vladars

www.vladars.netwww.vladars.net

СТАЊЕ ПРОЈЕКТАМАЛЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕУ РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Бања Лука, март 2009.

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕМинистарство индустрије, енергетике и рударства



Због својих природних карактеристика Република Српска се сврстава у области богатије хидроенергетским потенцијалом;

Тахнички искористив хидропотенцијал који припада Републици Српској износи око 10.000 GWh/god;

Искориштено је око 30% хидропотенцијала;

У Републици Српској постоји шест сливних подручја.

Drina

Una i

SanaVrbas

Neretva

Trebisnjica

Bosna



Највећи дио неискориштеног потенцијала припада енергетским објектима снаге веће од 10 MW, али постоји и значајан потенцијал у хидроенергетским објектима снаге до 10 MW.

Због недовољне истражености тешко је дати тачну процјену потенцијала малих хидроелектрана;

Према истраживањима која су проведена 80 – тих година дефинисано је око 120 локација за изградњу малих хидроелектрана укупне инсталисане снаге око 340 MW и просјечне годишње производње 1500 GWh;

У саставу Електропривреде Републике Српске налазе се четири мале хидроелектране (МХЕ Богатићи, МХЕ Месићи, МХЕ Тишћа и МХЕ Власеница) укупне инсталисана снаге 14 MW;


Ступањем на снагу Закона о концесијама којим је дефинисан начин кориштења природних ресурса, повећао се интерес инвеститора за изградњу енергетских објеката, укључујући и мале хидроелектране.

С циљем обезбјеђења већег броја учесника на тржишту електричне енергије и привлачења инвестиција у област енергетике, а које ће омогућити и развој других грана индустрије, Влада Републике Српске је 2005.године расписала јавни позив за изградњу малих хидроелектрана.

На основу Јавног позива и касније на основу самоиницијативних понуда у складу са Законом о концесијама, Влада Републике Српске је додјелила концесију за изградњу 107 малих хидроелектрана.

107 уговора о концесији је потписано са 47 концесионара.



Укупне процјењене снаге малих хидроелектрана за које је потписан уговор о концесији износи 280 MW и процјењена годишња производња од 1400 GWh.

Концесије су додјељене на свим сливовима а највећи број:- На сливу Врбас (Плива, Јањ, Угар, Црна Ријека, Врбања) - 38 МХЕ- На сливу Босне -11 МХЕ- На сливу Дрине - 52 МХЕ

Узимајући у обзир снагу, од укупно броја додјељених концесија:

- 35 су мале хидроелектране снаге мање до 1 MW, - 24 су снаге од 1 до 2 MW, - 36 су снаге од 2 до 5 MW, - 5 снаге од 5 до 10 MW и - 6 малих хидроелектрана је снаге веће од 10 MW.



Kao најзначајнијe пројектe обзиром на снагу и годишњу производњу издвајамо:

6 малих хидроелектрана на ријеци Босни (Општине Добој и Модрича) за коју је концесију добила норвешка компанија Technor Energy Tromso

- Процјењена укупна инсталисана снага износи око 75 MW- Процјењена укупна годишња производња 360 GWh

Једну малу хидроелектрану на ријеци Босни (Општина Добој) коју је добило предузеће ЗП “Електро-Добој”

- Процјењена снага 13,9 MW - Процјењена годишња производња 69 GWh.

Изградња ових хидроелектрана значајнa је не само због енергетског искориштења већ и због тога што ће изградњом заштитних насипа бити отклоњена стално присутна опасност од могућих поплава.



Три хидроелектране на ријеци Бистрици и једне хидроелектране на ријеци Јањини концесионара ХЕ Бистрица а.д. Фоча (Општина Фоча). (ЗП “Електродистрибуција Пале” а.д. Пале и “Калдера” Лакташи).

- Процјењена укупна инсталисана снага 45 MW - Процјењена укупна годишња производња од 170 GWh

Две мале хидроелектране на ријеци Прачи (Општина Рогатица) концесионара “Хидроинвест” Рогатица

- Процјењена укупна инсталисана снага 14,4 MW - Процјењена укупна годишња производња од 80 GWh

Пет малих хидроелектрана на ријеци Рзав (Општина Вишеград) концесионог предузећа “Мале хидроелектране Рзав” Вишеград

- Процјењена укупна инсталисана снага 8,7 MW - Процјењена укупна годишња производња од 29 GWh



До сада је изграђена и пуштена у рад само једна мала хидроелектрана на ријеци Врбањи концесионара “Eling inžinjering” из Теслића.

У фази изградње налазе се двије хидроелектране:- једна на ријеци Јабушници концесионара Hidroenergy Гацко

- једна на ријеци Сућесци концесионара Energy Zotter Bau Austrija

У фази добивања грађевинске дозволе (имају урбанистичку сагласност + еколошку дозволу) налази се око 20 објеката и то: - четири хидроелектране на ријеци Босни концесионара Technor Energy, - једне хидроелектране на ријеци Босни предузећа “Електро Добој”, - три хидроелектране на ријеци Бистрици концесионара ХЕ “Бистрица”,



- МХЕ на ријеци Сани концесионара “ЛСБ” Електране,

- двије МХЕ на ријеци Јабушници и Сутјесци концесионара Hidroenergy Гацко,

- двије МХЕ на ријеци Сокочници и Медљанци концесионара “Ековат” Мркоњић Град,

- двије МХЕ на ријеци Бистрици концесионара Компаније “Бобар” из Бијељине,

- четири МХЕ на ријеци Дрињачи концесионара “ЕТА” Зворник,

- МХЕ на ријеци Сућесци концесионара Energy Zotter Bau,

- МХЕ на ријеци Зелени Јадар концесионара “Savox”Милићи.



