x 7)

9. 9. Troškovi materijala, goriva, energije i Troškovi materijala, goriva, energije i proizvodnih usluga u troškovimaproizvodnih usluga u troškovimaprodatih proizvoda i usluga i nabavna prodatih proizvoda i usluga i nabavna vrednost prodate robe (2+9)vrednost prodate robe (2+9)

10. 10. Prihodi od prodajePrihodi od prodaje

11. 11. Globalni paritet prodajnih i nabavnih Globalni paritet prodajnih i nabavnih cena-nabavne cene =1 (11/10)cena-nabavne cene =1 (11/10)

Globalni paritet prodajnih i nabavnih cena kod Globalni paritet prodajnih i nabavnih cena kod posmatranog preduzeća i konkurencije izgleda posmatranog preduzeća i konkurencije izgleda ovako:ovako:

Globalni paritet Globalni paritet prodajnih i nabavnih cena - nabavna cena = 1prodajnih i nabavnih cena - nabavna cena = 1

GodinaGodina

prethodnaprethodna tekućatekuća

PreduzećePreduzeće 1,51591,5159 1,99571,9957

KonkurencijaKonkurencija 1,52451,5245 2,07232,0723

Navedeni podaci pokazuju da preduzeće ima daleko lošiji globalni paritet prodajnih i nabavnih cena nego konkurencija pa otuda kod njega i veće opterećenje poslovnog prihoda varijabilnim materijalnim rashodima.

Opterećenje poslovnog prihoda bruto platama Opterećenje poslovnog prihoda bruto platama uslovljeno je visinom bruto plata ali i sa uslovljeno je visinom bruto plata ali i sa produktivnošću. produktivnošću.

Bruto plate opterećuju poslovni prihod Bruto plate opterećuju poslovni prihod posmatranog preduzeća sa 10,0% prethodne i posmatranog preduzeća sa 10,0% prethodne i 8,6% tekuće godine a kod konkurencije to 8,6% tekuće godine a kod konkurencije to opterećenje je osetno više: 17,6% i 17,9%.opterećenje je osetno više: 17,6% i 17,9%.

Opterećenje poslovnog prihoda amortizacijom i Opterećenje poslovnog prihoda amortizacijom i troškovima rezervisanja za materijalne troškovima rezervisanja za materijalne troškove (investiciono održavanje osnovnih troškove (investiciono održavanje osnovnih sredstava, troškovi servisiranja proizvoda u sredstava, troškovi servisiranja proizvoda u garantnom roku, troškovi prevođenja zemljišta garantnom roku, troškovi prevođenja zemljišta prvobitnoj nameni, troškovi obnavljanja šuma, prvobitnoj nameni, troškovi obnavljanja šuma, na primer)na primer)

uslovljeno je pre svega visinom nabavne uslovljeno je pre svega visinom nabavne vrednosti svih osnovnih sredstava, metodom vrednosti svih osnovnih sredstava, metodom obračuna amortizacije kao i visinom rezervisanja obračuna amortizacije kao i visinom rezervisanja za pokriće gore navedenih budućih troškova. za pokriće gore navedenih budućih troškova.

Opterećenje poslovnog prihoda troškovima Opterećenje poslovnog prihoda troškovima amortizacije i troškovima rezervisanja za amortizacije i troškovima rezervisanja za materijalne troškove kod posmatranog preduzeća materijalne troškove kod posmatranog preduzeća je 10% prethodne i 7% tekuće godine a kod je 10% prethodne i 7% tekuće godine a kod konkurencije to opterećenje u obe godine je 6%.konkurencije to opterećenje u obe godine je 6%.

Pretežno fiksne rashode čine: troškovi naknada Pretežno fiksne rashode čine: troškovi naknada (dnevnice za službena putovanja, prevoz radnika (dnevnice za službena putovanja, prevoz radnika na rad i sa rada, naknada za ishranu radnika i si.), na rad i sa rada, naknada za ishranu radnika i si.), troškovi neproizvodnih usluga, troškovi troškovi neproizvodnih usluga, troškovi reprezentacije, troškovi osiguranja i platnog reprezentacije, troškovi osiguranja i platnog prometa, troškovi članarina i troškovi poreza i prometa, troškovi članarina i troškovi poreza i doprinosa nezavisnih od rezultata.doprinosa nezavisnih od rezultata.

Pretežno fiksni rashodi opterećuju Pretežno fiksni rashodi opterećuju poslovni prihod posmatranog preduzeća poslovni prihod posmatranog preduzeća sa 13,1% prethodne i 12,8% tekuće sa 13,1% prethodne i 12,8% tekuće godine a to opterećenje kod godine a to opterećenje kod konkurencije iznosi 15,1% odnosno konkurencije iznosi 15,1% odnosno 16,5%.16,5%.

Poslovni rashodi terete poslovni prihod Poslovni rashodi terete poslovni prihod kod posmatranog preduzeća sa 99,1% kod posmatranog preduzeća sa 99,1% prethodne i 94,9% tekuće godine, dok prethodne i 94,9% tekuće godine, dok je to opterećenje kod konkurencije je to opterećenje kod konkurencije osetno niže - iznosi 88,8% odnosno osetno niže - iznosi 88,8% odnosno 88,7%.88,7%.

Udeo poslovnog dobitka u Udeo poslovnog dobitka u poslovnom prihoduposlovnom prihodu

pokazuje koji deo poslovnog prihoda pokazuje koji deo poslovnog prihoda otpada na poslovni dobitak. U našem otpada na poslovni dobitak. U našem primeru kod posmatranog preduzeća to primeru kod posmatranog preduzeća to iznosi 0,9% prethodne i 5,1% tekuće iznosi 0,9% prethodne i 5,1% tekuće godine, dok kod konkurencije to iznosi godine, dok kod konkurencije to iznosi znatno više: 11,2% odnosno 11,3%.znatno više: 11,2% odnosno 11,3%.

Ukoliko bi bio ostvaren poslovni gubitak Ukoliko bi bio ostvaren poslovni gubitak stavljen u odnos sa poslovnim prihodom stavljen u odnos sa poslovnim prihodom pokazivao bi koliko procenata poslovni pokazivao bi koliko procenata poslovni gubitak iznosi od poslovnog prihoda.gubitak iznosi od poslovnog prihoda.

5.2. ANALIZA STRUKTURE 5.2. ANALIZA STRUKTURE FINANSIJSKOG REZULTATAFINANSIJSKOG REZULTATA

Ovom analizom utvrđuje se zapravo iz Ovom analizom utvrđuje se zapravo iz kog izvora, tačnije iz kojih prihoda, potiče kog izvora, tačnije iz kojih prihoda, potiče finansijski rezultat. finansijski rezultat.

To praktično znači da se ukupan bruto To praktično znači da se ukupan bruto finansijski rezultat u formi bruto dobitka finansijski rezultat u formi bruto dobitka ili ukupnog gubitka, iskazan u tabelarnom ili ukupnog gubitka, iskazan u tabelarnom pregledu strukture rasporeda ukupnog pregledu strukture rasporeda ukupnog prihoda u prethodnom odeljku, prihoda u prethodnom odeljku, dekomponuje po grupama prihoda iz dekomponuje po grupama prihoda iz kojih on potiče; dekomponuje se na:kojih on potiče; dekomponuje se na:

finansijski rezultat iz poslovnih finansijski rezultat iz poslovnih prihoda, finansijski rezultat prihoda, finansijski rezultat finansiranja i na finansijski finansiranja i na finansijski rezultat iz neposlovnih i rezultat iz neposlovnih i ostalih/ostalih/vanrednih prihoda. vanrednih prihoda.

Takvo dekomponovanje, Takvo dekomponovanje, segmentiranje ukupnog bruto segmentiranje ukupnog bruto finansijskog rezultata pruža finansijskog rezultata pruža saznanje iz čega potiče, iz kojih saznanje iz čega potiče, iz kojih grupa prihoda, bruto finansijski grupa prihoda, bruto finansijski rezultat.rezultat.

Budući da preduzeće nije finansijska organizacija (banka, Budući da preduzeće nije finansijska organizacija (banka, na primer) koja se profesionalno bavi pozajmljivanjem i na primer) koja se profesionalno bavi pozajmljivanjem i plasiranjem novčanih sredstava, za preduzeće je nor plasiranjem novčanih sredstava, za preduzeće je nor malno da razlika između prihoda od finansiranja i rashoda malno da razlika između prihoda od finansiranja i rashoda finansiranja bude negativna, tj. da finansijski rezultat finansiranja bude negativna, tj. da finansijski rezultat finansiranja, definisan u ovom smislu, bude negativan. finansiranja, definisan u ovom smislu, bude negativan.

Ovo zato što preduzeće daleko više pozajmljuje nego što Ovo zato što preduzeće daleko više pozajmljuje nego što plasira sredstva, a više pozajmljuje zbog toga što iz plasira sredstva, a više pozajmljuje zbog toga što iz pozajmljenih izvora prvenstveno finansira realitete pozajmljenih izvora prvenstveno finansira realitete (osnovna sredstva i zalihe) a plasira sredstva tek ako mu (osnovna sredstva i zalihe) a plasira sredstva tek ako mu to omogućuje finansijski položaj. Koliko će preduzeće to omogućuje finansijski položaj. Koliko će preduzeće pozajmiti sredstava putem zajma zavisi koliko je pozajmiti sredstava putem zajma zavisi koliko je sredstava uloženo u osnovna i obrtna sredstva, koliki je sredstava uloženo u osnovna i obrtna sredstva, koliki je sopstveni kapital i koliki su spontani izvori. sopstveni kapital i koliki su spontani izvori.

Stoje veća razlika između uloženih sredstava, s jedne, i Stoje veća razlika između uloženih sredstava, s jedne, i sopstvenog kapitala i spontanih izvora, s druge strane, sopstvenog kapitala i spontanih izvora, s druge strane, preduzeće će više pozajmljivati sredstava putem zajma i preduzeće će više pozajmljivati sredstava putem zajma i obrnuto. U retkim izuzecima događa se da su prihodi od obrnuto. U retkim izuzecima događa se da su prihodi od finansiranja veći od rashoda finansiranja.finansiranja veći od rashoda finansiranja.

To je, uglavnom, slučaj sa preduzećima čije je To je, uglavnom, slučaj sa preduzećima čije je izrazito visoko pokriće uloženih sredstava izrazito visoko pokriće uloženih sredstava sopstvenim kapitalom, pa mu upravo to, uz sopstvenim kapitalom, pa mu upravo to, uz spontane izvore, omogućuje da više plasira spontane izvore, omogućuje da više plasira sredstva nego što ih pozajmljuje, ali sredstva nego što ih pozajmljuje, ali preduzeće će to, naravno činiti samo ako preduzeće će to, naravno činiti samo ako naplaćuje višu kamatnu stopu na plasmane naplaćuje višu kamatnu stopu na plasmane nego što plaća kamatnu stopu na zajmove. nego što plaća kamatnu stopu na zajmove.

Istina, preduzeće će u situaciji kad na drugi Istina, preduzeće će u situaciji kad na drugi način ne može proširiti nabavno ili prodajno način ne može proširiti nabavno ili prodajno tržište plasirati sredstva u vidu kredita kod tržište plasirati sredstva u vidu kredita kod dobavljača ili kupca čak i po nižoj kamatnoj dobavljača ili kupca čak i po nižoj kamatnoj stopi od kamate koju plaća na korišćene stopi od kamate koju plaća na korišćene zajmove.zajmove.

Suprotno prednjem, nije normalno da Suprotno prednjem, nije normalno da preduzeće ostvaruje negativan finansijski preduzeće ostvaruje negativan finansijski rezultat iz redovnog poslovanja, a finansijski rezultat iz redovnog poslovanja, a finansijski rezultat iz redovnog poslovanja jeste razlika rezultat iz redovnog poslovanja jeste razlika između zbira poslovnih prihoda i prihoda između zbira poslovnih prihoda i prihoda finansiranja, sjedne, i zbira poslovnih finansiranja, sjedne, i zbira poslovnih rashoda i rashoda finansiranja, s druge rashoda i rashoda finansiranja, s druge strane, odnosno to je zbir finansijskog strane, odnosno to je zbir finansijskog rezultata iz poslovnih prihoda i finansijskog rezultata iz poslovnih prihoda i finansijskog rezultata iz prihoda finansiranja. rezultata iz prihoda finansiranja.

Na činjenici da li je finansijski rezultat iz Na činjenici da li je finansijski rezultat iz redovnog poslovanja pozitivan ili negativan redovnog poslovanja pozitivan ili negativan zasniva se ocena da li je bilans uspeha zasniva se ocena da li je bilans uspeha uspešan ili je neuspešan.uspešan ili je neuspešan.

Ocena uspešnosti ili neuspešnosti bilansa Ocena uspešnosti ili neuspešnosti bilansa uspeha važna je sa stanovišta perspektive uspeha važna je sa stanovišta perspektive preduzeća u pogledu ostvarenja preduzeća u pogledu ostvarenja finansijskog rezultata, bez obzira na visinu finansijskog rezultata, bez obzira na visinu i karakter ukupnog finansijskog rezultata. i karakter ukupnog finansijskog rezultata.

Naime, ako pozitivan ukupan finansijski Naime, ako pozitivan ukupan finansijski rezultat potiče iz neposlovnih i vanrednih rezultat potiče iz neposlovnih i vanrednih prihoda, takav bilans uspeha je prihoda, takav bilans uspeha je neuspešan, a perspektiva takvog neuspešan, a perspektiva takvog preduzeća je loša, jer je finansijski rezultat preduzeća je loša, jer je finansijski rezultat iz redovnog poslovanja negativan, a na iz redovnog poslovanja negativan, a na pozitivan finansijski rezultat iz neposlovnih pozitivan finansijski rezultat iz neposlovnih i vanrednih prihoda ne može se dugoročno i vanrednih prihoda ne može se dugoročno računati samim tim što su oni privremeni računati samim tim što su oni privremeni odnosno povremeni. odnosno povremeni.

Osim toga, mnogo je teže otkloniti Osim toga, mnogo je teže otkloniti uzroke gubitka kad se oni javljaju u uzroke gubitka kad se oni javljaju u oblasti redovnog poslovanja nego kad oblasti redovnog poslovanja nego kad se javljaju u oblasti neposlovnih i se javljaju u oblasti neposlovnih i vanrednih rashoda. vanrednih rashoda.

