Vodic Kroz Primenu Arhuske Konvencije

VODI^ KROZPRAKTI^NU PRIMENU

ARHUSKE KONVENCIJEI

MALI EKOLO[KIRE^NIK

Beograd, april 2004.

Sreten \or|evi} & Milo{ Kati}

Regionalni centar za ìvotnu sredinu zaCentralnu i Isto~nu Evropu

Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori

VODI^ KROZ PRAKTI^NU PRIMENU ARHUSKEKONVENCIJE I MALI EKOLO[KI RE^NIK

Izdava~:Medija centarBeogradMakedonska 5/II

Za izdava~aNeboj{a Spai}

Pripremaza {tampu

APP, Beograd

[tampaLibra, Beograd

Tira`150

Beograd, 2004.

ISBN 86-82827-34-4

Medija centar se zahvaljuje Regionalnom centru zaìvotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, kao idirektoru Centra Dr Radoju Lau{evi}u, koji su omogu}ili{tampanje ove knjige.

Podràno od Evropske unije prekoEvropske agencije za rekonstrukciju

SADR@AJPREDGOVOR 7

UVOD 91. Cilj i namena priru~nika 9

2. Kako koristiti pruru~nik? 10

I DEO 111. KONVENCIJA IZ ARHUSA 11

1.1. Arhuska Konvencija u Srbiji 111.2. Dosada{nji rezultati 11

1.3. Dalje aktivnosti 131.4. Me|unarodni zna~aj Arhuske konvencije 13

1.5. Trenutni status Arhuske konvencije 151.6. Zna~aj Arhuske konvencije za nevladine

organizacije 151.7. Prava ~oveka i Arhuska konvencija 15

1.8. Osnovni pojmovi i definicije 16

II DEO 171. TRI STUBA ARHUSKE KONVENCIJE 17

1.1. Pravo na informaciju o ìvotnoj sredini 171.2. U~e{}e javnosti u dono{enju odluka od

zna~aja za ìvotnu sredinu 171.3. Za{tita prava pred organima uprave i

pravosudnim organima 182. ARHUSKA KONVENCIJA I DOMA]I PROPISI 19

2.1. Stanje vaè}eg zakonodavstva 192.2. Va`niji predlozi zakonskih propisa 19

III DEOPRIMERI PRAKTI^NE PRIMENE ODREDBI ARHUSKE

KONVENCIJE 211. PRAVO NA PRISTUP INFORMACIJAMA 21

1.1. Kako ostvariti pravo na informaciju o stanjupostrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda

fabrike ~ije se otpadne vode izlivaju uobli`nju reku? 21

1.2. Informisanje javnosti u slu~aju akcidentaizazvanog izlivanjem {tetnih materija u reku

~iji se vodotok nalazi u za{ti}enomprirodnom dobru a ~ija se voda koristi za

vodosnabdevanje 211.3. Da li se prilikom izdavanja informacija o

stanju ìvotne sredine kod resornogministarstva primenjuje odgovaraju}i

cenovnik usluga? 221.4. Koji su elementi prava potro{a~a na

informisanje? 232. UÊ[]E JAVNOSTI U DONO[ENJU ODLUKA

VEZANIH ZA @IVOTNU SREDINU 242.1. Primer procedure u~e{}a javnosti u slu~aju

izgradnje auto- puta kao objekta za koji jeneophodna izrada analize uticaja na ìvotnu

sredinu 222.2. Procedura u~e{}a javnosti u postupku

pripreme odre|enih zakonskih projekata zausvajanje 25

SADR@AJPREDGOVOR

UVOD1. Cilj i namena priru~nika2. Kako koristiti pruru~nik?

I DEO 111. KONVENCIJA IZ ARHUSA

1.1. Arhuska Konvencija u Srbiji1.2. Dosada{nji rezultati1.3. Dalje aktivnosti1.4. Me|unarodni zna~aj Arhuske konvencije1.5. Trenutni status Arhuske konvencije1.6. Zna~aj Arhuske konvencije za nevladine

organizacije1.7. Prava ~oveka i Arhuska konvencija1.8. Osnovni pojmovi i definicije

II DEO1. TRI STUBA ARHUSKE KONVENCIJE

1.1. Pravo na informaciju o ìvotnoj sredini1.2. U~e{}e javnosti u dono{enju odluka od

zna~aja za ìvotnu sredinu1.3. Za{tita prava pred organima uprave i

pravosudnim organima2. ARHUSKA KONVENCIJA I DOMA]I PROPISI

2.1. Stanje vaè}eg zakonodavstva2.2. Va`niji predlozi zakonskih propisa

III DEOPRIMERI PRAKTI^NE PRIMENE ODREDBIARHUSKE KONVENCIJE

1. PRAVO NA PRISTUP INFORMACIJAMA1.1. Kako ostvariti pravo na informaciju o stanju

postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih vodafabrike ~ije se otpadne vode izlivaju uobli`nju reku?

1.2. Informisanje javnosti u slu~aju akcidentaizazvanog izlivanjem {tetnih materija u reku~iji se vodotok nalazi u za{ti}enomprirodnom dobru a ~ija se voda koristi zavodosnabdevanje

1.3. Da li se prilikom izdavanja informacija ostanju ìvotne sredine kod resornogministarstva primenjuje odgovaraju}icenovnik usluga?

1.4. Koji su elementi prava potro{a~a nainformisanje?

2. UÊ[]E JAVNOSTI U DONO[ENJU ODLUKAVEZANIH ZA @IVOTNU SREDINU2.1. Primer procedure u~e{}a javnosti u slu~aju

izgradnje auto- puta kao objekta za koji jeneophodna izrada analize uticaja na ìvotnusredinu

2.2. Procedura u~e{}a javnosti u postupkupripreme odre|enih zakonskih projekata zausvajanje

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

6

2.3. Procedura u~e{}a javnosti u postupkuizrade i usvajanja urbanisti~kog plana 252.4. Procedura u~e{}a javnosti u slu~aju

izgradnje ribogojili{ta u za{ti}enomprirodnom dobru 26

2.5. Na koji na~in potro{a~i mogu u~estvovati uprocesu dono{enja odluka koje su od

interesa za njih? 273. PRISTUP PRAVOSU\U 27

3.1. Za{tita prava zainteresovane javnosti uslu~aju nepo{tovanja procedure u~e{}a

javnosti prilikom izrade analize uticaja naìvotnu sredinu 27

3.2. Primer ostvarenja prava na naknadu {tetezbog pomora ribe prouzrokovanog

ispiranjem prskalica za posipanje korovatotal herbicidima. (Upravlja~ nad ribarskim

podru~jem protiv zaga|iva~a) 283.3. Primer za{tite od zaga|enja vazduha

imisijom dima iz dimnjaka pekarskogpreduze}a 28

3.4. Primer za{tite u slu~aju zaga|enja bukomod strane privatnog preduzetnika 29

3.5. Mogu}nost pravne za{tite u slu~ajuzaga|enja bukom koje poti~e od preduze}a

ili drugog pravnog lica 303.6. Primer mogu}e primene Zakona o za{titi

ìvotne sredine u slu~aju kada je odbijen zahtevda se izdaju informacije o privrednim

aktivnostima u za{ti}enom prirodnom dobru 303.7. Primer naknade {tete prouzrokovane

nezakonitim ribolovom 313.8. U slu~aju povrede prava potro{a~a, koje sve

vrste pravne za{tite postoje i koji je postupakza svaku od vrsta pravne za{tite? 31

ANEKSI 32

ANEKS I 32Spisak nadle`nih intitucija 32

ANEKS II 34Korisne adrese i kontakti 34

ANEKS III 35Lista korisnih publikacija 35

ANEKS IV 36Spisak zemalja koje su potpisale ili ratifikovale

Arhusku konvenciju 36

ANEKS V 38Primer forme pismenog zahteva za informacijom 38

ANEKS VI 40Zahtev za izdavanje informacije

(pozitivna praksa Srbije) 40

MALI EKOLO[KI RE^NIK 43

2.3. Procedura u~e{}a javnosti u postupkuizrade i usvajanja urbanisti~kog plana

2.4. Procedura u~e{}a javnosti u slu~ajuizgradnje ribogojili{ta u za{ti}enomprirodnom dobru

2.5. Na koji na~in potro{a~i mogu u~estvovati uprocesu dono{enja odluka koje su odinteresa za njih?

3. PRISTUP PRAVOSU\U3.1. Za{tita prava zainteresovane javnosti u

slu~aju nepo{tovanja procedure u~e{}ajavnosti prilikom izrade analize uticaja naìvotnu sredinu

3.2. Primer ostvarenja prava na naknadu {tetezbog pomora ribe prouzrokovanogispiranjem prskalica za posipanje korovatotal herbicidima. (Upravlja~ nad ribarskimpodru~jem protiv zaga|iva~a)

3.3. Primer za{tite od zaga|enja vazduhaimisijom dima iz dimnjaka pekarskogpreduze}a

3.4. Primer za{tite u slu~aju zaga|enja bukomod strane privatnog preduzetnika

3.5. Mogu}nost pravne za{tite u slu~ajuzaga|enja bukom koje poti~e od preduze}aili drugog pravnog lica

3.6. Primer mogu}e primene Zakona o za{titiìvotne sredine u slu~aju kada je odbijenzahtev da se izdaju informacije o privrednimaktivnostima u za{ti}enom prirodnom dobru

3.7. Primer naknade {tete prouzrokovanenezakonitim ribolovom

3.8. U slu~aju povrede prava potro{a~a, koje svevrste pravne za{tite postoje i koji je postupakza svaku od vrsta pravne za{tite?

ANEKSI

ANEKS ISpisak nadle`nih intitucija

ANEKS IIKorisne adrese i kontakti

ANEKS IIILista korisnih publikacija

ANEKS IVSpisak zemalja koje su potpisale ili ratifikovaleArhusku konvenciju

ANEKS VPrimer forme pismenog zahteva za informacijom

ANEKS VIZahtev za izdavanje informacije(pozitivna praksa Srbije)

MALI EKOLO[KI RE^NIK

Medija centar Beograd

7

PREDGOVOR

„Arhuska konvencija je najambiciozniji poduhvat u smislu demo-kratizacije na polju ̀ ivotne sredine, pokrenut pod pokroviteljstvomUjedinjenih Nacija. Njeno usvajanje je bilo ogroman korak napredu razvoju me|unarodnog prava… Pristupiv{i principima Arhuskekonvencije… dràve Isto~ne Evrope i Centralne Azije… jasno poka-zuju da prava na polju ìvotne sredine nisu rezervisana, kao luk-suz, samo za bogate dràve… Moramo iskoristiti Svetski samit oodrìvom razvoju, slede}e godine, da oja~amo na{ pristup pravuna polju ìvotne sredine - ne samo u Evropi ve} u celom svetu.“

Kofi Anan Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija

„Kao Evropski komesar za za{titu ìvotne okoline… objavljujem dasu principi Arhuske konvencije primenjivi i u teoriji i u praksi u ce-loj zajednici Evropske Unije. Mnogo vremena je potrebno da sepromene navike gra|ana, administracije, lokalnih vlasti i organiza-cija koje se bave za{titom ìvotne sredine. Ako na{e evropsko dru-{tvo èli da ostane otvoreno, potrebno je da principi Arhuske kon-vencije postanu svakodnevni deo politike za{tite ìvotne sredine.“

Margot Valstrom Evropski komesar za

za{titu ìvotne sredine, Evropska Komisija

„Drago mi je da Arhuska konvencija stupa na snagu. Iako SR Ju-goslavija nije potpisala niti pristupila Konvenciji, nova politika za-{tite ìvotne sredine Srbije teì da integri{e Arhusko „mi{ljenje“ uraspored izgradnje novog sistema za{tite ìvotne sredine i prirod-nih resursa… O~ekujemo da }e bar minimum standarda koje odre-|uje Arhuska konvencija biti prihva}eno u celom regionu.“

An|elka Mihajlov Ministar za za{titu prirodnih

bogatstava i ìvotne sredine Republike Srbije


8


9

Uvod

Priru~nik „Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije“ jepripremljen u okviru projekta „Podr{ka razvoju strategija za pri-menu Arhuske konvencije u zemljama Jugoisto~ne Evrope“. Ovajprojekat se odvija u sedam zemalja regiona: Hrvatskoj, Bosni iHercegovini, Makedoniji, Albaniji, Rununiji, Bugarskoj i Srbiji i Cr-noj Gori - u saradnji sa ministarstvima ìvotne sredine zemaljaobuhva}enih projektom, nevladinim organizacijama koje se baveovom problematikom i svim ostalim u~esnicima u za{titi ìvotnesredine. Projekat finansira Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevi-ne Holandije, a implementira ga Regionalni Centar za ìvotnu sre-dinu za Centralnu i Isto~nu Evropu.

1. Cilj i namena priru~nikaVe}ina zemalja regiona je potpisala ili ratifikovala Arhusku kon-venciju o dostupnosti informacija, u~e{}u javnosti u dono{enju od-luka i dostupnosti pravosu|a u vezi sa pitanjima koja se ti~u ìvo-tne sredine. Iako je na{a zemlja jedna od retkih koja jo{ uvek nijepotipisala niti ratifikovala konvenciju, ova ~injenica ne umanjujenjen zna~aj za nas. Pre svega, ve} ~etiri godine se na nacionalnomplanu odvijaju aktivnosti koje imaju za cilj stvaranje pravnog i in-stitucionalnog okvira za primenu Arhuske konvencije (za razlikuod nekih dràva u okruènju ili pojedinih dràva Isto~ne Evrope izemalja biv{eg Sovjetskog saveza koje su ratifikovale konvenciju,bez prethodno stvorenih osnovnih uslova za njenu primenu). Sadruge strane, imaju}i u vidu tendencije u me|unarodno pravnojza{titi ìvotne sredine, kao i aktuelne me|unarodne procese sa-svim je izvesno da }e i na{a zemlja u dogledno vreme ratifikovatiKonvenciju.Priru~nik je namenjen pre svega nevladinim organizacijama koje

se bave za{titom ìvotne sredine i naj{iroj javnosti, ali svakakomoè biti koristan i predstavnicima vladinog i privrednog sektora.Dva su osnovna cilja ovog priru~nika:

· da upozna predstavnike nevladinih organizacija i naj{ire jav-nosti sa osnovnim na~elima Arhuske konvencije, njenim istori-jatom, trenutnim statusom na me|unarodnom nivou i u Srbiji,kao i sa o~ekivanim daljim aktivnostima u cilju ratifikacije isprovo|enja Arhuske konvencije u na{oj zemlji.

· da pomogne nevladinim organizacijama i gra|anima da prepo-znaju prednosti koje Arhuska konvencija donosi, te da im, krozvrlo prakti~ne primere u formi pitanja i odgovora omogu}i dalak{e ostvaruju svoja prava prema pozitivnom zakonodavstvuRepublike Srbije, ali i da im ukaè na mogu}nosti koje u kon-kretnim slu~ajevima predvi|a Konvencija i na taj na~in pripre-mi ~itaoce za aktivno u~e{}e u njenom sprovo|enju.


10

2. Kako koristiti pruru~nik?Priru~nik je izra|en u formi praktikuma, koji uz op{ta pitanja i ak-tuelnosti vezane za Arhusku konvenciju poku{ava da ~itaocu nanajjednostavniji na~in pribliì ovu materiju.U uvodnom delu daje se kratak istorijat Arhuske konvencije, njentrenutni status na me|unarodnom planu i u na{oj zemlji, kao i po-ja{njenja osnovnih pojmova i definicija onako kako ih defini{e Ar-huska konvencija. Poseban odeljak u priru~niku posve}en je zna-~aju Arhuske konvencije za nevladine organizacije. U prakti~nom delu, priru~nik daje odgovore na neka od pitanja sakojima se nevladine organizacije i gra|ani ~esto susre}u ili bi mo-gli da se susretnu u svakodnevnom ìvotu. Pitanja su selektovanana osnovu predloga samih nevladinih organizacija ili na osnovuiskustava do kojih smo do{li tokom realizacije projekata vezanihza Arhusku konvenciju.Jedan od ciljeva priru~nika svakako je i upoznavanje javnosti sanajzna~ajnijim dràvnim institucijama za sprovo|enje Arhuskekonvencije. Obzirom na „{irinu“ Konvencije u prilogu priru~nikadata je lista institucija koje su od ve}eg zna~aja za pitanja koja re-guli{e konvencija, pre svega pitanja dostupnosti informacija saadresama i kontaktima tih institucija. Tako|e, u prilogu se daju ne-ke korisne adrese i kontakti na kojima se mogu prona}i informaci-je o Arhuskoj konvenciji, liste zemalja koje su potpisale i ratifiko-vale Konvenciju. U prilogu su dati i model formulara koji se u ne-kim zemljama koristi za zahtev za informacijom od zna~aja za ì-votnu sredinu, i predlog mogu}eg formulara iste namene koji je uskladu sa na{im vaè}im zakonodavstvom. Ovo stoga {to proce-dura zahteva za informacijama ovog tipa kod nas jo{ uvek nije si-stematizovana na adekvatan na~in, a uvo|enje posebnih formula-ra je jedan od mogu}ih na~ina za re{avanje ovog problema.


11

I DEO

1. Konvencija iz Arhusa

1.1. Arhuska Konvencija u Srbiji

Arhuska konvencija o dostupnosti informacija, u~e{}u javnosti udono{enju odluka i dostupnosti pravosu|a u vezi sa pitanjima ko-ja se ti~u ìvotne sredine usvojena je 25. juna 1998. godine na ~e-tvrtoj ministarskoj konferenciji „@ivotna sredina za Evropu“ odr-ànoj u Danskom gradu Arhusu, pod pokroviteljstvom Ekonomskekomisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UN / ECE). Tada je Kon-venciju potpisalo 35 dràva i Evropska zajednica a u narednomperiodu predvi|enom za potpisivanje jo{ 4 dràve. U skladu sa~lanom 20 Konvencija je stupila na snagu 30. oktobra 2001. godi-ne. Prvi sastanak ~lanica Arhuske konvencije odràn je u oktobru2002. godine u italijanskom gradu Luki ( Lucca). Danas konvenci-ja ima 25 dràva ~lanica.Srbija i Crna Gora nisu ~lanice Arhuske konvencije. Tada{nja SRJugoslavija, zbog poznatih okolnosti vezanih za me|unarodni po-loàj zemlje, nije bila uklju~ena ni u priprmene aktivnosti oko izra-de i usvajanja Konvencije. Ona nije u~estovavala ni na ministarskojkonferenciji na kojoj je Konvencija usvojena i ako su predstavniciNVO iz SR Jugoslavije u~estvovali na ovoj konferenciji.Prve inicijative vezane za Arhusku konvenciju u Srbiji su pokrenu-te 1999. godine posredstvom Regionalnog centra za ìvotnu sredi-nu za Centralnu i Isto~nu Evropu (REC), odnosno REC-ove kance-larije u Beogradu. Od tada do danas realizovan je veliki broj aktiv-nosti usmerenih na stvaranje uslova za ratifikaciju i sprovo|enjeArhuske konvencije u Srbiji.