У реализацији уговора о концесијама концесионари наилазе на разне баријере које се могу сврстати у:

- техничке баријере- административне баријере- друштвене и- финансијске баријере

Проблеми са којима се најчешће сусрећу концесионари су:- непоузадани хидролошки подаци и неадекватна техничка рјешења

дефинисана у постојећим актима;- непостојање просторно планске документације;- непостојање адекватне преносне мреже;- недовољан број пројектантских фирми са искуством у овој

области, - ниска цијена електричне енергије и сл.



Иако је намјера била добра, у пројекат изградње малих хидроелектрана се ушло превише амбициозно јер нису били створени довољни предуслови за њихову реализацију.

С циљем рјешавања идентификованих проблема са којима се сусрећу концесионари и отклањања уочених недостатака, Влада РС је у новембру 2007.године донијела одређене закључке и одредила носиоце активности за њихову реализацију.

Наведеним закључцима је :

- одобрено продужење рокова за изградњу малих хидроелектрана, - дефинисано да се земљиште у власништву Републике Српске додјељује концесионару на кориштење за период трајања концесије, - утврђена обавеза израде измјене водопривредне основе слива ријеке Врбас,



- дефинисан начин превазилажења проблема око додјељених концесија у Националном парку Сутјеска, - дефинисан начин превазилажења проблема око непостојања планских аката.

Међутим ни након годину дана од доношења Закључака није дошло до значајнијег напретка у реализацији уговора о концесији, те је Влада РС у децембру 2008.године донијела нове Закључке.

У усвојеним закључцима, Влада је још једном потврдила да је општи интерес Републике Српске изградња малих хидроелектрана, нарочито оних који су ушли у виши ниво реализације уговора (прибављена урбанистичка сагласност и еколошка дозвола), без обзира на дефинисане рокове у уговору, под условом да се укупан концесиони период не смије мијењати, те обавезала надлежна министарства и локалне заједнице да захтјеве концесионара ургентно рјешавају.



С циљем стварања претпоставки за бржу реализацију закључених уговора, задужено је Министарство индустрије, енергетике и рударства да:

- позове концесионаре код којих је извјесно да неће доћи до реализације уговора из објективних разлога на споразумни раскид уговора;

- упозори све концесионаре којима је додјељена концесија за изградњу малих хидроелектрана у сливу ријеке Врбас, а за чију реализацију нема сметњи у Водопривредној основи, да хитно приступе реализацији уговора уз обавезу тромјесечног извјештавања министарства и Комисије за концесије;

- Позове све концесионаре да у року од три мјесеца достави доказ о својој солвентностите у супротном ће се примјенити одредбе о раскиду уговора о концесији.



У Министарству индустрије , енергетике и рударства воде се разговори са Концесионарима (првенствено тамо гдје су идентификовани мали или никакви помаци у реализацији уговора) с циљем да се тачно утврди степен реализације уговора и чињенично стање на основу релевантне документације.

Утврђено стање биће опредјељујуће за даљу реализацију пројеката изградње малих хидроелектрана или раскид уговора.

Влада Републике Српске ће након тога, поново разматрати стање додјељених концесија и коначно заузети став по питању даље реализације ових пројеката.



Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, заједно са консултантима Свјетске банке проводи активности у циљу израде Плана интегралног управљања сливом ријеке Врбас.

Овим пројектом биће обухваћен и енергетски аспект кориштења ријеке Врбас и њених притока и сагледана нова техничка рјешења која предлажу концесионари, али водећи рачуна и о другим корисницима вода.

Израдом овог документа биће коначно познат статус малих хидроелектрана код којих је Водопривредном основом слива ријеке Врбас (усвојена од стране Народне скупштине) било дефинисано техничко рјешење са акумулацијом, а које због стварног стања на терену чини пројекат неизводљивим односно економски неисплативим.



Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију заједно са надлежним општинама и министарствима је покренуло израду Регулационог плана посебног подручја “Горња Дрина са студијом утицаја на околину” .

Израдом Плана наведеног подручја на којем је према ранијим подацима била дефинисана изградња великог броја хидроелектрана, биће свеобухватно сагледан утицај на околину и утврђен могући број за изградњу, чиме ће бити створене претпоставке за издавање потребних дозвола за одређен број објеката.

За рјешавање проблема додјељених концесија у Националном парку Сутјеска који је такође у зони обухвата подручја Горња Дрина, задужено је Министарство за просторно уређење и грађевинарство и екологију.



Поред наведених проблема, постоји и низ других проблема који отежавају реализацију додјељених концесија:

- недовољна стручност и познавање ове области од стране органа и институција, укључујући локалне заједнице,

- недовољно познавање законске регулативе и поступање по истој од стране концесионара,

- неблаговремено реаговање свих учесника,

- непостојање воље за рјешавање проблема.



Анализирајући све до сада наведено може се закључити:

да ће без обзира на значајне потешкоће доћи до реализације одређеног броја малих хидроелектрана који ће донијети значајну добит и концесионарима и Републици Српској по разним основама;

да је неопходно промјенити приступ у рјешавању проблема и за њихово рјешавање искористити постојећа законска рјешења;

да је за реализацију потписаних уговора неопходно максимално ангажовање свих учесника у процесу



ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

НАДА МИЛОВЧЕВИЋНачелник одјељења за развојне пројекте

и обновљиву енергију Тел: + 387 51 339 411Факс: + 387 51 339 651

e-mail: n.milovcevic @mier.vladars.net


Documents

vladars