У нади да ће записане речи послужитида се поврате себи, ова књига је

посвећена Власима који се стиде свогјезика и порекла

Тоатě пасěрја, кйнтě йн љимба ји.

Преци нас нису овластили да се одрекнемоњих и своје прошлости, ако ипак то учинимо,

судиће нам потомство.

Не треба се одрећи својих традиција и тражитиуниверзалност у глобализму, јер

универзалност је калауз за све. Зар се подкалаузом чувају драгоцености?

Шй ěла је коӂја уом карје пазěшће аја ҹе арjе.

Језик је хранитељ народа. Докле год живијезик, докле га љубимо и почитујемо, њим

говоримо и пишемо, прочишћавамо га,умножавамо и украшавамо, дотле живи и

народ: може се међу собом разумијевати и умносаједињавати; не прелива се у други, не

пропада.

Сви су народи почели писати онијем језиком,као што говоре орачи и копачи, свињари иговедари, па кад се почело љепше мислити,

онда су и језици љепши постали.

Који човјек жели доказати да Србљи немајудругога језика осим славенскога, не само штопо њима свака српска граматика мора учити

наопако, него, да како може, он би и Србље свеу једну врећу стрпао па завезао, или у тикву

саћерао па затиснуо, да не чује свјет како ониговоре, него да се њему све мора вјеровати.

Ја мислим да је боље својој ријечи повратитиизгубљену важност неголи је себи тражити под

туђом ријечи.

Вук Караџић

П О К Л О Н З А В И Ч А Ј УБесплатни примерак

Овај речник не представљадефинитивни одговор на питање језика

и обим фонда речи вларумунског говора,већ има за циљ да буде подстрек онима

који поседују усмену заоставштинусвојих предака, да допишу још по неку

реч у фонду вларумунског народногстваралаштва.

Тотнат карје мйјшћије,ласě кйћо ворбě сй мйј скрије.

ЉУБИША ЛУ БОЖА КИЋИ

ВЛАШКО- СРПСКИРЕЧНИК

ВОРБАРЈУВЛАРУМЙЊЕСК-

СРБЈЕСК

АуторЉубиша лу Божа Кићи

ВЛАШКО- СРПСКИ РЕЧНИКВОРБАРЈУ ВЛАРУМЙЊЕСК- СРБЈЕСК

Друго допуњено издање

СараднициДесанка лу Божа КићиСлобода лу Божа Кићи

КорицеНовица Станковић Лукин

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд811.135.1'282.3(497.11)'374=163.41(038)НИЦУЛОВИЋ, Љубиша, 1948 -Влашко-српски речник = Ворбарју вларумйњеск-србјеск/Љубиша лу Божа Кићи – 2. допуњено изд. -Бор: Љ. Ницуловић,2015 (Бор : Терција) – 360 стр. ; 21 смТираж 300

ISBN 978-86-906055-3-8

a) Влашко-српски речнициCOBISS.SR-ID 217049612

Издање аутора

Штампа “ТЕРЦИЈА” БорТираж 200

БОР 2015. године

Примоштěмпујит ла штампаҹ 27.06.2000.(Прва верзија вларумунског речника штампана на штапачу

27.06.2000.)

Ворба Вларумйњилор је ка Троја а луШљиман, сě афлě йн стратура а ђе ноуо

лу рамасатурљи ђе цйвиљизацйј ҹе сапетрjекут. Трěбě афла, куношћа, аљеӂашй кићи парҹељиљи а лу ěла мозаик ђе

ворбј, карје дупа ҹе сй во огођи, о сй фијемарје газдарије.

Говор Вларумуна је као Шлиманова Троја,налази се у деветом слоју остатака надошлих

цивилизација. Треба наћи, препознати,раздвојити и сложити делове тог мозаика

речи, које ће, након што се подесе, бити великобогаство.

Култура Вларумйњилор нује ауру ал ҹељикурě. Ја је дајманту ла карје трěбě

лукра, кум ар пућа страљикура.

Култура Вларумуна није злато које сија. То једијамант на коме треба радити, да би могао

просијати.

Ла уому карје ворба мумйњилор ласě,стрину с’ауђе йн касě.

ВОРБА НОАСТРĚ

Ворба је буката уомулујКум је флоарја мйндру помулуј

Пом ку флорј сě марјецěшћеДа уому ку ворба ворбјешће

Јастě флорј йн мулће фјаљеАша сйнт шй ворбиљи тјаље

Нује нума о флоарје пи помйнтШй мулће сйнт љимбј ђе ворбит

Йн пом флоарја кйнд ну љагěПаљитě ла помйнт о сй кадě

Шй ла грај лу ом аша о сй фијеКйнд ну сě йндурě ворба с'о скрије

Ворба, ворба, ворба ноастрěБун је лумјо сй уђаскěКопиј ај ти с'о пазаскěЊипоцй с'о мошйјаскě

Бун йн љимба тја сй ворбјешћКу ја повјешћ сй повјестěшћЙн минћа тја сй ће гинђешћ

Пи алтуја рйнд сй ну порњешћ

Љубиша лу Божа Кићи21- 22. 01. 2012.

ЙМПОРТУ

Шoлoaм Израел! Бунвењиту йн Израјел!Шoлоaм је ворба ку карје Израиљењи йш мулцамјеск

каља ла йнтйлњит шй ла пљекарје, шoлaм је ворба кукарје мулцамјеск лукру шй фаҹерја бунě. Шолоам јеворба а уна ҹе а мйј рамас ђин ворба Јеврејилор шйђин ја а пройнвијат тоаће ворбиљи лу љимбаЈеврејаскě - - Хебрејешће.

Кйнд са парасйт цара Јеврејилор шй тоц Јевреји афост спрйнжйц пи тото помйнту, јеји а лувато сйворбјаскě пи љимбиљи лу вилајтурљи йнтрě а куј царěа трајит, шй аша ђи врјемја лу вро о мије шй ноуо сућеђи ањ ји ша зујтат ворба шй љимба а лор. Да кйнд дупарату алђидој са профакут цара а лор, Израиљу, шйЈевреји са астрйнс йн ја ђин тоаће пěрцйљи, сайнтймплат ђе ји нашћиут сй ворбјаскě тоц йнтрољимбě, нума а ворбит пи љимбиљи лу мулће вилајће.Марје тајнě а фост ђе јеји, пи а лу а куј љимбě сйпорњаскě тоц сй ворбјаскě шй сй скрије кěрцйљийнтро љимбě.

Йн врун ораш йн тоатě сара ла врун лок са адунатуоамињи ла корзо. Да аколо йнтођиуна а фост шй врунмош карје наврут ку њима сй тěјнује дакě лайнтйлњалě ну ја мулцамит ку: шолоам; да јар аша шйла пљекарје. Са мират ји ђи мошула шй ља фост ҹудěпи јел, ама ђила о врјеме а лувато сйј факě пи воје шйкарје год са йнтйлњит ку јел а ворбит: шолоам, да апорњит шй јеји уњи кйтрě алцй сй ʤйкě: шолоам. Шйаша йнтрě Јевреј са афлат уоамињ карје а врут сйшћије ҹе сě спуње ку ворба: шолам, шй пинтру аја акатат йн кěрц батрйње ђивродатě, карје а фост скрисěкйнд Израиљењи а авут цара а лор, шйн јеље а афлаткě је аја ворба ђи сйнатаҹит. Шй аша ји а гасйт кě йнкěрцйљи лор а љи батрйње сйнт скрисě тоаће ворбиљилу љимба а лор, шй аша ку воја лу Думњеʤěу, ђаколоља пройнвацат шй аша а пройнвијат љимба Јеврејаскě.

Ворба шй љимба Вларумйњаскě нује скрисě йн кěрцбатрйње, кě ну јастě ђе а љи аша кěрц батрйње скрисěпи аста љимбě; ама йн тот сату ал Вларумйњеск, сй нуʤйҹем йн тоатě каса, јастě унђе мајастě кйће ун мош ормујерје батрйнě, ла карје а мйјрамас кйћо ворбěњезујтатě да пи карје ћињери ну о шћиу. Пи а љи ашаворбје трěбě сй ље афлěм шй сй ље йнсамнěм.

Ђикйт ђила лумја а батрйнě, унђе ам мйј пућа сйафлěм њезујтатě ворбě Вларумйњаскě? - - Пућем соафлěм йн повјешћ, йн карје тоатě ворба арје локу ал јишй спусу ал ји. Да јар аша шйн кйнћиҹе. Кě макěр сйнтворбиљи огођиће йн кйнћиҹе ђи кйнтат, јеље ау спусуал лор.

Унђе јар ам мйј пућа афла ворба Вларумйњаскě?– О пућем афла йн пољикриљи уоамињилор, кě тоатěпољикра спуње ҹова.

Унђе јар пућем сй афлěм кураће ворбјеВларумйњешћ? – Ље пућем афла ла нумиљи лужоавињ шй бујеʤ; кě Вларумйњи пи јеље ну љайнвацат ујтйнду сě ла тěљевизор, нума ђила паринцйај лор мјергйнд пи досурј шй кймпурј.

Унђе пућем афла ворба Вларумйњаскě? – Пућем соафлěм ла нумиљи лу васурј шй лукрěрурј пин кěшйљисаћењилор.

Унђе јар пућем сй афлěм њестрйкаће ворбјеВларумйњешћ? – Пућем сй ље афлěм ла нумиљи лу:ҹоҹ, боруӂ, појењ, огашě, кймпурј… Кě аља нумјенусйнт йнвацаће ђин географије, нума а рамас ђила ајбатрйњ.

Дакě во фи воја лу Думњеʤěу, шй дакě њейндурěм, пућем сй астрйнӂем шй сй адунěмлаунлок ворбиљи лу љимба вларумйњаскě, шйку ја скрија кěрц ђи йнвацат ла копији ајноштри.

Љубиша лу Божа Кићи

УВОД

Шолоам Израел! Добродошли у Израел!Шолоам је реч са којом се Израелци поздрављају при

сусретању и при растајању, шолоам је реч са којомназдрављају послу и сваком добром делу. Шолоам јеједина реч што је још остала из говора Јевреја и из њесу поново оживеле речи јеврејског језика –Хебрејски.

Кад је пропала јеврејска држава и када су сви Јеврејибили расејани по целом свету, они су почели да говорена језицима народа у чијим су земљама живели, такода су они у периоду од око хиљаду и деветстотинегодина заборавили своје речи и свој језик. А када јепосле другог светског рата обновљена њихова државаИзраел и када су се у њој окупљали Јевреји са свихстрана, десило се да они нису знали сви да говореједним истим језиком, већ су говорили на језицимамногих народа. Велика расправа је била међу њима начијем језику да почну сви да говоре и да пишу књигеистим језиком.

У неком граду сваке вечери на неком месту окупљалису се људи на корзо, а тмао је стално био и неки старацкоји није хтео са никим да разговара ако му се присусретању није отпоздрављано са: шолоам; а исто такои при одласку. Чудили су се они старцу и љутили су сена њега, али временом су почели да му угађају и ко годби се срео с њим говорио је: шолоам, а почели су иједни другима да кажу: шолоам. И тако се међуЈеврејима нашло људи који су хтели да сазнају штазначи реч: шолоам, и због тога су потражили у старимверским књигама из давнина, које су биле написанě увремену кад су Израелци имали своју државу, и уњима су нашли да је то реч за поздрављање. И тако сунашли да су у њиховим старим књигама записане сверечи њиховог језика, и тако вољом Божијом, отуда суих поново научили и тако је поново оживео јеврејскијезик.

Говор и језик Вларумуна није записан у старимкњигама, јер таквих старих књига нема писаних наовом језику; али у сваком вларумунском селу, да некажемо у свакој кући, има где још има по неки старацили стара жена, код којих је остала још нека речнезаборављена а коју млади незнају. Те речи треба данађемо и да их забележимо.

Осим од старих људи где би још могли да нађемонезаборављену реч вларумунску? – Можемо да јенађемо у причама, у којима свака реч има своје место исвоје казивање. А исто тако и у песмама. Јер иако суречи у песмама удешене за певање, оне имају својеказивање.

Где би опет могли наћи реч вларумунску? – Можемоје наћи у надимцима људи, јер сваки надимак казујенешто.

Где можемо опет да нађемо чисте речи вларумунске?– Можемо их наћи код имена животиња и биљака; јерВларумуни њих нису научили гледајући телевизор,него од својих родитеља идући по шумама и пољима.

Где можемо наћи реч вларумунску? – Можемо да јенађемо код имена посуда и послова по кућама сељана.

Где опет можемо да нађемо непокварене речивларумунске? - - Можемо да их нађемо код имена:брда, дубодолина, пропланака, потока, пољана… јер таимена нису научена из географије, него су остала одстарих.

Ако буде воља Божија и ако се потрудимо,можемо да саберемо и да сакупимо на једноместо речи вларумунског језика, и са њимаписати књиге за учење нашој деци.

13

ВЛАОЉИЦАтрěбě сй шћије – уому карје врја сй скрије

ʤ Дз (ʤ = дз, з) ауʤ (чуј), вјеʤ (види)ěĚ адунě (сакупља), албě (бела), бунě (добра)ӂӁ (ӂ = жј, џ) ӂејту (прст), фуӂ (бежи)йЙ йнтрјег (цео), йнаинће (напред)ҹҸ (ҹ = шј, ч) ҹоака (брдо), ҹерју (небо)

Влаoљица има 33 слова, што задовољава потребузаписивања 32 гласа која постоје у крајинском говору,

односно 33 гласа у поречко- хомољском говору. Уфонту Roman Cyrillic већ постоје сва слова која се

примењују у влахољици.

Неко је кроз шалу рекао: “За текст написанвлахољицом Власима је потребно пет минута да

науче да га прочитају. Једна минута дапогледају текст, још једна минута да га

прочитају, и додатних три минута да се чудомначуде како су брзо и успешно савладали

читање на влашком језику.”

14

ВЛАОЉИЦА

Влаољица је азбукěКу ја ворба сй с'адукě

Пин ја скрису сй сě факěГура луми сй ну такě

Ја је фјељ ђе ћириљицěБаш ђин Валакија самйнцě

Фрац дој ђин Солун, а'нҹепутоПистě мулће цěрј а трјекуто

Уњи спун кě нује бунěАша фак марје минҹунě

– Су пиҹоарје вор с'о пунěБун ђи лумје ну гинђеск

Вор скрису ђин Букурјест

Паркје ла Влајињ нује кинШй наказ н'ау пуцйн

Ље мйј багě ш'о нопркě йн сйн– Йј йнвацě ђе слугě ла стрин

Сй ње мйње пја'лор друмЂе мулће уорј тот ње спун:Аша азбукě нује ла РомâњКу ја скрије ај простовањ

аА бБ вВ гГ дДʤДздз,з

ђЂ еЕ ěĚ ӂӁЖј,Џ

жЖ

зЗ йЙ иИ јЈ кК лЛ љЉмМнН њЊ оО

пП рР сС тТ ћЋ уУ фФ хХ цЦ шШ ҹҸШј,Ч

15

Кйнд ље спуњем грај историјескКě вродатě аша скрис ла Букурјест

Сě фак ку урјекја сурдěПаркје ну вор сй аудě

– Аша је лумја, ку минћа крудě

Ну мйј так ку скрис ал ромâњескТот йл лабдě кě је домњеск

Ка ла ној скрија, ну љи пи плакКу алтуја ворбј скрисоарја фак

Ма пинтру ал гол фйрфоћитЂе скрис ну са факут њимик

Йнкě је тајна –њефршйтěШй скрисоарја –њепорњитě

Ку влаољица сй фи порњитЛа врјемја кйнд са пољимит

Пистě ҹинспрјеҹ ањ ҹ'а трјекутШй факултат ам фи факут

Влаољица арје ђе гйндСй ње аперје ђи ворбј лу Сйрб

Ку ја ворба сй'нконђијаскěЉимба луми ноастрје сй уђаскě

Љубиша лу Божа Кићи31. 01.

1. 02. 2012.

16

ВЛАШКА ЋИРИЛИЦА –ВЛАХОЉИЦА

Основне поставке влахољице концепиране су октобра,новембра месеца 1996. године а облик новоприхаћенихслова еволуирао је и дотериван поступно. Влахољицапредставља Вукову ћирилицу којој су придодата 5 (пет)слова за гласове којих нема у српском а има их у влашкомјезику (то су: ě, й, ʤ, ӂ, ҹ). Употреба влахољице, узкоришћење Вуковог правописа, за Влахе јенајбоље решењејер они користе и ћирилицу и фонетски правопис те немајупотребу да уче туђи правопис и азбуку. Муклисамогласници (ě, й) адекватни су руском тврдо е, тврдои, односно немачким муклим самогласницима (ë, ü).Oстала три слова имала би дијалектални изговор:

у крајинском: ʤ = з, ӂ = џ, ҹ = чу поречко- хомољском: ʤ = дз, ӂ = жј, ҹ = шј

Оваква верзија ћирилице подједнако добро задовољаваписање и у крајинској и у поречко- хомољској верзијивлашког језика, јер (ě, й) су истоветна за обе опције, (ʤ) усеби садржи слово (з) које се користи у крајинском; (ӂӁ),(ҹҸ) су са дијакритичким знацима па ће моћи дијалекталнода се прочитају а ӂ добро тумачи писање речи: жој, ӂој;жоака, ӂоака и слично како се користи у Хомољу.

Оваква ћирилица не само што омогућава свим Власима датачно записују свој говор са дијалекталним разликама, већће омогућити и Србима, који то желе, да приближно тачнопрочитају и изговарају влашке речи. Посебно ће то битикорисно за оне Влахе које њихови родитељи нису научилиматерњем језику, а они сами или њихова деца, пожеле дасазнају нешто о предачким коренима.

Супротно тврдњи да Власи без прихватањарoмâнског алфабета не могу у писменој формиизражавати свој говор, влахољица ће показатида Власи не морају постати Рoмâни, како би тек

онда научили читати и писати на свомматерњем језику.

17ОДБРАНА ВЛАХОЉИЦЕ

На селу постоји правило да се баште сеју у пролеће. Ко несеје башту, у јесен нема шта да обере. Ако такве (који нисусејали) у време бербе затекну да из рејона башти долазе сапуном торбом обраног поврћа, знају да је лопов, мада ганису видели где и када је украо. За таквима док пролазекроз село вичу и псују.Слично је и са усвајањем влашког писма а посебно

ћирилице. Они људи који су годинама, чак и деценијамабили за искључиву примену латинице у влашком језику(romansku ili u verziji po APHI konvenciji), а за ћирилицунису хтели ни да чују нити да примењују фонетскиправопис, сада су се појавили као промотери ћирилице итумачи Вуковог правописа. Или, људи који уопште се нисубавили влашким писмом, одједном су постали меродавниза ту област и захваљујући закулисаној подршци структураиз њихових политичких странака наметнули су се каопресудни фактор у одлучивању о влашком језику а себепрогласили за творце влашког писма.

Ево и ја говорим и обзнањујем.Фактички се ништа неће променити али знаће се ко је

лопов, лажов и плагијатор.Сељаци своје њиве и летину штите и бране од стоке,

дивљих свиња, јазаваца и птица а од поштених људи немајупотребе, јер сваки поштен човек ценећи туђи рад и непљачкајући га, даје пример да и други слично поступају,чиме уједно вреднује и брани свој рад и допринос. Наравно,под условом да свако то уважава и на такав начин поступа.

РАЗЈАШЊЕЊЕНакон послератног употребљавања влашког језика у јавној

комуникацији на Радио Зајечару и листу «Ворба ноастрě“, изаписивања истог прилагођеном ћирилицом коју јекористио Јанко Симеоновић, прво значајније промовисањевлашког писма остварио је Паун Дурлић употребом својеверзије влашког писма које је популарно названо„Пауница“. Мада је и сам аутор својевремено потенцирао даје такво писмо стварано да олакшава рад приликомзаписивања влашког стваралаштва са компјутерскимпрограмом, ово писмо је имало широк одјек у јавности.Наредно писмо за влашки језик на коме су писане књиге,

18била је „Влаољица“ од 1996. године. Она је ималапревасходно за циљ да се користи за записивање а да притоме сходно фонетском правопису користи за саваки гласодговарајуће посебно слово. Мукли самогласници по угледуна немачко мукло (ë, ü) или руско тврдо е, тврдо и узети суу облику (е, и) са дијакритичким знацима. Било јеколебања код муклог (е) да се усвоји као руско тврдо (е),међутим, увек би се појавио проблем форме слова уписаном облику, јер би се исто тешко разликовало одписаног слова (з). За гласове који су раније обележаваникомбинацијом слова: дз, жј, шј, узета су слова која бисвојим изгледом асоцирала са словима која су ималаприближно сличну гласовну вредност. Праћењедефинисања облика поменутих слова може се најбољевидети у књигама на влашком језику које су штампаневлахољицом.

Појава влахољице била је праћена игнорисањем,оспоравањем и нападима. Од стране љубитеља латиницепроглашавана несавременом и кочницом европеизације, узтврдње да није примерено да се са њом пише на влашкоомјезику, већ треба усвојити ромâнску латиницу. Када јесазрело уверење да треба нешто учинити на описмењавањуВлаха и када је доказано да је за њих функционалније дакористе оно што већ имају и познају из школског системаСрбије тј. да не треба себи додатно да отежавају путописмењавања на свом матерњем језику, односно када јемеђу онима који су се залагали за усвајње влашког писмапревагнуло мишљење да се влашки језик базира нафонетском правопису, на рашчишћени терен улетела јеНВО „ГЕРГИНА“ и поставила свој барјак, како би себепредставила као творца влашког писма. Наравно да нијенека мудрост или ексклузивно право, да се Вуковојћирилици додају пет слова и одреди им се гласовнафункција. Међутим, ако је то већ било урађено у влаољици,зашто онда НВО „Гергина“ и њени трабанти проглашавајусебе за творце влашког писма? Зар зато што су на јасламавладајућих гарнитура? Поред тога што прећуткују да јевлаољица већ 15 годиина била у употреби, њихов предлогдаје решења која су лошијег квалитета. За мукло (е) узима(а) са дијакритичким знаком (â) које представља застарелорешење из црквенословенске азбуке. Поставља се питање

19шта ће бити када лингвисти из Ромâније као члановиЕвропске Уније, пожеле да модернизују своје писмо тј. (â)замене са неким новим словом. ( Ово је тек узгреднанапомена –не без цинизма).

Мукли самогласници нису спорни, они су са различитимваријацијама коришћени у влашком језику. Међутим,неоспорна је чињеница да је аутор влаољице први пут изфонта Roman Cyrillic пронашао и извукао за употребуслова за обележавање гласова из влашког језика, за које уВуковој ћирилици није било одговарајућег слова. За ранијукомбинацију (дз), пронађено је ʤ (које су људи већ одавностворили вештим спајањем слова дз); за (жј) узето је (ж) садијакритичким знаком (ӂ); за (шј) узето је (ч) савертикалном цртицом (ҹ) које као такво може се сматратиистоветним за крајински и за поречко- хомољски изговор,јер у крајинском (ч) је већ у стандардној употреби а упоречко- хомољском изговору (ҹ) имаће гласовну вредностблиску (шј, ћј). Уместо јединственог слова „Гергина“ нудидва различита слова, при чему (ш) са косм цртицом изнад уписаном облику представљаће проблем за разликовање одписаног слова (т) које је практично такође слово (ш) сахоризонталном цртицом изнад. У чему је разлика између тадва облика? Једино у углу нагиба цртице?! Напокн у чему јепредност или оригиналност код „Гергине“ ако ониупотребљавају (ж) са косом цртицом? Какви су интереси(политички, матерјални) или мотиви похлепе (како би себепредставили као ауторе влашког писма) нагнали чланове„Гергине“ да се од приврженика влаољице преметну у њенеопоненте, представља велику непознаницу – за чуђење инагађање. Међутим, очигледно да након састанкаНационалног Савета Влаха у Петровцу на Млави 3.07.2011.године, на видело су испливали закулисани договорипартијских врхушки, које су се међусобно намириле и радисвојих интереса „Гергину“ прогласиле за аутора влашкогписма.Настојећи да се уздигну на педестал славодобити, ниске

душе које пузе на гомили новца уз звекет монете иоглашавање пропаганде, показале су се налик звечарки подкојом се у њеном походу рони пустињски песак –на комеостају вијугави трагови пузања.

20НУ ЉЕ РУШЙЊЕ

Ла уњи ну љи рушйњеКу гергина а мйндрě нумјеСй'ш факě лабда йн лумје

„ГЕРГИНА“ ку лукру алтуја са лабдатГйнду лу влаољицě а фурат

Йнтйј са ивит ђи ажутатМа атунҹ алта йн гйнд ља дат

Са пус ла словј ђе скимбатСй арěће кě ји аја а лукрат

Фйнкě нује мајсторијаПуња ҹинҹ словј ђе скријаЈи пун пикурј шй конђије

Сй арěће, кě је а лор тапије

А порњит йн лумје ку лабдатКě а факут азбукě ђи скријат

Да сě фак кě ља зујтатКйнд влаољица а пљекат

Аја а фост фйрђе алтуја бањЙнајинћа лу ҹинспрјеҹ ањ

Ма ну ље пи воје ла гогомањЛа влаољицě ји'с марј душмањ

Дар ђе ҹинстě, ор пе бањСа пус паркје кйњ ђе одолањ

Траг ђ'алтуја букатурěДакě пот с'о скоатě ђин гурě

Љубиша лу Божа Кићи31. 01. 2012.

______________________21_________________________ ________________________22_______________________

Аа - члан уз присвојне заменицеи уз глаголски облик перфектаа'пěј, а пěј - е па, е даабаће -одбија, скреће, усмераваабаће апа - одбија, скреће,усмерава водуабаће ворба - наговештава,скреће разговорсě абаће - скрећеабја - једваабурија - испарењаабурјаʤě - испараваабурě вйнту –ветар пириабуровйнту - поветарацабурос - покривен паром, пуниспарења; испарљивабуру - пара, испарењеабушйља - пузећиаверја - имовина,власништво, иметакаверњик - имучанавуту - поседовање,власништвоа авут - имао је, поседовао јеавуторњику - поседник,власник, сопственик (може секористити за савремени израз:аутор = авутору, авуторњику)авуторју - имаоц, поседникавуцйја - иметак, имовина,власништвоага - агаагањи - агеагěрě - удесио, натемпирао,чека погодну приликуадаварат –потврђен;сагласан; истинитадавěру - потврда

адěверјаʤě – приклања се;усаглашава; потврђује; водирачуна, пажљиво реагује ипоступаадěверјала –потврђивање;сагласност, уважавањеадěверјала ла ворбě –сачекивање у разговору,одобравање саговорникуадаоара - по други путадапатоарја –поилоадапату - појењеадапě - поји, напојиадйнк - дубокоадйнкату - продубљивaње,дубљење, удубљивањеса адйнкат - продубило сеадйнкимја - дубинаадйнкјаʤě - продубљујеадйнс - посебно, баш зато,изричито, конкретно, намерноадо - дај; донесиадраку, алдраку - лукав,ђаволласт, као ђавоадунарја - скупштина, сабор,збор; окупљање, сакупљање,прибирањеадунатура - оно што јесакупљено; сакупљање; можеозначити збирадунě - сакупљаадурмит - заспао, у снуадурмиторј –успављујућиадуҹе - доносиадуҹе йн парћаја –сличи,наликујеађету - навика, обичајађиноарја -мало пре, малочасађинтйј - прва, претходнааʤěм - бесквасни; пресанажунату - за Бадњи данцелодневно гладовање као постажунӂе - стиже; долази

ажунсě - стигао, стигло;досегнуо, додирнуо, дотакаоажунсу - стизање; сустизањеАжуну - Бадњи данажутату - помагање, помоћажуњаʤě - пости за бадњидан , у преносном смислу каданије јео цео дан, када гладујеажутамйнту -помагање, помоћажутаторју - помагач,помоћникажутату –помагање, помоћажутě - помаже, испомажесй ажуће - да помогне(наздарављање уз пиће)ажуторј - који помаже; којиима дејство, који делујеажуторју - помагач, помоћникажутура –помоћ, испомоћажутурату –испомагање,испомоћазвйрљит - разбацано;хитнуто, заврљааћеназвйрљитура – хитац; оношто је хитнутоазвйрљића – пустимице,заврљаћеноаиҹа - овдеаја - таајдац - хајдемоајде - хајдеајдуку - хајдук, убојицаајдуҹешће - хајдучкиајлалц –остали, другиајлалц –остали, другиајман, ајманě – скитница,луталица; стока без чувараумблě ајман - иде скитајућиајна - огртач, хаљина, тогааколо - тамо, онамо, ондеакоњерју – велика игла садршком (за шивење врећа,сламарица)

акрјешће – киселиакрит - (за)кисељенса акрит - накислостě акрит ђи бјерје - нетрезни се од пићабјецйу акритурě - пијандураакришор –киселкастакрјала - киселост; салата,туршијаакру - кисеоаку - игла; жаока пчеле (осе)акума - садаакупат - ухваћен, обрлаћенла акупат - онемогућио га дапобегне, опколио га на препад,ухватио га изненадаакупаторју - окупаторакуша - ускоро, сад ћеал - члан уз присвојнезаменице или придеве (замушки род)ала - ала, звералавија - руља; гамадалавија –тушта и тма, најезда(војске, народа)алавиҹос –насртљив,досадан; халапљивалалěу - јадиковка,јадиковање, запомагање;шиканирање, злостављање,тортура; несрећа, невољаа луват йн алалěу - кренуо(отпочео) је са јадиковањем(запомагањем)ма луват йн алалěу - кренулису да ме злостављају, отпочелису са авај мени, „убацили ме умашину, узели ме под своје“алан (алалтě ан) - прeтпрошлегодинеалалалт - онај другиалалт - други (не овај)алалтě - друга (не ова)

______________________23_________________________ _______________________24________________________алалтěјерј - прекјучеалалтěсарě –прексиноћалам - алалалам сйј фије –да му је алалалан - претпрошле годинеалаузу - галама; кркљанацалб - беоалбањацě –са својствомбелине, беличаста; белог тенаалбастра –врста биљке,различакалбастру –розе бојеалбěцу љемнулуј - бељикадрветаалбина - пчелаалбина урсаскě –солитарнапчелаалбинујка - пчелицаалбиҹос –беличасталбит –избељен, побелео,избледеоалбитурљи –рубље, вешалбја - корито за веш; појилоалбјаца - белинаалбјаца окјулуј –беоњачаалбјећињи - бељика дрветаалбјешће –бели;постати беоалбуриу - беличаст; избледеоалбушу - беланацалдатě (алтě датě) –другипут, другом приликомалдраку –ђаволаст, опак;враголаст, несташаналђилаурмě –задњи,последњиалђинаинће - предњиалђиндарěт - који је позадиалђинтйј –први, претходниалђинурмě - који је позадиалмазу ђи тајат стйкла -дијамант за счење стаклаалмйјмарје - највећиалмйјмик - најмањи

алмитриља - другојачијеалмитрја - другчијеалос - виловиталрěу - зли; нечастивиалта - другаалтавит - постао је: фаличан;хендикепиран; инвалиданалтау - фаличан; неспособан,инвалиданалту - другиалтуја (ал алтујуј) - туђе, туђиалтфјељ - друкчијеалтҹе - друго нештоалтҹева (алтě ҹева) –другонештоалтҹињива - други некоалће - другеалћиљи - друге, инеалувату (ђи пйње) –квасацприпремљен са брашном затестоалувацěлу - квасацалуна - лешникалуна војњиҹаскě ђи луватшй дус йн рат - лешникамајлија за ношење у ратуалуну - лескаалуну ал сйрбаћик - мечјалескаал уну - јединиалуњекос - клизав; клизавоалуњекушу –клизавица;клизалиштеалуњету - лесковикалуњикě –проклизаваалцй - други некиаља - те, онеаљаргě - трчи, јуриаљеӂе - бирасй аљагě - да бирааљеӂерја –бирање, избор,изабирањеаљеӂири –изабирарачи, жири

ну с'аљег уна ђин алта - неразликују сеаљергату - трчањеаљергатура –јурњава,трчањеаљес - биран; разговетанворбјешће аљес - говориразговетаноса аљес - издвоји(л)о сеаљесатура - оно што јеодабрано, резултат бирањааљесу - одабир; избораљесура - одабирање, избор,селекцијааљиђинтйј - прве, претходнеаљин - алевпипарка аљинě - алевапаприкааљинат - умирен, смиренсě аљинě -смирује се, умирује сеам - имам; ја самам- ам - ав- ав, ономатопејапсећег лавежаама, ма - алиамарала - горчинаамарě - горкоамарос - горак; чемеранамараҹуња - горчина, горкостамарйт - горак, загорчан;чемеранамарутě - прети; угрожаваамарутě ку пумну - претипесницомамбарју - амбарамерикан - америчкопйнʤа американ - америчкоплатноамйнат - касно, доцканамйнатат - одоцнео; закаснеоса амйнатат пи друм -задржао се на путу, касниопутемсě амйнаћаʤě - касни,закашњава

амйндој - оба, обојицаамйндоуо - обеамин - аминаминат - аминовано; суђеноамињаʤě - аминујеамјећаʤě, мјећаʤě -спречава, обуздава, омета,ствара баријеру, стављаблокаду, крши; штети,повређујеамјецала - вртоглавица;несвестицаамјецěшће - губи свест,добија вртоглавицуамјецйторј - опојан; вртоглавамјецйтура - пијанац;блесавкоамнарју - кресало, огњило,оцилоамњаʤа нопцй - поноћнаутвара која пролази у обликутамне силуете недефинисанеживотиње или навиљка сенаамњаʤěљи - југ (као странасвета)амњаʤу - подне; ужина; југйн парћа амњаʤулуј -према југу, у правцу југаамњаʤу нопцй - поноћамњеʤěшће - ужинаваамњеʤйту - ужинањеампарату - цар, императорампараћаса - царицаампарацйја - царство,империјааму - ам (прибор за вучу коња)амунка, амункě - тешко,мучнойј амункě - мука му је;устручава сеамурцала - утрнулостамурцйт - утрнутамурцěшће - трне

______________________25_________________________ ________________________26_______________________а амурцйт ђи фриг - утрнутоод хладноће, укочанио сеан - прошле годинеан цěрц - претпрошле годинеандěрě - заподеваану - годинаану ал ноу - нова годинаањи - године; годовиањинат - закачен, окаченањинě - закачиње, качиањину - ива, јова, јововинаањињишу - ивик, шумајововинеапа - водаапа бигјеритě - кречњачкаводаапа минаралě - минералнаводаапа морцаскě - ледени знојапа скумпě - обреднонамењивање воде за покојдуше; апа скумпě сě дě ђипоманě ђила жоја марје пйн ламошй ђи фраӂ, да о траӂе офјећицě, шй ла ʤěоа лу мошйђи фраӂ сě пуње помана луапа скумпěапа цймпуроасě - газиранаводала трjекут апа - ознојио сеападуку - водовод, аквадуктапарала - брањење, заштитамам апарат - бранио сам се,

одбранио сам сеапарија - водурина, воденопространствоапатос - водуњав, водњикавапěрě - брани, штитисě апěрě - брани сеапипијату - пипањеапипије - пипаапљакě - сагињаапљакě мњији - подој јагњади

апљекат - сагнут; подојенапљекатоарја - дојиљауоаја апљекатоарје, карје нудě ла мњел сй сугě шй моарě сйсě цйнě пйн мњелу суӂе. Ђеајала виће сě скимбě нумиљи, сйшскимбје нарау -апљекаторј - који се доји,(сисавац, одојче)апљекату - сагињање; дојењеапринђе - пали (користи се и усмислу уључује: сијалицу,шпорет)апринс - упаљенапринсура - паљевинаапроапје - близуапропијаʤě - приближаваапропијату - приближавањеапса - апсаапсанӂиу - апсанџијаапукату –започињањеапукě - започињесě апукě ђи ја - „набацује„ сенекој женисě апукě ђи јел - започињерасправљање са неким, задевазађавицуапукě йн лумје –иде (одлази)у светапушйна - водуринаар - биарама - бакарарамашу - опкладасě (а)рамашěшће - клади сеарањешће –храни; товиарањит - нахрањен; утовљенарањиторј - хранљиварањиту - храњење; товљењеарат - изоран, пооранаратарја - показивањеаратарњик - за показивање;за пример, за угледаратат - показан

арататорју - показатељ, којипоказује, показивачӂејту арататорј - кажипрстаратату - показивањеаратě - показујеарату - орањеаратура - ораница; орањеарбиу - арбија, сабијач,набијачаргасала - штављењеаргасěљиљи - средства заштављењеаргасěшће - штављује, штавиаргаторју -најамник, печалбараргацйја - најам, печалбаардаљу - горушица, мустрадаардоу - аковарђала - жегаАрђалу (ал рěу ђалу) -топоним на путу измеђуГорњане и Тандеарђаоа - земуница у којој сеткало платно од кудеље;јамица за подношке при ткањукод првобитних разбојаарђаторј, арʤаторј –горљив, са својством горењаарђе - гори; спаљује; жежеарђедоарја (арђе ђе доарје)- страст, занос; бунилоарђелос - горљив; врео,ватрен; страственарђерја - горење, горљивостарђију - паприка (љута)арě - ореарěцу - кобац, ветрушкаарӂинтарју - кујунџија;мењач новцаарӂинтат - посребренарӂинту - среброарӂинту ал виу - живаарйнгу - црквено звоноарймасарју - пастув

арија - гумноаријушу - полудивља јабукааријуш - јабуке које нићу изсеменаариҹат (пěру, пјеља, пйнʤа,блана) - храпав; накострешенариҹат ла гурě - екцем наустимапјеља ариҹатě - перутава кожаариҹу - јежарје - (он) имаарјету, арту - блиска околина,видокруг; ареал, стаништеја дат ун арјет - обишао јеоколо један кругфи йн арјету луј - буди ублизини њега ( у његовомвидокругу)арјећиљи - приплодни ованарку - гудало; лук; опруга,гибањарку ђи лаутě –гудаловиолинеарку ла фјарě –опруга накљусамааркурљи ла кар –гибњевина колимаарма - оружјеармата - армијаармамйнту - наоружањеарматорј - наоружавајући,који наоружаваарматорју - оружарармацйја - војска, армијаармуњика - хармоникаармуњикашй - хармоникашиармуњикуца - усна хармоникаармашу - армијац, војник;оружар, оружникАрнаглавјењи -РудноглавциАрнаглаоа - Рудна Главаарнěут - тврдокоран,непопустљив, безосећајан

______________________27_________________________ ________________________28_______________________арнěуту - јатак, тврда веракоја не издајеарњик - марљив, реван;имућанарпја - крилоарс - изгорен; спаљен;загорео; прегореоарсура - огоретина;опекотина; згариштеарћија - хартија, папирарцагос - набусит, дрчан,осоран, ђангризив, свадљив,помаман; арогантан, осионарцагурљи -дрчност, осорностарцарју - врста дрветаарцоага - кљусина; старкељаарцу - месопусни данаршйца - присој, песковитои шљунковито земљиштеизложено припеци сунцааршоу - лопатаасарě - синоћаскултамйнту - служењеаскултарја - служење;слушање, прислушкивањеаскултарњик - послушан,услужанаскултаторју - (по)служитељаскултату - служење;слушањеаскултатура - служење;служба; услугааскултě - прислушкује;слуша; служи, послужујесě аскултě - помаже се, служисе, испомаже сеаскуће - оштриаскуцймја -оштрина, бриткост,наоштреност; зашиљеностаскуцйт - оштар; наоштрен;зашиљен, шиљатаскуцйтоарја - оштрилицааскуцйтура - оштрица

аспрјала - храпавост; строгостасприу - претежно храпав,храпавичастаспру - храпав; строг, строго;оштар у смислу жестокаспру уом –строг, жесток човекаспрě врјемја - оштра клима(време, зима, ветар)асприт - похрапавео; постаострогаста - овааставарě - летосастајарнě - зимусасталу - стоастаљору - сточићастаноапће - ноћасастарě - вечерасастапримоварě - пролетосастатоамнě - јесенасастěʤ - данасастрйнӂе - сакупља; сажимаастрйнс - сакупљеноса астрйнс - окупили се;сакупило сеастрйнсу - окупљањеастрйнсура - збир, скупинаастора - оних дотичних,онимааструкě - покрива, прекривааструкамйнту - покривач,покривкааструкамйнту кěшй - кров,покривка на кућиастуја (а лу ěста) - ономе,дотичномдěј астуја, а лу астуја, ђин(ђила) астујааступат - зачепљен, запушенаступě - зачепљује, запушујеаступушу - запушач, затварачатйрнě - (за)качи, закаћињеатйрнат - окачен, закаченатйрнатоарја - закачка

атйта - толико, толикиатйтě - толикатот атйта - исто толикоатйтушка - толицко, оволицноатунҹ, атунҹа - тада, ондааћијату - дотеривање,удешавање, утезање, опремањесй ма ћиј - да се удесим, да седотерам, спремим, дапритегнем одело, обућуау - јао; имајуау лěлě - јао леле, авајји ау - они имајуауђе - чује; дознајеауʤйту - чујењеауʤйтура - гласина; проглас,вест; чујностаурарју - златарауратура - позлатаауру - златођи аур - од злата, златноафарě - напољеафиону - опијумафлě - налази, проналазиафумат - димљен; накресанафуматоарја - пушницаса афумат - загорео, имамирис дима`са афумат`- накресао се,напио сеафумě - дими; пуши (дувани)афумјаʤě - дими; пушиафурисйт - анатемисан,ђаволисан; ђаволаст, лукав,незгодне наравиафурисйту - сатана, луциферац - стеаца - конацаца киптори - конац који сеобмотава око дугмета или дваконца (тракице) који семеђусобно везују где језакопчавање без дугмета

аца ла фириз - линија покојој сече тестераацйцйје - потпаљује,распирује; раздражујеацйцаторј - раздражујући;подстицајан; провокативан,изазованацйцаторју - подстрекач;подпиривач; провокатор,изазивачацйцату - раздраживање;распиривањеаш - би, бихаша - да; тако, таквошй аша йнаинће - и такодаљеашаʤамйнту - притисак;улегнућеашаʤарја - притискивање;слегнуће; сагињањеашаʤат - притиснут; слегнут;сагнутса ашаʤат - слегло се; налеглоса ашаʤат пи лукру -притиснуо (навалио) на посаоса ашаʤат пингě јел -обрлатили га; приклонили се књемуашаʤату - притискивање;слегнуће; сагињањеашаʤě - притскује; сагињеашаје - тако јеашћа - ове(а лу) ашћија - дотичне(поменуте), дотичних(поменутих)ашћатě - чека; нада сеашћаптě - чека; нада сеашћатě-мě -чекај ме, сачекај меашћептарја - чекање;ишчекивање, надањеашћептату - чекање,очекивање

______________________29_________________________ _______________________30______________________ашћернут - положен, прострташћернуту - простирка…ђе кулкат - постељина…ђе опинкě - уложак заопанкуашћерње - простире; положиаҹерě - вребааҹи - ту, тунааҹија - ту, тунааҹиљи - игле

Бба - маба ауʤ ту - ма чујеш тиба јо ну - ма ја неба јо - не ја, јок јаба уну, ба алту - ма један, мадруги; те један, те другибаба - старицабаба оарбě - игра ћораве бакеса бабит, уому карје са факутка баба - направио се као бабабабалуку - бабалук, старина,дедовинабабјеск - бабскибабјешће - бабски, на бабскиначинБабиљи - баба мартабабошћоајка - бабетинабагат - стављен, уметнутбагаторју - пуњач, пунилац,угуривачбагě - меће, тура, уносибагě минћа - води рачуна,имај на умубагě сама - води рачуна, пазин'а багат ђи сама - није спазиобаглама - баглама, шарка

багламјељиљи, бěгламјеље- шарке на орманубадěју - бучкало за маслацбажокура - лакрдија, шега,исмејавање, ругање, спрдњабажокурос -лакрдијаш, шеретбазјену - базенбајатоњу - момчинабајату - момак, младићбајацěлу - момчић, момченцебајацěндру - велики момчићбајацěск - момачкибајацěшће - момачки, намомачки начин; проводимомачки животбајацйја - момаштво,момачко добабајбараку - јелек, прслукбајбоку - збијена гомиламјерг бајбок - збијено крдооваца у тркубајлогу - уметак, ојачање одпарчета гуме или коже који сеумеће на спољашњим гумамакола или бициклибајра - упртњача, рукохват (накорпи, кофи, цегеру, ташни)бакшйшу - бакшишбалан, бěлан - белацбалабан - балабан, огроманчовекбаластру - розебалаура - коровска биљка салистом налик кукурузубалауру - смукбалаҹу - рибарбалаҹиту - рибарењебалбањит –оклембешен,поколебансě балбањеск - опхрвају себалбатаја - пламен; буктињабалбатаја фокулуј - пламенватре

балмјежала - сплеткарење,трачарење, мешетарењебалмјежěшће - сплеткари,трачари, мешетарибалмјежос - житакбалмјеш- талпјеш -балмушу - прокисо млад сирупржен са пројиним брашномбалону - балонбалос - балавбалта - барабалтаку - дубока бара; језеробалтоака - баруштина,баретинабалуц - розе, белкастбалћина - мочварабалћинос - мочваранбаљегос - запрљан балегомбаљига - балегабаљигарју - балегар; ђубребаљиљи - бале, слинебанда - трубабандашй - трубачи, свирачибандашу - трубач; бандажбандјерју - бандерабанка - банка; десет динарабанкарија - банкарствобанкарју - банкарбанкина - банкинабанкјету - банкетбану - новчић; банкнотабања - бањабањи - новац, паребањиулуј - новчано, у новцубараба - барабабарабар - упоредо; подједнакобарабоју - барабетинабарака - баракабарба - брадабарба капри -бусика, типсинабарба ла коасě –широки деосечива косе

барба сакури - део сечивасекиребарбарит - поравнат,уједначенбарбарјала - уједначавање,равнањебарбарјешће - поравнавабарбату - муж, супругбарбатушу - мужјакбарбацěшће - мужевно,својствено мужубарбацйја - брачни статусмужабарбија - подбрадакбарбијерју - берберинбарбос - брадатБарбура - Варварабарда - брадвабардаку - бардакбарʤа - родабарјем - барем, макар толикобарјет(к)а - береткабарка - барка, чамацбаркарју, баркаӂиу -чамџијабарна - „пуна капа“, имасвега; прекомерно трошење,распикућство, расипавање;лумперај; хаос, ршумбасама, басамйка - ваљдабасамаку - степеникбасамаҹиљи - степеништебаскија - пречага у оградибасу - басбасујешће , бěсује - басирабатаја - туча; батине; борбабатаја ђи жок - спрдња,исмејавањелукрě ђин батаја ђи жок -офрље ради, фушерише некипосао, саботира посаобатајашу - борацйн батаје - у правцу, на ударубатајос - борбен; склон тучи

______________________31_________________________ _______________________32______________________батајосу - убојица, кавгађијабатарка - чабар (већи)бататарњик - борбен;упоран; насртљив, навалентанбататарњиҹија - упорностбататорј - насртљив; борбенбататура - утабано место,ледина; поприштебататурит - утабан, утртбатěћеҹерју - убио те богбатјерја - батерија,батеријска лампабатрйн - старбатрйна - старицабатрйна (коло) - стара влајна(влашко коло)батрйњаца - старостбатрйњешће - старачкибатрйњи - стари; прецибатут - испребијен, бијен;набијен, сабијенбаћала - поткабаће - бије; млати; удара;набијабаће арйнгу - звони црквенозвонобаће брума –пада сланабаће вйнту - дува ветарбаће ђин палмје - аплаудирабаће ђин ěрпј - маше крилимабаће ђин коадě - маше репомбаће ђин уокј - трепће очимабаће кěрцйљи - игра картебаће коаса - клепа косубаће ку краҹи - рита себаће ла ушě -лупа на вратимабаће пјатра - пада градбаће ҹоариҹи - ваљави сукнома баће папуку - убива меципеласě бат вйнцй - мешају севетровисě баће - бије се

йш баће жок -руга се, спрда сейш баће љимба ђи ҹерјугури - говори реда радибауторј -пилац, онај који пијебауту - пијењебаутура, бјеутура –пићебауца - белутак; кварцни песакбауцарју -камењар од белутакабаш - баш, већбашћаоа - башта, вртбашћеларју - баштованбашћелуку –баштованство,повртарствобаҹ - батлија (чобанин чијестадо има највише млека)баҹија - станиште за испашуовацабěл - бео, белкастбěлан, балан - белацбěлу, бјеља - белацбěшка - засебно, одвојено,обашкабěшкашала - одељивање,одвајање; подвајањебěшкашйт - одвојен; одељенбежйнарју - пролетер;избеглицабежујка –шило; шпенадла,игла без ушицабеј - светлосмеђ, драпбејка - куна златицабекерју - нежења, бећарбелћим - ваљда, вероватно,мождабелҹугу - алка, беочугбелҹугу ђи пус ла порҹ йнбот, ботњица - брњицабељаоа - невоља, белајрě- бељаоа - страшна невоља,велики белај, катастрофабељит - огуљен од корео бељешће - награбусио је,надрљао је

бељитура - огуљено местобербјеку - ованберегјата - душник; жила умесуберекјету - летина, род;изобиљебескјекјера - кревељко,бескјекјерат - искревељенбећаг - нездрав; фаличанбећежйт - фаличан;хендикепиранбећежйтура - фаличност;ожиљакбећешаг - болешљивбешйка - бешика; плихбешйкат - са плиховима, пунплиховасě бешйкěје - добија плиховебешйкуцйљи –пурци,шљиве џанарикебешйкуца - плихбешйна - прдежбешйносу - прдоњабйз - ономатопеја зујањабйза - зујалица; инсект којизуји; у Црноречју име за пчелубйзаиту - зујањебйзајка - зунзарабйзакоање, бйзакоањиљи- ђинђуве, тричарије, трице икучине, којештаријебйзěје, бйзоање - зуји,зунзарибйзга - размаженко,плачљивкобйзгаит - размаженсě бйзгěје - пекмези се,извољева, закерабйзгйјитура - размаженко,плачљивко, закералосě бйзгоање - пекмези себйзйјитура - зунзарацбйзна - помрчина; тамница

његура бйзнě - мркли мракће багě йн бйзнě - стрпаћете у тамницубйзоју - висуљакстě бйзој - стоји као висуљак,штрчи укрућенобйзоњала - зујање; лапрдањебйкйрљијљи - ситнице ипроблемио сутě ђи бйкйрљиј - стоситница и проблемабйксала - гужва, стешњеностбйксйт - стешњен у гужвибйлбěје - трепери, пламсабйлбěје фоку - трепери ватрабйлҹу - вашарбйр- бйр - израз за вабљењеовацабйр-ица - узвик дозивањаовацабйрдауш - максимална ватра,пуном паромбйрк- бйрк - команда заумиривање овцебйркајала - преметање,преметачина; рад без редабйркаиту - преметање,претурање по нечемубйркěје - премеће, претурабйрлогу - смеће; брлогбйрна - греда, брвнобйрнарјаца - брвнарабйрнашу - гајтанбйрца - кика, перчин,плетеницабйршйтура, вйршйтураогашулуј - терен одаклепочиње формирање потока,удолина испод врха брдабйту - штапбйту ђи коастě - ребробйту ђи машйнě – палидрвце

______________________33_________________________ _______________________34______________________бйту пи поманě - штап напомани за одбрану одприсвајања намењеногса факут бйт - од хладноће сеукрутио (залеђен веш, покојник)бйћикос - дрвенастбйшнарија, бушнарија –густ дим и чађ, прашинчинамјерӂе бйшнарија –густдим и чађ или прашинчинакоја куљабйшњала - шикљање,куљање; нагло избијањебйшњешће, бушњешће -шикља, куља; избијабибану - гргечбибěје - угиба се и вибрирабигерју - јако извориште накречњачком терену, вруљабику - бикбиковит - особина непотпуноуштројеног бикабикоњу - велика каменицабила - кугла; камарабила ђе фок - буктињабиљету - билет; сточни пасошбиње - добро,биње-вењит - добродошаобиње-војит - пожељно;пожелети, изволетибињиљи - благостање,добробитбињишор - полако, лаганобироу - биров, телалбиру - данак, намет, порезбисěрика - црквабиулу - бивобиуљица - биволицабицу - прамен; чуперакбицос - праменаст, саситним увојцимабишћала - луталица; битанга;џукац; беспосличар

биҹу - бичбиҹу ђи ацě - дењак конацаза крпљење, дужине 50 – 70 см.бја - пијебја тутун - пуши дуванбјасě - прдибјат, б'ат - пијанбјеку - бренербјеља - белац, белкобјенʤйљи - трубебјерја - пиће (алкохолно)бјестрйга - у неповрат,недођијабјету - јадничак, сиромашкобјецйја - пијанство, пијанкабјецйјос - склон пијанствубјецйјосу - пијандура,пијаницабјецйу - пијаница, пијанац;склон пићубјецовану - пијандура,пијаницаблагě ђи уом - благ, душа одчовекаБлаговјешћана - Благовестиблажйн - благ; кротакблајин - кротак, доброчудан,добродушанблана - даскабланат - има једну страну каодаска, пљоснатблањиу - пљоснато, наликдасциблањиулуј - пљоснато,положенобластамат - проклетбластаматура - проклетствобластěмě - куне, проклињебластěму - проклетство, клетваа факут бластěм - за злочингде није откривен кривацоштећени позива цело село наодређеном месту да свако уз

упаљену свећу прокуне кривца.Ко не дође, јесте сумњив, а акодође, куне и ако је кривприхвата клетву на својепотомство. Сличан начинклетве је да 40 људи попијучабар од 50 литара вина и кунузлочинца како ко зна и уменајгоре што можеблйнд - питом, кротакблйнда, блйнʤйљи -копривњача, плих од алергијеблйнђаца - питомост, благост,добродушност, доброчудностблйнʤйја - питомост;питомљење, припитомљавањебљау - неоштар, тупбљау - дрвена осовина кодзапрежних кола, односногвоздени додатак на њимабљау на ʤйс - није лануобљеује кйнљи - повременолаје пасбљиду - чанак, зделабљож - туштма и тма,неизбројива хрпа (богиње нателу, пчеле у роју)боала - болестбоала рě - епилепсија,падавицабоала ускатě –сушица,туберкулозабоалкě - устајало, бљутавобоабиљи - зрневље, зрнадě ку боабиљи - гата у зрнабоамба - бомбабоарфиљи - изнутрицебоаска - џибрабоата - маљ, чук, мочуга“боата” - “шипак”