1.2. Dosada{nji rezultati

Aktivnosti usmerene na ja~anje kapaciteta, kako dràvnog tako iNVO sektora, za sprovo|enje Arhuske konvencije kao i za {irenjeinformacija i podizanje javne svesti o Konvenciji su se ogledale presvega u brojnim seminarima obuke za predstavnike oba sektora,programima finansijske pomo}i NVO, javnim tribinama, sastanci-ma i izdavanjem razli~itih publikacija o Arhuskoj konvenciji.Ciljevi ovih treninga i seminara bili su razli~iti: upoznavanje pred-stavnika ciljnih grupa sa osnovnim odredbama Arhuske konvenci-je, modelima pristupa informacijama i distribucije informacija, mo-delima u~e{}a javnosti, ukazivanja na prednosti koje iz njih proi-zilaze i sl. Tako|e, nekoliko namenskih seminara za predstavnikelokalne samouprave i resornog ministarstva, kao i sli~nih semina-ra za NVO imali su za cilj razvoj osnovnih ve{tina za sprovo|enjeu~e{}a javnosti u procedurama analize uticaja na ìvotnu sredinui strate{ke procene uticaja na ìvotnu sredinu.Rezultati ovih aktivnosti su vidljivi pre svega u smislu op{te upu-}enosti ciljnih grupa u ovu problematiku kao i u osposobljenosti


12

jednog dela dràvnih organa za prakri~no sprovo|enje odredbiArhuske konvencije i pripremljenosti jednog broja nevladinih orga-nizacija za aktivno u~e{}e u ovim procedurama.Uz finansijsku podr{ku REC Kancelarije u Beogradu, 1999. godi-

ne publikovan je prvi informator o Arhuskoj konvencijim zatim2000. godine publikacija „Arhuska konvencija - vodi~ za prakti~-nu upotrebu“ i „Priru~nik za u~e{}e javnosti u odlu~ivanju“. Prvadva izdanja imala su za cilj pre svega informisanje o Arhuskoj kon-venciji i upoznavanje sa njenim osnovnim na~elima, dok je posle-dnji bio namenjen NVO-ima s ciljem da im pomogne da u praksipokre}u inicijative za u~e{}e javnosti u odlu~ivanju. Nakon toga,2001. godine iza{la je publikacija „Pravo na adekvatnu ìvotnusredinu“ kao prva analiza zakonodavstva Republike Srbije, Repu-blike Crne Gore i SR Jugoslavije u odnosu na zahteve Arhuske kon-vencije. U ovoj analizi je dat presek stanja doma}ih propisa upo-re|enih sa standardima iz Arhuske konvencije, s ciljem da se iden-tifikuju nesaglasnosti doma}ih propisa sa standardima iz Arhuskekonvencije i predloè neophodne izmene i dopune kako bi se stvo-rile osnovne pretpostavke za primenu Konvencije. Tako|e, publi-kacija sadrì i prevod teksta Arhuske konvencije na srpski jezik.Sva ova izdanja su se pokazala kao veoma korisno sredstvo infor-misanja, upoznavanja {ire javnosti sa Arhuskom konvencijom ipodizanja javne svesti o Konvenciji i njenim standardima. Ne treba zanemariti ni veliki broj savetovanja, tribina, kampanja isli~nih aktivnosti koje su imale zna~aj za aktuelizaciju pitanja Ar-huske konvencije u Srbiji. Ovakvi skupovi su ~esto bili vrlo korisniu smislu definisanja trenutnog stanja i odre|ivanja i planiranja bu-du}ih aktivnosti vezanih za Arhusku konvenciju. U sklopu Programa obnove ìvotne sredine Jugoisto~ne Evrope(REReP), kao dela Pakta stabilnosti, pokrenut je, polovinom 2001.godine, projekat „Podr{ka razvoju strategija za primenu Arhuskekonvencije“. Na osnovu toga je izra|en opis potreba Srbije i CrneGore (Needs assessment) koji je definisao osnovne zakonodavne,institucionalne i druge potrebe, kako vladinog tako i nevladinogsektora, kao neophodnih pretpostavki za primenu Arhuske kon-vencije.Moè se re}i da su sve navedene aktivnosti doprinele, pre svegaop{toj informisanosti i stvaranju povoljne klime o Arhuskoj ko-nvenciji i podizanju javne svesti, kako o samoj Konvenciji tako i ozna~aju za{tite ìvotne sredine uop{te. Me|utim, neosporno je daje dosada{nji rad na ovom polju u zna~ajnoj meri uticao i na brùi kvalitetniju pripremu dràve za ratifikaciju Arhuske konvenci-je.Tako|e, evidentno je da su se dosada{nji na~in rada i realizova-ne aktivnosti pozitivno odrazile na unapre|enje i osposobljavanjedràvnog sektora i NVO za prakti~no sprovo|enje Arhuske ko-nvencije.

1.3. Dalje aktivnosti

O~ekuje se da bi dràvna zajednica Srbije i Crne Gore mogla rati-fikovati Arhusku konvenciju do kraja teku}e ili po~etkom slede}e


13

godine. U prilog ovoj pretpostavci ide i ~injenica da je Srbija i Cr-na Gora na poslednjoj Panevropskoj Konferenciji „@ivotna sredinaza Evropu“, odrànoj u maju ove godine u Kijevu potpisala proto-kole o Strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu i Protokol o re-gistrima ispu{tanja zaga|uju}ih materija, koji su u bliskoj vezi saArhuskom konvencijom.Na osnovu toga moè se o~ekivati da se dalje aktivnosti na pripre-mi za sprovo|enje Konvencije intenziviraju. One bi u osnovi treba-lo da podrazumevaju dalje usagla{avanje zakonske regulative,stvaranje institucionalnog okvira za sprovo|enje Konvencije, ma-terijalno-tehni~ko opremanje institucija, obuku kadrova i dalji radna podizanju javne svesti o Konvenciji. Za o~ekivati je da }e se je-dan deo tih aktivnosti odvijati u skladu sa preporukama koje sudate u dokumentu „Strategija za primenu Arhuske konvencije u Sr-biji“, ~ija je izrada u toku.

1.4. Me|unarodni zna~aj Arhuske konvencije

U pogledu me|unarodnog zna~aja Arhuske konvencije, moramose osvrnuti na {iri kontekst, aktuelnosti i tendencije u me|unaro-dno pravnoj za{titi ìvotne sredine, njeno mesto u „sistemu“ me-|unarodno pravne za{tite ìvotne sredine na regionalnom i {iremplanu, njene ciljeve i op{te obaveze strana ugovornica Konvencije.Dva su osnovna me|unarodna procesa ~iji su rezultati ugra|eni uodredbe Arhuske konvencije. Najpre, to je proces izgradnje me|u-narodno pravnih normi u oblasti ìvotne sredine univerzalnog ka-raktera i od zna~aja za sve dràve sveta i drugo, regionalne aktiv-nosti me|u kojima posebno mesto pripada procesu „@ivotna sre-dina za Evropu“. U prvom slu~aju se radi o aktivnostima koje se odvijaju u okvirume|unarodnih organizacija univerzalnog karaktera me|u kojimanajistaknutije mesto pripada Ujedinjenim nacijama i razli~itim or-ganizacijama i telima u okviru sistema Ujedinjenih nacija. Rezultatpomenutih aktivnosti posebno je vidljiv po velikom broju me|una-rodnih ugovora u oblasti ìvotne sredine univerzalnog karakterazaklju~enih pod njihovim okriljem i uz njihovo aktivno u~e{}e. To-me treba dodati i me|unarodnopravne dokumente u drugim obla-stima a pre svega u oblasti ljudskih prava, odnosno razvoj i dostig-nu}a koji u ovoj oblasti imaju, ili mogu imati, na tuma~enje odre-dbi Arhuske konvencije. Ovde najzna~ajnije mesto pripada Univer-zalnoj deklaraciji o ljudskim pravima (1948), Me|unarodnom pak-tu o gra|anskim i politi~kim pravima (1966) i Me|unarodnom pak-tu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966). [to se ti~e regionalnih aktivnosti u oblasti ìvotne sredine neo-phodno je voditi ra~una o njihovim specifi~nostima. U evropskomregionu nekoliko me|unarodnih organizacija ima vode}u ulogu uoblasti ìvotne sredine. Pored Evropske unije, Saveta Evrope,Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i Organizacije zaevropsku bezbednost i saradnju, kao najzna~jnijih, posebno mestopripada Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija za Evropu, kao


14

jednoj od pet regionalnih komisija Ujedinjenih nacija. Procesom„@ivotna sredina za Evropu“, koji se odvija u okviru Ekonomskekomisije UN za Evropu, obuhva}eno je ukupno 55 dràva zapad-ne, isto~ne i centralne Evrope, SAD, Kanada, Izrael, dràve Cen-tralne Azije i kavkaskog dela biv{eg Sovjetskog Saveza. Do sada suodràne ~etiri ministarske konferencije. Na tre}oj ministarskoj konferenciji „@ivotna sredina za Evropu“,odrànoj u Sofiji usvojene su „Sofijske inicijative“ - dokument ko-ji defini{e prioritetne teme zemalja Centralne i Isto~ne Evrope uoblasti ìvotne sredine (kvalitet lokalnog vazduha, ekonomski in-strumenti za primenu politike za{tite ìvotne sredine, biolo{ka ra-znovrsnost i u~e{}e javnosti u procesu odlu~ivanja).U~esnici tre}e konferencije „@ivotna sredina za Evropu“ izrazilisu, izme|u ostalog, i potrebu za pove}anjem u~e{}a javnosti u pi-tanjima koja se ti~u ìvotne sredine. Imaju}i u vidu Princip 10 De-klaracije o ìvotnoj sredini i razvoju usvojene na „Zemaljskoj kon-ferenciji“ UNCD odrànoj 1992. godine u Rio de @aneiru (Brazil),pripremili su „Smernice za pristup informacijama o ìvotnoj sredi-ni i u~e{}u javnosti u dono{enju odluka o pitanjima koja se ti~u ì-votne sredine“. Prate}i obavezu preuzetu u Sofiji, pod pokroviteljstvom Eko-nomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, po~eli su pregovo-ri kako bi se Smernice na~injene u Sofiji preto~ile u legalni me|u-narodni pravni mehanizam. Pregovori su po~eli u junu 1996., a za-vr{eni u martu 1998. Kao rezultat ovih pregovora nastala je Arhu-ska konvencija, me|unarodni pravni instrument, potpisana na ~e-tvrtoj konferenciji „@ivotna sredina za Evropu“ odrànoj u dan-skom gradu Arhusu.Po prvi put u ovakvim pregovorima su u~estvovale i nevladine or-ganizacije, zatim Regionalni centar za ìvotnu sredinu za Central-nu i Isto~nu Evropu i druge me|unarodne organizacije koje su da-le zna~ajan doprinos celokupnom procesu pripreme i usvajanjaKonvencije. Imaju}i u vidu sve navedeno, moè se re}i da Arhuska konvencijapredstavlja novu kategoriju me|unarodnih ugovora, pa na osnovutoga treba ocenjivati i njen me|unarodni zna~aj. Najpre, Arhuskakonvencija je jedan od novijih me|unarodno pravnih vi{estranihinstrumenata u oblasti ìvotne sredine. Ona, za razliku od drugihme|unarodnih ugovora koji uglavnom utvr|uju me|usobne oba-veze i prava strana ugovornica, najve}im delom formuli{e obave-ze i prava strana ugovornica prema javnosti . Sa druge strane u Arhuskoj konvenciji se po prvi put pravo svakeosobe „da ìvi u ìvotnoj sredini koja odgovara njenom zdravlju iblagostanju“ postavlja u korpus osnovnih ljudskih prava.

1.5. Trenutni status Arhuske konvencije

Arhuska konvencija je stupila na snagu 30. oktobra 2001. godine.Da bi Konvencija stupila na snagu, bilo je potrebno da pro|e de-vedeset dana od deponovanja {esnaestog ratifikacionog instru-


15

menta. Trenutno, Konvenciju je potpisalo: 45 zemalja, a 25 je de-ponovalo instrument ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristu-panja ~ime su se obavezale odredbama Konvencije.

1.6. Zna~aj Arhuske konvencije za nevladineorganizacije

Nevladine organizacije su od samog po~etka bile uklju~ene u pre-govore koji su prethodili usvajanju Arhuske konvencije. Na ovajna~in, tre}i sektor je prihva}en kao partner u procesu kreiranja irazvoja politike za{tite ìvotne sredine.Osnovni beneficijar Arhuske konvencije je „javnost“, odnosno gra-|anin kao pojedinac ili udruèn u razli~ite forme udruìvanja. Ar-huska konvencija precizno defini{e termin „zainteresovana jav-nost“ s tim {to se nevladine organizacije koje se bave pitanjima ì-votne sredine, a prema nacionalnom zakonodavstvu ispunjavajuuslove za to, automatski smatraju zainteresovanom javno{}u. Sa-mim tim Arhuska konvencija postavlja nevladine organizacije uprivilegovan poloàj. Konvencija obavezuje dràve ~lanice da u~i-ne dostupnim informacije od zna~aja za ìvotnu sredinu, omogu-}i predstavnicima javnosti da u~estvuju u dono{enju odluka iobezbedi im adekvatnu pravnu za{titu u slu~aju nepo{tovanja ovihprava.I bez ulaska u detaljnije razmatranje odredbi Konvencije, moè sezaklju~iti da ona teì ukidanju dràvnog monopola sa oblasti ì-votne sredine tako {to gra|anima i nevladinim organizacijamaomogu}uje pristup informacijama i aktivno u~e{}e u razli~itimprocedurama od zna~aja za ìvotnu sredinu i time ih dovodi u po-ziciju partnera u ovim procesima.

1.7. Prava ~oveka i Arhuska konvencija

Fundamentalno pitanje koje Arhuska konvencija reguli{e jeste pi-tanje prava ~oveka na adekvatnu ìvotnu sredinu, dakle prava ~o-veka da ìvi u sredini koja obezbe|uje zdravlje i dobrobit i tako|eobavezuje da se takva ìvotna sredina ~uva i unapre|uje u intere-su sada{njih i budu}ih generacija. Konvencija ovo bazi~no pravonadgra|uje pravom gra|ana na pristup informacijama, na u~e{}eu dono{enju odluka i za{titom pred nadle`nim dràvnim organimaa pre svega pred organima uprave i pravosu|a. Tako se kreirajunova prava ~oveka vezana za ìvotnu sredinu i ako ona po sebi inisu novina. Ta~nije, to su op{ta ljudska prava (pravo na informi-sanost, pravo na u~e{}e u odlu~ivanju, pravo na sudsku za{titu)koja su odavno na{la mesto u najva`nijim me|unarodnim doku-mentima u oblasti ljudskih prava. Novina je {to se ona ovom prili-kom vezuju za ìvotnu sredinu.


16

1.8. Osnovni pojmovi i definicije

Konvencija defini{e ~itav niz pojmova koji imaju zna~aj za ostva-rivanje standarda koji su postavljeni.

Pojam javna vlast podrazumeva:a) dràvnu upravu na svim teritorijalno administrativnim nivoima;b) fizi~ka ili pravna lica na koja su preneta javna ovla{}enja u skla-

du sa nacionalnim zakonodavstvom, uklju~uju}i posebne du-`nosti, aktivnosti ili usluge koje se ti~u ìvotne sredine;

c) svako drugo fizi~ko ili pravno lice koje ima javne odgovornostiili funkcije, ili pruà javne usluge u vezi sa ìvotnom sredinom isl., osim dràvnih organa i tela zakonodavne i sudske vlasti.

„Informacija koja se ti~e ìvotne sredine“ zna~i bilo koju in-formaciju u pisanoj, vizuelnoj, zvu~noj, elektronskoj ili bilo kojojdrugoj materijalnoj formi o: a) stanju elemenata ìvotne sredine, kao {to su vazduh i atmosfe-

ra, voda, tlo, zemlji{te, predeli i prirodni kompleksi, biolo{ki di-verzitet i njegove komponente, uklju~uju}i geneti~ki modifiko-vane organizme kao i o interakciji izme|u ovih elemenata;

b) faktorima kao {to su supstance, energija, buka i zra~enje i o ak-tivnostima ili merama, uklju~uju}i upravne mere, o sporazumi-ma u vezi sa pitanjima koja se ti~u ìvotne sredine, o politici,zakonskim aktima, planovima i programima koji uti~u ili }e ve-rovatno uticati na elemente ìvotne sredine u okvirima gore na-vedenog podstava a) i o cost - benefit analizama i drugim eko-nomskim analizama i pretpostavkama kori{}enim u dono{enjuodluka koje se ti~u ìvotne sredine;

c) stanju zdravlja i bezbednosti ljudi, uslovima ìvota ljudi, kultur-nim spomenicima i gra|evinama, ukoliko na njih uti~e ili moèda uti~e stanje elemenata ìvotne sredine ili ukoliko na njih de-luju ovi elementi, faktori, aktivnosti ili mere na koje se odnosigore navedeni podstav b);

„Javnost“ zna~i jedno ili vi{e fizi~kih ili pravnih lica i, u skladu snacionalnim zakonodavstvom ili praksom, njihova udruènja, or-ganizacije ili grupe;

„Zainteresovana javnost“ zna~i javnost koja je ugroèna ili }everovatno biti ugroèna ili ima interes u dono{enju odluka koje seti~u ìvotne sredine.Nevladine organizacije koje promovi{u za{titu ìvotne sredine ikoje zadovoljavaju uslove propisane nacionalnim zakonodav-stvom bi}e smatrane zainteresovanim u smislu prethodne definici-je te pred organima javnih vlasti ne moraju dokazivati svojstvo za-interesovanog lica.