Suprotno prednjem, kada je ukupan Suprotno prednjem, kada je ukupan finansijski rezultat čak i negativan uz finansijski rezultat čak i negativan uz uslov da on potiče iz razlike između uslov da on potiče iz razlike između neposlovnih i vanrednih prihoda i neposlovnih i vanrednih prihoda i neposlovnih i vanrednih rashoda, što neposlovnih i vanrednih rashoda, što znači daje finansijski rezultat iz znači daje finansijski rezultat iz redovnog poslovanja pozitivan, bilans redovnog poslovanja pozitivan, bilans uspeha je ipak uspešan. uspeha je ipak uspešan.

Preduzeće ima perspektivu u pogledu Preduzeće ima perspektivu u pogledu ostvarenja finansijskog rezultata samim ostvarenja finansijskog rezultata samim tim što su i neposlovni i vanredni prihodi i tim što su i neposlovni i vanredni prihodi i neposlovni i vanredni rashodi privremeni neposlovni i vanredni rashodi privremeni odnosno javljaju se povremeno, pa otuda odnosno javljaju se povremeno, pa otuda i visok stepen verovatnoće da se neće i visok stepen verovatnoće da se neće ponoviti negativan finansijski rezultat iz ponoviti negativan finansijski rezultat iz neposlovnih i vanrednih prihoda u neposlovnih i vanrednih prihoda u narednim obračunskim periodima, čak i narednim obračunskim periodima, čak i ako se ne preduzmu mere za smanjenje ako se ne preduzmu mere za smanjenje vanrednih rashoda.vanrednih rashoda.

Struktura bruto finansijskog rezultata Struktura bruto finansijskog rezultata posmatranog preduzeća i konkurencije posmatranog preduzeća i konkurencije prikazana je na narednoj strani.prikazana je na narednoj strani.

I preduzeće i konkurencija u obe posmatrane I preduzeće i konkurencija u obe posmatrane godine ostvarili su pozitivan finansijski rezultat godine ostvarili su pozitivan finansijski rezultat iz poslovnog prihoda a negativan finansijski iz poslovnog prihoda a negativan finansijski rezultat iz prihoda finansiranja, stoje svojstveno rezultat iz prihoda finansiranja, stoje svojstveno tipičnom preduzeću. U obe posmatrane godine tipičnom preduzeću. U obe posmatrane godine finansijski rezultat iz redovnog poslovanja je finansijski rezultat iz redovnog poslovanja je pozitivan i kod preduzeća i kod konkurencije, pozitivan i kod preduzeća i kod konkurencije, što znači da su bilansi uspešni. što znači da su bilansi uspešni.

Pozitivan finansijski rezultat iz redovnog Pozitivan finansijski rezultat iz redovnog poslovanja u odnosu na bruto dobitak kod poslovanja u odnosu na bruto dobitak kod preduzeća iznosi 23,2% prethodne odnosno preduzeća iznosi 23,2% prethodne odnosno 168,5% tekuće godine. Iz ove činjenice može se 168,5% tekuće godine. Iz ove činjenice može se zaključiti da preduzeće ima veći napredak u zaključiti da preduzeće ima veći napredak u ostvarenju pozitivnog finansijskog rezultata iz ostvarenju pozitivnog finansijskog rezultata iz redovnog poslovanja nego konkurencija jer kod redovnog poslovanja nego konkurencija jer kod konkurencije finansijski rezultat iz redovnog konkurencije finansijski rezultat iz redovnog poslovanja u odnosu na bruto dobitak iznosi poslovanja u odnosu na bruto dobitak iznosi 60,3% prethodne odnosno 57,4% tekuće 60,3% prethodne odnosno 57,4% tekuće godine.godine.

Dakle, finansijski rezultat iz redovnog poslo vanja u Dakle, finansijski rezultat iz redovnog poslo vanja u odnosu na bruto dobitak kod preduzeća značajno odnosu na bruto dobitak kod preduzeća značajno raste a kod konkurencije blagopada i otuda je raste a kod konkurencije blagopada i otuda je prednost na strani preduzeća. prednost na strani preduzeća.

Istina u tekućoj godini finansijski rezultat iz Istina u tekućoj godini finansijski rezultat iz neposlovnih i vanrednih prihoda kod preduzeća je neposlovnih i vanrednih prihoda kod preduzeća je izrazito visoko negativan (-68,5% u odnosu na bruto izrazito visoko negativan (-68,5% u odnosu na bruto dobitak), što bitno umanjuje pozitivan finansijski dobitak), što bitno umanjuje pozitivan finansijski rezultat iz redovnog poslovanja, ali, s obzirom na rezultat iz redovnog poslovanja, ali, s obzirom na privremenost neposlovnih i vanrednih prihoda i privremenost neposlovnih i vanrednih prihoda i rashoda, postoji visok stepen verovatnoće da se to rashoda, postoji visok stepen verovatnoće da se to neće ponavljati u narednim godinama, što će neće ponavljati u narednim godinama, što će dovesti do povećanja bruto dobitka. dovesti do povećanja bruto dobitka.

Na drugoj strani kod konkurencije u obe posmatrane Na drugoj strani kod konkurencije u obe posmatrane godine značajan deo bruto dobitka potiče iz godine značajan deo bruto dobitka potiče iz neposlovnih i vanrednih prihoda (39,7% prethodne i neposlovnih i vanrednih prihoda (39,7% prethodne i 42,6% tekuće godine) i kako je slaba verovatnoća 42,6% tekuće godine) i kako je slaba verovatnoća da će se to ponavljati i u narednim godinama postoji da će se to ponavljati i u narednim godinama postoji opasnost da će doći do opadanja bruto dobitka.opasnost da će doći do opadanja bruto dobitka.

Analiza finansijskog rezultata iz Analiza finansijskog rezultata iz finansiranjafinansiranja

Preduzeće, po pravilu, koristi pored Preduzeće, po pravilu, koristi pored sopstvenih izvora finansiranja sopstvenih izvora finansiranja (sopstveni kapital) i pozajmljene (sopstveni kapital) i pozajmljene izvore finansiranja na dug i kratak izvore finansiranja na dug i kratak rok za koje plaća njihovu cenu tj. rok za koje plaća njihovu cenu tj. kamatu. kamatu.

S tim u vezi prirodno je zapitati se da S tim u vezi prirodno je zapitati se da li preduzeće po osnovu pribavljenog li preduzeće po osnovu pribavljenog kapitala i kratkoročnih sredstava kapitala i kratkoročnih sredstava ostvaruje dobitak ili gubitak. ostvaruje dobitak ili gubitak.

Stopa neto prinosa na ukupan kapital bez Stopa neto prinosa na ukupan kapital bez korekcija po osnovu ušteda na porezima izražava korekcija po osnovu ušteda na porezima izražava ostvarenu zaradu odnosno stvarno ukamaćenje ostvarenu zaradu odnosno stvarno ukamaćenje ukupno uloženog kapitala odnosno sredstava. ukupno uloženog kapitala odnosno sredstava.

Cena pozajmljenog kapitala i kratkoročnih Cena pozajmljenog kapitala i kratkoročnih sredstava izražena je kamatnom stopom. sredstava izražena je kamatnom stopom.

No, budući da preduzeće u principu koristi više No, budući da preduzeće u principu koristi više pozajmljenih izvora finansiranja sa različitim pozajmljenih izvora finansiranja sa različitim kamatnim stopama uporedivosti radi sa stopom kamatnim stopama uporedivosti radi sa stopom neto prinosa na ukupan kapital neophodno je neto prinosa na ukupan kapital neophodno je utvrditi prosečnu cenu odnosno prosečnu utvrditi prosečnu cenu odnosno prosečnu kamatnu stopu pozajmljenih izvora finansiranja iz kamatnu stopu pozajmljenih izvora finansiranja iz odnosa troškova kamata i prosečno pozajmljenih odnosa troškova kamata i prosečno pozajmljenih izvora finansiranja. izvora finansiranja.

Tako utvrđena prosečna cena odnosno kamatna Tako utvrđena prosečna cena odnosno kamatna stopa uporediva je sa stopom neto prinosa na stopa uporediva je sa stopom neto prinosa na ukupan kapital, pri čemu stopa neto prinosa na ukupan kapital, pri čemu stopa neto prinosa na ukupan kapital izražava ostvarenu zaradu od ukupan kapital izražava ostvarenu zaradu od upotrebe a prosečna kamatna stopa izražava upotrebe a prosečna kamatna stopa izražava plaćenu cenu za pozajmljene izvore.plaćenu cenu za pozajmljene izvore.

Relacija između stope neto prinosa na Relacija između stope neto prinosa na ukupan kapital i prosečne kamatne ukupan kapital i prosečne kamatne stope na pozajmljene izvore može da stope na pozajmljene izvore može da bude trojaka:bude trojaka:

stopa neto prinosa na ukupan kapital je stopa neto prinosa na ukupan kapital je jednaka prosečnoj kamatnoj stopi na jednaka prosečnoj kamatnoj stopi na pozajmljene izvore finansiranja. pozajmljene izvore finansiranja.

U takvim okolnostima finansijski rezultat U takvim okolnostima finansijski rezultat (finansijski leveridž) iz finansiranja je (finansijski leveridž) iz finansiranja je neutralan, jer koliko se zarađuje po neutralan, jer koliko se zarađuje po osnovu upotrebe pozajmljenog kapitala i osnovu upotrebe pozajmljenog kapitala i kratkoročnih sredstava toliko se plaća u kratkoročnih sredstava toliko se plaća u vidu cene kreditoru odnosno vidu cene kreditoru odnosno zajmodavcu. zajmodavcu.

Drugim recima, preduzeće po osnovu Drugim recima, preduzeće po osnovu pozajmljenih izvora finansiranja niti dobij a pozajmljenih izvora finansiranja niti dobij a niti gubi;niti gubi;

stopa neto prinosa na ukupan kapital je stopa neto prinosa na ukupan kapital je viša od prosečne kamatne stope na viša od prosečne kamatne stope na pozajmljene izvore finansiranja. pozajmljene izvore finansiranja.

U takvom slučaju finansijski rezultat U takvom slučaju finansijski rezultat (finansijski leveridž) iz finansiranja je (finansijski leveridž) iz finansiranja je pozitivan, jer se po osnovu upotrebe pozitivan, jer se po osnovu upotrebe pozajmljenog kapitala i kratkoročnih pozajmljenog kapitala i kratkoročnih sredstava više zarađuje nego što se plaća u sredstava više zarađuje nego što se plaća u vidu cene kreditoru odnosno zajmodavcu. vidu cene kreditoru odnosno zajmodavcu. Drugim rečima, preduzeće po osnovu Drugim rečima, preduzeće po osnovu pozajmljenih izvora finansiranja ostvaruje pozajmljenih izvora finansiranja ostvaruje dobitak;dobitak;

stopa neto prinosa na ukupan kapital je stopa neto prinosa na ukupan kapital je niža od prosečne kamatne stope na niža od prosečne kamatne stope na pozajmljene izvore finansiranja. U takvoj pozajmljene izvore finansiranja. U takvoj situaciji finansijski rezultat (finansijski situaciji finansijski rezultat (finansijski leveridž) iz finansiranja je negativan; po leveridž) iz finansiranja je negativan; po osnovu pozajmljenog kapitala i osnovu pozajmljenog kapitala i kratkoročnih sredstava preduzeće kratkoročnih sredstava preduzeće ostvaruje gubitak.ostvaruje gubitak.

Finansijski rezultat iz finansiranja odražava Finansijski rezultat iz finansiranja odražava se, dakako, i na visinu stope rentabilnosti se, dakako, i na visinu stope rentabilnosti (prinosa) sopstvenog kapitala. Kada je (prinosa) sopstvenog kapitala. Kada je finansijski rezultat iz finansiranja neutralan finansijski rezultat iz finansiranja neutralan stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala je stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala je jednaka stopi neto prinosa na ukupan jednaka stopi neto prinosa na ukupan kapital i prosečnoj kamatnoj stopi na kapital i prosečnoj kamatnoj stopi na pozajmljene izvore finansiranja, drugim pozajmljene izvore finansiranja, drugim recima sve tri stope su jednake. recima sve tri stope su jednake.

Kada je finansijski rezultat iz finansiranja Kada je finansijski rezultat iz finansiranja pozitivan stopa rentabilnosti sopstvenog pozitivan stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala je viša od stope neto prinosa na kapitala je viša od stope neto prinosa na ukupan kapital dok je prosečna kamatna stopa ukupan kapital dok je prosečna kamatna stopa na pozajmljene izvore finansiranja još niža, na pozajmljene izvore finansiranja još niža, drugim recima, najviša je stopa rentabilnosti drugim recima, najviša je stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala, od nje je niža stopa neto sopstvenog kapitala, od nje je niža stopa neto prinosa na ukupan kapital a najniža je prosečna prinosa na ukupan kapital a najniža je prosečna kamatna stopa na pozajmljene izvore kamatna stopa na pozajmljene izvore finansiranja. finansiranja.

Pri negativnom finansijskom rezultatu iz Pri negativnom finansijskom rezultatu iz finansiranja situacija je sasvim obrnuta - najviša finansiranja situacija je sasvim obrnuta - najviša je prosečna kamatna stopa na pozajmljene je prosečna kamatna stopa na pozajmljene izvore finansiranja, od nje je niža stopa neto izvore finansiranja, od nje je niža stopa neto prinosa na ukupan kapital a najniža je stopa prinosa na ukupan kapital a najniža je stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala.rentabilnosti sopstvenog kapitala.

Finansijski rezultat iz finansiranja u Finansijski rezultat iz finansiranja u apsolutnom iznosu može se utvrditi na sledeći apsolutnom iznosu može se utvrditi na sledeći način:način:

Prosečno Stopa neto prinosa Prosečna kamatna Prosečno Stopa neto prinosa Prosečna kamatna FinansijskiFinansijski

pozajmljeni izvori pozajmljeni izvori X X ((na ukupni kapital -na ukupni kapital - stopa na pozajmljene stopa na pozajmljene (( = = rezultat izrezultat iz

Finansiranja izvore finansiranja Finansiranja izvore finansiranja finansiranjafinansiranja

Naravno, gore utvrđeni finansijski rezultat iz Naravno, gore utvrđeni finansijski rezultat iz finansiranja može da bude nula (neutralan), finansiranja može da bude nula (neutralan), pozitivan (dobitak) i negativan (gubitak).pozitivan (dobitak) i negativan (gubitak).