боата пиројулуј - глава ексерабобат - крупнозрнбобйту - округао водени вир

бобику - куглицабобику ла кйнтарј - тег накантарубобику ла клопěт - клатнозвонабобицйљи - бобицебобој - као зрно, зрнаст,округластбобокоју - велико зрно,зрнчина (топоним на Дунаву усрпској транскрипцији: Бабакај)бобоку - детелинабобоку ал алб - бела детелинабобоку ал рошу - црвенадетелинабоболоашйљи - шљивеџанарикебоболој - округао, округластбоболош - округао, акругластбоболошаʤě - заокругљује,прави лоптасти обликбоболошат - округао,заокругљенбоболошу - кугла, лоптицабоборонцу - округластаизбочина, лоптаста џомбицабобоћит - лоптастонабрекнут, набубренса бобоћит поарка - крмачатражи вепрабобошат - заобљенбобу - зрнобобу ђе бобит - вешплавбобу ђе турб - врста биљкебобоҹелу - бела детелинабобрјеку - бубрегбогдапрост - Бог да простибодоноасйљи - дрангулије,крш и лом, старе стварибођикајала - чачкање, џарањебођикěје - чачка, џарабожу, божй - бурјан

______________________35_________________________ _______________________36______________________божй ђи жојмарј - сувибурјан за обредну ватру наВелики четвртакбознакйт ђе марје - веомавелики (служи за поређењеживих бића: биљака,животиња), огроманбојерјешће - богаташки,луксузнобојерју - богаташ; великашбојерлуку - богаство; раскошбокат - широких боковабоканат - овалануом боканат - човек широкоговалног лицабокалу - бокалбокофјеља - бућкуришбоку - бочни отвор на буретубоксај -смождено воће, поврћеболбојат - избечен,разрогачених очијуболбојату - избечени, буљавиболбора - врста травеболборосěшће - блебећеболбоћињиљи - зелениш;поврћеболдањит - подбоденболдорјел - шиљакастболдорос - са шиљакастимиспупчењима, бодљастболду - шиљак; чиодаболду фусулуј - доњи шиљаквретенаболђешће -подбада; подгуркујеболђију - пудлицаболђит - подбоденболђиш - подбадајућиболнавит –болестанболнавитура - болешљивкоболнавиҹос - болешљивболнау - болестанболобрјаз (боболош брјаз) -округласто шарен

болобрјећиљи - врставоденог инсектаболовану - велики камен(облутак) из речног коритабољешњица - болест,епидемијабољешће - болујебомбěрдује - бомбардујебомбикату - бокс; ударањепесницомбомбоана - бомбонабомбонарју - бомбонџијабомбоњала -гунђање, мумлањебомбоњешће - гунђа, мумлабонковјешће -сě бонковјешће (бонкěје)боу - претеће мукање бикану ће бонкањи, сě ʤйҹе кйтрěкопил кйн плйнӂе рěу шй нуврја сй такě -боргоцěлу - кукурекборђију - земуницаборйндěу - умокац одсвињетинеборйшкаиту - праћакање,преметање са ритањемборкант - бабурастпипарка борканатě - бабураборосу - маљ, мацола, чукборуга -дубодолина, вододеринаборцоју - велики камен,каменчугаборҹу - сирће од прокуванекомине (течни део џибре), увреме гладних година јело се сакачамаком; (у рускомборшћ=кисела чорба од поврћа)боскајит - умазан од воћабоскорођеше - богороди;блебећебоскофјала - мрља, мазаријабоскофјељиљи - мазаријебостану - бостан

бот- грос, бод- грос, под-грос - врста птице, жуја ,златкаботошаʤě - заобљује врх;затупљујеботошат - заобљен; затупљен,тупоботу - њушка, губицаботу кйршйји - почетак кршаботу сакури –чеони деосечива секиреботуру - дебљи крај дрветаБоћаʤа - Богојављањебоћеʤату - крштавањебоћеʤу - крштењебоћит - затупљенса боћит уојљи - стадо овацасабијено у гомили због врућинебоцоака - лопта; чешљуга,сикавица; главоњабоцоку - лопта, куглабоу - вобоу баби - стрижибубабошћина - восковинабошћинарју - откупљивљчвосковинебраду - бор; чамовинабрађишу -борова шума, борикбразда - браздабраздат -браздаст, са браздамабраздујит - избразданбрама - бравабранкот - вагабунд, битанга,лош човекбрањишћа - шума високихстабалабраца - прса(ла) йн брацě - загрљај, узагрљајса луват йн брацě -загрлили сеса луват ла брацě - ухватилисе у коштац, рвају себрацарја - наруквица,гривна; колут, обујмица

брацарја ла коасě - косилобрацарја плугулуј - део плугабрацу - нарамак, дењакбрацу ђи туљењ -дењак шашебрацу ђи фрунʤě - дењаклисникабрацуит - спакован унарамак, направљен дењакбрашовиљи - гегови,скечеви, смицалицебраҹинарју - учкур; појасбраҹира - трака; тканицабраҹира ђи йнҹинс - тканицабрěцује фрунʤа - удењујелисникбребењелу - врста цвећабрйгла - брдило за ткање,набрдилобрйгларју - мотка на којувиси брдилољегат брйгљеће - чврсто имного увезанбрйндуша –мразовац, каћунбрйндуша галбинě - златнишафранбрйнʤа - сирбрйња - колено (родбински),покољење, генерацијабрйу - појас; струкбрибјећиљи - врабацбрију - врста биљкебриҹагу - бритва, ножићбриҹу - бријачбрјаз - шарен са пругастимшарама у облику браздибрје - бре, хејброанка - конрабас (жичани)броаска - жаба„броаска“ ла ваҹ - сточнаболест код говеда, настајенакон прехладе полип удебелом цреву говедаброаска рйпоасě -врста жабе

______________________37_________________________ _______________________38______________________„броаска“ ла моарě, пи ја стěкалкйју мори - део исподводеничног вретена„броаска ла оцěт“ - гљиваоцатног врењаброаска ђи пи супарјеће -крастава жабаброаска ку ҹован - корњачабробда - кромпир (локализамиз Горњана)бронкашу - свирач наконтрабасубронкěје - свира на контрабасубронтавит - тврда отеклинабронцу - бронзаброскану - жабац (копнени)броскоју - велики жабац,жабетинабротаку - жабац (водени)бротаҹешће –тумара ноћу,лута по мраку, маглибрука - шило; шиљакбрума - сланабрумарјелу - октобарбрумарју - новембарбрумјаʤě - пада сланабрумајит - покривен сланом;опаљен сланомбрумат - покривен сланом;опаљен сланомбрусу - конус, купа, купастиобликбруц - боцбруцěје - боцка са нечим, санеким шиљком пробадабруҹешће - чачка; џарабуба - рана, бубуљица, крастабубиљи - богињебубиљи а љи миҹ –мале(дечије) богињебубиљи аљи марј - великебогињебубоју, бубоњу - чир

бубос - бубуљичавбугарјаска - коло за игрубугарјешће - бугарски језикбудингу - пудингбудуроју - воденична буква,бадањбуʤа - усна; ивични испустбуʤа ла уоалě (флашě) -ивица лонца,флашебуʤат - великих усанабуʤěрња - надимак за човекаса великим усанамаа пљекат ку буʤйљиунфлаће - полази (одлази)празних руку, ускраћен за некосвоје право, без сатисфакцијебуӂјаку - коров,испреплетени отпаци гранабуӂука - глупан, тупавко,блента, будалабужору - божурбуздукану - буздованбујеђа - биљкабујеђа ђи ҹерњалě -вранилова травабујеӂет - коровштинабуката - плодбукаћиљи - летина, усеви,плодовибукатура - комад, парче;комад месабукљуку - згњечена хрпа воћабукурија - радост, радовањесě букурě - радује себукурос - радостан, срећанбулʤěшће - шикљабулʤěшће сйнӂиљи пи нас- шикља крв из носабулʤěшће спума ла гурě –избија пена на устимабулмаку - умокац од зечетинебумбаку - памукбумбу - дугме

бумбурјаца - тастатура (написаћој машини, командномпулту, компјутеру)бумбури - тачкаста испупчењабумбури ђи гјацě -иње на водибумбурији - квржице, тачкастаиспупчења на кожи (Пи пјеље сěфакут бмбурији ђин скалдату йнапа рěҹе ор ђи фриг)бумбурјелу - квржица;тастерчићбумбуру - тастербумњица - буљинабун - добар, добро; уредубун-ажунсу - добро сустизањебун-вењиту - добродошлицабун-фаҹерја –доброчинство,добро делобунарја, бунарју - бунарбунарјешће - буши (прави)рупе у нечему; роварибунатаћа - добротабунаћик, бунатаћик -прилично добарбунě - добрабунě-каља - добро сусретање(сйц фије) каља-бунě –срећанпутбунě-сама - опрезно, пажљивобунě-сара - добро вече(рамйњ ку) сара-бунě - лакуноћбундуку - ступ, стуб у оградибундушала - подбуњивање,роварење, подбадање,сплеткарењебундушěшће (пйнě мјерг йнкйрд дау вићиљи уна йн алта кукорну йн буртě, шолд) - ровари,сплеткари; подбадабуњаца - доброта; добробит;доброчинствобурајала ђи плоаје - роница,ситна киша

бурěје - сипи, ромињабургиу - бургијабургина, вургина - греда уоградибурдоафиљи –неуредноодбачено старо одело и стварибурдукаљиљи –неуредноодбачено старо покућство истварибурдушу - ларва инсектабурику - пупакбурику ӂејтулуј - јагодицапрстабурику помйнтулуј - центарсветабурјећиљи - гљива на дрветубурјећиљи ђи пе фаг -буковачабурјећиљи ђи ступј - гљивакоја расте на храстубурјецй миҹ - врста ситнихгљивабурјецй пјастрěʤ - врстабуковачебурка - капута луват бурка йн умјерј -огрнуо капутбуркјеш - капутлијабурма - наврткабурта - стомакбуртанос - великог стомакабурћа - трбоња, шкембабурћиљи - изнутрицебурујана - биљкабурфајит - испреметен,растресенбурфарју - преметачина; оношто је растрешено, испреметанобурфěје - претура по нечему(слами, земљи, гомили одеће)бусујоку - босиљакбусујоку ал пистриц - врстацвећа

______________________39_________________________ _______________________40______________________бутавит - надувен од отеклинебутавјала - надутост одотеклинебутоарка - дупља у дрветубутоју, бутоњу - буребуторкос - са дупљом, шупаљбутурлагу - чабарбутуку - рачва затворенаклином, ставља се на предњуногу некротке стокебуфану - дошљак, дођошБуфану - Мајданпечанинбуфěје, кйнд сě дě ла ҹињивайн буртě, јел буфěје, ор кйнд сěбаће во витě ја буфěје -буфњала - фрктање; сукљањебуфњешће - фркће; сукља,куљабушнарија –густ дим и чађ,прашинчинабушњаку –густ дим и чађ,прашинчинабушћану - пањбушћану ђи вије - чокотбушћуроага - страћарабуҹаоа - биксна, чаура; писакна инструменту буҹинбуҹаоа (гаљецй) мори -чаура за сужавање воденичногципона због мањка водебуҹину - пастирски музичкиинструмент у облику цеви,налик фанфарама, рикало;израђује се од стабла биљкебуҹин или од увијене липовекоребуҹину - биљка цевастог стаблабуҹуми курулуј - дебело месона задњицибуҹуму - високи пањ

Вва - ћевага - вагавагарју - вагарвагауна - дубодолинавагону - вагонвагоњету - вагонетвадра - ведроваду - газ на рециваʤуту - виђењевај - авајвај-ђе-јел - авај њему, јао њемуваја - река; долина поред рекевајала - ваљавицавајалӂиу - ваљавичарвајтату - кукање, јадиковање,вапајвајуга - дугачка долина поредрекевака - крававакарјаца - говедарниквакарју - кравар, говедарваку - време трајања,временска еравалкалуца -валу - увитак; таласвалушу - свитак, ролнавалушу ђи пођит - увијенинабој од сена и блата заоблепљивaње плафонаваља - река; долина поред рекеваља фундатě -река понорницаваљењи - равничари, житељиу речним долинамавам ( ва ам) - сам вамвама - ујам, ушур ; таксавамна - царинарницавапаја - пара; врелинавапаја ђе абур -талас испарења

вапаја ђе фок - јара, врелинавапору - брод, паробродвапорјелу - бродић, малипаробродвара, вěрљи - лето, летавара, вјарљи - сестра од тетке(стрица)варга - пругаста шара,штрафтаварга ла коасě - угластиојачани део на коси за кошењеварʤа - купусварʤарија - купусиштеварʤйшоара кěшй -чуваркућаварњикица - кречаницаварњица - кречанаварњиҹери - кречариварсату -повраћање; просипањеварсатура - бљувотинаварсатура ђи пјатре - сипар,обрушени каменварсату зори - сванућеварсě -излива, просипа; повраћавару - кречварујит - окреченварујиту - кречењеварујала - резултат кречењаварујка, варујкиљи -другарица, посестримавасарија - судови, посуђевасйљи - судови, посуђевасу - суд, здела, посудаватра - огњиште; обухватђе о ватрě - површина(обухват) величине огњиштаватра фокулуј - огњиште ватреватрају - лопатица за жарвěгује - балансира, осцилира;одмерава, процењујену вěгује - није у равнотеживěдув - удоввěдува - удовица

вěдувě - удовавěдувија - удовиштвовěдувје - удовицевěдувоњу - удовацвěлу - копрена, вео; завојвěмује - узима ушур (таксу)вěру, вјери - брат од стрица(тетке)вјерј ђин фрац - друго коленовјерја дојља - треће коленовјерја тријља - чеетвртоколено (родбински)вěзу - својствовěрује - кречивеверица - веверицавеверицоју - веверацвеђења - призор; виђењеса дус ла веђење - отишли суна сусретање (упознавање,виђење, уговарање просидбе)веђерја - светло, светлоствеђерја окјулуј - зеница;очњи видвеђерјаʤě - светли, осветљававеђерату - осветљавањевек - довека, занавеквекит - стар, остарео; похабан,изношен, избледелих боја(мисли се на одећу и ствари)векј - стар; похабанвенћилу - вентилвењирја - долазак;пи вењире - кад се може, кадасе има слободног времена, удоколицивењинос - отрован; сукрвичаввењину - сукрвица; јед;животињски отроввењиту - долажење, приспећеверђаоа - штап за ударање убубањ; шипка за пуњење пушкеверјесйја - вересијавероћику - нераст, вепар

______________________41_________________________ _______________________42______________________весаљија - весељевеспја - осавеспарју - осињакветриҹа - врста биљкевешћежйт - избледелих боја(односи се на платно или одећу)вешћељит - изношен, похабанвеҹина - комшикавеҹину - комшија, суседвеҹија - вечноствеҹињаца -старина; комшилуквйжаиту - шевање;вйжěје - шева, иде цик цаквйжоање - истиче млазомвйжоју - млазвйлва - вилавйлвос - виловитвйна - венавйнаторј - успешан у ловувйнаторија - лов; ловинавйнaторјеск - ловачки; ловевйнaторјешће - ловивйнаторју - ловацвйнату - ловина, улов; ловвйнацаоа - модрицавйнацěљиљи - врста цветавйнацйка - мала модрицавйнěт - плаввйнěт йнкис - тамноплаво,тегетвйнтěлатору - вентилаторвйнту - ветар; ваздухвйнту ал алб -јужни ветар, југовйнту ал рěу - северацвйнтура - јак олујни ветар безкише, оркански ветарвйнтураторја–тријер, вејалицавйнтурату - вејање житарицавйнтуришу - јак ветар;ветрометинавйнтурě - веје жито или пасуљвйрě - угурава, утрпавасě вйрě - утрпава се, гура се

вйрдарја вјерђе - жунавйрдарја пистрицě - детлићвйрдуму - клатно; љуљашка,клацкалицавйрʤоб - уплетено, сплетвйрʤоабиљи - петљавиневйрʤоабиљи ђи мјерс пизападě - обруч од шибепремрежен концима, са којимсе хода по снегу, крпљавйрʤоабиљи ла фјарě - деопремрежен испод кљуса гдетреба да нагази животињавйркану - котлина, широкаувала; обрушено рударско окновйрколаку - демон који “једе”месец (сунце) при помрачењувйртака, вйртěҹиљи -вртача, вртачевйртěҹeљиљи - мале вртачевйртопу - вирвйртос - густвйрћажа, врћежйљи -вртача, вртачевйрћежу - вртлог; завртањвйрћежу йн пěр йн вйрфукапулуј -вйрћежу ла згардě -вйрћељњица, вйрћењица -вито, вртешкавйрћењица комјенђи -вртешка на вашарувйру, вйрфу - врх, вршаквйрфěрурј - врховипосечених стабалавйрфу - врхвйршатура - завршетак наврху, простор око врхавйршйја - вршкара за риболоввигу - ролнавигује, фаҹе виг - намотава уролнувигу ђи апě - талас

мјерӂе виг - иде ваљајући севидра - видравижуљијља - олуја, јак ветарвизаку - нишанвија - виноградвијала албě - бела вијалавијала њагрě - црна вијалавијаца - животвијаца ђи веҹије - вечни животла вијацě - наздрављевијорњица - вихор, ковитлац;олуја, буравијорос - буран; олујанвијору - вихор, ковитлацвиње вијор - долазиковитлајућивикса - викса, ималинвиксује - виксативилајту - народвина - кривицавинарица - винска мушицавинара - винарија, пивница,винаравингла - винглавинʤарја - продајафакут ђи винʤарје -оглашен за продајувинʤаторју - продавацвинђе - продајевинђекат - залечен, исцељенвинђекату - залечење,излечење, исцељењевинђекатура - залечено местовину - виновинујала - кривица, оптужбавиње - долазивињерја - петакВињерја маре - ПетковицаВињерја њагрě - Црни петакВињерја уоулор -Велики петаквиорјаоа - љубичицавипěр - окретан, сналажљив,виспрeн, хитар

висаʤě - сања, снивависату - снивањевисос - видовитвистěрија - ризница; сезам,пећина са благом, магичнаврата у стени кроз коју када сепрође време стаје а човек нестари, док унутра скривенозлато изгледа као живи огањвису - санвита, вићиљи - стока, марвавитрěг -копил витрěг - пасторакмума витрěгě - маћехататě витрěг - очухвићаз - одважан; галантан,џентлмен; надмоћанвиу - живвица - лозавица ђе вије - лоза на чокотувицаоа - теле (женско)вицěлу - теле (мушко)вицйка - праменвишњала - псећа свадбавишњика, вишњиҹе - вишњавишњику, вишњиҹ - вишња(стабло)виҹуљит - затуренугуривањем испод нечегавјасěл - весео, радостан, ведарвјаста - најава, вестдě вјаста - најављујевјастйљи - вестифйрђе вјастě - изненада, безнајавевјеђе - видисě провјеђе - провиди севјеђелњик - видљиво, уочљивовјеʤуру - јазавацвјеʤурина - јазбинавјердаћик - зеленкаствјерʤајка - жуна, зеленидетлић

______________________43_________________________ _______________________44______________________вјерђаца - зелениловјерђе - зелено; сирово,незреловјерђик - зеленкаствјерманос - црвљиввјермиљи - црввјермушу - црв (велики), црвиз стајњака, поткорњаквјероћику, вјеру - нераст,вепарвјерсу - мелодијавлас, влаҹи - кончастипаразити у виду црва, налазе сеу оку људи и животиња; кодговеда може бити дужине 2 - 3cm. Народни лек је да се у окопоспе истуцани шећер (некадасе није знало за млевени шећеру праху). Благотворно једеловала и сопствена пљувачкаа животињама се пљувало уочи, такође и за неку повредуока са труном из сена (ја датцапа йн уокј) као лек секористило и осушено лековитобиље у виду облога, „погачице“,које је претходно смекшанокувањем на пари.влаш, влашйца - лековитабиљка, народни лекари су јестављали деци на очи радиизвлачења из очију „кончића“ -влашВлаҹеӂе - локалитет у Кривељугде расте влашйцаа воаштрје - вашевој - вивоја - воља; жеља; намисаовојвода - војводавојешће - воли, желивојиту - вољењевојитуље - љубљени

војњику - мушкарац; јунаквојњиҹеск - мушко; мушкивојњиҹешће - мушки; храбровојњиҹија - јунаштво; снагавојњиҹији - врста јагорчевиневојос - љубазан; гостољубиввор - (они) хоћеворба - реч; говор; договорворба исправитě - права реч,реч на свом местун'а фост йн ворбě - нисубили у дослуху, нису билиусаглашени у изјаваман'а фост ла ворбě кум њ'амворбит –није одржао реч какосмо се договорилину сě огођеск ла ворбě - немогу да се усагласе, износесупротне ставовестě ла ворбě - од речи је,држи се договорафаку ворба - поставиопитање, покренуо разговорворба куминће - саветворбарју - речникворбиторј - говорљив, речитворбиторју - говорникворбиту - разговор, причањеворбитура - говор; гласинаворбјешће - говориворбјешће ђи рěу - оговара,клеветаворбјешће ђин растйт (ђинрастйћиља) - говори осорно,бреца севорбјешће йн вйрфу љимби- врска у разговоруворбјешће йнҹет - говориполако, говори тиховорбјешће ку гура фрйнтě–говори безвољноворбјешће рйгушйт -говори промуклим гласом

ворбјешће сй'ш раҹаскěгура - разговара извештаченои неискрено, говори реда радиворбјешће тарје - говоригласноворбјешће спарћигос -говори реско,говори нарогушеноал востру - вашвоуо, во'о - вамаај воштри - вашивражěшће - гата, врачавражйтоарја - врачаравражйторју - врач, врачарвражйту - врачањевражйтура - чини, врачкавракна - засвођени пролаз;капијавракњица - засвођена вратаврау - период, извесно времеврацу - пролазврацу ардоулуј - отвор нааковуврйшкајиту ка ку вјермј -немиран као да има црвевредњик - достојан, цењенврједује - вредиврјењик - вредан, раданврењиҹија - вредноћа,марљивостврја - (он) хоћеврјаду - начин, поступакврјежу - лозица,врјемја - времеврјемја рě - непогода, лошевремеврјемује - мења се времеврйсњику -врсник, генерацијаврйста - врста; узрастђе о врйстě - истог узраставрйстйљи - разнобојниконци, палета бојавродатě - некада; понекадврунђива - негде; некуда

вруна - некавруну - нековруњи - некивруњиљи - некевува - мали бубањвувајиту - хучањевувајка - вуждало (дечијаиграчка)вувěје - хучи, брујивувěту - хукавулпану, вулпоју, вулпоњу- лисацвулпја - лисицавултуру - ораовупит - бачен и затуренвурајала - прогон, гоњењевурěје - прогања, гонивургина, бургина -хоризонтална гредица у огради

ггавана - велика кашика замешање у лонац или казангавану - овална рупа, кратергавану ла љингурě - овалнидео кашикегазěшће - газигазда - газда, домаћингаздалуку - газдинство,домаћинство; иметак,богатствогаздарија - богаствогаздарица - домаћицагаздě - богатгаздоћина - богаташгајина - кокошкагајинату - кокошији изметгајинуша -врста шумског цвећагајба - гајба

______________________45_________________________ _______________________46______________________гајка - спона, притегачагалбин - жутгалбинарја - жутицагалбинаћик - жућкастгалбину - дукатгалбинушу - жуманацгалбињаца - жутилогалгавазу - кркљанац, гужва,метеж, халабукагалопу - галопгаљата - кабао за мужу;цилиндаргаљата мори - ципонводеничнигаљата ђе лапће - кабао(посуда) за мужугаљата ҹерапилор -цилиндрични део на чарапамагаљија - брод, галијагамица - престоницагаоага, гаоаза - чмаргаозйна, газйна - блудницагаргарица - жичњакгаргаунарју - легло стршљенагаргауњиљи - стршљенгарду - ограда, плотгард ђе стоборј - ограда одпрошћагарђинарју –кружни каналпри дну каце или чабра у којисе умећу ободни делови даскедна чабра, утор; алатка заизраду уторагарђину (ла балон) - плетарцилинндрични (на балону)гарђину ла пућинě -цилиндрични део кацегарйна, гарйнљи - шума саретким, проређеним стаблимадос гарйнě - проређена шумаГарйњу - поток који тече узпроређену шуму на потесуКулмја марје у атару Горњана

гасěљњица - восковни мољацгасěшће - налази, проналазигата - готово, завршеногаћешћала - готовљење;припремање јелагаћешће - готови, зготови;припремагаћитоарја - куварица;спремачицагаћиторју - куваргаћитура - јело које се спремагаћиту - спремање (јела),готовљење; завршетак,окончањеса гаћит - завршило се,готово јегаура - рупа; бушотина; отворгаура подулуј - отвор заизлаз на тавангауриҹа - рупицагаурос - рупичаст, бушан,перфориран; шупљикавгěздује - газдујегйдалату - голицањегйдěлě - голицагйлгěје - гргољигйлгěје фоку - букти ватрагйлка - гукагйлкос - гукав, пун гукагйлтаку - вир (дубок и широк)гйлтйна - вир (миран и широк)гйлтопу - вир; језерогйлҹавос -свађалачки; свадљивгйлҹаоа - свађа, кавгагйлҹевјелњик - свадљивсě гйлҹевјешће - свађа сегйлҹиљи - крајницигйнгавјела - муцавац,муцавко, тепавацгйнгавитура - муцавкогйнгајала - муцање,замуцкувањегйнгау - муцав, тепав

гйнгěје - муца, замуцкујегйнгањи - “бубе; луткице”гйндаку - гундељја вењит гйндаҹи - дошле мубубицегйнду - ум; мисао, помисао,идеја, планам ђе гйнд - намеравам,имам намеру, решио самма гинђеск - мислим,размишљамстě ку гйнду йдојит -премишља се, у дилеми јегйнђиљи - мисли, идејегйрга - плећа, кркаћагйрěје - гракћегйржаб - грбавгйркалоду - гркљан; адамовајабучицагйрлуга - дивља гускагйрљиу - обор за свињегйрману - велики трупац(локализам из Кривеља)гйрњица - храст сладунгйрҹеск порҹи - оглашавањесвиња када су гладне (илизадовољне)гйсаку, гйскану - гусангйска - гускагйскарју -гушчар, чувар гусакагйту - грло; врат; грлићгйту киљи - грлић флашегйту ла коасě, ла сакурје -гйћ-гйћ - узвик вабљењасвињагйфаиту -задиханост, дахтањегйфајала –задиханост, дахтањегйфěје - тешко дишегйфља - јужни ветаргибура - остатак вуне наконвлачањагигиљиҹ - малецко иокругласто

гижа - шушка; комушинагинда - храстов или церов жиргинђешће –мисли, размишљагинђиту - размишљање,мишљењегинђитура - размишљање,мишљење; промишљање,мудрост; маштањегинђитура гоалě - маштаријагинђитура ушоарě -лакомисленостгину - длето са полукружнимсечивомгиҹешће - одгонетава, погађагиҹитоарја - загонеткагиҹитура - загонетање;одгонетањегјанца - зихернадлагјара - канџагјаца - лед; поледицагјаул - немирко, несташкогјему - клубе; клупкогјемоток - склупчаногјемује - намотава у клупкогјемуит - намотан у клубегјеорату - љуштење од љуске:орах, скувано јаје, махунагјеоҹелу, гиоҹији - висибабагјергина - георгина, далијагјергјељиу - маленокуполасто узвишење(гергељија може означитикуполу)гјеруца - канџица; врсталозицегјеурě - љушти (од љуске:орах, скувано јаје, махуна)гјецарија - ледара; поледицагјецоју - леденикгјецос - са ледом; саполедицом; леденогјиоака - љуска ; љуштурагјиоку - љуска ; љуштура

______________________47_________________________ ______________________48_______________________гјорцајала - крекетање;крчањегјорцěје, гјорцоње -крекеће; крчигјорцěје, гјорцонброшћиљи - крекећу жабегјорцěје, гјорцон мацйљи–крче цреваглађа - фини брусни каменгласу - гласйнтрун глас - у један глас,једногласноглаҹара - оглашавање,одавање звукаглěсује - гласаглоаба - глобаглоата - чедоглоаћиљи - чељадглобјешће –глоби, наплаћујеказнуглогина - плод глогаглогину - глогглуга -глуга ђе туљењ - стог шашекупастог обликаглума, глумје - шала, шалеглумјаца - шаљење,задиркивање, измотавањесě глумјешће - шали сеглумјец, глумěц - шаљив,шаљивђијауом глумјец - шаљивђијагљија - груда ;бусенгљијос - бусенастгљимпа - бодља, боцкагљимпат - боцкангљимпос - бодљикав, боцкастгљонцу - кугла; танегоага - лобања; главуџагоана -дěј гоанě - најури га, гони гасě гоњешће - пари се (говеда)гоанга - буба

гоанга путуроасě - смрдибубагогњужу - врста травегоголоаша, гоголоашйљи -сарма, сармегогољија - лобања, темегогоману - главешинагогонат - урађен сферно,засвођенгогоњец - обао, заобљенсферно, засвођенгогоњиу - овалан, у обликусводагође - годкйт гође поц - колико годможешкум гође шћиј - како год знашгозба - пировање, гозбагозбења - гозба, гошћење;прославагол - празан; гоголаја - голи теренголану - гоља; протуваголаш - голуждравголашйт, голошйт - огољен;голуждравголймба - голубицаголймбица - голубицаголймбарју - голубарголймбаћик - голубије бојеголймбу - голубголймбу домњеск - питомиголубгологану –који узима илитроши задњу пару; распикућа,бекријаголомоазйљи - отпаци наликонима у сифону судопереголомозу - галама; кркљанац,измешаностголокрак - разгаћенголопěру - калоперголопěру ал његру - жалфијаголопěру ал мик - жалфија

голопрěшњица - ровацгоља - гоља, сиротињагољешће - празнигољит - испражњенгонгањи - бубе, бубетинеја вењит 'гонгањи' - дошлему 'бубице' у главигоњала - парење говедагорна - трубагорњаку - западни ветаргоровјала - узбуркани талогпомешан са водом, мутљавинагоруну - храстгоруњица - млад витки храстгоруњишу - храстова шумагосту - гостгостйја - гозба, гошћењегостěшће - гости, угошћаваграбирја - журба, хитњаграбјешће - журиграбовица - брзакуша, брзећаграбу - журба, хитњайн граб - у журбику грабу - журбом, хитњом,на брзинуграђина - башта; вртграђина ку флорј - цвећњакграђинарју - баштован, вртларграђинуца - баштица; вртићграју - глас; звукграмада - гомилаграмађешће -пласти, гомилавагрангуру - жуја, златкаграњица - границаграњиҹерју - граничарграпа - дрљачаграпату - дрљањеграпě - дрљаграпица - мали крпељграпиш - вучен по тлуграс - угојен; дебео; масанграсймја - масноћа, сало;угојеност, утовљеност

грасуна - товљеницаграсуну - товљењикграсуц - дебељкаст, пуначакграуру - чворакгрйнарју - житница, амбаргрйњиљи - житарице, житогрйњишћа - стрњикагрйу - пшеницагрижа - брига, забринутостај грижě - води рачунагрижěлњик - брижљив,пажљивгрижйт - брижан, забринутгријрју - зрикавац, цврчакгримна - гривна, наруквицагринда - гредагринду - врх косине брега,повијарац брегагринђију ла плуг - грдељплугагринђина - уздужни врхкосинегрифу - део на потковицигрја - тешка, има тежинугрјаца - мучнинагрјебла - грабуљагрјеблујала - грабуљањеГрјеку - Гркгрјеоање - гравидна, труднагрјеотаћа, грјеутаћа -тежина, терет; потешкоћагрјеу - тешко; тегобно; напорногрјецос - мучан (од мучнине)грјешала - грешка, погрешкагрјешěљњик - грешангрјешěшће - грешигрјешйт - погрешан,неисправангрјешйтура -грешка; погрешкагрјеҹи - путујући трговцигрјеҹи ла бйлҹ - прстењарина вашаругрњица - храст китњак

______________________49_________________________ _______________________50______________________гроаза - гад; протувагроапа - ископана рупа, јама;рака;грозавија - гадост; грозотагрозавјељњик - гадљивгрозау - гадан, одвратан„грозау“ - досадан, наметљивгрооћешће - грокћегрооћешће поарка - свињагрокће када штити прасићегрооћиту - гроктањегропану - рупчага; дневникоп у рударствугропарју - гробар (који копараке)гропишћа, гробишћа-гробљегробишћа =>у транскрипцији=> гробље, гробгрос - дебео, широког пресекагрос ла пјеље - дебелокожацгросймја - дебљина; обимгросу - деблогросу ђе љемње - дрвљаникгрунђину - комад; коцка;груменгрунђину ђе мњереҹикě -коцка шећерагуга - незналица, тупан, будалагуга шй буӂуга - тупан иглупангугуљану - сељачина, простакгугуману - глуперда,будалетинагуӂуга, буӂуга - будала,будалетинагуӂуган - будаласт, луцкастгужба - уплетени обруч(венац) од лијане или жицегујна - капут, огртач(локализам из Кривеља)гуљеру - оковратник, колиргуљерат - са шаром око врата

гунојарју - сакупљач смећа,ђубретар; ђубровникгуноју - смеће; сметилиштегунојос - запрљан са смећемгура -уста; отвор на предметимагура вěј - уток реке, ушћегура киљи - отвор флашегура сакулуј - отвор на врећигурајала - жамор, удаљениговоргургоју - врх (кљун) опанкегурицě - врста цвећа, зевалицегурјеш - галамђија; гласан;речитгурњаку - џемпер, пуловер,плетени прслук (локализам изКривеља)гурна - коритасти дужи жљебза истовар кљука, склизницагустарју (луна а густулуј кйндсě густě ђин берекјету ал ноу,порњинд ђила Сймпјтру) - јулигустату - опробавање устима,узимање залогајагустě - опробава устимагустě одатě - узми залогајгустос - укусангусту - укус, шмекфйрђе густ - неукусно, безукусагутйја - дуњагутйју - дуња (стабло)гутоаје -сě гутоаје ку копилу - играсе са дететом уз грљење,стезање, голицање и љубљењегутуроју - коњски кашаљ икујавицагуша - гуша; гукагуша ђин апě - водена хидракончастог облика, по веровањуако се попије од ње настајегушавост

гушавит - направљен са гукамагушаит - задављиван,покушано је задављивањейл гушěје, йл гушајешће -дави га, стеже му вратгушат - са гушом (гукама)

Дда - а (као свеза); да(афирмација)да пěј - е да; како да недавасěлу - врста цвећадавица, дрјавица - лајсна,летвица, дашчицадада - секада'ј (да ај) - а јеси, јеси лидајка - сека; драганадакě - акодакум - јакако, него шта;даклем; заистадакума (да акума) - а сададалаку - демон; бедреница,антракс, злић, црни пришт,пострелдалаҹица - врста оседалта - длетодалта ку урјекј - врстаколарског длетадаљиу - делијада'м (да ам) - а јесамданаку - нежења, момак заженидбуданаҹешће - проводимомаштво, момкуједанаҹија - момаштво,момковањеданга - линија, цртадаоага - дуга на бурету (каци)даогарју -бачвар, качар, пинтер

даорат - надомештен;поновљен; усвојенмума даоратě - маћехатата даорат - очухкопил даорат - усвојено детедар - зардара - дара, тарадараку - оквирдараку ђе дараҹит - чешаљза вунудараку ђе ферјастě - футерна прозорудараку ла ушě -футер на вратадарапу -отсечак, део површинедараҹешће - влача вуну,чешља вунудараҹитоарја - жена којачешља (влача) вунударймě - креше лисникдарја - давањедарњик - дарежљивдарњиҹија - дарежљивостдару - дар, поклондаруит - даровандаруиту, дарујала - даровањедаскаљешће - учитељује,подучава; држи придику, коридаскаљија - учитељовањедаскаљица - учитељицадаскěлу - учитељдат - дато; удареноа дат јарба (ластарју) -изникла трава (младица)а дат йн јел - ударио га;

ударио у његаја дат фоку - запалио га,потпалио, подложио, заложиом'ја дат ӂеру су унгје - мразме је скрозирао испод ноктијум'ја дат спинљи йн пиҹор -убо ме трн у ногуша дат пи пат - прилегао накревету

______________________51_________________________ _______________________52______________________са дат ла лукру-занео се у послуса ђидат - привикао седаторија - дугдаторју - онај који је дужан,дужникдаторњик - дужандаторњику - дужникдату - давањедауњиљи - обаддаћина - правило, поредак;природа (датост); обичајкум мјерӂе даћина - какоиде ред, како је обичајдацйја -порез, дажбина, дацијадě - даје; удра; пушта;укључује; пали; свраћадě бунě ʤěоа -назива добар дандě ворба - шаље поруку,упућује позивдě друму - отпушта у смислупушта (овце на пашу,телевизор, децу из школе),укључује мотор, пушта у раднеку машину, воденицудě ђин крак - једва чека данегде одскита; размахује ногомдě кјаг ла лапће - сипасрило у млекодě ку боабиљи - гата у зрнадě ку краку - удара ногом,рита седě коаса ла јарбě - подешаваугао сечива коседě мйна ку јел-рукује се са њимдě ку пјатра (пушка) - гађакаменом (пушком)дě пила јел - свраћа код његадě пистě ... –прелази преко... ; наилази на ...дě уоала йн фок - искипљујеиз лонцайш дě пи гјацě - клиза се поледу

йш дě йнкуришкапиће -премеће се преко главедěј - удри; дај мудěј куће, аскћо - набрусидěјнěје - клати, њихасě дěјнěје - клати се, њиха седěјнěушу - дрвено клатно,љуљашкадěјнујала - клаћење, њихањедěм - дај ми; дајемо; ударамодěмил - дај ми гадěјнěје - љуљадěрује - даруједěће йнлěтурј - скллони се(помери се) у странудйлмос - валовит, брежуљкастдйлмос, дйлмокдйлмоасě, дйлмоакě одатлеследи топоним => ДйлмоакаДйлмока Дйлбока,Дйлбоҹанадйлмоҹанě - брежуљкастадйлму - испупчење; узвишицадймйзлуку - приплод(домаћих животиња)дймпу - успондйнамјенту - динамитдйнфу - запух, талас ваздухаса смрадомдйравјела - белај, удес,зврчка, невоља, незгода,проблем, компликацијадйрдајала - вибрирањедйрдěје, дйрдоање - вибрирадйрěје - вуче се по тлудйрěјитура - траг наконстругања по тлудйрěшће - дирадйрж - смео, одважандйржала - држалица, дршкадйржаоа - државадйржњик - смео, храбар,одважан, одлучан

дйрзйљи - младини дарови;одећа, прњедйрйту - дирањедйрка - дрипац, фукарадйркуцйљи - прњедйрлуга - сиромах без ичегакоји је гори од слуге (изрека:слугě ла дйрлугě)дйрматори - кресачи лисникадйрмату - кресањела дйрмат ку батаја -олешио га од батинадйрматура - окресана грана,лисковина, окресакдйрмокса - врста шибљадйрмоњу - велико решето зажито на гумнудйрпајала - чешање;мажњавање, поткрадањедйрпěје, дйрпоање - стружија ла дйрп - узимаотимањем, преваромапринђе трактору ла дйрп(ла оп) -пали трактор на гурањесě дйрпěје - чеша сěдйрпјела - протува, дрипацдйрпјељешће - поткрада,закида, експлоатишедйрпјељит - похабан;иструган; отрцан, одрпандйрпјељњик - изјелица,склон отимачини, поткрадањудйрпоњала -стругање; чешањедйру - траг на земљишту(ливади) настао превлачењемтрупаца, балвана, грања и сл.дйтаљина, дěтěљина -детелинадје - дедје мě - де моредје ласěл - де остави гадједа - дедадјинарју - динар

до-до- исправит - завршенконачно, приведен крајудо- пуње - досипа, додаје,долива, наливаа до-ажунс - коначно стигли;стигло је кнапа до-вењит - коначно дошли,стигли на једвите јадела до-факут - коначно су гаурадилидоамна - госпођа, дамадоамњик - госпоствен,достојанствен ; частан; вреданпоштовања, достојанДоамње ферјешће - сачувајБожедоарје - болидоармје - спавадобйнда - добит, користдобйнђешће - задобија,добијадобоарě - силази; скида,спуштасě добоарě, сě кобоарě -силази, спушта седоборйт - скинут, спуштендовљећиљи - бундевадовљец румйњешћ, довљецђи пје лок - жуте бундеведовљец турҹешћ- беле бундеведодола - додоладодорка - врста влашког коладој - два; двојица; двоједо'о постурј - два поста,среда и петак у време постаа дојља - по други путдојљак, дојњак - наспраман;парњак; може се користити засавремене изразе: партнер,супружникдојњака - парњакињадојњакě - парна, наспрамна

______________________53_________________________ _______________________54______________________дојка, дојна - двојка; двојацДојка - некадашњи топонимза две стене на Дунавудојспрјеҹе - дванаест,дванаесторицадо'о, доуě - дведо’оʤěҹ, доаʤěҹ - двадесетдоаʤěҹиља - двадесетакдо'о ʤěҹиља - две десетицедо'оспрјеҹе - дванаест,дванаестородолапу - орман; долапдолапу ђе моарě - воденичнидолапдомну - господиндолма - кућа од сазиданихцигала између дрвених стубовадомњија - господство,префињеностдомњирја - господадомњишоара - госпођицадопу - запушачдоранга, дорйнгу - мотка зазамандаљивање положенапопреко иза вратадорйнгат - попречен, којистоји попрекодорит - жељан; чежњивдоринћа - жеља; чежња;жудњадорјешће - чезне, желидорке - зар; ваљда; осимдорњик - жељан, жудан;сентименталандору - сета, туга; чежња, жељадорҹа - незасит, незајажљив(неиспуњених жеља)досйшћа - залеђе; несунчанастрана, осој; полеђинадосњик - забачен; из залеђа;повучен (затворен) човекдоспит - одлежан, одстајао;ферментисан, ускиснуло

(тесто); осушен сам од себе насунцу, промаји или поред ватре(тесто, воће)сě доспјешће пйња - хлеб нијеиспечен него се просушио нанедовољној температури,пруње доспиће - осушенешљиве испод стабла накондужег стајања на сунцу и ветрусě ласě морҹила сй сěдоспјаскě - измешано иприпремљено блато са сламомоставља се да одстоји да бидобило на квалитету заоблепљивање зидовадосу - шума (унутрашњостшуме); полеђина, залеђе;изокренута унутрашња странадосу пěлми - надланицаа йнторс цоала пи дос -изокрено одевни предметдрага - вољенадрагалаш - умиљат; миодрагољубу - драгољуб (цвет)драгостос - драг; вољен;омиљен, шармантандрагу - радост; вољењейј драг - радује семи драг ђи ћиње - волим тедрагуста, драгоста - љубав,вољењедраку - ђаво, врагдраковина - скаламеријадракоајка- ђаволица, ђаволкадракос - ђаволаст, препредендраҹеск - ђавољи, ђаволскидраҹешће - на ђавољи начиндраҹица, дрěҹица - врста оседрěкује - ђаволишедрйгавију - зељедрйглату - гребенање кучинедрйглěје, дрйгљаʤě -гребена кучину

дрйглобу, дрйгљећиљи -чешаљ за гребенање кучинедрйнд –напет, крут, тоталандрйнду ђе лйнě - дрндало завунудрйнду ђе тајат кољаша -на дрвеном луку затегнутконац са којим се сече качамакдрйнду ђе цйнут саку лагурě - дрвен лук којипридржава отвор на врећиљегат дрйнд –чврсто везан,фестса факут дрйнд –напио се,пијан до бесвести; смрзо се,укочанио сестě дрйнд мйњијос –неговори надурен и набуситдрйсман - робустан; грубо,неотесано, храпаво(топоним од дрйсман =>Русман)уом дрйсман - грубијан,неотесанкокйлцан дрйсман ђикйњипě - груба кошуља одкудељиног платнадрјава - лајсна, пречагадрјава ла мйнě - лакатна костдрјешу - вршалицадрогу - багремовěску дрогулуј - бгремовцвет, гранчице багрема сацветовима (реч из приповетке:„Пěтру Фиоваҹ“)друга - полуга; клипдруга ђе кукуруʤ - клипкукурузадруган - дугајлија, дугоња,клипан, суклата; дугуљаст;корпулентандругану –велико вретено задебљу пређу без преслице

другěњецй – прутови занамотавање потке, са њима сеткаје без чункапруње другоање - врстакрупних шљивадрумајала - путовањедрумашу - путникдрумěје - путуједруму - пут, друмдруму ал марје - јавни путдруму ђи кар - земљани путбаће друму - преваљује пут,заморно и тешко преваљивањепутаа батут друму - превалиотежак пут, потуцао се по путудугаја - продавницадугајашу - продавацдугоарја - воњ, смраддугурја(ла) - јара, врелинадугурје - трепери јарадуда, дуʤйљи - цев, чунак;свираљкадуда, дуђиљи - дудињкадудајит - протеран, изгнан,отерандудајиту -протеривање, изгнондудěје - изгонидудěу - коров, травуљинадуду - дуддудуљејка - цев, свитак уоблику ролне; свиралица оддршке бундевиног листа, дипладулу, дулурј - таласасто(валовито) испупчењепěру йндуларит -ондулирана косадулҹаца - слаткост; сласт;слаткиш, посластицадулҹе - сладак, укусандулҹерја - слаткоћадулҹин - сладкаст

______________________55_________________________ _______________________56______________________дум- дум - бум-бум, ономат.лупања или топовске паљбедумбајала - одзањање,клопарање, јекадумбěје - одзвања од удрања унеки предмет;топоним: Думбашйца,Дубашйца у српскојтранскрипцији: Дубашницадумбраоа - дубравадумикат - удробљенодумикату - удробљени хлеб ујелодумикě - ситни, удробљуједумињика - недељаДумињика марје - ДуховиДумињика микě, ла остамйнě дупа а марје -думња - его; личност;господстводумња тја (воастрě) –твоја(ваша) личност, вашегосподстводумња таље (а тјеље)=>матаље - твоја (ваша)личност, ваше господствоДумњиʤěу - Бог, Господ Богпућерја думњеʤйјаскě -божанска моћдунарјанцу - дунавац, ветарса ДунаваДунěрја - Дунавдунěрје - налик дунаву,обилно, непрегледно (описнипридев који се обично користиза опис рода пшенице иликукуруза на њиви)дунга - ивица; брид;хоризонт, видикпус йн дунгě - на кантдунда - буцка, дебељуцадундě - буцмасто, незграпнодупа - иза

дупа аја - иза тога, накондупа ҹе - пошто, накондупло - двострукодура - узвик за терање коњадурајала - грмљавина;тандркање, клопарањедурěје - грми; тандрчедурбину - двогледдурјерја - болдурмиторју - спавачдурмиту - спавањедус - донет; однета дус аиҹ - донео овдеа дус аколо - однео тамоса дус - отишаостě дус - у трансу, у комидусу - одлазак; ношењедушманос - зао; злопамтилодушману - душманин,непријатељдушмањешће - душмански;мрзидушмањија - мржња,непријатељстводушмањиулуј - надушмански начиндуҹе - носи; води;дуҹе бој ђи фуње - водиволове на поводцусě дуҹе - одлазидуҹерja - одлажење, одлазак

Ђђа (ђе а) - зађабја (ђе абја) - једвађадаоара -поново, по други путђадоуо - попреко, укосођадојља - по други пут;удвостручен, удвојено

ђажунс - довољно, потаманђазврљит - пустимицеђазвйрљића – пустимицеђаиҹа (ђе аиҹа) - одавдеђај (ђе ај) - зађај ти - за твоје, о твојимађаколо - отуда, одандеђакоастě - косо, укосођакума - за сада, од садађал (ђе ал) - о, одђал аша - о таквомђалдатě (ђе алтě датě) - задругу прилику, другомприликомђалу - побрђе, горађаљењи - брђани, гораниђапоанка -дě ђапоанка - удара га услабину, удара га у бокђапорйнка - удвојеноношење терета на моткиђапроапје - изблизађаранга - побочно,поребарке; водоравно,хоризонталноша дат ђаранга - легао ухоризонталан положајђарйнду - свудађасарě - од синоћђасњацě - јутросђаставарě - од летосђастајарнě - од зимусђастаноапће - од ноћас,ноћашњиђастапримоварě - одпролетосђа'старě - за вечерасђастатоамнě - од јесенасђатунҹа - од тадађафарě - споља, од спољађафјећа - узалуд, доцканђацě - даде; удариођацě йн јел - ударио га

йј ђацě бањ - даде му парейш ђацě пи буртě - пао јепотрбушкеђашћамата - врлудавомјерг ђашћамата - ходају наодстојању, не иду у скупини,раштрканимјерӂе ђашћамата - иде унепредвиђеном правцу,неконтролисано померање;вуцарање;расколђаҹија, ђеҹија (ђе аҹија) -одатлеђе (ђи) - од, за; да; неђе ар фи - да би билође мě - не бре, не моређеаја - затођевинě - кривђевиу - уживо; на живођедо'о - двоструко,удвострученођеђижос - одоздолеђеђимулт, ђиђемулт - оддавнина, одавно, од вајкадађеӂјаба - узалуд; бадава, џабеђежгинат - очењен;расцепљенђежгјецат - одлеђен,одмрзнутђежгјеорат - ољуштен одљускеђезармат - разоружанђезбајерат - одвезанихупртњачађезбајрě - одвезује упртњачеђезбатут, ђизбатут -разлокан, одваљен; отклињен,расклиманђезбаће пару - ударањемодглављује колац из земљеђезбаће ҹепу ла пућинě(бутој) - ударањем отклињујечеп на каци, бурету

______________________57_________________________ _______________________58______________________ђезбракат - разодевен,раскомоћенђезбракě - свлачиђезбурдат - непокоран;разметљив, раскалашанђезвěлуит - одвијен, одмотанђезвйнтат - просушенђезвйрјат - окопнео, без снегађезљегат - одвезанђезгољит - разоткривен,разгртанса ђезгољит - разгрнуло се ,сам од себе се откопаођездаторат - раздуженђездорит - минула га жељађезљегат - одвезанђезљинат - распреден;опуштенђезљипит - одлепљенђезмјаћик - раздвојенонерегуларно, поремећеномјрӂе ђезмјаћика - идераздвојенођезмоцат - раскомоћен,разодевенђезмоцйја - разодевањеђезробирја - избављење одропствађеизноу - поновофакут ђеизноу - обновљенђеистйна - заиста, истинито,уистина, стварно, доистађекйнд, ђикйнд - откадађекурйнд - скоро, недавнођемижлок - средњи, осредњиђемпрјеуна - заједнођенадйнс, ђинадйнс -намерно, с том намеромђеокјат - урекнутђепартарја - удаљавањеђепартат - удаљенђепартаћа - удаљеностђепарће , ђипарће - далеко

ђес - збијен(о); честођесарат - расољен, умањенесланоћеђесйш - збијенођесйшу - честар, шикарађескаљекě - сјахујеђескаркарја - истовар;растерећењеђескаркат - истоваренђескрецйт - изгубљенихнаборађескујат - откључан; раскованђескумпарат - откупљенђескусут - отшивен, рашивенђеспадурит - огољен, без шумеђеспикат - отпаднут, трошанђеспринс - откован; отшивенђестйрнат - откаченђестрамат - опаранђестрйнс -олабављен, опуштенђестрйнӂерја - попуштањеђестул, ђистул - доста,довољнођесфěшурала - одмотавањеђесфěшурě - одмотавађесфират - расукан; ширитилепезасто; размотавати(одвајати) нити; распростртђесфирě пěру -ђесфирě пјенљи - лепезастошири перјесě ђесфирě торту - расукавасе предивођесфундат - одглављен,отпушенђетоаће - свачега; свачемуђетот, ђитот - сасвим,потпуно, тоталнођеуна - једнострукођеунђе - одаклеђешалат, ђисшалат,ђишалат - разглављен,сурнисан, стање изнемоглости

и клонулости након ношењатешког теретађешйрат - распараноплетиво; однизан; разглављенђешкејат - раздвојен,разглављенђеҹија, ђаҹија - одатлеђи (ђе) - за; одђи јел - за његађиврјеме –благовремено, навремеђивродатě - од некадађиврунђива –од некудађидат - предат, задат;привикнутса ђидат - навико се,приклонио сеђидоуо - двоструко,удвострученођидос (ђиндос) - полеђинађижос - исподђижугат, ђежугат - испрегнутђижугату - распрезањеђизбокат - распаднутодвајањем комада у виду љуспиђизвěлује - одмотава, одвијађизвěцу - одвика, одвикавањесě ђизвацě - одвика сеђизвйрʤйт, ђезвйрʤйт -размршен, распетљанђизвйрʤěшће - отпељавађизвйрʤйтура - поступак(или стање) распетљавања,распетљанцијађизвйршйт, ђезвйршйт –начет од врха (углавном када сеговори о пласту сена, лисника)ђизвигује - одмотава ролну(тубу) тканинеђизгарђинат - кружноразграђенђизгарђињаʤě - одваја(разграђује) нешто у кружном

облику (кружним засецањем),као што касапин одваја месооко коскеђизгйрнат - отклоњен,разгрнутђизгйрнě помйнту ђиларйдаҹинě - одгрће земљу сакоренађизграђит - разграђене оградеђизгропат - одтрпан, откопанђизљинат -недовољно упреденсě ђизљинě торту -распреда се конац,предивоније довољно упреденођизмјердат - размажен,разуздан, обесансě ђизмјардě - извољевађизмјећит - поремећенђизмјећиҹит - поремећенђизмурцйт - открављен одхладноће, од утрнулостиђизноабје - ујдурме,смицалицеђизнодат - одвезаног чворађизнодамйнту - расплет,исходђизњинě - откачињеђизунфлат - спласнуођизфакут - разграђенђикě - уколико, акођикě вреј –уколико желиш,ако хоћешђикйт - изузев, сем, јединођила - одђилаваље - од низводнођилађал - од узводнођилок - одмах, сместађиљеће - без сметњейн ђиљеће - на тананедěће йн ђиљеће –склони се устрану (на безбедно место)вино ку ђиљеће –дођисабајле; дођи благовремено