17

II DEO

1. TRI „STUBA“ ARHUSKE KONVENCIJE

1.1. Pravo na informaciju o ìvotnoj sredini

Pravo na informaciju o ìvotnoj sedini konvencija ra{~lanjuje nadva prava: pasivno i aktivno pravo na informaciju, pri ~emu prvopodrazumeva obavezu vlasti da odgovaraju}im sredstvima infor-misanja javnosti obezbedi blagovremenu i istinitu informaciju o ì-votnoj sredini i pojavama i aktivnostima koje mogu imati uticaj nakvalitet ìvotne sredine, zdravlje ljudi i ìvotinja. Drugi aspekt pra-va na informaciju predstavlja obaveza vlasti da odgovori na zah-tev zainteresovane javnosti u situaciji kada ova zahteva informa-cije o ìvotnoj sredini. Postoje dve grupe razloga zbog kojih zahtev za izdavanjem infor-macije moè biti odbijen i ovi razlozi su op{teg i posebnog karak-tera. Prva grupa se ti~e formalnih nedostataka zahteva (nerazum-nost, uop{tenost i sl.) ili ~injenice da organ vlasti ne poseduje ta-kvu informaciju. U drugu grupu spadaju one situacije kada bi ob-javljivanje informacije negativno uticalo na: poverljivost rada dr-àvnih organa u slu~aju kada je poverljivost predvi|ena odredba-ma nacionalnog zakona, me|unarodne odnose, nacionalnu odbra-nu ili javnu bezbednost, objektivnost rada pravosudnih organa,pravo lica na po{teno su|enje ili mogu}nost javne vlasti da spro-vede krivi~nu ili disciplinsku istragu, poverljivost komercijalnih iindustrijskih informacija, u slu~ajevima kada je poverljivost pred-vi|ena odredbama zakona, u cilju za{tite legitimnog ekonomskoginteresa, izuzev kada se radi o informacijama koje se ti~u emisijazna~ajnih za za{titu ìvotne sredine, kada }e takve informacije bi-ti objavljene, prava intelektualne svojine, poverljivost li~nih poda-taka, odnosno dosijea, koji se odnose na fizi~ko lice, kada to licenije dalo pristanak za otkrivanje informacija javnosti, u slu~ajevi-ma kada je takva poverljivost predvi|ena odredbama nacionalnogzakona, interese tre}e strane koja obezbe|uje informacije, kadaona nije imala, ili nije mogla biti stavljena pod zakonsku obavezudavanja informacija, u slu~ajevima kada ta strana ne da pristanakna objavljivanje informacije ili ìvotnu sredinu na koju se informa-cije odnose, kao {to je slu~aj sa podru~jima razmnoàvanja retkihvrsta.Navedeni osnovi za odbijanje zahteva moraju se tuma~iti na re-striktivan na~in, uzimaju}i u obzir interes javnosti za objavljivanjeinformacija i uzimaju}i u obzir da li se traène informacije odnosena emisije u ìvotnu sredinu.

1.2. U~e{}e javnosti u dono{enju odluka odzna~aja za ìvotnu sredinu

Poglavljem o u~e{}u javnosti, Konvencija name}e obavezu javnimvlastima da unutra{njim propisima predvide mogu}nosti uklju~i-vanja javnosti u postupke u kojima se donose odluke koje su od


18

zna~aja za ìvotnu sredinu. Mogu}e je je uo~iti {est posebnih gru-pa na koje se odnose odre|ena pravila o u~e{}u javnosti u dono-{enju odluka. To su:a) u~e{}e javnosti u dono{enju odluka kada su u pitanju posebne

aktivnosti koje Arhuska konvencija u svom Aneksu I relativnoprecizno nabraja;

b) u~e{}e javnosti u dono{enju odluka o aktivnostima koje nisunavedene Aneksu I uz Konvenciju ali na koje se mogu primenji-vati pravila Konvencije;

c) u~e{}e javnosti u dono{enju odluka kada se radi o aktivnostimakoje se ponovo razmatraju ili menjaju;

d) u~e{}e javnosti u dono{enju odluka o tome da li da se odobrinamerno ispu{tanje geneti~ki modifikovanih organizama u ì-votnu sredinu;

e) u~e{}e javnosti u izradi planova, programa i politika koje se ti-~u ìvotne sredine i

f) u~e{}e javnosti u toku pripreme izvr{nih propisa i/ili op{te pri-menjivih pravno obavezuju}ih normativnih instrumenata.

Posebno je sa aspekta u~estalosti u pravnom ìvotu zna~ajno u~e-{}e javnosti u procedurama izrade analize uticaja na ìvotnu sre-dinu i u postupku izdavanja ekolo{kih dozvola.

1.3. Za{tita prava pred organima uprave ipravosudnom organima

Ovde se pre svega insistira na davanju garancija javnosti u pogle-du prava na preispitivanje odluka koje se odnose na dostupnostinformacija. U tom cilju omogu}je se svakome, ~ji su interesi iliprava povre|eni, pravo na pravnu za{itu pred sudom ili drugimnepristrasnim telom. Konvencija, nadalje, name}e stranama oba-vezu da u~ine da sve odluke koje se donesu u ovakvoj proceduribudu obavezuju}e za vlast te da takvi akti po svojoj formi budusnabdeveni, izme|u ostalog, obrazloènjem kao obaveznim ele-mentom forme u slu~ajevima kada je odluka nepovoljna po zain-teresovanu javnost.Za{titom prava na u~e{}e u procedurama dono{enja odluka kojese odnose na ìvotnu sredinu se obezbe|uje dostupnost pravosu-|a kroz mogu}nost procesnog i materijalnog preispitivanja odlukaorgana vlasti - naro~ito u okviru sprovedenih procedura u~e{}ajavnosti kod procene uticaja na ìvotnu sredinu, u~e{}a u izradiplanova, programa i politika ìvotne sredine te u pripremi izvr{nihpropisa kojima se ure|uje materija ìvotne sredine i sl.Arhuska konvencija obavezuje vlasti na po{tovanje predvi|enihprocedura i u svim drugim situacijama predvi|enim unutra{njimpravom, kada se radi o za{titi prava koja ulaze u korpus prava ì-votne sredine.


19

2. Arhuska konvencija i doma}i propisi

Povelja o ljudskim i manjinskim pravima Dràvne zajednice SCGpravo na dostupnost informacija o ìvotnoj sredini, po prvi put uustavnoj istoriji, ugra|uje u korpus osnovnih ljudskih prava. Isto-vremeno, Ustavna povelja Dràvne zajednice SCG jasno daje pri-mat me|unarodnom pravu i time defini{e i svoj stav prema op{teusvojenim me|unarodnim principima i me|unarodnim ugovorima.Iz toga se moè izvesti zaklju~ak o neophodnosti ugradnje stan-darda Arhuske konvencije u pravni sistem Srbije i Crne Gore, po-gotovo zbog ~injenice da je Arhuska konvencija jedna od onih me-|unarodnih ugovora ~ije je usvajanje i primena uslov za pridruè-nje zemlje EU.

2.1. Stanje vaè}eg zakonodavstva

Dosada{nje analize ukazuju na postojanje odre|enog broja za-konskih i podzakonskih akata koji u sebi sadrè odredbe koje su uskladu sa pojedinim zahtevima sadrànim u Konvenciji. Naro~itose to odnosi na oblast informisanja o ìvotnoj sredini kao i posto-janje velikog broja sektorskih zakona koji pojedinim odredbamasankcioni{u pona{anja i radnje uperene protiv ìvotne sredine izdravlja. U segmentu pristupa upravi i pravosu|u, tako|e, doma-}i propisi sadrè ve}i broj re{enja koja su u skladu sa standardimaKonvencije. Nasuprot tome, stoje i zna~ajni nedostaci. Najve}i seuo~avaju u delu u~e{}a javnosti. Osim u delu urbanisti~kog plani-ranja, propisi ne nude mogu}nost uklju~ivanja javnosti u procedu-re dono{enja odluka o ìvotnoj sredini, {to je posebno zna~ajnoprilikom izrade analiza uticaja na ìvotnu srednu i izdavanja eko-lo{kih dozvola. Status nevladinih organizacija koje se bave za{ti-tom ìvotne sredine, nije ure|en na na~in kako to ure|uje Konven-cija {to ima negativne posledice na mogu}nost za{tite prava predorganima uprave i pravosu|a. Informacioni sistem ìvotne sredi-ne, predvi|en zakonom, nije formiran. Posledica ovakvog stanjajeste slabo informisana i demotivisana javnost i veoma oskudnapravna praksa u oblasti za{tite „ekolo{kih“ prava.

2.2. Va`niji predlozi zakonskih propisa

U poslednje vreme se ~ine odre|eni napori da se doma}e zakono-davstvo unapredi i pribliì evropskim uzorima. U postupku izradeili usvajanja se nalazi ve}i broj, za ìvotnu sredinu, zna~ajnih za-konskih akata. Po zna~aju se izdvaja Predlog zakona o sistemu za-{tite ìvotne sredine, koji informisanju i u~e{}u javnosti posve}ujeposebno poglavlje, stvaraju}i osnov za dalju dogradnju i unapre-|enje niè legislative. I drugi zakonski predlozi kao {to su: Predlogzakona o dostupnosti informacija od javnog zna~aja, Predlog za-kona o narodnom advokatu, Predlog zakona o udruènjima gra|a-na, radne verzije Pravilnika o izradi analize uticaja na ìvotnu sre-dinu i Pravilnika o integralnom spre~avanju i kontroli zaga|enja(uvo|enje sistema ekolo{kih dozvola) i sl., zasluùju pa`nju jer u


20

odre|enoj meri reguli{u pitanja koja su od zna~aja za dostupnostinformacija o ìvotnoj sredini, u~e{}e javnosti u postupcima u ko-jima se donose odluke od zna~aja za ìvotnu sredinu kao i za{tituprava pred upravom i organima pravosu|a.


21

III DEO

PRIMERI PRAKTI~NE PRIMENE ODREDBI

ARHUSKE KONVENCIJE

1. Pravo na pristup informacijama

1.1. Kako ostvariti pravo na informaciju o stanju postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda fabrike ~ije se otpadnevode izlivaju u obli`nju reku?

Zakon daje mogu}nosti svakom ko ima na zakonu zasnovan inte-res da od nadle`nih pravnih odnosno fizi~kih lica zahteva informa-cije koje se odnose na stanje i pojave od zna~aja za ìvotnu sred-nu, zdravlje ljudi ili ìvotinja. Podatke o stanju ispravnosti postro-jenja za pre~i{}avanje voda zato pre svega treba zahtevati od od-govornog lica u preduze}u, pismenim putem, preporu~enim pi-smom ili predajom u prijemnu kancelariju sa zahtevom da se izdapotvrda o prijemu zahteva.U slu~aju da se na zahtev ne odgovori u primerenom roku, kakvimse moè smatrati rok od 30 dana predvi|en Zakonom o op{temupravnom postupku, ili da je sadràj odgovora nezadovoljavaju}i,stranka se moè obratiti nadle`nom inspektoru za vodoprivredu,gra|evinarstvo ili op{tinskom ekolo{kom inspektoru, sa zahtevomda se ispita stanje postrojenja ili kvalitet otpadnih voda koje iz po-strojenja izlaze u slobodne vodotoke.Kona~no, u slu~aju odbijanja davanja informacija ili prikrivanjapravih informacija o stanju postrojenja na raspolaganju je i krivi~-no pravna za{tita predvi|ena Zakonom o za{titi ìvotne sredine. Navedene mogu}nosti za{tite u na~elu su saglasne odredbama Ar-huske konvencije, s tim {to treba imati u vidu i dopunske standar-de u pogledu cene postupka, u ~emu doma}a praksa nije unifici-rana.

1.2. Informisanje javnosti u slu~aju akcidentaizazvanog izlivanjem {tetnih materija ureku ~iji se vodotok nalazi u za{ti}enomprirodnom dobru a ~ija se voda koristiza vodosnabdevanje.

Javno preduze}e odnosno druga organizacija koja je staralac u za-{ti}enom prirodnom dobru, obavezna je da vr{i periodi~nu kontro-lu kvaliteta vode na teritoriji za{ti}enog dobra. Informacije o kva-


22

litetu vode dobijaju se od ovla{}enih laboratorija i dostupne su jav-nosti. Stoga je Staralac u za{ti}enom prirodnom dobru ovla{}en dainformacije ovla{}ene organizacije javno objavljuje. U slu~aju ak-cidenta, Staralac, na osnovu rezultata ovla{}ene laboratorije oba-ve{tava lokalni Centar za obave{tavanje ili sli~an organ na lokal-nom nivou, javno preduze}e za vodosnabdevanje ~iji je vodoza-hvat ugroèn akcidentom, op{tinski organ uprave zaduèn za ko-munalne poslove i ìvotnu sredinu kao i nadle`ne inspekcijske or-gane. Va`no je naglasiti da se podaci o kvalitetu vode za pi}e kaoi vode koja je izvori{te vodosnabdevanja ne mogu smatrati pover-ljivim te su svi navedeni subjekti obavezni da takve podatke, po-sebno u slu~aju akcidenta, bez odlaganja saop{te javnosti. Javnopreduze}e za vodosnabdevanje, po osnovu zakonske obaveze ta-ko|e redovno meri kvalitet vode koja se koristi za vodosnabdeva-nje, tako da sve navedeno vaì i za ova pravna lica.Skrivanje odn. prikrivanje ovakvih informacija od javnosti povla~ikrivi~nu odgovornost odgovornih lica a po Zakonu o za{titi ìvot-ne sredine.U ovom slu~aju radi se o primeni odredbi Arhuske konvencije ko-je se odnose na tzv. pasivno pravo javnosti na informisanje, dakleobavezu lokalnih vlasti, javnih preduze}a i sli~nih organa i organi-zacija da i bez konkretnog zahteva blagovremeno obaveste javnosto pojavama koje su od zna~aja za ìvotnu sredinu, ìvot i zdravljeljudi.

1.3. Da li se prilikom izdavanja informacija o stanju ìvotne sredine kod resornog ministarstva primenjuje odgovaraju}i cenovnik usluga?

Osnovni propis koji ure|uje materiju sno{enja tro{kova postupkapred organima uprave je Zakon o op{tem upravnom postupku.Ve} se na~elom ekonomi~nosti postupka nalaè organima upraveda postupak vode bez odugovla~enja i sa {to manje tro{kova zastranku i druge u~esnike u postupku, s tim da takvim postupanjemne bude dovedeno u pitanje potpuno i ta~no izvo|enje potrebnihdokaza i preduzimanje drugih upravnih radnji. To zapravo zna~ida na~elo ekonomi~nosti ne sme biti na {tetu dono{enja zakonitogi pravilnog re{enja. Posebni izdaci u novcu koji po osnovu putnih tro{kova, tro{kovave{ta~enja, uvi|aja, oglasa i sl. koji nastaju sprovo|enjem postup-ka padaju, po pravilu, na teret onoga koji je postupak zapo~eo.Ovde zakon ne navodi posebno tro{kove za izdavanje dokumena-ta, fotokopiranje prepisa i drugih pisanih izve{taja o stanju ìvot-ne sredine ali se moè uzeti da se prethodno pravilo odnosi i natakve aktivnosti organa uprave. Tro{kovi po osnovu izdataka zatakse svakako padaju na teret podnosioca zahteva, ako je takvaobaveza posebno predvi|ena. Ako je izvesno da }e odre|eni po-stupak pokrenut po zahtevu stranke izazvati izdatke u gotovomnovcu, organ uprave moè zahtevati polaganje novca unapred ko-


23

ji sluì za pokri}e takvih tro{kova. O tome ko snosi tro{koveupravnog postupka i u kom iznosu odlu~uje organ uprave koji vo-di postupak re{enjem kojim se isti zavr{ava. O tro{kovima se mo-è doneti i poseban zaklju~ak.Zakon nudi i mogu}nosti osloba|anja od pla}anja tro{kova uprav-nog postupka. Oslobo|enje zavisi od imovnog stanja u~esnika upostupku i moè biti potpuno ili delimi~no. Ovo oslobo|enje se od-nosi, izme|u ostalog, i na tro{kove pla}anja taksi i drugih izdata-ka u postupku.Naravno, osloba|anju od pla}anja tro{kova upravnog postupkaprethodi zahtev koji je ka tome uperen. Protiv zaklju~ka kojim seodbija zahtev za osloba|anje od pla}anja tro{kova stranka imapravo posebne àlbe. Praksa Ministarstva za za{titu prirodnih bogatstava i ìvotne sre-dine izlazi u susret licima koji prema ministarstvu isti~u zahteve zaizdavanje informacija o stanju ìvotne sredine i pojavama koje seti~u ìvotne sredine a u nadle`nosti su ovog ministarstva. To zna-~i da ne postoji poseban cenovnik ministarstva kojim se utvr|uju„cene“ pojedinih radnji administrativnih lica koja izdaju ovakve in-formacije. Naravno, ovo ne osloba|a stranke sno{enja sitnih tro-{kova po{tanskog saobra}aja, fotokopiranja i sl.Arhuska konvencija u delu koji se odnosi na pristup upravi i pra-vosu|u posve}uje pitanju tro{kova postupka zna~ajnu pa`nju.Konvencija, me|utim, ne obavezuje vlasti da javnosti omogu}iuslove za besplatno postupanje u konkretnim procedurama. Uobi-~ajeni pravni standard koji se koristi jeste insistiranje na umerenimtro{kovima, koji ne}e ometati samu proceduru. Konvencija kaododatni zahtev u stavu 5. ~lana 9. postavlja obavezu vlastima dau~ine dodatne napore za pruànje pomo}i javnosti kojima bi seuklonile ili umanjile finansijske prepreke prilikom pristupa upravi ipravosu|u.