Posmatrano preduzeće u tekućoj godini imalo Posmatrano preduzeće u tekućoj godini imalo je negativan finansijski rezultat kvantificiran je negativan finansijski rezultat kvantificiran po navedenom obrascu kako sledi: u 000 po navedenom obrascu kako sledi: u 000 dinara dinara

557.658 x (0,1957 - 0,784) = -328.070557.658 x (0,1957 - 0,784) = -328.070

S obzirom na napred izloženo, prirodno je zapitati S obzirom na napred izloženo, prirodno je zapitati se koja je cena odnosno kamatna stopa se koja je cena odnosno kamatna stopa prihvatljiva za preduzeće kada ono pozajmljuje? prihvatljiva za preduzeće kada ono pozajmljuje?

Gornja granica prihvatljive cene je stopa neto Gornja granica prihvatljive cene je stopa neto prinosa na ukupan kapital, istina tada preduzeće prinosa na ukupan kapital, istina tada preduzeće po osnovu pozajmljenih izvora finansiranja neće po osnovu pozajmljenih izvora finansiranja neće ništa ni zaraditi ni izgubiti a ta cena je prihvatljiva ništa ni zaraditi ni izgubiti a ta cena je prihvatljiva samo zato što sopstveni kapital nije dovoljan da samo zato što sopstveni kapital nije dovoljan da se pokrene i održava proces poslovanja. se pokrene i održava proces poslovanja.

Naravno, za preduzeće je najpovoljnije kada se iz Naravno, za preduzeće je najpovoljnije kada se iz finansiranja ostvaruje što viši finansijski rezultat, finansiranja ostvaruje što viši finansijski rezultat, on će biti utoliko viši što je kamatna stopa niža on će biti utoliko viši što je kamatna stopa niža od stope neto prinosa na ukupan kapital.od stope neto prinosa na ukupan kapital.

5.3 ANALIZA RIZIKA OSTVARENJA 5.3 ANALIZA RIZIKA OSTVARENJA FINANSIJSKOG REZULTATA I FINANSIJSKOG REZULTATA I

DONJE TAČKE RENTABILNOSTI DONJE TAČKE RENTABILNOSTI U ovu analizu ne uključuju se neposlovni i vanredni U ovu analizu ne uključuju se neposlovni i vanredni

prihodi i rashodi zlog toga što su oni privremeni i prihodi i rashodi zlog toga što su oni privremeni i povremeni i kao takvi ne mogu biti dugoročan povremeni i kao takvi ne mogu biti dugoročan osnov ostvarenja finansijskog rezultata. osnov ostvarenja finansijskog rezultata.

Drugim recima, u ovu analizu se uključuju poslovni Drugim recima, u ovu analizu se uključuju poslovni prihodi i rashodi i finansijski prihodi i rashodi, prihodi i rashodi i finansijski prihodi i rashodi, odnosno finansijski rezultat iz redovnog poslovanja odnosno finansijski rezultat iz redovnog poslovanja definisan u prethodnom odeljku. Problem ove definisan u prethodnom odeljku. Problem ove analize jeste u tome što ona zahteva da seanalize jeste u tome što ona zahteva da se

STRUKTURA BRUTO FINANSIJSKOG REZULTATASTRUKTURA BRUTO FINANSIJSKOG REZULTATA

Red Red brojbroj

Redni broj pozicije Redni broj pozicije pozicije iz tabelepozicije iz tabele

Struktura i raspored Struktura i raspored ukupnog prihodaukupnog prihoda

PozicijaPozicija Predu/očePredu/oče KonkurencijaKonkurencija

IznosIznos StrukturaStruktura StrukturaStruktura

godinagodina godinagodina godinagodina

prethodnaprethodna tekućatekuća prethodnaprethodna tekućatekuća prethodnaprethodna tekućatekuća

11 22 33 44 55 66 77 88 99

1.1. 11 Poslovni prihodiPoslovni prihodi 1.645.6641.645.664 3.363.543.363.5400

2.2. 22 Prihodi finansiranjaPrihodi finansiranja 97.00397.003 417.453417.453

3.3. 33 Neposlovni i vanredni prihodiNeposlovni i vanredni prihodi 63.83763.837 21.17421.174

4.4. 44 Ukupan prihod (1 do 3)Ukupan prihod (1 do 3) 1.806.5041.806.504 3.802.163.802.1677

5.5. 55 Poslovni rashodiPoslovni rashodi 1.631.2731.631.273 3.190.013.190.0188

66 66 Rashodi finansiranjaRashodi finansiranja 97.55197.551 437.849437.849

7.7. 77 Neposlovni i vanredni rashodiNeposlovni i vanredni rashodi 18.06518.065 83.64783.647

8.8. 88 Ukupni rashodi (5 do 7)Ukupni rashodi (5 do 7) 1.746.8891.746.889 3.710.913.710.9144

9.9. Finansijski rezultat iz poslovnih Finansijski rezultat iz poslovnih prihoda (1-5)prihoda (1-5)

14.39114.391 173.522173.522 24,124,1 190,2190,2 142,2 155,9142,2 155,9

1010..

Finansijski rezultat finansiranja (2 - Finansijski rezultat finansiranja (2 - 6)6)

-548-548 - 19.796- 19.796 -0,9-0,9 -21,7-21,7 -81,9 -98,5-81,9 -98,5

1111..

Finansijski rezultat iz redovnog Finansijski rezultat iz redovnog poslovanja (1+2)-(5+6) ili 9+10poslovanja (1+2)-(5+6) ili 9+10

13.84313.843 153.726153.726 23,223,2 168,5168,5 60,3 57,460,3 57,4

1212..

Finansijski rezultat iz neposlovnih i Finansijski rezultat iz neposlovnih i vanrednih prihoda (3 - 7)vanrednih prihoda (3 - 7)

45.77245.772 - 62.473- 62.473 76,876,8 -68,5-68,5 39,7 42,639,7 42,6

1313..

11 ili 1211 ili 12 Ukupan bruto finansijski rezultat (4 Ukupan bruto finansijski rezultat (4 - 8)- 8)

59.61559.615 91.25391.253 100,0100,0 100,0100,0 100,0 100,0100,0 100,0

poslovni rashodi raščlane na varijabilne poslovni rashodi raščlane na varijabilne i fiksne. i fiksne.

Kod preduzeća koja primenjuju sistem Kod preduzeća koja primenjuju sistem obračuna varijabilnih troškova taj obračuna varijabilnih troškova taj problem ne postoji, jer su već troškovi problem ne postoji, jer su već troškovi raščlanjeni na varijabilne i fiksne. raščlanjeni na varijabilne i fiksne.

Uz to je nužno da se na računima Uz to je nužno da se na računima rashoda posebno iskazuju rashodi po rashoda posebno iskazuju rashodi po osnovu varijabilnih troškova i rashodi po osnovu varijabilnih troškova i rashodi po osnovu fiksnih troškova, kako bi se u osnovu fiksnih troškova, kako bi se u bilansu uspeha, u uslovima kada on bilansu uspeha, u uslovima kada on iskazuje rashode bez ovog iskazuje rashode bez ovog raščlanjavanja, mogli raščlaniti na raščlanjavanja, mogli raščlaniti na varijabilne rashode i na fiksne rashode. varijabilne rashode i na fiksne rashode.

U uslovima kada preduzeće primenjuje neki U uslovima kada preduzeće primenjuje neki drugi sistem obračuna troškova (obračun po drugi sistem obračuna troškova (obračun po ukupnim troškovima ili obračun po ukupnim troškovima ili obračun po proizvodnim troškovima) mora se poći od proizvodnim troškovima) mora se poći od troškova proizvodnje, prvo se troškovi troškova proizvodnje, prvo se troškovi proizvodnje moraju razdvojiti na komponentu proizvodnje moraju razdvojiti na komponentu fiksnih i komponentu varijabilnih troškova i fiksnih i komponentu varijabilnih troškova i srazmerno njihovoj proporciji razdvajaju se i srazmerno njihovoj proporciji razdvajaju se i rashodi u bilansu uspeha na varijabilnu i fiksnu rashodi u bilansu uspeha na varijabilnu i fiksnu komponentu. komponentu.

Razdvajanje troškova proizvodnje na Razdvajanje troškova proizvodnje na varijabilne i fiksne može se izvršiti po metodi varijabilne i fiksne može se izvršiti po metodi direktnog (subjektivnog) utvrđivanja direktnog (subjektivnog) utvrđivanja varijabilnih i fiksnih troškova, matematičkim varijabilnih i fiksnih troškova, matematičkim metodama i grafičkim metodama.metodama i grafičkim metodama.

Naravno, uvek treba odabrati onu metodu koja Naravno, uvek treba odabrati onu metodu koja najbolje aproksimira fiksne troškove. najbolje aproksimira fiksne troškove.

Osnovni kriterij za tu ocenu jesu troškovi Osnovni kriterij za tu ocenu jesu troškovi amortizacije. amortizacije.

Naime, troškovi amortizacije su neosporno Naime, troškovi amortizacije su neosporno fiksni troškovi, ali fiksni troškovi se javljaju i u fiksni troškovi, ali fiksni troškovi se javljaju i u oblasti režijskih troškova, tako da fiksni troškovi oblasti režijskih troškova, tako da fiksni troškovi moraju da budu viši od troškova amortizacije. moraju da budu viši od troškova amortizacije.

Iz tog sledi zaključak da su prihvatljive one Iz tog sledi zaključak da su prihvatljive one metode razdvajanja troškova na varijabilne i metode razdvajanja troškova na varijabilne i fiksne koje odbacuju fiksne troškove iznad fiksne koje odbacuju fiksne troškove iznad troškova amortizacije a ispod zbira troškova troškova amortizacije a ispod zbira troškova amortizacije i režijskih troškova. amortizacije i režijskih troškova.

Ovo potonje zato što režijski troškovi sadrže i Ovo potonje zato što režijski troškovi sadrže i komponentu varijabilnih troškova. komponentu varijabilnih troškova.

U okviru fiksnih troškova nužno je izdvojiti U okviru fiksnih troškova nužno je izdvojiti troškove finansiranja koji se u ovoj analizi troškove finansiranja koji se u ovoj analizi posebno iskazuju. posebno iskazuju.

To opet ne predstavlja poseban problem jer su To opet ne predstavlja poseban problem jer su oni vidljivi u troškovima proizvodnje.oni vidljivi u troškovima proizvodnje.

Primenom direktne (subjektivne) metode kod Primenom direktne (subjektivne) metode kod posmatranog preduzeća izvršili smo razdvajanje posmatranog preduzeća izvršili smo razdvajanje rashoda na varijabilnu i fiksnu komponentu. rashoda na varijabilnu i fiksnu komponentu.

Pored troškova materijala, goriva, energije, Pored troškova materijala, goriva, energije, proizvodnih usluga i nabavne vrednosti prodate proizvodnih usluga i nabavne vrednosti prodate robe, koji su neosporno varijabilni troškovi robe, koji su neosporno varijabilni troškovi odnosno rashodi, u varijabilne rashode uključeno odnosno rashodi, u varijabilne rashode uključeno je i 40% bruto plata, dok 60% bruto plata je i 40% bruto plata, dok 60% bruto plata predstavlja fiksnu komponentu rashoda.predstavlja fiksnu komponentu rashoda.

Ovo je učinjeno zato stoje kod nas radniku Ovo je učinjeno zato stoje kod nas radniku zagarantovana zajamčena plata koja je u vreme zagarantovana zajamčena plata koja je u vreme na koje se odnosi bilans uspeha preduzeća bila na koje se odnosi bilans uspeha preduzeća bila oko 60% od prosečno isplaćene plate. Inače, u oko 60% od prosečno isplaćene plate. Inače, u uslovima kada sa zakonske strane nema uslovima kada sa zakonske strane nema nikakvog ograničenja o smanjenju proizvodnih nikakvog ograničenja o smanjenju proizvodnih radnika u skladu sa smanjenjem obima radnika u skladu sa smanjenjem obima proizvodnje odnosno poslovanja, što do sada nije proizvodnje odnosno poslovanja, što do sada nije bio slučaj kod nas, pravilnije je za varijabilne bio slučaj kod nas, pravilnije je za varijabilne bruto plate uzeti bruto plate proizvodnih radnika bruto plate uzeti bruto plate proizvodnih radnika a za fiksne bruto plate uzeti bruto plate a za fiksne bruto plate uzeti bruto plate neproizvodnih radnika. neproizvodnih radnika.

U fiksne i pretežno fiksne troškove pored U fiksne i pretežno fiksne troškove pored 60% bruto plata uključeni su troškovi 60% bruto plata uključeni su troškovi amortizacije, troškovi rezervisanja i amortizacije, troškovi rezervisanja i pretežno fiksni troškovi. Iz metodoloških pretežno fiksni troškovi. Iz metodoloških razloga iskazani su neto rashodi razloga iskazani su neto rashodi finansiranja kao razlika između rashoda finansiranja kao razlika između rashoda finansiranja i prihoda finansiranja.finansiranja i prihoda finansiranja.

Saglasno prednjim objašnjenjima podaci Saglasno prednjim objašnjenjima podaci posmatranog preduzeća, priređeni za posmatranog preduzeća, priređeni za analizu rizika ostvarenja finansijskog analizu rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti, su:rezultata i donje tačke rentabilnosti, su:

RIZIK OSTVARENJA FINANSIJSKOG RIZIK OSTVARENJA FINANSIJSKOG REZULTATA I DONJA TAČKA REZULTATA I DONJA TAČKA RENTABILNOSTIRENTABILNOSTI

u 000 dinarau 000 dinara

Redni broj pozicijeRedni broj pozicije GodiGodi n an a

Red. brojRed. broj Iz tabele struktura i raspored Iz tabele struktura i raspored poslovnih prihodaposlovnih prihoda

OpisOpis PrethodnaPrethodna TekućaTekuća

11 22 33 4 4

551. 6 Poslovni prihodi 1.645.664 3.363.540 2. 7 i 40% od 8 Varijabilni rashodi 1.151.423 2.351.5403. Mreža pokrića (2-1) 494.423 1.012.2804. 9,10 i 60% od 8 Fiksni i pretežno fiksni rashodi 479.850 838.7585. Neto rashodi finansiranja 548 19.7966. Poslovni rezultat (3 -4) 14.391 173.522

7. Bruto finansijski rezultat (6 -5) 13.843 153.7268. Faktor poslovnog rizika (3 / 6) 34,34 5,83

9. Faktor finansijskog rizika (6 /7) 1,04 1,1310. Faktor ukupnog rizika (8 x 9) 35,71 6,58 11. Procenat učešća marže pokrića u poslovnom prihodu (3 / 1x100) 30,03% 30,10 %12. Potreban poslovni prihod za ostva renje neutralnog poslovnog rezultata (4/li x 100) 1.597.902 2.786.571

13. Potreban poslovni prihod za ostva renje neutralnog bruto finansijskog rezultata ((4+5)/11) x 100 1.599.727 2.852.339 14. Procenat iskorišćenja poslovnog prihoda za ostvarenje neutralnog poslovnog rezultata (12 / 1 x 100) 97,08 % 82,84 %

15.15.