______________________59_________________________ _______________________60______________________лукру пи ђиљеће –рад кадасе има слободног времена(неометано)ђимикě - ситни, дробиђимикат - удробљенођимињаца - јутрођимињацě - у јутру, јутређимпреуна - уједно, заједнођимулт - одавно, давнођин (ђе йн) - из; с; од; збогђинабја -на једвиите јаде; кнапђинаинће - испред, спредађинапој - отпозади, позадиђинапроапје - изблизађинафарě - споља, изванђинваље - одоздоле (узбрдо)ђингě (ђе йнгě) - од поредђинграб - журно, ужурбанођиндарěћиља -отпозади,страгађиндарěт - отпозади, позадиђиндатě - од скорођиндос - залеђе, полеђинађинђал - одозгођинђипарће - издалекађинжос - одоздо, одоздоле(испод)ђинкйт - уколикођинкйта - умалођин кйта - за малођинкоаҹа - одавде, одовудађинколо - отуда,одонуд, соне странеђинкотро - одакле, откудађинкотрова - однекудађиноапће -рано (око сванућа)ђиноарја - малопре, малочасђинсус - одозго, одозгоређинтйј - претходно, ранијеђинтођиуна –увек, одувек;за свагдађинтрě - измеђуђинтроворбě - од једне речи,једногласно

ђинтродатě - одједанпутђинтрофугě - на брзину, хитрођинћиљи - зуб; зубацђинћиљи кйњеск - очњакђинћиљи ла спатě -ђинћиљи ла фириз - зубацтестеређинунтру - изнутрађинурмě - позадиђинфацě - с лица, сунчанастранађинфуга - на брзину, у тркуђинцарју - зубар, дентистађинцй - зубиђиокјатура - напаст (стање)урокљивостиђиокјату - урокљивостђиокјат - урекнут одурокљивих очијуђиокју, ђиокјату - урокљивостђиору - творђипěје - иде скакутајућиђипифуга - веома брзо, хитрођирјапта - десна рукађирјеӂе - поправљађирјес - поправљенђирјесу - поправкаа ђирјес уоала - направиозапршку за јело у лонцуђирјепт - право, директно;право, истинитођирјептаћа –правда,правичностђирјепту - правни уговор онаследству, уговор, указђисаӂи - бисагеђискалцат - изувен, босђискапаҹит - отклопљенђискатарамт - откопчан одкопчиђискйлҹит - отпетљан,размршенђискйнтату - бајање

ђискйнтатура - бајалица ипоступак бајањађискйнтě - бајеђискйнћику - бајалицађискйнћиҹиљи - бајањађискићешће - демонтира,распакује, разлажеђискулц - бос, босоногђискрецйт - опуштених(поравнатих) наборађискуркат – извукао се изнеприлика, распетљан,размршенђиспанат, ђеспанат -отклињен; распојасан, неуреданђиспарјекјат - раздвојен одпарњака, који није више паррастављенђиспарцйт - раздвојен;растављенђиспарцйту - раздвајање;разводђиспикат - отпаднут,распаднутђисплаћит - раздужен;отплаћенну ће ђисплаћешћ ђи јел - неможеш да се раздужиш од његађиспљећит - расплетенђиспрје, спрје - према, предђиспрјеунě - раставља,раздваја, разједињујеђиспринс - отковано, одвојенођисприпоњит - одвезан саиспашеђиструкат - откривено,отклопљенођистул - доста, довољнођиступат - отчепљен,отклопљенђиступě - отчепљује,отклопљујеђисупра - изнад, горе

ђисфакут - начет; опаран;разграђен; расформиранђисфаҹе - одваја; разграђујесě ђисфаҹе - одваја (отвара)се сам од себеђисфацат - разоткривен;отворено, широкогрудо,простодушно, непосредноку ињима ђисфацатě -отвореног срца, широкогрудо,простодушнођисфěшурат -одвијен, одмотанђисфěшурě -одвија, одмотавађисфјерјекјат - откован одокова; одвезане сигурносне стегеђисфоаје - раздваја листовекњиге; распакује ћебеђитоаће, ђетоаће - свашта(свих врста)ђиунђе - одакле, откудађишкиђерја - отварањеђишкингат - отпасаног коланађишкис - отворенђишкјептурат - откопчанђишћептат - расањен;разборит, проницљивђишћептат ла кап –оштроуман, интелигентан,разборит, проницљивсě ђишћаптě –разбуђује се,долази себиђишћептаћа –оштроумност,интелигенцијађишћинӂе - отпасујеђишћинӂе кураоа - oтпасујекаишђишћинс, ђешћинс - отпасанђиҹ (ђаиҹа) - одавдеђи- ҹе - заштођјезма - џезвађјемпјеру - џемперђодатě - одједном, нагло,наједанпут

______________________61_________________________ _______________________62______________________ђопарће - по страни, са странеђопотривě - подједнако, равнођосамě - вршњаци, истоггодишта или старостиђи сама мја - мог годиштађувјеку - четвороуганатепсија џувечарађутура - погодба отсеком,ђутуре

ʤDzʤакут - прележао болест,који је одболоваоʤакуту - тешко боловање(лечење) у кревету,прележавање болестиʤала - верига, беочугʤаланца - чипкаʤаларју - ланчаник; мотка накојој су окачене вериге на оџакуʤаларју плугулуј - део саланацем код плуга зарегулацију дубине орањаʤаљиљи - вериге; ланацʤаљиљи ђе ҹас - ланче за сатʤаљиљи ђе ла гйт - ланчеоко вратаʤаљиљи ђи ла камин -веригеʤама - чорбаʤама ђе варʤě - расоʤамос - чорбаст; разређенʤара (ʤара рамйње йн бадěјдупа ҹе сě скоаће унту) -млечика из маслаʤарě ђин бадěј - млечика,обрано млеко из бућкалицеʤаҹе - болујеʤěоа - дан

ʤěоа марје - благдан,светковинаʤěоа урсулуј - макавејʤěра - нула, адекватно као уиталијанском; има потпору и уречи ʤěру која означава сурутку,празну течност из сира –оно штоје нула у односу на сирʤěру - сурутка некуванаʤěу - бог, божанствоʤěу мě - богами, тако ми богаʤěҹа, ʤěҹиљи - десетица,десетицеʤěҹе - десетʤěҹимја - десетинаʤй'ваку, ʤěоа вакулуј –рођендан, дан живљењаʤйка, ʤйҹиљи - кажа, каже;изрека, изрекеʤйкаторју - музичкиизвођач, уметникʤйкатура, ʤйкěтура -музичко извођење (песма,певање, свирка, свирање)ʤйнʤајала –поскакивање инервозно шеткање у местоʤйнʤěје ђи фриг –дрхти,скакуће и цвокоће од зимеʤйса - изрека, оно што јеодувек реченоʤйса - прореченост, судбина,оно што је прореченоʤйҹе - кажеʤйҹе йн флујер - свира насвиралиʤйҹетоарја, ʤйкěтоарја -пословица,

Ěěј - узвик при терању запрегеěја - они , тиěјс - узвик при терању запрегеза скретање дешњака у левоěл, йл - га (њега)ěла - таја ěла - баш тај, конкретно тајěлдује (йл дě алуја) - ђаволишеěста - оваја ěста - овај, баш овајěс (сйнт) - су (јесу)ěће - етоěу - јаој, јаук јадиковањаěшћа - ови

Ее - ее, ej - хеј

Ӂӂавла - дангуба; празнословӂаму - прозорско окно; оквирӂамйна - двокрака рачва; рогаӂамйна ђи пус ла пиҹор лавакě сй ну фугě - рачвазатворена клином, ставља се напредњу ногу некротке стокеӂамйна ђи пус ла порҹ лагйт сй ну трјакě пин гард -рога

ӂамйна ђи трас пјатрě -рачва на којој се превлачекрупни комади каменафакуц ђе ӂамйнě - близанциӂана - трепавицаӂана уокјулуј - очна јабучицаӂевлěје - олајава; лајеиспрекиданоӂеӂерат - промрзаоӂеӂература - промрзлина,озеблинаӂеӂетарју - напрстакӂеӂетарју ла ҹерап - деочарапа око прстијуӂеӂецěљиљи - прстићиӂејту - прстӂејту ал марје - палацӂејту ал мик - мали прстӂејту арататорј - кажипрстӂеманарат - рачвастӂемěнарос - рашљаст, рачвастӂемињиљи - рачвеӂемје -стење, јеца;потмуло грмиӂемуту - јецање, ридање,стењање; потмула грмљавинаӂенункиљи, ӂенункју -коленоӂерарју - новембарӂерос - мразанӂер ускат - сувомразицаӂеру - мразӂиндарјешће - узима на дрзакначин, узима прекомерно;узимажандаром у карташкој игриӂиндарју - жандарӂинӂијљи - десни (код зуба)ӂињерју - зетӂјаба - џабе; узалудӂубану - посуда за прихватиспечене ракијеӂугастру - клен, маклен(врста дрвета)

______________________63_________________________ _______________________64______________________

Жжалба - жалба; тужбасě жěлбује - жали се, вајка сежалоста - врста цвећажај - хрпа, тушта и тмажаљешће - жали, у црнини јежапина - удолина, улегнућежапица - додатак на вучнојруди за јарамжгибина - раселинажгјабу - жљеб; олук;жгјабу ђе урујале - валов зајармужгјабу ла стрјашěнě - олукжђеру - кунажěгју - огањ, жеравицажěљњик - у жалостижěљу - жалост, покоражěпěјала - бат, одјек одударцажěпěје - одјекује батжйваку - мехурић на либелижйвěцу - здравица тлажйвěцу љемнулуј - језгродрветажйвйна - отворена рананастала код непокретнихболесника услед дугог лежањаили тешко излечива ранажйгла - део на јармужйгоарја - џукац, џукела;метиљавкожйгу - жигжйгуиту -жигосање, маркирањежйгујала пjе гйт –горушица,жгаравицаЖйдану - Жидовжйжаку - сипац

жйжаку - танак млаз крозрупицужйжěје - истицање танкиммлазомжйжгау - кржљав (плод,семенка)жйла - жила у месужйлау - жилавжйпану - младо витко дрвожйпла - парче жилавог месажйру - буков жиржйца - жицажйцарју - жицар, радник налинијама далековода илителефонажњапу - мотка за ударањежњапујит - испребијен моткомжњиф - проређен, слабашан,оскуданжњифујала - проређивање,назадовање; стагнирањежњифује, кйнд ну косěшћекоаса биње шй трјеҹе пистě јарбакулкатě пě рамйње јарба жњиф -жоавина животиња; створењежоавина србаћикě –дивљаживотињажоака - игражоакě - плеше, игра (коло,фудбал)жоакě ла кěрц - игра картежоарě - заклињежоарда - прут, шибажоја, жојљи - четвртакнује ку тоаће жојљи - нисуму све козе на броју, није читавЖоја вјерђе - зелени четвртакЖојмарљи - Велики четвртакжокарија - играријажоку - игра; плес; играњейш баће жок ђи јел - потсмеваму се, извргава га руглужордарју - гонић са штапом

жорђица - прутић, штапићжос - долежосњик - низак, приземан;подао, подмукао, гнусанжубрја, ђин мйнкаримје шйрйје са факут бубě - отворенарана настала чешањемжугу - јарамжугу ла фириз - рам тестережуђекарја - суђењежуђикě - кара, куди; судижуђекаторју - судијажукарија - играчка; играријажукаторј -воли игру; живаханжукаторју - играчжуљешће - жуљажуљитура - ожуљено местожумарја - јело од празилукаса овчетином, спрема селаганим кувањем 14 - 16 сатижумарјећиљи - чваракжуматаћа - половинажуматаће, жумаће - полажуматацйт - преполовљенжумјера - каша од пшеничногбрашна упржено на мастжумуље - чупа; черупажумуљешће - чупа; черупажумуљит - исчупан, почупанжумуљит - отрцани, усуканижумуљитура - усуканко,чупавкожунгејат - болно прободенжунгју - срси, трнац,жмарац, болно пробадањежункану - јунацжунку - јунежуњинка - јуницажупоаје - дере; гулижупуит - одран, огуљенжупуиту - драње; гуљење

журамйнту - заклетва,заклињањежурату – заклињање, заклетважуратура – заклињање,заклетва

Ззабавит - окаснео; задржаванзабаоа - одуговлачење,кашњењезабуну - капут без рукавазавйрње - залазизавйрњиту –залазак; западзавјелка - прегаћа, кецељазавјећина - заветина,светковиназавоју - шумарак у равниципоред реке, лугзадорит - ужелео се, жељанзађина - сметња,узнемиравањезађинě - задржава; омета;замајавазајћину - зејтинЗајҹерју - Зајечарзаклопу - замка за птице убундевизакоањиљи пи поманě –обредни хлебови на даћизакупит, зěкупит -прекривен преко лица;ушушкан, добро заштићен одхладноћедобро заптивензаљећит - загубљен; залутао;заблудеоса заљећит –случајно сезатекао, задесио или загубио(залутао) негдезаману -судње време, судњи дан

______________________65_________________________ _______________________66______________________зангија - узенгијазаносйт, стě заносйт - утрансу, у тешком сну, комиранзапада - снегуому ђе западе -снешко белићзапишћит - закржљаоса запишћит апа - сига наводизаподу –равно земљиште наврх брда, висораван, платозапору, кйнд сě трӂе ла љење–забушавањезапору, очинҹала ла жуг –прибор и спутавање на јармукод запрегезапрйстоку - минијатурно јајеса којим се прекида ношењезаприт - са затвором цревазапрјала - опстипација,запу - присила, форсирањеја дат зап –форсирао, навалиозапуку - врућина, жегазапушала - оморина, врућиназатка - мотка за отпуштањеткачког вратила на разбојузатону - устава; устављена водазатону соарљилуј, соарљизаврње йн затон - залазаксунца увече када истовременозалази за облакоммаҹинě моара ла затон,вара кйнд апа скађе пи рйу, йниругě сě фаҹе затон шй кйнд сěадунě апа сě дě друму ла моарě -затоњит - устављен, зајажензатору - код крмаче одређновиме где појединачно сишесвако прасезатрјешће - уништава, затирезаујтат - заборављензаујтě - заборављазафлату - докучивање,закључак

зафлě - докучи, проникне,дозна из сплета околности(анализирајући)збатуту - цимање, копрцањесě збаће - цима се; батрга сесě збаће окју - игра окозбаће вицěлу - теле цима присисањузбаћу –цимало; цимавкоКроу лу Збаћу –топонимкод Подгорцазбйр - ономатопеја летаинсекта или птицезбйрнајиту - зунзарење;ландарањезбйрнěје - зунзари; ландара;лапрдазбйрҹит - наборан, са борама,збрчканзбйрҹитура - набор; боразбйц- збйц - онматопејаразмахивања и цимањазбйцајала - копрцање,батргање, размахивање ицимањесě збйцěје - цима се; батргасе, копрца сесě збйцěје ђин мйњ шй ђинпиҹоарје - батрга се и рукамаи ногамазбиҹиту - цимање, истресањеса збиҹит - истресао се; отео

се; цимнуо сезбиҹулě - просушујезбјарě - вичезбјерěту - вика, викањезбјерјећа - вика, викањезбоарě - летизбур- збур - лет- летзбураторј - полетарацзбурату - летење, летзбуру - полет

збуҹумату - ломатање;смућеностзвйкаиту - севање од болазвйнтат - просушен(испаравањем воде на ваздуху)звйпаиту - цимање,размахивањезвйпоњату - цимање,размахивањезгајба - незалечива раназгајца - маза, кревељкозгарда - огрљак, оковратникза узицузгйитура - оно што јеискежено, кеззгйјит - искежен, накежен;размажензгймбит - полунакежензгймбиту ђен гуре –накеженост, кезањезгймбиту ђе рйс - суздржаносмехзгйндěраторју - тресач; жарачзгйндěрě - тресе, потресазгйрěје - гребезгйрěјатура - огреботиназгйцаиту - дрмање; цимање;потресањезглоту - зглобзглоаћиљи - зглобовизгоада - згода; повољностзгоадњик -повољан; згодан, лепзгођешће - погађазгођит - погођен, удешен;повољанзгођитура - погодак(з)горна - труба(з)горњак –горњак (ветар)згорњала - изгон; хајказгорњит - изгнан, протеранразјурен, натеран у бекствокафа згорњајка –кафасиктерица

згргорит - коврџав, саувојцимазгргуру - коврџа, увојакзгрјебенарју - чешаљ закучинузгрјебењи - остатак кучиненакон влачањазгрҹелу - ластишзгрҹит - сковрђан; цицијазгрҹитура –циција, тврдицазгрҹу - укочење мишића, грчзгугуљит - погурен, увученихраменазгура - згура, шљаказгурау - сипљив, мрвљивздймпајала - тресак, трескањездймпěје - одјекује тресакздйрнěје - звецка, клопараздокшйт - упропашћен;зарушен, урушенздравěн - здрав; једарздравица - пиће са којим сепозивају гости на славу илисвадбуздранк - ономатопејаклопарањаздрěнкěњала - клопарањездрěнкěње - клопараздрěнкěње ђинцй йн гурě -цвокоћу, цакћу зуби у устимаздрймбоањaлa - гунђање ,зановетање, богорођењездрймбоање - зановета, гунђаздрймјељешће –заламагранчице (у башти, винограду,воћњаку)здрјанца - дроњак, фронцла,ћипаздрјенцурос - одрпан, удроњцимаса здренцуит - подеран уфронцлездрноадě - кепец, малог раста

______________________67_________________________ _______________________68______________________здробит - здробљен, смрвљенздробу - одломак, груменздрумикě - дроби, уситњаваздрумикату - мрвљењездруҹит - здрузганздумпајала - лупа, тресакзěмосěк (сěк ђи ʤамě,ʤамěсěк) - полусирово-полусво (даска, дрво)зйдарија - зидарство;грађевиназйдарју - зидарзйдовина - зидиназйду - зид од камена или циглезйђешће - зида; изграђујезйђиту - зидање, грађењезйђитура - зидана грађевиназймбри - зазубицезйна, ʤйна - вилазйнаћик - виловит; луцкастзйну - вилењакзйрзаљија - кајсијазйрзаљиу - кајсија (стабло)зйпостйту - почетак постазйпостйту ал мик - меснепокладезйпостйту ал марје - белепокладезйрцйљи - наочарезмěу - змај; звезда падалицазмйкајала - цимање, сецањезмйкěје - цимазмйкњешће - цимазмйку - распоњац на разбојусй фаҹем (ла) ун змйк - даурадимо на орукај ла змйк - хајде на орукзмйнтйна - кајмакзминта - сметња; поремећај;погрешказминћала - сметња; поремећајзминћешће -прави погрешке

зминћит - са грешком,погрешан; ћакнутзминћитура - грешка у послузмјаоара - малиназмјаорату - мјаукањезмјаорě - мјаучезмоаћику - исчупани бусенбиљке; ишчупан прамен вуне,памуказмулӂе - чупа; истрзазмулсу - тргање, чупање;истргањезноаба - зврчка, несташлук,лакрдија; особа која правизврчке, несташлуке, несташко,лакрдијашзноабје - зврчке, лакрдије,несташлуцизобу - зобзобјешће - зоби; уситњваса зобит - смрвило сезобњица - зобницазорзоањиљи - украси,ђинђувезорзонат - накинђурензорљи - зора, праскозорјеварсату зори - сванућейн зорј - у сванућезорљиу - јогунаст, неукротивзорту - хитња, журбазујтамйнту - заборавзујтатура - заборавностзујтěљњик - забораван

Ййј - му (њему)йл - га (њега)йм - ми (мени)

ймбајерат - увезан узицомради ношењаймбалбањит - оклембешен;поколебанймбалошат - балав, постао јебалавса ймбалошат ʤама ђиварʤě - расол купуса постаоје балавймбатат - напит, пијанймбататорј - опојан, опијајућиймбатрйњит - остарео,застареоймбешйкат - са плиховимаса ймбешйкат - добиоплиховеймбйзгојат - распекмеженймбйзнат - утамниченймбијбат - добро нахрањен,накљукан, добро напуњеногстомака; може се користити усмилу: импрегниран, запуњенймбјецйт - напит, пијанймбјецйторј - опојан,опијајућиймбјецйтура - пијаницаймбланат - пљоснатймблйндат - са плиховимаод алергијеймблйнʤйт - припитомљен,укроћенймблйнʤйторју - укротитељймболбојат - избеченймболнавит - оболео, болестанймбомборат - зловољан,надуренймбонцат - зловољан,надуренймботошат - отупљен,затупљенймбраздат - забразданймбраздатура - започетоорање

ймбракě - облачи, одева;навлачиймбракамйнту - одело;оплатаймбрацйша - загрљено;обухваћеноймбрацйшат - загрљен;обухваћенймбрацйшарја - загрљај,грљењеймбраҹинат - опасан појасомймбраҹират - опасан; ушнирана ймбраҹират аца ла папуҹ- ушнирао ципелеймбрукат - прободен, набоденймбукě - прождире, гута;обухвата и прекрива, преклапаймбунат - обећанймбунатацйрја -побољша(ва)њеймбунатацйт - побољшан,постао је бољиймбуњаʤě - обећаваймбурицат - изокренут,наврнутймбуфнат - надуренймпадукјат - вашљивймпадурит - пошумљен,зарастао шумомймпакарја - помирење,измирењеймпакату - мирење; утехаймпакаҹуња -помирење; утехаймпакě - мири; умирује; тешиймпанат - учвршћенклиновима(ми сě) ймпарје - чини ми сеймпарјекјат - састављен парймпарјекјешће - састављапар, спарујеймпарће - делиа пус локу йн парће - радињиву на наполицу

______________________69_________________________ _______________________70______________________ймпарће фиризу -подешава зупце на тестериймпарцарја - дељење; поделаймпарцěња - деоба, делењеймпарцйт -подељен, раздељенймпарцйторју - делитељ,делилацймпатрат - учетворостручена ймпатрат боји - упрегаодва пара воловаймпашěшће - премошћује,преспајаймпашоњаʤě - премошћује,преспајаймпашйт - премошћен,преспојен; прекорачен;искораченймпěтурат - пресавијен;спакованймпěтурě -пакује пресавијањемймпйшкавит - тачкастоиструљенймпинӂе - гураймпинсоарја - гурањеймпијит - задебљане кожеймпискат - заглављен иприкљештен; блокиранймпистрит - исшаран, пегастймпистрйҹуња - шараймпјеђекат - закочен; спутанймпјеђекушу - заплетка,спотицање; прибор за кочењеймпјеђикатоарја - кочницаймпјеђикатура - кочење;спутавањеймпјеђикě - кочи; спутаваймпјелмјаʤě - разблажује;врши утицај, утичеймпјелмат - разблажено,разблажен, разређенймпјелум - разблажујућиймпјетрит - скамењен,окамењен

ймпјецěња - заруке, веридбаймпјецйт - зарученймпјецйтори - сватови наверидбиймпљећаʤě - умрежује,изукрштаймпљећешће - плетеймпљећит - исплетен, плетенймпљећитура - плетивоймпљињешће - испуњава;допуњава, надопуњава;навршаваймпљињит - испуњен,достигнутймпоартě - уводиймподобит - удешен, дотеранймпомйнтат, са факут капомйнту –направио се као земљаса ймпомйнтат ла фирје –поцрнео у лицу као земљаймпопљећит - испреплетенймпорту - уводймпотковит - поткованймпотковјала - поткивањеймпотковјешће - поткиваймпотривě –на исти ниво;подједнако, равномерноймпрашйнат –запрашен,прашњавймпрјажма – сучељавање,супростављеностймпрјажмат –супростављен,сучељен; противанймпрјажмě –наспрам,насупрот,ймпрјеуна - заједно, скупаймпрјеунарја - заједница;скуп; уједињењеймпрјеунату - састајање;спајање; уједињењеймпрјеунě - спаја, саставља,уједињујеймпрјећењит - спријатељен

ймпрјемеʤйт - преграђенймпропођит - забрађенмарамомймпроцапит - укљештен ипопречен; укипљен, укрућенймпрумут - на зајамймпрумуту - зајам, позајмицаймпрумутату - зајмљењеймпујаʤě - бокори се биљака;украшава тканину са украсимаймпујату, ймпујиту –украшавање на тканини;бокорење биљака;размножавањеса ймпујат падуки - појавиле(размножиле) се вашкеймпујит - украшенорнаментима, вез; биљка сапуштеним младаримаймпунӂе - убада, бодеймпунӂе боу - боде воймпунӂе опинҹиљи - буширупе код израде опанакаймпунс - прободен, избушенймпунсура - убодймпупиту - пупљењеймпупјешће - пупиймпућерњиҹија - пуномоћје,опуномоћење, овлашћењеймпуцйнат - смањен, умањенймпуцйњаʤě - смањује,умањујеймпуцйт - усмрђенймпушкат - устрељен, упуцанймпушкатура - рана од хицайн - у; найнабушйља - пузећи,четвороношкейнавађешће, навађешће -удевање основе ткања у нити ибрдойнадйнс - намерно, хотимицейнаинташу –претходник,претеча

йнаинћа - пред, испред; прейнаинће - напред, испред;раније, претходношй аша йнинће -и тако даљейнакрит - укисељенйналбит - бељен; напудерисанйналбјељиљи - белила,шминкайналбјешће - белийналт - високйналтат - повишен, уздизанйналфјеље - другојачијейналцймја - висинайналцйт - повишен, узвишенйнамњаʤ - у подне, насредданайнапој; йнапојља - уназад,натраг; контра, обратнойнапојњица –напојница,бакшиш; кусурйнармарја - наоружавањейнармат - наоружанйнафарě - према спољайнваље - на доле, низбрдойнваљешће коарда пи сул–намотава основу за ткањейнваљиту - бокорење; ваљаваа йнваљит фоку–запретаожара йнваљит ҹоариҹи -ваљавио сукноса йнваљит варʤа -оформила се главица купусайнварујкиту - у понедељакпо ускрсу девојке се међусобнопосестримейнваргат - са пругастимшарама, са штрафтамайнвацамйнторју -наставник; инструкторйнвацамйнту - настава,обука; предвојничка обукайнвацат - научен

______________________71_________________________ _______________________72______________________йнвацатарју - ученикйнвацаторју - учитељ, онајкоји подучавайнвацату - учењейнвацатура - оно што јенаучено; навика; наобразба;наука; поукайнвацě - учи; обучавасě йнвацě - привикава се, учисейнвацйја - поука, саветйнвěлујала - увијање,намотавањейнвěлује - увија, омотава;обавијайнвěцу - навика; савет; науккум је йнвěцу, аша је шйђизвěцу - како је навикавање,такво је и одвикавањейнвекит - остарео, похабанйнвењинат - затрованйнвесаљит - развесељенйнвйнацйт - помодрео,поплавеойнвйрʤйт -упетљан, запетљанйнвйрʤйтура - петљавина,замршеностйнвйртошат - згуснутйнвйрћешће - обрће, врти;заокрећейнвйрћирја - обртање,окретањейнвигујит - омотан у ролнуйнвијаʤě - оживљавайнвијат - оживљенйнвијерја - оживљавањейнвјерʤйт - позеленео,озеленеойнвонвојат - извитоперенйнврјеме - ранойнгаздарит - обогаћенйнгалбињит - пожутеойнгаурит - пробушен

йнгауриту - бушењейнгауритура - бушотинайнгě - покрај, поред, узйнгěдујала - сачекивањейнгěдује - сачекујейнгěурě - бушийнгěур ит - бушен, пробушенйнгěуриту - бушењейнгйнату - опонашање говорайнгйнатура - чин опонашањапотсмешљивог говорайнгйнě - имитира,потсмешљиво опонаша говорйнгйрнат - огрнут; запретенйнгйрнě бурка - огрникапутйнгйрнě фоку - запретао јежарйнгйфнат - задиханйнгиће - гутайнгицйтоарја - гркљан,ждрелойнгицйту - гутањейнгицйтура - гутаљ, залогај,йнгјецат - смрзнут, слеђен,залеђенйнгјецатура - смрзотина;залеђењейнгљимпě - боцка, жуљанеко зрно песка у ципелийнграђит - ограђен, заграђенйнграшат - утовљен, угојенйнгреоњат - отежаойнгреунат - отежан,оптерећенйнгрижат - забринутйнгрозавит - згађенйнгропамйнту - сахрана,покоп, погребйнгропат - затрпан,закопан, покопан; сахрањенйнгропату - затрпавање,закопавање; сахрана, покоп

йнгрошат - задебљаойнгуст - узанйнгустат - стешњен, сужен;узанйнгусцймја - сужење;суженостйндалаҹит - закомпликованйндамйнат - припремљенйндамйнě - при руци, надохватйндамйњала - припрема;услугайндараћиш - контра; уназадйндараћишйља - унатрашкейндарěт - назад, уназад, натрагйндатě - ускоройндаторат - задуженйндйнгату - лапот, варварскоубијање старих и безнадежниихйндйржйт - охрабрен,ободрен; разјарен, раздраженйндојит - разблажен пола:пола; удвојен, удвострученку гйнду йндојит -премишљати, колебати сейндоуо - на пола,преполовљенойндопат - сит до гушеса йндопат - накркао сейндрагостст - заљубљенйндразњала - смелост,одважностйндразњељњик - смео,одважанйндразњешће - сме, усуђује сейндругату –ручно предењедебеле пређе друганом безпреслицейндрумат –упућен, усмеренйндуларит - ондулиранйндулат - валовит, таласатйндулҹирја - заслађивање;сласт

йндулҹит - заслађенйј са йндулҹит - засладилому се, намамио сейндупљекат - удвојен,удвострученйндурарја - залагање, труд,настојање, старање,сě йндурě - залаже се,

настоји; стара се, труди сейнђал - на горе, узбрдойнђамнě - наговара, захтева;подстиче, наводи, анимирайнђамнě ку сйла- приморава,принуђава, присиљавайнђасě - утрпава, угуравайнђељеће - натанане, полакойнђепартарја - удаљавањейнђепартат - удаљенйнђесат, йнђесйт - збијен,набијен; утиснутсě йнђасě - напиње сейнђесйшу - збијеностйнђирјаптě - исправља, равнайнђирјаптě йнсус - усправљаувисйнђисарě - поподне, предвечейнʤалат - закачен алком,везан ланцемйнӂеманарат - рачвастйнӂенункјат - на коленима,клечийнӂеру - анђеойнжйлавит - ожилавиойнжос - на доле, у дубинуйнжугат - подјармљен,упрегнутйнжуматацйт - преполовљенйнжурату - псовањейнжурě - псујейнзапушйт - постало је врућейнздравењирја - оздрављењейнздравењит - оздравеойнзорзонат - накинђурен

______________________73_________________________ _______________________74______________________йнзорзоњаʤě - кинђурийнјербату - лечење кукурекомкоји се ставља испод коже уувету стокейнкајерату - сукоб, тучайнкајерат - испреплетен;сукобљенйнкалʤěшће - грејейнкалʤйт - загрејан, угрејанйнкалʤйту - грејање,загрејавањейнкалʤйтоарја - грејалицайнкалцамйнту - обућайнкалцат - обувена йнкалцат кару - ставио јегвоздене шине на точковезапрежних колайнкалцатура карулуј –оковии шине на запрежним колимайнкаљекат -зајахан; опкораченйнканунат - озакоњенса йнканунат ку мујерја -озаконио бракса кунунат ку мујерја -венчао се са женомйнкаркамйту - товар, теретйнкаркат - натоварен; укрцанйнкаркатě - натоварена; акосе говори о бременитој женизначи да је трудна,йнкаркатура - товар; утоварйнкарунцйт - оседео, седйнкатрамат - укопчан,увезан копчомйнкатушат - окован, закованйнкацалат - иритиран;смежуран, збрчканса йнкацалат буба - ранакоја се иритирала (збрчкала инабубрила)йнкě - јошйнкејат - склопљен, уклопљен;забрављен, закључан

а йнкејат мйна - савио лактрукеа йнкејат палма - стегнуо јешакуса йнкејат ун ан - навршиласе једна годинайнкејатура - зглоб; саставйнкејатурљи уоасйлор -зглобови костијуйнкйлҹит - замршен, умршенйнкйрдуит - придружен, узаједници, спетљан, удруженйнкйржйјат - увијен уоблику полукружне кукейнкйрљигат - искривљен,испреплетенйнкйрҹијат –изувијен,заковрђанйнкйрҹорат –изувијен,заковрђанйнкйт - уколикойнкиʤаторју - затварачйнкиђе - затвара; закључавайнкиђерја -затварање, затворйнкинату - поклоњење,клечање, метанисањейнкингат - опасан коланомйнкис - затворенса йнкис досу - озеленела и употпуности олистала шумаса йнкис уша ку пару –значење и поступак да кадаумре последњи члан породицекоја нема наследника, ондадолазе сеоски кмет и народ инакон увида затварају ту кућу,тако што у земљу иза вратаспоља (у ранија времена вратасу се отварала премаспољашности и нису ималабраву) набијају дубоко у земљувелики колац који онемогућаваотварање врата и улазак у кућу

са йнкис ђинцй ла фириз -раштеловани зуби на тестерийнкисоарја - оно чиме сезатвара; затварање, затворла багат ла йнкисоарје –затварили га, ухапсили гайнкјапě - стаје, може статийнкјегат - усирен, желатинисанйнкјептурат - закопчанйнкјербељит - упетљан,спетљанйнкјептурат - закопчанйнкјептурě - закопчавайнкјербељит - упетљан,спетљанйнкљештат - укоченихзглобовайнкљинат - уметнуто парчеплатна при шивењу одећейнкоа - амойнкоаҹа - овамо, на овамойнкобйркат, плугу шйгрěпиљи са йнкобркат йнкотор пйнě ља дус ла лок -испретурано и заглављено;може значити: компликацију,закомпликованостйнковијала - савијањейнковијат - савијенйнкодатě -још једном, поновойнколаҹит - увијен у котурйнколо - тамо, онамо, на тамойнколцйт - проклијао;угризнут зубимайнколцйтура –отисак зубана угризуйнкондорат - говедо спремноза борбу рогоивма; накострешенйнконђијат - ишаран, исцртанйнконђије - исцртава; уписујейнконтра -напротив; супротнойнкорбељит - извитоперен;изопачен

йнкорбојат - извитоперенйнкордатě - набреклогвименайнкотро - камо, кудайнкремењит - скамењен,окамењенйнкренгарат - разгранат,рачвастйнкрестат - изрецкан, усеченйнкрецйт - наборанйнкрецйту - наборање,израда набора на крецануйнкрецйтура - набор, борайнкрошйнат - бременит,упртио терет на леђайнкруʤйт -сě йнкруʤйшће пйња дакě сěтаје пйнě је фјербинће -йнкруҹит - укрштенйнкруҹиш - унакрстсě ујтě йнкруҹиш - разрокшěђе йнкруҹиш - седи каоТурчин прекрштених ногуйнкруҹишаʤě - укрштавайнкујетоарја - бравайнкујала - забрављивање;оно чиме се закључавайнкујат - закључан; закованйнкујбат - угнежђенйнкујбурит - угнежђенйнкуминцйт - опамећенса йнкуминцйт - опаметио сейнкуришкапиће -наглавачкейнкуркарја - збрка, пометњайнкуркат - испреплетен,запетљанйнкускрарја - женидбена везайнкускрат - постали прикейнлěтурј - на страну, изванйнлок - уместойнљемњит – запрепашћен,занемео, запањен; скамењенйнљеношат -

______________________75_________________________ _______________________76______________________са йнљеношат - олењио сейнљивјеʤйт - заливађенйнљимпјеʤйт - избистренйнљикурат - обасјанйнљикурě - обасјавайнљинат - умирен, смиренйнмарјецйт - украшен,нагизданйнмормйнтарја –сахрана,погребйнмормйнтат - сахрањенйнмулцймја - умножавање;намножавање; множењейнмулцйт - умножен; множенйнмулцйторју - множитељйнодат - везан у чворйнојит - поновљен, обновљенйноптат –замрко, зашао у ноћйнопћаʤě –смркава, падамрак; залази у ноћ, одоцњаваноћуйнрадаҹинат - укорењенйнрěурě - прави украсе наплатну ткањем или везомйнругат - зарастаокупињаром; огребан и убоденкупиновим трњемйнрушйнат - постиђенйнсамнат - обележен, означенйнсамнату - бележење,означавањейнсамнатура -белега; белешкайнсамнацйја - обележје;знаменйнсањинат - разведрено ноћуйнсарат - касно увече, зашлосе у вечерњи мракйнсараҹит - осиромашеойнсарјаʤě -смркава, пада мрак;касни увече, одоцњава увечейнсарҹинат - са бременом налеђайнсатошат - ожеднео

йнсйлě - тшко, отежанойнсйнатошала - оздрављењейнсйнатошйт - оздравеойнсйнгурат - осамљенйнсйнӂерат - окрвављенйнскимбат - преобучен;замењенйнскорбељит - улубљенйнскријат - написан, уписанйнскрис - написменоја дат йнскрис - дао мунаписменойнскрисоарја - пописйнсовоњитě - млада самладиним веом на главийнсоцйја - удружењейнсоцйјат - удруженйнсоцйшат - удружен;спариван, намештен у парове;сврстанйнспинат - убоден трномйнстрймбат - искривљенйнстрймтат - стешњенйнстринат - отуђен; отишаоу туђинуйнсурамйнту - женидбайнсурат - ожењенсě йнсоарě - жени сейнсуцйт - устострученйнталпинату - сусретањеса йнталпинат - сусрели сейнтарйтат - раздражен,иритиранйнтарйтě - раздражује,ириитирайнтаримја - стврдњавање;ојачавање, утврђивањейнтарит - стврднут, очврснуойнтариҹу - ојачање; оковйнтарјешће - стврдњује;утврђујейнтарјешће пламаду -чврсто мешање теста

йнтйј - прейнтйлњала - сусретање,састанак; састанакйнтйлњешће - сусрећейнтймпларја - догађај, случајса йнтймплат - догодило се,

десило сейнтйплаторј –случајан; којије могућ, који се дешавайнтйрʤйјат - окаснео,одоцнео, позан (односи се налетину, прираст)йнтоарҹе - враћа; заокрећейнтоатěʤěоа - свакодневнойнтођиуна - увек, свагдайнтолдојат - изукрштен,испреплетен као рогови уврећи, набацан унакрстйнторкěторју - обртачйнторкěторју ла разбој -обртач на предњем вратилуразбојайнторс - враћен; окренутйнторсу - враћање; повратакйнторсура - бајање противурокайнтортојат - избечен,кочоперанйнтотану - сваке годинейнтотлоку - свуда, свагдейнтотфјељу - свакакво,разнолико, различитойнтраколо - на ону страну, натамойнтратйца - међу толикойнтрě - међу, измеђуйнтрěвěј - међуречје(локалитет на Малинику)йнтрěпиҹоарје - између ногуйнтрěуна - уједно, исцелайнтрěуш - предсобље,предворје

йнтрěушě - двориште, удвориштупинтрěушě (пин йнтрěушě)- кроз двориштейнтристат - растужен,снужденйнтрјабě - пита, запиткујейнтрјебаҹуња - питањейнтрјег - цео, исцела, читавйнтрјекуту - сустизање;надметањейнтрјеҹе - претиче, престиже;превазилази, надмашујейнтрјеҹерја - претицање;такмичење, надметањейнтро (йнтрě о) - на једнојйнтропарће - на једну странуйнтрун (йнтрě ун) - уједном, на једномйнтрун огашěл, кйнтě ункокошěлйнтрунлок - на једно (неко)местойнтуњекат - затамњен, тамно,мрачан, потамнело; загаситойнтуњекала - затамњење,замрачење, помрачењейнћинӂе - распростире,испружа, развлачи, растежесě йнћинӂе - испружа се,сй'нћинӂе - протеже сейнћинӂе ку пйња - намачехлебом у тањирйнћинӂерја - протезање;разапињање, растезањейнћнс - растегнут, истегнут,испруженйнћињерјешће - подмлађује сей'нуварат (йн нуварат),нуварат - наоблаченойнунтру - унутрайнурмě - натраг, уназад, позадийнфацйшала - суочење

______________________77_________________________ _______________________78______________________йнфацйшат - предочен,суочен, сучељен; упоређенйнфěшурат - увијен, обавијенйнфипт - забоденйнфипцйт - набоденйнфјербинцйтě - врела(течност)йнфјелурат - разврстан,раздвојен по врстама; упоређенйнфјерјекјаʤě - окивайнфјерјекјала - оковйнфјерјекјат - окован(гвожђем); чврсто везан,осигуран, учвршћенйнфламйнʤйт - огладнеойнфлоарје - цветайнфлоарје вину - „цветање“вина у пролећейнфлурит - процветаойнфлуриту –цветање,процват, расцветавањейнфлуритура –бехар, стањепролећног цветања; резултатцветањайнфојат - разбарушен;раширеног перјайнфојатě пěтура - раширенапоњавайнфокат - раздражен, разјаренйнфрацйшала - братимљењейнфрацйшат - братимљенйнфрикошала - стрепња,страх; застрашивањейнфрикошат - заплашен,застрашенйнфрумошат - пролепшан,улепшанйнфрунʤйт - олистао,пролистаойнфрунтамйнту - прекор,замеркайнфрунтарја - прекоревање

йнфрунтат - покуђен,прекоренйнфрунтаҹуња - укор, прекорйнфундарит - основан;постављеног днайнфундат - набрекнут,запушенми са йнфундат насу -запушио ми се носйнфундě ҹубěру (бутоју) -сипа воду да би набреклопросушени чабар (буре)йнфурисйт - ђаволастса йнфурисйт - постао јелукав, ђаволастйнфуришала - тајна,прикривеностйнфуришат - тајновит,тајан; кријући се, криомицеса йнфуришат флоарја унађила алта - хибридноопрашивање цвећа, од две бојенастале су шарене; такође кодпаприкайнфуришйља - тајно,кријући сейнцаљеӂе - разуме, разазнајейнцаљеӂерја –разумевање,схатање, интелигенција, разумйнцаљеӂос - мудар, разуман,интелигентан; разборитйнцаљеӂуња - мудрост,разумностйнцаљес - јасно, разговетноворбјешће йнцаљес -говори јасно (разговетно)йнцаљесу - разумевање,схватањейнцапењит - ојачан; укрућенйнцаркату - прекид дојења;безмлечност

йнцастйт - стврднутоземљиште које се орањемраздваја у блоковейнцěљинат - запарложен,неоранйнцймбојат - укрућен премагоре (навише)мјерӂе йнцймбојат - идекао да је прогутао колац, идеукочено (од ишијаса и слично)йнцйклат - заглављенйнцйкљаʤě - заглављује,блокирайнцйпат - забоден, заривенйнцйпаторј - са својстовомпробадања; бодљикав, шиљастйнцйпатура - убод; рана одубодайнцйпораʤě - пробадабодљамайнцйфнат - надурен,изнервиранйншалат - оседланла йншалат - натоварио мутерет на грбачу; намагарчио гайншйрат - нанизанса йншйрат дуп јел - дао се упоеру за њим, појурио за њимйншйрě - нанизује; шнирайнҹелуит - преварен; опаученйнҹелујала - превара,обмана, подвала (тактика?)йнҹелује - упетљава;заокупља; обрлаћује (може да сеодноси и на неки посао у смислуда је урађен на једвите јаде илискарабуџен на брзину)йнҹелујос - варљив, преваранйнҹепје - почиње, започињейнҹепу - мустра; почетакйнҹепут - започетйнҹепуту - почетак, зачетак

йнҹеркарја - покушај;провера, пробайнҹет - споро, полако;опрезнойнҹетуњел - полагано; тихойнҹецошат - замагљенйнҹингатоарја -појас, учкурйнҹингатура –појас, пасйнҹинӂе - опасујейнҹинс - опасан каишемйнҹинтат –јако угрејан, вреола йнҹинтат –јако га угрејао;опаучио га (прутом, каишем,дланом)йнҹинтаторју - грејачйнҹишторат - опасан појасомйнҹудат - омрзнуо, мрзийнҹумарат -са йнҹумарат врјема -натуштило се времейњакě - потапа; гуши, дави;гута крупне залогајейњакě ла сйлě - гута на силуса йњекат - удавио сесě йњакě кйњи - даве се псийњекала - гушење; дављење;утапањейњекатос - загушљивйрб - неоштар, тупйрбјељишћа - крнтија; расходйрбјељишће - као крнтија,неисправно, расходованойрбу - крнтијайрбу ђи куцйт - крнтија одножа (туп и никакав)йркоњала - хркање; кркљањейркоње - хрчи; кркљайркоту - испљувак шлајмайркоцй - испљувци шлајмайрку - мала ручна тестерайрћиљи - хрчак, мишйц (цйје) - ти (теби)йҹ - иш, узвик терања живине

______________________79_________________________ _______________________80______________________

Иибомњика - љубавницаибомњику - љубавникибомњиҹија - прељубаивиту - јављање; појављивањеса ивит - појавио се; јавио сеивјенку - евенакигљиҹији, игљиҹељиљи -јагорчевинаизбйнда - остварење; догађајизбйнђит - остварен,реализован; избављен, спсенизбитура - одломак који јеотскочиоизбишћа - отскочница;место одакле нешто избија илиодскаче, одскакалиштеизбишу - гејзер, извориште;излаз, исходиштеизбишу ђе фок - пламеник,гејзер ватреизбјешће - запљускује;отскакује(са) избит - отскочио некопарче, одбацило сеизбоћит - изџикљаоизвйнтě - преврће, премеће(ради изалгања промаји да сепросуши)изводу - мустра; образацизвору - извор, врелоизворјаʤě - извиреизгорит - самозапаљенса изгорит - самозапалио сеиздацоајка - кантариониздату - демон; црни приштизйђит - калирао, нестао самод себе, испарио, осипао се,одронио се, разградио се

излазу - утрина, јавни пашњакизлугу - положена даска назид тремаизмјењиљи - гаћеикљан - лукав, препреден,промућураникљењија - лукавство,препреденостикњала - покрет у грлу прииспуштању душеикњешће - губи дахикоана - иконаикра - икра, кавијариљиљаку - јоргован; слепимишиљињишу - мир, тишинаимала - прљавштина, блатоимат - прљав, запрљанимос - прљав, прљавоинату - инат, пркосинацěљњик - инађија,пркосанинацйја - инаћење; инатину - ланиншй - особе, личностидој триј инш - две три особеињеларју - прстенђија;прстењак, домали прстињелат - завојит, спиралан;прстенаст; локнастињелу - прстенињија - паприкашињима - срцебун ла ињимě - милостив,добродушанђила ињимě - срдачно, одсрцаја крапат ињима –пукло мусрце, имао срчани ударку ињима рě - тужан,депресиванпи ињима гоалě - наштесрце, на празан стомак

тарје ла ињимě - тврдогсрца, тврдокоран, безосећајанфйрě ињимě - бездушан,безосећајан, без срцаурјкиљи ињими - срчанизалисциињимушка, ињемушка, ацапи карје сě фак ицйљи(ђисупрашй ђижос), кйнд сě рупјеињимуша, ицйљи сě варсě –главни конац на коме стојенити за ткањеирибица - јаребицаиријану - рен, хренИристосу - Христосироплану - авионируга - канал за воду,иригациони каналируӂит - избраздан каналимаисйка - јасикаискаљитура - потписса искаљит - потписао сеиспапу - еспап, робаиспасйту - избављење, спасИспасу - Спасовданиспасу - избавитељ, спаситељиспита - испит; искушењеиспитаку - посуда заиспирање златаиспићешће - испитује;искушаваисполу - правоугаона дрвеналопатица за чишћење днаказана за ракију или уклањањепокорице са комине илисипање из бачвеисправит - завршен; на свомместу, савршенуом исправит - човек на свомместу, савршен (поуздан) човекдо-исправит -завршен коначноисправјешће - завршаваиспраоа - тестамент

истйна - истинаисто - истоицйку - врста птицеицйљи - нити за ткање(ацйљи ла ицě сě фак ђин тортуђи урʤалě карје је багат йн апěфјартě кě сй шћа аца йнћинсě)ицоњу, сě фаҹе ђин ацађин ицě батрйње - вишеконаца (вунених) упреденихзаједно у канап(и)шкоала - школа(и)школаит - шклован(и)школари - ученици,школарци(и)школарија - школоање

Јја - она; узима; узмија (йј а) - му (му је); јој (њој је)јаду - хадјазěра - језеројазу - брана на реци, јаз;вештачко језеројакě - етојакě-аша - ето такојакěтě - ето га, евегајакěтěц - ето тијапа - кобилајапарју - кобилар, коњушарјапос - кобиластјар - опет, поново; такођејарба - травајарба ђи шап - врста травејарба кйњаскě - врста травејарба њагрě - милерамјарба фјарлор - чаробна травакоја отвара све катанце и налазиблага, мандрагора, расковник

______________________81_________________________ _______________________82______________________јарбошйт - затрављенјарна - зимајасě - излази, излазејасě ла бйт - игра испадањаузајамним обухватањем штапашаком од стране учесникајасěља - јаслејаска - трудјастě - имајатагану - јатаганјау - узимам; узимајује - је, јестејегја - турпијаједу - јаре (мушко)једуца - јаре (женско)јеђерја - бршљанјеји, ји - онијепћењија - јефтиноћајепћин - јефтинојепурашу - ловацјепуроајка - зечицајепуру - зецјепуру домњеск - кунићјепуру ла фоаље - наковачком меху лептирастирегулатор за доток ваздухајербарија - травуљинајерј - јучејерја - бејашејернаћику - зимница; сточнахрана за зимску исхранујерњаʤě - зимујејеће - ево, ето, глејећеј (јеће йј) - ево му, ето мујећеј (јеће ји) - ево их, ето ихјећец - ево тијеу, јо - јајефтјика - туберкулозајешйрја - излаз; излазак;испадањејешйтоарја, унђе сě јасěпјафарě - заход, WC, клозетјешйту - излажење

јешкја - ивер, треска, шушкајешкја ла бушћан, кйнд сěтрйнћешће (таје) љемнуђин пиҹоарје, мěјйнтйј сěскоће (таје) јешкјајешћ - јеси, сијубирја -љубав(телесна) обљубајубиту - љубав(телесна), сексјубјешће - води љубав,обљубљујејут, јута - брзојуту - брзина, хитринаку јуту - на брзину, хитројуће - љуто, папренојуфа - врућ шамарјуцала - љутина, заљућеностјуцěшће - убрзава; заљућујејуцймја - брзинајуцйт - заљућен; убрзан;ужегнут

Кка - каокада - бачва; када за купањекадйлма - калдрмакадйлмјешће - калдрмишекадйр - кадаркаʤйтура - падкаʤуту - пад, падањеказанӂиу - казанђијаказану - казанказану ђи скос ракиу –казан за печење ракијеказањија - пецаракајешће - жали, окајавакаји - коњикаји ла дрјеш - део навршалици који избацује сламукајинћа - покајање, жаљење

кајру - канура, освојак,повесмокакалěу - изметкакаљаора - говнаријакакйҹа - усранкокалајсěшће - калајишекалају - глеђ на посуђу; калајкалаподу - део плећераиспод ҹапсекаларјецу - јахач, коњаниккалариту - јахањекаларјешће - јашекалауза - кључ за све браве,калаузкалěрј - јашућикалбјаʤа - метиљкалбјеʤйт - метиљава калбјеʤйт уоаја - овцаоболела од метиљабоабје ђи калбјаʤě -ампуле (лек) против метиљакалд - топлокалдарарју - бакрачаркалдарит - бљутавкалдарја - котао, бакрачкалдарјешће - бљутавикалдура - топлотакалдурос - који утопљује, сасвојством утопљавања; топлокалдуц - млак,калкану - калканкалкě - газикалкйју - петакалкйју ла коасě - део коседо самог косиштакалкйју мори - код воденицедео на коме стоји воденичновретенокалу - коњкалумја, ка-лумја - као савсвет, исправан, коректаннује калумја - немиран, ниједобар, неодговоран

фи калумја - буди миран,буди исправан, буди добаркалцуњи - чарапе шивене одсукнакаља - пут, путања,саобраћајница; сусретањекаља бунě - срећан путбунě каља - добро сусретањедě каља ку јел - сусреће се сањим, среће се на путу са њимйј јасě йн каље –излази муна пут, пресреће га на путукаљаторју - путниккаљешће - каликаљитура - каљењекам - донекле; отприлике;прилично; већкам аша - отприлике такокам (кй ам) фост - јер сам биокамаша, кимјаша - кошуљакамаша ҹуми - обреднакошуља за бајање, за једну ноћизрађују је девет жена почев одвлачања вуне, предења, ткањаи шивењакимјешујца - мајца, (сличнокао у шпанском: kamisa =košulja, kamiseta = majca)камину -камин, оџак; оџаклијаканӂа - канџаканта - кантаканта ђи стропит - прскалицакантарју - кантаркантарјешће - мериканцаларија - канцеларијакануну - закон, канункањала - кану, црнило за косукањешће пěру - боји косукапаку - поклопацкапаку ла котор -капара - аванс, капаракапарисěшће - капаришекапатату - добијање

______________________83_________________________ _______________________84______________________капатйју - јастук; завршетак,крајкапатйју помйнтулуј - крајсветакапаћану, капаћењи -главар, галварикапаћану кěшй - глава куће,галвар породицекапацйна –главуџа; главицакапацйна ђи варʤě -главица купусакапацйна ђи ҹапě (устурој)–главица лукакапацйна роцй - главчинаточкакапацйносу –главоња,главатикапацйнос –глават, имавелику главу или главицу акосе ради о луку, купусу итд.капацйњоара - главичицакапаҹит - поклопљенкапаҹитě мњерја йн фагур- поклопљен мед у саћукапěстру - уларкапěтě - добијакапијаʤě - губи разумкапијат - умоболан,изгубљеног разумакапитану - капетанкапјећиљи - посуда за ушур,кутаокаплама - бетонски испустиспод стрехекапра - коза; ногарекапра шутě (кашута) - кошутакапрарјаца - козарниккапрарју - козаркапријоара –срнакапријору - срндачкапса - капислакаптарју - покривало на трнкикапу - глава

моцěје ђин кап - климаглавомфаҹе ђин кап - претиклимајући главомфаҹе ку капу -даје знак главомкапу вакулуј - судњи данкапу ла поманě - део на даћикапу пјептулуј - плексускапута - зокница; врх чарапакапутарјешће - плете врхчарапакапућиљи, капуцйљи -зокницекапуцйшће - плете врх чарапакапуша - крпељ (велики)капуљећиљи - капуљачакапшору - поглављекараба - дипла, свиралокарабашу - гајдашкарабоју - зелена галицакарајеће - велико дете којеволи да се носи у наручјекарабиту - карабиткаракошњица -искривљених и климавих ногукарарја - раздељаккараћења - грдња, карање,стално зановетањестě ђи караћење – изазивасвађу, стално грди, узнемиравакарату - вожња, вожењекарау - ломан, лако одвајањепарчета са дрвета, ливеноггвожђа, лако ломљив, крт,крџав,караушу - рингшпил;љуљашкакарбунарја - ћумуранакарбунарју - ћумурџијакарбуњи - жар; ћумуркарбуњиљи - комад жаракарвану - камара, хрпакарě - вози