1.4. Koji su elementi prava potro{a~a na informisanje?

Zakon o za{titi potro{a~a defini{e pod pojmom potro{a~ svako fi-zi~ko lice koje kupuje proizvode ili koristi usluge za li~ne potrebeili potrebe svoga doma}instva kao i preduze}a, druga pravna licai preduzetnike kada kupuju proizvode ili koriste usluge za sopstve-ne potrebe. U osnovna prava potro{a~a, izme|u ostalog, spada ipravo na informisanost - raspolaganje ~injenicama od zna~aja zapravilan izbor i za{titu od nepo{tene reklame ili oznaka na proiz-vodima koji potro{a~a mogu dovesti u zabludu. To zna~i da potro-{a~ ima pravo da bude informisan, na razumljiv na~in, o svojstvi-ma i karakteristikama proizvoda koje kupuje, ili uslugama koje ko-risti, o na~inu kori{}enja i odràvanja proizvoda i opasnostima dokojih moè do}i prilikom njegove nepravilne upotrebe, kao i o ri-ziku koji se odnosi na usluge koje koristi. Ovde se pre svega insi-stira na pasivnom pravu na informaciju (informisanost). Sa drugestrane, ako to priroda proizvoda, odnosno usluga dozvoljava, po-tro{a~ je ovla{}en da zahteva da mu se proizvod, odnosno usluga


24

pokaè ili demonstrira, ~ime se potro{a~u daje aktivno pravo nainformisanje - dakle pravo da informaciju zahteva i da mu ona, naodgovaraju}i na~in, bude dostavljena ili demonstrirana.Izri~ito je zabranjeno obmanjivati potro{a~e, davati neta~ne, ne-potpune, neosnovane, nejasne ili dvosmislene informacije ili pre-}utkivati podatke o stvarnim svojstvima i karakteristikama proiz-voda i usluga, ili uslova kupovine i prodaje. Navedena prava {titese odredbama o prekr{ajnoj i imovinsko pravnoj odgovornosti, ko-je su sadràne u ovom zakonu. Arhuska konvencija, u delu koji reguli{e pravo na informisanje,obavezuje vlasti da unutra{njim pravom za{tite javnost (dakle ipotro{a~e kao pojam veoma blizak pojmu javnosti) u pogleduostvarivanja prava na aktivno i pasivno pravo na informaciju, {toje u navedenom primeru Zakonom o za{titi potro{a~a i u~injeno.

2. U~e{}e javnosti u dono{enju odluka vezanih za ìvotnu sredinu

2.1. Primer procedure u~e{}a javnosti u slu~aju izgradnje auto-puta kao objektaza koji je neophodna izrada analize uticaja na ìvotnu sredinu

Zakon o planiranju i izgradnji ure|uje materiju izlaganja planova iprojekata na javni uvid i u~e{}a javnosti u izradi takvih akata. U~e{}u javnosti u proceduru dono{enja odluke o izgradnji infra-strukturnog objekta kakav je auto put, prethodi dono{enje odlukeo izradi strate{kog planskog dokumenta. Ova odluka, izme|uostalog, sadrì i podatke o mestu odràvanja javnog uvida i javnojraspravi. Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid ogla{ava sena odgovaraju}i na~in i traje 30 dana od dana ogla{avanja. O iz-vr{enom javnom uvidu i raspravi sastavlja se izve{taj, sa svim pri-medbama i stavovima javnosti, po svakoj primedbi. Izve{taj je sa-stavni deo obrazloènja planskog dokumenta. Uslove i na~in stavljanja plana na javni uvid bliè ure|uje ministarnadleàn za poslove urbanizma.Protiv odluka ovih tela dozvoljeno je jedino isticanje zahteva zaocenu ustavnosti ili zakonitosti op{teg ili pojedina~nog akta, {to jesu{tinski nedostatak predvi|ene procedure.U slu~aju dono{enja odluke o izgradnji auto puta, pristupa se iz-radi projektne dokumentacije ~iji je sastavni deo i analiza uticajana ìvotnu sredinu, na osnovu ~ega se moè zahtevati izdavanjedozvole za izvo|enje radova. Postoje}i propisi, posebno Pravilniko proceni uticaja objekata i postrojenja na ìvotnu sredinu, nepredvi|aju bilo kakvu mogu}nost u~e{}a javnosti u postupku izra-de analize uticaja na ìvotnu sredinu, u ~emu se vidi drugi osnov-ni nedostatak na{e pozitivne regulative u ovoj oblasti.Ovaj primer je u tesnoj vezi sa odrovaraju}im odredbama ~lana 7Arhuske konvencije koji obavezuje vlasti da omogu}e efektivno


25

u~e{}e javnosti u procedurama izrade dokumenata koji imaju ka-rakter planova, programa i politika, kakvim se svakako morajusmatrati strate{ki planovi o kojima Zakon o planiranju i izgradnjigovori. Arhuska konvencija, me|utim, za razliku od na{eg pravnog siste-ma koji to uop{te ne ure|uje, posve}uje posebnu pa`nju u~e{}ujavnosti u procedurama izrade procene uticaja na ìvotnu sredinu.Sa druge strane, pravni poloàj donosioca odluka u navedenim si-tuacijama (naj~e{}e su to skup{tine ili skup{tinska tela na svim ni-voima) i njihov poloàj u pravnom sistemu Srbije, onemogu}ujejavnost da na jednostavan na~in, u redovnoj pravnoj proceduri,za{titi prava i interese, te je jedino re{enje isticanje zahteva za za-{titu ustavnosti i zakonitosti akta. Nasuprot tome, odredbama opristupu pravosu|u, Arhuska konvencija obavezuje vlast da omo-gu}i odgovaraju}u za{titu u redovnoj pravnoj proceduri pred orga-nima uprave i pravosu|a, kakva bi bila mogu}nost isticanja redov-nih pravnih lekova u upravnom postupku kao i upu{tanje u redov-nu proceduru pred organima pravosu|a, uklju~uju}i pravo na isti-canje redovnih odn. vanrednih pravnih lekova.

2.2. Procedura u~e{}a javnosti u postupkupripreme odre|enih zakonskih projekataza usvajanje.

Iako nema posebnih propisa koji na eksplicitan na~in obavezujujavne vlasti da uklju~e javnost u proces pripeme zakonskih proje-kata za usvajanje u oblastima koje se odnose na ìvotnu sredinu,praksa u poslednjih godinu dana pokazuje bitan napredak, nedvo-smisleno inspirisan odgovaraju}im odredbama Arhuske konvenci-je. Javna rasprava sprovedena u vi{e desetina gradova Srbije u po-stupku finalizacije teksta Predloga zakona o sistemu za{tite ìvot-ne sredine predstavlja primer rane primene standarda Arhuskekonvencije u nas. Proizvod ove rasprave jeste i uvaàvanje vi{e su-gestija datih od strane kompetentnih predstavnika javnosti koje suinkorporirane u kona~ni tekst Predloga. Vi{e tribina i okruglih sto-lova odrànih u okviru izrade Predloga pravilnika o analizi uticajana ìvotnu sredinu i Predloga pravilnika o integralnom spre~ava-nju i kontroli zaga|enja (koji se odnosi na uvo|enje sistema eko-lo{kih dozvola), tako|e su sprovedeni u skladu sa zahtevima kojiproisti~u iz Arhuske konvencije.Arhuska konvencija o ovom pitanju govori u poglavlju o u~e{}ujavnosti u toku pripreme izvr{nih propisa i/ili op{te primenjivihpravno obavezuju}ih normativnih instrumenata predvi|enih ~la-nom 8 Konvencije.

2.3. Procedura u~e{}a javnosti u postupkuizrade i usvajanja urbanisti~kog plana.

Procedura izlaganja na uvid sprovodi se u postupku izrade urba-nisti~kih i regulacionih planova. Pre podno{enja predloga urbani-sti~kog plana organu nadle`nom za njegovo dono{enje, urbani-


26

sti~ki plan podleè stru~noj kontroli i izlaè se na javni uvid. Posleizvr{ene stru~ne kontrole, a pre podno{enja predloga urbanisti~-kog plana organu nadle`nom za njegovo dono{enje, obavlja sejavni uvid, putem ogla{avanja u dnevnom i lokalnom listu. Javniuvid traje najmanje 15 a najduè 30 dana od dana ogla{avanja. Oobavljanju javnog uvida stara se nadle`na op{tinska uprava. Posleobavljenog javnog uvida, Komisija sastavlja izve{taj, koji sadrìpodatke o izvr{enom javnom uvidu, sa svim primedbama i stavo-vima javnosti po svakoj primedbi i koji je sastavni je deo obrazlo-ènja predloga plana.Kao i u slu~aju dono{enja planskih akata, protiv odluke o usvaja-nju urbanisti~kog plana dozvoljeno je jedino isticanje zahteva zaocenu ustavnosti ili zakonitosti op{teg ili pojedina~nog akta predUstavnim sudom Republike Srbije.U ovom primeru radi se o u~e{}u javnosti u procedurama izradeniìh planskih akata, predvi|enih ~lanom 7 Arhuske konvencije.Primetno je da Zakon o planiranju i izgradnji predvi|a gotovoidenti~nu proceduru izlaganja na javni uvid, bez obzira na karak-ter, domet i zna~aj planskog, odnosno urbanisti~kog dokumenta,ostavljaju}i, me|utim, resornom ministru da samu proceduru bli-è odredi, {to do sada nije u~injeno.

2.4. Procedura u~e{}a javnosti u slu~aju izgradnje ribogojili{ta u za{ti}enom prirodnom dobru

Izgradnja objekta kakvo je ribogojili{te na podru~ju za{ti}enog pri-rodnog dobra podrazumeva prethodno pribavljanje ~itavog nizadokumenata, saglasnosti i sl. a u cilju dobijanja gra|evinske do-zvole za izgradnju. Posebno je u okviru ovog postupka neophod-no dobiti Uslove za{tite ìvotne sredine, Mi{ljenje staraoca u za-{ti}enom podru~ju kao i na osnovu Uslova izraditi Analizu uticajaobjekata ili postrojenja na ìvotnu sredinu. Sve ovo, jo` jednom,predstavlja nezaobilazni deo i sadràj projektne dokumentacije. Specifi~nost ovog primera jeste u tome {to u postupku izrade ikompletiranja dokumentacije na{e zakonodavstvo ne predvi|a ni-kakvu mogu}nost uklju~ivanja javnosti u proces izrade analize uti-caja na ìvotnu sredinu, kako za sve druge tako i za objekte koji seizgra|uju na podru~jima koja su stavljena pod poseban reìm za-{tite. Radne verzije nekih podzakonskih akata, ~ija je izrada u to-ku, a koji imaju za cilj da bliè urede osnovne odredbe predlogazakona o sistemu za{tite ìvotne sredine Republike Srbije, u delukoji se odnosi na u~e{}e javnosti, bliè ure|uju postupak u~e{}ajavnosti prilikom izrade analize uticaja na ìvotnu sredinu.Arhuska konvencija, nasuprot tome, u ~lanu 6 i Aneksu I daje listuinstalacija, objekata i postrojenja prilikom ~ije izgradnje je neop-hodno u~e{}e javnosti u postupku izrade analize uticaja. Konven-cija, dalje, ostavlja mogu}nost unutra{njem pravu da utvrdi listudodatnih situacija kada se javnosti daje mogu}nost da u~estvuje uizradi navedene analize a koje nisu navedene u Aneksu I a speci-fi~ne su za pojedine dràve.


27

2.5. Na koji na~in potro{a~i mogu u~estvovati u procesu dono{enja odlukakoje su od interesa za njih?

Zakon o za{titi potro{a~a kao jedno od osnovnih prava proklamu-je pravo da se ~uje glas potro{a~a, {tite}i interese potro{a~a u pro-cesu dono{enja i sprovo|enja politike za{tite potro{a~a, kao i raz-voja novih proizvoda i usluga. Radi za{tite svojih interesa, potro-{a~i mogu osnivati udruènja, organizacije potro{a~a i druge obli-ke udruìvanja. Ova udruènja, izme|u ostalog, imaju pravo za-jem~eno zakonom da sprovode nezavisne kontrole kvaliteta i si-gurnosti ponu|enih proizvoda, odnosno usluga, nadle`nim dràv-nim organima dostavljaju dokumentaciju za utvr|ivanje odgovor-nosti za proizvode ili usluge koji ne odgovaraju utvr|enim zahte-vima u pogledu sigurnosti i kvaliteta, obave{tavaju potro{a~e o ce-nama, kvalitetu, kontroli i sigurnosti proizvoda koji se ve} nalazeili }e se nalaziti na trì{tu, kao i o ponu|enim uslugama, u~estvu-ju u radu nadle`nih organa kad se razmatraju pitanja koja se od-nose na potro{a~e ali i zastupaju interese potro{a~a pred organi-ma pravosu|a tako {to daju obave{tenje potro{a~ima o vansud-skom re{avanju sporova i podnose tu`bu sudovima u slu~aju po-vrede prava potro{a~a.Ovaj primer je u tesnoj vezi sa odgovaraju}im definicijama sadrà-nim u ~lanu 2 Arhuske konvencije, a posebno sa, za potrebe Kon-vencije, izvr{enim tuma~enjem pojma „nevladine organizacije“ ipovla{}enim poloàjem ovakvih organizacija u procesima nastu-panja pred organima vlasti. Udruènja potro{a~a, u kontekstu ra-znovrsnih organizacionih oblika koji su u skladu sa zakonom, sto-ga se mogu smatrati zainteresovanim u smislu ovla{}enja koja im,po osnovu Zakona o za{titi potro{a~a, pripadaju, te nisu u obave-zi posebno dokazivati pojedina~ni interes za u~e{}e u konkretnimprocedurama. Istovremeno, ova udruènja se pojavljuju i kaoovla{}eni reprezenti pojedina~nih potoro{a~a, formacijski {tite}injihove interese.

3. Pristup pravosu|u

3.1. Za{tita prava zainteresovane javnosti uslu~aju nepo{tovanja procedure u~e{}ajavnosti prilikom izrade analize uticajana ìvotnu sredinu.

Doma}e zakonodavstvo ne predvi|a mogu}nost u~e{}a javnostiprilikom izrade analize uticaja na ìvotnu sredinu. U tome se vidi,mo`da, najve}i nedostatak srpskog zakonodavstva u odnosu namoderne evropske sisteme, pa i u odnosu na standarde utvr|eneArhuskom konvencijom.Koncipirana na osnovama standarda koji su utvr|eni Arhuskomkonvencijom radna verzija Pravilnika o proceni (analizi) uticaja naìvotnu sredinu koja je u proceduri, detaljno ure|uje postupak


28

u~e{}a javnosti u postupku izrade ove analize. Osnov za ugradnjuovog podzakonskog akta proisti~e iz Predloga Zakona o sistemuza{tite ìvotne sredine, koji je u skup{tinskoj proceduri. Od usva-janja ovog zakona i njegovog kona~nog oblika i sadrìne, zavisi}ei sudbina niè zakonske regulative kojom }e on biti preciziran i po-doban za prakti~nu primenu.

3.2. Primer ostvarenja prava na naknadu{tete zbog pomora ribe prouzrokovanogispiranjem prskalica za posipanje korovatotal herbicidima. (Upravlja~ nad ribarskim podru~jem protiv zaga|iva~a).

Ostvarevanje prava na naknadu {tete prouzrokovane pomorom ri-be mogu}e je ostvariti u vi{e faza. Prva faza svakako jeste dokazi-vanje krivice lica koje je radnjom ispiranja ma{ine sa total herbici-dom dovelo do pomora ribe. To se ostvaruje podizanjem tu`be ukrivi~nom postupku, pred nadle`nim op{tinskim sudom, za {tapostoji osnov sadràn u krivi~nom delu iz ~lana 158 Krivi~nog za-kona Republike Srbije. Dokazana krivica, bez obzira na karakter ivisinu kazne, predstavlja pravni osnov za isticanje imovinskopravnog zahteva u parni~nom postupku. U ovom postupku tuìlacopredeljuje visinu imovinskog zahteva i pruà relevantne dokazekoji potkrepljuju istaknuti zahtev. U tom cilju, kao zna~ajno, kat-kad neophodno, dokazno sredstvo isti~e se ve{ta~enje visine pro-uzrokovane {tete, {to podrazumeva i predujmljivanje nov~anihsredstava koja pripadaju ve{taku a koja padaju na teret onog kopredlaè ve{ta~enje. Treba podsetiti da u~estvovanje u sudskim postupcima, kakvi sunavedeni, podrazumeva relativno dugu proceduru i relativno viso-ke sudske tro{kove, tro{kove za izvr{eno ve{ta~enje i nagradeadvokatima. Me|utim, teret kona~nog sno{enja tro{kova zavisi odishoda postupka i pada na onog ko je parnicu izgubio. Prednji primer je u skladu sa odredbama sadrànim u Stavu 3 ^la-na 9 Konvencije kojima se vlasti obavezuju da javnosti omogu}eza{titu svojih prava i van slu~ajeva predvi|enih Konvencijom (ka-da su ugroèna prava na informisanje odn. u~e{}e javnosti). Ovdese zapravo radi o svim drugim situacijama kada je takva za{titapredvi|ena unutra{njim pravom.

3.3. Primer za{tite od zaga|enja vazduhaimisijom dima iz dimnjaka pekarskogpreduze}a.

Za{tita od {tetnih imisija u vazduh ostvaruje se prijavom zaga|i-va~a nadle`noj op{tinskoj inspekciji. Izbor inspekcijskog tela zavi-si od pretpostavljenog razloga koji dovodi do zaga|enja vazduha.Naj~e{}e su to ekolo{ka inspekcija kao nadle`na za slu~ajeve za-ga|enja vazduha. Ovoj inspekciji stoje na raspolaganju razli~itemere, kao {to su: nalog vlasniku radnje da izvr{i merenje kvaliteta


29

vazduha odn. dima koji je proizvod njegove delatnosti, nalog da seotklone uzroci koji su doveli do zaga|enja vazduha, pa do radikal-nih mera kakve su privremena zabrana obavljanja delatnosti, zakojima se retko poseè.Ukoliko ovaj na~in ne urodi plodom, svakako postoji mogu}nostpokretanja parni~nog postupka u segmentu tzv. gradskih slu`beno-sti, predvi|enog Zakonom o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Treba imati u vidu da se na ovaj na~in ne mogu isticati zahtevi is-pod mere koja je uobi~ajena s obzirom na prirodu i namenu nepo-kretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje neznatna{teta. To prakti~no zna~i da stranka ne}e uspeti u sporu ako zah-teva smanjenje nivoa zaga|enja ispod mere koja nije {tetna pozdravlje. Kroz navedeni primer moè se ste}i utisak o pojedina~nim moda-litetima za{tite prava utvr|enim ~lanom 9 Konvencije, pri ~emu seza{tita realizuje kroz upravno pravnu i sudsku (gra|ansko- prav-nu) proceduru.