Stopa elastičnosti ostvarenja Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog rezultata neutralnog poslovnog rezultata

(1 – 12)/1) x 100 (1 – 12)/1) x 100 2,92% 17,16 %2,92% 17,16 %

16. Procenat iskorišćenja poslovnog 16. Procenat iskorišćenja poslovnog prihoda za ostvarenje neutralnog prihoda za ostvarenje neutralnog

bruto finansijskog rezultata (13/1x100) bruto finansijskog rezultata (13/1x100) 97,21 % 84,80 %97,21 % 84,80 %

17. Stopa elastičnosti ostvarenja bruto 17. Stopa elastičnosti ostvarenja bruto finansijskog rezultata ((l-13)/l)x 100 finansijskog rezultata ((l-13)/l)x 100

2,79 % 15,20 % 2,79 % 15,20 %

11 22 33 5 5

55

Analiza rizika ostvarenja finansijskog Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultatarezultataU prikazanim podacima iskazani su segmenti U prikazanim podacima iskazani su segmenti finansijskog rezultata: marža pokrića, kao finansijskog rezultata: marža pokrića, kao razlika između poslovnog prihoda i varijabilnih razlika između poslovnog prihoda i varijabilnih rashoda, poslovni rezultat, kao razlika između rashoda, poslovni rezultat, kao razlika između marže pokrića i fiksnih i pretežno fiksnih marže pokrića i fiksnih i pretežno fiksnih rashoda i bruto finansijski rezultat, kao razlika rashoda i bruto finansijski rezultat, kao razlika između poslovnog rezultata i neto rashoda između poslovnog rezultata i neto rashoda finansiranja. finansiranja.

S tim u vezi utvrđeni su: S tim u vezi utvrđeni su: faktor poslovnog rizika, faktor finansijskog faktor poslovnog rizika, faktor finansijskog

rizika i faktor ukupnog rizika.rizika i faktor ukupnog rizika.

Analiza rizika ostvarenja Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultatafinansijskog rezultata

U prikazanim podacima iskazani su U prikazanim podacima iskazani su segmenti finansijskog rezultata: marža segmenti finansijskog rezultata: marža pokrića, kao razlika između poslovnog pokrića, kao razlika između poslovnog prihoda i varijabilnih rashoda, poslovni prihoda i varijabilnih rashoda, poslovni rezultat, kao razlika između marže rezultat, kao razlika između marže pokrića i fiksnih i pretežno fiksnih pokrića i fiksnih i pretežno fiksnih rashoda i bruto finansijski rezultat, kao rashoda i bruto finansijski rezultat, kao razlika između poslovnog rezultata i neto razlika između poslovnog rezultata i neto rashoda finansiranja. rashoda finansiranja.

S tim u vezi utvrđeni su: faktor poslovnog S tim u vezi utvrđeni su: faktor poslovnog rizika, faktor finansijskog rizika i faktor rizika, faktor finansijskog rizika i faktor ukupnog rizika.ukupnog rizika.

Faktor poslovnog rizikaFaktor poslovnog rizika Faktor poslovnog rizika utvrđuje se iz Faktor poslovnog rizika utvrđuje se iz

odnosa marže pokrića i poslovnog odnosa marže pokrića i poslovnog rezultata, a u osnovi on pokazuje koliko se rezultata, a u osnovi on pokazuje koliko se brže menja poslovni rezultat nego što se brže menja poslovni rezultat nego što se menja marža pokrića. menja marža pokrića.

Ako je faktor poslovnog rizika, primera Ako je faktor poslovnog rizika, primera radi, to znaci da će svaka promena marže radi, to znaci da će svaka promena marže pokrića od jedan odsto izazvati promenu pokrića od jedan odsto izazvati promenu poslovnog rezultata za 4%. Na primer, ako poslovnog rezultata za 4%. Na primer, ako se marža pokrića poveća za 10% poslovni se marža pokrića poveća za 10% poslovni rezultat će se povećati za 40%=(10 x 4) i rezultat će se povećati za 40%=(10 x 4) i obrnuto, ako se marža pokrića smanji za obrnuto, ako se marža pokrića smanji za 10% poslovni rezultat će se smanjiti za 10% poslovni rezultat će se smanjiti za 40%=(10 x 4). 40%=(10 x 4).

I upravo zato što se poslovni rezultat pri I upravo zato što se poslovni rezultat pri smanjenju marže pokrića brže menja za smanjenju marže pokrića brže menja za preduzeće je utoliko bolje što je faktor preduzeće je utoliko bolje što je faktor poslovnog rizika niži, jer je manji rizik poslovnog rizika niži, jer je manji rizik smanjenja poslovnog rezultata ispod smanjenja poslovnog rezultata ispod granice koja ne obezbeđuje pozitivan granice koja ne obezbeđuje pozitivan bruto finansijski rezultat. bruto finansijski rezultat.

S tim u vezi postavlja se pitanje kako S tim u vezi postavlja se pitanje kako preduzeće može smanjiti faktor poslovnog preduzeće može smanjiti faktor poslovnog rizika, a da bi se odgovorilo na to pitanje rizika, a da bi se odgovorilo na to pitanje mora se znati šta deluje na visinu faktora mora se znati šta deluje na visinu faktora poslovnog rizika.poslovnog rizika.

Na visinu faktora poslovnog rizika deluje:Na visinu faktora poslovnog rizika deluje: visina prodajne cene koja opet zavisi od kvaliteta visina prodajne cene koja opet zavisi od kvaliteta

proizvoda i njegovog tržišnog položaja, jer što je proizvoda i njegovog tržišnog položaja, jer što je prodajna cena viša, biće viša marža pokrića s time i prodajna cena viša, biće viša marža pokrića s time i niži faktor poslovnog rizika i obrnuto;niži faktor poslovnog rizika i obrnuto;

visina obima proizvodnje i prodaje, što je povezano visina obima proizvodnje i prodaje, što je povezano sa stepenom iskorišćenja kapaciteta u industriji sa stepenom iskorišćenja kapaciteta u industriji odnosno sa intenzitetom prinosa po jedinici odnosno sa intenzitetom prinosa po jedinici kapaciteta u poljoprivredi i sa kurentnim položajem kapaciteta u poljoprivredi i sa kurentnim položajem proizvoda na tržištu, jer stoje veći obim proizvodnje proizvoda na tržištu, jer stoje veći obim proizvodnje i prodaje, pri datim prodajnim i nabavnim cenama i i prodaje, pri datim prodajnim i nabavnim cenama i datim fizičkim utrošcima varijabilnih troškova, biće datim fizičkim utrošcima varijabilnih troškova, biće veća marža pokrića, a time i niži faktor poslovnog veća marža pokrića, a time i niži faktor poslovnog rizika i obrnuto;rizika i obrnuto;

visina fizičkog utroška direktnog materijala, visina fizičkog utroška direktnog materijala, energije, usluga i direktnog rada po jedinici energije, usluga i direktnog rada po jedinici proizvoda, jer što je manji fizički utrošak, pri datim proizvoda, jer što je manji fizički utrošak, pri datim nabavnim cenama inabavnim cenama iplatama, biće manji varijabilni rashodi a viša marža platama, biće manji varijabilni rashodi a viša marža pokrića i time niži faktor poslovnog rizika i obrnuto;pokrića i time niži faktor poslovnog rizika i obrnuto;

visina ulaganja u osnovna sredstva, što je visina ulaganja u osnovna sredstva, što je povezano sa visinom nabavne cenepovezano sa visinom nabavne ceneosnovnog sredstva i dužinom aktivizacionog osnovnog sredstva i dužinom aktivizacionog perioda, jer što je ulaganje u osnovna perioda, jer što je ulaganje u osnovna sredstva manje biće manji fiksni rashodi po sredstva manje biće manji fiksni rashodi po osnovu amortizacije, a time veći poslovni osnovu amortizacije, a time veći poslovni rezultat i niži faktor poslovnog rizika i rezultat i niži faktor poslovnog rizika i obrnuto i visina drugih fiksnih troškova, što obrnuto i visina drugih fiksnih troškova, što je povezano sa racionalnosti organizacije je povezano sa racionalnosti organizacije svih funkcija u preduzeću, jer što su drugi svih funkcija u preduzeću, jer što su drugi fiksni troškovi niži biće viši poslovni rezultat fiksni troškovi niži biće viši poslovni rezultat a time i niži faktor poslovnog rizika i obrnuto.a time i niži faktor poslovnog rizika i obrnuto.

Saglasno rečenom, preduzeće mora stalno Saglasno rečenom, preduzeće mora stalno nastojati da podstiče faktor koji smanjuje nastojati da podstiče faktor koji smanjuje poslovni rizik i da istovremeno suzbija poslovni rizik i da istovremeno suzbija faktore koji ga povećavaju.faktore koji ga povećavaju.

Faktor poslovnog rizika kod preduzeća Faktor poslovnog rizika kod preduzeća je 6,58 tekuće odnosno 34,34 je 6,58 tekuće odnosno 34,34 prethodne godine, a kod konkurencije prethodne godine, a kod konkurencije on je neuporedivo niži (3,14 tekuće on je neuporedivo niži (3,14 tekuće odnosno 2,98 prethodne godine). odnosno 2,98 prethodne godine). Očito je daje rizik ostvarenja Očito je daje rizik ostvarenja poslovnog rezultata kod preduzeća poslovnog rezultata kod preduzeća veći nego kod konkurencije u tekućoj veći nego kod konkurencije u tekućoj godini za 2,1 puta (6,58 : 3,14) a u godini za 2,1 puta (6,58 : 3,14) a u prethodnoj godini čak za 11,5 puta prethodnoj godini čak za 11,5 puta (34,34 : 2,98).(34,34 : 2,98).

Faktor fmansijskog rizika?1 Faktor fmansijskog rizika?1 Faktor Faktor finansijskog rizika utvrđuje se iz odnosa finansijskog rizika utvrđuje se iz odnosa poslov nog rezultata i bruto finansijskog poslov nog rezultata i bruto finansijskog rezultata, a pokazuje koliko se puta brže rezultata, a pokazuje koliko se puta brže menja bruto finansijski rezultat kad se menja bruto finansijski rezultat kad se poslovni rezultat promeni za jedan poslovni rezultat promeni za jedan procenat. procenat.

Primera radi, ako je faktor finansijskog Primera radi, ako je faktor finansijskog rizika 2 a poslovni rezultat se poveća 15%, rizika 2 a poslovni rezultat se poveća 15%, bruto finansijski rezultat će se povećati za bruto finansijski rezultat će se povećati za 30%=(15 ' 2) i obrnuto, ako se poslovni 30%=(15 ' 2) i obrnuto, ako se poslovni rezultat smanji za 15%, bruto finansijski rezultat smanji za 15%, bruto finansijski rezultat će se smanjiti čak za 30%=(15 2). rezultat će se smanjiti čak za 30%=(15 2).

Što se god bruto finansijski rezultat brže menja od Što se god bruto finansijski rezultat brže menja od poslovnog rezultata veći je rizik smanjenja bruto poslovnog rezultata veći je rizik smanjenja bruto finansijskog rezultata na nulu pa i ispod nule finansijskog rezultata na nulu pa i ispod nule (negativan bruto finansijski rezultat). Upravo zato je (negativan bruto finansijski rezultat). Upravo zato je u interesu preduzeća da faktor finansijskog rizika u interesu preduzeća da faktor finansijskog rizika bude što niži. bude što niži.

S tim u vezi postavlja se pitanje kako se može S tim u vezi postavlja se pitanje kako se može smanjiti finansijski rizik, a da bi se na to pitanje smanjiti finansijski rizik, a da bi se na to pitanje odgovorilo mora se uzeti u obzir od čega zavisi odgovorilo mora se uzeti u obzir od čega zavisi visina faktora finansijskog rizika. Budući da se faktor visina faktora finansijskog rizika. Budući da se faktor finansijskog rizika utvrđuje iz odnosa poslovnog finansijskog rizika utvrđuje iz odnosa poslovnog rezultata i bruto finansijskog rezultata i da se bruto rezultata i bruto finansijskog rezultata i da se bruto finansijski rezultat razlikuje od poslovnog rezultata finansijski rezultat razlikuje od poslovnog rezultata za iznos neto rashoda finansiranja, jasno je da visina za iznos neto rashoda finansiranja, jasno je da visina faktora finansijskog rizika zavisi od visine poslovnog faktora finansijskog rizika zavisi od visine poslovnog rezultata, s jedne, i visine neto rashoda finansiranja, rezultata, s jedne, i visine neto rashoda finansiranja, s druge strane.s druge strane.