сě карě пи гјацě - клиза се наледукарěбиљи - гајдекарје - који, ко, којакарје мйј ђин карје - који одкогакарје шй'нкотро - које кудакарјегод - когодкарју - сипацкарнарју - месаркарнос - меснаткарња - месокарос - изгрижен од сипацакарпину - бели грабкартаӂиу - картарошкарћа - књига; писмо; карта(улазница, за превоз); матичнакњига рођенихкарћа поҹитě - препорученописмокарћиторју - књижевниккару - колакаруца - кочијакаруцу - колицакарунт - седкаса - кућа, домкаса нароадě –лудница,луда кућакасарју - домаћин; пазикућакасйторија - брак, склапањебракакасйторј - кућеван, штедљивкасйторит - ступио у браккаскат - раздвајанкаскату - зевање; раздвајањенечега што је било залепљенокаскě ђин гурě - зеваса каскат - раздвоило секасуца - кућица; касицакатарама - копчакатарја - нега; прођа; тражњакатě - тражи; гледакатě ђила јел - тражи од њега

катě ла јел - тражи код њега;гледа гакатйр - стар, старац,времешна особакатйрě - стара, старица,времешна женакатрану - катранкатранӂиу - катранџијакатрањица - посуда за катранкатуша - оковкатуша процапулуј - оковна вучној рудикауку - круна, свештенича капакафа, кафја, кафјаоа - кафакафа згорњајка - кафасиктерицакафана - кафанакафењаоа - кафанакафењиу - кафенасте боје,браонкафјен - браонкацаоа - кучкакацěлу - штенекацěлу ђе ступ - пчелињелеглокацěлу ђе устурој - чешањбелог лукакацěљиљи, парҹел ђи бйт,попик, спићекат йдо'о шй сěлапěдě пи астал шй гиҹешћекум о сй кадě - врста игрепогађањакацйји ла брамě - уложци умеханизму бравекашу - усирено млеко, грушкашута (капра шутě) -кошутакаҹула - шубаракаҹула ђе астрагн - шубараод астраганакаҹула ку урјекј - шубара санаушницама, капа ушонкакјелнарају, кјеларају -келнерај

______________________85_________________________ _______________________86______________________кјелнěрју, кјелјеру - келнеркě - јеркěн (кě йн) - јер укěрцйљи - карте; књигекěшњик - кућеван, домаћинкйј - осакаћене рукекйлћишу - конђакйлцану - кошуља (од кучине)кйлцй - влати кучине;остаци кучине након влачањакймва - тек; напоконкймпија -пољско пространствокймпјењи - равничари,становници поља и равницакймпњику - пољак; камперкймпу - пољекйнва (кйнд ва) - када ли;некада, ко зна кадкйнд - кадакйндгод - кадгод, било кадкйндгође - кадгод, било кадкйнљи - пас, псетокйнтарја - свирањекйнтату - певање; запевањекйнтатура - начин певања;певањекйнтаторју –певач; свирачкйнтě - пева; свиракйнтě ђин гурě - певакйнтě ђин лаутě (флујер) -свира на виолини (свирали)сě кйнтě - запева, лелечекйнћикатоарја - песмарицакйнћику - песмакйнћику рајулуј - рајскапесма, запевка покојникукйњеск - псећи, пасијикйњећиу - псетина,псетуринакйњи - пси, псетакйњипа - конопља; кућина,кудеља

кйњипа ђи варě - летњаконопља, запрашивачакйњипа ђи тоамнě - јесењасеменска конопљакйњипишћа - конопиштекйравеју - кривак, краткизаломак гране који се бацаротирајући налик бумерангу;(могуће извориште затопоним: Кривељ)кйрамида - ћерамидакйрамидарија - ћерамидаракйрамидарју - ћерамидаркйрěје, кйроање - крчи;неправилно изговара слово ркйрěје гајинљи -упозоравајуће (или умилно)оглашавање кокошикйрду - крдо, стадо; чопоркйржйја - штап са увијеномдршкомкйрк сй ну ʤйҹ - да неписнеш, да не зуцнешкйркěје - комешају се ипреплићукйркота - гужва, кркљанац,гунгула; игранка тј.масовноокупљањекйркоћешће - крчкакйркуша - кркушакйрљачка - искривљененогарекйрљигу - кукакйрљигу ђе ймпљећит -кукица за плетење ћипкикйрљигу ђе паје - кука зачупање сламе или сена изпластакйрљигу ђе фок - жарачкйрљигу ђе факут лаҹерапј, мануш - кукица заплетење чарапа и рукавица

кйрљигу ђи пус йн гаљатамори - кука за убацивање уводенички ципон ради смањењапротока, лети због мањка водекйрљигу ђи фрунʤарј -рачваста кука чији је једанкрак зашиљен и набија се каоколац кроз врх лисника да гане обори ветаркйрљоамба - рагакйрма - крма, кормилокйрмарју - кормилар,крмарошкйрмањешће - крмани;управљакйрнатарју - месар, кобасичаркйрнату - кобасицакйрњешће - залама изданкекйрњит - заломљеног врхакйрпа - марамакйрпа ђе нас - марамица заноскйрпитура - закрпакйрпјешће - крпикйртогу - легло у трави, логакйрћица - кртицакйрћицоју - кртичњаккйрцајит - изрецкан, исецканна краће комадиће, гризањеодеће од мољца, мишевакйрцамиј - рецке, навоји;исецкани комадићи (платна,папира); изгужвано иискрпљено платнокйршйја - кршкйршоту - велика стена,громадакйрҹагу - тестијакйрҹагу ђе ракиу - бардаккйрҹеја - веза вучне руде садрљачомкйрҹелу - увојак, коврџакйрҹији - врста цвећа

кйрҹоаба - крпељ (мали)кйрҹу, кйрҹури; кйрҹију,кйрҹији; кйрӂелу, кйрӂији- изувијени прамен косе иливуне, коврџа, локна, увојаккйрҹури - ресе на оделу,поњави, великом женском шалукйт - коликокйта -мало, малчице, не многокйтгође - коликогодкйтě - коликакйтěва - мало нештокйтгод, кйтгође - коликогодкйтрě - према, какйтујкица - малчицекйћа - мало њих (за жен. род)кйће - колико (за женски род)

кйћева - мало њих, неколико(за жен. род)кйћевродатě - понекипуткйћекйта - помалокйћодатě - понекад, понекипуткйц - колико (за мушки род)кйца - мало њих (за муш. род)кйцěва - неколико, мало њихкиђа -китина, слана на гранамакика - витица, прамен, чупераккика ђе кукуруʤ - кукурузнасвилакикирјаʤа - брабоњаккикоту - кикоткикоћала - кикотањесě кикоћешће - кикоће секикоћиту - кикотањекила - кило, килограм; флашакилавица - крампкилому - шпицаста секиракимěта - обавеза, дужност,кулук, тегобакимјаша, камаша - кошуљакимјету - кметкинга - пречагакинга калулуј –колан, попруг

______________________87_________________________ _______________________88______________________кинђија - половина поподневакину - мука, мучењекинуиту - мучење, злостаљањекинујала - мучење, кињење,злостављањекинује - мучи, злостављакињежйја - кнезовање,кнештвокињезу - кнез, сеоски прваккиоање - кликће, подврискујекион копији - кликћу децакион копоји - кевтају керовикиоћиту –подврискивање уколу, весељукиптоарја - закачка којучини дугме око кога се обавијаконац; петља за закопчавање:два наспрамно пришивенаконца која се везују и имајуулогу дугметакипторљи - два конца илитракице које се везују у сврхузакопчавањакипторљи гури - крајевиуста (усана)кириӂиу - кириџијакирија - кирија, станаринакироањату - врискање, врискакирцěје - цичикисаљица - компот од шљивакисěрју - кесеркита - букеткићала - украс; ређањекићелурљи - украси, ђинђувекићешће - кити; ређакићешће варњица - озидавакречану, слаже камен у кречаникићешће помана -слаже цвећехлебове и послужења на поманикићешће тугла - слаже циглуу банкину или цигланукићит - окићен, украшен;поређан

кићија - кићанкакицěља - прегачакишйца - меки део папка иликопитакјагу - сирилокјаја - кључ; кључаоницакјаја ку љимбě - кључ сајезичкомкјаја ку бушћан -кључаоница са пањемкјамě - зове, позивакјамě гајинљи - ваби кокошкекјеба - капуткјелјерају - шанккјелјеру - келнеркјељија - ћелијакјемату - позив, позивањекјесу - кеса; новчаник; торбицакјефељит -накресан, поднапиткјефљиу -весељак, склон пићукјефу - добро расположење;ћеф, прохтев, хир; задовољствокјефујешће - ужива весели секјецу - задњи у колу; кецкјешкету - качкеткјор - ћоравкјорбалта - секира (архаизамиз Кривеља)кјорйт - оћорављенкјорђиш - гледати попрекокјортау - разроккјортој - разрококјору - ћоравикјорҹа - ћоракјосау - ћосавклаја - пластклака - прело у виду мобеклањету - кларинетклаћинě - клати; таласаклěтариту - испирањеклěтěрě цоаљиљи - испиравешклěтěритурј - сплачине

клокоту - мехур на води,пена; клкот, кипљењефјербје ку клокот - ври сапеном, кипиклокоћешће –клокоће, кипи,вриклокоћишу - клокочикаклопěту - звоноклопотњица - звононараклопоцěлу - звонцеклопоцěљиљи - звончићи,врста цвећаклоца - квочкаклоцйје - квоцаклоҹешће - лежи на јајимаклоҹит -са клоҹит пуји - излегли сепилићиуоу клоҹит - мућак,покварено јајестě врјемја клоҹитě - тмурновреме са неизвесним променамасě клоҹеск нувјери - тмурнои дуготрајно гомилање облакастě клоҹит йн пат - не устајеиз кревета, илежава секлоҹитоарја - инкубаторпилићаклупа - клупакљанца - засун на брави,запоњацкљанцу - стена, громадакљенцěње - шкљоца; зановетакљенцоњу - велика стенакљету - остава, шпајз; клјеткљефěје - мљеште, мљацкакљешћиљи - клештакљеҹу - рачвасто чвориштекљинћит - уздрман, мрднут,помакнуткљину - издужени тругластиуметак (код шивења одеће, деоњиве)

кљиос - глетав, лепљивкљиу - глет, лепљива масакљомпěње - бућкакљопу - штрокакљуку - измуљано грожђе иливоћекоада - реп; дршка; петељкана воћу (поврћу); завршетаккоада ваҹи - дивизмакоада карулуј - срчаницакоада ла ћигаје - дршка натигањукоада ла празњик - задњидан славекоада ҹирјашй - петељкатрешњеа каʤут йн коадě –онемоћаоод старостийј мйј пуње коадě ла ворбě– надодаје нешто што нијеизреченосě ујтě ку коада уокјулуј –гледа крајичком окаунфлě коада - надима репунфлě коада шй дě фуга -у прносном смислу: хвататутањ, даје се у бкствокоажа - кора (дрвета, хлеба)коака - штап изувијене дршкекоакица - морско грожђекоама - гривакоама мунћилуј - повијарацпланине, планински гребенКоана - скраћени облик женс.имена Иконија (топоним:ВАЉАКОАЊИ -Ваља а Коањи,адекватно као Ваља лу Пěтрукод Подгорца; или извориштеза топоним: КАОНА)коанда, конђаја - ознака;слово; црта; кривуља(йнконђије) - исцртава;исписује

______________________89_________________________ _______________________90______________________коапће - печене; зрелекоарда - струна; основа уткању; вођицакоарда лауцй - струна навиолиникоарда ла гард - пречага накоју се закивају тарабекоарда кěшй (кољиби),гринʤйљи а љи ђисупра пипарјеће, пи јеље сйнт пушмйртаҹи -коарда ла стрјашěнě (пусěпи мйртаҹ) - дебела летва поободу стрехекоарна - дрењинакоаса - коса (за кошење)коасě - шијекоаста - косина, стрма обалабйту ђе коастě - реброкоафа - кофакоаҹе (за нешто што није уотвореном простору) - зри;пече; гнојикоаҹе ла казан - пече ракијукобйрљецу - врста таљиге накојима се носе плуг и дрљачекобилка - обрамица заношење теретакобиту - злослутња, мамљењезла, ишћикивање злаопонашањемкобја - тртица код живине;задњи леђни пршљенкобјешће - предодређује злокобоарě (добоарě, тобоарě)- силази; спушта; скидакоборйту - спуштање;силажењекоборйшу - низбрдица;силазак, силажењековањица - кућа бондручараковасала - срањековашњица - ковачница

коваҹу - ковачковеју - окука, кривинаковила - окука, завијутак, завојковрагу - стабљика биљке, кодкртоластог поврћа или увијуша(лук, кромпир, јагоде)ковйлћиру - слеме, покривкакућековйрӂији - врста колачаковйрћигу - витло на бунаруковицаоа - застругкодалбица - горска плискакодрит - искомадан, исеченна комадекодрјешће - комадакодру - комад, парче; шумараккодру кукулуј - врста цвећакођала -шишање вуне око репакођешће -шиша вуну око репакођешће крјецану, дупа ҹесě спалě сě огођешће йнкрјцалалу крјецан - након прањанамешта наборе на крецанукођина - вуна око репа овце,орепаккоӂемиће - поприличнокоӂја - приличнокожйца - корка, корицакожокарју - ћурчијакожоку - кожухкожурит - са покорицомкоикěје - свњско цичањекојосу - мудоњакоју - тестискојфě -кока -удубљење у бедему, чкаљкокалаја - кука, кривајакокалаја ђи атйрнаткалдарја ђи факут кољаша- кука за закачињање бакрачаизнад ватре у природикокалаја ла тоҹилě - кука заокретање тоцила

кокалаја ла фириз -погонска кука на стругарикокйрла - погурена иостарела особаа каʤут мйрла пи кокйрлакокљећиљи -петља на плетивукокљинца - мисирка, бисеркакокоана - качиперка, кокетакокоана, кокоањиљи(скалдаруша) - врста цвећакоколану - груменкоколош - као грудвакоколошйт - направљен каогрудвасě коколошěшће - котрља се,ваља секоколошу - грудвакокоњаска - коло за игрукокорју - увојаккокоћала - удешавање;замајавањекокоћељиљи - угађања,извољевањакокошат - погрбљен, грбавкокошатура - погрбљенко,грбавкококошěшће -петао гази кокошкокошй - кукурузне кокицекокошй ђе гјацě - ледено ињекокошйји - шумски нарцискокошу - петаококошу ла пушкě - ороз напушциколакарју - организатор идоносилац свечарског колачана заветиниколаку лу празњик -славски колачколаку рајулуј - рајски колачпокојникуколаку сйнӂорʤулуј -посебан хлеб прстенастог обликаза ђурђевданску мужу оваца

колаку, колакурљи - котур(жице, ужета, шлауфа)колаку, колаҹи - погачица,мали хлебчићколаҹерју - колачар,посластичарколаҹији - колачиколо - тамоКолтуку - ЂердапКйнд са йњекат сату Горњењиа дат паоду шй а луват каса лупопа шй са дус ку ја ла Колтукколћишу, кйнд рупје ђинљегатурě кйнљи ор вита шйрамйње згарда ла гйт кукрймпот ђи сфоарě, аја јеколћишу -колцарју - велики ексер загредеколцат - великих зуба, зубатколцй - псећи зубиколцй ђи алуњекуш, колцйђи мјерс пи западě, колцйђи пус ла опинҹ - назубљенилим који се везује испод обућеда не би клизала по ледуколцоману - велики зубколцу –изданак семена, клицабиљке; спољњи ћошак зграде;избочина (геометријско теме)колцу йнкејат - ћошак кућеса укрштеним гредамаколцу кěшй - ћошак кућеколҹећиљи –део одеће у видуисплетеног рукава који сепосебно навлачи преко рукавакошуље од лакта надолекоља - тамо, туда; овде; ондекољаша - качамаккољера - ковиљекољешěрју - качамилокољиба - кућа, колибакољиндарја - обикаљање

______________________91_________________________ _______________________92______________________кољинда - ишаран божичништап, изрђује с е и намењује наБадњиданкољиндарју, кйљиндарју -јануаркољиндěје - обикаља, тумаракољиндрјецй - коледарикољинђецй –коледарскихлепчићи(рас)кољњица - сталажа;постоље на коме се обрађујудрвени предмети (точковизапрежних кола)команда - наредба, командакомарњику - хранилицакомарњику ђи дат ла пуј -хранилица за пилићекомарњику ђи цйнутмйнкарја –оквир са мрежом укоји се чува хранакомат (коама) -гриваст, косматкомěндује - наређујекомина - коминакомјенђа - комедија; чудокомјесарњица - зградаканцеларије на вашарукомпоту - компоткомшйја - суседкомшуња - ливадска јагодаконаку - зграда, конак;преноћиштеа вењит ла конак - дошаона конак, на преноћиштеконаҹерју - намерник којиконачиконаҹешће - ноћива, коначикондрјећиљи - црв; црв кодоваца у шупљинама костијуглаве и роговаконђија - црта, шара, кривуља;слово; писаљка, држаљица пераконђијоарје - врста колача

конђију –дрвце на чијем јеврху намотан конац, са којимсе умаче у боју или восак ишарају јајаконкоу - заразна полна болестконку - трем; ходникконтра - супротно; противкопаит - прекопан, фрезирана копаит грађина - наконорања мотиком се прекопаваизорана башта да би се земљауситнила и припремила засадњу или лејекопији - деца; дечацикопиландру - дечачина,велики дечак (младић)копиларија - детињствокопиларјешће - детињасто,на дечији начинкопилашу - дечачић,дечкић, малишанкопила - копиљачакопилě - која је родилакопиле, копиљачакопилу - дечак; синкуопилу - копилекопиљит - рођен као копилеса копиљит - родила копилекопита - копито; папаккопитарју - труд на дрветукопицаоа - ћопкакопицйторји - радницисакупљачи сена у ћопкекопицйту - сакупљање сена ућопкекопоју - керкопорану - копоранкопт - испечен; зрео; загнојенкоптура - гнојкопторју - печница, пекаракопту - сазревање, зрењекоптуарју - август, месец зрењакопҹа - прибадача, шпенадла

корабија - брод, лађа;корабија – велико мршавоживинче: крава, кобила, свињакораҹи - ногарекораҹи ђи астал - ногаре столакораҹи ђи тајат љемњиљи- ногаре на којима се секу дрвакорбу - велики орао, лешинаркордарју - део на виолини заподешавање струнакорикěва - дивља јабукакорикову -стабло дивље јабукекоркану - гавранкоркомањењшће - гракћекоркосала - измуљано воћекоркот - туштма и тма (масанарода, ваши, црви, змије)коркоту - легло, змијарник,место где гмижу змије иливаши, црвикоркоћешће -масовно гмизањеу скупини: црва, ваши, змијакоркофала - глиб, водуњавоблатокоркофјалě - глиб, водуњавоблато; каљиште свиња и дивљчикормањешће - кормани,управљакормйну - управљач, кормилокормйну плугулуј, пи јел сěпринђе фјеру плугулуј - деоплугакорну, коарњиљи - рог- овикоарњиљи ла плуг - ручицеплугакорну, корњи - дрен,- овикорну, корнурљи - крај- еви(корну ла кйрпě, корну локулуј–крај мараме, крај њиве)корнут - рогаткорнуту - рогати; (у значењуђаво када му се не желипоменути име)

корња - рогоњакорњету - терен где расте дренкорњицу - мала троугластаженска марама за везивањекосе, носила се испод главнемарамекорњишору - јасминкороамбě - мршаво и спеченокортари - чергарикорту - караван; чергакоруба - коритасти жљебкосарју - сококосатура - шавкосěшће - косикосйторјешће -леми, калаишекосйторју - косиоцкосйтору - калајкосйту - кошењекосйтура - оно што је покошенокосйца - витица, кикакосњица - укосница, шналакосору ђе вије - косир заорезивање виноградакостаив - коштуњавкостолу - тврђава, кастелкотарица - корпакотйрлану - момчић,адолесценткотйнжйт - тучен, премлаћенкотоју - велика коскакотонаӂи - штуле за ходањекотороман - крупан, огроманкотору - канате(топоним: Котор у Црној Гори)коту, кот -црни флор који женеу жалости каче на белу марамукоту, котурљи - угао, угловикоту, коаћиљи - лак- ат,-тови; унутрашњи ћошковипросторијемасурě ку коту - мери лактомкотуљецу - углићкотуну - крај, област

______________________93_________________________ _______________________94______________________коћецу - преградаккоћецу ђе мњиј - преграђенидео тора за јагњићекоферту - ковераткоцкарија - лукавство, преваракоцкарј - лукав; преваранткоцоаба - њушкалокоцољешће (ка уоцуокољешће) - обикаља изавирујекоцофана - свракакошаоа - кошавакошěрја - шталакоштěје - коштаа коштајит - коштало јекошу - димњак; кош за житокошу мори - воденични кошкошу пјептулуј - грудни кошкошурљи - бубуљице, гнојнеакне (првенствено важи зарупичасте гуке на леђима кодговеда)кошурљи - оџаци кукуруза нањивикоҹина - свињацкоҹињаца - свињацкоҹоаба - страчара, кућераккоҹоманда - кућеринакраканат - кракаткраку, краҹи - ног- а,- екраку, краҹиљи(кракурљи) - брег,бреговикрапату - напрскавање;размицањеа крапат - напрсло, прсло,напуклойн крапату ђе ʤй - у освитзорекрапě уша - одшкрини вратакрапатура - пукотина,напрслинаКраҹуну - Божићкрйкњешће -

сй ну крйкњешћ - да неписнеш, да не зуцнешкрймпјелу - кромпиркрймпијишћа - кромпириштекрймпоту - парче од штапаили конца, одломак, одсечак,фрагменткрймпоћала - комадање,фрагментацијакрймпоћешће - комадакрйнгу - шумарак, грмље;луг, гај (шумско пространство)крйшњешће ђин ђинц –шкргуће зубимакријри - мозаккрину - љиљан, кринкриҹала - порука, поручивањекриҹешће - поручујекрјанга - гранакрјангу - грана (већа)крјаста - крестакрјеђе - верујекрјеђења - поверењенај крјеђење йн јел - нијепоуздан, немаш поверење уњегакрјеђерја - вера, веровање;поверењекрјеʤамйнту - веровањекрјенгарат -гранат, разгранаткрјенгарју - хрпа гранакрјенгат - гранат, разгранаткрјенгурос - пренатрпангранама, обрастао гранамакрјескут - израстао,порастао; нарастао; развијенкрјескуту - раст, развићекрјестěʤу - зарез, засек, урезкрјецану - наборана сукњакрјецу - набор, фалтакрјешће - расте; уздиже секрјешћерја - растање, развој,развијање

крјешћету - теме, врх главекровану - велико левкастоудубљење, кратеркровицу ђин образ - јамицана образукројешће - кројикројиторјаса - кројачицакројиторју - кројачкројиту - кројењекроју - кројкроу, кроурљи - левкастоудубљење (удубљења)круу, круурљи - левкастоудубљење (удубљења)крошйња - бреме на леђимакрставјећиљи - краставацкруд - незрео; непечен, сировкрунт - усирена крв, крвав одусирене крвикруцě - шпара; помало јестикрушěцу - крупицакруҹа - крсткруҹа војњикулуј -врста цветакруҹија - слава божија, крсносткруҹија прйнʤулуј -славски колач, крсни колачку - сакудрисала - навијање сата(може означити штеловање; уруском: кудри = увојци)кудрисěшће ҹасу - навијаили дотерује саткуђадйнсу -намерно,хотимицекуђеистйна - заиста, истинитокуђељеће - сабајлепи ђиљеће - благовремено,без журбекуђетот - свегакузњица - ковачницакуј - чије, чији; комеа куј је - чији јекуј фаҹ - коме чиниш

кујбу - гнездо; оџак на њивипри окопавањукујбурит - угнежђенкујва - некомеа кујва - нечијекујљи ђи ймпотковит -клинови за поткивањекујна - кухињакују; куњу - клинкују ла жуг - клин којиутврђује јарам за вучну рудукује йн парјеће - дрвениклинови на зиду за вешањестварикукěје - дремакуку - кукавицакукују - поткожна чворуга;избочина на равној површини;џомба на путусě кукује -ишчекујенестрпљивокукумјелку - пужкукурикěје - кукуричекукурикуиту - кукурикањекукуруʤу - кукурузкукута - кукутакула - кулакула ђе паје - стог сламекулкарја - починаккулкату - лежање; савијањекулкубěу - дуга на небукулкушу - место спавања,легло; лежиптекулмја - повијарац, уздужниврх брда, планински венацкулмја кěшй - слемењачакуљеӂе - берекуљегаторју, куљеӂаторју -берачкуљесу - бербакум - какокум је - како јекум јешћ ку трају - како си

______________________95_________________________ _______________________96______________________кум трајешћ - како живишкумва - некако, на неки начинкумгође - какогод, било какокумгод - какогод, било какокуминће - паметан,разборит; миран послушанфи куминће - буди миран(не прави глупости), не лудујкуминцйја - мудросткумната - свастикакумнату - девер; шураккумнату ђе мйнě - девер насвадбикумпарату - куповина,куповањекумпěрě - купујекумпěратура –куповина; оношто је купљенокумпйна апилор -вододелницакумпйна - ђерам; либела;равнотежа; теразијекумпйнат - уравнотежен;умерен; присебан, сталожен;уздржљивла кумпйнě - на прекратстě ла кумпйнě - балансира,стоји у равнотежикуноашће - познајекуноскут - познат, знаменит,чувенкуношћерја - познанство;познавањекунћинат - прекинуткунћинě - прекида, престајекунуна - венац; крунакунуна ђи флорј пи гаљатěла Сйнӂорʤ - венац цвећапреко музилице на Ђурђевданкунунат - венчанкунунату - венчавањекунуњија - венчањекупринђе - заузима, обухвата

купринс - обухваћенкупринсу - обухват; област;власт; садржајкуптушала - постава наоделу; оплатакуптушěшће - облаже;поставља изолацију од мразакураоа - каиш, ременкураста - колострум, првомлекокурат - чист, незагађенкурацатоарја - круњача;глодалицакурацату - чишћење;комишањекурацату ђе кукуруʤ -комишање кукурузакурě, курје - цури, процеђује секурě фуму дупа јел –диже сепрашина за њимкурěцě - чисти; комишакурěљиљи - каишеви, ременикурěље ђи йнкалцат -каишеви на опанкама, опутекурва - курвакурвалуку - курвалуккурвија - курварствокуриманос - велике задњицекурјењику - кокошињац, (уруском курица=кокошка,курин'иј= кокошији)курка - ћуркакуркану - ћуранкурмат - пресечен, одрезан,офикарен, отцвикованкурматура - превој, усеккурмјаʤě - пресеца, усецакурмјеʤйш - оштрозасецајућикурмјеће - засецајућекурмјећиљи - патрљаккурпину - павиткурт - кус, без репа

куртě - кратикурту - кусави, безрепикуру - задњица; доњи(спољашњи) део посудеша дат ку куру йнсус -преврнуо се, изврнуо секускра - пријакускрења - заруке,уговарење свадбекускру - прикакустура - метални део ножа,остатак пропалог ножакусуру - кусурла кусур - на крају, назавршеткукусут - шивен, зашивенкусуту - шивењекутарје - дотични (онај, коме,томе)куткурјаʤě - кокодачекуткурјеʤату - кокодакањекуткурјегју - кукуреккутрупјала - затрпавање;прекривањекутрупит - затрпан; прекривенкутурисйт - курталисан,ратосиљанкућа - брус за брушењейј дě куће - бруси, оштрикућаʤě - сме, усуђује секућеʤату - смелосткућељешће - свуда завирује изабада носкућија - кутијакуферу - коферкуфоарја - проливкуфурит - унеређен од проливакуфурјала - проливкуцйту - ножкуцйтоаја, мездраја - нож зарендање дрветакушларј - иде за лакомзарадом, преварант

Лла - код;лаба - шапалабавит - олабављенлабда -похвала; хваљење; понослабдарја - хвалисањелабдаторј - похвалан, запохвалулабдě - хвалиђи лабдě - за похвалу, запонос, похвалнолабдурос - хвалисав,разметљив; похваланлаваље - низводнолавица, лабица -примитивна клупа тј. даскапостављена на два ослонца ( уводеници, оџаклији, подруму).На њој се стављају џакови, кофаса водом, ћупови и слично.лавору - лаворлада - ковчег; сандук; шкрињалађал - узводнолајату –прање косе (израз изМокрања)лакěту –катанац, лакотла јар веђења=>ларјевеђења=>ларвеђења –довиђења(ital. arrivederci)лаком - похлепан, грамзив ;лаком; ненасит, халапљив;лакомија - лакомство;грамзивост, похлепност;халапљивост;лакомица - отвор заиспуштање воде из канала (кодводеница)лакрěмја - суза

______________________97_________________________ _______________________98______________________лакрěмјаʤě - сузилакрěмјоара - сузицалакрймјос - сузан, обливенсузамалаку - језеролакуста - несит, јато скакавацалала -лала, тулипанламба - лампаламба ђи гас - лампа на гасламба ђин парјеће - зидналампаламба марје ку тањерј -висећа лампа са тањиромламба ђи кйрабит -карабитска лампа, карабитушаланцу - ланацлаланцйшору - ланчићлападат - бачен, одбаченлападаторју - бацачлападату -бацање, одбацивањелападатура - отпад; оно штоје баченолапěдě - баца, одбацујелаптарија, лапћарија - млекаралаптарју - млекарлаптоасě - млечнаку лапће - музна, са млекомлаптука - млећика; маслачаклапћељи - млеколапћељи кйњилуј - млечика,врста травелапћишору - млечларг - широк по обиму (цев,буре, соба, чарапа)ларӂешће - шири, проширујеларӂимја - ширина (пообиму); пространстволарӂиту - ширење, проширењеласат - остављенласě - оставља; остави, некайј сě ласě - волео би, желиластарју - садница; изданак,младица, избојак

ластарјешће-растање избојакаласу - пропуст, контакт (двеповрши), површ пукотине крозстену (могуће извориште затопониме: Ласово, Ласњица– Лазница)латарјец - широклатарјецу - попречни пресек;попречна ширинаблана латарјацě -широкаста даскалат - широк, пространлатраторј - лајавлатрату - лајањелатратура - лавеж, лајањелатрě - лајелату - ширина (површ,страница)латургија - литургијалатурљи (клěтěратурљи) -помијелатуроања - жвалелатурој - врста грубог ткањанавађит (ђи цасут) латурој- удешено за грубо ткањелаузйт - излапео, сениланлаузйтура - излапетис,сенилна особалаунлок - заједно, на истоместола ун лок - на једно местойн алт лок - на друго местолаурмě - на послетку, на крајулаута - виолиналаутари - музиканти, свирачилаутарју - свирач, музикантлацěшће - шири, проширујелацймја - попречна шириналацу - омча, замкалěлаиту, лěлěту - лелекањесě лěлěје - лелећелěлě - лелелěлěту - лелек

лěмију - лимунЛěтйн - Латин, Латињанинлйна - вуналйнгě - покрај, поред, узлйноасě - има вуну обилно;вунасталоазйљи - бесмислице;тричарије, глупостилобењица - лубеница(могуће извориште за топоним:Лобњица => Лубница)лобењицйшћа –њива где сегаје лубенице, бостанлобу - ресица; округласти деолобу урјеки - ушна ресицалобода - врста травеловит - повређен, ударенса ловит - повредио се,ударио сеа ловит ђи (йн) јел -случајно ударио у њега,сударио се са њима ловит уну ђи алту -сударили селовитура - повреда, раналовјешће - удара; повређујелоза - лоза увијушелоза ђи пасуј -лозовица - увијушалоитра - литра, лотралоку - њива; местоломану - трун; остаци одграњаломањиљи - труње; лом;отпаци од грањафаҹе лом - прави лом , чининередломјешће –мрви, уситњаваломјешће ку пěлмиљи -мрви длановимасě ломјешће уому - колеба сечовек, растрза се, премишљалому - трун

лопата - лопата; веслолопата ђе багат пйња йнфурунě - лопатица заубацивање хлеба у пекарилопата ђе вйнтурат - лопатаза вејање жита на гумнулопатйку –лопатицалопатйку ђе адунат фајиналопатица за сакупљање брашналопоћица - лопатна кост,плећкалор - њималорберу - ловорлубарју - младица дрвета,шибљикалувату - узимањелугаҹица - чешљугарлугаҹу - врста биљкелуј - њемуЛукја - Лукалукрамйнту - дело; посао, радлукрарја - дело; посао, рад;делатностлукрарњик - делотворанлукраторј - радан, делотворанлукраторју - радник, делатниклукрě, лукрјаʤě - ради, делалукрě ђи сě омоарě - радидо изнемоглостилукру - рад, посао; делолукру йн мйњ - ручни радса дат ла лукру - занео се упослунује лукру курат - нисучиста послалула - лулалула ђе казан - лула за казанлуманарја - свећалуманарја рајулуј - рајскасвећа, пали се онима који суумрли у мраку и само она можеда надомести свећу која се палипокојнику при умирању

______________________99_________________________ ______________________100______________________лумина - свећа; светиљкалуминарњику - свећњаклуминату - обасјавање;осветљавањелуминату ку ҹобу (вјеђератуку ҹобу) - осветљавање сажишком у посудилуминě - обасјава; осветљавалуминě пи ҹерј - удаљеносевање на небулуминос - сјајан; обасјанмесечиномлумињаʤě - одсјај од свеће,сијање месецалумја - људи; светлумја албě - бели свет; овај светлумја њагрě –подземни свет,онај светпи лумјаја - на онај светпи лумја алалтě - на онајсвет, на други светпи лумјаста - на овај свет, наовоме светуЛуна - Месецлуна ђе ʤйље - месец даналуна рě - децембарлунаћику - месечар;месечарстволунг - дугачакла луват йн лунг - најурио га,издеветао га уздуж и попрекоку лунгу - далекосежно,дуготрајнолунгујат - дугуљаст, издуженлунгуљеће -дугуљастог обликалунгуц; лунгуљец -лунӂешће - продужује,издужујелунӂимја - дужиналунӂит - продужен, настављенса лунӂит - издужио селунка - равница издужехогоблика

лунос - месечиналуња (Lunis dies = месечевдан) - понедељаклуњинě - обасјава месечиналуњинос - објасјно месечиномлупјаскě - вучијалупјешће - као вук; лупешкилупану - велики вук, вучиналупоајка - вучицалупоћиу -велики вук, вучетиналупта - рвање, коштац; борбалуптаторју - борац; рвачлупу - вук, курјаклупшан -налик вуку,попут вука(постоји презиме: Лупшић)лупшану - вучјаклуспина - љуспалуспина ђи варʤě –полуткеглавице купусалуҹ - сјајан, који сјаји,пресијава селуҹафěру - сјајна звездалуҹафěру ђе ʤй - зорњачалуҹафěру ђе сара - вечерњачалуҹед - сјајан, блиставлуҹешће - сјаји, блисталуҹимја - сјај, сјајностлуҹиторј - сјајан, блистав

Љљагě - везује, вежељагěну - колевкаљагěну ђе моарће -мртвачки ковчегљагйнě - љуљасě љагйнě - љуља сељаку - лекку љак - лековитољандру - олеандерљау - грађевина, зграда

љегамйнту - завет; обавеза;уговор; везиво; арматураљегамйнту кěшй - арматурана кућиљегамйнту ла кар - окови назапрежним колимаљегат - везан, привезан,завезан, увезана љегат фјеру ла кар -извршиоје окивање запрежних колаљегаторју - везачљегатура - веза,љегумја - кувано јело, варивољеӂја - сортаљејка - свастикаљекујала - лечењељекујиторј - лековитљекујиторју - лекарљекуиту - лечење, излечењељекује - лечиљемнарија - дрвенаријаљемну - дрво; стаблољемњиљи - дрва; дрвећељенос - лењ; безвољанљеносу - лењивац, нерадникљења - лењостљеоҹит, ловит ку љеука -испребијен мотком, олешио гаљепшйт - шандрцављергатоарја ђе урʤйт -сноваљкаљесњија - лакоћаљесњик - лако, ласнољесњија, љесњиҹија - лакоћаљеспеђа - плочаљеспеђа ђи пјатрě - каменаплочаљетка - направа са дужимгвозденим вретеном (шипком)за намотавање предива накалемове, окреће се шакомљетрика - електрика;електично светло

љеука - левча на запрежнимколимаљеућит - недокувано инедосољено јело, чорбаљешйја - цеђљешйјат - испран са цеђ;љешйјаʤě - пере са цеђљешйнат - зацењен;онесвешћенљешйнату - зацењивање,губљење дахаљешйњаʤě - онесвешћује се ;зацењује сељибдěјě - належе, пријањаљивађа - ливадаљивјеʤйт - заливађенљига - младежљигавитура - великипробирач у јелуљигау - пробирљив у јелуљикоарја - сјај, пресијавањељикурат - сјајан, прозрачанљикурату - сјај, пресијавањељикурě - сјаји, пресијава сељикурос - сјајан, са својствомсјајаљикса - сјај; сјајностЉиксандру - Александарљикуриҹу - свитацљиљаҹиу - љубичаст, лилаљимба - језикљимба ђи фагур -заперак саћаљимбрику - стомачна глистаљимбурику - реса у ждрелуљимпјеʤймја –прозрачност,провидност, бистринаљимпјеʤěшће цоаљиљи –испира вешљимпјеʤйт - избистренољимпјеʤйтоарја - пралиштељимјеђе - бистро; прозрачнољимјеђе врјемја–прозрачновреме, ведар дан

______________________101________________________ ______________________102______________________љин - миран; спокојан; тихапа љинě - тиха водаљинаја - линијаљингěје - мацка, шминкасě љингěје мйцу - „умива“ семачкаљингěји, лумја карјењекјематě виње сара лаҹинě ла нунтě - придошлицена свадби које увече позивајуна вечеруљингěу - лижисаханљингура - кашикаљингура попи - пуноглавацљингурица - кашићицаљингуроњу - кашикетинаљингушала - додворавање,улагивање, улизивање,слаткоречивостљингушаторј - улизив,ласкав, слаткоречивљинђина - јајашце од вашкељинӂе - лижељинс - лизан, олизан; зализанљинс ђи мољ - изгрижен одмољаца али не сасвимљинћа - сочиво (за јело)љину - мир, тишина, спокојствољињијару - лењир, линијарљињишћа - мир, тишина,спокојствољињишћит - успокојен,смирен; утишан, стишанљипěјала - пљескање, пљесакљипěје - пљескаљипěје ђин пěлмј - пљескарукамаљипěје ку пěлмиљи - ударадлановимаљипěје ку ěрпиљи - машекрилима, удара крилима;гласни шум крилаљипит - лепљен, залепљен

љипитоарја - пијавицаљипитура - лепило, премазљипиҹос - лепљивљипјала - лепак, лепило;премазљипјешће –лепи, залепљујељипсйт - изнемогао, без снагељис - са белом белегом наглави (природно од рођења)љисě блана - даска са(пегама) фугамаљитра - флашаљиу - лев; лејљифěје - хлапћекйнљи љифěје кйнд бја апěор манйнкě ҹир - пас кадаједе кашу или пије водуљифњешће -брзо једе,хлапћељоафа - причалица, блебеталољорда - црембушљордарју -продавац црембушаљордаћик - зеленопругаст,налик тигру (када се говори омачки)љорʤйшћа - терен где растецрембушљофěје - прича без везе,блебеће; начин свињскоггутања хранељошћану - врста поврћа

Мма - ме (мене)ма дук - идемма спěл - умивам сема стрйгě - зове мема (ама) - ма (ама)магадан - клипанмагарју - магарац

мазарат - зрнаст, крупнозрнсарја мазаратě -крупнозрна сомазěрја - грахорицамајастě (мйј јастě) - још имамајдану - рудник;Мајдану - МајданпекМајдањанцй - Мајданпечанимајдањерју - рудармајзла - секач за челикмајина - матицамајка (ма јакě а) -мајка је аша? - дал' је тако?мајка во фи аша? - дал' ћебити тако? Јел могуће?Мајкапрјастěҹе -Богородицамају - тучак; пракљачамајут (мйј јут) - бржемакěрě - иако, мада, макармакараоа - направа; уређај,справамакришу - кисељак, киселицамаку - мак; дивљи мак, булкамалајерју - пројармалајец - мекан, сипљивмалају - пројамалају ал дулҹе - слатка пројамалдěру - свежањ; хрпа, гомиламалдарјешће - нагомилава,прави свежњеве(йн ʤěоа ђипразњик кйнд сě стйнӂелумина сě ворбјешће: Ну љипотољим, нума љи малдарим)малаоа - засеок, махаламалоҹану - становник засеокамалу - окомита обала, засек,бедем (топоним: Малиник)малу апи - речна обаламама - бака (мајкина мама)мамаљига - качамакмамоаћиљи - ситнице одсвега и свачега; прибор завраџбинемана - медљика; пламењача

манастйрја, мěнастйрја -манастирманга - маза; мангупманйнкě - једеманйнкě ла кйнтарј - закидана кантарума манйнкě йн урјекј -сврби ме у ушимамануша - рукавицамануша ђе кйњипě -греница,руковет при чупању конопљемаору - врста травемарарју - ким, мирођијамараҹину - воћка чије стаблоима бодљикаве израштаје(глог, шљива, трњина) или трнод горе поменутихмарга - игра омладинеухваћених један позади другогса вучењем и обртањеммардěфиљи - ђинђувемарӂаоа - зрно из огрлицемарӂелат - са огрлицоммарӂељиљи - огрлицамарӂељиљи брошћи -жабља јајашца у водимарӂина - обала; окрајакмарӂина апи - обаламарӂинат - окрајиченмарӂињинца - окрајкамаримја - величинамарит - увећанмаритату - удајамарје - велики, големмарјец - лепо обучен, кицошсě фаҹе марјец - изигрававеличину, надменмарјецйја -кицошење, гиздањемарјецйјљи - ствари закицошењемарјецйшу –украси; луксузмарјешће - мари; увећава,повећава

______________________103________________________ ______________________104______________________мармурит - занемео, нијемогао да проговоримармуриту - назив за вукакада се не жели поменутињегово име због опасности даће помињањем имена он доћии напасти овцемармуру - мук, занемелостмарос -надмен; поносан, сујетанмартурија - сведочењемартурија помјењи, ҹерјемартурије ла поманě кйнд сě дěапа ђи поманě - сведочење напомани када се намењује водамартурјешће - сведочимартуру - сведокмарунт - ситан, ситномарунтат - уситњенмарунцěшће -ситни, уситњавамарунцйјљи - ситнице;баштенско биље које се сејемарунцйк - малечак, ситанмарунцйшу - ситнишмаруц - великачакмарфа - робамарца - уторакМарца васйлор - уторак изабелих поокладаМарца йнкујатě -марцйнос-острашћен, пожуданмаса - софра, трпезамасајелу -масају - рибарска мрежамасаоа - кутњакмасěљиљи - кутњацимасěљиљи ла фоарфиҹе -сечива на маказамамасěљиљи ла шнајцйк -нарезнице за шрафовемасěљ'и сěјњи - клинови којиспајају процеп са саоницоммаскěра - урнебесмасљина - маслина

масљињиу - маслинастмастака - брезамасура - мерамасурамйнту - мериломасурату - мерењематака - матицаматањешће - ради ручнерадовематањиљи - алат и предметручног радаса матарашйт - ратосиљао сесě матрěшěшће - ратосиља сематаса - свиламатасарју - свиларматасос - свиленкастматаҹина - жабокречинаматаҹина - матичњак (биљка)матаҹинос - са жабокречиномматаҹину-матичњак код пчеламатуша - тетка; стринаматушоњу - стриц; тетакмау - замах; преимучствоа луват мау - надвладао,превладаомацйшоарје - дршчице одлистова зељаʤамě ђи мацйшоарје -чорба од дршчица зељамацу, мацйљи - црево, цревамацу- рљи - црево, црева(вештачко: гумено, пластично)машйна - машина, справамашйна ђе апринс фоку -шибицамашйна ђе воз - локомотивамашйна ђе йнгěурит -бушилицамашйна ђе кусут - шиваћамашинамашйна ђе мице -вуновлачарамашйна ђе трěјрат -вршалицамашйна ђе ђемпјерје -штрикаћа машина

машйњерју –машинистамашћоајка, мума машће -маћехамаҹи - слузмаҹијашу - шипуракмаҹинат - самлевенмаҹинату - млевењемаҹинě - мељемаҹињишу - мељава, мливомě, мěј - хеј; море (узречица)мěгěљија - главица, јабучицамěгěљија пиројулуј - главаексерамěјдо -скоро,већ,само што нијемěрја - море (океан)мěрје - море (узречица)мěринарју - морнармěрју, мěрљи - море (океан)мěру - јабука (дрво)мěршује - измарширамěтура - метламěтурат - пометенмěтурě - чисти метломмěтурј - врста планинскетраве од које се праве метлемěҹука - маљ, буздован,топузинамěҹуљија - јабучица, ручкапиштоља кремењачамйзга - мезграмйзгйитура - мазарија;бљузгавица, клиски слој блатана смрзнутој подлозимйј - још; најмйјадйнк - дубљемйјађиноарја - мало премйјамйнат - доцнијемйјбиње - бољемйјбун - бољимйјђеалан - прекланемйјђеан - ланемйјђиврјеме - раније (премрака)

мйјђинврјеме - благовременомйјђиноапће - раније зороммйјђиноарја - мало премйјйнврјеме - раније, прерокамйјйнтйј - најпремйј-кйта - још малопуње мйј-кйта- стави још маломйјламарӂинě - најкрајњимйјлаурмě - најзад, на крајумйјмарје - највећи, већимйјмик -мањимйјмулт - вишемйјнаинће - раније, скоромйј йнаинће - још напредмйјрěу - лошијимйјтарје - јаче; тврђемйкла - бусенмйна - рука; прегршто мйнě ђи сарје -прегршт солимйнатура - терање; надметањео мйнатурě ђи арат - једанпериод орања без одморамйнатура ла ворбě -расправљањемйнě - терај, терамйнгајала - миловање, мажењемйнгěје - милује, мазимйндајала - мућкање, мешањемйндěје - мућка, мешаварјачом, мути, миксира;сплеткари, мешетаримйндра - лепојка, лепотицамйндрија - лепота, красотамйндрјаца - лепота, красотамйндрјец - диванйл мйндрјеск - чине галепшим, улепшавају гасě мйндрјешће - улепшавасе; поносан је, дичи семйндру - леп, лепомйндруца - лепотицамйнʤа - ждребица

______________________105________________________ ______________________106______________________мйнʤата - шипарица (ако сеговори о девојци), младаждребица, јуница, овцапристигла за приплодмйнʤацěшће - прескакањесезоне родности, једне годинерађају, следеће сезоне нерађају (стока, воћке)мйнʤату - одрасло теле алијош увек није јунемйнʤу - ждребемйнжěшће - маже, размазујемйнжйт - умазан, размазанмйнка - ојед; оштећењемйнкаримја - сврабмйнкарја - јело, хранаса пус пи мйнкарје - отпочеоса јелом, навалио на јеломи сě таје мйнкарја -изгубио сам апетитмйнкаторија - изјелиштво;корупција; закидања; отимачинамйнкаторј - јешан; изјелицамйнкатура - место где јеизједено или остаци поједеногмйнљи - рукемйнљи карулуј - део назапрежним колимамйњаца - сутрашњицамйње - сутрамйње-ʤй - сутраданмйњија - љутњамйњију - ручица, дршкамйњиос - љут, љутитмйњика - рукавмйрěје - реже; мрмљамйрěје уну ла алту –режуједан на другогмйрза - мржња, омразамйрзěшће - мрзимйркоање - шмркање стокеили оглашавање зецамйркула - глиб, живо блато

мйркоање - шмркање стокеили оглашавање зецамйрла, мйрлоага - мрцина,кљусина, слаботињамйрљешће - мрчи, мркамйрљиту - мркање овацамйрмајиту - мрморење,мрмљањемйрмěје - мрмљамйрмоака - особа којаговори кроз носмйрмоање - мрмљамйрмоњату - мрмљање,мумлањемйрмоћешће -мрмори, мрмљамйроање - режемйроњату - режањемйртаку - кровни роговимйртану - мачормйртањала - парење мачакамйршау - мршавмйршйја - стрвина, мршамйршљаг - одвратан смрад(као од лешине)мйтка - миксерМйткалěу -мйткěје - меша, миксирамйца - мачкамйца, коада ђи мйцě, сěпуње йнтрě крйставјец кйндйфлор сй фије рођиторј -врста травемйцу - мачакмйцу србаћик - дивљамачка, рисмйшйна - гнездо илискладиште зимнице код миша,јазавца, пуха, пацовамйшњику - мучњакмйҹоку - мачорми (мије) - ми (мени)ми сě ймпарје (мисймпарје) - чини ми се

мигěје - петља нешто;пипљиво радимигйјос - пипљивмигујала - пипљив радмижајка - украсна тиквицамижлоку - срединамижлоҹин - осредњи, средњимија - хиљадамијана - кафана, механамије - менимију - просомик - малимикса - зумбулмиксандра - шебојмикућел - малечакмикућик - малецак, мајушанмикшор - мален, малечакмила - милост, сажаљењенарје милě - нема милости,без сажаљењамилос - благо, милостиво;чежњивомилостйја - милостињамиљешће - исказује милост,сажаљевану ће миљешће - несажаљева те, нема помиловањамиљигоҹу - чмичакминћа - памет, ум, интелектминћака - лажаминће - лажеарје минће - паметан је;свестан јецйње минће -памти, сећа сеша скимбат минћа -пореметио памћуминћиљи - памет, разумминунат - зачуђен;одушевљен; запрепашћећнминунату -чуђење, чудесност;запрепашћење; одушевљењеса мират шй са минунат -био је зачуђен и запрепашћен

минҹинос - лажљивминҹиносу - лажљивацминҹитура - лажа, лажацминҹуна - лаж; варкаминҹуна шй прјаминҹуна- лаж и паралажйј скапě кйћо минҹунě –изрекне по неку лажйј фаҹе минҹунě - заваравайј фаҹе ла минҹуње - прависмешке дететумиразу - миразмирарја - чуђењемирату - чуђењемирěрљи - чуда, чудесамиријор - полаганомирикуц - полаганомиришћа - њива за сетву илипосејаном пшеницоммирја - младожењамирјаса - млада, невестамироасйљи –мирисимиросату - мирисањемиросаʤě - намирисујесě миросаʤě - парфемише семиросу - мирисмирусě - миришеми'с (ми сйнт) - сам , јесаммистрија - мистријамићикулат - умањен, смањенмицйљи - ошишана вуна саодраслог јагњетамицйљи - краткоруна вуна

која се носи на вуновлачарумишěлу-кржљав клип кукурузамишкату - мрдањемишкě - мрда, помера семјара (мара) - јабукамјарк- мјарк - ономатопејаоглашавања зецамјаркује јепуру -фрктање зецамјастěкě - меша, мућкамјастěкě ђин гурě - жваће

______________________107________________________ ______________________108______________________мјеʤу - средина; језгро, сржмјезаоа - мезе; салатамјежђина, мижлоку локулујунђе сě траӂе бразда ђи йнторскйтрě мижлок -мјезěје - мезети, једе салатумјездраја, (кйцйтоаја) –ножза обраду дрвета скидањемкоре, углавном за држаљицемјездрјала - глодање корешибља или пупољакамјездрјешће - глође корушибљамјелку - унутрашњи меки деорога код животиња; пужмјељик - малог раста, кепец;недоношчемјенӂиу - кафеђијамјерӂе - иде, ходамјерӂерја - кретање, ходање,ход; покретмјерла (lat. merula) - црни космјерњик - миран, кротакмјерњица - посуда за сипањежита у воденични кошмјерњиҹија - мирноћамјерсу - ходање, ходмјерсура - ходање, ходо ʤй ђи мјерсурě - дан ходамјерћигу - добробит, прогрес,напредак, просперитет; успехмјерћинӂерја - напредовањемјестакатура -мешавина, смесамјетру - метармјећаʤě, амјећаʤě - одбија,спречава, ствара баријеру,чини блокадумјећаоа - сметња, ометање,поремећајмјећау - инвалидан, инвалид,хендикепиранал мјеу - мојмјеҹит - угњећен, изубивен

мјеҹитура - убој, озледа одударамладајала - гибање иповијање; модулацијасě младěје - повија се и угиба,осцилаторно угибавањесě младěје жоарда - њихањеи пресавијање прута (грана)младу - кашасто тестомлаћина - мотка за ударањемљаскěје - мљацкамњелу - јагњемњеоара - јагње (женско)мњеорица - млада овца удоби када се први пут јагњимњереҹика - шећермњерја - мед; у Црноречјуозначава шећер а за мед важиизраз: мњерја ђи ступјмњерја ђе пи прун - смола састабла шљивемњеркурја - средамњерос - меденмоаје - смекшава; успорава;утихњујемоаје алувацěлу -потапањему воду припрема квасац за тестомоаје цоаљиљи - потапа вешмоака - мочугамоаље - меко, меканомоангě - спор, пипљиво радисě монгěје - замајава се,споро радимоара - воденицамоара ђе карње - машина замесомоара ђе кафě - млин за кафумоарě - морамоарје - умиремоарћа - смртпи ҹасу морцй - на самртимоацйљи ла ҹапе - „бркови“на главици лука

моаша - жена која пресецапупак детету; бабицамогйнђаца - силуета, тамнаприликамодйлка - трака, канап иликонопац увијени у котурфаҹе сфоара модйлкě -увезује конопац у котурмодува - срж, мождина; језгромодува уосулуј -коштана сржмодува плајвазулуј - графитоловкемодур - кафенаст, браонможђешће - пасира, гњећиможђит - сможден; пасиранможђитоарја - муљачамоаље - меко, меканомојишћа - мекани део на телу,мишићи посебно с унутрашњестране надлактице или бутина,леђни део наспрам бубрегамојишћа йн кап ла копилу алмик - мекани део на темену бебемолавина - омекшавањеснега када дува југо, ојужњењемолаит -измолован, молерисанМолаоа - Млавамолау - мекан (колач, хлеб);спор; миран и питомоммолйн - меканмолкуц - меканмолофан - мекан; млитавуом молофан –млакоња;флегматик; добродушан човекмолофљећиљи - млакоња;туњавко, ћутљивкомољећиљи - мољацмољибда (моаље љибдěје) -света водицамољибдěје, мољибђешће -освештава водицумољибђит - освештенмомјала - мамац; мамљење