3.4. Primer za{tite u slu~aju zaga|enja bukom od strane privatnog preduzetnika.

Zakon o za{titi ìvotne sredine sadrì posebno poglavlje o zaga|e-nju bukom. Izme|u ostalog, on ovla{}uje ekolo{ku inspekciju da,primenjuju}i ovaj zakon, postupa protiv organizacija koje imajustatus pravnih lica u situacijama kada se pojavljuju kao zaga|iva-~i bukom. Zakon je, me|utim, propustio da ovlasti inspekcijske or-gane da postupaju u svim drugim situacijama kada se kao zaga|i-va~i pojavljuju druga lica (fizi~ka lica, preduzetnici, neformalnegrupe gra|ana i sl.). Zato je postupak za{tite u ovim slu~ajevimakomplikovan i dugotrajan. Sa druge strane, broj potencijalnihpredmeta koji su posledica ovog zaga|enja je ogroman!Nemogu}nost za{tite primenom odredbi Zakona o za{titi ìvotnesredine uslovljava akciju na drugim frontovima. Odgovaraju}a re-{enja nude Zakon o obligacionim odnosima i Zakonom o osnova-ma svojinsko pravnih odnosa. Prvi primenu odredbe ~lana 156.uslovljava iscrpljivanjem svih drugih mogu}nosti predvi|enih unu-tra{njim pravom {to veoma produùje proceduru, jer stranku upu-}uje na iscrpljivanje svih drugih zakonskih mogu}nosti, preko ko-jih je za{tita te{ko ostvarljiva zbog blage kaznene politike (npr.:Zakon o javnom redu i miru ili Zakon o preduzetnicima). Ostajekao preostalo re{enje primena odredbi Zakona o osnovama svo-jinsko pravnih odnosa ali, naravno, i realizacija pravosna`ne od-luke kroz postupak za izvr{enje odluka, koja je u ovom slu~ajunaj~e{}e vezana za li~nost tuènog, {to u praksi moè predstavlja-ti problem. Ovo samo u slu~aju da dobrovoljno ispunjenje obave-ze izostane.


30

3.5. Mogu}nost pravne za{tite u slu~aju zaga|enja bukom koje poti~e od preduze}a ili drugog pravnog lica.

Nasuprot prethodnom primeru, za{titu od zaga|enja izazvanu bu-kom, u slu~aju kada se kao pasivno legitimisano lice pojavljuje bi-lo koje pravno lice treba traìti kroz primenu relevantnih odreda-ba Zakona o za{titi ìvotne sredine. To podrazumeva podno{enjeprijave nadle`nom ekolo{kom inspektoru, koji ima pun kapacitetda zapo~ne postupak, nalaè preduzimanje odre|enih mera i,eventualno, obave{tava druge nadle`ne organe. Podnosiocu prijave koji je nezadovoljan ishodom akcije nadle`noginspektorata ostaje mogu}nost da, po privatnoj tu`bi, pokrene po-stupak na na~in poja{njen u prethodnom primeru.

3.6. Primer mogu}e primene Zakona o za{titi ìvotne sredine u slu~aju kada jeodbijen zahtev da se izdaju informacije oprivrednim aktivnostima u za{ti}enomprirodnom dobru.

Informacije o privrednim aktivnostima, izgradnji objekata, izgrad-nji infrastrukture i sl. koji se izvode na teritoriji prirodnih dobarakoja su aktima Vlade Republike Srbije ili aktima skup{tina op{tinalokalnih jedinica stavljena pod poseban reìm za{tite i unapre|e-nja, svakako se mogu smatrati informacijama od zna~aja za za{ti-tu ìvotne sredine. One, u zavisnosti od karaktera intervencije ko-ja se sprovodi u za{ti}enom prirodnom dobru, mogu biti neophod-ne za procenu opasnosti po ìvotnu sredinu ili neophodne za po-stupanje i preduzimanje mera radi za{tite ìvota i zdravlja ljudi.Takve informacije ne mogu biti skrivene od javnosti odn. ne mogubiti progla{ene poverljivim po bilo kom osnovu.Zato, u slu~aju da ovla{}eno lice ( a to moè biti investitor, izvo-|a~ radova ili staralac u za{ti}enom podru~ju) takve informacijeproglasi poverljivim, stoji na raspolaganju odredba ~lana 109 Za-kona o za{titi ìvotne sredine, koja takvo kr{enje zakona sankcio-ni{e nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do pet godina.Odredba ~lana 109 jos uvek vaè}eg Zakona o za{titi ìvotne sre-dine u potpunosti odgovara na zahteve iz ~lana 4 Arhuske konven-cije koji se odnosi na pristup informacijama. Ona je tako|e u skla-du sa stavom 1 ~lana. 9 Konvencije jer {titi i krivi~no sankcioni{epovredu prava na dobijanje informacije. Zanimljivo je da Zakon oza{titi ìvotne sredine ne predvi|a mogu}nost uskra}ivanja infor-macija koje su neophodne za procenu opasnosti po ìvotnu sredi-nu i za postupanje i preduzimanje mera radi za{tite ìvota i zdra-vlja ljudi, po bilo kom osnovu.


31

3.7. Primer naknade {tete prouzrokovanenezakonitim ribolovom.

Prvi korak u ostvarenju prava na naknadu {tete po ovom osnovupredstavlja dokazivanje pravnog osnova na osnovu kog se nakna-da moè traìti. To se moè ostvariti i direktno u parnici ali je efi-kasnije ili prekr{ajnom prijavom na osnovu relevantnih odredbiZakona o ribarstvu, ili podizanjem krivi~ne prijave za delo Neza-konit ribolov a na osnovu Krivi~nog zakona RS. U ovom drugomslu~aju, neophodno je pred sudom dokazati da konkretna radnjanezakonitog ribolova ima obele`ja krivi~nog dela pre svega u po-gledu koli~ine ribe koja je protivzakonito izlovljena. Pravni stan-dard koji se koristi jeste „znatna koli~ina ribe“, {to je {iroko posta-vljeno i u praksi moè predstavljati problem.Dokazivanjem krivice, kroz navedene postupke, otvara se mogu}-nost podizanja imovinsko pravnog zahteva u gra|anskom (parni~-nom) postupku, dokazivanja visine {tete i po pravnosna`nosti pre-sude, u slu~aju da izostane dobrovoljna isplata, isticanju zahtevaza prinudnu naplatu u izvr{nom postupku.I u ovom slu~aju se radi o primeni zakonskih mogu}nosti predvi-|enim unutra{njim pravom a u skladu su sa zahtevom istaknutimu stavu 3 ~lana 9 Konvencije.

3.8. U slu~aju povrede prava potro{a~a, koje sve vrste pravne za{tite postoje ikoji je postupak za svaku od vrsta pravne za{tite?

Imovinsko-pravna za{tita zbog povrede prava potro{a~a ostvaru-je se tu`bom u parni~nom postupku.Tu`bu moè podneti potro-{a~, udruènje ili organizacija potro{a~a, kao i drugi zainteresova-ni organi ili organizacije. Postupak po tu`bi je hitan.Za povrede prava potro{a~a, odnosno u~injene {tete male vredno-sti, mogu se obrazovati tela za re{avanje sporova potro{a~a, uskladu sa zakonom.Privrednim prestupima i prekr{ajima sankcionisan je {irok spektarnezakonitih aktivnosti preduze}a i odgovornih lica u njima ali i od-govornih lica u nadle`nim saveznim organima kada ne zabraneodnosno ne ograni~e protok odre|enih roba koje mogu naneti {te-tu potro{a~ima.Iz izloènog primera se vidi da je pravna za{tita predvi|ena Zako-nom o za{titi potro{a~a vi{eslojna i da se moè ostvariti, kako ob-razovanjem ad hoc tela kakva su neka vrsta „mirovnih ve}a“, krozsistem privrednih prestupa i prekr{aja, pa do ostvarenja za{tite ugra|anskim postupcima. Sve ovo je u skladu sa intencijama sadr-ànim u poglavlju o pristupu pravosu|u, odn. u ~lanu 9 Arhuskekonvencije.


32

ANEKSI

ANEKS I

Spisak nadle`nih intitucija 1. Ministarstvi za za{titu prirodnih bogatstava i ìvotne

sredine Republike SrbijeDr Ivana Ribara 91, Novi BeogradTelefon: 011 361 - 63 - 68 Faks: 011 35 39 49E-mail: [email protected]

2. Ministarstvo za poljoprivredu i vodoprivredu Republike SrbijeNemanjina 22 - 26, BeogradTelefon: 011/ 36 16 271Fax: 011/ 36 16 272E-mail: mini [email protected]

3. Ministarstvo pravde Republike SrbijeNemanjina 22 -26, BeogradTelefon: 011/ 36 16 549 Fax: 011/ 36 16 548E-mail: [email protected]

4. Ministarstvo kulture i medija Republike SrbijeTrg Nikole Pa{i}a 11, BeogradTelefon: 011/ 33 98 404Fax: 011/ 33 98 936www.min-cul.sr.gov.yu

5. Ministarstvo prosvete i sporta Republike SrbijeNemanjina 22 - 26, BeogradTelefon: 011/ 36 16 489Fax: 011/ 36 16 491www.mps.sr.gov.yu

6. Ministarstvo za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu Republike SrbijeBir~aninova 6, BeogradTelefon: 011/ 68 53 87Fax: 011/ 68 53 96E-mail: [email protected]


33

7. Ministarstvo urbanizma i gra|evine Republike SrbijeNemanjina 22 - 26 i Kralja Milutina 10a, BeogradTelefon: 011/ 36 14 653Fax: 011/ 36 14 652www. mugrs.sr.gov.yu

8. Pokrajinski sekretarijat za za{titu ìvotne sredine iodrìvi razvojBulevar Mihajla Pupina 16, 21 000 Novi SadTelefon: 021/ 45 63 11, 021/ 45 62 38E-mail: [email protected]

9. Gradski sekretarijat za za{titu ìvotne sredine27. marta 43 - 45, BeogradTelefon: 011/ 32 26 106Fax: 011/ 32 22 681E-mail: [email protected]

10. Hidrometeorolo{ki zavod SrbijeKneza Vi{eslava 66, BeogradTelefon: 011/ 54 52 40Fax: 011/ 54 53 78


34

ANEKS II

Korisne adrese i kontakti

1. Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe2000. Szentendre, Ady Endre 9 - 11, HungaryTel. (36 - 26) 50 40 00Fax: (36 - 26) 31 12 94E-mail: [email protected]

2. Regionalni centar za ìvotnu sredinu za Centralnu iIsto~nu Evropu kancelarija u SCGPrimorska 31, BeogradTelefon: 011/ 32 92 899Fax: 011/ 32 93 020E-mail: [email protected]

3. Aarhus Convention SecretariatPalais des Nations, CH - 1211 Geneva 10Telefon: + 41 (0) 22 91 71 879Fax: + 41 (0)22 91 70 107

4. European ECO - Forumc/ 0 ECO - AccordP.O. Box 43, 129090 Moscow, RussiaTelefon: 7 09 59 24 62 40Fax: 7 09 52 98 58 20E-mail: [email protected] - forum.org

5. Centar za ekologiju, Subotica Trg cara Jovana Nenada 15, 24000 SuboticaTelefon: 024-554-600E-mail: [email protected]

6. Centar za eko pravnu pomo}Hajduk Veljkova 4, 14000 ValjevoTelefon: 014/ 23 26 36Fax: 014/ 23 05 49 E-mail: [email protected]


35

ANEKS III

Lista korisnih publikacija

1. Aarhus Convention: The Implementation Guide. United Nati-ons, New York and Geneva, 2000 http://www.unece.org/env/pp/acig.htm

2. Aarhus Convention, Electronic Tools Task Force, Case Gallery,REC, http://www.rec.org/e-aarhus/

3. Community Planning Website http://www.communityplanning.net

4. Developing and Implementing Integrated National PollutantRelease and Transfer Registers in the Accession Countries ofCentral and Eastern Europe, REC, Hungary, May 2003

5. Developing Skills of NGOs. Public Education to Raise Environ-mental Awareness, Training material, REC, Hungary, 2003

6. Environmental Democracy in Practice, Handbook for environ-mental and water management authorities on public participa-tion, 2002, REC

7. Handbook on Access to Justice under the Aarhus Convention,REC, Hungary, 2003 http://www.rec.org/REC/Programs/EnvironmentalLaw/PDF-/accesstojustice.pdf

8. Public Participation in Making Local Environmental Decision:Good Practice Handbook, DETR, UK, July 2000http://www.unece.org/env/pp/newcastle.handbook.htm

9. O.Cherp, et. al., Environmental Assessment and Environmen-tal Expertisa, Social-Environmental Union, Moscow, 2001.

10. Proceedings of International Workshop on Public Participationand Health Aspects in Strategic Environmental Assessment,REC, Hungary, 2001 http://www.rec.org/REC/Programs/EnvironmentalLaw/PDF-/accesstojustice.pdf

11. Working with NGOs: A Practical Guide to Operational Collabo-ration between the World Bank and Non-governmental Orga-nisations, World Banks, 1995

12. Public Access to Environmental Information and Data. Practi-ce Examples from the United States, the European Union, andCentral and Eastern Europe. REC, Hungary, 2001


36

ANEKS IV

Spisak zemalja koje su potpisale ili ratifikovale Arhusku konvenciju

UÊSNICI Potpisano Ratifikacija, Prihvatanje (A), Odobrenje(AA), Pristupanje (a)

Albanija 25. jun 1998. 27. jun 2001. Jermenija 25. jun 1998. 01. aug. 2001. Austrija 25. jun 1998.Azerbejdàn 23. mar. 2000. a Belorusija 16. dec. 1998 09. mar. 2000. AA Belgija 25. jun 1998. 21. jan. 2003. Bugarska 25. jun 1998. Hrvatska 25. jun 1998. Kipar 25. jun 1998. ê{ka 25. jun 1998. Danska 25. jun 1998. 29. sep. 2000 AA Estonija 25. jun 1998. 02. aug. 2001. Evropska Unija 25. jun 1998. Finska 25. jun 1998. Francuska 25. jun 1998. 08. jul 2002. AA Gruzija 25. jun 1998. 11. apr. 2000. Nema~ka 21. dec. 1998. Gr~ka 25. jun 1998. Ma|arska 18. dec 1998. 03. jul 2001. Island 25. jun 1998. Irska 25. jun 1998. Italija 25. jun 1998. 13. jun 2001. Kazahstan 25. jun 1998. 11. jan. 2001. Kirgistan 01. maj 2001. a Letonija 25. jun 1998. 14. jun 2002. Lihten{tajn 25. jun 1998. Litvanija 25. jun 1998. 28. jan. 2002. Luksemburg 25. jun 1998. Malta 18. dec. 1998. 23. apr. 2002. Monako 25. jun 1998. Holandija 25. jun 1998. Norve{ka 25. jun 1998. 02. maj 2003. Poljska 25. jun 1998. 15. feb. 2002. Portugalija 25. jun 1998. 09. jun 2003. Moldavija 25. jun 1998. 09. aug. 1999. Rumunija 25. jun 1998. 11. jul 2000. Slovenija 25. jun 1998. [panija 25. jun 1998.


37

[vedska 25. jun 1998.

Švajcarska 25. jun 1998.

Tadìkistan 17. jul 2001. a

Makedonija 22. jul 1999. a

Turkmenistan 25. jun 1999. a

Ukrajina 25. jun 1998. 18. nov. 1999.

Velika Britanija i Severna Irska 25. jun 1998.


38

Aneks V

Primer forme pismenog zahteva za informacijomPismo bi trebalo da bude ozna~eno sa „ Pa`nja, odeljenju za infor-macije„. Zahtev bez ovakve naznake }e naj~e{}e biti zadràn u pi-sarnici institucije.

·Sedi{te institucije( ili kancelarije za odnose sa javno{}u, ili slu-`benika nadle`nog za odnose sa javno{}u)

·Ime institucije·Adresa institucije·Grad, po{tanski broj, dràva

Zahtev za dobijanje informacije

Po{tovani (ime odgovorne osobe ili kancelarije),

Ovo je zahtev koji se ispostavlja na osnovu zakona..... (nazna~itikog zakona).

Zahtevam da mi se izdaju kopije slede}ih dokumenata (ili dokume-nata koji sadrè slede}e informacije): o radu farme ~ijom aktivno-{}u je do{lo do zaga|enja reke......... Posebno sam zainteresovanza ispu{tanje otpadnih materijala iz XYZ svinjske farme, koja jesme{tena u (ime naselja, sela, grada).

Da bi odredili moj status u cilju odre|ivanja odgovaraju}e takse,potrebne su vam slede}e informacije o meni:·Da sam predstavnik organizacije..................... koja izdaje bil-

ten u okviru koga }e se na}i traèna informacija tako da onanije namenjena u komercijalne svrhe.

·Da sam predstavnik organizacije od javnog interesa koja publi-kuje ili prosle|uje informacije i traèna informacija }e biti deoinformativnog izdanja koje nije za komercijalnu upotrebu.

·Da sara|ujem sa prosvetnim ili nau~nim institucijama i ovajzahtev je u okviru {kolskih ili nau~nih potreba koje nisu za ko-mercijalnu upotrebu.

·Traìm informaciju za sopstvene a ne za komercijalne potrebe.·Sara|ujem sa privatnim preduze}em.................... i traìm in-

formaciju za potrebe poslovanja pomenutog preduze}a. (zaovu kategoriju ne vaì nià taksa).

·Uveren sam da imam ovla{}enje da podnesem ovaj zahtev naosnovu .......zakona o.... informacijama i ako va{a institucija neodgovori, spreman sam da podnesem àlbu. Molim vas da na-zna~ite ime slu`benika kome treba da podnesem àlbu u tomslu~aju.

·Ukoliko moj zahtev bude odbijen, du`ni ste da me pravovreme-no obavestite o razlozima zbog kojih je zahtev odbijen.