Visina poslovnog rezultata zavisi od svega onog Visina poslovnog rezultata zavisi od svega onog stoje napred rečeno kod faktora poslovnog rizika, a stoje napred rečeno kod faktora poslovnog rizika, a visina neto rashoda finansiranja zavisi od:visina neto rashoda finansiranja zavisi od:

visine pozajmljenih izvora finansiranja na koje se visine pozajmljenih izvora finansiranja na koje se plaća kamata odnosno, naknada, stoje povezano sa plaća kamata odnosno, naknada, stoje povezano sa visinom sopstvenog kapitala i visinom spontanih visinom sopstvenog kapitala i visinom spontanih izvora, na koje se, po pravilu, pri korišćenju u izvora, na koje se, po pravilu, pri korišćenju u granicama roka raspoloživosti ne plaća kamata; pri granicama roka raspoloživosti ne plaća kamata; pri datoj aktivi, stoje sopstveni kapital niži i što su datoj aktivi, stoje sopstveni kapital niži i što su spontani izvori niži, pozajmljeni izvori na koje se spontani izvori niži, pozajmljeni izvori na koje se plaća kamata biće viši a time će biti veći rashodi po plaća kamata biće viši a time će biti veći rashodi po osnovu finansiranja i obrnuto;osnovu finansiranja i obrnuto;

visine kamatne stope, pri datim pozajmljenim visine kamatne stope, pri datim pozajmljenim izvorima finansiranja na koje se plaća kamata, izvorima finansiranja na koje se plaća kamata, rashodi finansiranja će biti veći što je viša kamatna rashodi finansiranja će biti veći što je viša kamatna stopa i obrnuto;stopa i obrnuto;

visine uloženih sredstava u aktivu, što je visine uloženih sredstava u aktivu, što je povezano sa visinom nabavne cene osnovnih povezano sa visinom nabavne cene osnovnih sredstava, zaliha materijala i trgovačke robe, sredstava, zaliha materijala i trgovačke robe, visinom cene koštanja zaliha nezavršene visinom cene koštanja zaliha nezavršene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda, dužinom aktivizacionog perioda proizvoda, dužinom aktivizacionog perioda osnovnih sredstava, metodom obračuna osnovnih sredstava, metodom obračuna amortizacije, metodom obračuna utroška amortizacije, metodom obračuna utroška materijala, metodom otpisa sitnog inventara, materijala, metodom otpisa sitnog inventara, sistemom obračuna troškova i najzad sistemom obračuna troškova i najzad povezano je i sa visinom koeficijenta obrta povezano je i sa visinom koeficijenta obrta obrtnih sredstava, pri datom sopstvenom obrtnih sredstava, pri datom sopstvenom kapitalu i datim spontanim izvorima više kapitalu i datim spontanim izvorima više uloženih sredstava u aktivu zahteva i veće uloženih sredstava u aktivu zahteva i veće pozajmljene izvore na koje se plaća kamata a pozajmljene izvore na koje se plaća kamata a to znači da će biti i rashodi finansiranja veći i to znači da će biti i rashodi finansiranja veći i obrnuto;obrnuto;

visine plasiranih sredstava u vidu visine plasiranih sredstava u vidu finansijskih i robnih kredita, stoje povezano finansijskih i robnih kredita, stoje povezano sasafinansijskim položajem i položajem na finansijskim položajem i položajem na nabavnom i prodajnom tržištu, pri datoj nabavnom i prodajnom tržištu, pri datoj kamatnoj stopi na plasmane, viši plasmani kamatnoj stopi na plasmane, viši plasmani obezbeđuju veće prihode od finansiranja, a obezbeđuju veće prihode od finansiranja, a time manje neto rashode finansiranja i time manje neto rashode finansiranja i obrnuto i visine kamatne stope na obrnuto i visine kamatne stope na plasmane, pri datim plasmanima, viša plasmane, pri datim plasmanima, viša kamatna stopa obezbeđuje veće prihode kamatna stopa obezbeđuje veće prihode od finansiranja i manje neto rashode od finansiranja i manje neto rashode finansiranja i obrnuto.finansiranja i obrnuto.

Saglasno rečenom, preduzeće mora da stalno Saglasno rečenom, preduzeće mora da stalno podstiče sve faktore koji deluju na smanjenje podstiče sve faktore koji deluju na smanjenje finansijskog rizika i da istovremeno suzbija finansijskog rizika i da istovremeno suzbija faktore koji ga povećavaju, kako bi faktor faktore koji ga povećavaju, kako bi faktor finansijskog rizika bio što niži, odnosno težio finansijskog rizika bio što niži, odnosno težio jedinici.jedinici.

Faktor finansijskog rizika kod posmatranog Faktor finansijskog rizika kod posmatranog preduzeća zahvaljujući niskim neto rashodima preduzeća zahvaljujući niskim neto rashodima finansiranja, je u obe godine nizak (1,13 finansiranja, je u obe godine nizak (1,13 tekuće odnosno 1,84 prethodne godine) a kod tekuće odnosno 1,84 prethodne godine) a kod konkurencije, zbog visokih neto rashoda konkurencije, zbog visokih neto rashoda finansiranja je relativno visok (2,14 tekuće finansiranja je relativno visok (2,14 tekuće odnosno 2,01 prethodne godine). odnosno 2,01 prethodne godine).

Prema tome, sa aspekta rizika ostvarenja Prema tome, sa aspekta rizika ostvarenja bruto finansijskog rezultata preduzeća bolje bruto finansijskog rezultata preduzeća bolje stoji od konkurencije.stoji od konkurencije.

Faktor ukupnog rizikaFaktor ukupnog rizika Faktor ukupnog rizika ravan je umnošku faktora Faktor ukupnog rizika ravan je umnošku faktora

poslov nog rizika i faktora finansijskog rizika, a u poslov nog rizika i faktora finansijskog rizika, a u osnovi pokazuje koliko se puta brže menja bruto osnovi pokazuje koliko se puta brže menja bruto finansijski rezultat pri svakoj promeni marže finansijski rezultat pri svakoj promeni marže pokrića. pokrića.

Primera radi, ako je faktor ukupnog rizika 5, i ako se Primera radi, ako je faktor ukupnog rizika 5, i ako se pri tome marža pokrića poveća za 10% bruto pri tome marža pokrića poveća za 10% bruto finansijski rezultat će se povećati za 50%=(10 ' 5) i finansijski rezultat će se povećati za 50%=(10 ' 5) i obrnuto, ako se marža pokrića smanji za 10% bruto obrnuto, ako se marža pokrića smanji za 10% bruto finansijski rezultat će se smanjiti čak za 50%. finansijski rezultat će se smanjiti čak za 50%.

I upravo zato, preduzeće je zainteresovano da I upravo zato, preduzeće je zainteresovano da faktor ukupnog rizika bude što niži; pošto je faktor faktor ukupnog rizika bude što niži; pošto je faktor ukupnog rizika, u stvari, umnožak faktora ukupnog rizika, u stvari, umnožak faktora poslovnog rizika i faktora finansijskog rizika, poslovnog rizika i faktora finansijskog rizika, njegova visina zavisi od visine faktora poslovnog i njegova visina zavisi od visine faktora poslovnog i faktora finansijskog rizika. faktora finansijskog rizika.

Otuda, ako preduzeće uspe da smanji faktor Otuda, ako preduzeće uspe da smanji faktor poslovnog rizika i finansijskog rizika automatski će poslovnog rizika i finansijskog rizika automatski će smanjiti i faktor ukupnog rizika.smanjiti i faktor ukupnog rizika.

Faktor ukupnog rizika često se sreće u literaturi i pod Faktor ukupnog rizika često se sreće u literaturi i pod nazivom složeni faktor rizika. U čemu je ta složenost? nazivom složeni faktor rizika. U čemu je ta složenost? Upravo u tome što njegova visina zavisi od visine Upravo u tome što njegova visina zavisi od visine faktora poslovnog rizika i faktora finansijskog rizika. faktora poslovnog rizika i faktora finansijskog rizika.

Ako je preduzeće kapitalno intenzivno (visoka Ako je preduzeće kapitalno intenzivno (visoka ulaganja u osnovna sredstva) ono ne može smanjiti ulaganja u osnovna sredstva) ono ne može smanjiti visoke fiksne rashode po osnovu amortizacije, što visoke fiksne rashode po osnovu amortizacije, što znači da će i faktor poslovnog rizika, zbog toga, biti znači da će i faktor poslovnog rizika, zbog toga, biti visok. visok.

U takvim okolnostima jedini je način, ceteris paribus, U takvim okolnostima jedini je način, ceteris paribus, da se finansijska struktura pasive pomeri u korist da se finansijska struktura pasive pomeri u korist sopstvenog kapitala, što znači da preduzeće treba da sopstvenog kapitala, što znači da preduzeće treba da se što više finansira iz sopstvenog kapitala, na taj se što više finansira iz sopstvenog kapitala, na taj način rashodi finansiranja će biti manji, faktor način rashodi finansiranja će biti manji, faktor finansijskog rizika će biti niži, što znači da će, pri finansijskog rizika će biti niži, što znači da će, pri datom faktoru poslovnog rizika, biti niži i faktor datom faktoru poslovnog rizika, biti niži i faktor ukupnog rizika.ukupnog rizika.

renja neutralnog poslovnog rezultata u suštini renja neutralnog poslovnog rezultata u suštini pokazuje za koliko je procenata ostvareni pokazuje za koliko je procenata ostvareni poslovni prihod niži od poslovnog prihoda koji poslovni prihod niži od poslovnog prihoda koji odbacuje neutralan poslovni rezultat. odbacuje neutralan poslovni rezultat.

Što je negativna stopa elastičnosti ostvarenja Što je negativna stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog rezultata viša to je neutralnog poslovnog rezultata viša to je preduzeće dublje u zoni gubitka i obrnuto.preduzeće dublje u zoni gubitka i obrnuto.

Koliko će biti procenata iskorišćenja Koliko će biti procenata iskorišćenja posJovnih prihoda za ostvarenje posJovnih prihoda za ostvarenje neutralnog poslovnog rezultata, odnosno neutralnog poslovnog rezultata, odnosno kolika će biti stopa elastičnosti kolika će biti stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog ostvarenja neutralnog poslovnog rezultata zavisi od svih onih uticaja o rezultata zavisi od svih onih uticaja o kojima je bilo reci kod analize faktora kojima je bilo reci kod analize faktora poslovnog rizika.poslovnog rizika.

Tačka neutralnog bruto finansijskog Tačka neutralnog bruto finansijskog rezultata utvrđuje se na sledeći način:rezultata utvrđuje se na sledeći način:

Fiksni i pretežno fiksni rashodi plusneto rashodi fmansiranja x 100 Potreban Poslovnj Prihod za

= ostvarenje neutralnog brutoProcenat učešća marže pokrića finansijskog rezultata

u poslovnim prihodima

Ako se potreban poslovni prihod za ostvarenje Ako se potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog bruto finansijskog rezultata stavi u neutralnog bruto finansijskog rezultata stavi u odnos sa ostvarenim poslovnim prihodom i odnos sa ostvarenim poslovnim prihodom i pomnoži sa 100 dobiće se procenat pomnoži sa 100 dobiće se procenat iskorišćenja poslovnog prihoda za ostvarenje iskorišćenja poslovnog prihoda za ostvarenje neutralnog bruto finansijskog rezultata. neutralnog bruto finansijskog rezultata.

Ako je ostvaren pozitivan bruto fmansijski Ako je ostvaren pozitivan bruto fmansijski rezultat procenat iskorišćenja poslovnog rezultat procenat iskorišćenja poslovnog prihoda za ostvarenje neutralnog bruto prihoda za ostvarenje neutralnog bruto finansijskog rezultata biće uvek manji od 100 finansijskog rezultata biće uvek manji od 100 i što je taj procenat više udaljen od stotine i što je taj procenat više udaljen od stotine utoliko je manji rizik ostvarenja neutralnog utoliko je manji rizik ostvarenja neutralnog bruto finansijskog rezultata. U tom slučaju bruto finansijskog rezultata. U tom slučaju stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog bruto stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog bruto finansijskog rezultata, koja se računa na finansijskog rezultata, koja se računa na sledeći način:sledeći način:

(( Potreban poslovni prihod za ^ Poslovni prihod — ostvarenje neutralnog bruto j X 100 finansijskog rezultata '

Poslovni prihod

pokazivaće za koliko se procenata poslovni prihod može smanjiti da bi bruto fmansijski rezultat pao na nulu. Naravno, što je stopa elastičnosti ostvarenja bruto finansijskog rezultata viša manja je verovatnoća da će preduzeće ostvariti negativan bruto fmansijski rezultat (gubitak).

Ako je bruto fmansijski rezultat negativan, Ako je bruto fmansijski rezultat negativan, procenat iskorišćenja poslovnog prihoda za procenat iskorišćenja poslovnog prihoda za ostvarenje neutralnog bruto finansijskog rezultata ostvarenje neutralnog bruto finansijskog rezultata biće uvek veći od 100, jer je potreban poslovni biće uvek veći od 100, jer je potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog bruto finansijskog prihod za ostvarenje neutralnog bruto finansijskog rezultata veći od ostva renog poslovnog prihoda. rezultata veći od ostva renog poslovnog prihoda.

U takvim okolnostima stopa elastičnosti ostvarenja U takvim okolnostima stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog bruto finansijskog rezultata biće neutralnog bruto finansijskog rezultata biće negativna, a negativna stopa elastičnosti bruto negativna, a negativna stopa elastičnosti bruto finansijskog rezultata pokazuje za koliko je finansijskog rezultata pokazuje za koliko je procenata ostvareni poslovni prihod niži od procenata ostvareni poslovni prihod niži od poslovnog prihoda koji odbacuje neutralan bruto poslovnog prihoda koji odbacuje neutralan bruto fmansijski rezultat. Što je negativna stopa fmansijski rezultat. Što je negativna stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog bruto elastičnosti ostvarenja neutralnog bruto finansijskog rezultata viša to je preduzeće dublje u finansijskog rezultata viša to je preduzeće dublje u zoni gubitka i obrnuto.zoni gubitka i obrnuto.

Kad preduzeće ima nizak finansijski rezultat i Kad preduzeće ima nizak finansijski rezultat i visoke rizike ostvarenja finansijskog rezultata visoke rizike ostvarenja finansijskog rezultata neophodno je proveriti stepen iskorišćenja neophodno je proveriti stepen iskorišćenja kapaciteta. kapaciteta.

Pri tome stepen iskorišćenja kapaciteta treba Pri tome stepen iskorišćenja kapaciteta treba meriti na bazi ostvarenog fizičkog obima meriti na bazi ostvarenog fizičkog obima proizvodnje i realno mogućeg obima proizvodnje s proizvodnje i realno mogućeg obima proizvodnje s obzirom na pogonsku spremnost proizvodnih obzirom na pogonsku spremnost proizvodnih kapaciteta. kapaciteta.

Dakle, realno mogući obim proizvodnje jeste onaj Dakle, realno mogući obim proizvodnje jeste onaj obim proizvodnje koji je moguće ostvariti s obim proizvodnje koji je moguće ostvariti s obzirom na tehničko-tehnološko stanje kapaciteta. obzirom na tehničko-tehnološko stanje kapaciteta. Ako je nizak stepen iskorišćenja realnog Ako je nizak stepen iskorišćenja realnog kapaciteta treba utvrditi kakav bi se finansijski kapaciteta treba utvrditi kakav bi se finansijski rezultat ostvario i koliki bi bio rizik ostvarenja pri rezultat ostvario i koliki bi bio rizik ostvarenja pri 100% iskorišćenja realnog kapaciteta. Realni 100% iskorišćenja realnog kapaciteta. Realni kapacitet je uvek niži od instaliranog kapaciteta i kapacitet je uvek niži od instaliranog kapaciteta i otuda je logična pretpostavka da bi trebalo težiti otuda je logična pretpostavka da bi trebalo težiti 100% iskorišćenju realnog kapaciteta, jer je to 100% iskorišćenju realnog kapaciteta, jer je to moguće sa stanovišta realne tehnicke-tehnološke moguće sa stanovišta realne tehnicke-tehnološke sposobnosti proizvodnog kapaciteta.sposobnosti proizvodnog kapaciteta.