момит -намамљен, примамљенмомјешће - мамиМораоа - Мораваморарица - воденичаркаморарјешће - воденичариморарју - воденичарморишка - дечија вртешкакоја се обрће воденим млаземморкошу - ризом, кртола;чичока, морска репамормйнту - гроб, хумкаморминцй - гробљемормодану - хрпа блатамороајка - вампирицамороју - вампирморт - мртав, цркнут, угинуоморту - мртвацмортаҹина - цркотина; лешмортаҹуња - слаботињамортура - слаботињаморћишагу - помор,моругě - смртно, смртоносносарат моругě - претерано сланморҹила - блатоморҹиларју - блатиште,блатно местоморҹилос - блатњав, каљав;блатњаво каљавоморҹиљешће - прља блатомморҹиљит - прљав, блатњавМосна - Мосна (село),топоним настао од моснени узначењу слободни сељаци тј.који нису кметовимосору - коленика; шпулна(топоним: Мосор, планина уДалмацији)мотка - канура, штрингламотка ла гјем - штрингла наклубетумоткěје - намотава кануремотонтоакě - сметена,туњава, смотана, мутавка

______________________109_______________________ _______________________110______________________мотонтоку - смотанко,туњко, мутавкомотофљаца, мотофљећиљи- сметенко, трапавко, млитавко,ленштинамоцěје ђин кап -клима главоммоцу - чуперак; висуљак; ћуба;прамен; пунџа; врх гомилемоцу курканулуј - висуљак наћурановој глави; врста цвећамошй - покладемошй ђе грйу -мошй ђе пипћиј -мошй ђе фраӂ -мошйја - посед, имање;наследство; дедовинамошйјанка - удавача саимањем, наследницамошйјерју - земљопоседник;наследникмошйјешће - наслеђујемошйту - одсецање пупкасě мошěшће - замајава семошмоана - мушмуламошмону - стабло мушмулемошоју - бабичин муж; акушермошоју - воштаница, усуканакучина натопљена воском,служи за осветљењемошу - старац; дедамошу ку баба - закачка напојасу панталонамрамору - мермер, мраморму - ономатопеја мукањамугурјала - пупљење лишћамугурјешће - пупимугуру - пупољак листамуӂјала - мукањемуӂешће - мучемујерја - жена; супругамујерја греоање (гроасě,йнкаркатě) - гравидна, трудна

мујерјск - женски, којиприпада женамамујерушка - женицамујка - матер, мајкамујтарја - заборавност; заборавмујтě - заборавља; превиђамукја - ушица (секире, мотике);обод, површина ободне странемукја ла кодру ђи пйње -окрајак парчета хлебафакут йн патру мукје -искован или истесанчетвоространичномукос - слинавмуку - пикавац; огоретина наконцу од свеће или фитиљулампе; пухер, пепео са цигаретемуку - стврднути слинац у носумукурит - плеснив, ухватиласе плесанмукурос -буђав, мирише на буђмукуру -паучинаста буђ, плесан;буђ на површини течности (сок)мукурјаʤě, мукурјешће -ствара се плесан, буђавимулгатоарја - музилица;музарица, жена која муземулгатоарје - музнамулӂе - муземулсоарја - мужа, мужењемулсу - мужамулт - многоку мулту - на великомулће-тоаће - много чега,свачега, сваштамулфује - њуши по лишћумуфларј - иде за лакомзарадом, муфтаџијамулцаминд - благодарећи,захваљујућимулцамјала - благосиљање;захвалност, захваљивањемулцамјељњик - захвалан

мулцамјешће - захваљујемулцймја - мноштвомума - мајка, мама, матимума падури - шумскаутвара чија је висина у нивоунајвишег дрвећа а женска јој секоса повлачи по земљи; докона пролази шума хучи адрвеће се размица и лелуја.мума плоји - високипаперјасти облаци, премаверовању они најављују кишумумйнса - мајчинайн амйнса - у мајчинумунка - посао; обрада; труд;производ, резултат радамунћану - планинац, горштакмунћиљи - планинамунҹала - обрада, радмунҹешће - обрађујемунҹиторј - радан; обрадивмунҹиторју - радник,делатник; обрађивачмунҹиту - обрађивање, обрадамура - купинамурě - загасита; са тамнимпегамауоаја мурě (муранě) - овцаса тамним пегама на глави илиноздрвамамуран - таман, загаситмурат - потопљен уводу(саламури)муратура - саламурамураћик - загасите боје,тамнастмург - таман, мркйн капу мургулуј - у сумракмурӂа - мркимурӂешће - смрачује семурӂилě - мркоњамуриторј - смртанмуриторју - смртник

мурјаʤě - потапа и притискамурјаʤě кйњипа - потапаконопљумурса - медовинамурсакат - изгњечен утечностимурсěкě - гњечи, муљамурсěкě пин гурě - муља поустимамурсěкě цоаљиљи -потапа вешмурсољит - преметан поустима; изгужван и уфлеканмуска - мушицамуска кајаскě - коњскамушицамуска вјерђе - зунзарамускица - мала мушица;врста црно- белог везамустафјељњица - штап сапроцепом на врху где јеуденуто парче крпе, са њим сепремазује брав док се печемустафјељњику, бйту кукарје сě баће йн бадěју ђе унт -мустафјељњику - деоковачког прибора са којимрегулише ватрумустаца - бркмустаҹос - бркатмустра - узорак, мустрамусту - шира; воћни сокмут - неммутавјела - мутавкомутату - премештање; сеобамутě - помера, премештамуцйја - немост; ћутњамуцйт - занемео; без моћиговораа муцйт - постао је неммуцуцоју - сталактит, купастахрпамушама - мушемамушкат - уједен, угризнут

______________________111________________________ ______________________112______________________мушкатура - огризак; ујед;угризмушкě - уједа, гриземушки - мишићимушкјецй - леђни мишићи;печеницамушкју - маховинамушумјаоа –велика марамаубрадачамушуроју - кртичњак;гомилица земљемуҹа -слиња, слинавко, балавацмуҹи - слинцимуҹед - буђавмуҹеʤала - буђ; мемламуҹеʤěшће - буђавимуҹеʤйтура - буђавост, буђ

Нна - ево (држи)на (ну а) - нијенабојњику - маљнавађала, наводу - мустраза ткањенавађиту - увођење нитикроз чешаљ за ткањенавйрљијљи -луткице, пошастнавјеђешће - усмерава,наговараће навјеђешће - наводи те,наговара тенавјец (ну авјец) - нематенаводу, навађала - мустраза ткањенавут (ну а авут) - није имаонада плугулуј –део раониканадајала - промућурност,разборитостсě надајешће - разабира

ће надěј? - схваташ ли?Разумеш ли?надој (ној ај дој) - ми обојенадојна - обострано, узајамнонадушала - загушљивост;запаранадушйт - загушеннадушйторј -загушљив; спараннађежђа - нада; очекивање;поуздање, поузданостнај нађежђе йн јел –неможеш се поуздати у његасй фије ђи нађежђе – злу нетребало, да буде за поуздањетраӂе нађежђа –ишчекује,нада сенађешће - саставља, настављанађитура - наставак; састав;спонаназариту - назирањесě назарјешће ʤěоа ђиламунће - назире се дан изапланиненај (ну ај) - немаш; нисинајба - немаштинанајка - бата, батко; брајко;драгагннајмитори - трговци, уширем смислу: препродавцинајмјала - најам, најмљењенаказу - мука; напор; тешкоћами наказ –криво ми је, мрскоми јенакла - дубоко блато, живоблато, глибнаклајит - замашћен и прљавнаклају - згуснута масноћаса прљавштиномнакљоп - штрокав, запуштен,кљакавнакљопу - штрокавко;накоаба, накоабје -проблем, невоља, сплетка

фаҹе накоабје - правипроблеме, изазива невоље,сплеткариуом накоабě –рђа од човека,напасник, изазивач невољаналбјељиљи-шминка, белилосě налбјешће - шминка сеналоага - навалица, гужвађе налоагě - изобилноса налоӂит - закрчило сеналука - привиђење; сабласт;утварасě налуҹешће - привиђа сеналуҹала - привиднам (ну ам) - немам; нисамнамјећиљи - сметнамјецй - сметовинамјецйт - завејан сметовиманамолос - муљевитнамолу - муљнамољит - замуљеннана - бата, старији братна- , нан- као скраћени облик:на- Пěтру, нан- Данунапаста - невоља; зло, зла кобнапарит - има гризлицунапарјала - гризлица, ојед(због зноја и врућине)наплату - сегмент бандажанапраћитура - напастса напраћит - навалионапрљиту-лињање; митарењенапрљит - олињао; омитареннапустйту - устремљење;навала; кидисањеса напустйт ла јел - напаога; устремио се на њега, јурнуона његан'ар (ну ар) - не бинаравиҹос - лоше нарави,намћорастнарау - наравнарја - ноздрва

нарје (ну арје) - неманарод - луднародос - немиран; луцкаст,помаманвйнт народос - помамниветарнароду - лудак; лудинароʤйја –лудорија; лудост;глупостнаројит - затрпан блатом;испрљанса наројит извору –извор сезапунио нанесеним засипомнароју - блато, глиб; наноснарокос - срећне руке, срећаннароку - срећа; успехнат -тот-нат - свако, свкопојединачно, индивидуалнонасарймба –штета, малер,хаос, пошаст, недаћа, изазивањесвађенасйпу - песакнасйпос - песковитнасоћиу - носетинанасу - носнарје нас –безочан, бестиданнасфица, носфица - кечиганосфиҹоара - кечига,кечигицанатра, ла разбој коарда ђилаицě пйнě ла сул - у ткању деона разбоју иза брдила дозадњег вратиланауд (ну ауд) - не чујемнауђе (ну ауђе) - не чујенаурља - бесмисленоворбјешће наурља -говори безвезе, говори без памети, лупетанац (на цйје) - ево ти;нац (ну ац) - нистенаша - куманашу - кум

______________________113________________________ _______________________114______________________сě нашěшће - замајава сенěмиторју - најамник;надничарнйкажала - мука; тешкоћа,мучење; угњетавањенйкажйту - мученикнйтарěу-накарадан; безвезњак,маргиналац, злосрећникнйтарйулуј - наопако,накарадно; са потешкоћама;нескладно, несразмерноноадě - везује у чворсě ноадě кйњи –псећи коитусноатě - пливаноапћа - ноћ; ноћуноапћаста - ове ноћи, ноћасноаћина, ноаћину -прошлогодишње јагњенодат - везан у чворнодйлка - гука; чворнодймбљеће - грубо урађеннодобљанга - грубо урађенастварнодобљингос - грубо урађеннодовйлка - чворетина;чвориштенодорос - чворноватноду - чворнодуљецу - чворчићнођицу - зглобнођицу пиҹорулуј - глежањ,скочни зглобноě - наманој - ми; новиној ђи ној - ми међу намала ној - код наснојит - обновљен, иновиранно'о, ноуě - деветно’оʤěҹ - деведесетно’оʤěҹиља - деведесетицано’оспрјеҹе - деветнаестнопйрка - змијанопйрка пистрицě - шарка

нопйрка ђе апě - белоушканопйркарју - змијарник,змијско леглоноптат - заноћио, омркнуонора - снаја, снаханотату - пливањенотаторју - пливачноу - новноутаћа - новина, новитет;новостну - нену рогуће - не молим тенува (ну врја) - нећенуварат –облачно, наоблаченонувěру - облакнуверјала - облачностнујаоа - шиба, савитљиви прутнује - нема; нијенука - орахнуку - орах (стабло)нула - нуланум (ну йм) - није ми, немој минум плаҹе - није ми укуснонум фаҹе биње - не чини мидобронум пуње - немој ми стављатинума - једино, само; негонумајастě - нема, нема вишенумарала - бројање; бројевинумараторју - броилац,броитељнумарату - бројањенумěје - нема, нема вишенумěратура - набрајање;пребројавањенумěратура марје - врстабајалиценумěрě - бројинумěру - бројла нумěр - на бројунумйј - не, не вишенумиљи - име, имена

кум йј сйнт нумиљи лакарће -како му је крштено именумиљиторју - именитељнумит - намењеннумитоарја, мујерја карјенумјешће помана - женакоја намењуе даћунумића - именицанумја - именумјала - намењивање;именовање; наименовањенумјера - номер, кућни број,број ципеланумјерасěшће - нумерише,обележава бројевиманумјешће –намењује;одређује поимениценумјешће помана - намењуједаћунунта - свадбанунташй - сватовинунцěшће - свадбаринунта а нунцйт - свадбарионус (ну йс) - нису; нисамнусйнт - нисам; нисунуц (ну йц) - није тинушћиу - незнајунушћу - незнам

Њњ'а (ње а) -њ'а вењит - дошли намњ'а фост - било намњагра - црна, црнкињањагрě - црна, црне бојењаму - род, родбина; нацијаЊамцу - Немацњанћинс (ње а йнћинс) -неиспружен

њаоа - снег, мечавањауʤйт - нечујно; нечувено,што се није чулоње –њеабатут - неусмеренњеаверја - немаштинањеадурмит - будан , нијезаспаоњеапарат - незаштићен,небрањенњеаскултарја -непослушностњеаскултарњик -непослушанњеашћептат - неочекиван,не чеканњебоћеʤат - некрштенњебрацујит –није спакован унарамак, није направљен дењакњебоћеʤат - некрштенњебун - зао; лош; није добарњебунаћик - несташан,враголаст; лош , несигуран,непоузданњебуњаца - недоброчинство,злобност, неваљалство; зло;зла временањеваʤут - невиђено;непримећенњеваста - супруга, удата жена;снајка, жена од млађег брата,ако је старија ословљава је са:дајкěњевастујка - ласицањевинђекат - неизлеченњевинуит - невин; без кривицењевоја - невоља; нуждањегата - није готовинадај гата пи њгата - дајешурађено за неурађено, дајешготовину за вересијуњегина - кукољњегрешйт - без грешкењегриҹос - црнкаст;црномањаст

______________________115________________________ _______________________116______________________његру - црн, црно; црнинадуҹе његру - носи црнинуњегура - мрак, тама, тмина,помрчинањегура бйзнě - мркли мракњегурјаʤě - смркавањегурјаца - тама, мрак,замрачењењегусторија - трговина;трговањењегусторју - трговацњезаујтат - незаборављенњезгоадњик - незгоданњезгођит - незгодноњедорит - непожељан, немиоњеђиспарцйт - нераздвојен;неразведенњейнблйнʤйт -неприпитомљенњейнграђит - неограђенњейндамйнат -неприпремљенњейндојит - неудвојен;неразблаженњейндупљекљт - неудвојенњейнкејат - незакључан,незабрављен; неуклопљенњейнкјегат - неусиренњейнкрјецйт - ненаборанњейнпакат - неудовољен;неутешенњейнсамнат - необележенњейнћинс - неиспруженњейнфрикошат - неуплашенњейнцаљеӂерја -неспоразум; непослушност,тврдоглавостњейнцаљес - неразумљив,несхватљивњейнҹепут - незапочет;неначетњеисправит - незавршенњекјемат - незван

њекарат - неизвожен; нијевоженњекасйторит - безбрачан,није у бракуњекређерја - неповерење;неверањекређерњик –неповерљив;без верењекљинћит - непомерен;непомичанњекопт - непечен; незреоњекреʤут - невероватанњекруҹату - нечастиви, ђавоњекуноскут - непознат, незнанњекунћинат - непрекидан,непрестанњекупринс - бескрајан;необухваћенњекурат - нечист, прљав;нечастанњекуратаћа - нечистоћа;нечасностњекурацат - неољуштен;неочишћенњемарӂинат –неограничен;неокраиченњемаритатě –неудатањемасурат - неизмерен;бескрајанњемерњик - немиранњемйнгйјат - није милованњемйнкат - непоједенњеможњик - немочан;трапав; неспособанњемулс - непомузенњемцěск - немачкињемцěшће - немачки (језик)Фйнтйна њемцаскě –Вајфертова чесма у атаруГлоговицење'нсурат –неожењенњенумарат - неизбројенњеобасйт - неуморан, чио

њеом - нечовек, изродњеомењија - непоштење;нечовечностњепарјекит - није у паруњепомењиту - ђаво(непомињани)њепорњит - незапочетњепотривě - неравно,неуједначеноњепотривит - нераван;нескладанњепофћит - ненаручен;непожељанњеприҹепут - неприметноњепуртат - неизношен; нијевођенњепућерја - немоћ, слабост,онемоћалост, изнемоглост,малаксалостњерйндујит - несређеноњесакат - непресушен;неисцрпенњесаманат - непосејанњесапат - неокопанњесарат - несланњесатул - несит, незаситњесатурат - ненасићенњесйгурат - несигуран,неизвестанњесймцйт - непримећен;неосетноњесймцйторј - неосетљивњескалдат - неокупанњесокоћит - несмотрен,непромишљен, бесмисленњесомну - несаницањеспалат -неопран; неумивенњеспуркат - незагађенњеспус -неисказан; неизреченњесташњик - немиран,несташанњестймпарат - неутољен,незагашен

њестйнс - неугашен; неугасивњестрабатут - непробијенњестретњик - несрећанњестрећа - несрећањестрймбат - неискривљенњетрěбуит - лењњетрěбуитура - ленштинањећед - гладак, раванњећеʤěшће-поравнава, глачањеферикит - несрећан,злосрећанњефйршйт - незавршен,несвршеноњеҹопљит - неотесанњи –њи'нвацат - ненаучен, неукњиӂелу - брадавицањиковала - наковањбаће ла њиковалě - кује,удара у наковањњима - никоњимик, њимика - ништањинӂе - пада снег, снежиа њинс - нападао снегњинсоарја - снежна падавинањипоата - унука; нечакињањипот ђи њипот - чукунунукњипоту - унук; нечак; синовацњискај - неки, некаквињиту - нитна, закивакњитује - нитнује, закивањифракат - неутрљанрамасě њифракат - остаденепропуштен кроз шакењицйна - отворена жива ранањиш - ни, нитињишкарје - нико, никојињишкйнд - никадањишкйт - нималоњишкота - немаштина;ништавилоњишкотрјабě - беспотребно,безразложно

______________________117________________________ _______________________118______________________њишкум - никако; нипоштоњишлауна - ниједнојњишодатě - ниједномњишпик - нималоњиштује - поништава, ништињишће - неки; некењишуна, њиҹуна - ниједнањишунпик - ни капи, нималоњишунђе, њиҹунђе - нигдењишуну, њиҹуну - ниједанњиш- ҹе - никакво, никакавњиҹ - ни, нитињиҹ-ворбě - ни говора, ни речињоа - узвик за прогањање пса

Ообада - окружењеобада ла сйтě - ободни део ситаобадěју - цилиндаробасала –изнуреностнеиспаваност и преморобасěлњик - заморан, напоранобасйт - изнурен, клонуообасйт ђе сомн - изнурен однеспавањаобʤěҹ - осамдесетобйркат - испентранну ће обйрка, ну ће обйрҹи- не пентрај сеобйрҹала - пентрањеобишћа - моба за предењевуне, прело (израз из Подгорца)објала - обојакобјељиљи - обојциобјељиљи роцй - спољњиобод на точку запрежних колаобла –равњача, зидарска алаткаобљага - неизорана њива којасе оставља на ”одмор”

обљиҹала - адет; зареченост,табу, обичај који не сме да сепрекршиобљиҹит, обљиӂит - зареченободоку мори - цилиндричнидео око воденичног каменаобороку - цилиндрична илиовална посуда (канта, колевка)обороҹит - опседнут тешкиммислима, расејан и поремећен;напаствованобору - двориштеобразу - образобраӂору - обрашчићобрања - плетена узица заторбу, за ношење колевкеобрěцу, обрěцй - узвратинаобринћала - упала ране збогпрехладеовěску - овасовěску дракулуј - дивљи овасовěску дрогулуј–багремов цветовеђења - приказ, призорогару - кракати пас; хртогашěлу - поточићогашěљиљи - поточићиогашу - потокогашу курулуј -огљинда - огледалоогоада - слога; уклапање,подударањесě огођеск –слажу се;уклапају се; подударају сеогођешће - намешта, подешаваогојешће - смирује; намирујеогојишу - починак; станиште;почивалиште; одмаралиштеогоју - починак; спокој,спокојствоса огоит - смирио се;починуо, преминуоогору - њива након бербекукуруза

огорěшће локу - преоравастрњикуограисйт - пострадао,награбусиоогринка - калем за конацогришћана - невенодатě - једном, једанред,једанпутодěјљи - кућне посетеса дус пин одěј - отишао потуђим кућама на сусретањеодолану - велика коскаодрйкњешће - одустаје;поричеодрйсљат - обновљене иизђикљале гране наконкресања или заламања биљака,жбуња, винове лозеођина - одморођињала -одмарње; одмориштеођињала друмашйлор(карйлор) - одмориште запутнике или запрежна колаођињешће - одмараођињит - одморан; наспаванођињиту - одморањеођињишћа - може битиизраз за: одмаралиштеоӂјаку - оџак; оџаклијаоӂјала - ридањеоӂјешће - рида, плаче ридајућиойҹитоарја (ҹикоарја) -врста инсектаој - узвик одазивањаојдана - офрље, немарномјрӂе ојдана - иде офрљеокаоа, окјељиљи - ока, океокарала - хуљење; вређањеса псовкамаокйрҹала - запињање уззаокретањеокйрҹешће - запиње изаокреће

окјат - ошацованла окјат - ошацовао га,угледао гаокјелари - наочареокјенат - крупних очијуокјећиљи - преградакокјецй - преградциокјецйт - преграђен, одељенса окјецйт запада -местимично окопнео снегокјешěљиљи - врста цвећа,кадифице(у)окју, (у)окји (ојкју, ојки) -око, очиокју ал сěк - слепоочницаа йнторс уокји пи дос -преврнуо очима(у)окју боулуј - врста цвета,копитњакун ојкј дупě фěјинě, алтудупě слěјинě - разрок(шаљив израз)(у)окна - окно; рудникокнарју - рудар, окнарокол - около; заобилазноокољешће - обикаља;заобикаљаокољи -окољи мори - заосталобрашно око воденичног каменаокољи гури - жвалеокољи ђинцулор - зубникаменац, зубни плакокољит - опкољенокољиту - заобилажењеокољишу - околинаолају - уљеоларија - лончарствооларју - лончар, грнчаролба - округласта посуда;чајник, џезваолтавит - поново израстао,регенерисан

______________________119________________________ _______________________120_____________________олтавјешће - поново израста,обнавља се, регенерише сеолтанӂиу - калемаролтану - калемолтањешће - калемиолтањиту - калемљењеолтарју - жртвеник, олтаролтау - инвалид;регенерисани орган саумањеним способностимаољећит - заблудео; затекао сету заборављен; дезорјентисан,застаоољикајинд - лелекајућиомењеск - људски, човечијиомењешће -људски, човечанскиомењија - људскост, поштење,хуманост, човечностомењит - човечан, поштеномида - губаромоарě - убијаомоарћа - убиство; погибељомоарћа луми-погибељ народаоморйту - убијањеомору - убиствоондоросěшће - клопара,цангрља‘ондоросěшће’ –лупета,

незадовољно гласно говориондоросěшће ђи трјаба луј- гласно говори за свој рачунопа- здрйнк - врста влашкогколаопарит - обарен, ошуренопарјала - летња жега са многоиспарења, врело и спарно времеопарјала пиҹоарилор -напаравање ногу на врелој водииспод покривке са инхалацијому воденој пари и презнојавањемопарјешће - бари, бланшираOпйрљија - Огњена Маријаопинка - опанак

опинкарју - опанчаропинћала -упињање, напрезањеопинћиту - запињање,напрезањеопинҹ факуће - опанке којеизрађује опанчаропинҹ штěвујиће - штављениопанциоправјешће - протерује;упућујеопритоарја - прекидачопритоарја мори -воденична уставаоприторју - прекидач,заустављачоприту - заустављање;задржавањеопрјегу - прегача (задња)опрјешће - задржава;зауставвљаопт - осамоптак - осмакоптаҹи - осмациоптспрјеҹе - осамнаестор, орје - илиорашану - варошанин,грађанинорашањеск - варошки,градскиорашу - варош, градОрашу - Доњи Милановацорб - слепорбија - беда; незнање; слепилоа орбит - ослепео јеорбиҹос - заслепљујућиорбјељњик - заслепљујући,који заслепљујеорбјељњик - заслепљујући,који заслепљујеорбјеск - слепачкиорбјећиљи - слепићорбјешће - слепачки; на слепоорбу - слепац, слеп човек

оргоата - полулоптаста кантаоргоцй - кломпе; стареизгуљене ципелеорʤу - јечаморизйшћа - рижиште;пиринчанаоризу - пириначортаку - ортакортаҹија - ортаклукорш - узвик бола од убодаили опекотинеостањала - умор, заморостањешће -замара се, умара сеостањит - преморен, уморан,исцрпљена остањит ђи љење - клонуоод нерадаострову - острвоотавјешће -поновни раст травеотаоа - отаваотарак - правилно, уређено,јединствено, регуларно,исправно, складноотараку -правило, регула, складотарěњи - граничариотарěшће - граничиотарӂиу - граничар; међашотару - граница; међаотонток - непажљив, трапавотравит - отрован отровомотравиторју - тровачотравиҹос - отрован, имасвојство тровањаотравјала - тровање; отрови,средства за тровање; отровностотравјешће - трујеотраоа - отровотрěвиљи - отровиотрокол - кружно распоређеноотроколу ђе бурјец, уорашојмњилор - врста гљива којерасту кружно распоређенеотуљешће - бежи, збрисао

са оћешйт - разишли се,више не навраћајуоћигу - на плугу део (направа)полукружног облика са рупамаи два клина за подешавање(регулисање) дубине орања;може значити: регулатороћикњала - грчеви и покрету грлу приликом повраћањаоћинҹала - прибор заспутавањеоћинҹала ђи љегаттутуҹиљи йн кар - утега завезивање трупаца приликомтранспорта колимаоћинҹала ла жуг - спутавањена јарму ради уједначавања вучеоћинҹешће - спутаваоћинҹешће фиру пи натрě–при ткању привремено везујепокидану нит за друге нитиоф - узвик дивљењаоцěлу - челикоцěту - сирћеоцěшће –хајдучки, лупешкиоцйја - хајдучија; лоповлукоцйрě - мало, лецкеоцйрйшоарě - малко, лецкеош, аш - члан уз глаголски обликошћаʤě - уздише, хукћеошћеʤату - уздисање, уздахоҹис - угруван, убивеноҹисатура - повреда од убоја

Ппадобранцу - падобранпадукиљи - вашкападукјат - вашљивпадукјос - вашљив

_____________________121_________________________ _______________________122______________________падукјосу - вашљивкопадурарју - шумарпадурја - шума, дрвећепадурја ђи касе - дрвенаграђа за кућупадурит - пошумљен,зарастао дрвећемпадурос - шумовитпађина - удолина, долинапаза - опрез, пажња; чувањепазару - пазар, трговинапазарјешће - пазари, тргујепазěљњик -чуваран; штедљивпазěрја, пазйја –чување, оношто се чува, уштеђевина,иметак, имовинапазěшће - чувапазйторју - чуварпазйту - чувањепаздарја - сува влат конопље,користи се за осветлењепаздěрљи - поздерпаздěрљи пи ҹерј - кумоваслама, млечни путпајежу - много сламе, хрпасламе (топоним: Пајеж, селокод Књажевца)пајљи - сламапајос - сламнатпајта - група, друштво, клапапајташ - садруг, саучесникпају - сламкапајуга - сламнасто сено (трава)пак - так, ономатопеја пуцњаили ударцапакалě - угурсуз, замлатапакаљит - злосрећан;намагарчен, насамаренпакалос - неодмерен,угурсузан, будаластпакат - жалосно; грехотнопакатос - грешанпакатосу - грешник

пакату - грехпакаћиљи - греховипакјету - пакетпакњету - пуцањ; одјекђе пакњет - нешто што ће сепроћути, за бруку и срамотупакоста - беда; патокапакота - патокапакурарија - чување овацапакурарју - пастир, чобанинпала - бала, слегнути дењакпала ђе фйн - бала сенапаларија - шеширпаларијерју - шеширџијапаласка - кожна торбицакоја се носи о рамену,ковчежић овалног обликапалата - дворац, палатапалаҹинка (палайнҹинтатě) - палачинкапалма - длан; шамарпалмуиту - шамарањела палмуит - ишамарали га,пропустили су га кроз шакепалћину - платанпалуга - мотка (дебља и дужа)палуит - избалиран, слегнуту дењакпаљаца - мотка, палицакйнд о паљешће - кад јеопаучи, кад је распали, ударипаљецос - шандрцавпаљит - увенуопаљит ла фок - осмуђенпаљиш - офрље,неконтролисанопана, пјењиљи - перо; клинскоаће пана ла бушћан -при сечи (обарању) стаблапрво се засече клин да би седрво оборилопанарју - кутија за писаљкеили писаћих пера; мастионица

пангањешће - загађује, прљапангањит - онечишћен,загађенпанжањит - са паучиномпанжěну - паук; паучинапанжйнос - са паучином,има паучинепанжěњи - паучинапанжйњи ђе клаје - лемези,мотке са неокресаним врховимакоје се везују на врх пластапанталоњи - панталонепанушу - опнапанушйт - кус, отпалог перјала панушйт - истрели су гаиз гаћа, одрпали гасě панушěск гаињиљи -кокошке на сунцу кљуномпремећу кроз перјепаоду - поплавапаоду помйнтулуј - потопвиње пи паоађе –долази уталасима, наизменичнопапа - њупа, јелопапара - попарапапě - њупај, једипапукариту - израда ципелапапукарјешће - ради наципеламапапукаррица - обучарка,ципеларкапапукарју - обучар, ципеларпапукарњику (адекватно као:комарњику) - ципеларникпапуку - ципела (топоним:планина Папук у Славонији)папуку ла пјеђикě - део накочници запрежних колапапура - трстикапапуша - луткапапуша ђе кукуруʤ -заметак кукурузног клипапапушарју - луткар

папушйка - луткицапапуҹ ку калкйј - ципеле сапотпетицамапара (фокулуј) - јара, усијаниваздух, плазмафок шй парě - ватра и јара,ватра и усијани ваздухпарада - парадапарађиш - параднопарајману - парчетина,тракасти комад (као од сланине)параоа - пара, новчићпарасйт - напуштен; опустеоса парасйт - опустео;препуштен зубу временаПараскија - Параскевапараула - скитница, дроља,опајдарапардон - извини, пардонпардоњамě - извини мема пардоњеск - извињавам сепаринтаћа - отаџбиапаринћа, паринћиљи -родитељпаринцěшће - родитељскипаринцй - родитељиПарјасймиљи -Ускршњи постпарјекја - парпарјекит - у пару, направљенпарпарјеће ла ундрја - дуваризмеђу два стубапарјећиљи - зид собе (куће)изнад темељапаркје - као да, налик; ваљдапаркје вјеʤ ту - кобајагипаркје ну ми драг - као дами није драгопарњица - парницапарњиҹери - парничарипарос - длакавпартаљиљи - прње, стварипарћа - део; страна

_____________________123________________________ _____________________124________________________парћинарј –партнер,учесник; деоничар, суиграчпару, парљи - чаша, чашепару, пари - колац, колчевидо'о парě - две чашедој парј - два колцапари ђи навађит - дваколца за вратило принамотавању основе ткањапару ђе поркоњ - мотка сакојом се преноси навиљак сенапаруту - жал, жалостйм вењи парје рěу -растужих сейм парје биње - драго ми је,радујем се, мило ми јейм парје рěу - жалим, жаоми је, сажаљевам, тужан самми сě ймпарје - чини ми сепарҹелу -комад, парче; парцелапарҹељaʤě - комада;парцелишепарҹељит - искомадан;испарцелисанпаса - брига, скрбнум пасě - није ме брига, немаримпасалěу - папазјанија,измешано и изгњеченопасарика - птичицапасарјелу - птичуракпасароју - дух некрштеноумрлог детета. На даћама месесе посебни хлепчићи који сепре даће намењују овимдуховима да не би дирали даћупасат - спљескан, здробљенпасěрја - птицапаскут - попасана травапастрала, пастрјала - штедњапастрěљњик - штедљив,чуваранпастрјаʤě - штеди

пастрйма - пастрма, суво месопасују - пасуљпасују ал вјерђе - боранијапасују ђи пје тйрш –врстапасуља: приткашпата - мрља, флека; пегапатамушу - јастученце,тампон, тупферчићпатат - исфлеканпатицйљи - патикепатрону - метак за сачмарицупатру - четирипатруʤěҹ - четридесетпатруʤěҹиљи –даћа зачетиридесет дана након смртипатруспрјеҹе - четрнаестпату - кревет, постељапатулу - пласт сена илитулузине на дрвету илииздигнут изнад земљепатулу кěшй - балконпауну - паунпацала - патња, паћењепацěшће - патипацймја - патња, паћењепацйт - напаћен; искусанпацйту - паћењепашапорту - пасошја дат пашапорту - у смислу даје неког изгнао, раскрстио сњим, отерао га, најурио, изјуриопашěшће - корачапашйту - корачањепашмајдаку - парчетина,тракасти комад (као од сланине)пашће - пасепашћељиљи - врстапролећног цвећа; по веровањукад се први пут угледа упролеће, деца преко његатребају се поваљати како не биимала главобољу или вашкетоком године

Пашћиљи - Ускрспашћиљи - причест за Ускрспашћуња - испаша, пашапашу - коракйј дě ку пашу - мери коракоммјерӂе ку пашу - иде лагано,корак по коракпаҹа - мирпě (пй) - папěкује - пакујепěлмује - шамарапěрос - длакав, рутав, косматпěру - длака, коса; стаблокрушкепěру ђин кап - косапěру поркулуј - раставићпěру ҹасулуј - кончастаопруга на ручном сатупěру порҹеск - дивља крушкапěстрěв - шкрипац, врстабуковачепěтура - поњавапěтурјељиљи ла сукнě -фалте на сукњипěтурјељиљи ла плаҹинц,плаҹинц ку пěтурјеље -лиснато тесто на влашкојплачинти (гибаници)пе (пи) - на; попедаља - педалапеиҹа (пе аиҹа) –овдека, овдепетриш – каменито тле,земљиште са пуно каменапетришагу - камењарпетрјеҹе -испраћа; (с)проводиа петрјекут - провео; спровеоса петрјекут - мимоишао се,мимоишли се; провео се;преклапа сепетрјеҹерја - испраћајпетрос - каменитпећејка - шлицпеҹету - печат

пеҹетује - печатирапеҹинӂина - лјешница, руса,росопас; кожна болест у обликупегапеҹинӂину -пйламида - паламидапйлњаку - левак (велики)пйлњија - левакпйлпěје - лепрша, прхти;титра, пламсапйлпу - јатопйнакума (пйнě акума) - досадапйнě - до; докпйнěће (пйнě ěће) - дотлепйнěћакума - ето до садапйндарју - пудар, пољар,чувар поља, пољакпйндарија - чување поља;накнада пољару у натурипйндěриту - чување поља;плаћање пољаку у натурипйнʤа - платнопйнʤа ла фириз - лист тестерепйнʤуит - као платно, наликраширеном платнупйња - хлебпйња уојлор - бела радапйњишоара - хлепчићпйраиту - праскање, прштањепйраитура - прасак, тресакпйрěје - пуцкета; прштипйрěшће - клевеће, оговарапйрвењаку - првенацпйргау - напрасит, пргавпйргу - дрвена полуга, ћускијасě пйргујешће - сазрева,почиње да румени воћепйргујала -почетак зрења воћапйрдањику - злосрећник,проклетиња; неваљалацпйржала - пржење; запршка;оно што је испржено

______________________125________________________ ______________________126______________________пйржěшће - пржипйржйту - пржењепйржйтура - запршкапйржол - спечено, спрженопйржолу - пакао; пожарпйржољит - изгорен,спржен; спеченпйрйту - клеветање; тужакањепйрйторју - клеветникпйрлазу - превој, усек, пролаз(топоним: Пйрлазěлу лаКйршйјоара а микě лаГарвěна)пйрлогу -парлог, коров на њивипйрлоӂит - запарложено,њива обрасла у коровпйрља - изјелица; који је свепроћердао, лумпенпролетерпрљит - опрљен, осмуђен;или значење: обршћенпрљиту - јаданичакпйроање - пуцкета, праштипйрпаку - шипка, полуга,ћускијапйрпаку, пйрмаку (ку карјесě фаҹе очинҹала ла кар) –савитљива дрвена полуга сакојом се затежу увезани балванипйрпориту - прпорењепйрпороашйљи - џанарикепйрпорос - бубуљичастпйрпорица мори - деоводенице на коме стоји горњиводенични каменпйрпорјешће грйу -фунгицидно тртирање семенапшенице пре сетвепйрпору - црвене бубуљицепйрћа - пртинапйрҹоака -патока; лоша ракијапйрҹу - јарац; неизораназемља између бразди

а пйрҹит локу - лоше изораоњивупйсс - шиц, узвик за терањемачкепйсла - густо растиње;умршена косапйслат - умршен,испреплетен; хаотичанпйтпалака –препелица; уЦрноречју: врста травепйтпěје, пйтпоање -испрекидано замуцкивањеуслед страха или узбуђења;неравномерни рад мотора;неравномерно и бучнопламсање пламенапйћикě - ваљда; зарпйшкавит - тачкастоиструљење на воћупйшкавитура - тачкастоиструљено воћепйшњица - израз за стањевоћа и поврћа наконизмрзавања, посебно забундеву и кромпирпйшљећиљи - пухпйҹос - плавозеленопива - ступа, аванпива ђе кар - дрвенаполуступа, ставља се исподточка ради кочењапигуље - требипигуљит - требљенпиђинкоаҹа - одовудапиђисупра - одозгорепизма - злоба; надметањепизмаш - завидљив, злобанпијацу - пијаца; тржиштепикатура - оно што је канутопикě - капље; падаса пикат - покапао се, кануо сепику - каппикура - тачка; капљица

пикура ђе мускě - испљувакмувепикурě - пада у капљицамапикуц - сћушно, као зрнцепикуцу - капљицапи- ла - око; допила - турпијапилěва - отприлике, окопилйнгě - око, около, поредпиљешће - стружи, турпијапиљитура - струготинапин - кроз; попимњица - пивницапинтрě - измеђупингě - мимо, поредпинтрěушě - кроз двориштепинтру - због, радипинтру ҹе - зашто, због чегапинћин - са пегом на нозипиоање - пијуче; пиштипиоање возу - пиштилокомотивапион пуји - пијучу пилићипион урјекиљи - пишти уушимапиоњала - пијукање; пиштањепипарка - паприкапипарка брошћи - љутићпипаркат - запапрен; ољућенпипаркуца - љутићпипијуга - прашинаста земљапипота - бубацпироју - ексерпироћешће - куња, одолева снупироћит - куњав, неиспаванпиру - пиревинаписат - изгњечен, пасиранписаʤě - притиска и гњечипискоаја - свирало (од врбе)писковица - клисура; сужењепискоју - писак на свиралипискоју мори - отвор накоме испада брашно воденице

писку - унутрашње сужење;писакписку ла клањет - вршак накларинету, писакписку карулуј - деозапрежних колапистě - над; прекопистрйҹуња - шаре,ишараностпистриц - шаренпи-сумунће - подножјепланинепи-супт - испод, по исподпита - лепињапитулат - сакривенку питулату - кришом, тајнопитулě - кријепитуљик - патуљастпитуљику - грмуша; кепецпитуљиҹа - жмурка, игражмуркепићит - погурен, сагнут;малог растапићиш - (иде) погурено;(иде)кријући сепиу - ступапиурмě - после, потомпицйгаја - сеницапицйгаја бјешйноасě -плава сеницапицйгојат - променљивогобимаворбјешће пицйгојат -говори променљивим пискавимгласом, мутирање гласапишату - мокраћа; мокрењепишаҹосу - упишанкопишйтоарја - писоарпишйтоарја ваҹилор -одмориште за краве у запрезиПишйтоарја ваҹилор -топоним близу Малог Кривеља

______________________127________________________ ______________________128______________________пишљага - дрвени чепић(типл); спојницапишљеӂиљи - дрвеничепићи (типлови) за спајањедасакапишћаʤě - избија вода наповршину тј, притиче укапљицама (из тла, бундеве,кроз зид, даску)пишћина, локу унђепишћаʤě апа -пишћолу - пиштољпиҹа (пи аиҹа) - овде, овдекапиҹору - ногапиҹору сěјњи - стубић насаониципиҹору ла коасě –ручица накосишту, бабакпиҹороаӂиљи - штулепјара (пара) - крушкапјарě стрнопјацě - врстакрушкепјарě станкуцě - врста крушкепјарě порҹешћ - дивље крушкепјарсěка - бресквапјатра - каменбаће пјатра - пада градпјатра ђи вар - кречњачкикаменпјатра мори - воденичникаменпјатра шарпјаскě - гранитпјеђика - кочница; заплеткадě пјеђика - саплићепјекмјезу, пикмјезу - пекмезпјеларина - пелеринапјелушйна - кожуринапјеља, пијљи - кожа, коже;покожица на воћуйн пјља гоалě - го, необученма манйнкě пјеља - сврбиме кожапјељаг - ћелав, без длаке

пјељину - пелинпјенђера - прозор (локализамиз Црноречја)пјенӂету - пенџетпјенӂетује - пенџетирапјепину - дињапјептарју - грудњак, пуловерпјепту - грудипјепту сакури -пјепту ла куцйт -пјепћенату - чешљањепјепћинатура - фризурапјепћину - чешаљпјепћиш - директно; наспрам;прса у прсапјердут - изгубљенса пјердут - изгубио сепјердуту - губљење; изгубљенипјерђе - губипјерђерја - губитак; губљењепјериту - изгинуће; нестанакпјерје - гинеа пјерит - погинуоса пјерит - нестало само од

себе, нестао, изгубио сепјеришоара - сармапјерћица -пјесěкос - песковитпјесйку - песакпјетрарју - каменорезацпјетриљи - камењепјетриҹика - каменчићпјећекос - у закрпама; уритамапјећику - парче платна; закрпапјешкарјешће - риболовипјешкарија - риболовпјешкарју - рибарпјешкарју - ковач (птица)пјешкуцу - рибицапјешћарија - рибарницапјешћера - пећинапјешћиљи - риба

пјеҹина - кртинаплајвазу - оловкаплајвазу ла дарак - лајснана футеруплаку - укусплакуту - слаткост, сластпламаду - тесто; смесапламађешће - месиплантјика - пантљикапласěљиљи - облога надршци ножа (књиге)пласěљиљи ла куцйт -рукохват ножапласта - сегмент ограде одтараба, лесамјерг пластě - кордонско,фронтално кретањеплата - платаплаћешће - плаћаплаћика - деверикаплаћиту - плаћањеплаҹегјаца - сладоледплаҹерја - укус; задовољство,уживањеплаҹинта (плаҹe йнҹинтат)- влашка гибаницаплěнује - планира; разматраплйнгарјец - плачљивплйнӂе - плачеплйнӂе вија - окапавање саорезане винове лозеплйнӂе лумина - окапавањевоска са свеће која гориплйнӂе салка - пролећноокапавање са листова врбеплйнӂерја - плач, плакањеплйнсу - плач, плакањеплоаја - кишаплоаје - пада кишаплојат - покисао; покуњенплоинће - кишовитоплојос - кишовитплокону - поклон, дар

плокорјаца - даровањеплопу - тополаплоска - буклија, пљоскаплосканат - пљоснатплотогу - парче коже (гуме)плотоӂана - парадајзплотоӂи - кожни обојциплотоӂина - боквицаплотожйт - утиснутапрљавштина на платноплотушу - исечено ииспреплетено корење ритскогбиља за седењеплугарју - орач, ратарплугу - плугплугу ђи сапат - плугкопачицаплуг йнторкěторј - плугобртачплумбарија - тополивница,фабрика муниције (постојитопоним у Мајданпеку)плумбу - олово; куршум, танеплумбу ђе кољашě -згрудвано брашно у качамакуплута - јаблан; плутапљакě - полазипљаоа - плевапљаска - пљуска, шамар;пљескавицаса факут пљаскě -направило се као пљескавицапљекарě - пођошепљекарја - полазак, стартпљеку - плехпљесњит - блесав, шандрцавла пљесњит - звизнуо га,одаламио га,пљесњитура - блесавкопљеурос - са плевомпљећера –увијене плетеницекосе на потљку женапљећери –плетенице косе

______________________129________________________ ______________________130______________________пљеша - ћелавипљешйу - ћелав (топоним:планина Пљешељвица)пљива, пљивиҹоара –дугуљасти лист траве, заперакна биљци (кукурузу)(топоним: река Плива уХрватској; село Пљиванěцу, утранскрипцији Пливановац =>Бливановац => Бљувановацкоји је применован у Вељково)пљивјешће - плевипљин - пунпљоду -пљусњешће - распрскава сепљусњит - распукнутпоада - запрљана крпа илидео веша, прљав и стар убруспоађиљи - грудвице длакапоакњиту, пакњету - пуцањпоала - скут;поала помулуј - доњи деокрошње код воћкейн поалě - у крилопоаљиљи - подсукњапоама - плод воћкепоарка - крмача, свиња;чобанска игра са штаповима ииверком, наликује голфупоарта - врата, капијапоартě - усмерава, водипоартě грижа - води рачунапоартě цоаљиљи - носиодело на себипоартě уора - води колопоаће - можепоаће- фи –може бити,вероватно, могућесě поаће - може сеповаста - прича, приповеткаповастаторју - приповедачповестěљњик - причљив

повестйту –причање,приповедањеповјестěшће - прича,приповедапоган - ђаволаст, лукав,покварењакпогањија - поганштинапогану - демон; врста болестипогањиту - нечастивипоговорјала - зановетање;обесвећењепоговорјешће помана -обесвећује даћуподвалу - подметач у видугредицеподгорија -виноград; њивана којој се обрађивање усеваврши окопавањемподгорија -виноградарствоподгорија -виноградарскитерен; (усрпској транскрипцијиизвориште за топониме:Подгорац, Погоревац а могућеи Подгорица)подмарěшће - приморава,присиљаваподос - длакав, космат, рундавподруму - подрумподу, подурљи - мост; таванподу гринʤй - плафонподу ђе фйн - сеникподу кěшй - таванподу пěлми - надланицаподу пиҹорулуј - горњи деотабанаподу, поађиљи - гомилицадлакеподујова, ујова, ујовěцу -висораван, пропланак наузвишењу; (топоними:Подујова, Ујова, Ујовěцу; усрпској транскрипцији:Подујево, Ујова, Ујовац)

подујова -може значити:подијумподујовě -надвишено уоблику мостапођала - таваница; патоспођала подулуј - таваницапођина - доња половинапластапођит - прекривен равномоблогом (даске, камене плоче,талпе)са пођит апа - вода сепрекрила леденом коромса пођит лйна -усукала се вунапођишу - висораванпозйнарју, пěзйнарју,пазйнарју - џеппозйу - позивпојана - пољана, пропланакпојандра - лајсна, пречагапојма - појмапојмйње - прекосутрапокаинћа - кајање, покајањепоклађа - јастук за седење;јастук испод седла на коњупоклод - прљавштиномутиснуто и улепљено платнопокњала - пуцањепокњешће - пуца; прштипокњитура - пукотинапокорала - покоравањеполоамја - расед, усек(топоним: Полоамја, ђилаЦěпје кйтрě Горњана)пологу - руковетполока - пола литраполошћа - кућа на имању,салаш, појатаполу - дукатпољежњија - зараван, безуспонапољежњик - равано, безуспона (када се мисли на пут)

пољи - дукатипољиђија - пропланак,зараван, висораван, равналивада у шуми, површина безрастиња; залеђена глаткаповршина (каква се обичновиди зими на путевима ипешачким стазама)пољијимја -позлата; политурапољијит - опточен златом,позлаћен; полиранпољикра - надимак; презимепољикрит - са надимкомпољику - чоканчепољимит - зачет; појавио се(са пољимит колцу бобулујкйнд расěрје)пољица - полицапољица жугулуј - доњи деојарма (летва)помана - даћа, подушјепомана аљилор сě дě пинтрушојмање сй ајбје ђи мйнкарјесй ну дйраскě копији ај миҹ.Пинтру шојмање рěу је копјисй сě ласě сй трјакě пин гунојшй унђе сě лапěдě апа ђиналбја ђи спалат - обредна даћапомана ђи вијацě –подушјекоје се намењује за животапомана марје - даћа за седамгодинапомењала –сећање на умрле,призивање умрлихпомењит - буданпомењиту - буђењепомењешће - будисě помењешће - буди сепомйнтос - онечишћен саземљом; тешко обрадивоземљиштепомйнту - земља, тло

______________________131________________________ ______________________132______________________помњата - платно на коме сесипа вода када се намењује запокој душепоноу, проноу - препород;обновапонојит, пронојит - поновообновљен; реновиранса понојит извору -снажење извора након сушенум поносěшће - не свиђа мисе, није ми по вољи, не прија мипонурљи - отпаци жита привејањупонтурљи - набуситостђин понтурј -набусито, осорнопопа - поппопашњица, попашћица -напаст, пошаст, штеточина;несташлукпопија - поповско звањепопику - дрвени рајберпопику ђе расуҹит - витлић,комад дрвета којим се упредаконацпопиљњику - копитњакпопицу - попацпопјаса - попадијапопоју, пуцоју - уситњен сирубачен у врелу грудву качамакапопоросйт - упропашћено;сфућканопопта, пофта -жеља, прохтевпопћешће - жели; захтевапопу –потпорањ, дрвенистубић у конструкцији крова,стожерпорěу (порњиту рйулуј) -врело, извориште рекепорěу рěҹе - хладни извор,хладно извориште,порěурј рěҹ => порěҹ=хладни извори (хладне воде),топоним од кога је вероватно

настао назив Пореч на Дунаву,(и Пореч у Далмацији)порймба - трњина (плод)порймбарју - шибљак трњинапорймбак - граорастпорймбаћик - граорастпорймбу - трњина (стабло)порйнка - захтев; наруџбина;заповед; налог; наредба; порукапорйнҹешће - наручује;поручујепорйнҹиторју - наручилац;наредбодавацпорјезарју - порезникпорјезу - порезапоркарјаца - свињацпоркарју - свињарпоркица - врста травепоркоњиту - дењање сенапоркоњу - навиљак (стог) сенапоркотос - безобразан,бесраманпорку - крмак, свињапорку сйрбаћик -дивља свињапорњешће - почиње, започињепорњитура - почетакпортамйнту - понашање,опхођењепорту - ношњапорћица - враташца, капиџикпорумбишћа - кукурузиштепорумбу - кукурузпорҹеск - свињскипорҹешће - свињски, као свињапорҹија - свињаријапосађина, бйрна пи карјеје принсě „броаска“ кукалкйју мори - део наводеници, греда на коју јеусађено воденично вретенопосйкљит - умашћено (вуна,коса)поставица - коританце

поставица мори - део наводеници испод кошапостајка - махунапостаоа - коритопостата - кордон; фронталнинаступ жетеоца или копача нањивипостěшће - постипосту - постђе пост - посноПосту круҹи - Часне веригепосумарйт - потиштен,утучен, нерасположен, суморан,пот - могупотапина - зарушено место,провалија, поткопано местопотйнгу - потезницапотйнгу ђи трас, йнлок ђикатушě је огођит ла жуг кйнд сěйнлок ђи тйнжалě пуњесанӂиру ђи трас -потйнгу плугулуј - ланац наплугу за ргулацију дубине орањапоткапина - зарушено место,провалија, поткопано местопоткоава - потковицапотковјала - поткивањепотковарју - поткивачпотковјешће - поткивапотољит - спокојан; стишан;утољен; потуљен; може значитидволичност, притворностпотоњиja помйнтулуј -потоп светапотоњит -потопљен, потонуопоторěњија -клетва; затирањепоторйлар -потривě - равно, уједначенопотривит -погођен; уједначенпотривјешће - погађа; равнаса потривит - уједначило се;десило се

сě потривјешће - дешава се;равна сепоћака - стаза, путањапоћекуца - стазица, путањицапофйртěу, пофйртаље –бућкуриш; бофл роба; труловоће и поврћеса факут пофйртěудовљећиљи стрйкат (йнгјецат),скртавјећиљи – бућкуриш одтруле (смрзнуте) бундеве,краставцапофта, попта - жеља, прохтевпофћешће - жели; захтевапофћељњик - који извољевапофћим - желимо; захтевамопофћим? - желимо (ли)?обраћање госту у смислу: желители, чекамо захтев, извољевајтепошта - поштапоштарју - поштарпошћељешће - поштујепошћељњик - поштен, којипоштујепошћењија - поштењепошћењит - поштенпоҹала –порука прекопосредника, може значити:препорукапоҹешће –поручује;опомиње порукомпоҹиту - забрана испашезнаком; поручивањепоҹитура - порука; наредба,захтев; објава, обзнана,обавештење, препорукапоҹу - порука; опоменапоруком; грана са лишћемзабодена насред ливаде сазначењм забране испашепоҹумбу - високи пањ настаозаламањем или преламањемдрвета

______________________133________________________ ______________________134______________________поҹумбу потковарјулуј -трокрака поткивачка рачвапоҹунгарит - заломљенихгранапрагу - прагпрагěрју - надвратникпражйна - дугачка мотка,шипкапразњику - празник, славафак празњику - славе(славим) славу, празнујупразњиҹери - гости;слављениципразу - празилукПраова - Праховопрападу - беда, пропастпрапађит - упропашћен,пропаопрапасту - понор; пропастпрапěстује - упропашћавапрапору - опна и сало нацревимапрасарě - посипапрасарјаʤě - посипапрасйла - приплод, расплодпрасйту - размножавање,расплодња домаћих животињапраћка - праћкапрау - барутпрафирě - пребира,преглеђује, претражујепрафирě ку окји - осматра,меркапрафирě пин пěр ђи падукј- чешља, пребира и преглеђујекосу од вашипрашйна - прашинапрашйнат - прашњавпрашйту - окопавање(кукуруза)

а прашйто - награбусаопрашйторју -плуг за браздањеизмеђу редова; култиваторпрашу - трун; зрнце прашине