39

·Ukoliko, na osnovu zakona, odre|ene delove informacije nemoète da objavite, du`ni ste da objavite preostali deo traèneinformacije, koji nije zakonom zabranjen za objavljivanje u jav-nosti.

Spreman sam da platim taksu za ovaj zahtev do najvi{e.... EUR.Ukoliko smatrate da }e ova taksa biti ve}a, molim vas da me pret-hodno obavestite.(ili)Traìm da se takse ne napla}uju za ovaj zahtev. Objavljivanje oveinformacije je od op{teg interesa zato {to javnosti pruà uvid u ak-tivnosti i rad vlade, a nije traèna iz komercijalnog, poslovnog in-teresa ili zbog dobijanja informacija o poslovnoj konkurenciji.


40

ANEKS VI

Zahtev za izdavanje informacije (pozitivna praksa Srbije)

Obavezna ili fakultativna forma zahteva?Zakoni, po pravilu, ne uredjuju posebnu formu kojom bi strankebile ograni~ene u isticanju svojih zahteva za dobijanje informaci-ja, pa i onih koje se odnose na pojave i aktivnosti od zna~aja za ì-votnu sredinu. Zahtev se moè ista}i u pisanoj formi ali i usmenona zapisnik pred nadle`nim administrativnim radnikom organauprave. Ve}ina zahteva isti~e se u pisanoj formi.

Kako uputiti zahtev?Sam zahtev moè biti upu}en nadle`nom organu preporu~eno pu-tem po{te ili biti predat direktno na pisarnicu organa, uz insistira-nje da se izda potvrda o prijemu u vidu delovodnog {tambilja kojise stavlja na jedan primerak zahteva.

Elementi zahteva!Zahtev pre svega mora imati zaglavlje (uvod) u kome se nalaze da-tum slanja, naziv i adresa po{iljaoca zahteva, kao i vidno istaknu-to ime pravnog lica ili druge organizacije ili lica kome je zahtevupu}en. Ukoliko lice kome je zahtev upu}en ima posebno organi-zovanu slu`bu za informisanje, preporu~uje se da se pored imenafirme, organa ili drugog lica nazna~i i ta slu`ba.Izreka zahteva treba da sadrì jasan, nedvosmislen, razumljiv i ~i-tljiv zahtev (u uèm smislu) za izdavanje informacije.

Korisni (dopunski) elementi!Isticanje pravnog osnova po osnovu kog se informacija traì nijeneophodno ali je iz razloga „uozbiljavanja“ zahteva preporu~ljivo.Obzirom da se od strane dràvnih i drugih organa i lica izdavanjeinformacija ~esto uslovljava „pravnim interesom“ ili postojanjem„legitimacije“ za u~estvovanje u odredjenom postupku lica kojeinformaciju traì, to je u zahtevu bitno ponuditi takav dokaz ili na-govestiti postojanje dokaza o postojanju tog interesa. Ukoliko se radi o licu koje je slabog imovnog stanja (u skladu sakriterijumima Zakona o op{tem upravnom postupku) a dobijanjeinformacije je uslovljeno pla}anjem po cenovniku konkretnog or-gana ili je optere}eno drugim taksama i sl., uz osnovni zahtev neo-phodno je ista}i i poseban zahtev za oslobadjanje od sno{enja tro-{kova konkretnog postupka.

Napomena!Vaè}a regulativa kao i normativa koja je u procesu usvajanja nefavorizuje nevladine organizacije koje se bave za{titom ìvotne


41

sredine u smislu da nisu u obavezi da dokazuju interes za u~estvo-vanje u postupcima koji se ti~u ìvotne sredine, kako to Arhuskakonvencija nalaè. Stoga je stranka na ~iji se zahtev postupak po-kre}e du`na, da prilikom pokretanja postupka ili u njegovim po-~etnim fazama (npr. na zahtev organa uprave), dokaè interes ukonkretnoj upravnoj stvari, odn. interes da dobije odredjenu infor-maciju!

Mogu}i izgled formulara za isticanje zahteva

Ekolo{ko dru{tvo „Izvor“ BeogradUl. Nikole Nikoli}a bb 11000 Beograd05.10. 1997.B e o g r a d

Ministarstvo za za{titu ìvotne sredine- Upravi za za{ti}ena prirodna dobra -

Po{tovani,Molimo vas na nam, u skladu sa va{im ovla{}enjima i na osnovurelevantnih odredaba Zakona o za{titi ìvotne sredine i Zakona oop{tem upravnom postupku, izdate informaciju o realizaciji Pro-grama za{tite i razvoja u Nacionalnom parku.....______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________.U prilogu uz Zahtev dostavljamo:·Re{enje o registraciji udruènja gradjana Ekolo{kog dru{tva

„Izvor“- Beograd·Izvod iz zavoda za statistiku sa definisanim {ifama delatnosti ·Dokaz o imovinskom stanju ( ukoliko se zahteva oslobadjanje

od tro{kova ili njihovo umanjenje)··______________________________________________________

________· _____________________________________________________· _____________________________________________________

Sa uvaàvanjem!Za Ekolo{ko dru{tvo“Izvor“Petar Petrovi}, predsednik

_______________________(pe~at)

MALI EKOLO[KIRE^NIK

Mali ekolo{ki re~nik

44


45

AAGENDA 21: Akcioni plan za napredak. Dokument usvo-

jen na Konferenciji Ujedinjenih nacija za ̀ ivotnusredinu i razvoj (United Nations Conference onEnvironment and Development - UNCD) u Riode @eneiru, 1992. godine; Va`no mesto u doku-mentu zauzima obrazovanje za ̀ ivotnu sredinu(poglavlje 36) (7)

ALOHTONA VRSTA - vrsta koju je ~ovek uneo na pod-ru~je na kome prirodno nije bila rasprostranje-na. (3)

ANTROPOGENE PROMENE - promene u spolja{njoj sre-dini izazvane ~ovekovim delovanjem. (3)

AREAL - deo teritorije ili akvatorije koju naseljava odre|e-na vrsta. (3)

ARHUSKA KONVENCIJA. Konvencija o dostupnosti in-formacija, u~e{}u javnosti u dono{enju odluka idostupnosti pravosu|u u oblastima koje se ti~uìvotne sredine. Usvojena 1998. godine na ~etvr-toj Ministarskoj konferenciji u Arhusu, Danska. (8)

AUTONOMAN EKOSISTEM - nezavisan u pogledu pro-meta materije i energije (metabolizma). Ekosi-stem u kome se odvija prirodan proces kruè-nja materije i proticanja energije, odnosno ~ijimetabolizam ili neka njegova komponenta nijesupstituisana od strane ~oveka. (11)

AUTOHTONA (INDIGENA, ABORIGINA) vrsta/podvrsta/populacija/, ekosistem - koji se nalazi u prirodiu odre|enom prostoru ili dràvi, u okviru svogpoznatog prirodnog rasprostranjenja. (11)

AUTOHTONA VRSTA - vrsta prirodno rasprostranjena nanekom podru~ju. (3)

BBANKA GENA (SEMENA, PLODOVI, VEGETATIVNI DE-

LOVI) - posebno organizovane i visoko specija-


46

lizovane kolekcije ìvog biljnog materijala kojise sakuplja, magacionira, odràva i razmnoà-va pod strogo kontrolisanim i specifi~nim uslo-vima. (3)

BIODIVERZITET. Raznovrsnost oblika, pojava i procesau ìvom svetu kao evolucioni odgovor na pro-stornu, vremensku i svaku drugu promenljivostekolo{kih uslova.

Teritorija Jugoslavije, kao i ~itao Balkanskopoluostrvo, odlikuje se izvanredno velikim bo-gatstvom i raznovrsno{}u ̀ ivog sveta koji je svr-stava u jedan od najzna~ajnijih centara biodi-verziteta ne samo u Evropi, ve} i u ~itavom za-padnom Holarktiku. Visok geneti~ki, specijski iekosistemski diverzitet na{e zemlje uslovljavanekoliko faktora: sloèni istorijski procesi, spe-cifi~an geografski poloàj Jugoslavije, raznovr-snost klimatskih, orografskih, geolo{kih, pedo-lo{kih i hidrolo{kih faktora. Na relativno malomprostoru od Vojvodine (Panonske nizije) do me-diteranske obale, smenjuju gotovo svi kopnenibiomi (v.) Evrope (tundre, tajge, stepe, listopad-ne {ume, submediteranske i mediteranske {u-me i makije itd.). Pored toga, brojni azonalni iintrazonalni tipovi ekosistema jo{ vi{e uslo`nja-vaju ekolo{ku i biogeografsku sliku ìvog svetana{e zemlje. Zastupljena je i velika raznovrsnostvodenih ekosistema (bare, mo~vare, ritovi, po-toci, reke, jezera, akumulacije, more).

Na àlost, degradacija ekosistema, ugroè-nost ~itave biosfere (v. Za{tita prirode), kao jed-nu od prvih posledica imaju smanjenje biodi-verziteta. Stoga se za{titi biodiverziteta posled-njih godina pridaje izuzetno veliki zna~aj. (4)

BIOINDIKATORI ZAGA\ENJA @IVOTNE SREDINE. Bilj-ne i ìvotinjske vrste koje specifi~no reaguju nazaga|enje odre|enom zaga|uju}om supstan-com, one svojim habitusom ili fiziolo{kim pro-cesom pokazuju specifi~nu reakciju na datu za-ga|uju}u supstancu, na osnovu ~ega se ta sup-stanca detektuje u sredini. (2)

BIOLO[KI DIVERZITET - Raznovrsnost i promenljivost(varijabilnost) biolo{kih oblika, pojava i procesau okviru ìvih organizama i ekolo{kih komplek-sa ~iji su oni deo, kao odgovor evolucije na pro-menljivost ekolo{kih faktora. Uklju~uje raznovr-


47

snost u okviru vrsta (genotipova), izme|u vrsta iekosistema. (11)

BIOLO[KI RESURSI - organizmi ili njihovi delovi, popu-lacije ili bilo koja druga bioti~ka komponentaekosistema, koja ima aktuelnu ili potencijalnuupotrebnu vrednost za ljudski rod.

BIOSFERA (gr~. bios - ìvot, sphaira - lopta). Delovi at-mosfere, litosfere i hidrosfere, naseljeni ̀ ivim bi-}ima ~ija ih ìvotna aktivnost bitno menja; vr-hunsko jedinstvo ìve i neìve prirode. U okvirubiosfere odvijaju se procesi kruènja materije uokviru biogeohemijskih ciklusa kao i proticanjaenergije (v. Ekosistem), {to predstavlja specifi~-ni planetarni mehanizam koji je za sada u ko-smi~kim razmerama poznat jedino na na{oj pla-neti. (4)

BIOTEHNOLOGIJA - svaka primena tehnologije koja ko-risti biolo{ke sisteme, ̀ ive organizme ili njihoveproizvode, s ciljem proizvodnje produkata za po-sebne namene.

BIOTOP (gr~. bios - ̀ ivot, topos - mesto) ili ̀ ivotno stani-{te. Deo naseljenog prostora zemlje koji se od-likuje specifi~nim kompleksom ekolo{kih fakto-ra (npr. temperatura, svetlost, vla`nost, nadmor-ska visina, nagib terena itd.). Zajedno sa svojimìvim naseljem (v. Biocenoza) biotop obrazujeintegrisan sistem koji se ozna~ava kao ekosi-stem, tj. biogeocenoza (v.). (4)

BIOCENOZA (gr~. bios - ìvot, koinos - zajedni~ki). Za-jednica ìvih bi}a (ìvotna zajednica) - oblik za-jedni~kog ìvota organizama (biljaka, ìvotinja,mikroorganizama itd.) koji je nastao i dalje seodràva na osnovu ekolo{kih zakonitosti. Pred-stavlja veoma integrisanu i sloènu celinu, na-stalu kao rezultat dugotrajnih ekolo{kih proce-sa i evolucije pojedinih vrsta, koja se samo izrazloga metodskog pristupa u istraìvanju mo-è podeliti na biljnu zajednicu (fitocenoza) i ì-votinjsku zajednicu (zoocenoza) (v. "Ekosistem").Primeri biocenoza u kopnenim ekosistemima su~etinarska ili listopadna {uma, bara, njiva itd., au vodenim ekosistemima fitoplankton, naseljeriba, fauna dna itd. (4).

BIRD LIFE INTERNATIONAL (raniji ICBP). Me|unarodnisavet za za{titu ptica.


48

BOTANI^KA BA[TA. Nau~no - istraìva~ka, nastavna ikulturno prosvetna ustanova u kojoj se nalazekolekcije ìvih biljaka koje reprezentuju razno-vrsnost i bogatstvo biljnog sveta na Zemlji. Ure-|uju se po fitogeografskom, sistematskom i eko-lo{kom principu. Univerzitetska botani~ka ba-{ta "Jevremovac" jedina je i jedinstvena u Srbijipo svojoj starosti (1855. god.), prirodnom (spo-menik prirode II kategorije), kulturnom (za{ti}e-na kao spomenik kulture) i prosvetnom zna~a-ju. Ona je zajedno sa Institutom za botaniku na-stavna jedinica Biolo{kog fakulteta u Beogradu.Od 1889. godine nalazi se na imanju kralja Mi-lana Obrenovi}a koje je on poklonio Velikoj {kolisa obavezom da sluì u prosvetne ciljeve, da sena njemu podigne botani~ka ba{ta i da se na-zove "Jevremovac". Na 4,8 hektara nalazi se oko1000 biljnih vrsta, staklena ba{ta od 500 kva-dratnih metara (podignuta 1892. godine), zgra-de Instituta za botaniku sa izuzetno vrednim her-barijumom (osnovan 1860. god.) i bibliotekom(osnovana 1853. god.) sa oko 13.000 bibliote~-kih jedinica. (4)

VVRSTA - grupa organizama koji poseduju zajedni~ke mor-

folo{ke karakteristike i koji mogu me|usobnoda se ukr{taju, a reproduktivno su izolovane odgrupa organizama koji pripadaju drugim vrsta-ma.

Vrsta od me|unarodnog zna~aja (= globalno zna~aj-na vrsta) - 1) vrsta uklju~ena u Evropsku crve-nu listu globalno ugroènih biljnih i ìvotinjskihvrsta iz 1991. god.; 2) vrsta za koju je jedna dr-àva odgovorna za zna~ajnu deo ukupnog are-ala ili populacije, i 3) vrsta priznata kao vrste odme|unarodnog zna~aja drugim specifi~nim me-|unarodnim aktima. (3)

Vrsta, nedovoljno poznata. Peta kategorija ugroènostipo IUCN-u. Ona vrsta za koju se sumnja, aliusled nedovoljno informacija ne zna pouzda-


49

no, da li pripada jednoj od gornjih kategorija.(IUCN, 2)

Vrsta, neopredeljena. êtvrta kategorija ugroènosti poIUCN-u. Ona vrsta za koju se zna da treba dabude u jednoj od slede}ih globalnih kategorija:ugroèna, ranjiva, retka, ali nedostaju dovoljneinformacije za svrstavanje u jednu od njih. (2)

Vrsta, ostale. [esta kategorija ugroènosti po IUCN-u.Sve vrste koje ne spadaju u prvih pet kategorijaugroènosti (v. "Vrsta, ugroèna", "Vrsta, ranji-va", "Vrsta, retka", "Vrsta, neopredeljena", "Vrsta,nedovoljno poznata"). (2)

Vrsta, ranjiva. Druga kategorija ugroènosti po IUCN-u.Ona vrsta za koju se veruje da }e se ubrzo na}ime|u ugroènim, ukoliko se produì delovanjeugroàvaju}ih faktora. (2)

Vrsta, retka. Tre}a kategorija ugroènosti po IUCN-u. Onavrsta ~ija je ukupna svetska populacija toliko malada, ako za sada nije u kategoriji ugroènih ni ra-njivih, postoji opasnost da to postane. (IUCN, 2)

Vrsta, ugroèna. Prva kategorija ugroènosti po IUCN-u.Ona vrsta koja je u ve}em delu svog rasprosti-ranja u opasnosti da izumre i ~iji je opstanakmalo verovatan ukoliko se nastavi uticaj ugro-àvaju}ih faktora. (2)

Vrste pod kontrolom prometa. Divlje biljne i ìvotinjskevrste (npr: lekovito bilje, jestive gljive, {umski plo-dovi, jestive àbe i puèvi) ~ije se sakupljanje ikori{}enje ure|uje aktom o stavljanju pod kon-trolu kori{}enja i prometa tih prirodnih vredno-sti. Vrste koje se ve} tradicionalno u ljudskoj upo-trebi i kojima se trguje, a ugroène su zbog po-gre{nog na~ina i vremena sakupljanja i neade-kvatnih sakupljenih koli~ina. (8)

GGENETI^KI (GENETSKI) MATERIJAL - svaki materijal

biljnog, ̀ ivotinjskog ili mikrobskog ili drugog po-rekla koji sadrì funkcionalne jedinice nasle|i-vanja. (11)


50

GENETI^KI MODIFIKOVANI ORGANIZMI - ~iji je gene-ti~ki materijal izmenjen u odnosu na onaj koji seprirodno pojavljuje kao rezultat parenja, rekom-binacije ili prirodne selekcije. (11)

GENETI^KI RESURSI - geneti~ki materijal, koji ima ak-tuelnu ili potencijalnu vrednost za ljudski rod.(11)

GENOM VRSTE - kompleks naslednih faktora koji se na-lazi na hromozomima svih individua unutar vr-ste. (3)

GENOFOND - sveukupnost genoma svih vrsta odre|e-nog geografskog podru~ja. (12)

GLOBALAN, -A, -O - koji se odnosi na svetske odnosnome|unarodne razmere. (11)

DDEKLARACIJA - Formalna izjava, odnosno dokument koji

sadrì objavu zvani~nog mi{ljenja ili stavova,obi~no dràvnog organa ili me|unarodnog te-la. (11)

DIVERZITET - sensu stricto: raznovrsnost faune ili floreizraèna brojem vrsta podeljenim brojem indivi-dua (spec/ind), kao izraz biolo{kog diverziteta.(11)

DR@AVA-AREAL - jedinica rasprostranjenja u nekim me-|unarodnim sporazumima, kojom se ozna~avaodgovornost dràve za vrste ili ekosisteme ras-prostranjene na njenom podru~ju. (11)

EEVROPSKA EKOLO[KA MRE@A (European Ecological

Network - EECONET v.) 1994, Ministarstvo po-ljoprivrede Holandije, razvija evropsku ekolo{kumreù za o~uvanje prirode. (11)


51

EEA (European Environment Agency). Evropska agen-cija za za{titu ìvotne sredine. Cilj ove agencijeje za{tita i analiza podataka u oblasti ̀ ivotne sre-dine na nivou EU u cilju obezbe|enja objektiv-nih, pouzdanih i komparativnih podataka koje}e omogu}iti Zajednici i zemljama ~lanicama dapreduzme odgovaraju}e mere za za{titu ìvot-ne sredine, izvr{e procenu ostvarenih rezultatai obezbede adekvatno informisanje javnosti u ve-zi sa stanjem ìvotne sredine. (8)

EECONET (European Ecological Network). Evropskaekolo{ka mreà.