Tako nisko iskorišćenje čak i realnog kapaciteta Tako nisko iskorišćenje čak i realnog kapaciteta bio je dovoljan razlog da utvrdimo kakav bi bio bio je dovoljan razlog da utvrdimo kakav bi bio finansijski rezultat preduzeća u tekućoj godini pri finansijski rezultat preduzeća u tekućoj godini pri ostva renju obima proizvodnje i prodaje koji ostva renju obima proizvodnje i prodaje koji odgovara 100% iskorišćenju realnog kapaciteta. odgovara 100% iskorišćenju realnog kapaciteta. Metodološki postupak je sledeći:Metodološki postupak je sledeći:

iz tabele o utvrđivanju rizika ostvarenje iz tabele o utvrđivanju rizika ostvarenje finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti uzimaju se ostvareni poslovni prihodi i ostvareni uzimaju se ostvareni poslovni prihodi i ostvareni varijabilni rashodi. Oni se dele sa procentom varijabilni rashodi. Oni se dele sa procentom stepena iskorišćenja realnog kapaciteta i množe stepena iskorišćenja realnog kapaciteta i množe sa 100, što daje poslovne prihode i varijabilne sa 100, što daje poslovne prihode i varijabilne rashode pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta. rashode pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta.

Razlika između poslovnih prihoda pri 100% Razlika između poslovnih prihoda pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta i varijabilnih iskorišćenju realnog kapaciteta i varijabilnih rashoda pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta rashoda pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta jeste marža pokrića pri 100% iskorišćenju realnog jeste marža pokrića pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta;kapaciteta;

iz pomenute tabele uzimaju se fiksni i pretežno iz pomenute tabele uzimaju se fiksni i pretežno fiksni rashodi kao i neto rashodi finansiranja u fiksni rashodi kao i neto rashodi finansiranja u nepromenjenom iznosu. Ovi rashodi se odbijaju nepromenjenom iznosu. Ovi rashodi se odbijaju od marže pokrića pri 100% iskorišćenju realnog od marže pokrića pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta, što daje bruto finansijski rezultat kapaciteta, što daje bruto finansijski rezultat pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta;pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta;

porezi i doprinosi iz finansijskog rezultata pri porezi i doprinosi iz finansijskog rezultata pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta utvrđuju 100% iskorišćenju realnog kapaciteta utvrđuju se tako što se iz odnosa ostvarenih poreza i se tako što se iz odnosa ostvarenih poreza i doprinosa iz finansijskog rezultata i ostvarenog doprinosa iz finansijskog rezultata i ostvarenog bruto finansijskog rezultata (oba podatka se bruto finansijskog rezultata (oba podatka se uzimaju iz pomenute tabele) izračuna zbirna uzimaju iz pomenute tabele) izračuna zbirna stopa poreza i doprinosa iz finansijskog stopa poreza i doprinosa iz finansijskog rezultata pri 100% iskorišćenju realnog rezultata pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta, ikapaciteta, i

razlika između bruto finansijskog razlika između bruto finansijskog rezultata pri 100% iskorišćenju rezultata pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta i poreza i realnog kapaciteta i poreza i doprinosa iz finansijskog rezultata pri doprinosa iz finansijskog rezultata pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta 100% iskorišćenju realnog kapaciteta jeste neto finansijski rezultat pri jeste neto finansijski rezultat pri 100% iskorišćenju kapaciteta.100% iskorišćenju kapaciteta.

Saglasno prednjem, proračun Saglasno prednjem, proračun finansijskog rezultata tekuće godine finansijskog rezultata tekuće godine pri 100% iskorišćenju realnog pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta posmatranog perioda kapaciteta posmatranog perioda izgleda ovako:izgleda ovako:

u 000 din.1. Ostvareni poslovni prihodi 3.363.5402. Ostvareni varijabilni rashodi 2.351.2603. Stepen iskorištenja realnog kapaciteta 62,11%4. Poslovni prihodi pri 100% iskorišćenja realnog kapaciteta (j • ioo)

5.415.4565. Varijabilni rashodi pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta (y • ioo) 3.785.6386. Marža pokrića pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta (4-5) 1.629.8187. Ostvareni fiksni i pretežno fiksni rashodi 838.7588. Poslovni rezultati.pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta (6 - 7)

791.0609. Ostvareni neto rashodi finansiranja 19.79610. Bruto finansijski rezultat pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta

771.264(8-9)

11. Porezi i doprinosi iz finansijskog rezultata pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta 286.14212. Neto finansijski rezultat pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta(10-11)

485.122

13. Faktor rizika pri 100% iskorišćenju realnog kapaciteta14. Faktor poslovnog rizika (f) 2,0615. Faktor finansijskog rizika (•—) 1,0316. Frv.ior ukupnog rizika (13.0) • (13.1) 2,1217. Procenat učešća marže pokrića u redovnim prihodima (-j • ioo) 30,10%18. Potreban obim proizvodnje i prodaje za ostvarenje neutralnog poslovnog rezultata (-j~-ioo) 2.786.57119. Potreban obim proizvodnje i prodaje za ostvarenje neutralnog bruto finansijskog rezuUata (— • ioo) 2.852.33920. Potreban stepen iskorišćenja realnog kapaciteta za ostvarenje neutralnog poslovnog rezultata (-j-ioo) 51,46%18. Potreban stepen iskorišćenja realnog kapaciteta za ostvarenje neutralnog bruto finansijskog rezultata {— ■ ioo) 52,67

Pri iskorišćenju 100% realnog kapaciteta Pri iskorišćenju 100% realnog kapaciteta svi faktori rizika ostvarenja svi faktori rizika ostvarenja finansijskog finansijskog rezultata, u odnosu na ostvarene, znatno rezultata, u odnosu na ostvarene, znatno padaju, približavajući se idealnom nivou. padaju, približavajući se idealnom nivou.

Pri iskorišćenju realnog kapaciteta sa Pri iskorišćenju realnog kapaciteta sa 51,46% preduzeće bi ostvarilo neutralan 51,46% preduzeće bi ostvarilo neutralan poslovni rezultat, a sa iskorišćenjem poslovni rezultat, a sa iskorišćenjem realnog kapaciteta od 52,67% preduzeće realnog kapaciteta od 52,67% preduzeće ostvaruje neutralanostvaruje neutralan bruto finansijski bruto finansijski rezultat. rezultat.

Budući da su porezi i doprinosi uključeni u Budući da su porezi i doprinosi uključeni u ovaj obračun na bruto finansijski rezultat ovaj obračun na bruto finansijski rezultat koji se ostvaruje pri 100% iskorištenju koji se ostvaruje pri 100% iskorištenju realnog kapaciteta. Pogledajmo kako se to realnog kapaciteta. Pogledajmo kako se to odrazilo na neto finansijski rezultat.odrazilo na neto finansijski rezultat.

u 000 din.

v- Moguće ostvarenje pri 100%Ostvareno . , ^ . , ,iskorištenju realnog kapaciteta

Neto finansijski rezultat 96.693 485.1221.Poslovni prihod 3.363.540 5.415.4562.Stopa finansijskog rezultata (j • 100) 2,87% 8,96%

5.3. ANALIZA FINANSIJSKE 5.3. ANALIZA FINANSIJSKE MOĆIMOĆI

Analiza finansijske moći zapravo Analiza finansijske moći zapravo predstavlja utvrđivanje pokrića predstavlja utvrđivanje pokrića raznih fiksnih obaveza, a najčešće to raznih fiksnih obaveza, a najčešće to se odnosi na:se odnosi na:

pokrivenost troškova kamata,pokrivenost troškova kamata, pokrivenost fiksnih zaduženja ipokrivenost fiksnih zaduženja i pokrivenost preferencijalne pokrivenost preferencijalne

dividende.dividende.

Pokrivenost troškova kamataPokrivenost troškova kamata Pokrivenost troškova kamata odnosno Pokrivenost troškova kamata odnosno

troškova finansiranja utvrđuje se iz odnosa troškova finansiranja utvrđuje se iz odnosa poslovnog dobitka i troškova kamata. poslovnog dobitka i troškova kamata. Podsetimo se da je poslovni dobitak ravan Podsetimo se da je poslovni dobitak ravan razlici između prihoda i zbira varijabilnih razlici između prihoda i zbira varijabilnih rashoda i fiksnih rashoda bez troškova rashoda i fiksnih rashoda bez troškova finansiranja, odnosno poslovni dobitak je finansiranja, odnosno poslovni dobitak je dobitak pre odbitka troškova kamata i dobitak pre odbitka troškova kamata i poreza na finansijski rezultat. poreza na finansijski rezultat.

Pokrivenost troškova kamata utvrđuje se na Pokrivenost troškova kamata utvrđuje se na sledeći način:sledeći način:

Poslovni dobitakPoslovni dobitak Troškovi kamataTroškovi kamata

Iz ovog odnosa dobija se, u stvari, koliko je puta Iz ovog odnosa dobija se, u stvari, koliko je puta poslovni dobitak veći od troškova kamata i što je odnos poslovni dobitak veći od troškova kamata i što je odnos viši to je pokrivenost kamata a time i finansijska moć viši to je pokrivenost kamata a time i finansijska moć veća i obrnuto. Jasno je da je odnos poslovnog dobitka i veća i obrnuto. Jasno je da je odnos poslovnog dobitka i troškova kamata determinisan sa dve varijable: visinom troškova kamata determinisan sa dve varijable: visinom poslovnog dobitka i visinom troškova kamata. poslovnog dobitka i visinom troškova kamata.

Pri analizi poslovnog rizika već smo rekli da visinu Pri analizi poslovnog rizika već smo rekli da visinu poslovnog dobitka uslovljava visina marže pokrića, što poslovnog dobitka uslovljava visina marže pokrića, što je povezano sa paritetom prodajnih i nabavnih cena, je povezano sa paritetom prodajnih i nabavnih cena, ekonomičnosti fizičkih utrošaka varijabilnih ekonomičnosti fizičkih utrošaka varijabilnih komponentnih troškova, produktivnosti, obima komponentnih troškova, produktivnosti, obima proizvodnje i prodaje, optimalnosti strukture proizvodnje i prodaje, optimalnosti strukture proizvodnje kod preduzeća koja proizvode više proizvodnje kod preduzeća koja proizvode više proizvoda, i visina fiksnih i pretežno fiksnih rashoda bez proizvoda, i visina fiksnih i pretežno fiksnih rashoda bez rashoda finansiranja, stoje povezano sa visinom rashoda finansiranja, stoje povezano sa visinom ulaganja u osnovna sredstva (amortizacija) i ulaganja u osnovna sredstva (amortizacija) i racionalnosti organizacije svih funkcija preduzeća racionalnosti organizacije svih funkcija preduzeća (režijski troškovi). (režijski troškovi).

Na drugoj strani visina troškova kamata zavisi Na drugoj strani visina troškova kamata zavisi od odnosa ukupnog duga i ukupne aktive i od odnosa ukupnog duga i ukupne aktive i visine kamatnih stopa. Pri datim kamatnim visine kamatnih stopa. Pri datim kamatnim stopama što je odnos ukupnog duga i ukupne stopama što je odnos ukupnog duga i ukupne aktive niži, utoliko je bilansna moć veća, a aktive niži, utoliko je bilansna moć veća, a otuda su i troškovi kamata niži i njihova otuda su i troškovi kamata niži i njihova pokrivenost viša. Viša pokrivenost kamata ne pokrivenost viša. Viša pokrivenost kamata ne znači samo veću sigurnost da će preduzeće znači samo veću sigurnost da će preduzeće platiti kamate već i veći bruto prinos na ukupan platiti kamate već i veći bruto prinos na ukupan kapital, jer je, poslovni dobitak, u stvari, bruto kapital, jer je, poslovni dobitak, u stvari, bruto prinos na ukupan kapital.prinos na ukupan kapital.

Pokrivenost fiksnih zaduženja. Pokrivenost fiksnih zaduženja. U literaturi postoji saglasnost daje poslovni U literaturi postoji saglasnost daje poslovni

dobitak izvor za pokriće fiksnog zaduženja, ali dobitak izvor za pokriće fiksnog zaduženja, ali je razlika u definisanju sadržaja fiksnog zadu je razlika u definisanju sadržaja fiksnog zadu ženja. Pa ipak najčešće se kao fiksno zaduženje ženja. Pa ipak najčešće se kao fiksno zaduženje tretiraju: tekući deo dugoročnog duga odnosno tretiraju: tekući deo dugoročnog duga odnosno dospela glavnica za plaćanje dugoročnog duga, dospela glavnica za plaćanje dugoročnog duga, troškovi (obaveza) zakupa a uz to uzimaju se u troškovi (obaveza) zakupa a uz to uzimaju se u obzir i troškovi kamata.obzir i troškovi kamata.

Budući da su troškovi zakupa u okviru fiksnih Budući da su troškovi zakupa u okviru fiksnih rashoda odbijeni od prihoda pri obra čunu rashoda odbijeni od prihoda pri obra čunu poslovnog dobitka to se pri utvrđivanju poslovnog dobitka to se pri utvrđivanju pokrivenosti fiksnog zaduženja poslovni dobitak pokrivenosti fiksnog zaduženja poslovni dobitak uvećava za iznos zakupa, otuda se pokrivenost uvećava za iznos zakupa, otuda se pokrivenost fiksnog zaduženja utvrđuje na sledeći način:fiksnog zaduženja utvrđuje na sledeći način:

Poslovni dobitak + troškovi zakupa Poslovni dobitak + troškovi zakupa Troškovi kamata + dospela glavnica Troškovi kamata + dospela glavnica

dugoročnih dugova + troškovi zakupadugoročnih dugova + troškovi zakupa

Ovaj odnos, takođe, pokazuje koliko je puta poslovni Ovaj odnos, takođe, pokazuje koliko je puta poslovni dobitak uvećan za troškove zakupa veći od fiksnog dobitak uvećan za troškove zakupa veći od fiksnog zaduženja, a uslovljen je sa dve varijable: zaduženja, a uslovljen je sa dve varijable:

visinom poslovnog dobitka uvećanog sa troškovima visinom poslovnog dobitka uvećanog sa troškovima zakupa i visinom fiksnog zaduženja (troškova zakupa i visinom fiksnog zaduženja (troškova kamata, dospele glavnice dugoročnih dugova i kamata, dospele glavnice dugoročnih dugova i troškova zakupa). Kod analiza pokrića troškova troškova zakupa). Kod analiza pokrića troškova kamata podsetili smo se od čega zavisi visina kamata podsetili smo se od čega zavisi visina poslovnog dobitka i visina troškova kamata, ali ovde poslovnog dobitka i visina troškova kamata, ali ovde je uključena dospela glavnica dugoročnog duga i je uključena dospela glavnica dugoročnog duga i zakupa. zakupa.