прěзнује - празнује, светкује,славипрйваљија - авлија;двориште; тргпрйнʤу - ручакпрйнʤйшору - доручакпрйнʤěшће - руча, ручавапрйсњешће -прйсњирě йн тоаће пěрцйљи -раштркаше се (разбежаше се) насве стране (кокице од кукуруза,јагњад на пољани)прибоју - здравацпривјегју - велика обреднаватрапривјешће -посматра, осматрапригивитоарја - славујпригољиҹу - вампир, демонпригорит - прегорео;прида - аванс, придеприђиђала - принуда, присилала приђиђит - принудио га;

надвладао га, савладао гаприђиђешће - принуђава,присиљавапријеру - априлпримиту - примањепримјеʤěшће - преграђује,прави преградни зидпримјеʤйт - преграђенпримјеʤу - преграда,преградни зидпримјежђа - препрека; невољапримјежђа рě - опасност,претња; велика препрекапримјежěшће - пречи,препречујепримјешће - примапримовара -пролеће(прво лето)примошу - првак; старешинапринʤаторју - држач; штапна коме се везује и затежеоснова на разбоју

принђе - хватапринђе ђе биње - добродође, добродошлопринс - ухваћен; учвршћенпринс ку пироаје - закуцан(учвршћен) ексеримаприпашěшће - прикључујесе, приступа; повинује се,приклања се; искорачујеприпашу - испечено бравче;жртвено јагње (прасе)припит - лоше испчен; опеченса припит ла соарје - опекаосе на сунцу; добио опекотинеод сунчањаприпитоарја - кукурузнихлепчић који се пече ослоњенпоред ватреприпјала - припека; јараприпјешће - припекло, жариприпону - везивање стоке напашуприпоњешће - везује стокуна пашуприпору - узбрдица, успонна путуприсака - вештачки или силомначињен пролаз на терену (гдепролази далековод, пробојвојске на фронту)прископала -пуцаљка од зовеприспит - ухваћен у шкрипцупристěлка - кецеља, прегачаприҹепиће - присети сеприҹепјерја - опажање;предосећајприҹинста - причестприҹина -повод, узрок, разлогприҹјепе - осећа; предосећапрја - префикс: пре, сувишепрјабиње - предобропрјабун - предобарпрјавйртос - сувише густ

прја'дйнк - предубокопрјажма - правац, смерйн прјажмě - у правцу, наударупрјакопт - препечен; презреопрјалунг - сувише дугпрјаминҹуна - паралажапрјамулт - премногопрја'нврјеме - преранопрјанкаркат – пренатрпан,пренатоваренпрјапљин - препунпрјаскумп - прескуппрјаскурт - прекратакпрјастěҹе - престонопрјастрймт - сувише тесанпрјастрйнс - пренапрегнут,сувише стегнут, претераностегнутпрјасту - престопрјасупцйјат - сувише истањенпрјасупцйрје - сувише танкопрјатарје - сувише тврдо;сувише гласно (јако)прјаћимпуриу - сувишераностасанпрјаумплут - пренапуњенпрјаҹинста - причестпрјегасйт -пронађено, изнађеноа прјегасйт - пронашао је,изнашао је, сконтаопрјемењељиљи - преобука,чисто или свечано оделопрјемењит - преобучен учисто или свечано оделопрјенцу - ручна кочницапрјенцује - кочи ручномкочницомпрјеса - пресапрјесује - пресујепрјескура - прополиспрјесуиту - пресовањепрјесура - врста птице

______________________135________________________ ______________________136______________________прјеће - важније, претежнијепрјећењија - пријатељствопрјећину - пријатељпро - префикс: поновопроаспěд - тазе, свежпроба - проба; пробање; узоракпробјешће - испробава;покушавапроваʤуту - провера; понововиђањесě провјеђе - провиди сепроварсарја - преливањепровинʤаторју - препродавацпровиндут - препроданпроворба - преводпроворбиту - поновни договорпрогинђиту - поновноразмишљање; предомишљањепродат -а продат - поново изђикљао,поново изникнуо; поново удариопродус - поново отишаопройнћињерит - подмлађенпроймпинӂе, про'мпинӂе- потискујепроймпинс, про'мпинс -уметнут; сам од сбе се помериопройнћинс - пноворашширен; понво испруженпрокљету - демон, сотонапрокљецйт - проклетпроковěцу - поњава од козједлакепрокопјеће - префриган,лукав, злобан, подмукаопрокопјећиљи - злобник,подмуклица; демонпрокумпарат - поново купљенпролука - природни пролазгде се може неометано проћиили погледати: између њива,између живица, пролаз крозшуму где постоје чистине

између делова шуме, усекизмеђу брдапролука могуће извориштеза топониме:Луково, Лука(Лукја)прољинсу - подлевањесě прољинӂе - подлевапромају - промајапромутат - премештен,испремештан, пермутованпронумит - преименован,поново именованпропоада - марама убрадачапропта - подупирач, потпорањпропћала - потпорапропћешће - подупиреса пропћит ђадоуо -препречио сепропус - поново стављенпрорупт - прекинутпросаманат - поново посејанпроскрис - поново написан;преписанпроскрисура - преписпроспалат - поново опранпрост -глуп(ав), наиван, затуцанпростала - праштањесй ње простйм - да сеопростимо (узајамно праштамо)простйт -опроштен; помилованпростйту - праштањепростйја - глупост, незнање; украјинском говору: некултура,простаклукпростован -наиван, тупав, глуппросту - наивчина, тупавко,глупакпротоколу - протокол,записник; образац, написанизахтев (молба, жалба); званичнакњига (венчаних, рођених)проумбларја - излет; шетњапроумблат - препакован;прошетан

проумблě кукуруʤу -претражује кукуруз од мишевапроумблě црјепу -препакује цреп на кровусě проумлě - шета сепроумплут –поново напуњенпрофакут - преправљен,пново направљен, обновљенпрофек - без грешке,перфектно, квалитетнопрофекос - савршен,беспрекоран, квалитетанпроцапу - руда за вучупроцапу ђи батут кйњипа -трлицапруна - шљива (плод)прунду-шљунковито приобаљепрунљи ускаће - суве шљивепруну - шљива (стабло)пруну ал марунт - џанарикапруну ђе варě - пожегачапруну ђе тоамнě - шљивајесењкапруњишћа - шљиварпувěје - одзвања од ударацапујандру - веће одрасло пилепујица - притока (хидроним уБрестовачкој бањи)пујицу - пиленце; украшчић,шарапујка -кокица(млада кокошка)

пују - младица; младунче (ђимйцě, јепур, луп); пиле; украспулбěру - прашинапулборос - прашњавпулбу - прахпулбу флори - цветни прахпулпја - вимепулпја пиҹорулуј - лист нанози, мишићи потколеницепуља -пуља шй суља -курта и мурта

пуљаора - неумесне шале,неслана шала, изругивање ишиканирање, у жаргону:зајебанцијапумну - песница; прегрштпунга - кеса на појасупунга ђе бањ - новчаникпунћа - ћупријапуње - ставља, мећесě пуње пи лукру - бацио сена посао, започиње посаосě пуње луна но'о -започиње нови месецсě пуње плоаја (вйнту) -почиње киша (ветар)пупě - цмаче, љубакапупěʤа - пупавацпупу - пупољакпупулоанка - луткица;девојчицапупуцану - у преносномсмислу: клиња, велико детепупуцоју - гомилица житкемасепурику - бува; звркпурјекјаʤě - треби бувепурјекос - пун бува, има бувапуртарја -понашање; владањепуртат - вођен; изношен(о)одело ако је говор о оделуно'о луњ мујерја поартě -женна је гравидна 9 месеципуртату - ношење; вођењепурҹаоа - прасицапурҹелу - прасепус - стављена пус грйу (кукуруʤу) -посејао пшеницу (кукуруз)а пус мйна пи јел - ставиоруку на његаа пус поми - посадио воћкеа пус уокји пи јел - уочио га,фиксирао поглед на њега

______________________137________________________ ______________________138______________________пуста - пусто, празно (насеље)пустарě - пусто, ненасељенопустйј - пусто, опустелопустйја - пустињапустйња - врста птицезлослутницепутоарја - смрад, смрдљивост;има и значење: ленштинапутрикала - цевасти пробојацза гуму и кожу, зумбапутрјегају - иструлело дрво,трулежпутрјегајос - трулежанпутрјед - труопутрјеʤала - труљењепутрјеʤěшће - трулипутрјеʤйтура - трулежпутурос - смрдљивпуће - смрдипућерја - моћ, снага; могућностпућерњик - моћан, у сназипућина - каца, бачвапуфěје, пуфоање - пухћепуфу - врста гљиве; хладнапроја упржена на мастпуца - дечија мушка пишапуцйн -мало, малко;недовољнопуцйњија - немаштина; помало; недовољностпушка - пушкапушкарју - пушкарпушкěл, ймпушкěл -упуцај га

Рраглуцй - регрутирабдарја-трпљење; толерисањерабдаторј -издржљив;стрпљив

рабдě - трпи, подносирабожу - рабошрабожу ку цйнкуша -дрвена забележена ознакаваљавичара и засеком одвојенидеораварасат - растресит,сипљив; разливен прекораварасаторј - растресит,сипљив, осипавајућисě раварсě - осипава се;прелива прекоравěн - влажан, овлажен, упиовлагу из ваздуха (околине)равењала - влага,овлаженостравењија - влажностравйлва, рě вйлва - зла вила(равилва = равијојла)рага - кљусе, рагарагазу - предах, тајм аутја дат рагаз –дао му предах,одморфйрě рагаз - без предахараʤа - зрак; полупречниксě рěʤује - пресијава сезрацимараʤйматоарја - наслон;ослонац; гелендерраʤймě - ослања, наслањарађе - стружи; бријарађе пјеља ђи опинҹ - ножемстружи длаку са коже за опанкерађикě - диже, подижерађикату - дизање, подизањерађина - удубљење исподкорења у подлоканој обали рекеражоакě - трепери;разиграва; размрдавасě ражоакě фоку - трепериватраразбику -може означити: клип;пробојац за пробијање метала

разбику ла прископалě -клип на пуцаљки од зоверазбит - побеђен, савладаннадвладан; сузбијенла разбит фоамја -савладала (надвладала) га гладса разбит боји - надвладалисе волови у борбиразбјала -надметање; рат; биткаразбјешће - побеђује,надвлађујесě разбоаје - размеће се,луксузира сесě разбоаје йн пат - протежесе у кревету, ужива у креветуразбојерју - победникразбоју - разбојразбуна - освета; разведрењеразбунат - разведрено(дању), прозрачно времеразбунату –разведрење,разведравање; осветаразгоду - распоредразгођешће - распоређујефаҹе разгоду, дě ђи разгод,разгођешће - прави распоредразлогу пе поманě -обредни хлепчић на даћиразлоӂала - објашњење,расуђивањеразлоӂиту - разјашњење;расправаразњала - одвајањеразњешће - одваја, раздвајаразњица-разлика(у одузимањуразњиту - одвајањеразоара - дуга уска парцелаземљишта (њива)разорика - мала парцеллицаразорјала ђе ʤěо - освит,раздањивањеразору - супротан отклонбразди на средини њиве

рају - рајракита - шибљаста врбаракитарју - врбакракиу - ракијаракиу профакут -препеченицаракла - рачвараклат - рачваст, разгранатракоариторј - освежавајући;расхлађујућиракоарја - свежина; освежењеракоарје - свежеракорјаоа - ладолежракорјешће - расхлађује,освежавараку - рак(а)раљица) - плуг копачицарамас - заостао, остаорамасатура –остатакрамашйту - неваљалкорамйње - остаје; заостаје,преостајерамњику ал алб - хајдучкатраварамњику ал галбин - врстатраверана - храна, крмиворапаӂику - арпаџикрапуње - (по)убија; уништаварапунсу - умирање; убијањеса рапунс - преминуорапусала - уништење;помор; страдањерапусйн, рапусйнос -смртоносан; уништавајућирапусйт - упокојен,преминуо, страдаорапусйту - преминули,покојникрапҹуњу - септембаррапуҹу (рěу апуҹ, рапуҹ) -странпутицарар - ретко; редакраринћа - чистина; пропланак

______________________139________________________ ______________________140______________________рарит - проређен, разређенраритура - место где јепроређенораришу - пропланак, чистинау шумирарjaца - реткост, раритетрарјешће - проређујерарунки - бубрезирарункју, рарункиљи - бубреграс - обријан; саструганрасаду - расадрасађељњица - расадник;садилицарасађешће - пресађује, расађујерасађит - пресађен, сађенрасапат - прекопан, раскопанрасарит - изникнутрасариторј - клијав, који ничерасариту - ницање; истокрасариту соарљилуј - истокйн парћа расаритулуј - наисток, у правцу истокарасěљњица - расадникрасěрје - ниче, клијарасйпирја - разбацаност;расејањерасйпит - разбацан, расејан,раштрканрасйпу –расејање, раштркање,разбацање; дисперзија; сипарраскајат - раскречен; кривонограскобоала - раздор,неслога; побуна, немиррас(колњица) –ногаре(тезга) на којима се израђујуточкови запрежних коларасколу - у земљу пободенадрвена рачва у коју се стављакрупица соли међу стадооваца; исти низраз важи и зачивилук у облику сталкараскопт-добро испечен изнутрараскројит - расечен по дужини

раскуноашће - распознајераспěлу - раскол; расцепраспйнћику - раскрсница,раскршћераспинћикě - расеца, распорираспрйнжйт - разбацанораспунсу - одазивање; одговоррастěу - парожакрастйту - брецање,са растйт - обрецнуо серастоака - водени рукавац,канал за преусмерење тока рекерастоарнě - преврће; претурарастоҹешће - прави канал запеусмеравање воде, одводи водуспоредним каналом (рукавцем)растоҹит - преусмерен(раздвојен) ток; направљенканал за пеусмеравање водерастурнарја - превртање;преокрет; превратрасу - бријањерасуку ђи скос кофа ђинбунарј - витло на бунарурасунату - одјекрасунаторју -звучник, мегафонрасунаторј -звучан; резонантанрасунě - одјекује, јечирасурит - налик сурутки,млеко се претворило у суруткурасурљи - скувана суруткарасуфларја - незаптивенострасуфлатоарја –одушка заваздух на посудирасуфлě - не дихтује,пропушта ваздухсй расуфлу - да предахнем,да одахнемрасуҹешће - упредарасуҹит - упреденрасуҹиторју - витлић заупредање конца

расфират - размакнут,лепезасто раширенрасфирě - размица, раширујерасфирě пěру (пјењљи) -премеће по коси (перју)расфоаје - раздваја,расклапа; прелиставарасфоаје пјенљи - надимаперјерасфрйнт - подавијен, заврнутратосала - ратосиљањератунсу - потшишивањератунӂе - подшишујераћеʤат -пресечен, отцвикованраћка - ногарераћка ђи йнпотковит, сěпуње ла сул кйнд сěйнпотковјеск боји -рафија - рафијарафту - рафт, полица, сталажараца - пловка, паткарацоју - плован, патакрашйт - решенома'м рашйт - решио сам серашламу - врста крупног лукарашћинӂе - разапиње;растежерашћинс - разапет, растегнутраҹала - јело од качамака,након што се направи качамак убакрач се ставља груменкачамака и дода хладнавода(или расо) и мало сира.раҹала - хладноћа; прехладараҹешће -хладираҹит - охлађена раҹит - прехлађен, назебораҹитоарја - хладњачараҹиторју - хладњакраҹље, копиј њепуртац -недоношци, недоношћадраҹуну - рачун; математикараҹуњешће - рачуна

раҹуњитоарја - рачунаљкараҹуњица - рачуница,математикарě, ра - зла, није добра, лошарěбиӂит - промрзаорěгушала - промуклострěгушйт - промукаорěʤује - зрачи испушта зракерěжěњешће - косо се нагињерěжěњит - косо постављен,косо ослоњен, косо нагнутрěља - злоћарěља, рěљиљи - зло, зла,невоља, невољерěпјеђе, рěпиђе - брзо,хитро; наглорěпјеʤйна - брзак (на реци);залетиштерěпјеʤйт - хитнут; убрзан, узалетуса рěпјеʤйт - залетео серěпјеʤйш - у залетурěпјеʤйшу - залетиштерěтаҹала - залутање; заблударěтаҹит - залутао,рěу - зао, опак; зло; страшно;веомарěу бун - страшно (веома) доброрěу таре - страшно (веома) јакоал рěу - зли, у значењу ђаволачије се име не жели изговоритије рěу - јесте зло; опак јеје рěу ђи ... –религиознезабране када се у одређенимданима не ради због: ударагрома, вукова, града и сличнокатě рěу -невесео је, тешко му јеса рěјит - постао је зао;погоршало серěуру - извезени украс натканинирěутаћа - зло; невољарěфаҹерја - злодело, злочин

______________________141________________________ ______________________142______________________рěфаҹеторју –злочинац,злотворрěҹе - хладно, хладанрěҹелос -хладњикав, прохладанрйгěје - подригујерйдаҹина - коренрйђе - ликује; веселих бојарйђе ђи драг - ликује, усхићенрйза - крпа, дроњак, ћипарйзгйјит - размаженрйзгйјитура - размаженкорйзйла - брука, резилрйзйлба - брука и срамота,брукање: клеветањерйзйљешће - срамоти; оговарарйзйљитура-ништарија, брукарйзоку - дроњакрйкěје - чепрка по земљирйја - шуга; сврабрйјос - шугаврйкањелу - жаба крекетушарйкйитура - оно што јечепрканорйкњала -рйкњешће -рйма - глистарймује - рије њушкомрймуитура - оно што јеизривенорйнгу - ћускијарйнду - редрйндујала -сређивање; уређењерйндујељњика - мујерјакарје мйннě рйнду ла поманě;редарица, равнатељка,кординаторка, пи- аррйндурика - ластавицарйндурјаоа - ластавицарйндује - сређује; прави редрйнʤа - део желуца, сириштерйнђешће - прави ред; ређа;сређујерйнжěшће - њишти, рза

рйнкаҹ - фаличанрйнкјаʤě - њишти, ржерйнкјеʤату - њиштање, рзањерйнса - реса на дрвећурйнҹа -рйнҹат -мњелу рйнҹат, ку бубје пи насшй ла гурě, (кантарион токат йноцěт йј сě дě йн гурě) -рйња - зло; невоља; напаст;екцемрйње ђе уом, рйњецу -злотвор, протуварйњешће - чисти ђубрерйпа - стрмовити теренрйпагуш - стрмовиторйпагушу - избраздани трагна стрмом терену где се лакопроклизава по зрнима пескарйпајала, рйпањала -диринчење,ринтање,изнуривањерйпајешће –диринчи, ринтарйпě - стрмо, коси терен,стрмениторйпу - штрокарйпос - штрокаврйсу - смех; смејањену ма фаҹа ђе рйс - немој меобрукати, немој ме изложитипотсмехусě рйђе ђи јел - подсмева мусе, исмејава гарйту -врх свињске њушке; рилорйу - рекарйуљецу - речицарйшкěје - гребе шапама,гребање и шум који сествара(пацов, миш)рйшкěјитура –траг огребашапамарйшкиторју - мотавилорйшкијаʤě - намотава канурерйшкоање - стружи

рйшкоњату - стругањерйшњиту-проклизавање по тлусě рйшњешће - заноси секлизањем по тлурйшњица - воденица; ручнимлин (за кафу, бибер)рјеза - засунрјекла - женска блузарјесто - остатак; кусуррјецјепису - рецепт;признаницарјешпект - поштовање,респектроа - росароаба - ручна колицароагě - нуди, нутка; молисě роагě - моли; моли се,извољева, мољака сесě роагě ђи јел - моли гароагěл - понуди гароагěће ђи јел - замоли гароађе - глођесě роађе - изједа сероата - точакроата мори -воденички витаоробија - робијаробијаʤě -робија (робијање)робирја - оробљавање;пљачка; похара, отимачинаробјешће - оробљује,пљачка; отимаробоајка - робињаробу - робровашу - белега код овацазасецањем уваровина - ров, ископаноудубљењеровињ - ровови, удубљењаровица - росицарогозу - рогозрогожйна - асура, рогозинарогожйнарју - произвођачасура

роду - материца; плодрођешће - рађа, доноси плодрођиторј - родан, плоданројба, ројбера - броћроју - ројројешће - ројирокија –венчаница, венчанахаљинароману калулуј - врста траверомањица - камилицаромпěје - звук зобљењаронцу - хрсксвицаропану - репушинаропањишћа - терн сарепушиномропота - врста влашког колађо ропотě - један обухат (кругвеличине кола)ропоту - бат корака, тропот;тутањропоћину (марца драҹаскě) -ђавољи уторакрос - изгрижен, оглоданросатура, аја ҹе је рос - оношто је изгриженоросољит - излизан, отрцан,похабанросољитура - отрцано местона тканини или изгрижено одмољацаростěшће - намешта, сређујеростйт - сређен, намештен,удешенросту -поредак; смисао; системросту ђи цасут - намештененити при ткањуротари - колари, изрђивачиточковаротат - лоптаст, у обликукруга (лопте)ротка - бусенроткě - у облику бусена

______________________143________________________ ______________________144______________________ротокол - у облику кругароћица - точкићроћицйљи ла ицě - точкићина нитима за ткањерофит -пасују а фјерт ђи са рофит -рошаца - црвенило, руменилорошěцу љемнулуј - језгродрветарошěцу помйнтулуј -здравица тларошěшће - црвенирошйт - поцрвенеорошйт фјеру - усијано гвожђерошкаћик - црвенкастрошкобјећиљи - човекцрвен у лицу који пуца одздрављарошу - црвенругамйнту - молба, мољењеругарја - молба, мољењеругамěнћа - молитваругату - мољење; нуткањеругаҹуња - молба, мољењеруга(ҹуња) - светковинапротив туче градаругос - са купиновом лозомругу - лоза купинеругуматура - оно што јепрежваканоругуматура ђе фириз -струготина од тестереругумě - преживаруда - род, фамилијарударј - сродници, рођацируђина - огољен црвенкасттеренруӂама - купињарруӂина - рђаруӂињит - зарђаоруӂињитура - рђаруӂинě ђи уом - рђав човек;ветропир

рују - руменилорујан - румен, риђружа - слезрумěн - руменрумењитě - нашминканаруменниломрумењит - поруменеорумйњеск - румунски (каоприсвојни придев)румйњешће - румунски језикрупје - цепа; кида; пробијасě рупје сфоара - кида секонопацрупје цоаљиљи - цепа оделоапа рупје малу - водапробија бедемрупт -исцепан, поцепан искиданруптоарја - цепање;раубовање, урнисањерупту - кидање, цепање;одрпани, поцепанко (саисцепаним оделом)руптура - подеротинаруптурит - перфориран,(избушен) са много рупаруптурос - одрпан;рупћа - одрпанкорупћигос - одрпанрусаљиљи - русалкерусěск - руски (присв. придев)русěшће - руски језик; по рускирусфају - нередруфиљи - похабана одећа (веш)

рушйнос -стидљив, срамежљиврушйња - срамота, срам,стид; брукама мйнкě рушйња - изједеме срам, пропао сам у земљу одстидарушйња - врста цвећарушћу - бесплодни терен сакоровом

Сса (сě а) - се јесабја - сабља, мачсадапě (сě адапě) - поји сесађешће - садисађина - врста травесађинат - китњастсађит - сађен, посађенсађиту - сађењесаӂата - стреласаӂататорј - стреловитсаӂататорју - стрелацсајинě - сиво-бело платнодобијено ткањем потке иоснове од којих је једна црна адруга беласајка - хаљетак за децусајна - санка; саоницасајна ђи йнваљит - санка(постоље) или рачва за вучу изатезање основе за ткање принамотавању на вратилосајњећиљи - саониксајњиш - клизећи попут санкесакара - ражсакарјаца - врста травесакарјаца - врста травесакатура - у пеносномсмислу: неспособњаковићсакě - испарава; опада ниво;копни; пресушујема сакě ку дурјерја - узначењу: осакатио ме од болаа сакат -испарило; пресушилосакјету - зембиљ, цегерсаку - џак, врећасакурја - секирасаларју, соларју - сланиксалка - врба

салкјиму, салкйму - багремсалкуца - врста цвећасалҹету -врбак; мноштво врбасалҹина - врбак, простор где суврбе (могући топоним:Слаћина)салҹињишу -врбак, много врбисаљишћа - раштркано насељесама - пажњаај самě - води рачуна, пазибагě сама - води рачуна, пазимйј ку бунě сама - сапосебном пажљом, нарочито,особито, посебно, поготовосй јеј йн самě - да имаш увиду, да имаш на умусаманату - сејање, сетвасамару - самарсамěнě - личи, сличисамйнатоарја - сејалицасамйнаторју - сејачсамйнатура - оно што јепосејаносамйнě - сејесамйнца - семесамйнцйјљи - семе поврћа,цвећа, ситно семе баштенскихбиљакасандала - сандаласандуку - сандуксанӂиру - ланац, синџирсантјиму - сантим; трака замерењесањин - ведро (ноћу)сањињаца - ноћна ведринасапа - мотикасапаљига - будаксапатори - копачисапату - копањесапатура - оно што је окопаносапě - копасапуну - сапунсапуњала- сапунање; сапуница

______________________145________________________ ______________________146______________________сапуњешће - сапуњасара - вече; увечесарак - сиромашан, убогсаракаҹос - сиромашан, бедансарат - сољен; слансаратура - пресолац; сланоћасараҹија - сиромаштвосарбěд - прокисео, киселкастсарбјаʤě - светкује, не радиза празниксариту - скакањесаритура - скакање; скок;избојаксарја - сосарје кйт јеј йнтě до'о ӂејће- прстохват соли, прегрштсоли, соли између два прстасарјаʤě - солисарутамйнту - целивање,поздрав уз целивањесарутату - целивањесарутě - целивасарҹина - бреме сена(лисника) које се носи на леђасарҹињерју, сě раʤймě ђитобларј шйн крјенӂиљи луј сй нукадě йнжос сě пуње фйну ђиаструкамйнт, да поаће с'аскулћейнлок ђи скарě - на посебанначин окресана грана или танкодебло које служи као стуба, илисе ослања на тор да придржавапокривку од сламе и сенасатара - сатарасатос - жедансату - селосатул - ситсатурат - сит, нахрањенсатурату - засићење, ситостсаћењи - сељани, сељацисаћењеск - селски, сеоскиСау - Сава; од библијскогимена Saul

Саука - Савкасацос - заситљив, који чиниситим; хранљивсацосат - засићен, који јеутолио гладсацу - ситост, заситљивостСвећисаоа - Свети Савасě - сесěбијат - ударен сабљомсěк - сакат; усахнуосěкатос - сушан, сушносěкирацйја - секирација,бригасěлěмура - саламурасěмну - белег; знаксěмну ђе ђескйнтат - белегкоји се носи врачарисěптамйна - недеља, седмицасěрбатоарја -благдан, празниксěрбаторјешће, цйњесěрбатоарја - не ради запразник (нерадни дан)сěрбјаʤě, цйњесěрбатоарја - не ради запразник, светкујесěрје - скачесěрје йнтрун пиҹор -поскакује на једној нозисěркма - мрежа за риболовсěћа - жеђсěу - лојсěҹера - српсěҹератоарја - жетелицасěҹератори - жетеоцисěҹерату - жетвасěҹерě - жање, жањусěҹерујка - гладиоласěҹет - сушан, сушносěҹета - суша; жегасěҹетос - сушансй - дасйгě - меко и трошнокаменито тле које је неплодно

сйгурат - сигурно, осигуран;поуздансйгурацйја - поузданост;осигурање, тестамент; сигурностсйла - сила; мучнинасйлос - отужанми сйлě - мука ми је, имаммучнинусйљешће - принуђава, сили,приморавасйм (сй йм) - да мисймбěта - суботасймбěта албě - субота преЂурђевданасймбěта лу Лаза - Лазаревасуботасймбрија - зарада, најам,платасймбријарју - најамниксймбуру - језгро коштуњавогвоћасймйњикарица - путујућатрговкиња по селима,углавном је вршена разменаробе за сељачке производе(сир, вуна, ракија)сймйњику - смиљесй'мпарје - изгледа, чини сеСймпјетру - Свети Петарʤěоа лу Сймпјетру -Петровдансймптě - осећа; наслућујесймцала -осетљивост; осећањесймцамйнту - чувство,осећање; свестсймцěшће - осећа; предосећаСймцй - Младенцисймцу - осећај, осећање; разумсйнатаћа - здрављесйнатос - здравсйнгур - самсйнгур пи ћиње - самог себесйнгуратаћа - самоћа

сйнгураћик - усамљен,издвојенсйнгурјаца - самоћасйнʤйјењиљи -Сйнзйјана (сйнта зйнаДйјана) - света богиња Дијанасйнӂерат - крвавса сйнӂерат - са изливом крвисйнӂерос - крвав, окрвављенсйнӂиљи - крвСйнӂорʤу - Ђурђевдансйнт (ěс) - јесу (су)Сйнтěмарија - ВеликаГоспоинасйнтоађиру - демон,сйну - недрасйну мори - средишњи део наводеничном камену где падајузрнасйнћем - јесмосйнҹаоа - обучарски нож; косирсйнҹелат - пробијенобучарским ножемсйрба, сйрбоајка - српкињасйрбаћик -диваљ, дивљи(који живи у шуми,неприпитомљен)сйрбаћику –дивљак (нијепитом)сйрбјеск - српскисйрбјешће - српски језик; посрпскисйрбоћиу - србендасйрма - срмасйрман - бедан, злосрећан,јадан, убогсйру - чистоћа, хигијенасйрујала-уређивање, чишћењесйрује - уређује, чистисйрујељњик - уредан, којиводи рачуна о хигијенисйрујит - уредно, чисто

______________________147________________________ ______________________148______________________сйта - ситосйтарју - ситарскаʤамйнту - опадање;снижењескађе - опада, сплашњаваскађерја - опадање; снижење,смањењескајећиљи - чичакскалану - клип кукуруза за семескалдаруша - врста цвећаскалдатоарја - купатилоскалдату - купањескалушу - скакавацскаље -инфекција са ранамана кожискамица, скамњица -седиште, ослонацскамица, гамица -престоноца; седиште властискамну - столицаскамну ку триј пиҹоарје -троножацскамну, скамњиљи ла кар(алђинаинће ш'ал ђинурмě) -скамну, скамњиљи ла сајнě(алђинаинће ш'ал ђинурмě) -скамну пунцй - место где сећуприја крајевима ослања наобалескамну подулуј - стубовимоста а посебно угласти усек убетону (зиду) на обалама где сеослањају греде тј почиње мостскамну царулуј - царевастолица, престоскапарја - спасење, спасскапě - утече; омаче се;избавља сескапěрě - варничи, искри;палацаскапěрě ђин уокј –брзотрепће очима, „избија му ватраиз очију“

скапěрě ку амнарју - крешеогњиломскапěрě нопрка - палаца змијаскапěрě скинћијљи - севајуварницескапěтě - залази, замиче,спушта се изайш дě дупа скапěт –залази(спушта) се иза превојаскапěту - заклонскапěу - збег; уточиштескара - стуба, лествицаскарманату - ручночешљање вунескармěнě - ручно влача вуну,растресује влати вунескармушěшће - растресујеутабане влати (сламу, сено,вуну, кучину)скармушйт - растресен,натапиранскармушйту - растресивање,тапирањескарпинату - чешањескарпинě - чешескěрљи - стубе; степеништескйлбу - неугодност,устручавањескйлбјелњик - устручљивскйндуру - удлага; дашћицаскйркоњит - поремећен,скркљанскйрташй - кристине сноповаскилоњату - цвиљење, кевтањескилоање - кевта, цвилискимбат - промењен; измењенскимбату - замена , мењањескимбатура - замена; оношто је замењеноскимбарја - замена, мењање,променаскимбаторј - променљив,заменљив

скимбаторју - мењачскимбě - мења, размењујескимбурљи - веш, преобукаскимотосйт - поремећенскинћија - варница, искраскинћијос - искричавскинҹоање - кевта, цвилискинҹоањату - цвиљење,кевтањескладу - каскада, степенастенеравнинескљинћит - уганут, уганутоскоаба - спона, закачка; кланфаскоаба ђи таваљит тутуҹиљи- врста алата за рад са трупцимаскоабица - чачкалицасě скоалě - устаје, диже сескоарца -са факут скоарцě (пйњакйнд сě ускě, цоаљиљи уђекйнд йнгјацě) - стврднута корахлеба, залеђени мокри вешскоаће - вади; извадискобйла - серпентинаскобйласкобилакобилатопоним на злотском путускобйлка - удубљење сапревојем, валовита рупаса скобйлкат - заронио иизронио, загњурио се; кретаосе валовитоскобйлцат - џомбастскобйлцěјљи, скобйлцěј,скобйлцоаје - валовите рупе(удубљења) на путу,наизменична издубљења ииспупчењаскобйлцйја, скобйлцйје -џомба, џомбескобикура - шипурак (плод)скобикуру - шипурак, стаблоскобилка кобилка -обрамица за ношење терета

скобитура –издубљење (оддлета)скобјала - дубљење длетом;резултат дубљења длетомскобјешће - чачка; дуби длетомскобјешће локу –пробијањемотичицом покорице земље приницању семена (кукуруз, пасуљ)сковарда - у значењу: оклоп,штитсковарда ђи коажě –коритасто (полуцилиндрично)ољуштена кора дрветасковардě - изувијен наликкориту;скокорйт - кочоперан,накострешенскоку мори - ископаноудубљење испод воденице заводенични витаоскопарју - штројачскопјешће - штројискоражйт –скореноскорбељит - улубљен и огуљенскорпија - шкорпијаскоруша - оскорушаскорушу - оскоруша (стабло)скорфит - улубљенскос - извучен; извађенскос ђин рйдаҹинě -извађен из корена, ишчупанскосу - извлачење; вађењескофйрљија - чашица зглобаскрјеђит - скрозиранскрйнҹоб - оно што јеиспреплетеноскрижајка - писаљкаскрижěје, скрижоање -огребујескрижěјитура - огреб,скријаторју - писацскријатура - рукопис; текстскрије - пише

______________________149________________________ ______________________150______________________скринћит - уганут, ишчашенскринћиту - угануће зглобаскринћитура - ишчашење,уганућескрипјецй - точкићи за нитиразбоја са урезаним каналомпо ободускрипушу - део на плугу(врста клина)скрис - писан, написанскриса - буба мара; суђеницаја факут ку скриса - бајалицакоја ће разоткрити будућегсупругаскрисоарја - белешка, текст;писањескрису - писањескрисура - запис, текстскрјемуту - напињање;напрезање и стењањесě скрјеме -напиње се; упиње сескроафа - крмачаскробјала -припремљени скробскробјешће - скробискробу - скробскрофица, ицйку -врста птицескртавјећиљи - краставацскрума - мрваскрумат - намрвљен;умрвљенса скрумат - измрвио сескрумос - мрвичаст; умрвљенскруму - огоретина: у тигању,пухер цигарете; измрвљени прахса факут скрум - претворилосе у прах и пепео, измрвљено упрахскрцајитоарја - чегртаљкаскрцајиту - шкрипањескрцěјě, скрцоање - цигуља;шкрипи; шкргућескрцěје ђин ђинц - шкрипизубима

скула - алат, оруђе, направа,инструментскуларија - оделење за алат,алатница, радионицаскулату - устајањескуљиљи - дрангулије,направе, прибор, опремаскумп - скупо; драгоценоскумпатаћа - скупоћаскумпина - ува, рујевина, рујскумпињишћа - рујиштескумпит - поскупљенскумпјешће - поскупљујескунт - плитак; низак; сићушанапа скунтě - плитка водаскурӂе –дренира, одливакроз растресит слој, одливазаосталу течност (задње капи)скурс - оцедан; оцеђенскурсу - излучење; цеђењела скурсоарје - на оцедивоместоскурт - кратакскуртат - скраћенскуртату -скраћивање, краћењескуртатура - одсечак; пресекскурцймја - краткоћаскуртě - скраћујескутурат - потресен, истресена скутурат ступу - истресањепчела из вршкара ради медаа скутурат сату (стих изпесме) - претресли селоса скутурат ла буртě –грчевии болови у стомаку услед стресаскутурату - тресање; потрес;претресскутурату помйнтулуј -земљотресскутурě - тресе; дрма;потреса, отресаскутурисйт - протресен,продрман, отресан; претресан

скутуру - тресање, потрес;претресскућику - пелена, повојскуфељит - запретен,смандрљан, скарабуџенскуфундат - загњурен,уроњен; потонутслаб - слаб; нејак; мршавслабаног - слабуњав; кржљавслабатура - слаботињаслабина - слабинаслабјешће - слаби; мршави;олабављујеслабуц - слабашан, слабачакслаина - сланинаслајецй - оно што је стињенослајецй ђе гјацě - леденакора, покорица ледаслајит - стињенкрймпиј слајиц - начинспремања посног кромпирапасуј слајит - начинспремања посног пасуљаслајиту - стињавањесламњаку - сламарицаслаоа - вино за славски колачсласта - мрссластујит - умазан са мрсђе сластě - мрснослоата - лапавицаслобěд - слободно; опуштенослобоађе - ослобађа; пуштаслобоʤйја - слобода;ослобођењеслуга - слугаслугарија - слугарењеслугарњик - готованко, некокоји очекује да га други служеслужěшће - служи, двори;има намену, служи нечемуслужба - служба, намештењеслужбашу - службеник

слут, слућит - нагрђен;унакаженслуцěшће -унаказује, нагрђујеслуцйту - обогаљење,унакаженостсљинос - штрокавсљину - штрока, слепљенизној и прашинасмедарујка - хризантемасмйрҹала - шмркање;цурење из носасмйрҹешће - шмрћесмйрҹешће насу - истреса носну смйрҹи - не шмрћисмидарија - непроходнитерен; непрелазна препрека,непрелазни бедемсмидарју - честар, шибљаккроз који се не може проћисмоала - смола; штрокасмокина - смоквасмољау - штрокав, неуредансмољњица - смоницаснопу - снопснопјешће - комада, касаписнопјешће карња - комадамесо сатаром или секиромсоакра - таштасоарбје - срће, сркућесоарљи - сунцесоарћа - постељица, плацентасоба - собасоба марје - гостинска собасовйру - вранилова травасовону - младин веосода - содасојца - крејасокоћала - направа; згодавиње ла сокоћалě - долазигде треба (на право место)сокоћешће - промишља,срачунава, прерачунавасокоћит - срачунат, подешен

______________________151________________________ _______________________152_____________________сокоћиту - резон; договор;планирање; претпоставкасокри - тазбинасокру - тастсоку - зовасолдату - војниксолдацйја - војскасолʤу - крљуштсолʤос - крљуштастсоломйздра - даждевњаксомнорос - сањив, поспансомну - сан, сањивостла фурат сомну - превариога сансомођива - смртсопа - моткасора - сестрасор'мја (сора а мја) – мојасестрасорйку - сланина са кожурицомсоријоара –сестрица, секицасорица - мужевљева сестра(посестрима), тако је ословљаако је исте доби или млађа одње, ако је старија ословљава јеса: дајкěсорит -исунчан, опечен на сунцуса сорит - исунчао се; опекаосе на сунцусороаҹиљи - чиниоци, битсуштине; враџбинесорокоҹешће - баје; утаначујесоромфира, сомфира - жуја,златкасоцй - парњаци; супружницисоцйја - друштво; парњак;дружењеђе соцйје - ради друштва,заједно, ради дружењасоцйјоара - другарица,дружбеницасоцу - парњак; супружник

спајмала - преплашеност,узнемиреност, усплахиреностспајмат - преплашен,узбуњен, узнемиренспалаит - испиран, испошћенспалајос - склон испирању;са својством испошћеностиспалат - испран, опран; умивенспалатоарја - умуиваоницаспалě - пере; умиваспарглујала - раздор; разлаз;растур, растурањеспардěрј - парампарчадспарӂе - разбијаспарт - разбијенспартура - крнтија, старудијаспарћигос - реско, резак,нарогушено; растреситспата - брдо, чешаљ за ткањедě фирљи пин спатě - уводинити у брдо за ткањеспатарју - проивођач брдаспацу - простор испред брдапри ткању где пролази чунак,зевспйнʤěраторја - вешалоспйнʤурат - обешен, који висиспйнʤурě - виси; бесиспйрлошат - накострешенспику - класспинарја - кичмауосу спинěри - кичмена костспинљи - трнспинос - трновит, бодљикавспнћекат - расецан уздужно,расцепљујеспнћекатура - расцеп,уздужна расекотинаспнћекě - распорен, расеченуздужно, расцепанспиње лугаҹ (лунгаҹ) - врстабиљке са дугачким бодљамаспињеҹи - трњар

спињи - трњеспињи ај вјерʤ - клекаспица - паокспицуитě - са намештенимпаоцимаспјекма - канчела, смотуљакишчешљане вунеспјећаʤа - дашчица у видупреслицеспјећаʤа ђе мјестакат -варјачаспјећаʤа ђе факут ицйљи -посебна преслица на којој сеплету нити за ткањеспјећиљи - леђне лопатице(ма доарје йн шěље шй спјеће)спјеҹата - мачспјеҹит - располућен; скљокнутса спјеҹит - располутио се;кљокнуоспљина - слезинаспоит - замазан, размазанспоитура - размазотинаспомйнтату - плашење, страхспориҹу, ђин јел сě фаҹекунунě шй сě пуње ла тйрна ђиступ йн карје је пус роју, сйајбје мјерћиг; јар аша мујерљийл пун ла фуркě сй ајбје спорјла торсурě - врста биљкеспорјешће -има учинка, ефектаспорју - ефекат, учинакнарје спорј ла лукру - немаучинка у послуспорњик - ефектан; штедљивспрема - опремаспрйнжěшће - растура;расејаваспрйнжйт - разбацан;раштрканспрйнжйтура - расејање,растурспрйнҹана - веђа, обрва

спрйнҹенос - великих веђасприжоање - прихвата да биолакшао терет, придржава,сприжоњала - прихват,испомоћ, подршка, ослањање(при паду дочекивање на рукуили ослањање на нечему )спријос - диваљ; неукротивспримјала - спремање,припремаспримит - спреман,приправан; способанспуʤа - жеравица са пепеломспуʤарија - много (гомила)пепела; мноштво, као мрави„спуʤě“ - мноштво, небројеноспулбěрě - веје, ковитласпулбěру - вејавицаспума - пенаспумјаʤě - пени, пенушаспумос - пенушав, пенастспуње - кажесй ну ма спуњ - да ме неодаш, да ме не прокажешйл спуње мулће –грди га,кори гаспурђисйт - разнет,распрснут, растурен, рaзбуцанспусě - речеспусу - казивањеспуркат - онечишћен,загађен; оскрнављен;спуркат уом - кваран човекстагарју - барјактар, заставникстагу - барјак, застава, стегсталпјећиљи, сталпјецй -стуб, дирек; струксталпјецй ла камин - бочни икоси делови (стубови) каминастамйна, сěптамйна -недеља, седмицастамйна албě - бела недељастаоа - звезда

______________________153________________________ _______________________154______________________стаоа коматě - звездарепатица, космата звезда,Халијева кометастапйнарија - господарење;властстапйну - господар; владарстапйњаца - господарење,властстапйњешће - господари,владастарја - мировање, мир;мировање, прекиднаре старје - нема мира, немирујестарпě - јалова, без плодастарпит - изјаловљенстарпиту - побачај,изјаловљењестарпитура - јаловицастату - воштана свећа у видуспиралног котура, при сахранистоји на грудима покојникастатут - устајао; мемљавстацйја - стајалиште, станицастаҹунат - зарушен, урушенса стаҹунат фоку - урушили сусе угарци код ватре или пожарастě - стојистě йн пиҹоарје - стојиусправно, стоји на ногамастě пи буртě - лежи потрбушке'стě пи лок' - стагнира, безпромене; мирује, ишчекујестěњ - громадестěрп - јалов, стериланстěрпалěу - неодређен бројјалових; може означити:јаловиштестěрујељњик - савестан;истрајанстěруиту - вођење рачуна,старањестйкла - стакло

стйкларија - стакларијастйкларју - стакларстйклос - стакластстйкљешће - бљешти,пресијава сестйлпу - стуб, дирек; струкстйлпу умблаторј - покретнистуб (дирек) између двоја вратана подруму или капијистймпарат - утољен; загашенстймпěрě - гаси, утољујестймпěрě вару - гаси кречстймпěрě сěћа - гаси жеђ,утољује жеђстйна - коператива, удруженочување оваца или говедастйна ђи уој - удруженостадо овацастйнга - левастйнгаҹ - левак, леворукстйнгаҹилě - левак, леворукстйнжěшће -ма стйнжањи - уназадио ме,ојадио ме; препаде ме; урнисаоместйнӂе - гасистйнӂерја - гашењестйнжйну - перуникастйнс - угашенстйнсу - гашење; у пренесеномзначењу: несречник, невољник'ма стйнс' - „унаказио“ ме,сурнисао местйрку - ждралстйрмина - стрми теренстйрминос - стрм, великогнагибастйрћикоту - наказа; кепецстйрҹит - чучнутсто - узвик за терање запрегеуназадстоарҹе - цеди гњечењемстобору - стуб

(Сто)бору => Бору - топонимза насеље Бор које се налазилоу подножју брда у обликуцрвеног стубастогу - стогстокњешће - тера уназадстокњиту - терање уназад,рикверц; повлачењестолу - громадастомна - ћупстопења - уништење (предмета)

нарје стопење - неуништивосторěња - уништење живихбића, погибијасторěшће - уништава, усмрћујесторйту - уништење, усмрћењесторс - исцеђен; изгњеченсторҹерја - цеђење гњећењемстрабаће - пробија, продире;надолазистравалоага - стропоштавањестравалоагě - преврћући се икотрљајућистрагјаца - желатин, желестража - стража; надзорстражěрју - стражар, чуварстракина - чинија, зделастралуҹешће - пролети; бљеснестралуҹиторј - сјајан, блистав;муњевитстраљица - стеницастраматура, страматурљи -у разне боје обојени и бели(необојени) праменови вуне сакојима се кити стабло шљивекоја се носи на сахранипокојника. Вероватно имајумагијску улогу усмеравања илипропуснице за покојника каоностраном свету. У Велсу сецрвеном и белом бојомозначава други свет, што

указује на могућност да је тодео келтске традиције.страмутарја -трансформација,преобликовање; премештање;измештање, промена местастрамутат - премештен;измењен; трансформисанстрамутату - премештање,преносстрамућешће –унаказује,промена личног описа одповреда или удесастрамућит - унакаженстранутě - кијастранутату - кијањестрапјеʤйту, (стра +рапјеʤйт) - убрзавање,убрзањеса страпјеʤйт ђинцй - трнузубисě страпјеђе пи гјацě -залетео се на лед при клизањустрапунӂе - пробија, скрозирастрапунсаторј - пробојан,продоранстрапунсу - пробадање,скрозирањестрату - лејастратйрју, бйту йфипт пи лок(йн грађинě) ђи йнсамнатстрату - штап за обележавањелеја; орјентирстратура - слој, наслага; спратстрěжује - стражаристрěкатоарја - цедиљкастрěкњету - пробадање,севање боластрěкурě - цеди, процеђујестреја, стрјећа - срећастрйвит - расипан, страћенстрйвитура - расход, оно штоје расипанострйвјешће - расипа

______________________155________________________ _______________________156______________________стрйвиторј - нечуваран,расипникстрйга - велики ноћни лептирстрйгату - дозивањестрйгě - зове, дозивастрйжњику - мужјак стокедорастао за парењестрйка - штета, кварстрйкат - покварен; гњио;кваранстрйкаҹуња - опарано плетивострйкě - кваристрйкњала -пробадање од боластрйкњешће - пробада (сева)болстрймб - крив, искривљенстрймбатаћа - кривда,неправдастрймбě - искривљујесě стрймбě –извољева, нештому није по вољи; крервељи се;криви сестрймбовјела - кривак,стрймпт - тесан, узан, скученстрймптат - сужен, стешњенстрймтоарја - теснац;шкрипац; тескобастрймптура - сужењестрймћала - теснац; шкрипацстрйнӂе - стежестрйнсоарја -стешњеност; стегастрйнсу - стезање, стисакстрин - туђ, странстринатаћа - туђинастрину - туђинац, странацстрјашй - лед на гранамастрјашйна - стрехастрјећа - срећастрјекја - штркаљстрјепјеʤй - ситни црви намесу или сирустропиту - прскањестропитоарја - прскалица

стропу - кап (у ваздуху)стропу ђи плоаје - кишна капстропјешће - прска, шкропистругуру - гроздструнга - обор за овцеступарија - пчеларствоступарју - пчеларступěʤу - део запрежних коластупа - повесмо кућинеступу - кошницастурʤу - дроздстутаиту - пујдање, хушкањестутěје - пујда, хушкасу - под, исподсувејка - чунак за ткањесугарј - одојче, сисавацсугарњик - сисавацсугитоарја - јагорчевинасугицату - штуцањесугицě - штуцасугрумат - скрушенсугрумјаʤě - копни, скрушавасудому - провала облака;стихијасудому помйнтулуј - пропастсветасудумит - обрушен, уруршенсудумитура - рушевина; оношто је обрушеносуђаʤě - овлажује се, влажисуђала - влагасуӂе - сише; упија; посисавасуиту - пењање; подизањесуиш - узлазно; пењући сесуишу - узбрдица; пењањесукала - цевљаник, чекрк занамотавање концасукала ђе торс - машина запредењесукна - сукњасукулкě - подавија (исподнечега), подвлачи

сě сукулкě - подавија се,подвлачи сесула - шилосулу - ваљак, вратило;оклагијасулу ђе ймпотковит - деопоткивачког приборасулу ђи ла разбој - ткачковратилосулу ђе плаҹинц - оклагијасулу ђи скос апа ђин бунарј- вратило на бунарусумјерњик - прикладан;потаман; скроман; уздржљив;умерен; комотансумунћа - подножје планинесунарју - звуксунату - јека, одјекивањесунě - одзвања, одјекује, јечисунěту - јека, одјексуоаја - суват, планинскипашњаксупарала -љутња, бес, срдитостсупарат - гневан, љут, срдитсупарěљњик - раздражљив,свадљивсупрјажма - супротностйн супрјажмě - насупрот,наспрамсупт - испод, под; исисансупту - сисање, дојењесупцйјат - истањен; разређенсупцйрје - танак, танкосупус - подвучен испод нечега;потчињен; уметнут; подметнутсур - сивсурбиʤамě - чорбокусацсурд - глувсурдавјела - глувач, глуварасурдан - глувастсурдомут - глувонемсурдопина - провалија,зарушено место; клизиште

сурду - глуви, глувачсурʤала - глувоћасурʤěшће - глуви, губи слухсурупишу –клизиште; местогде се рони (обрушава) каменили земља,сурупјала - кидање поддејством сопствене тежине;обрушавањесурупт - подлокан, одроњенпод дејством сопствене тежинесурҹелу - срдац, штапић учунку за ткањесус - горе, увиссуспинě - јеца и уздишесуспинату - јецање, јецај сауздисањем, испрекидано јецањесут (супт) - исподсута - стотинао сутě - сто, једна стотинасутуљија - стрмина, провалијасуфлату - дисање; дувањесуфлě - дише; дувасуфлě насу - издувава носсуфлě ку фоаљиљи - дувамехомсуфлě пи нас - дише кроз носсуфěрě - подноси, трписуферинћа - подношење,трпљење; отпорностсуфљету - дах; душафиҹор ђе суфљет - посинаксуҹешће - упреда; заокреће;увијасуҹит - увијен; упреден, усукансуҹит уом - незгодан човексуҹитура - оно што је увијенои упреденосуҹитурљи ла ӂејт - заноктицесуҹитурљи ҹе рамйн дупапоркоњк кйнд сě траӂе пипомйнт -сфарно - стварно

______________________157________________________ ______________________158______________________сфару - стварсфйју - устезање, устручавањесфйнту - свети; светацсфйнћа –дух; духовностсфйнцěњија –светостсфйр - ономатопеја кипљењаили пролетења неког хитнутогпредмета (хица), брзе вожњебицикласфйрајала - цврчање;кипљењесфйрěје - цврчи; кипи;прозујама сфйраји ла буртě -пресече ме (од страха),штрецнуло ме јесфйрлоаӂиљи - опанци однештављене кожесфйрлогу - парче кожесфйрљигу - штап који јехитнутсфйру - трепет, хипсфијала - устручавање;женирање; обзирсě сфијешће - устручава се;обзиран јесфијос - устручљив; обзиран;бојажљивсфику - кијамет, мећава,снежна олујасфињаку - црни грабсфоара - конопац, ужесфорарју - ужарсфрјеђелу - сфрдло, бургијасфрйнҹоку - врста птицесфрјанга, ҹанга - сифилиссфулӂерату - сатана, када мусе не жели поменути име узначењу онај кога Свети Илијагађа громомсфулӂерě –сева муњасфулӂеру - муњасфулӂерјала - севање

Тта - а (као свеза)табарйт - малаксао,преморен; клонуо; сустаоа табарйт - малаксао,преморио сетабарка - мала каца, великичабарсě тěбěрě - наваљује; насрћетабла - таблатаблуца - таблица, мала таблатабљета - пилула, таблетатабљица - ђачка таблицатаваљешће - ваља, котрљатаваљиту - ваљање по тлу,котрљање трупцатаваљиш - котрљајући,ваљајућитаваљиҹу -осовина са дваточка на којој се извлачетрупци; ваљактагйрца - велика торба за свеи свашта коју су носили орамену путујући трговци-Цигани, циганска торбатагљиҹу, кују ла жуг - клин најармутаишу - сечиво, оштрицатајату - сечење, сеча; клањетајатура - засек; пресек;посекотинатаје - сече; кољетаје љемње - сече дрвайл таје ла гйт - коље гатајка - отац; бабајкотајка- мошу –отац дедин,прадедатајна - разговор, дискусијатајфа -дружина, друштво;група

така - мук, тишинатакут - ћутљивталап- талап - ономатопејанезграпног ходањаталěпěје (тофља талěпěје) -незграпно ходаталогу - талогталому - трун у течноститалону - талонталпа - табан; стопалоталпа гйшћи - врста цветаталпина - основаталпјећиљи - подножје;подлога, подметач; темељталпица - подношка наразбоју (може означити:папучицу, подметач, подлошкукод завртња и слично)талпицйљи - подношци наразбојутаљига - таљигатаљиру - талиртаљија -добра срећа, успешностђе таљије - за добробит, зауспешносттаљиу - срећне руке; таличан,срећоносантаман - управо, потаман; већтамањешће -намешта, удешаватамйја - тамјантамйјату - кађење; одлазакна гробље ради кађењатамйје - кадитамйјерју - кадионицатамйјоара - љубичицатањерју - тањиртапшану - удубљена зараванкоја има нагиб према срединитараба - тарабатарауцйљи - дранглијетарга - канате; носиљка; таблатарга ђи дус - носиљка заношење терета