EKOLOGIJA (gr~. ojkos - okolina, ku}a, logos - nauka) jenauka koja prou~ava odnose organizama, od-nosno pojedinih vrsta, i njihovih zajednica (v. "@i-votna zajednica") prema uslovima spolja{nje sre-dine. (4)

EKOLO[KI FAKTORI. Razli~ite vrste uticaja koje delujuna pojedine organizme ili ̀ ivotne zajednice (v.).Mogu se podeliti na abioti~ke (razli~iti fizi~ko -hemijski uslovi ̀ ivotne sredine - klimatski, edaf-ski i orografski faktori) i bioti~ke (me|usobni uti-caji organizama), u okviru kojih se, zbog svogzna~aja i intenziteta, posebno izdvaja antropo-geni (~ovekov uticaj). (4)

EKOLO[KO OBRAZOVANJE. U uèm smislu je stru~noosposobljavanje, usavr{avanje i obuka profesi-onalaca u oblasti ekologije i srodnih nauka i na-u~nih disciplina. U {irem smislu ekolo{ko obra-zovanje je sinonim obrazovanja za ìvotnu sre-dinu. (7)

EKOSISTEM. Integrisan, sloèn i dinami~an sistem kojisa~injavaju biotop (v. "@ivotno stani{te") i bioce-noza (v. "@ivotna zajednica"), izme|u kojih seuspostavljaju odnosi akcije (uticaj biotopa na bi-ocenozu), reakcije (uticaj biocenoze na biotop)i koakcije (uzajamni uticaji me|u ~lanovima bi-ocenoze). Ozna~ava se i kao "biogeocenoza".U ekosistemima se odvijaju procesi kruènja ma-terije (v.) u biolo{kim ciklusima (npr. ugljenika,azota, vode itd.) i proticanje energije, {to ~iniosnovu odrànja ̀ ivota i ~itave biosfere (v.). Po-stoji veliki broj razli~itih vodenih ekosistema (re-ka, potok, bara, jezero itd.), koji se, prema svo-joj srodnosti, grupi{u u ve}e celine koje se ozna-~avaju kao biomi (v.). (4)


52

U zakonu definisan kao "Funkcionalno jedinstvoìvotne zajednice i njenog stani{ta, odnosno ̀ i-ve i neìve prirode u odre|enom prostoru." (Za-kon o za{titi ìvotne sredine, Slu`beni glasnikRS br. 66) (13)

EMISIJA - ispu{tanje; odnosi se, pre svega na zaga|uju-}e gasovite materije koje se antropogenim de-latnostima ispu{taju u atmosferu. Ponekad i usmislu emisije alohtonih vrsta iz zato~eni{tva igajili{ta. (11)

ENVCD (Environmental Measures in Developing Coun-tries). Program mera Evropske unije u oblasti ̀ i-votne sredine u zemljama u razvoju. Bavi se fi-nansiranjem projekata ~iji je cilj integracija eko-lo{ke dimenzije u razvojni proces radi ostvarenjaodrìvog razvoja u zemljana u razvoju kroz inici-ranje nove generacije akcionih programa. (8)

ECNC (European Centre for Nature Conservation).Evropski centar za za{titu prirode.

ECOWET (Ecological - Economical Analisys of Wetlands).Ekologija i ekonomija u vla`nim stani{tima.

EURONATUR. Organizacija Evropske Unije za za{titu pri-rode.

EUROPARC FEDERATION. Evropska federacija nacio-nalnih parkova.

EUROSITE. Evropska mreà organizacija koje upravljajuprirodnim dobrima, postoji da bi se pobolj{alaza{titu prirode kroz menad`ment zemlji{tem i vo-dama kao i kroz razmenu informacija, za dobro-bit prirode i mogu}nost uìvanja ljudi u njoj. (8)

EX-SITU, ZA[TITA, OÛVANJE - o~uvanje komponentibiodiverziteta (genetskog materijala, organiza-ma, populacija) izvan njihovog prirodnog okru-ènja. (11)

@@IVOTNA SREDINA.a) Kompleks faktora (abioti~kih i bioti~kih) koji predsta-

vljaju okruènje individue, vrste, odnosno po-


53

pulacije, uklju~uju}i ̀ ivotne zajednice ili ljudskupopulaciju.

b) Celokupno okruènje, fizi~ko i biolo{ko, ìvo i neìvo,prirodno, kultivisano i dogra|eno, socijalno-po-liti~ko, kulturno i estetsko, koje je vremenski od-re|eno u pro{losti i budu}nosti. Ovo spolja{njeokruènje u interakciji je sa unutra{njim okruè-njem ~oveka koju ~ine potrebe i aspiracije, ose-}anja, o~ekivanja i predstave. (7)

ZZA[TITA PRIRODE. Skup mera i postupaka sa ciljem da

se prirodni ekosistemi u najve}oj mogu}oj meriza{tite od naj~e{}e negativnog ~ovekovog de-lovanja izazvanog dru{tvenim razvojem koji jeneusagla{en sa raspoloìvim prirodnim resursi-ma. Naru{avanje prirodne ravnoteè i procesakruènja materije i proticanja energije u ekosi-stemima (v.) vode do zna~ajnih promena kojese ogledaju u njihovoj degradaciji (npr. {umeuni{tene se~om, zemlji{te uni{teno povr{inskimkopovima rudnika, reke zaga|ene otpadnim vo-dama industrije, smog kao posledica aerozaga-|enja itd.). Kako je nepromi{ljenim ~ovekovimdelovanjem danas ugroèna ~itava biosfera (v.),za{tita prirode se name}e kao zadatak celokup-ne svetske zajednice, {to je jasno istaknuto nasvetskom skupu o za{titi ̀ ivotne sredine koje jeOUN organizovala u Brazilu (Rio de @eneiro)1992. godine. Na àlost, politi~ki, nacionalni iekonomski principi se naj~e{}e stavljaju iznadpotrebe za sveobuhvatnim i zajedni~kim delo-vanjem, te jo{ uvek nema zna~ajnih neposred-nih aktivnosti na svetskom nivou u cilju smanji-vanja emisije ugljen dioksida, spre~avanja {ire-nja "prljavih" tehnologija, ograni~avanja kori{}e-nja pojedinih resursa itd.

Na osnovu najnovijih podataka, sadrànih u"Nacionalnom izve{taju o stanju ̀ ivotne sredineSR Jugoslavije za 1992. godinu", na podru~juna{e zemlje za{ti}eno je ukupno 1440 poseb-


54

no vrednih objekata prirode (nacionalni parkovi- specijalni prirodni rezervati; spomenici priro-de; rezervati odràvane - upravljane prirode; re-zervati biosfere itd.). Na podru~ju Republike Sr-bije za{ti}eno je preko 1000 razli~itih objekataprirode na ukupnoj povr{ini od 267.000 ha (5%teritorije Srbije) a na teritoriji Republike Crne Go-re oko 420 objekata, na povr{ini od 135.000 ha(~ak 8% teritorije Crne Gore!). Parlament CrneGore je i celu Crnu Goru proglasio za "ekolo{kudràvu" {to je jedinstven slu~aj u svetu.

Zakon o za{titi ̀ ivotne sredine je u Srbiji usvo-jen 1991. godine i po prvi put je u Jugoslavijidao pravni okvir u kome u ovoj oblasti delujuMinistarstvo za za{titu ìvotne sredine i Zavodza za{titu prirode Srbije. Pored njih, brojne obra-zovne i nau~no - istraìva~ke institucije tako|edaju zna~ajan osnovni i primenjeni doprinos uoblasti za{tite ìvotne sredine. (4)

ZA[TI]ENO PODRU^JE - geografski odre|ena povr{i-na, izdvojena ili progla{ena da bi se njome upra-vljalo u smislu specifi~nih ciljeva za{tite i o~uva-nja, odnosno (Kodeks v.), bilo koje mesto kojeje podvrgnuto pravnom ili upravnom reìmu za-{tite namenjenom za o~uvanje vrsta koje u nje-mu ìve. (11)

ZA[TI]ENO PRIRODNO DOBRO. O~uvani deo prirodeposebnih prirodnih vrednosti i odlika, zbog ko-jih ima trajni ekolo{ki, nau~ni, kulturni, obrazov-ni, zdravstveno - rekreativni, turisti~ki i drugi zna-~aj, zbog ~ega kao dobro od op{teg interesauìva posebnu za{titu. (Zakon o za{titi ìvotnesredine, Slu`beni glasnik RS br. 66/91). (13)

IIBA PODRU^JA (International Bird Areas). Me|unarod-

no zna~ajna stani{ta ptica koja zadovoljavajustroge kriterijume IBA programa (vrednovanjepodru~ja po zna~aju za ptice), ~iji je nosilac or-ganizacija Bird Life International. (9)


55

IZMENJENA (MODIFIKOVANA) SREDINA - ̀ ivotna sre-dina na koju su uticaji ~oveka ve}i od uticajabilo koje druge vrste, ali ~iji sastavni delovi nisukultivisani i ~iji biodiverzitet nije su{tinski sma-njen. (11)

IN-SITU, ZA[TITA, OÛVANJE - o~uvanje ekosistema iprirodnih stani{ta i odràvanje i obnavljanje vi-talnih populacija vrsta/podvrsta u svom prirod-nom okruènju, a u slu~aju doma}ih vrsta, uokruènju u kome su se razvile njihove karakte-ristike. (11)

INTERWET. Projekat za{tite i unapre|enja vla`nih stani-{ta (ekonomija i upravljanje).

INTRODUKCIJA - poku{aj da se vrsta naseli, za potrebeo~uvanja, izvan utvr|enog rasprostranjenja, aliu odgovaraju}e stani{te i eko-geografsko pod-ru~je. (11)

IUCN - Me|unarodna unija za za{titu (o~uvanje) prirode(World Conservation Union), organizacija kojauti~e, podsti~e i pomaè dru{tvima {irom svetada {tite integritet i diverzitet prirode i obezbedeekolo{ki odrìvo i ravnomerno kori{}enje prirod-nih resursa. To je asocijacija vladinih i nevladi-nih ~lanica, kojih do sada ima preko 900, iz 137zemalja sveta. Sedi{te organizacije je u Glan-du, [vajcarska. (3)

JJUGOSLOVENSKI ENDEMIT (YUEND) - takson ~ije je

ukupno (globalno) rasprostranjenje usko i sko-ro potpuno ograni~eno na teritoriju SR Jugosla-vije, bez obzira na stepen ugroènosti. Me|u-tim, biogeografska realnost su Balkanski, Panon-ski, Dinarski, Balkansko-oromediteranski itd. (uskladu sa biogeografskim krajinama i provinci-jama) endemiti, koji obi~no izlaze izvan granicaSR Jugoslavije. (11)


56

KKATEGORIZACIJA ZA[TI]ENIH PRIRODNIH DOBARA.

Vrednovanje za{ti}enih prirodnih dobara na osno-vu utvr|enih kriterijumima u zavisnosti od su{tin-skih svojstava dobara (autenti~nost i autohtonost,reprezentativnost, raznolikost, integralnost, pej-za`na atraktivnost, starost i o~uvanost dobra),funkcije i zna~aja dobra (ekolo{ka, kulturno - isto-rijska, vaspitno - obrazovna, nau~no - istraìva~-ka, razvojna i dr.) i ugroènosti za{ti}enog pri-rodnih dobara. (Zakon o za{titi ìvotne sredine,Slu`beni glasnik RS br. 66/91) (13)

KATEGORIJA ZA[TI]ENIH PRIRODNIH DOBARA -DRUGA. Dobra koja imaju jednu ili vi{e slede-}ih osobina: 2) autenti~nost sa stanovi{ta fun-damentalnih prirodnih nauka i primenjenih bio-tehni~kih disciplina, 3) ugroènost, smanjenjeareala ili smanjenje brojnog stanja jedinki ili za-jednica, poreme}aj ekosistema i dr. 4) prirodnifenomen, ìvotna zajednica ili stani{te vrsta re-prezentativnih obele`ja na nivou regionalno - ge-ografskih celina., 5) atraktivna pejza`na obele`-ja i kulturno-istorijske vrednosti, 6) dobra od iz-uzetnog zna~aja za o~uvanje kvaliteta ìvotnesredine i za o~uvanje i regulaciju klime. (13)

KATEGORIJA ZA[TI]ENIH PRIRODNIH DOBARA - PR-VA. Dobra koja imaju jednu ili vi{e slede}ih oso-bina od izuzetnog zna~aja za Republiku: 1)autenti~nost sa stanovi{ta fundamentalnih pri-rodnih nauka; 2) reprezentativnost u smislu re-liktnosti, endemnosti, jedinstvenosti i dr. u svo-joj vrsti; 3) raznolikost prirodnih pojava i feno-mena, bogatstva vrsta i ekolo{kih procesa; 4)integralnost stani{ta, ekosistema, predela, bio-ma i ekolo{kih procesa; 5) pejza`ne vrednosti usmislu atraktivnosti sa specifi~nim rasporedomekosistema, zajednica i vrsta, estetske, kultur-no obrazovne i istorijske vrednosti; 6) ugroè-nost brojnog stanja jedinki, vrsta ili zajednica is-pod minimuma regeneracije, rapidno smanje-nje areala i poreme}aj ekosistema. Nacionalniparkovi i prirodna dobra za{ti}ena po me|una-rodnim propisima su dobra I kategorije. (13)


57

KATEGORIJA ZA[TI]ENIH PRIRODNIH DOBARA -TRE]A. Sva dobra koja nisu razvrstana u I i IIkategoriju (V. "Kategorija za{ti}enih prirodnih do-bara - prva" i "Kategorija za{ti}enih prirodnih do-bara - druga"). (Zakon o za{titi ìvotne sredine,Slu`beni glasnik RS br. 66/91) (13)

KODEKS PONA[ANJA ZA OÛVANJE UGRO@ENIH @I-VOTINJA I BILJAKA I DRUGIH VRSTA (Gene-va/New York : ECE/ ENVWA/24 1992) - kolektiv-ni odgovor vlada evropskih dràva na Deklara-ciju ECE o o~uvanju flore i faune i njenih stani-{ta iz 1988. sa ciljem da se o~uvaju ugroène,migratorne i za Evropu karakteristi~ne vrste. Sa-drì razli~ite preporuke, me|u kojima je i pod-sticaj za sastavljanje nacionalnih popisa vrstaod me|unarodnog zna~aja. (11)

KOMISIJA ZA OPSTANAK VRSTA (Species SurvivalCommission - SSC) pri IUCN 1980. osnovala uKembridù Centar za pra}enje za{tite (Conser-vation Monitoring Center). (11)

KONVENCIJA - me|unarodni sporazum, odnosno do-kument o njemu i instrumenti za njegovo spro-vo|enje. (11)

KONVENCIJA O BIOLO[KOM DIVERZITETU. Okvir zaakcioni plan za{tite biodiverziteta, kako bi sespre~ila redukcija biodiverziteta i vrsta, a zbogme|uzavisnosti razli~itih vrsta i ekosistema ne-zavisno od granica jedne dràve ovaj plan sesprovodi na internacionalnom nivou. Evropskazajednica ratifikovala je konvenciju decembra1993. godine, a Evropska unija ima vode}u ulo-gu u sprovo|enju ciljeva konvencije. (8)

KONCEPT ODR@IVOG RAZVOJA. Inkorporira tri obla-sti: ekonomiju, ekologiju i pravi~nost (nepristra-snost). ODR@IVI RAZVOJ je razvoj u pravcu za-dovoljavanja potreba sada{njih generacija neugroàvaju}i mogu}nost budu}im da zadovo-lje njihove potrebe. (Bruntland Commision Re-porting, 1987). Koncept odrìvog razvoja bila jeideja vodilja na Zemaljskom Samitu u Rio de @e-neiru 1992. godine. (8)

KORI[]ENJE PRIRODNIH RESURSA - u novije vremesve ~e{}e u smislu upotrebe prirodnih bogat-stava u skladu (kompatibilno) sa principima traj-no odrìvog (uravnoteènog) razvoja. (11)


58

KRITI^NO UGRO@ENA VRSTA - vrsta koja se nalazi uneposrednoj opasnosti od i{~ezavanja (CR -CRITICALLY ENDANGERED). (3)

KRU@ENJE MATERIJE. Planetarni ciklus koji se odvija uekosistemima (v.); ciklus u kome jedna te ista ko-li~ina materije kruì kroz ̀ iva bi}a (biolo{ki ciklu-si) kao i izme|u ìvih bi}a i spolja{nje sredine(biogeohemijski ciklusi). Posebno su va`ni ciklu-si kruènja ugljenika, azota, kiseonika, fosfora ivode, kojima se onemogu}ava trajno vezivanjetih supstanci u nekim jedinjenjima, ~ime bi onebile blokirane, tj. nedostupne ̀ ivim organizmima.Zajedno sa proticanjem energije kruènje mate-rije ~ini osnovu odrànja biosfere (v.). (4)

LLIFE 2 (Financial Investment for the Environment). Pro-

gram finansijskih investicija Evropske unije zaìvotnu sredinu. Odnosi se na razvoj i primenepolitike i zakonodavstva Evropske Zajednice uoblasti za{tite ìvotne sredine. (8)

MMEDA (Financial and Tehnical Measures to Acompany

the Reform of Economic and Social Structu-res of the Meditarranean Non-member Part-ners in the Framework of Euro-MeditarreanPartnership). Program prate}ih finansijskih i teh-ni~kih mera za reformu ekonomskih i socijalnihstruktura mediteranskih partnera (zemlje ne~la-nice) u okviru evromediteranske saradnje. Pro-gram je podr{ke mediteranskim partnerima zareformu ekonomskih i socijalnih struktura i ot-klanjanje socijalnih i ekolo{kih posledica u pro-cesu ekonomskog razvoja. (8)


59

MEDCOM (The Mediterranean Wetlands Committee).Komitet za za{titu mediteranskih vla`nih stani{ta.