Visina dospele glavnice dugoročnog duga zavisi od Visina dospele glavnice dugoročnog duga zavisi od odnosa dugoročnog duga i ukupnog kapitala i odnosa dugoročnog duga i ukupnog kapitala i dužine ugovorenog roka otplate dugoročnog duga. dužine ugovorenog roka otplate dugoročnog duga. Što je odnos dugoročnog duga i ukupnog kapitala Što je odnos dugoročnog duga i ukupnog kapitala niži i što su rokovi njegove otplate duži to je dospela niži i što su rokovi njegove otplate duži to je dospela glavnica dugo ročnog duga niža i obrnuto. Visina glavnica dugo ročnog duga niža i obrnuto. Visina zakupa, naravno, zavisi od toga u kojoj meri zakupa, naravno, zavisi od toga u kojoj meri preduzeće koristi zakup poslovnog prostora i preduzeće koristi zakup poslovnog prostora i opreme (finansiranje iz lizing aranžmana)11 i od opreme (finansiranje iz lizing aranžmana)11 i od visine zakupa.visine zakupa.

4. ANALIZA IMOVINSKOG POLOŽAJA4. ANALIZA IMOVINSKOG POLOŽAJA

Imovinski položaj preduzeća čini aktiva. Analiza Imovinski položaj preduzeća čini aktiva. Analiza imovinskog položaja obuhvata:imovinskog položaja obuhvata:

analiza strukture (struktura ukupne aktive, analiza strukture (struktura ukupne aktive, struktura poslovne aktive i struktura operativne struktura poslovne aktive i struktura operativne aktive);aktive);

analiza fiksne imovine (osnovnih sredstava) u analiza fiksne imovine (osnovnih sredstava) u okviru koje je: struktura fiksne imovine, dotrajalost okviru koje je: struktura fiksne imovine, dotrajalost fiksne imovine, tehnička opremljenost i fiksne imovine, tehnička opremljenost i iskorišćenje kapaciteta);iskorišćenje kapaciteta);

analiza obrtne imovine u okviru koje je: struktura analiza obrtne imovine u okviru koje je: struktura obrtne imovine i brzina obrtanja;obrtne imovine i brzina obrtanja;

♦ ♦ analiza obrta poslovne imovine i roka povraćaja.analiza obrta poslovne imovine i roka povraćaja.

4.0. ANALIZA STRUKTURE AKTIVE4.0. ANALIZA STRUKTURE AKTIVE Struktura ukupne aktive. Struktura ukupne aktive. Pri analizi strukture ukupne aktive, ukupna aktiva se razdvaja na: Pri analizi strukture ukupne aktive, ukupna aktiva se razdvaja na:

poslovnu aktivu i vanposlovnu aktivu, što izgleda kod posmatranog preduzeća ovako:poslovnu aktivu i vanposlovnu aktivu, što izgleda kod posmatranog preduzeća ovako: u 000 dinarau 000 dinara

prethodnaprethodna tekućatekuća

Red.Red. OznakaOznaka PozicijaPozicija % učešća u% učešća u % učešća u% učešća u

brojbroj AOP-aAOP-a IznosIznos bilansnojbilansnoj Iznos bilansnojIznos bilansnoj

sumisumi sumisumi

1.1. 052052 Poslovna aktivaPoslovna aktiva 1.625.0331.625.033 89,089,0 3.193.020 90.93.193.020 90.9

22 053053 Vanposlovna aktivaVanposlovna aktiva 205.100205.100 11.011.0 320.040 9,1320.040 9,1

054054 Ukupna aktiva (1+2)Ukupna aktiva (1+2) 1.825.1331.825.133 100.0100.0 3.513.060 100,03.513.060 100,0

Gore navedeni podaci pokazuju da se Gore navedeni podaci pokazuju da se struktura ukupne aktive pomerila u korist struktura ukupne aktive pomerila u korist poslovne aktive, što je pozitivno budući da poslovne aktive, što je pozitivno budući da jedino poslovna aktiva odbacuje jedino poslovna aktiva odbacuje fmansijski rezultat.fmansijski rezultat.

Struktura poslovne aktive. Struktura poslovne aktive. Pri analizi Pri analizi strukture poslovne aktive, poslovna aktiva strukture poslovne aktive, poslovna aktiva se razdvaja na: neuplaćeni upisani kapital, se razdvaja na: neuplaćeni upisani kapital, investirani kapital (odnosi se na investirani kapital (odnosi se na dugoročne finansijske plasmane), dugoročne finansijske plasmane), operativna imovina (odnosi se na osnovna operativna imovina (odnosi se na osnovna sredstva i obrtnu imovinu) i gubitak, što u sredstva i obrtnu imovinu) i gubitak, što u našem primeru izgleda ovako:našem primeru izgleda ovako:

Godina u Godina u 000 dinara000 dinara

prethodnaprethodna tekućatekuća

ReRedd..

OznakaOznaka PozicijaPozicija % učešća% učešća % učešća% učešća

brobrojj

AOP-aAOP-a IznosIznos uu IznosIznos uu

bilansnojbilansnoj bilansnojbilansnoj

sumisumi sumisumi

1.1. 001001 Neuplaćeni upisani kapitalNeuplaćeni upisani kapital 00 00

2.2. 017017 Investirani kapitalInvestirani kapital 174.205174.205 10.710.7 330.474330.474 10,310,3

33 003, 009.003, 009. Operativna imovinaOperativna imovina 1.450.8281.450.828 89,389,3 2.862.5462.862.546 89,789,7

025. 047025. 047

4.4. 049049 GubitakGubitak 00 00

5.5. 052052 Poslovna aktiva (1 do 4)Poslovna aktiva (1 do 4) 1.625.0331.625.033 100.0100.0 3.193.0203.193.020 100.0100.0

Ako preduzeće ima neuplaćeni upisani kapital njegovom Ako preduzeće ima neuplaćeni upisani kapital njegovom naplatom će se povećati operativna imovina, što nije slučaj naplatom će se povećati operativna imovina, što nije slučaj u našem primeru. Investirani kapital je u suštini plasirani u našem primeru. Investirani kapital je u suštini plasirani kapital u vidu: dugoročnog kredita, kupljenih akcija drugih kapital u vidu: dugoročnog kredita, kupljenih akcija drugih preduzeća. banaka, udela u preduzeća sa ograničenom preduzeća. banaka, udela u preduzeća sa ograničenom odgovornošću i otkupljeno sopstvene akcije. odgovornošću i otkupljeno sopstvene akcije.

Koliko će preduzeće investirati kapitala trebalo bi da zavisi Koliko će preduzeće investirati kapitala trebalo bi da zavisi od njegovih finansijskih mogućnosti, tačnijc u zavisnosti od od njegovih finansijskih mogućnosti, tačnijc u zavisnosti od stanja dugoročne finansijske ravnoteže. Međutim, stanja dugoročne finansijske ravnoteže. Međutim, preduzeće u izvesnim slučajevima investira kapital i preduzeće u izvesnim slučajevima investira kapital i prinudno. To se događa kada preduzeće svoje učinke ne prinudno. To se događa kada preduzeće svoje učinke ne može da proda osim na dugoročni robni kredit, a u našim može da proda osim na dugoročni robni kredit, a u našim uslovima nije redak slučaj da banka zalucva od preduzeća uslovima nije redak slučaj da banka zalucva od preduzeća da kupi stanoviti iznos njenih akcija da bi mu zauzvrat dala da kupi stanoviti iznos njenih akcija da bi mu zauzvrat dala zajam. zajam.

Ako je taj zajam kratkoročan, što se najčešće događa, to u Ako je taj zajam kratkoročan, što se najčešće događa, to u vrlo kratkom roku dovodi do pogoršanja finansijske vrlo kratkom roku dovodi do pogoršanja finansijske ravnoteže. jer se kratkoročni zajam otplaćuje za nekoliko ravnoteže. jer se kratkoročni zajam otplaćuje za nekoliko meseci a kupljene akcije ostaju vezani ulog godinama, sve meseci a kupljene akcije ostaju vezani ulog godinama, sve dok se kupljene akcije ne prodaju, a prodati se jedino mogu dok se kupljene akcije ne prodaju, a prodati se jedino mogu ako se one kotiraju na berzi efekata.ako se one kotiraju na berzi efekata.

Struktura operativne imovine. Struktura operativne imovine. Operativnu imovinu Operativnu imovinu čine: fiksna imovina (nematerijalna ulaganja i čine: fiksna imovina (nematerijalna ulaganja i

osnovna sredstva) i obrtna (cirkulirajuća) imovina osnovna sredstva) i obrtna (cirkulirajuća) imovina uključujući u obrtnu imovinu i aktivna vremenska uključujući u obrtnu imovinu i aktivna vremenska

razgraničenja kao buduće troškove i/ili buduća razgraničenja kao buduće troškove i/ili buduća potraživanja od kupaca. Struktura operativne potraživanja od kupaca. Struktura operativne

imovine u našem primeru izgleda ovako:imovine u našem primeru izgleda ovako: Godina Godina

u 000 dinara u 000 dinaraRedRed..

OznakaOznaka PozicijaPozicija prethodnaprethodna tekućatekuća

brojbroj AOP-aAOP-a Iznos %Iznos % učešćaučešća Iznos %Iznos % učešćaučešća

1.1.2.2.

003.009 003.009 025. 025. 047047

Fiksna imovina Obrtna imovinaFiksna imovina Obrtna imovina 568.836 881.992568.836 881.992 39.2 39.2 60.60.

88

1 019.068 1 1 019.068 1 843.478843.478

35.6 35.6 64.64.

44

Operativna imovina (1+2)Operativna imovina (1+2) 1.450,8281.450,828 100.0100.0 2.862.5962.862.596 100.0100.0

Tipično prcduzcćc ima veću obrtnu od fiksne Tipično prcduzcćc ima veću obrtnu od fiksne imovine, pri čemu se, dinamički posmatrano. imovine, pri čemu se, dinamički posmatrano. ta struktura operativne imovine pomera u ta struktura operativne imovine pomera u korist obrtne imovine, zbog smanjenja fiksne korist obrtne imovine, zbog smanjenja fiksne imovine usled otpisa po osnovu amortizacije, imovine usled otpisa po osnovu amortizacije, sve dok ne dodc do zamene dotrajalih sve dok ne dodc do zamene dotrajalih osnovnih sredstava, što pokazuje i naš primer. osnovnih sredstava, što pokazuje i naš primer.

U momentu zamene dotrajalih osnovnih U momentu zamene dotrajalih osnovnih sredstava struktura operativne imovine će se sredstava struktura operativne imovine će se pomeriti u koriš! fiksne imovine. Postoje, pomeriti u koriš! fiksne imovine. Postoje, naravno i preduzeća kod kojih je dominantna naravno i preduzeća kod kojih je dominantna fiksna imovina u strukturi operativne imovine, fiksna imovina u strukturi operativne imovine, kao što su hidroelektrane i saobraćajna kao što su hidroelektrane i saobraćajna preduzeća. na primer. preduzeća. na primer.

Ali i kod tipičnih preduzeća u kriznim situacijama Ali i kod tipičnih preduzeća u kriznim situacijama fiksna imovina dominira u strukturi operativne fiksna imovina dominira u strukturi operativne imovine. Razlog tome je što se u kriznoj situaciji imovine. Razlog tome je što se u kriznoj situaciji obim poslovne aktivnosti (proizvodnje i prodaje) obim poslovne aktivnosti (proizvodnje i prodaje) bitno smanjuje i toga radi smanjuje se i obrtna bitno smanjuje i toga radi smanjuje se i obrtna imovina, što nije slučaj sa fiksnom imovinom, zbog imovina, što nije slučaj sa fiksnom imovinom, zbog čega se struktura operativne imovine pomera u čega se struktura operativne imovine pomera u korist fiksne imovine. korist fiksne imovine.

Najzad, kod svakog preduzeća, struktura operativne Najzad, kod svakog preduzeća, struktura operativne imovine pod visokim je uticajem efikasnosti imovine pod visokim je uticajem efikasnosti korišćenja obrtne imovine, pri čemu se efikasnost korišćenja obrtne imovine, pri čemu se efikasnost korišćenja obrtne imovine meri koeficijentom obrta, korišćenja obrtne imovine meri koeficijentom obrta, o čemu će kasnije biti više reci. o čemu će kasnije biti više reci.

Viši koeficijent obrta obrtne imovine pomera Viši koeficijent obrta obrtne imovine pomera strukturu operativne imovine u korist fiksne imovine strukturu operativne imovine u korist fiksne imovine i obrnuto, niži koeficijent obrta obrtne imovine i obrnuto, niži koeficijent obrta obrtne imovine pomera strukturu operativne imovine u korist obrtne pomera strukturu operativne imovine u korist obrtne imovine.imovine.

4.1. ANALIZA FIKSNE IMOVINE4.1. ANALIZA FIKSNE IMOVINE

Analiza fiksne imovine obuhvata:Analiza fiksne imovine obuhvata: strukturu fiksne imovine,strukturu fiksne imovine, dotrajalost fiksne imovine,dotrajalost fiksne imovine, iskorišćenje kapaciteta iiskorišćenje kapaciteta i efikasnost korišćenja fiksne imovine.efikasnost korišćenja fiksne imovine.