тарга ла котор - део канататарга ла пат - део постељетарје - јако, снажно; тврдо;громкотарје ла кап - тврдоглав,својеглавтарйцйљи - трице, мекињетарйҹерју - перуттаримја - јачина; снагатартору - старешина ђаволатасу - тастата - тататата- мошу - прадедататарју - сирактатјика - татицатаҹе - ћутитаҹерја - ћутање, шутњатаҹуњиљи - угарак; гар накукурузу, главница на житутаҹуњит - са гарежом; потуљентěвěље - ваља, котрљатěјнујала - разговор, причањетěјнује - разговара, дискутујетěљефону, таљифону - телефонтěљевизору - телевизортěнгујала - јадиковање,вајкањетйлва - вис, узвишење, брег,брежуљактймпит - туп, затупљентймпла - слепоочницатйнжала - посебна руда за вучу(плуга, навиљака сена, трупаца);користи се као назив заклипњачу код мотора, погонскеполуге код локомотиве и сл.тйнжала ла фиризу ђи апě- погонска полуга на стругари(ради слично као клипњача)тйнжěшће - стагнира, заостоју развоју и расту живих бићатйрајала - торокање;клопарање; вучење по тлу

______________________159________________________ ______________________160______________________тйраузу - калабалк, прдак нагајдаматйрр - ономатопеја звукатандркањатйрěје - тороче; вуче се потлу; тандрчетйрěје кару - тандрчу колатйрбану - желудац, шкембетйрбанос - шкембасттйрʤйу - касан, позан, доцнијитйркау - са проредом,проређен (односи се на: косу,биљне влати, латице цвета,зрна у клипу кукуруза)грйу тйркау - проређеневлати пшенице на њиви (збогсувомразице, влаге, лошег семена)пěру тйркау - проређена косаиљиљак тйркау - цветјоргована са ретким латицаматйркол - обилазак трком,оптрчавањетйрла - појата за овце напашњакутйрна - корпатйрна ђе ступј - вршкара запчелетйрнакопу - будактйрну - метла од прућа,жбунаста грана за метењетйрнује - мете са метлом одпрућатйрњекјаоа - лим, плехтйрпија - патња, мучеништвотйрпија - нека болест (noja,langweilig)тйрсěшће - трси, искорењујетраву, коров и шибљетйрсйту - површинскимокопавањем искорењивањекорова на њивитйрсйтура - резултатокопавања корова

тйрсйтурј, тйрсурј - њиведобијене крчењем шуме ишибља, крчевинатйртајбуфу - шкемба нискограста округластог изгледатйртамошу - шкемба, старкељатйрфа - дробтйрфоју - детелинатйрфоју ал алб - бела детелинатйрфоју ал рошу - црвенадетелинатйрфорњица ђи плотоӂанě -презрео и иструлели парадајзили нешто сличнотйршу - сува неокресана гранатјегла - теглатјегу - тегтјезга - тезгатјекма - текметјишљеру - тишлертоа - узвик при гоњењу вукаили псатоака - клепетало; вртешкаса клепеталомтоака - велика, светлуцаваметална копча на појасу женатоамна - јесентоарнě - сипа; излива; наливатоарта - полукружнирукохват на бакрачу или кофитоарҹе - предетоаће - светоба - бубањ, добоштобла - дебело истесана даскатобларју - тортобљит - патосиран дебелимдаскаматобошěрју - добошартојагу - мотка, тољагатоју - сезона, право времетокат - исецкан, иситњентокатоарја - сецкалицатокатура - ситнеж; пиљевина

токјаʤě - ситни, сецкатокма - погодба, споразумтокмак - пуначак, набијен,здепасттокмит - најмљен, погођентокмјала - погађање, погодбатокмјешће - погађа, уговаратолдаит - ударен тољагом,најурен тољагомтолдěу - тољагатолћишу - штап који лежина земљи (о кога се саплићемо)стě толћиш - стоји разбацанотолҹерју - левактома - чак; тектом'јеће (тома јеће) –тек ето,тек литонт, тонтау - блесав, шашавтонту - шандрцави, шашавитопила (ђе кйњипě) - мочило,базен у коме се потапа конопљатопиту - топљење; отапањетопитура - отопина; раствортопитоарја - топионицатопјешће -отапа, раствара; топитопорану - секирица, већесекирчетопорйшћа - држаље засекирчетопору - секирчетопраку - газдинство,домаћинство, имање(каса, маса шй топраку сйпазěшћ) -топу - дењак, паковање(салвета, пешкира, новчаница)топҹа - батко, батлија; јунак,победник, првакторěшће - ђубри, нађубраваторйту -ђубрење, нађубравањеторйшљаку, торйшњаку -смеће, уситњени отпад (лишће,слама, плева)

тороаба - ангажовање,активностдě йн тороабě - ангажовање(иде и обилази) да нађерешење за неки проблем(женидба, куповина)торсу - предењеторсура - предиво, оно што јеиспредено (начин и предметрада)торту - предивоторту пěсěри - вилина косицатору - ђубре, изметтот - сав, светотйлкајиту - котрљањеточка или куглетотйрла - исечак кружногоблика (који има извеснудебљину); дисктотйрлак - кружантотйрлаку, тотрлаҹи,торлаҹи - кружни вирови наДунавутотйрлат - кружног обликатотйрлаш -таласасто кретање,валовито; кружно, округластототйрљија - круг, кружницатотйрљиу - кружно, округласттот-нат - свакототнатě - свакатоторосěшће –звуккотрљајућег предметатоту - укупноствиње ку тоту - обрушава се,надолази хрупимицетот-уна - свеједно; једнако,подједнакотофлогос - са опанкама однештављене коже са длакамаили сличном обућомгајина тофлогоасě -голймб тофлогос - голуб гаћантофља, уом тофлогос -

______________________161________________________ ______________________162______________________тоц - свитоҹала - тоциљањетоҹешће - точи; тоциљатоҹила - тоцилотоҹиту - точење, истакање;тоциљањела тоҹит сйнӂиљи - искрвариоса тоҹит - изјело се стругањемтраганат - мелодичан;развучен гласкйнтě траганат - развученнапев, пева развученог гласатрагěрју - вучни део; тегљачтрагěрју ла грапје - вучнидео на дрљачама, држач накоме су закачене дрљачетрагла - кркуље, постоље илирачва за вучу теретатрагула - натегатраӂе - вуче, теглитраӂе нађежђа - нада сетраӂе наказ - мучи сетраӂе суфљету –издише науморутраӂе рěу - злопати сетраӂе ђи скринћит -(вучењем) намешта уганућейл траӂе ла буртě - посебнамасажа стомака након стресаили прехладетраӂерја - вуча; вучењетрајста - торба упртњачатрајешће - живи; станује;пребиватрајњик - трајан; постојантрају - живот; живљење;начин животатракса - струг за обраду дрветатрама - парче концатрампа - разменатранка-фљанка - идимидођими

трападату - потуцање,узалудно ходање или долажењетотнат - свакототнатě - свакатрас - oноматопеја ударца, ломатрас - повучен, вучентраса - траса (линија)трасњешће - удара громтрасу - вуча, вучењетрасу ла бйт - такмичење унатезању са штапомтрасура - вуча; правацтрěбě, трјебě - требатрěбујала - потребатрěбује - треба, има потребутрěбујелурљи - посебнепогачице на даћитрěбујељњик -потребан, нужантрěјрату - вршидбатрěјрě - вршитрěјру - тријертрěнкěје - звецка, клопара(углавном звук чаша, посуђа)трěнкањељиљи - патерицетрěнкањиту - куцање чашаматрěкајиту -клопарање точкова,ролни на машинама и сличнотрěкěје - клопаратрěкěје кару - клопарање назапрежним колима када сествара специфичан звук углавчини точка интеракцијомосовине и главчине (очевидноје да реч води порекло одтрачке речи trac = точак)трěсњету - громтрйгољала - играријатрйкељиҹу - котрљан, ветровацтрйкњала - штрецањетрйкњешће -штреца се, трза сетрймурарја - дрхтањетрймуратура –дрхтање,дрхтавица

трймурату –дрхтање,подрхтавањетрймурě - дрхти, подрхтаватрймуриҹу - врста цвећатрймурљи - дрхтавица,грозница; потреситрймуру –дрхтање; дрхтавицатрйнтору - труттрйндафиру - ружатрйнћала - обарање, рвањетрйнћешће - обаратрйнћит - оборен, поваљентриј - тритријспрјеҹе - тринаесттријʤěҹ - тридесеттримјес - послантримјесатура - пошиљка;порукатримјеће - шаље, одашиљетрист -жалостан, суморан,тужантрјаба - потреба; ствар; згодатрјаз - трезантрјанга-фљанга –идими-дођимитрјанца - парче конца,првенствено које виси из платнатрјапу - валовтрјеʤйја - у трзном стању,трезвеносттрјезйт - истрежњен; изветренса трјезйт - испарио (изветрио)алкохол из пића; истрезнио сетрјезйту - трежњењетрјекатоарја - пролазницатрјекаторија - пролаз, стаза,путања, трајекторијатрјекаторј -прелазан; пролазантрјекаторју - прелазаниктрејкěта - пролаз, ход (можеозначити: трајект)йн трејкěт - у пролазу, успут,у ходу; узгредтрејкут - презрео; застарео

а трејкут - прошао је;презрео јела трејкут апа - ознојио сетрејкут ђе апě - ознојенла трејкут пишěци йнҹоариҹ - упишкио се упанталонетрејкуту - пролазактрјену - возтрјену ал рěпиђе - брзи возтрјеҹе - пролази; протичетрјеҹерја - пролаз,пролажење; пролазносттроака - тикватроака гушатě - тиквасудовњачатроанкућиљи - клепеталатројањик -јунак, херој, снагатортројењиҹија - јунаштво, подвигтрокица - тиквицатрокољија - „тиква“, тинтара,упрeносном значењу када сеговори о главитроку - чаша од тикветронкěње - куца, лупатропајала - тропот; топоттропěје - лупа ногама о тлотроскоцěлу - троскоттросњала - пуцкетање,прасак; кврцањетросњешће - пуцкета, праскатросњешће ӂејћиљи -кврцање прстиматруђиту –труд; покушајсě труђешће –труди се;покушаватрупица ла плуг - део плугатрупу - тело; главнина,главни деотрушка - жарач, шипка зађарањетрушу, трушй - трупац, трупциту - ти

______________________163________________________ ______________________164______________________тугла - циглатугларју - циглартулбурарја - замућење; смутњатулбурат - замућен, мутан;узбурканйј са тулбурат кријри -пореметио (замутио) му серазум, изгубио разумтулбурě - мути, замућујетулпина - бусен(дрвећа,цвећа), чокот винове лозетулцу - тулац, део запрежнихколатуљану -кочанак, чокањ, окомактуљењи - тулузина; шашатунарју - тобџијатунě - улазитунӂе - шиша; стрижетунс - ошишан; остригантунсу - шишање; стригањетуну - топтуњек - тамно, модротуњелу - тунелтупа - ономатопеја пада: баптупа шй буӂука - тупан иглупан, лупетало и будалатупајала - лупањетупěје - лупатурбат - побеснео, бесантурбјаʤě - оболева од беснилатурбу - беснилотурица - броћика, прилепаћа.торицатурнат –насипан, наливентурта - лепиња, погача;пљескавицатуртурика, туртурјаоа -грлицатурћељиљи - младарипокошеног шибља на ливадитурћиљи, турцйљи - преснихлебићи који се намењују запокој душе

турћит - спљескан, спљоштентуршйја - туршијаТурҹи - Турцитурҹит - потурчентуса - кијавицатуса магарјаскě - хрипавацтута - узвик при терању свињатутору - намесник, тутортутуку - балван, трупацтутунӂиу - пушачтутуну - дувантутуњешће - дувани, пушитуфа - жбун, грмљетуфајала - шуштање по лишћутуфану - младо дрвотуфара - шибљак, шикара,шипрагтуфаришу –шибљак од грмљатуфарјецу - шума оджбунастог грмљатуфěје - шушти по лишћутуфјегу - неокресани штаптуфјеку - душек, сламарицатуфос - жбунаст, лиснат; бујантушала - кашљањетушěшће - кашље,искашљаватушйту - кашаљтуҹоајка - тучани котаотуҹу - туч, ливено гвожђе

Ћћа - узвик при терању запрегеза скретање левака удесноћака - канија, футролаћаску - решеткаћаску ђе варʤě - решеткакоја притиска купус у каци закисељење

ћаску ђе сторс - преса зацеђењећаршау - чаршавћауд (ће ауд) - чујем тећеза - чезећеајњику - чајникћеају, ћеју - чајадо ун ћеј - дај један чајћејат, ћијат - обучен,опремљен; утегнутћејишу - липар, липикћејка - теткаћемјала - страх, стрепња,зебња; прретња, застрашивањећемје - плаши; претићемјељњик - страшљив,плашљивћемуту - плашење, страхћесала - ћешагијаћесалат - натимаренћесаљаʤě - тимара, тимарићесла - теслаћећу, ћићу - тетак, течаћешěшће - косо засецаћешйла - мала торбицаћешйт - засечен косоћешйтура - коси засекћи, ће - те (тебе)ћиби -шибе, узвик за терањепсаћибрику - врста винове лозећивигарја –попречна мотка накамину о којој су окачене веригећивитура - опшивка; порубћивјала - порубљивање, порубћивјешће - порубљујећиву - поруб, шавћивјала - опшивка, трака(платно) за порубљивањећигаја, ћигања - тигањћигаја ла кантарј - тас накантару

ћигорјала - суздржавање одјела и пићаћигориту –неиспуњенажудња, не конзумирање оногашто се желићизу - имењакћијос - са ликом, влакнастћију, ћеју - липа; ликаћију ла пасују ал вјерђе -лика код презреле боранијећикарју - шибљак, шикараћикаришу - шибљак, шикараћикě- ћикě - израз завабљење говедаћикна -спокој(ство), смиреностћикњала - спокој(ство),смиреностћику - врх кљуна; вршакћим - истог маха, чимЋимоку - Тимокћимпу - година, лето; летинала ћимп - догодинећимпуриу - раностасанћинда - трем, веранда; тендаћинда кешкетулуј -штитник на качкетућинěр - младћиње - тебећињерика - млађанаћињеришу -омладина, младићињерјаца - младостћињерјеск - младалачкићипка - ћипкаћипса - стипсаћипсйја - тепсијаћипшйна - бусика, типсинаћиригоју - на извориштуископано велико удубљење занаводњавањећирикаиту - цвркутањећирикěје - цвркућећишна - мртваја, баруштинапоред реке

______________________165________________________ ______________________166______________________ћоака - штап са угаоном(кљунастом) дршкомћокајала - кљуцање; звуккоји одзвања од ударцаћокěје - кљуца; удара иодзвања од ударцаћокњала - оштећење; сударћокњешће - удара кљуномћокњитура - оштећење одударцаса ћокњит - оштетило се;сударили сећоку - кљун; шиљати врхћоку ђе сапат - мотичицаћоку ђе куће - кутлицаћокушу - футролаћу - узвик негодовањаћућешће- ће - чучни, сагнисе долећући - чучни (обично се децитако каже)ћућит - чучнутћушкиљи - уштипци; нискиударција дат о ћушкě –ћушнуо га,задао му притајени ударацћушу - ћук (врста птице);будала, мамлаз, тупан, рогоњакога вара жена

Ууд - мокар, влажан, наквашенудат - наквашен; наводњаванудату - квашење;наводњавањеудě - кваси; наводњава, заливаудубоју - велики орао;птичуринаудудоју - лавина, усов; водопад

удуопина - удубљење водопадауђала - влагауђелос - влажануђешће - остаје, заостајеујдěје, збјарě дупа кйње (луп)- пујдаујка - ујак; стрицујна - ујна; стринаујтату - гледање, посматрањеујтатура -поглед, начин гледањаујтук - забораван; расејанујће - глесě ујтě - гледасě ујтě пи суокј - гледа исподокаула - скитница, луталицамјерӂе улě - скитари, лутабесциљно (усамљен)улмě - опажа (њухом,слухом); предосећаулмјаʤě - осећа, предосећа,опажа оно што се не видиулму - брестулмишу - брестикулог - непокретан, шлогиранулоӂит - шлогирануљишћа - улаз на кошници,улиштеуљиу, ҹубěр факут ђинбутоаркě ла карје йј сě ла фундфаҹе гарђинарју йн карје сěогођешће фунду - чабар одшупљег издубљеног дрвета уоблику ступе на коме јепостављено дно од дасакауљиу, уљеју, извору кубутоаркě, унђе је извору ла локпољежњик сě багě бутоарка йнпомйнт, кум ну с'ар фаҹа ћишнěпингě извор - кладенацуљиу, уљеја - прикладан јеизраз за савремену реч: тубауљу - јастреб; орао

умěру - рамеумбларја - кретање, пролазакумблатура - кретање, пролазакумблě - хода, пролазийј умблě дупа пěр - угађа му,труди се да се неком не замери,да га не наљутиумбра - сенка; хладовина, ладумбра кукулуј - врста травеумбрарју - кишобран;сунцобранумбрит - засењено, покривенсенкомумбришћа - сеновито место,засенакумбрјешће - засењује,надолази сенкаумплут - пун, напуњенумпље - пуниумпљерја - пуњењеун' (уну) - један, када је број узименцу: ун' уом, ун' нувěруна - једна; једно, једнакоунгица - удицаунгја - нокат; папакунда - талас; вал кључањаунђе - гдеунђе ва фи - где ли јеунђива - негде; некудаунђигод - гдегод, било гдеунӂе - маже, подмазујеунс - намазан, подмазанунсоарја - мазиво,унспрјеҹе - једанаестунсура - мазиво; масноћаунсурос - замашћен; намазанунту - маслац, масло, бутерунтура - маст (свињска)унтурос - мастанунће (унђе ће) - где ти (те)унће дуҹ - где идешуну - један

унфларја - отеченост,надутост, надимањеунфлат - отечен; надувен;надменунфлатура - отеклина, отокунфлě - надуваваунфлě коаада - надима реп;има и значење: да хвата тутањтј. бежиуњеорј - понекадуњи - некиуњиљи - некеуоаја - овцауоала - лонацуоабла, обла –равњача,зидарска алаткаУоабла –топоним у атаруГорњанауоакиш - црнкаст,црнопураст; са црним пегамауоардě, уоарђе - намотаваоснову за ткање; у преносномсмислу: често пролазиуоарђе опинҹиљи - формираопанке провлачењем опуте крозпробушене рупеуоарка - направа од врча заплашење сапетих коњауоарка - пежоративни називза стару особу, старкељауоарљи - живина(у)ора, уорј - коло, колађи доуо-триј уорј –два- трипутађадаоара - (по) други путуоасйљи - костиуојљи - овцеуому - човекуом луват, луватурě ђи уом- уврнут човек, ненормаланчовек, шалабајзеруом њепуртат - ненормаланчовек, незрео човек, шалабајзер

______________________167________________________ _______________________168______________________уом ондоросйт -неуравнотежен човекуопа - опа(у)осатура - костур, скелет(у)осйја - осовина(у)осос - кошћат; пун костијууосу - кост; коштицауосу морцěск - тврдапоткожна израслинауосу спинěри - кичмена костуоу - јајеуоу ђи кујбарј - јаје које сеоставља у кокошије гнездо даби кока носиља ту снела јајауоуоě - сноси јајауоуоěтоарје - носиља(кокошка)(у)оцоману - лоповчинауоцу - хајдук; лоповурала - невољност, досада;омразаурěшће –досађује; постајенемиоурвина - провалија,обрушеностурда - провара, фурдаурдěрњица - мрежица заскидање фурде са скуванесуруткеурдоарја, урдорљи - крмељурдукěје - клопараурдурос - крмељивурђинарја - пролив;ускомешаностурђинату - често пролажење;често вршење нужде, проливурђињишу –улиште код пчелаурʤала ђе цасут - основа уткањуку урʤала питулатě - врстаткањаурʤаоа - опута

урʤěљиљи ла опинҹ -опуте на опанкамаурʤěшће - припрема основуза ткањеурʤйка - коприваурʤйка микě - врста малекопривеурʤйка морцаскě - мртвакоприваурʤйкарју - коприварурʤйкуца - врста цвећаурʤйнě - црнка, црномањастаурʤйту - поступак спремањаоснове за ткањеурʤйҹ торофљанцě - врстачорбе од коприваурйт - ружанми сě урй - досадило мими урйт - не волим; неугодноми јеурйцала - омраза; ружноћаурйцйт - поружнеоурйҹос - непријатан, досаданурйҹумје - омразе,непријатностиурйҹуња - омразауријоҹи - остаци посеченеоснове по завршетку ткањаурјеʤату - кликтање, покличурјаʤě - кликћеурјекја - уво; ушка, ушицаурјекја акулуј - ушица иглеурјекја сакури - ушка секиреурјекја ла васě (казан,шјерпě) - ушице на посудама(казан, шерпе)урјекјељњица - ухолажа, ушурлату - урлање, завијањеурлě - завија, урлаурљигоју - орао, птицаграбљивицаПјатра урљигојилор -топоним на Малинику

урма - траг; отисак стопалайј масурě урма - премераваотисак нечијег стопала радивраџбинаурматорју - следбеникурмашу - потомак; следбеникурмјаʤě - иде у стопуурњала - обрушавањесě урњешће - обрушава сеурњисйт - упропашћен;обрушенурњит - обрушенурњиту - обрушавање,сурвавањеурса - судбина, кобурсат - судбином суђеноурсатоарја - суђајаурсаторљи - суђајеурсоајка - медведицаурсоʤйка - суђаја; изрицањесудбине, чин (догађај)одређивања судбинеурсоʤйса- судбина, оно што јесудбином одређено(изречено),проречена судбинаурсу - медведурсуљица - медведићицаурсуљецу - медведићурујала - јарма, прекрупаурҹору - крчагускат - сув; осушенускатура - суварак; сувоћаускатура - сушица, туберкулозаускаҹиу - сувоњав, мршавускě - сушиустурјала - пецкањеустурě - пецкаустуроју - бели луккацěлу ђе устурој - чешњакбелог лукаусукос - масан од сјеринеусуку - сјеринаутрина - утрина

уф - ухуша - врата, улазушарју - вратар, портирушйца - вратанцаушњик - који често иде потуђим кћама, навалентанушњикě - жена која честозалази по туђим кћама, скитараушор - лак, лакоушурат - олакшан; ублаженушурикě - лагана, није тешкаушурјаʤě –олакшава;ублажујеушурјала - лакоћа; олакшањеушурјел - лаган, малетежине; лагано

Ффа - море, еј (за жен. род)фагањица -млада витка буквафагу - буквафагуру - саћефаӂету - букова шума;мноштво буквифаина, фањина - брашнофаинос - брашњав, брашнастфајда - фајда, користфајно - финофајњик - изврстан, квалитетанфакатура - враџбина, чинифакě- сě -фактура - изглед, обликфакут - направљен, израђен;рођенфакуту - постанак; рађање;стварањефала - понос, дика; похвалафалка - вилица, чељустфалосйја - дика, понос

______________________169________________________ ______________________170______________________фаљешће - фалима фаљи - отказао миобећање, фалила ми подршкафаљија - кришкафаљијос - кришкаст; састојисе од кришки (на примерпарадајз исечен кришкасто)фаљинка - грешка; мана;недостатакфамјеја - жена, женска особафамејеск - женскифарашћина –трака (коже,сланине)фарба - фарбафарбарија - хрпа фарбе,много фарбифарбарњица - фарбарафарймě - озлеђује, повређујефасују, пасују - пасуљфата - девојка; кћи, кћеркафата марје - девојка удавачафаталоанка - девојче,девојченцефатат - рођен, порођенфатě - порађа се; рађањеживотињафатуца - мала девојчицафаурарју - фебруарфаца - лице; аверс, лицепредмета; сунчана странафацада - прочеље; фасадафацарњик, ал ку до'о фјацě–лицемер, дволичан, са два лицафацйш - нескривено,отворено, лицем у лице; очитофацос -сунчан, осунчана странафаша - повој; завој; тракайнфěшурě - повија, завија;увијафашйјоара - повој, повојацфашйу - пашеногфаҹе - прави, дела, чини,спрема; рађа

фаҹе буш - прави кокицефаҹе ђин кап –клима главомфаҹе ђин окј –даје знакочима, колута очимафаҹе копиј - прави децу,рађа децуфаҹе ку ајрйј - прави враџбине(уз помоћ ђавола), баца чинифаҹе ку капу –даје знак главомфаҹе ку мйна –даје знак рукомфаҹе ку огљинда –даје знакогледаломфаҹе ку окју - намигујефаҹе маскěрě -фаҹе рěу бун - чини страшнодоброфаҹе сйнӂе йн баљигě -сě фаҹе грйу (поамје) - рађасе жито (воће)фаҹерја - дело; изглед;стварање; рађање; чињењефěрбује - фарба, бојифěрбујит - офарбан, обојенфěрбујиту - фарбање,бојењефедарјешће - федерирафеја - кћерка, кћифејмја (феја а мја) - моја кћифелђеру - за жито округлапосуда као велико сито са дномод дасакафељињерју, фељинарју -фењерфемељија - фамилијафемељазу - школски служитељферикит - срећан, блаженферикос - усрећљив; диван,бајан, чаробан;ферику - срећа, блаженство,благостањеферику ђе јел - благо њемуфериту - заштита, заклањање,чување од нечега, избегавањедоамњеферјешће -

божесачувај

сě ферјешће - зазире, чува сефериҹија - срећа; блаженство,благостање; чаробни пизор,чаролијафериҹит - срећан, обдаренсрећомферјала - зазирање, чување;поштедаферјаста - прозорферјаста ла флујер -прозорче на фрулиферјешће - чува, штитифермекат –везан, окованчинимафермекатоарја –вештица,чаробницафермекатоарјешће - бацачинифермика - биљка за враџбинефероајка - тучани котаоферфељит - урађен офрље,склепан, смандрљан, фушерисанфећица - девојчицафећинӂаоа - девојчуракфећићоју - девојчура; петаокоји не кукуриче, пиле којеније ни мушко ни женскофйлфастану - оно што лепршафйлфастањешће –лепрша,вијорифйлфěје –звук лепршањакрила, платна или некоглетећег предметафйнарија - сениште;мноштво сенафйнкě - пошто, узгредфйнтйна - уређени извор,зденацфйнтйњоара - зденчићфйну - сенофйргу, троку - врчфйрдамјезу - бритва,перорез, ножић на склапање

фйрђе - безфйрě - безфйркоање - фркћефйрмат - повређен, озлеђенфйрматура - повреда, озледафйртаљу - фртаљ, четвртинафйртату - побратим, другфйртацěск - побратимски,другарски; ортачкифйртацйја - побратимство,другарство; ортаклукфйрфа - блебеталофйрфěје , фйрфоање -блебеће, тртља; крчкафйрфоњала –фрфљање,тртљање, блебетањефйрфоћељњица –алапачафйрфоћешће - блебеће,тртља; фрфљафйрца - врдалама; вртигуз,втирепкафйрцајала - цик- цак;ескивирање; фреквенцијафйрцěје - врда, иде леводесно; врцка; ескивирафйрцěје ђин коадě - машерепомфйрцоање - врда; врцка;ескивира; има фреквенцијуфйршěшће - завршава,фйршйт - завршен, довршенфйршйту - завршетак, крајфйршйтура - завршетакфйсěје - шишти; врскафйсоање - шиштифйстану - прегача са дугимкончаним ресамафйца - чиков, пешфйшěје - шиштифйшњешће - шикља;фйшњик - несташан;мигољав; лепршавфи - бити; буди

______________________171________________________ ______________________172______________________ђе ар фи - да би билопоаће фи - може битио сй фије - бићефије-карје - било кофије- ҹе - било шта; икаквофикату - џигерицафикату ал алб - белаџигерица, плућафикату ал његру - црнаџигерица, јетрафина - кумафинка - левакфину - кумфиоање - фијуче; звиждифиоларја – широки кожнинабор испод врата волафионфиу - врста цветафиорљи - језа, страхота, ужасма луварě фиорљи -ухватила ме језафиорос - језив, ужасанфиризу - тестера; стругарафиризу ла апě - стругарафиризу ку жуг - тесарскатестерафиризу плěћика, йрку –кратка ручна тестерафирја - лик; бит; изглед,обличије; датост, природаса скимбат ла фирје -пребледео, променио се у лицуфироанга - завесафиру - нит, струк; влатфиру оћинҹит пје натрě -везање прекинутог концаоснове ткања за суседну нитфируит - поређан, класиран,разврстанфирује пěру - намешта иудешава косу, раздваја косу закике или раздељаксě фирује фирљи ла ицě -увођење нити при ткању

фирцěје - овлаш пришивафићилу - фитиљфиу - синфишěҹелу - фишекчић, малифишекфишйкљија - фишеклијафишйку - фишекфишкоање -звижди у прстимафишкоњату - звиждањефиштаљка - пиштаљкафиҹору - син, синакфиҹор ђе суфљет - посинакфјарљи - замке, кљусефјакеру - фјакерфјалу - врста; сортафјарњик - вештфјарњика - вештица, врачарафједěру - федер, опругафјељу - врста; начинфјерарија - гвожђуријафјербе - кипи, ври, кувафјербинће - врело, врућефјербинцала - врелина,спаринафјербјерја - кување, кључањефјерига - папратфјерјегарју - папратиште;мноштво папратифјерја - жучфјерјекат - окован (гвожђем)фјероћина - алат или машинаод гвожђа, гвожђуринафјерт - скуван; заварена фјерт фјеру - заварио гвожђефјертоарје - време са великимврућинама и испарењима,запарафјертура - варфјертура љемнулуј –чвориште унутар дрветафјеру - гвожђефјеру ал лунг –цртаало плугафјеру плугулуј - раоникфјесу - фес

флакěу - момак који је текпочео да се бријефламйнд - гладанфламйнʤйја - гладфламйнӂос - несит, гладанфламйнӂосу - гладницафлоарја - цветфлоарја ђила ферјастě –мушкатлафлоарја ла сфрјеђел –врхсврдлафлоарја сйнӂорʤулуј -врста цвећафлоарја соарљилуј -сунцокретфлоаҹиљи - стидне длакефлокану - већи прамен вуне,длакефлокањи - назив за четнике,у смислу брадоњефлоку - стидна длака; влас;прамен вуне (длака)флокос - длакав, зарастао укосу; чупавфлокошěљиљи - мачијибркови (врста цвећа)фломоток - склупчано,испремотанофломотоҹешће ворбиљи -испремешта речи, правилапсус, пермутује речифломотоҹит - превртан,испремештан, пермутованфломотоҹиту - превртање,испремештање, пермутовањефлорану - багремфлорану йнспинос -флорањишћа - багремарфлорарија - мноштво цвећафлорарју - мај месецфлораћик - цветног дезенафлорљи - цвећефлорљи (ор бубиљи) - дечијебогиње

флорљи йнспиноасě -сламасто цвећефлорљи марј - врста цвећафлорљи сйрбјешћ –врстацвећафлорљи турҹешћ - лепе катефлотаку -крупна пахуља снегафлоҹа - длакавкофлујерашу - свирац на фрулифлујерě - свира на свирали,негде има значење да звиждућефлујру, флујеру - свирало,(парҹелу ђи љемн ђин карје сěфаҹе флујеру трěбě сй сěйнгěурě ђин парћа ботурулујкйтрě вйрф)флујру пиҹорулуј – цеваницаногефлурија - зелнкадаФлуријљи - Цветифлутурě - лепрша као лептир,вијори се, лелуја сефлутуру - лептирфљака - блебетало, брбљивкофљакěје, фљекěје - блебеће,брбљафљакурљи –блебетања,брбљањафљашка, фљешкěу -шљапавицазапада са факут фљашкě -снег који се топи помешан саводомфљеҹ -са'мбатат са факут фљеҹ -напио се скрозса удат фљеҹ - покисао доголе кожефљинта - шмизлафљиту - врх њушке код свињефљоарка - шљапћа; шљам,уд фљоаркě - мокар до кожефљоарца - шљампара

______________________173________________________ ______________________174______________________фљоашка - шљагафљондоросěшће - блебећефљонкањит - клонуо,оклембешенса фљонкањит флорљи -клонуо цвеће (убрано илинезаливено)фљоркан - шкембаст,оклембешен, као мешинафљоркěје - шљапће; блебећефљошкěје - шљапче по водиили са водомфљошњит -ла фљошњит - пљеснуо га;ударио му шамара фљошњит - набацао је житкумасу (малтер, качамак, блато)фљошњица -са факут фљошњицě -спљескало се у житку масуфљуц - пљусфљуца - шамарчић, пљускафљуцајала - шамарање;пљескање по водифоаја - лист; страница, табакфоаја ла карће - лист књигефоаја ђи пěтурě -део поњавефоаја ђе ҹапě - перо од лукафоаја ла буркě (ђин шěље,ђин пјепт) -фоаљиљи - ковачки мех;мешинафоамића - глад, гладовањефоамја - гладми фоамје - гладан сам,огладнео самфоамфа - тепавац, особа којанеразумљиво изговара речифоарфиҹиљи - маказефоарфјека - маказефојећиљи - учаурена ларвафојецй - мешине; ковачкимехови

фојонфиу, фионфиу - врстацвета, винчицафокарија - ватруштина;врућинчинафокорјелу, фокорјеље -буктиња; ватра на великичетвртакфоку - ватра; пожар;повишена телесна температурафоку ал виу - искрице одупаљене чађи на бакрачу док јена огњиштуфоку ал виу –врста алергије увиду грознице која избија наконсвраба на кожи; по веровањуонај који је облизао, тј. угасиојезиком 'живу ватру' са бакрачаима моћ да када пљуне наалергично место, исто излечифољҹа - трбоња, шкембафомфěје, фонфěје -неразумљиво говорифондорос - плаховитоуом фондорос - плаховит,прек човекфорфјекарју - произвођачмаказафорфоћешће - блебећефрага - јагодафрага старпě - вирак, вркутафраӂед - свеж; једар; крт;нежан, нејак; (важи за биљке имесо, пчелиње саће)фрај - бесплатнофракату - трљање; утрљавањефракатура, фрјекатура - трагод трљања; траг од чешања некеживотиње (свиње, говеда)фракě, фрјакě - трља; утрљавасě фракě - чеше сейл фракарě - пропустише гакроз шаке

фрамйнтату - мрвљење,дробљење, уситњавањефрамйнтě - мрви, дробифрангија -конопац; струк нитифрасањица - младо дрво јасенафрасањишћа - јасењарфрасйну - јасенфраћа - братац, брацафраће ђи круҹе - побратимбратимљен због тешке болестифраћиљи - братфрацěшће - братскифрацй - браћафрацйја - братимство, браствофрекарја - трљање, трењефрекату - трљање, трењефрймбја - струк нитифрйнӂе - ломифрйнт - сломљен,поломљен, изломљенфрйнтура –прелом; оно штоје поломљено, крш, крнтијафрйу - уздафриг - хладно, студенофригарја - ражањфригу - мраз; хладноћафригурљи - грозницафригурос - зимљив,зимогрожљив; прохладан,промајан, хладно стањефриӂе - пече (на отвореном:на жару, на сунцу)фрика - страх, плашњафрикос - плашљив; опасно,страшно, страховито, језивофрикос је јел уом - плашљив(страшљив) је он човекěла је уом фрикос - онај јеопасан (страшан) човекфрикошала - страхфрипт - печен, испеченфриптура - печењефрумос - леп, диван, красан

фрумошаца –лепота, красотафрунʤа - лист биљкефрунʤа ђе уој - лисникфрунʤарија –листиш, хрпалишћафрунʤарју - стог лисникафрунташу - челник,предводникфрунћа - челофу - би, био јефуга -бег; бежање; брзина; брзодě фуга - бежи, хвата маглуйнтро фугě - на брзинуфугарју - бегунац, одметникфугарју йн дос - хајдук,одметникфугу - бекство; брзинаку фугу - са бекством; набрзину, хитрофуӂе - бежифуӂиту - бежање, бекствофујору - дугачке влатикучине; ваздушни млазфулгěје - падање снега уретким пахуљицама, провејавафулгу - пахуљица; паперјефумарија - смог; испарењафумјаʤě - дими; пушифуму - димфумуриу - сивкаст, пепљастфундамјенту - темељ, основафундарит - постављенаоснова; основанфундарјећиљи - слепо цревофундоања - дубодолинафунду - дно; основа; поклопацфунду ђе аструкат -поклопацфунду ђе пйње - лопарфунду помйнтулуј - бездно,највећа дубина у земљифунду ҹоариҹилор - тур напанталонамафунду ла котор - дно каната

______________________175________________________ ______________________176______________________фундурит - постављеног дна,постављено днофуња - уже; поводацфуња ђи љегат снопји -притегача за сноповефуњиӂина - гар, чађфуњиӂинос - пун чађи;гарав, чађавфураторју - крадљивац, лоповфуратура - крађа, лоповлукфур-гасěшће - налазикрађом, наводно није украђенонего је нађенофур-гасйту - у жаргону:јавно- тајна крађафурě - крадефурисěшће - сатанише,ђаволишефурисйт - ђаволастса йнфурисйт – постао јелукав; прођаволисао сефурисйту - сатана, луциферфуриш - крадом, потајно,кришом, крадомицеку фуришу - потајно; изненадаса йнфуришйт –навикао седа нешто ради кришомфурка - рачва; вилафурка ђи торс - преслицафурка ђи фйн - вила за сенофурка ђи фрунʤě - рачва укојој се удењује лисникфурка помйнтулуј - рачва накојој по веровању стоји земљафуркарју - произвођач вилафуркоњу - рогуљафуркуљица - виљушкафурњига - мравфурњигарју - мравињакфурњигос - пун мравафуртуна - олујни талас,непогодафуртунос - олујан; буран

фуру - лоповлук, крађафуруна - пећ, фурунафуруна ђе пйње - пекарафуруна ђе топит - топионицафурҹелу, бйту ла ицě - штапна нитима за ткањефусйкла - зокна, зокницафусоју (ла ҹапě) - цветнадршка код лукафусу - вретено; вратилофусу ђи торс - вретено запређуфусу мори - воденичновратилофусуљеће - вретенастогоблика, вретенаст, усуканофусуљиу - вретенастфусуљиулуј - вретенасто,усукано (облик или кретање)фућевйнт - згубидан,јебиветар, ветропирфућерија - сексуалнасплетка и нтригефућерја - сексфуфа - ветропиркафуфајала - њушкање ипухтањефуфан - ветропирастфуфěје - њушка и пухћефуфу - ветропирфуфуљика (барба капри) -бусика, типсинафушћејка, фушћоајка -дугачка трака или њивафушћеју, фушћији, до'обйће ҹе цйн росту ла натрěдупа ицě - штапови који стојена основу при ткањуфушћелу, фушћеље,фишћеље, фишěҹеље,пјећеҹеље - од ланеног платнатанка узана тракица умочена увосак а потом увијена у ролницу-

фишек, чији се врх завлачи у увоа на другом, ширем левкастомделу пали и сагорева постепено(као свећа), на тај начин стварасе топлота и вакум и извлачисмола из уветафуҹелу (ла ицě), бйту ал ҹецйње ицйљи, (до'о бйће: унуђисупра, уну ђижос) -штапови на којима висе нитипри ткању, нитњачефуҹија - фучија

Цца (цй а) (цйје а) - ти јеца дат - дао ти јецавоку - цевчина, велика цевцавоку ла ҹапě - цветнадршка код лукацавуца - цевчицацак - цакцакајала - шкљоцање,кврцање; цвокотањецакњала - напрскивање,кврцањеа цакњит - напрснуло;кврцнуло, цакнулоцамтаље (йц мулцамјеск ладумња тјаље) - отпоздрав присусретању, (захваљујем твомегосподству)цангљиљи - моторцанглецандěра - ивер; крхотина;цепаницацалњику - крпа за брисање,убрусцањику, кјесу ђе пйнʤě рарěђи цйнут пйња ор малају, стěпус пи лавицě; цасатура ђиобјеље карје сě пуње пи помйнт

ђи пус помјенљи - кјеса одтанког платна у коју се држихлеб; платно за простирање поземљи као столњак на коме сустављане помане у ранијавремена када ниј е било столовацањику, цěњику - танкопрозирно платно од кудеље зацедиљке, кошуље; комадплатна од кудеље преко кога сепроцеђује цеђ тј.одваја одпеппелацаоа, цěвиљи - цев, цевицапа - бодља; стожерцапа ђе клаје - стожер застог сенацапењија - јакост, јачина; снагацапйн - јак, снажанцапику - јарчићцапљига - ивер, цепаницацапину - цапин, алат загурање трупацацапој - круто, нефлексибилномјерӂе цапој - иде укрућенкао да има ишијасцапос - бодљикав, пун бодљи,пун осатицапу - јараццара - домовина, земља,постојбинацара, царйна –дача наконукопацаран - земљак, из истогкраја; земљорадник, сељакцарйна (помйнт ку царйној) -уситњена песковита земљасйј фије царйна ушоарě –лака му земљацарйноју - зрнастоземљиште; пешчарцарина –пролаз (врата) напуту који иде преко ограђеногземљишта

______________________177________________________ ______________________178______________________царку - ограђени простормалих димензија, циркцарку клěји - ограда окопласта сена, котарцарку ђе мњиј - обор зајагњићецарку ђе копиј - може секористити као израз за дечијејаслице, обданиште:царкалуцу или царкалуцацарку пућињи - ободни деокацецаркузанту - циркузантцаркузу - циркусцаркуљецу - мали оборцару - цар, цезарцарушу - шиљак, бодљацасут - ткан, изатканцасуту - ткањецасуту йн доуо ицě - литоткањецасуту йн патру ицě -четворно ткањецауљика - цевчицацаурика - чаурацěкајиту - цактање; шкљоцањецěкěје - цакће, шкљоца;цвокоћецěкěларја - митраљезцěкěлашу - пиштољ,шкљоцарацěлајиту - олајавањецěлајоасě - лајавацěлěје - лаје испрекидано;олајавацěљина - ледина; парложинацěљинос - запарложенцěпиљи - поздер; осат накласјуцěрује - царује, владацěсаторју - ткач, ткалаццěсатура - ткање; тканинацěсě - ткаје

цěсту - вршник, сачцй (цйје) - ти (теби)цйганка - врста травецйганкуша - циганчицаЦйгану - Циганинцйгањеск - циганскицйгањешће - по цигански,цигански језиксě цйгањешће - цигани се,погађа се као на вашару,гласно ценкањецйгарја - цигарета, цигарацйгрије - испреплетено избијено израсло биље илишибље, где се не можеразазнати шта је чијецйје - тебицйка - врста, сортацйкљећиљи - врста птицецймјенту - цементцймпури - мехурићи утечностицймпурос - са мехурићима утечности, газиранцйнаторј - добродржећи,држећи; постојан, издржљивцйнуту - држањецйнцарју - комарацЦйнцарју - Цинцаринцйње - држи; не пропуштацйње ђе биње - добро дође,нека се нађе (за нужду)цйње минће - памти, сећа сесě цйње ку ја - швалеришесе са њомцйњелњик –постојан,издржљивцйњерја - издржљивост,истрајностцйоање - пиштицйон урјекиљи - пишти уушимацйоњала - пиштање

цйпату - цика; вриска; вапајцйпě, цйпěје - цичи; вапи;кричицйпоање - цичи; вапи; кричицйперигу - нишадорцйпоразу - бодља, шиљакцйр - ономатопеја звецкањацйрајала - звецкање; ситнишцйрěје - звецка; звоницйркоање - музе оскуднуколичину млека; звук примужи када млаз млека удара озидове празне посудецйрмурј –пешчана брда(брегови)цйрмурја –терен сапешчанним бреговима;песковито земљиштецйрмурос –песковит,песковито земљиштецйрмуру –пешчар; пешчанобрдоцйроање - звецка,цйру - срча (од стакла);метални новац, сићаса факут цйр - разбило се упарампарчадцйрцари - ледена киша,циганчићицйрцарица - ледена кишацйрцарју - боб; зрнце леденекишецйу - циу, ономатопејапиштања и цијукањацйфна - прзницацйфнос - прзничав, пргав,напраситцйфњала - пргавост, нервозацйца - сиса, дојка; сисакцйца кйрҹагулуј -сисак тестијецйцěје - убада; шеткацйцěје йн лок - шетка уместо, не држи га место

йл цйцěје - боцка га, пробада гацйцйна - шарка на вратимацйцйна ла вракњицě - уземљу набијен дрвени колац накоме се у овалној рупи ослањавертикална носећа лајсна одврата на оборуцйцоасě -сисата, великих дојкицйш - ономатопеја шикљањацйшњала - бризгање;избијање; искакање; шикљањецйшњешће - бризга; избија;шикља; штрцацйшњитоарја - штрцаљка;мувало, трчкаралоцйшњитура - млаз; штрцај;мувало, трчкаралоцйшћа-фйшћа - лево-десно,онамо-тамо, врдалањецоала - одевни предметцоаље омењешћ - мушкооделоцоаљиљи - одело; одећацоаљиљи ђи моарће -мртвено одело, одело за укопцопа - гомила житког блатаили балегецопěје - гаца по блатуцоф - шљап, ономатопејашљапкањацофěје - шљапће, бућкацрјепарју - црепарцрјепу - црепцујка - ракијацукату - љубљењецукě - љубицупајала - поскакивање,цупкањецупěје - поскакује, цупкацурěјаторј - течан; текућицурěје - цури у млазуцурфа - танко и изгужваноплатно или одело

______________________179________________________ ______________________180______________________цурфурос - дроњав,похабаног оделацуцěје - поскакује, цупкацуцěје копилу - уљуљкуједете, цупка детецуцуроју - сталагмит;сталактитцуцуру - вршак настаостврдњавањем отопине,шиљкаста џомба

Шш'а (шй а) - и (и је)шађерја - седење; нерад;боравак, становањешађинћа - боравак,становањешај (шй ај) - и си (и јеси)шајба - шајбнашајʤěҹ - шесдесетшајспрјеҹе - шеснаестшајтěу - навој; славинашаларју - седларшалу - шалшалу мујерјеск –великизимски шал за женешаљан - са пругастим шарама,углавном се односи на животињешаљанга - пруга; штрафта;шрафирана површина, може секористити за ознаку пешачкогпрелаза, зебрушаљинга, шљинга - трака;пруга; штрафташаљитру - шалитрашантау - шепавшанцу - шанац, ров, јаракшаоа - седлошапће - седам

шапћеʤěҹ - седамдесетшапћеспрјеҹе - седамнаестшарампоју - траг од сливањафарбе, сока и сличношасě - шестшатра - шаторшашау - шашавшашавитура - шашавкошěʤйтоарја - седељка, поселошěђе - седишěљиљи - леђа, крсташěљиљи ла куцйт -шěрпарија - змијарник,змијско леглошěрпариу - око струка појасса новцемшěрпиљи - смук; змијашěрпиљи орбјеск - слепићшй - и; па; тешй'нкатйта (шй йнкěатйта) - и још толикошйвица - узана трака; појас,зонашйвица, шěвица => усрпској транскрипцијитопоним Шевицашйвица ђе нувěр - праменоблакашйкиру - шећершймйј - јошшйна - шина, трачницашйндра - шиндрашйпу - клин, шипшйпу стйлпулуј - шип (клин)на покретном стубу код капијашйрој - непрекидно, у колонишйроју - млаз; колонашйру - низ, ред; поворка; венацшйта - шихташйфону –шифоншйфоњерју - орман, шифоњершйшěје - шишти; шушти

шйшěје ла ворбě - врска уговорушкарпина - засечена косинашкипат - попљуван, испљуваншкипě - пљујешкипитоарја - пљуваоницашкипјецй - пљувачкашкјоаптě - храма, ходаћопајући због реуме, ишијасашкјоп - ћопав, хромшкјоп йн кап - фали мудаска у главишкјопјаʤě - ћопа, храмашкјопу - ћопави, хромишлěјфује - бруси, глача;проклизава, шлајфујешљампау - аљкав, неуредан,немарно обученшљау - пут са тврдом подлогомшљинга - трака, узани појасзнатне дужине у односу наширину (њива, платнена тракакоја се везује око струка)шмйркěје - шмрћешмйркоање - шмрћешнајцйку - нарезница занарезивање навојашобарицйљи (мйнљикарулуј) - део на запрежнимколимашобијељиљи - гранчице заватру на Велики четвртак ујутру,узимају се од родоноснихстабљика или воћкишоболану - пацовчинашоболу - пацовшоварит, фрунʤа суҹитěђи сěҹетě - од жеге изувијении усукани лист биљке,изразито на кукурузушоварјала - усукање,изувијање лишћа

шовйлкајала - ексцентричнокретањешојмањит - бесомучаншојмањиљи - зле вилешокйћиљи - миш; врставлашког колашолдйкěје - шепа; неки уређајдобио ексцентрично кретањешолду - бут, бутина; кук, бедрошонтроапě - шепавашонтроп - шепавшонтроп-шонтроп -ономатопеја шепањашоп - битанга, злочест,подмукаошопйрла - гуштершопйрла вјерђе - зеленбачшопоћешће -шапуће; жуборишопоту - жубор; шапут(топоним: Шопот у српскојтранскрипцији: Сопот)шофљанка - поткошуљашполу - шпулнашпорјету - шпоретштамбиљу - печат, штамбиљштацйја - штација, гумноштěвује - штављаштрафу - шрафштрěфује - зашрафљујешћава - биљка налик зељу,горка и не једе сешћергаторју - брисачшћерӂе - бришешћерс - (о)брисан, збрисан;излизаншћета - штеташћетујит - штетиошћије - зна; уме; познајешћимос - са ситном длакомшћиму - слој ситне длаке насвињишћирě - јалова, нероткињашћирја - знање; познавање

______________________181________________________ ______________________182______________________шћирб - безуб; шкрб; окрњеншћирбина - оштећено местона сечиву ножа или поломљеногзуба на тестери;топоним: Шћирбěцуса шћирбит - окрњио сешћирбитура - окрњено местошћирка - штап са рачкама замуљање грожђашћирку - штиракшћиркуит - уштирканшћирњика - вештицашћиру - штиршћиуту - знање, познавањешћоју - еја - ноћна птицашћубеју - кладенацшћумпу - високи пањ, ступшћурла - стара кућа, страћарашуба - дугачки гуњ од сукнашујерату - звиждукањешујерě - звиждућешукијат - ударен мокромчарапом, није при здравојпаметишукуру - буљук, јато, групашупа - шупашут - шут, без роговашушњала - шуштање;хуктање, гласно уздисањешушњешће - шушти;зашуми; хукће, гласно уздишешурљигаја - птица (углавномсе односи оне које кликћу)

Ҹҹанга, сфрјанга - сифилисҹапа - црни лукҹапа аӂемě - врста лукаҹапа саракě - врста лукаҹапа ҹори - дивљи лук

ҹапоаја - ситне главице лукакоје се сеју уместо арпаџикаҹапоњу - велика главица лукаҹапса - троугласта женска капаҹапу - мера и шаблон заобраду дуга за каце и бурадҹара - восакҹаркě - проба, покушава;испробава, искушаваҹарујит - запечаћен воскомҹасњику - часовникҹасу - сатҹасу ђин парјеће - зидни сатҹафу - потиљак, затиљакҹаука - чавкаҹаца - маглаҹашма - драмлија, сачмаҹе, ҹи - шта, штоҹева - нештоҹеј (ҹе йј), ҹиј - шта му (је)ҹеје (ҹе је) - шта јеҹекајала - штектањеҹекаћешће - звоцаҹекěје - штекће,ҹелује - жамор, свако причаза свој рачун; цвркут у јатуптица (врабаца)ҹенуша - пепеоҹенушос - пепељав; пун пепелаҹепу - чеп; запушачҹерапу - чарапаҹерěту - пустара, ненасељенитеренҹербу - јеленҹерје - тражи, искаҹерјеск - небескиҹерју - небоҹерју гури - непциҹеркарја - испробавање, кушњаҹеркěну - подочњакҹерку - обручҹерку ђе пěр - рајф за косуҹерку ђе сукње - жипон

ҹеркуит - обручен,притезаних обручаҹеркујала - обручавање,притезање обручаҹернуту - просејавање, сејањеҹерњала - црна боја за сукноҹерње - сеје (брашно)ҹерњешће - боји тканину уцрноҹероњоајка - у српскојтранскрипцији церонајка =>топоним: ЦРНАЈКА)ҹероњу - церҹероњишу - церик, церовашумаҹеруту - тражење; молбаҹерҹелу - минђуша, наушницаҹет - мирно; тихо; тајацстě врјемја ҹет - мирно

време без дашка ветраҹетаћа - утврђен град,тврђава, цитадела=cetateҹецос - магловитоҹи, ҹе - шта, штоҹигод - штагод, штогод, билоштаҹижма - ћизмаҹикě - као да, наводно, тобожеҹикě-ҹикě - узвик за вабљењеговедаҹикěје - ваби говедаҹикоарја - цикорија,водопија; врста инсектаҹимбуру - врста мирођијеҹимбуру калулуј - мајчинадушицаҹимпит - чучнутҹина - вечераҹинě - вечераваҹинста - (по)част; дика;поштовањеҹинстěшће - частиҹинстйт - почашћен

лукру ҹинстйт - исправанпосао, квалитетанҹинҹ - петҹинʤěҹ - педесетҹинспрјеҹе - петнаестҹин'суће - петстоҹинҹида - зеба, чинкавицаҹиње - ко; некоҹиње јешћ ту? - ко си ти?Шта си ти?ҹиње јешћ ту уом? - какав сити човек?ку ҹиње - са кимҹињива - некоҹириња - црепуљаҹирипит - лоше испеченҹирипјала - лоше (бедно) јелоҹирипјешће - храни се бедномхраном; трпи у оскудициҹирјаша - трешњаҹирјешарју - јунҹирјешу - стабло трешњеҹирофјалě - житко, кашастоҹиру - кашаҹићешће - читаҹићиторју - читалацҹићит - прочитан, читанҹићиту - читањеҹиштарју, шастарју -шестарҹиштоарја - широка тканицаҹишторљи - широка тканицаҹоака - брдо, ћувикҹоака пйндарјаскě -узвишено место (чука) са когаосматра пољочувљрҹоара - вранаҹоара пйҹоасě - смрдивранаҹоарику - сукно; ногавицапанталонаҹоариҹи - панталонеҹоафа - полулопта, калотаҹоафě - налик листу купусаҹобйлкйје - шљапће у води

______________________183________________________ ______________________184______________________ҹобйрњаку - мотка на којојдвоје носе теретҹобу - крхотина; део глиненепосудеҹобу ђе флорј - саксијаҹова - нештоҹовата - оклопҹовата ђи довљеће - коракуване бундеве као посудаҹовану - оклопҹовěрног, ҹоврноагě,ҹоврноӂ - паралитичар,кривоног или од рођења садеформисаним удовимаҹовика - ноћна утвара (заплашење немирне деце)ҹоју - вангла; чаша са дршкомҹоју пакурарјулуј - дрвеназдела са дршком којапреставља меру млекачобанину за његов оброкҹоју ђи пус фајинě - дрвеназдела са дршком са којом сесипа брашноҹоканарју - клепач, ковачҹокану - чекићҹокањешће - чекића, клепаҹокањитура - клепањеҹокěлћиу - клин којиутврђује јарам за вучну рудуҹокěљија - брдашце, брдоҹокěљије - брдовитоҹокěљиу - брдовитҹокйрљија - шева; врстатесарског алата (секирица) садвосеклим сечивомҹокйрта - сецкоҹокйрћешће - сецка; резбариҹокйрцйјљи - резбаријеҹокица - брдашцеҹокјану - корен купуса

ҹокој - сличан попут брда,налик брду: стамен, громадан,узвишен, великҹокоји - великаши, великани,елитаҹокоју - великаш, великанҹокоту - клепетало, чекеталоҹокоту мори - воденичночекеталоҹомбуру - патрљакҹонт - крњҹонтавјела - крњавкоҹонћешће - крњиҹонћит - окрњенҹонћитура - крњавкоҹопљешће - тешеҹопљит - истесан, отесанҹопљитура - оно што јеистесаноҹопору - чопорҹорјекиулуј, навађит йнпатру ицě ка ђи ҹоариҹ -ҹоркарјец - свадљив,џангризивҹорковјала - свађа; галамаҹоркомањешће - галами;свађа сеҹорнопјећиљи - подмуклицаҹорносěшће - транжираҹоробаја - птица грабљивица;свракаҹороју - гавранҹорҹол - китњасто, гроздастоҹорҹолу - китњаста цвастҹотка - пањ са корењем;чворновато парче дрветаҹотрњаку - део на воденичнојбукви у који се углављује ципонҹофу - неформирана главицакупусаҹубěру - чабарҹубјеран -већи чабар, чабретинаҹубла - крнтија, крхотина

ҹубљит - окрњенҹубрěд - ломан, крхак; трошанҹугуље - штрпкаҹугуљешће - штрпкаҹугуљитура - оно што јештрпканоҹуда - мржња; јед; гневйј фаҹе ла ҹудě - тера му инатйј ҹудě ђи ну стě йн лок -љут је да га не држи местоми ҹудě фок -ҹударњик -мрзовољан, мрзитељҹукарју - каменито брдашцеҹукуру - реса на одећиҹул - клемпав; без ушију илиодрезаног врха уветаҹулама - гулашҹулпану - пањ од тањег дрветаҹулпаку - пањ од тањег дрветаҹулу - клемпави, клемпаҹуљешће ђин урјекј -стриже ушима, начулио ушиҹуљимјаоа - гулашҹуљину - чкаљ, плаветникҹуљит - клемпавҹума - кугаҹумагу - мотка, тољагаҹумпоју - гајдеҹунг - сакат, инвалид, без руке,без прстију; заломљених гранаҹунгарит - осакаћен,инвалид, без руке, без прстију;заломљених гранаҹунӂешће - осакаћује;одрезује, залама гранеҹупагу - женска кошуљаҹупиту - штипањеҹупје - штипаҹупјерка - печуркаҹур - лијући млазомҹурајала - цурење у млазевимаҹурěје - лије; иде у млазевимаҹурјаʤа-настрешница од грања

ҹурјеʤу - еја (ноћна птица)ҹурјелу - ђевђир; решето засејање брашнаҹурој - лијући млазомҹуроју - млазҹуру - решетоҹурубу - навојҹутура - бунарҹутурица - чутурицаҹуҹук - малог раста, низакҹуҹулану - врста гљивеҹуҹулајка - склониште одневремена направљено одграња или шаше у коме семоже боравити само чучећиҹуҹурјајка - место где тече ипада водопадҹуҹурјајка - млазница; ципонҹуҹуру - водопад; млаз; чесма

185К О М Е Н Т А Р И

ПОРЕКЛО ЋИРИЛИЦЕЗачетнике ћирилице, Солунску браћу Ћирила и Методија,

које је ромејски цар послао у мисију ширења хришћанства,неки народи присвајају као своје. Македонци тврде да суњихови а и Бугари. Грци износе чињенице да су Браћа писалана грчком језику а Ћирило се претходно звао Константин, пада су према томе били Грци. Ни Рим их се не одриче.Проглашавају их за свеце.Историјске су чињенице да су Браћа Ромеји и да потичу саподручја Солуна и Тесалије, која се у њихово време називалаВалахија. Сходно томе, Власи као наследници ромејскогназива и поседници имена Румйн, имају право да серавноправно надмећу са другима за ромејско наследство –ћирилицу. Ако нису уверљиви лингвистички разлози, етоупечатљивог пропагандног разлога зашто Власи треба да пишућирилицом. Солунска браћа Ћирило и Методије потичу изВалахије. Ћирилица својим пореклом потиче из Валахије, штозначи да је ћирилица влашко писмо. Односно, ако селатиница рекламира као знак романитета и римскецивилизације, онда ћирилица заслужује да се надмеће и дапретендује на цивилизацијско наслеђе Источног римскогцарства –Ромејског царства, с обзиром да је настала (потиче) идефинитивно уобличена на тлу тог царства.Ћирилица је ромејско наследство, то је духовно

наследство Источног римског царства.Простор на коме живе Власи и након поделе римског

царства на Западно и Источно, остао је под утицајем Источног(Ромејског) царства у периоду од преко хиљаду година, штозначи да поједине тврдње да влашки културни простор спада уримски домен утицаја, представља извртање историјскихчињеница. Са простора Источног (Ромејског) царства потиче ицар Константин Велики. Да ли га неко у савремено добаоспорава као великана хришћанске цивилизације? Или, ипак,то чине они који оспоравају ћирилицу. Посматрајућичињенице на овакав начин, произилази да је ћирилица вишиоблик словног записивања, настао сублимацијом на основамагрчког и латинског писма. (Ако они тврде да је латиницасупериорна, зашто ми не бисмо доказали да је ћирилица боља?Вредност оваквих аргумената налази се у истој равниспекулација.)