MEDWET. Projekat za{tite mediteranskih vla`nih stani{ta(Mediterranean Wetlands).

ME\UNARODNO ZNAÂJNE VRSTE (OD ME\UNA-RODNOG ZNAÂJA) - GLOBALNO ZNAÂJ-NE (v.) vrste za ~ije o~uvanje Jugoslavija, kaodràva - areal (v.) ima me|unarodnu odgovor-nost, bilo da se u Jugoslaviji te vrste smatrajuugroènim ili ne, a u njih spadaju: (1) vrste uklju-~ene u Evropsku crvenu listu globalno ugroè-nih biljnih i ìvotinjskih vrsta iz 1991. i one kojese nalaze u ECE (v.) regionu, za koje se kasnijemoè utvrditi da su ugroène u celom svetu; (2)vrste za ~iju je zna~ajnu proporciju ukupnog are-ala ili populacije odgovorna Jugoslavije; i (3) sveostale vrste ozna~ene i priznate za vrste od me-|unarodnog zna~aja. (11)

MIGRATORNA VRSTA (u smislu CMS) - celokupna popu-lacija ili bilo koji geografski izdvojen deo popula-cije neke vrste ili nièg taksona divlje (v.) ìvoti-nje, ~iji znatni deo cikli~no i predvidljivo prelazijednu ili vi{e nacionalnih dràvnih granica. (11)

MONITORING - trajno, dugoro~no ili periodi~no pra}e-nje i procena biolo{kih i ostalih ekolo{kih pro-mena (parametara) kori{}enjem odre|ene me-todologije. (11)

NNATURA 2000. Program uspostavljanja evropske ekolo-

{ke mreè, koju }e sa~injavati posebno za{ti}e-na podru~ja, a radi za{tite prirodnih stani{ta ivrsta u njima koje su od posebnog zna~aja zaevropsku uniji. Uspostavljanje mreè NATURA2000 propisano je Direktivom o za{titi stani{taEU (92/43/EEC). (8)

NACIONALNI (YUTY) TAKSON - ~iji je tipski (klasi~an)lokalitet (ili Terra typica) na teritoriji SR Jugoslavi-je. (Sub)populacija sa tipskog lokaliteta moè sesmatrati neponovljivom i po tome me|unarodno


60

ili globalno zna~ajnom (v.), a njeno o~uvanje ju-goslovenskom nacionalnom obavezom. (11)

NACIONALNI PARK. Ve}e podru~je sa prirodnim ekosi-stemima visoke vrednosti u pogledu o~uvano-sti, sloènosti gra|e i biogeografskih obele`ja,sa raznovrsnim obele`jima izvorne flore i faune,reprezentativnim fizi~ko - geografskim objekti-ma i pojavama i kulturno - istorijskim vrednosti-ma i predstavlja izuzetnu prirodnu celinu od na-cionalnog zna~aja. (13)

Nacionalni parkovi predstavljaju posebnozna~ajne i vredne prirodne i predeone celine na-{e zemlje. Ta podru~ja se od ostalih izdvajajupo svojoj o~uvanoj ili samo neznatno izmenje-noj prirodi, velikom biodiverzitetu (v.), retkim bilj-nim (v.) i ìvotinjskim vrstama, geolo{kim, geo-morfolo{kim i hidrolo{kim specifi~nostima, ali ikulturno - istorijskim spomenicima i etnolo{kimvrednostima. Od 1952. godine na teritoriji SRJugoslavije je progla{eno 9 nacionalnih parko-va; u Srbiji: Fru{ka gora, \erdap, Kopaonik, Ta-ra, [ar planina i u Crnoj Gori: Durmitor, Biograd-ska gora, Skadarsko jezero i Lov}en. Ukupnapovr{ina nacionalnih parkova je 247.500 ha (oko4% ukupne teritorije SRJ). Nacionalni parkoviobezbe|uju jedan od najvi{ih integralnih oblikaza{tite prirode koji je zasnovan na ekolo{komkonceptu da se biljne i ̀ ivotinjske vrste, njihovepopulacije, biocenoze i ekosistemi u celini naje-fikasnije i jedino mogu za{titi kroz celovitu za{ti-tu njihovih prirodnih stani{ta. (4)

NACIONALNI SAVET ZA ZA[TITU GEO-NASLE\A JU-GOSLAVIJE. Formiran 1995. godine u NovomSadu, kao savetodavno telo koje usmerava ak-tivnosti na geo-nasle|e. Sedi{te je u Zavodu zaza{titu prirode Srbije, a predsednik je akademikNikola Panti}. (5)

OOBRAZOVANJE ZA @IVOTNU SREDINU. Proces razvo-

ja znanja, ve{tina i odnosa ljudi svih uzrasta, za-


61

nimanja i prethodnog obrazovanja prema priro-di i ̀ ivotnoj sredini; skup programa i oblika obra-zovanja u oblasti za{tite prirode i ìvotne sredi-ne; oblast delatnosti institucija za formalno i ne-formalno obrazovanje kao i drugih specijalizo-vanih ustanova. (7)

OÛVANJE BIODIVERZITETA - prezervacija (ili integral-na za{tita), odràvanje, trajno odrìvo kori{}e-nje, obnavljanje i unapre|enje komponenti bio-lo{kog diverziteta. (11)

PPARK PRIRODE. Podru~je dobro o~uvanih prirodnih svoj-

stava voda, vazduha i zemlji{ta, preovla|uju}ihprirodnih ekosistema i bez ve}ih degradacionihpromena predeonog lika i u celini predstavljazna~ajni deo o~uvane prirode i zdrave ìvotnesredine. (13)

PARKS FOR LIFE (IUCN/WCPA - svetska komisija za za{ti-}ena podru~ja, Europarc Federation, WWF, WCMC,BLI, 1994.) je akcioni plan za za{ti}ena podru~jau Evropi, okvir za 30 prioritetnih projekata u obla-sti za{tite prirode na evropskom nivou. (6)

PEBLDS (Pan-European Biological and Landscape Di-versity Strategy) - Pan-evropska strategija o~u-vanja biolo{kog i predeonog diverziteta.

PHARE (Assistance to the Reform Proccess in CertainCountries of Central and Eastern Europe). Pro-gram tehni~ke pomo}i Evropske unije za zemljeCentralne i Isto~ne Evrope. PHARE program jeinicijativa Evropske Unije ~iji je cilj obezbe|iva-nje sredstava neophodnih zemljama isto~ne icentralne Evrope u procesu ekonomske tran-sformacije i ja~anja demokratije. (8)

POPULACIJA - grupa jedinki iste vrste koje u datom pe-riodu vremena naseljavaju isti prostor i koje imajurealnu mogu}nost da stupe u procese razmno-àvanja (razmene geneti~kog materijala). (3)

PRETHODNA ZA[TITA. Preduzimanje neophodnih radnjii mera radi za{tite i o~uvanja prirodnog dobra za


62

koje se pretpostavlja da moè imati svojstvo za-{ti}enog prirodnog dobra, dok se ne donese akto njegovoj za{titi. (Zakon o za{titi ìvotne sredi-ne, Slu`beni glasnik RS br. 66/91) (13)

PRIRODNA BA[TINA (u smislu Pariske konvencije o Svet-skoj kulturnoj i prirodnoj ba{tini) - Prirodne odli-ke koje se sastoje od fizi~kih ili biolo{kih formaci-ja ili grupa takvih formacija, a imaju svetski izu-zetnu vrednost sa estetskog ili nau~nog gledi-{ta; tako|e i geolo{ke i fizi~kogeografske forma-cije i ta~no odre|ene povr{ine koje predstavljajustani{ta ugroènih vrsta ̀ ivotinja i biljaka od svet-ski izuzetne vrednosti sa gledi{ta nauke i za{tite io~uvanja prirode; tako|e i mesta u prirodi ili ta~-no odre|ene povr{ine u prirodi koje su od svet-ski izuzetne vrednosti sa gledi{ta nauke, za{tite io~uvanja prirode ili kao prirodne lepote. (11)

PRIRODNE RETKOSTI. Biljne ili ìvotinjske vrste, ili nji-hove zajednice kojima je ugroèn opstanak uprirodnim stani{tima ili im populacije brzo opa-daju, a podru~je rasprostranjenja se smanjuje,ili su retke po rasprostranjenju, kao i vrste kojeimaju poseban zna~aj sa ekolo{kog, biogeograf-skog, genetskog, privrednog, zdravstvenog idrugog stanovi{ta. (13)

ProGEO. Evropska asocijacija za konzervaciju geo(lo-{kog) nasle|a, osnovana 1988. u Holandiji. Dosada uklju~ene gotovo sve zemlje Evrope, kojesu organizovane po regionalnom principu u rad-ne grupe (WG). (5)

PROGRAM ÔVEK I BIOSFERA (MAB, Man and Bios-fere, UNESCO). Program formiranja rezervata bi-osfere radi o~uvanja biolo{kog diverziteta u har-moniji sa potrebama o~uvanja kulturnih vredno-sti koje sa njima povezane. Program je objedi-njena za{tita biodiverziteta, kulturnih vrednosti od-re|enog podru~ja i ekonomskog razvoja. (8)

RRAMSARSKA KONVENCIJA. Konvencija o o~uvanju i

usagla{enom kori{}enju mo~varnih podru~ja,


63

kao regulatora reìma voda i stani{ta karakteri-sti~ne flore i faune, naro~ito ptica mo~varica.Konvencija o mo~varama koje su od me|una-rodnog zna~aja, naro~ito kao stani{ta ptica mo-~varica. (9)

RAMSARSKA PODRU^JA. Vla`na stani{ta koja ispunja-vaju uslove Ramsarske konvencije i po tomosnovu nalaze se na list UNESCO-a Ramsar-skih podru~ja. (9)

RASPROSTRANJENJE (RANGE) - globalna distribuci-ja, ukupni areal, odnosno (CMS.) sve povr{inekopna ili voda na kojima vrsta ìvi, povremenoboravi, kojima prolazi ili nad kojima prele}e ubilo kojem trenutku u okviru svojih normalnih se-oba, a izraàva se nabrajanjem dràva ili sub-kontinentalnih kategorija i opisom karakteristi~-nih grani~nih ta~aka, ili (Kodeks, v.) geografskiprostor kopna i voda koji jedna vrsta nastanjujeu bilo kojoj fazi ìvotnog ciklusa, uklju~uju}i isvako zemlji{te ili vodu koju vrsta prelazi u bilokom trenutku na svom normalnom migracionomputu. (11)

RACIONALNO KORI[]ENJE PRIRODNIH RESURSA -kori{}enje prirodnih resursa na na~in i u merikoja ne vodi do njihovog dugoro~nog smanje-nja. (11)

RE@IM ZA[TITE. Skup mera i uslova kojima se odre|ujena~in i stepen za{tite, kori{}enja, ure|enja i una-pre|enja za{ti}enog prirodnog dobra. (Zakono za{titi ̀ ivotne sredine, Slu`beni glasnik RS br.66/91) (13)

REZERVAT PRIRODE, OP[TI - je izvorni ili neznatno iz-menjeni deo prirode, osobitog sastava i odlikabiljnih i ̀ ivotinjskih zajednica, kao delova ekosi-stema, namenjenih prvenstveno odràvanju ge-netskog fonda. (13)

REZERVAT PRIRODE, SPECIJALNI. Predeo u kome jeposebno izraèna jedna ii vi{e prirodnih vred-nosti koje treba posebno {titi ili prirodnih pojavakoje trba pratiti ili usmeravati. (13)

REZERVATI BIOSFERE (MAB podru~ja). Podru~ja kop-nenih i obalskih/morskih ekosistema koja su me-|unarodno priznata UNESCO-vim programomôvek i biosfera (MAB, Man and Biosfere). Tosu podru~ja u kojima su o~uvani biolo{ki diver-


64

zitet i kulturno istorijske vrednosti, zbog ~egapredstavljaju idealne lokalitete za istraìvanje,dugoro~no pra}enje (monitoring), obuku, obra-zovanje, obave{tenost {ire javnosti o njihovimvrednostima, uz omogu}avanje lokalnim zajed-nicama da u punoj meri budu uklju~ene u o~u-vanje i odrìvo kori{}enje resursa. (8)

REZERVATI PRIRODNOG OBNAVLJANJA (BIOGENE-ZE); ozna~avaju se i kao biogenetski rezervati -Evropska mreà biogenetskih rezervata (Euro-pean Network of Biogenetic Reserves) 1994.Evropski Savet, Strazbur, treba da obezbedi o~u-vanje reprezentativnih primera evropskih stani-{ta, biocenoza i ekosistema, kroz mreù bioge-netskih rezervata, za{ti}enih podru~ja, od po-sebnog zna~aja za o~uvanje ìvih organizama,odnosno biogeneze (prirodne produkcije i re-produkcije ̀ ivih organizama), po konceptu sli~-ni zna~ajnim podru~jima (v.). (11)

SSVETSKA PRIRODNA BA[TINA. Dobra koja su po svo-

jim osobinama jedinstvena u svetu, po komosnovu se nalaze na UNESCO-voj listi svetskeprirodne ba{tine i time uìvaju specijalan reìmza{tite na me|unarodnom nivou. (8)

SVETSKA FONDACIJA ZA PRIRODU (WWF), World Wi-de Fund For Nature (ranije World Wildlife Fund),Gland, Switzerland. (11)

SVETSKI SISTEM ZA GEOGRAFSKO RASPROSTRA-NJENJE BILJAKA (World Geographical Sche-me for Recording Plant Distributions) - me-|unarodni standardi za iskaze geografskog ras-prostranjenja, izra|eni od strane Me|unarodneradne grupe za botani~ke taksonomske bazepodataka (TDWG). (11)

SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE - je predeo u komeje posebno izraèna jedna ii vi{e prirodnih vred-nosti koje treba posebno {titi ili prirodnih pojavakoje treba pratiti ili usmeravati. (3)


65

SPOMENIK PRIRODE. Prirodni objekat ili pojava, fizi~kijasno izraèn i prepoznatljiv, reprezentativnih ge-omorfolo{kih, geolo{kih, hidrogeografskih, bo-tani~kih i drugih obele`ja, po pravilu atraktivnogi markantnog izgleda ili neobi~nog na~ina poja-vljivanja kao i ljudskim radom formirana bota-ni~ka vrednost (pojedina~na stabla, drvoredi,parkovi, arboretumi, botani~ka ba{ta i dr.) ukoli-ko ona ima poseban zna~aj. (13)

STRATEGIJA (u oblasti o~uvanja i za{tite) - plan, na~in(metod) ili niz postupaka (mera) za postizanjeodre|enog cilja u oblasti o~uvanja i za{tite. (11)

STRATEGIJA ZA[TITE BIODIVERZITETA EVROPSKEUNIJE. Usvojena je februara 1998. godine i pred-stavlja politiku rada sektora za za{titu biodiverzi-teta EU. Za{tita biodiverziteta je direktno reguli-sana Direktivama o za{titi ptica i stani{ta. (8)

T(TRAJNO) ODR@IV(O) (SUSTAINABLE) KORI[]ENJE,

RAZVOJ - razvoj na bazi takvog (uzdrànog) ko-ri{}enja prirodnih resursa, koje obezbe|uje i bu-du}im generacijama bar isti nivo kori{}enja. ~e-sto se naziva i uravnoteènim razvojem, jer, baru slu~aju obnovljivih resursa, podrazumeva rav-noteù izme|u uzimanja i obnavljanja. (11)

UUGRO@ENI TAKSON - sensu lato: svaka vrsta/podvrsta,

predmet zanimanja institucija i organizacija ko-je se bave za{titom i o~uvanjem prirode odno-sno ìvotne sredine; sensu stricto: takson jeugroèn ako nije krajnje ugroèn, ali se suo~a-va sa vrlo visokom verovatno}om da }e i{~e-znuti u prirodnim uslovima u bliskoj budu}no-


66

sti, {to se utvr|uje jednim od kriterijuma IUCN.Jugoslovenska ugroèna (YUE) vrsta/podvrsta- sensu stricto: koja je u opasnosti da i{~ezne(v.) u Jugoslaviji, jer joj je opstanak u toj meriugroèn, da se bez preduzimanja efikasnih me-ra o~uvanja ne moè spontano sa~uvati, bez ob-zira da li je kao vrsta/podvrsta globalno ugroè-na (v.). (11)

UNEP (United Nations Environmental Program). Pro-gram za ìvotnu sredinu Ujedinjenih nacija.

UNI[TAVANJE (DESTRUKCIJA) STANI[TA/ EKOSI-STEMA - promene stani{ta/ ekosistema u pro-cesu promene namene prostora za potrebe pri-vrede (na primer uvo|enje monokultura na veli-kim prostorima) koje vode i{~ezavanju biodiver-ziteta. (11)

CCITES. Me|unarodna konvencija o trgovini ugroènim di-

vljim biljnim i ìvotinjskim vrstama.CRVENA KNJIGA - nau~na publikacija koja sadrì op{ir-

ne podatke o osnovnim karakteristikama vrste,o stepenu njene ugroènosti, faktorima ugroà-vanja, kao i predloge mera za za{titu same vr-ste. Predstavlja nau~nu osnovu za pokretanjekonkretnih vidova za{tite.

CRVENA LISTA - nau~na publikacija koja sadrì spisakugroènih vrsta, sa najosnovnijim podacima ostepenu ugroènosti i rasprostranjenju. Predsta-vlja osnovu za izradu Crvenih knjiga.

WWCMC - Svetski monitoring centar za o~uvanje prirode.WWF (World Wide Fund For Nature). Svetska fondacija

za prirodu.

Documents

Vodic Kroz Primenu Arhuske Konvencije