Struktura fiksne imovine. Struktura fiksne imovine. Struktura fiksne Struktura fiksne imovine utvrđuje se na osnovu nabavne i imovine utvrđuje se na osnovu nabavne i sadašnje vrednosti nematerijalnih ulaganja sadašnje vrednosti nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava, što izgleda ovako:i osnovnih sredstava, što izgleda ovako:

Red.Red. OznakaOznaka VrednostVrednost

brojbroj AOP-aAOP-a Pozicija nabavna % učešćaPozicija nabavna % učešća sadašnja % učešćasadašnja % učešća

1..1.. 003003 Nematerijalna ulaganjaNematerijalna ulaganja

2.2. 010010 Zemljište, šume i višegodišnjiZemljište, šume i višegodišnji

zasadizasadi

3.3. 011011 Građevinski objektiGrađevinski objekti

4.4. 012012 OpremaOprema

5.5. 013013 Alat i inventarAlat i inventar

6.6. 014014 Osnovno stadoOsnovno stado

7.7. 015015 Ostala osnovna sredstvaOstala osnovna sredstva

8.8. 016016 Avansi i osnovna sredstva uAvansi i osnovna sredstva u

pripremipripremi

9.9. Fiksna imovina (1 do 8) Fiksna imovina (1 do 8) 100,0100,0

100,0100,0

Kada je iznos nematerijalnih ulaganja Kada je iznos nematerijalnih ulaganja značajniji, korisno je raščlaniti i značajniji, korisno je raščlaniti i nematerijalna ulaganja po vrstama: nematerijalna ulaganja po vrstama: osnivačka ulaganja, ulaganja u osnivačka ulaganja, ulaganja u istraživanja i razvoj i probnu proizvodnju, istraživanja i razvoj i probnu proizvodnju, koncesije, patenti, licence i slična prava koncesije, patenti, licence i slična prava te druga nematerijalna prava. Isto tako, te druga nematerijalna prava. Isto tako, kod poljopnvrcdih preduzeća nužno je kod poljopnvrcdih preduzeća nužno je odvojeno iskazati zemljište od odvojeno iskazati zemljište od dugogodišnjih zasada.dugogodišnjih zasada.

Struktura fiksne imovine posmatrana sa stanovišta Struktura fiksne imovine posmatrana sa stanovišta nabavne vrednosti uslovljena je sa delatnosti nabavne vrednosti uslovljena je sa delatnosti preduzeća. Primcra radi, kod poljoprivrednih preduzeća. Primcra radi, kod poljoprivrednih preduzeća dominiraćc zemljište, dugogodišnji zasadi preduzeća dominiraćc zemljište, dugogodišnji zasadi i osnovno stado, kod industrijskih preduzeća i osnovno stado, kod industrijskih preduzeća dominiraćc oprema, alat i inventar, a kod dominiraćc oprema, alat i inventar, a kod trgovinskih preduzeća dominantan udeo u strukturi trgovinskih preduzeća dominantan udeo u strukturi fiksne imovine imaćc građevinski objekti. fiksne imovine imaćc građevinski objekti.

Struktura fiksne imovine posmatrana sa stanovišta Struktura fiksne imovine posmatrana sa stanovišta sadašnje vrednosti takodc je uslovljena sa sadašnje vrednosti takodc je uslovljena sa delatnosti preduzeća ali i sa preostalim vekom delatnosti preduzeća ali i sa preostalim vekom korisnosti, jer osnovna sredstva sa manjim korisnosti, jer osnovna sredstva sa manjim preostalim vekom korisnosti imaće nižu sadašnju preostalim vekom korisnosti imaće nižu sadašnju vrednost i obrnuto. Ako je kod neke vrste osnovnih vrednost i obrnuto. Ako je kod neke vrste osnovnih sredstava izrazito nizak udeo sadašnje vrednosti u sredstava izrazito nizak udeo sadašnje vrednosti u sadašnjoj vrednosti fiksne imovine trebalo bi da je sadašnjoj vrednosti fiksne imovine trebalo bi da je značajnije učešće avansa i osnovnih sredstava u značajnije učešće avansa i osnovnih sredstava u pripremi radi zamene dotrajalih osnovnih sredstava pripremi radi zamene dotrajalih osnovnih sredstava u bliskoj budućnosti. u bliskoj budućnosti.

Sa analizom strukture fiksne imovine povezana je i Sa analizom strukture fiksne imovine povezana je i analiza usaglašenosti pojedinih kapaciteta u okviru analiza usaglašenosti pojedinih kapaciteta u okviru preduzeća. preduzeća.

Naravno, za takvu analizu ne postoje podaci u Naravno, za takvu analizu ne postoje podaci u bilansu, analitičar se pri tome najčešće mora koristiti bilansu, analitičar se pri tome najčešće mora koristiti fizičkim pokazateljima kao što su: kapacitet fizičkim pokazateljima kao što su: kapacitet pojedinih linija proizvodnje čije je iskorišćenje pojedinih linija proizvodnje čije je iskorišćenje međusobno uslovljeno (fazna proizvodnja, na međusobno uslovljeno (fazna proizvodnja, na primer), kapaciteti internog transporta i obim primer), kapaciteti internog transporta i obim prcvo/a u internom transportu, kapacitete skladišta i prcvo/a u internom transportu, kapacitete skladišta i obim proizvodnje i nabavke, kapaciteti obim proizvodnje i nabavke, kapaciteti poljoprivredne mehanizacije i raspoloživa površina poljoprivredne mehanizacije i raspoloživa površina poljoprivrednog zemljišta kod poljoprivrednih poljoprivrednog zemljišta kod poljoprivrednih preduzeća i si. preduzeća i si.

Cilj ove analize jeste otkrivanje uskih grla i Cilj ove analize jeste otkrivanje uskih grla i ukazivanje na neophodnost njihovog uklanjanja s ukazivanje na neophodnost njihovog uklanjanja s obzirom da uska grla negativno deluju na finansijski obzirom da uska grla negativno deluju na finansijski rezultat.rezultat.

4.2. ANALIZA OBRTNE IMOVINE4.2. ANALIZA OBRTNE IMOVINE 4.2.0. DEFINICIJA I POJAVNI OBLICI OBKTNTII SRKDSTAVA4.2.0. DEFINICIJA I POJAVNI OBLICI OBKTNTII SRKDSTAVA Obrtna sredstva su deo poslovnih sredstava koji svoju Obrtna sredstva su deo poslovnih sredstava koji svoju

vrednost. po pravilu, odjednom prenosi na proizvod nove vrednost. po pravilu, odjednom prenosi na proizvod nove upotrebne vrednosti. Kažemo, po pravilu, stoga što postoje upotrebne vrednosti. Kažemo, po pravilu, stoga što postoje izuzeci koji su plod zakonskih propisa. Tako. na primer. po izuzeci koji su plod zakonskih propisa. Tako. na primer. po propisima u obrtna sredstva može da bude uključen propisima u obrtna sredstva može da bude uključen pogonski i poslovni sitan inventar. Ekonomski posmatrano to pogonski i poslovni sitan inventar. Ekonomski posmatrano to su oruđa za rad. dakle, osnovna sredstva ali su. po su oruđa za rad. dakle, osnovna sredstva ali su. po zakonskim propisima, svrstana u obrtna sredstva s ciljem da zakonskim propisima, svrstana u obrtna sredstva s ciljem da se olakša i uprosti knjigovodstvena evidencija. Po Zakonu o se olakša i uprosti knjigovodstvena evidencija. Po Zakonu o računovodstvu iz 1996. godine to nije slučaj, jer se u obrtna računovodstvu iz 1996. godine to nije slučaj, jer se u obrtna sredstva uključuje samo inventar koji se jednokratno sredstva uključuje samo inventar koji se jednokratno otpisuje.otpisuje.

Iz izloženog valja zaključiti, ako se izuzmu izuzeci učinjeni Iz izloženog valja zaključiti, ako se izuzmu izuzeci učinjeni zakonskim propisima, da se obrtnim sredstvom smatra ono zakonskim propisima, da se obrtnim sredstvom smatra ono sredstvo koje se u jednom ciklusu reprodukcije transformiše sredstvo koje se u jednom ciklusu reprodukcije transformiše iz početnog pojavnog oblika - novca (N) - u završni pojavni iz početnog pojavnog oblika - novca (N) - u završni pojavni oblik -novac (Ni). Koliko će trajati ciklus reprodukcije najviše oblik -novac (Ni). Koliko će trajati ciklus reprodukcije najviše zavisi od dužine trajanja tehnološkog procesa. zavisi od dužine trajanja tehnološkog procesa.

U najvećem broju slučajeva on traje manje od U najvećem broju slučajeva on traje manje od godinu dana. a kako su daige faze ciklusa godinu dana. a kako su daige faze ciklusa reprodukcije - faza nabavke i faza realizacije - reprodukcije - faza nabavke i faza realizacije - neuporedivo kraće, to izlazi da se transformacija neuporedivo kraće, to izlazi da se transformacija obrtnih sredstava iz početno u završni pojavni oblik obrtnih sredstava iz početno u završni pojavni oblik obavi u toku jedne godine: drugim recima, ona se u obavi u toku jedne godine: drugim recima, ona se u toku godine obrnu najmanje jednom, pa se stoga u toku godine obrnu najmanje jednom, pa se stoga u literaturi često kaže: literaturi često kaže:

"Sredstva čiji je koeficijent obrta 1 i veći od 1 "Sredstva čiji je koeficijent obrta 1 i veći od 1 smatraju se obrtnim sredstvom.": Ova definicija smatraju se obrtnim sredstvom.": Ova definicija obrtnih sredstava, mada u osnovi ispravna, ipak obrtnih sredstava, mada u osnovi ispravna, ipak nije prihvatljiva za sve delatnosti. U pojedinim nije prihvatljiva za sve delatnosti. U pojedinim specifičnim delatnostima sam tehnološki proces specifičnim delatnostima sam tehnološki proces traje duže od godinu dana. a uzimajući i druge faze traje duže od godinu dana. a uzimajući i druge faze ciklusa reprodukcije, obrt obrtnih sredstava, ciklusa reprodukcije, obrt obrtnih sredstava, odnosno njihova transformacija iz početnog u odnosno njihova transformacija iz početnog u završni pojavni oblik, ne izvrši se u toku jedne završni pojavni oblik, ne izvrši se u toku jedne godine, što znači da je godišnji koeficijent obrta godine, što znači da je godišnji koeficijent obrta manji od 1. To je slučaj sa građevinarstvom, manji od 1. To je slučaj sa građevinarstvom, brodogradnjom, krupnom mašinogradnjom i u brodogradnjom, krupnom mašinogradnjom i u izvesnim slučajevima i kod nekih drugih delatnosti.izvesnim slučajevima i kod nekih drugih delatnosti.

Zbog napred izloženog smatramo da se Zbog napred izloženog smatramo da se obrtnim sredstvima mogu smatrati ona obrtnim sredstvima mogu smatrati ona sredstva čija se vrednost u jednom sredstva čija se vrednost u jednom reprodukcionom ciklusu transformišc u reprodukcionom ciklusu transformišc u celosti iz početnog u završni pojavni celosti iz početnog u završni pojavni oblik. Polazeći od kružnih kretanja oblik. Polazeći od kružnih kretanja sredstava u procesu reprodukcije N - sredstava u procesu reprodukcije N - R... P ... R| - N| obrtna srcdslva javljaju R... P ... R| - N| obrtna srcdslva javljaju se u:se u:

novčanom,novčanom, naturalnom inaturalnom i prelaznom obliku.prelaznom obliku.

4.2.1. ANALIZA STRUKTURE OBRTNE 4.2.1. ANALIZA STRUKTURE OBRTNE IMOVINEIMOVINE

Pri analizi strukture obrtne imovine, obrtna imovina Pri analizi strukture obrtne imovine, obrtna imovina se grupišc prema stepenu likvidnosti, odnosno se grupišc prema stepenu likvidnosti, odnosno prema brzini transformacije pojedinih oblika obrtne prema brzini transformacije pojedinih oblika obrtne imovine u gotovinu. Propisana šema bilansa stanja imovine u gotovinu. Propisana šema bilansa stanja iskazuje obrtnu imovinu po stepenu likvidnosti sa iskazuje obrtnu imovinu po stepenu likvidnosti sa izuzetkom aktivnih vremenskih razgraničenja, koja izuzetkom aktivnih vremenskih razgraničenja, koja su iskazana izvan obrtne imovine. Aktivna su iskazana izvan obrtne imovine. Aktivna vremenska razgraničenja uključuju se u analizu vremenska razgraničenja uključuju se u analizu strukture obrtne imovine zato što su na njima strukture obrtne imovine zato što su na njima iskazani ili unapred plaćeni troškovi i /ili obračunati iskazani ili unapred plaćeni troškovi i /ili obračunati nefakturisani prihodi. U okviru ove analize unapred nefakturisani prihodi. U okviru ove analize unapred plaćenim troškovima je mesto u okviru zaliha a plaćenim troškovima je mesto u okviru zaliha a obračunatim nefakturisanim prihodima je mesto u obračunatim nefakturisanim prihodima je mesto u okviru potraživanja.okviru potraživanja.

4.2.2. ANALIZA OBRTA OBRTNE 4.2.2. ANALIZA OBRTA OBRTNE IMOVINEIMOVINE

Obrt obrtne imovine iskazuje brzinu Obrt obrtne imovine iskazuje brzinu obrta koja se izražava koeficijentom obrta koja se izražava koeficijentom obrta i/ili brojem dana trajanja jednog obrta i/ili brojem dana trajanja jednog obrta. To pretpostavlja kvantifikaciju obrta. To pretpostavlja kvantifikaciju efekta (učinka) i prosečne obrtne efekta (učinka) i prosečne obrtne imovine, pa se koeficijent obrta (K) imovine, pa se koeficijent obrta (K) izračunava ovako:izračunava ovako:

Efekat (učinak) obrtne imovineEfekat (učinak) obrtne imovine K = ___________________________K = ___________________________ Prosečna obrtna imovinaProsečna obrtna imovina

Brzina obrta može seBrzina obrta može se meriti za svaki segment obrtne imovine meriti za svaki segment obrtne imovine

a u praksi brzina obrta se najčešće meri a u praksi brzina obrta se najčešće meri za:za:

ukupnu obrtnu imovinu.ukupnu obrtnu imovinu. zalihe materijala.zalihe materijala. zalihe nedovršene proizvodnje.zalihe nedovršene proizvodnje. zalihe gotovih proizvoda,zalihe gotovih proizvoda, zalihe robe izalihe robe i potraživanja od kupaca.potraživanja od kupaca.

HVALA NA PAŽNJIHVALA NA PAŽNJI