186Америка се не може поново открити. Поново се

може само писати како је она откривена.

Влашка ћирилица –влахољица, није стварана ових дана насастанцима невладиних организација, нити отпочета упериоду када је НВО „Гергина“ себе прогласила за ауторавлашког писма. Она је замишљена и реализована (из садашњеперспективе) већ далеке 1996. године. Основа овог писма јеВукова ћирилица којој су додата два мукла смогласника,заједничка за све варијанте влашког говора, и још 3 (три)посебна слова која се користе у поречко-хомољском говору.Није то нека мудрост нити је то нека наука. Међутим, било јепотребно ово урадити. Сада многи оспоравају ово дело илисумњају у његову исправност, и питају се зашто такво делоније урадио човек од струке лингвистичких наука, или ако не,оно бар од струке просветних радника. Међутим, није срамотааутора влахољице што није из бранше лингвиста, већ је тосрамота оних који су били стручни за такву материју па самимтиме и професионално обавезни да то ураде. Предуго сечекало на такве људе. Сада када је посао урађен, није им повољи што не могу рећи да су га они урадили.

Влхољица са садашњим словним знацима постапено јееволуирала. Са њом је писан текст и објављиване су књиге. Завлашке услове епохалне: влашке приповетке, песме, речник ипревод Новог завета. Библија, Власи за Нови или Стари заветнезнају друго име, само једном се преведe и штампа на некиговорни језик. Свака наредна издања јесу осавремењивањејезика или корекција текста. Ништа друго не могу бити.

У влахољици измене у форми новоуведених слова нису билеиз хира и произвољности, већ оне су условљене илитехничким решењима која су била могућа благодарећикомпјутеру, јер је почетак рада са влахољицом био на писаћојмашини; или се до измена долазило ослушкивањемприговора и коментара од оних људи који су имали приликеили желели да читају текст написан влахољицом. Задњаверзија је највиши домет досадашњег рада и стреми томе даподједнако добро задовољава потребе писања и крајинског ипоречко-хомољског влашког говора. Односно, у влахољиципостоје сва слова да се са њима забележе сви гласови којипостоје у влашком језику. Какве ће нијансе бити у томзаписивању или дефинсању граматичких правила, то је стварбудућности и стручности, ентузијазма и прегалаштва.

187ПУТЕВИ ОБМАНА (или ЗАБЛУДА)

Оно о чему се у данашње доба пише у трактатима, људи сунекада изражавали у неколико смислених реченица,почевши од Вукових, које и данас важе, али и од Вука доданас па и пре њега, код нас и у свету доста је писано ојезичкој проблематици. За влашки језик корисније би билода се примени оно што је у лингвистици написано, него лида се понавља и доказује оно што су људи већ одавнодоказали. Јер полемисати да ли ће се писати латиницомили ћирилицом, односно, да ли је влашки говор дако-романског или трако-романског порекла –представљагубљење времена. Таквим приступом губи се драгоценовреме. Практично, краде се време Власима, јер Власимавреме истиче. Оно цури и нестаје у пустињском пескузаборава који прекрива влашке пропланке, њиве и села. Гдесе некада чула песма, смех, говор, јека и врева, сада је мук ифијук ветра. Где се накада слушао влашки говор и музика,сада се чују туђи говор и песме а ускоро ту ће живети туђадеца. Може се радити и направити најмодернији инајидеалнији правопис и стандард за влашки језик, али акосе до његовог завршетка настави досадашњим темпом,поставиће се питање коме ће он у будућности служити? Дали ће у времену када буде готов још увек бити неког Влахакоји ће говорити влашким језиком. Треба се потсетити иразмислити како је од времена када су објављене песмеЈанка Симеoновића 1946. године, да је протекло безмалоседам деценија а да би тек у садашње доба како тако биламогућа употреба влашог језика у писменој форми.

Не морају Власи постати врхунски познаваоцилингвистичких система записивања. Њима је сврсисходниједа користећи оно што већ имају и знају, употребе ћирилицуза записивање своје духовне заоставштине. Уосталом, каошто су то већ учинили Јанко Симеоновић, др. ДрагославДевић и други записивачи.

Вредност и аутентичност влашког гоовра састоји се уархаичности. Као архаичан он може бити интересантанлингвистима светског реномеа а као копија биће чистплагијат франкофоније који не завређује пажњу.

188ВЛАСИ НЕМАЈУ ИМЕ

Многи људи тврде да Власи немају ништа али да се притоме већина од њих граби да одузму или преиначе оно штоВласи поседују. Задњи хит у албуму: “Да се Власи не досете“јесте тврдња да Власи немају име за себе на свом језику. Јерако кажу: „Јеу сйнт Румйн“ онда им то тумаче као да јеРомâн, што неки пропагирају да је то припадник ромâнскенације; а да кажу да је Влах, не могу јер у влашком језикуне постоји такав израз. Чудна појава која наводи наразмишљање о намерама њених актера.

У вишегодишњем периоду, зависно од потребаманипулатора, јављају се расправе у којима се Власииманегирају поједине осебености. У времену Резолуцијеинформбироа негирало им се да имају речи за свој језик. Унеким публикацијама тврдило се да њихов језик има окотристотине речи или шестотине, па су тиме правдали штосе Власима не омогућава употреба матерњег језика усоцјалистичкој Југославији, у којој се посебно истицаланационална равноправност. Крајем XX века када јеразвојем медија комуницирања омогућена расправа овеликом броју тема, лансирана је тврдња да Власи требаискључиво да пишу латиницом и то ромâнском, или паклатиницом утврђеном APHI конвенцијом. Конвенцијомкоју Власи нису ни потписали нити су њихови овлашћенипредставници учествовали у њеном доношењу, а зна се даконвенције обавезују само оне који су их потписали. Такођеу свим временским периодима без обзира да ли су навласти били комунисти или капиталисти, краљ, кнез иликњаз, Власима је негирана или преиначена националнаприпадност тако да се при пописима појављују свакојакебројке које су имале за циљ да негирају постојање Влаха.Али супротно од тога, те бројке показују манипулацију излу мисао починитеља. Почетком XXI века када се настојиафирмисати влашки језик, вешти интриганти су у јавностубацили нову дилему: Које име употребити за Влахе? Влах,Румун, Влахо-румун, Србо-влах итд. У наводном циљу да сејасно дефинише њихова етничка припадност како би сеизбегло погрешно тумачење тог појма и евентуалноманипулисање у пропагандне сврхе. У први мах изгледа даје то оправдано и да вреди томе посветити пажњу и труд.Међутим, треба застати и уочити да је то велика превара.

189То је вешто пласирана расправа о непостојећем проблему.Проблему кога зато што га нема требало га је измислити, иизмишљен је. А ствари су јасне али их треба редомразмотрити а не према потреби извлачити појединеаргументе.

На влашком језику не постоји израз за реч Влах, па га затои не треба измислити да постоји у влашком говору. Влах насвом матерњм језику за себе ће увек рећи да је Румйн, и онто јесте. Наводни душебрижници ће одмах загаламити да јето име за националност становника Румуније. Али то јенајвећа заблуда коју они пласирају зато што не увиђају дана тај начин обмањују сами себе и цео свет, јер заправотакав термин о нестварном називу постоји само у српскомјезику а у реалности Румунија званично се назива România ањени житељи су Români. To je њихов избор и у свету се каотакви представљају. Зашто их ми тако не називамо то једруго питање. Они у XIX веку уједињењем својихкнежевина у јединствену државу România одрекли су сеимена Румйн, наводно због тога што је румйн име за простсвет односно кметове и усвојили су име Român. Није нашеда судимо о томе већ да то прихватимо као чињеницу.

Зар се Американци правдају некоме да нису Енлази јерговоре енглеским језиком? Да ли неко тврди да су КанађаниЕнглези јер говоре енглески? Или Новозеланђани? Да лиАустријанци не треба да исписују име своје престоницеWien jeр ми говоримо да је то Беч? Оно што је уцивилизованом свету нормално –да се чињенице недоказују, Власима се то оспорава. Зато што на свом језикукажу:“ Јеу ворбјеск румйњешће“, они морају да докажу данису Румуни тј. Români (грађани државе Româniе).

Многима у свету па чак и у Европи стварају забуну називи:Словен, Словенац, Словак, Славонац; па ипак нико незахтева нити му пада на памет да тражи од тихнационалних етнитета да промене име како не бинеупућени свет сам себе доводио у забуну. Зашто онда точине Власима? Зар зато што Власи не могу да се досете па сеса њима може лако и често манипулисати, односно да сенаведу и ангажују сами Власи да учествују у намицању омчеоко свог врата. Да се позабве и поделе око расправе о називусвог имена а да сву осталу прблематику која их тиштизанемаре и баце у запећак.

190Власима се оспоравало, односно тврдило да немају речи

за свој језик, затим да не треба да пишу ћирилицом већлатиницом; и на крају задаје им се задатак да се самиодрекну свог имена. А све то правдају наводном бригом задобробит Влаха. Има ли краја таквом лицемерству?Смишљеној подвали која би имала за резултатдекларисање Влаха у већи број етничких група и на тајначин убрзало њихову асимилацију и нестајање.

Зато Власи немају потребе ни да размишљају а камоли дапромене своје име, јер нигде на Балкану а и на целојземаљској кугли не постоји земља са званичним именомРумунија, већ постоји România чији се држављани зовуRomâni. Сви они који говоре супротно, или су у заблуди илинису добронамерни према Власима. На свом језику Власиимају своје оргинално име: Румйн, Румйњи.

Међутим, ...

ВЛАСИ ИЛИ ВЛАРУМУНИМеђутим, суфлери из оркестра: „Да се Власи не досете“

никако да одустану од теме коју су већ одавно међу Влахеубацили за расправе, гложење и надмудривање. Питање јекако Власи треба себе да називају или којим именом да ихдруги зову и даље је актуелно. Да ли су Власи или суРумуни? Шта је исправно и који ће термин допринетибољој афирмацији влашке популације?

Таква примамљива и лако прихатљива тема за расправе ибескрајно доказивање показала се као врло успешна заодвлачење пажње од проблема опстанка Влаха као етничкегрупе и очувања њихове традиције, језика, музике идуховне заоставштине. Са таквим расправама помаже сеонима који желе нестанак Влаха или непостојање истих, акоји у међувремену настоје на различите начине дапромене оно што Власи поседују или да се кроз заборавсами Власи тога одрекну. За десетак година тврдиће се даВласи немају своју музику, мелодију и игру, да немају својјезик, него да су све то позајмице од других народа, што незаслужује очување као посебности.

Да се називају Власи, што је исправно на српском језику,или Румйњи како је у њиховом оргиналном изговору алишто се у Букурешту тумачи као Ромâни? Аргументи за ипротив углавном се базирају на солидним основама па је

191тешко одлучити којој се опцији приклонити и на којустрану превагнути. Да расправе не би трајале у недоглед ида се не би остварио циљ оних који не желе опстанак Влаха,треба направити компромис, треба увести термиин:Вларумйн (Вларумун на српском), који се лако изговара ина српском и на влашком језику а скоро је идентичан на обајезика. Једини проблем јесте што би такав израз билановоформирана реч. Вларумун била би кованица која засада још није заживела у стварном говору међу Власима иСрбима. Ипак, и то се може превазићи, а имало би својеоправдање јер нешто слично постоји у Америци. Тамо сеизбегава за црнце коришћење тог имена, већ сеупотребљава Афроамериканци. То је новоуведена реч којастрого прецизира термин а на коју нико нема примедби.Ако су у Америци нашли такво решење, зашто и у Србији неби постојало нешто слично: Вларумуни (Вларумйњи)?

КОЈИМ ЈЕЗИКОМ ГОВОРЕ ВЛАСИ(Русини да ли су Руси, јер говоре русински?)

Одговор на често постављено питање којим језикомговоре Власи, јесте да они говоре матерњим језиком, когаСрби називају влашки језик а Власи у свом говору зовурумйњешће а за себе кажу Румйњ. Не постоје два језика већпостоје два имена. Постоји једнакост између наведенихизраза, влашки = румйњешће. Када се на српском разговорао влашком језику онда се не поставља питање да ли он имавезе са румунским (ромâнским). Супротно томе, када секаже румйњешће побуђује се размишљање у каквом је онодносу са румунским (ромâнским) језиком. Да ли је то истијезик? Наравно, лингвистима је веома лако да то објаснеали то не чине на прави начин, или зато што не желе дадоказују просте и видљиве чињенице, или пак што поналогу политичких ментора пропагирају став на комезарађују своју плату. Супротно овим ставовима, људи којису заинтересовани за ову тематику а не зависе од плаћениххонорара, нажалост због недовољног познавањалингвистичких наука али и због немогућности јавногобразлагања, не могу дати адекватна тумачења и одговорена неке тенденциозне тврдње. Међутим, ипак ризикујући дасе направи погрешка, потребно је да се расветли проблем,

192макар у грубим цртама, како би се добиле контуре онаведеној тематици. Румйњешће и româneste у језичкојпрошлости имају заједничке корене у народним говоримадо средине XIX века. Од тада је românski попримио формукњижевног језика у држави Româniji. Државномполитиком у Româniji из књижевног језика се настојало дасе потисну туђице, балканизми и архаизми а да се језикмодернзује и устроји у духу франкофониије. Сви они којистављају знак једнакости, румйњешће = româneste,прећуткују високо место које заузима românski на скалифранкофонских језика. Теза по којој ако би Влах казао:„Јоворбјеск румйњешће“, да је то доказ да је он Român а неРумйн, била би слична томе као када би за неког којиговори русински, рекли да је Рус, јер говори русински.

ЕКСПЕРТИ ЗА ВЛАШКИ ЈЕЗИКНајбољи познаваоци влашког језика јесу они Власи који сунаучили језик од својих родитеља у времену када међуВласима још увек није било радиија, нити се гледалателевизија. При том ако нису похађали школу, они сузаиста познаваоци оригиналног влашког језика. То суправи експерти за влашки језик али њих мало ко уважава ине користи се њиховим знањем. Нажалост, оваквихпознаваоца језика сваким даном је све мање и доћи ће данкада их више неће бити, тако да неће постојати нико дапосведочи о влашком језику.

Друга група експерата за влашки језик јесу Власи млађихгенерација које њихови родитељи нису научили матерњемјезику, већ су их од малих ногу учили да говоре српскимјезиком како не би имали потешкоћа током школовања.Када су такви људи отишли на студирање у Румунију они сунаводно матерњи језик научили на катедри факултета, пасу зато данас уверени и тврде да је румунски језик њиховматерњи језик. Оправдано. Они не познају влашки језик изато тврде да га нема.

Трећа група наводних експерата јесу они који сматрајувлашки језик онаквим каквим га они знају, као мешавинувлашких и српских речи. Тренутни производ језичкеасимилације желе као такав да забележе у оваквом стању,или га чак „усавршити“ и доградити српским изразима, икао таквог наметнути за матрњи језик Влаха. Најбестидније

193јесте то, што је такав став својевремено имао и Националнисавет Влаха.

Четврту групу експерата чине они који располажу знањемиз лингвистичких наука али немају довољно сопственогговорног познавања влашког језика. Није за чуђење што серадом таквих експерата у прошлости дошло до закључака итврдњи да Власи у свом језику имају наводно само око 300речи или пак шесто. Као је могло доћи до таквих скараднихтврдњи и дилеме да ли влашки језик уопште постоји?!Наравно да је могло, јер поменути истраживачи нису зналида говоре влашким језиком а њихови испитаници, Власи,нису довољно разумели српски, па у њиховом разговору напостављена питања добијао се одговор: нушћу. Тако се налак начин поткрепила тврдња да Власи не могу и не морајукористити свој матерњи језик у јавној употреби. Да ли и уданашње време таквим лингвистима треба препуститиистраживање влашког језика? Судбину Влаха предати уњихове руке?

Посебну групу експерата представљају они који сухвалоспевно најављивали издавање лингвистичког атласавлашког језика, али и после више од једне ипо деценијетаквог атласа нема, бар не за ширу јавност. Мада је на тојпроблематици већ рађено и одређене екипе истраживачаснимиле стање на терену, на објављивање резултата сегодинама чека. Зашто? Зар ради политичког профитирањаи надмудривања или се чека историјска истина?

Вероватно постоји још експертских група за влашкијезик. Треба се и о њима досетити док не буде прекасно. АкоВласима то успе.

ИСТОРИЈСКА ИСТИНАУ једној ТВ дебати двојице историчара један од њих је

искрено проговорио: да се историјска истина не можеутврдити ако има сведока о њој, па је онда ову огољенумисао (али у суштини истиниту) разјаснио да докле год имаживих сведока о неком догађају, сваки сведок има својуверзију истине, што се не може оспорити, јер постоји живсведок. Зато тек након нестанка живих сведока историчарисе могу усагалсити око неких историјских питања.Очигледно да је тако, али шта је ту истина? Изгласавање нафорумима, новац, пропаганда, интерес, моћ, политика, ....?

194Какве везе има језички атлас са историчарима? Нема

никакве, али може да постоји сумња о којој требаразмишљати, јер није немогућа. Кампања радиистраживања језичког атласа Влаха јесте неоспорначињеница која је медијски дуго најављивана, у токуизвођења пропагирана а и сада је актуелна. Међутим, иакосу снимања завршена, годинама се чека на објављивањерезултата. Зашто? Не чека ли се историјска истина? Нечека ли се да помру живи испитаници тог језичкогистраживања, па када више не буде живих сведока онда ћесе у научној установи која је извршила језичкоистраживање договорити какве ће резултате презентирати.За јавност биће то апсолутна истина, првенствено она којаодговара наручиоцима и извођачима радова испитивања,јер након нестанка живих испитаника, хипотетички, можесе презентирати било какав језички атлас и он неће моћида буде оспораван, тј. на терену се неће моћи проверитиистинитост датих навода због непостојања адекватнихживих испитаника. Може се доћи у ситуацију да сеистинитост атласа не може проверити а факат самогистаживања се не може оспорити. Чак га и анкетари немогу оспорити, јер је домен њиховог рада био парцијалан ауз то и материјал истраживања није више у њиховомпоседу. Да ли је то могуће?!

Треба истаћи да је неумесна свака сумња у оправданостистраживања и стварања језичког атласа влашког језика,ипак, због начина на који се то чини, скептицизам и црвсумње мора постојати.

ВЛАШКИ ЈЕЗИК У СТВАРНОСТИНеки говоре да влашки језик не постоји и да су влашки и

ромâнски један те исти језик па зато и не треба радити нањеговом афирмисању, односно записивању речи икоришћењу аутентичног влашког говора. Па и даприхватимо да су овакве тврдње базиране налингвистичким параметрима, ипак треба константовати даје то било у даљој прошлости пре отприлике око 150година, када је отпочела диференцијација и постепеноудаљавање ова два говора тако да у садашње време онипредстављају језике са видним разликама.

195Познато је да чак и између два суседна села постоје

извесне па макар и најминималније разлике у говору.Постоје бар десетак речи које су различите или серазличито изговарају, што показује да ако на локалу постојеразлике у говору онда је разумљиво да у много већем опсегуоне постоје између појединих области, покрајина, регија ајош већма између језика нација из истородних групанароада. Према томе, влашки језик као локални дијалекатромâнског језика поседује велике разлике (а и сличности) уодносу на званични књижевни језик у Ромâнији,првенствено зато што није принудним методама државнеадминистрације у себи апсорбовао речи које намећезванични књижевни језик, тако да је он очувао вишеаутентичности ранијег народног говора. Ипак, мадатеоријама које тврде за влашки и ромâнски да су један ијединствен језик не можемо оспорити да та два језика имајузаједничке корене и да су се људи са сеоских подручјамогли међусобно споразумевати, можемо предочити да јето било у прошлости пре међусобног удаљавања ова дваговора које је настало због примењивања модификованелатинице у ромâнски књижевни језик и увођења странихречи првенствено из италијанског и француског, чиме јесавремени ромâнски узнапредовао на завидном месту улествици франкофонских језика.

Познато је да ако се жедном ускрати вода он ће из очајапокушати да нађе спас макар пијући и загађену воду. Тако иони којима се не говори истина лако могу поверовати узаблуду, веровати да је лаж истинита. Слично и Власикојима је говорено да немају речи за свој језик, да немајуазбуку са којом би писали на свом језику и да је некултурноу јавности говорити својим матерњим језиком, када суспознали да се у стварности сличним језиком говори ипише у Ромâнији, а они који су тамо и путовали и у свомокружењу слушали њима близак говор, и при томдоживевши личну сатисфакцију да не морају да се стидешто су Власи, некритички су поверовали да је ромâнскијезик права ствар и да је то оно што су одувек желели.Међутим, да ли је тако? Да није случајно или намерно једналаж замењена са другом полуистином? Они који тврде даизмеђу влашког и романског језика не постоје никакверазлике таквим својим ставом негирају да је у Ромâнији

1961864. године донет закон на основу кога је ћирилицазамењена латиницом и отпочето је тако званоосавремењавање језика. Испада да они омаловажавајуцелокупне напоре и улагања од стране администрације удржави Ромâнији и оспоравају да је нешто постигнуто натом пољу, јер према њиховим тврдњама ромâнски ивлашки језик су и даље исти и јединствени. Међутим, акочињенице показују да ово није тачно, онда се показује даони Влахе гурају у амбис временске дистанце од око 150година, у којој се ромâнски језик мењао а влашки узевши уцелини –незнатно претрпео промене, тј. гурају Влахе увременски амбис да се утопе у језик који је стваран инадограђиван читавих 150 година. Па зар је онда чудно штоВласи не могу да прпознају и прихвате да је то њихов језик.

Очување влашког језика нема за циљ одлазак у Европу,као што неки тврде да се са ромâнским језикомприближавамо европским вредностима, већ напротивсврха влашког језика била би да се његовом употребомсачувају локалне етничке карактеристике и традицијаВлаха. За приступ европским вредностима, а у целиниузевши и светским, у савремено доба најпотребније јепознавање енглеског језика, па је зато неуверљивопледирање на прихватање ромâнског у те сврхе, јер би сењеговим прихватањем уместо влашког локалног говорадобила замена са једним мање локалним језиком.

Приврженици ромâнске латинице и правописа прво су сепотрудили да упознају ромâнску граматику па тек онда сусе окренули влашком језику и хоће да га угурају у калуперомâнског језика. Уместо да су обрнуто поступили, да суослушнули и записали како народ Влаха говори па да су натакав говор применили лигвистичка и граматичка правилаи тек након тога било би исправно приступитиупоређивању сличности и разлика са ромâнским. Међутим,њима је лакше било да прихвате готова решења ромâнскогјезика у који сматрају да треба да се утопи влашки језик.Поступили су слично ромâнским лингвистима из XIX векакојима је било тешко да се ломатају по планинама Карпатагде би допрли до корена свог језика, него који су седраговољно и усхићено шетали улицама Париза наМонмартру и Пигалу и отуда су увезли франкофонију ународни језик, желећи да га приближе Европи или утопе у

197Европу. Слично данас, влашки љубитељи франкофонијеопчињени сјајем Букурешта и Темишара где им се одаје ичаст и уважавање, желе слично да поступе и са влашкимјезиком. Желе да препишу отуда лингвистичка правила ида их прешавши преко Дунава наметну за апсолутну истинуи беспоговорну употребу код Влаха. То им је лако чинити аи ореолом себе окитити. Ореолом знања и доброчинстваали под знаком питања у чијем интересу?

Због игнорисања и непознавања народног говора они сустали на слично становиште као и неки српскиистраживачи и тврде да Власи немају речи за свој језик.Интересантно је да се заступање сасвим супротних интересаврши са истим измишљеним аргументима. Тиме излази навидело да њихова конфронтација не произилази из стварнежеље да се Власи еманципују већ из тежње да се Власиискористе за остваривање туђих инереса.

ПОРЕКЛО РЕЧИВећина европских говорних језика има своје порекло у

заједничкој основи индо-европске групе језика, а уз то, какоје дошло и до међусобног утицаја савремених језика напојединим подручјима, не треба да изненађује чињеница дасе у многим језицима јављају речи са истим значењем.Лингвистима је познато да има речи које се појављују увише говорних језика и то са истим или сродним значењем,тако да је тешко дефинисати из ког језика потичу. Међутим,дубљом анализом и разматрањем ширег спектра народнихговора, ипак је могуће доћи до изворног порекла већинеречи. На основу тога може се сматрати да речи циркулишумеђу народима, трпе извесне говорне промене, а у некимслучајевима се као измењене поново враћају матичномнароду. Мешање речи најинтензивније је било напросторима где су се народи мешали услед ратних освајања,колонизација или трговине. На европским просториманајизраженије се прожимао утицај: грчког, латинског,арапског, турског, немачког, италијанског, француског,енглеског па и шпанског језика. На Балканском полуострвуна језик домицилних народа, поред грчког и латинског,највећи утицај је имао турски језик, преко кога су допрлеречи из персијског и арапског језика. Ослобођењем одтурске власти и орјентацијом на Запаноевропске земље

198ојачан је продор речи из немачког, италијанског,француског, енглеског и преко интернационализама, излатинског и грчког језика. То се посебно уочава уобластима науке и технике, саобраћају и комуникацијама,банкарству и трговини. Међу балканским народима имапуно речи које су заједничке за те народе, а раније их јебило и много више него данас, тако да су оне олакшавалекомуникацију међу разним етничким групама за времевладавине турског, византијског или римског царства.Међутим, са ослобађањем и развојем националнихлингвистика, тенденциозно и плански су се занемаривалезаједничке речи а инсистирало на коришћењу речи са ужихнационалних подручија, како би се оформио и истакаонационални карактер неког језика. С обзиром да влашкијезик није био записан у писменој - књижевној форми,њиме се није могло манипулисати па зато је у њему осталодоста речи из претходних периода у виду архаизама.

Међу језицима балканских народа, народа који су билисведоци и присилни учесници многобројних најезди имиграција становништва, задржао се огроман фонд речи издругих језика а има примера да заосталих речи има чак изкелтског језика. На таквом простору где су се вековиматаложили људски и језички амалгами, у дугом историјскомраздобљу од преко хиљаду година суживота словенског ироманског становништва, развили су се српски и влашкијезик, који су се формирали на истом географском просторупаралелно један поред другог, уз прожимање и међусобниутицај, што је имало за последицу појаву великог бројаречи истог облика и значења које се употребљавају у обајезика, а исто тако и речи које су исте форме алиразличитог значења. Такав равноправан развој ова двајезика постојао је све до краја XIX века, односно до ондадокле је међу људима углавном постојала усменакомуникација. Међутим, у XX веку, са продором писанеречи преко новина и књига, а крајем века преко радија ителевизије емитовањем говора и песама само на српскомјезику, влашки језик оставши и даље само у усменој форми,а уз то и административним мерама злонамернопотискиван из употребе, губи равноправни статус, потпадау подређени положај у односу на српски језик и бивапотиснут из употребе код Влаха. С друге стране,

199непостојање и непримењивање азбуке – алфабета са којомби се записивало усмено народно стваралаштво и речинародног говора, услед незаписивања, довело је до губљењаи нестанка речи за појмове делатности и предмета који су сенекада употребљавали, а који су током времена изашли изупотребе, па због престанка њиховог коришћења падају узаборав, тако да младе генерације више нису свеснењиховог постојања, што је условило осиромашење језичкогфонда влашког говора. Поред тога, оргиналност и фондречи влашког језика посебно је угрожен у XX веку подутицајем школства и црквеног и чиновничког апарата, анарочито жесток удар на влашки језик у задњих тридесетакгодина XX века учинили су електронски медији који судопрли до сваке забити и продрли у сваку кућу загађујућивлашке обичаје и језик.

ВЛАШКИ ЈЕЗИКВлашки језик представља подгрупу ромâнског језика који

се развио под утицајем турског и српског језика и чије серзлике са ромâнским огледају не толико у самом речникуколико у својствима палатализације гласова. Такођеприсуством туђица, које не ретко представљају и архаизме,што је веома уoчљиво у влашком језику који се збогнепостојања одговарајућег писма, до данашњег данасачувао у усменом, говорном језику. Међутим, мада самањим фондом речи и са туђицама, влашки је ипак очуваосвоју оргиналност за коју се може рећи да је на вишемнивоу од оргиналности румунског или српског књижевногјезика.

Као што се у српском језику преко школског система,штампе, електронских медија, књижевних дела и другихсредстава настоји да се искорене локални говори иунифицира језик на целој државној територији, мада севеличају језик старога Врања и Ниша у хвалоспевнимприликама; слично и ромâнска званична лингвистика непризнаје постојање специфичности влашког језика и саневерицом негодује што народ не прихвата коришћењеромâнског језика и алфабета у приликама када му се нуде.Не могу да појме да оно што је њима прирасло за срце, кодВлаха не изазива никакве ефекте.

200Влашки језик подједнако је угрожен и од

стране српског и од стране ромâнског језика.Најбоља одбрана од српског језика јесте

употреба и неговање влашког говора; а одромâнизације чврста одбрана и гаранција биће

употреба ћирилице – влахољице. Тада ћевлашки језик остварити свој циљ – избориће

себи опстанак.

КОРИШЋЕЊЕ СТРАНИХ РЕЧИУ садашњем времену, времену наглог технолошког

развоја и свестраних комуникација преко медија у којима јевелика употреба интернационализама, за оне речи којихнема у влашком језику а савремени начин комуницирањаусловљава њихово коришћење, потребно је да се терминипрвенствено преузму из изворних језика одакле потичу, даби потом, ако има потребе, били прилагођени влашкомизговору. При томе треба се орјентисати на речи којеформом и изговором највише одговарају влашком говору.У српско-влашком речнику уврштене су и савремене речи

са назнаком њиховог порекла, како би се показало да су тоопште прихваћене речи које потичу из језика другихнарода; речи које су коришћењем у многим језицимапостале добробит целог човечанства, па је стога оправданода се равноправно користе и у влашком језику.

Такође, у овом речнику не треба се чудити што у обајезика има група речи исте форме и са истоветним илиразличитим значењем, јер оне могу потицати или одзаједничког корена индоевропских језика, што се потврђујепостојањем истоветних речи у многим европским језицима;или су настале као последица прожимања језика влашке исрпске популације, с обзиром да ова два народа углавномнису имала опречне историјске интересе, па су затокоперативно живела на овим пространствима што семанифестовало међусобним утицајем језика, мелоса,митологије… У језику то је видљиво постојањем архаизама(боље рећи влаизама) у српском и србизма у влашкомјезику; или су то наслеђени турцизми.

Словенизирање језика локалног становништва наБалкану, односно на насељеним територијама, условили су

201стварање појединих јужнословенских језика а ширепосматрано и свих словенских језика, јер словенски језикрелативно је био јединствен само док су Словени живели упрапостојбини, а чим су се раселили у различитимправцима, настали су различити језици. Посебни језициимају своја посебна имена која су превагнула и прихваћенасу као стандардна, ипак, они нису етнички одвојеностварани, већ су то мешавине речи појединих народа иплемена која су се међусобно стапала. Такав је случај и сасрпским и са влашким језиком. За такву тврдњунајверодостојнији доказ можемо наћи у савременојлабораторији језика, у селу Голубињу код ДоњегМилановца. Ту не постоји влашки или српски језик, већпостоји јединствен српско-влашки тј. влашко-српски језик,којим мештани свакодневно и од давнина међусобнокомуницирају, вероватно од времена настанка села.

Србизми у влашком језику посебно су продрли прекошколског система и чиновничког апарата, а у задње времепреко радија и посебно телевизије, што је имало запоследицу најпогубнији удар на влашки језик. С другестране у српском језику има доста речи из језика ВлахаЦинцара, који су по чаршијама били трговачки слој, изчијег речника је прихваћено много речи, такозванихархаизама. Такође из њихове средине су изникли и познатисрпски великани: Стерија, Нушић, Текелија и други, који сусвојим књижевним делима утицали на српски језик.Влаизми, такође, потичу од Влаха који су напустилипланине и своја села и преселили се у градове, где су сасобом повели своје речи и децу, децу која су радозаборавила своје порекло и порекло речи са којима су се идаље служили за појмове које нису знали на туђем језику(српском, бугарском, грчком). А понели су и својапрезимена. Презимена која су остала док им трајепотомство, да указују на корене који су их изнедрили акојима се нису одужили. Корени који опомињу да су олако инеоправдано заборављени, и да на пространству речи лебдепопут брода уклетог Холанђанина.

Ако међу Србима има оних који се стиде даисписују своје влашко порекло, то не значи даВласи због тога треба да се стиде што од њиховогкорена има најбољих Срба.

202ТЕРМИНОЛОГИЈА ТОПОНИМА

Било би погрешно на теренима где живе Власи затопониме тражити објашњења у српској лексици, јер нијелоогично да су Власи чекали да Срби прво надену називнеком географском објекту па тек онда да га Власиприхвате и користе као свој. Ситуација је обрнута. Напросторима где је жиивело романско становништвотопоними су романског порекла а потом су наиласкомСловена имена словенизирана. Касније не само то, већ саописмењавањем и коришћењем црквенословенског језикаи азбуке као званичног средства комуницирања, приликомзаписисвања, долазило је до даљих промена топонимасходно изговору гласова и словима старословенске азбуке.То је топонимима романског порекла мењало смисао идавало словенске карактеристике. При томе ако је записанитермин више пута преписиван, он је све више мењан у духуславизма да би на крају попримао словенски карактер.

КРАТАК КУРС ГРАМАТИКЕ ВЛАШКОГ ЈЕЗИКА(Базиран на варијанти језика: Пореча и Црног Тимока)

У говору Влаха уочавају се три језичке варијанте:поречка у сливу Поречке реке, горњег Пека и ЦрногТимока; крајинска на подручју Неготинске крајине,Кладова и Кључа; хомољска (Хомоље, Ресава, Звижд,Стиг, и околина Голупца). Посебна специфичност постоји убуфанској верзији којом се говори у Мајданпеку.

Разматрајући и анализирајући међусобни утицај српскоги влашког језика уочава се да је конструкција реченица кодоба језика слична, а тумачење појединих појмова јеадекватно, сем код неких описних појмова где постојеразличити приступи описног казивања (склони се – дěћейнлěтурј, рукује се – дě мйна).

Гласовна фонетика у влашком језику адекватна јесрпском језику са извесним одступањима. Самогласници сукао и у српском: (а, е, и, о, у) са још два допунска мукласамогласника: (ě, й) који су по изговору адекватни руском:(тврдо е, тврдо и); односно муклим самогласницима (ë, ü)немачког језика. Сугласници су истоветни и у српском и увлашком језику с тим да у поречко-унгурјанској верзији непостоје сугласници: (х, џ, ч) али се зато користе (ʤ, ӂ, ҹ)

203који не постоје у српском језику а ни у ромâнском језикукоји је у службеној употреби у држави Ромâнији; наравноони постоје у дијалектима ромâнског језика. Сугласник (ʤ)постоји у македонском језику, што је вероватно последицаутицаја језика Влаха Цинцара, такође има га и у некимдругим језицима. Сугласник (слово х) који не постоји уизворном влашком језику, прихваћен је и уврштен увлахољицу због писања савремених израза који потичу одгрчког или латинског корена, односно од речи из српског,романских или германских језика. Томе се не треба чудити,јер и у српском језику до појаве Вуковог правописа ународном говору ниje коришћен глас (х) нити у азбуцислово (ј) али касније писање је постало незамисливо безњих. Међутим, не треба инсистирати на прихватању гласа(х) и треба га избегавати, јер у изворном влашком изговоруон се изоставља или замењује гласом (словом) ј, к .Сугласник (н) испред (б, п) прелази (мења се) у (м): йнбймб; йнп ймп.Сугласници (л, н) испред меких самогласника (е, и) безизузетака прелазе у (љ, њ); уколико исти треба да останунепромењени иза њих се пише мукло (ě, й). Исто важи за (д, т ): испред (е, и) прелазе: д ђ; т ћ; а не мњају сеиспред (ě, й).При глаголским променама или променама имеаница изједнине у множину врше се палатализације испред мекихсамогласника (е, и)г ӂ : боруга → боруӂиљи, ругу → руӂи, фагу → фаӂи;д ђ : ард → арђе, кад → кађе, принд → принђе, дуда →дуђиљи;к ҹ : вака → ваҹиљи, порку → порҹи, фак → фаҹе, аку →аҹиљи;т ћ : бурта → бурћиљи, турта → турћиљи.

или када су испред муклих самогласника ( ě, й ):дʤ : дуда → дуʤйљи;т ц : бурта → бурцйљи, турта → турцйљи;ћ ц : ђинћиљи → ђинцй, паринћиљи → паринцй.Иза слова:(ʤ, ж, з, с, ц, ш) не пишу се меки самогласници(е, и) већ (ě, й); а иза; ђ, ӂ, љ, њ, ћ, ҹ не пишу се мукли: ě,й већ (е, и).

204Уколико има одступања од поменутих правила, то је у

речима туђицама које нису претрпеле гласовне променесходно влашкој фонетици.У царанској варијанти слично као и у ромâнском

књижевном језику не употребљавају се сугласници (ʤ, ӂ, ҹ)већ се уместо њих користе (з, џ, ч); такође на некимподручјима (л, н) испред меких самогласника (е, и) непалатализују, нити (д) прелези у (ђ).У унгурјанској варијанти чешћа је употреба муклихсамогласника (ě, й) тако да нема преласка (д) у (ђ) а уместоречце пила користи се пйрла.

Главне врсте речи у влашком језику су: именице,заменице, придеви, глаголи и бројеви.

ИМЕНИЦЕ (НУМИЋА, НУМЈАЋИЉИ)У влашком језику постоје именице женског и мушког рода.Именице средњег рода не постоје. Исто правило важи и зазаменице.Именице женског рода завршавају се наставком (а): апа,мйна, пйња, пруна, ҹараИменице мушког рода углавном се завршавају наставком(у): ардоу, боу, љемну, мошу; наставком (иљи): ђинћиљи,кйњиљи, лапћиљи; изузев ређих случајева где је завршетак(а): тата, тајка, најка, бурћа.

Pluralia tantum: кријри - мозакДеминутив се добија:За именице женског рода када се на корен речи додајунаставци:-ěлуша пурҹ-аоа → пурҹ-елуша, сйнҹ-аоа → сйнҹ-елуша;-йца уш-а → уш-йца;-рика припито-арја → припито-рика,-риҹика фло-арја → фло-риҹика, сфо-ара → сфо-риҹика;-ица пујк-а → пујк-ица, дунг-а → дунг-ица, мум-а → мум-ица;-уцавак-а → ваку-ца, варг-а → варг-уца, мйндр-а → мйндр-уца;-шоара вак-а → вак-шоара, клак-а → клак-шоара.

За мушки род додавањем наставка на корен речи:-ашу копил-у → копил-ашу;-ěлу кокош-у → кокош-ěлу, огаш-у → огаш-ěлу;-йшору мйц-у → мйц-йшору, стурʤ-у → стурʤ-йшору;

205-ицу пуј-у → пуј-ицу;-ишору пуј-у → пуј-ишору, лапћи-љи → лапћ-ишору.-јелу топор-у топор-јелу, мирј-а мир-јелуИли додавањем наставка на целу именицу:-љецу мошу→ мошуљецу, ступу→ ступуљецу, нашу→нашуљецу-цу нашу → нашуцу, огашу → огашуцу, капу → капуцу;-шору боу → боушору.

Аугментатив се добија:За именице женског рода када се на корен речи додајунаставци:-оћина → карња → карноћина, вака → вакоћина-ушйна пјеља → пјелушйна.За именице мушког рода додавањем наставка на коренречи:- ану → копил-у → копил-ану,-оману → уоц-у → оц-оману,-оћиу луп-у → луп-оћиу.

ЗАМЕНИЦЕ (ЂЕНУМИЋА)Личне:

Једнина Множинајеу, јо -- ја ној – миту -ти вој – вијел -он, ја -она јеј(и), ји -они, јеље -оне

Повратна заменица у влашком јез.користи се за сва лицаЈеднина: Множина:

ма њећи васě – се сě – се

Показне:Једнина

ěста – овај; аста – оваěла –тај, онај; аја –та, онаатйта–толико, толики; толика

206Множина

ěшћа – ови; ашћа – овеěја –ти, они; аља –те, онеатйца – толики; атйћа – толике

Присвојне:Једнина

ал мјеу –мој; а мја –мојаај ми –моји; а љи мјеље – моје

ал тјеу –твој; а тја –твоја;ај ти –твоји; а љи тјеље –твојеал луј –његов; а луј –његова; ал ји –њен; а ји –њенаај луј –његови; а љи луј –његове; ај ји –њени; а љи ји –њене

Множинаал ностру – наш; а ноастрě – наша;ај ноштри – наши, а ноаштрје – нашеал востру –ваш; а воастрě –ваша;ај воштри –ваши, а љи воштре –ашеал лор – њихов, а лор – њихова;ај лор – њихови, а љи лор –њихове

Односно-упитне:карје – ко, којикйт – коликоҹе – штаал куј – чији, а куј – чијаај куј – чији, а љи куј – чије

Неодређене:ҹињива – неко, некивруну -неко, вруна -некавруњи -неки, вруњиљи -некеҹова – нештоа кујва – нечијиа лу ҹињива – нечији

207Одричне:

њима – никоњимика - ништа

Опште:тотнат – свакототнатě -свака

ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВАПридеви се слажу са именицама у роду и броју, обичностоје иза именице.Позитив

бун – добарфрумос –лепмик – мали

Компаративмйјбун – бољимйјфрумос –лепшимйјмик –мањи

Суперлативалмйјбун – најбољиалмйјфрумос –најлепшиалмйјмик –најмањи

ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ

Јесам:сйнт – јесам ам – самјешћ – јеси ај – сије – јесте а – је

сйнћем – јесмо ам – смосйнћец – јесте ац – стесйнт – јесу а – су

Нисам:нусйнт –нисам (нам –нисам)нујешћ – ниси (нај –ниси)нује – није (на –није)

208нусйнћем –нисмо (нам – нисмо)нусйнћец –нисте (нац – нисте)нусйнт – нису (на –нису)

БРОЈЕВИ (НУМАРАЛА)

Основниуну -један, уна -једнадој -два, доуо, до'о –дветриј - трипатру – четириҹинҹ - петшасě – шестшапће – седамопт – осамноуо, но'о – деветʤěҹе – десетунспрјеҹе – једанаeстдојспрјеҹе – дванаeст, до'оспрјеҹе – дванаeсттријспрјеҹе – тринаeстпатруспрјеҹе – четрнаeстҹинспрјеҹе – петнаeстшајспрјеҹе – шеснаeстшапћеспрјеҹе – седамнаeстоптспрјеҹе – осамнаeстно'оспрјеҹе – деветнаeстдо'оʤěҹ – двадесетдо'оʤěҹ шй уну –двадесет једантријʤěҹ – тридесетпатруʤěҹ – четридесетҹинʤěҹ – педесетшајʤěҹ – шесдесетшапћеʤěҹ – седамдесетобʤěҹ – осамдесетно'оʤěҹ – деведесетсута – сто, стотинамија – хиљада

209РедниРедни бријеви се добијају кад се дода члан: ал ђи, за мушкирод; за женски род: а ђи.алђинтйј -први, ађинтйј -прваалђидој -други, ађидо'о -другаалђитриј - трећи, ађитриј - трећаалђипатру -четвртиалђиҹинҹ – петиалђишасě – шестиалђишапће – седмиалђиопт – осмиалђиноуо – деветиалђиʤěҹе – десетиалђиунспрјеҹе – једанаести, ађиунспрјеҹе – једанаестаалђидојспрјеҹе – дванаести, ађидо'оспрјеҹе – дванаестаалђитријспрјеҹе – тринаестиалђипатруспрјеҹе – четрнаестиалђиҹинспрјеҹе – петнаестиалђишајспрјеҹе – шеснаестиалђишапћеспрјеҹе – седамнаестиалђиоптспрјеҹе – осамнаестиалђино'оспрјеҹе – деветнаестиалђидоуоʤěҹ – двадесетиалђидоуоʤěҹ шй уну – двадесетпрвиалђитријʤěҹ – тридесетиалђипатруʤěҹ – четридесетиалђиҹинʤěҹ – педесетиалђишајʤěҹ – шесдесетиалђишапћеʤěҹ – седамдесетиалђиобʤěҹ – осамдесетиалђино'оʤěҹ – деведесетиалђисута – стотиалђимија – хиљадити

Љубиша лу Божа Кићи

НАРОК СЙ ФИЈЕ

Ањи ку нарок сй њи фијеЛа ноастрě ку ној фемељије

Сй њи ђа Думњиʤěу сйнатаћеШй ла Румйњи ноштри ђирјептаће

Ваку шй врјемја ҹе вињеЛа тоц сй њи адукě бињеПразњику шй тоц свйнцй

Сй њи фије ка паринцйЂила рěље сй ње скоатěКаља бунě сй њи о аратě

SRPSKOVLARUMUNSKI

REČNIK

KORIŠĆENA LITERATURA

1. BRATOLJUB KLAIĆRJEČNIK STRANIH RIJEČI

TUĐICE I POSUĐENICENakladni zavod M H, Zagreb 1978.

2. MALA ENCIKLOPEDIJA PROSVETAOPŠTA ENCIKLOPEDIJA

Prosveta, Beograd, 1986.

3. ANTONIJE SEKELJREČNIK

SRPSKOHRVATSKO – ESPERANTSKINaučna knjiga, Beograd, 1966.

4. MILAN VUJAKLIJALAKSIKON STRANIH REČI I IZRAZA

Prosveta, Beograd 1980._____________

Skraćenice:(amer.) = američki-engleski (nlat.) = novolatinski(arami.) = aramejski (norv.) = norveški(arap.) = arapski (pers.) = persijanski(balkkan.) = balkanski (peruan.) = peruanski(gr.) = grčki (port.) = portugalski(egip.) = egipatski (rum.) = rumunski(engl.) = engleski (rus.) = ruski(esper.) = esperanto (sanskr.) =sanskritski(indijan.) = indijanski (slav.) = slovenski(island.) = islandski (ital.) = italijanski(jap.) = japanski (tur.) = turski(kelt.) = keltski (turkm.) = turkmenski(kines.) = kineski (fins.) = finski(lat.) = latinski (fr.) = francuski(mađ.) = mađarski (hebr.) = hebrejski(malaj.) = malajski (holan.) = holandski(meks.) = meksikanski (nem.) = nemački(špan.) = španski (češ.) = češki

213

VLAŠKA LATINICA – LAHOLJICA– Lj. B. KIĆI

* Pored dva mukla samogalsnika ěĚ, îÎ,koja su zajednička i Caranima i Ungurjanima,za porečko-homoljsku varijantu govora postoje

još (3) tri slova:- dz kao takvo ne traži nikakvo dopunsko definisanje;

koristi se u cincarskom jeziku.− źŹ = žj (porečko-homoljsko); Źź = dž (krajinsko);

žj => ź <= dž− ḉḈ = šj (porečko-homoljsko); Ḉḉ = ć, č (krajinsko);

šj => ḉ <= ć, čTo je (ć) sa dijakritičkim znakom, što ukazuje da se u

porečko-homoljskom ne čita kao (ć) ali je blisko tom glasuḉ = šj a Carani će ga bez dvoumljenja čitati kao ć, č;

214

UOMULJE VORBJA

Uomulje vorbja, nu taḉaKě sě pjerdje vorba a tja

Pîně ješć pi lumjastaÎndurěće šî povjesta

Sî lasěm vorbje în vîntKě am trajit pi pomîntŠî vrodatě am fost vij

Sî ramîně povješć la kopij

Kum jerja vjesaljijDa lumja žuka pi prîvaljijLa mujkje fjeće šî kopijKěš pljinje ku femeljij

Kě nu šćim kît o sî fimAjde, ajde sî vorbim

Vjers šî kînćik sî uđaskěVorba noastrě s’o pazaskě

Lj. B. KićiAnu 2015.luna lu koljindarj ʤěoa 23-24

aA bB cC ćĆ ḉḈ

šj,č

dD đĐ ʤDz

dz, z

ěĚ eE f F

gG hH iI î Î jJ kK lL lj LJ mM n N njNJ

oO рР rR sS šŠ tT uU vV zZ źŹžj,dž

žŽ