Vreme, 1998. február 21

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1998-februar-21 1/67

2211.. FFEEBBRRUUAARR 11999988.. GGOODDIINNAA IIXX BBRROOJJ 338833

CCEENNAA 1122 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

LLAABBUUDDOOVVAA

PPEESSMMAA

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


ANJE TEKSTOVA SA CD-a: Za åitanje i pretragu Vremena na ovomu potreban vam je program Acrobat Reader 3. Instalacione verzije zaativne sisteme MacOS, Windows i Unix nalaze se u direktorijumuDER. Instalirajte Acrobat Reader za vaã operativni sistem pokretanjemrama Setup (Windows verzija) ili Install (MacOS). Detaljno uputstvo zarebu programa Acrobat Reader nañi ñete u meniju Help/Online guide.iåka sluæba „Vremena“ nije u moguñnosti da vam pomogne okorebe samog programa Acrobat Reader. U direktorijumu ARCHIVA nalazejlovi sa pojedinaånim brojevima „Vremena“ i specijalnim dodacima.ko koristite Windows 95, po ubacivanju diska u raåunar, automatski ñe

okrenuti program VremePDF.exe pomoñu koga moæete da odabarete æe-broj na osnovu prikazane naslovne strane.IÃÑENJE INDEKSIRANE BAZE PODATAKA: Samo pri prvom koriãñenju

podataka neophodno je da aktivirate indeksni fajl u Acrobat Readeruãto ñete iz menija izabrati Tools/Search/Indexes, zatim kliknuti na Add

da izabrati fajl index.pdx iz direktorijuma index na disku. Pretraga tek-a po kljuånim reåima pokreñe se iz menija Tools/Search/Query.

A SLOVA: Da bi se pri pretraæivanju tekstova mogli koristiti i dijakriticiñ,æ,ð), neophodno je koristiti kodni raspored Mac Custom Win

0227, å=0229, ñ=0241, ð=0240, æ=0230, Ã=0195, Å=0197,209, Ð=0208, Æ=0198). „Vreme“ koristi jedan znak za lj (0253) i nj1). Slova moæete ukucati pomoñu Alt-tastera i numeriåkog dela tasta-li koriãñenjem programa Mapper priloæenog na disku. Korisnici MacOS fajl Srpska tastatura da ruåno prebace u fajl System u System folderu

da u ControlPanel/Keyboard izaberu raspored Srpska tastatura).aj direktorijuma ARCHIVA nije dozvoljeno kopirati bez pismenog odobrenja NP VREME.ght © 1997 VREME, Saãa Markoviñ & Ivan Hraãovec. Sva prava su zadræana.at Reader™ je zaãtiñena trgovaåka marka firme Adobe Systems Inc.

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


VREME No 383PolitikaSrbija: Vuk, koza i kupus 6Afere: Pad niãkog Babe 10

Intervju: Zoran Æivkoviñ 10Vlada: Uredbom do nereda 13DS: Zaãto propada stranka 16Stranke: Crveno i crno 18RS: Kinkel u Baçaluci 20Skandali: Zaustavite Taçug 21London: Cena duga 22Æenidbe: Udavaåe iz Ukrajine 24

SvetRusija: Naslednik Jeýcina 31Francuska: Zloåin na Korzici 34Maðarska: Miks kao tradicija 35Bosna: Protektori uzvrañaju udarac36Slovaåka: Predsedniåki premijer 38

KulturaBudimpeãta: Ko je za Istok 42Beograd: Festival kratkog metra 44Pajtonovci: Ministarstvo smeha 46Ãtrajk glumaca: Asfalt i daske 48

Polemika: Sve æene nisu dame 49

ÆivotKoãarka: Utakmica svih vremena 52Intervju: Vlade Divac 52Antropologija: Nauåna grobýa 55

Dokumenti: Dosje Stazi 57Intervju: Mirko Bojiñ 60

5 Nedeýa27 Zona sumraka28 Ýudi i vreme39 O çima se govori41 Meridijani45 Nuspojave51 Scena63 Reagovaça66 Vreme uæivaça

Na naslovnoj strani:Mirko Marjanoviñ sa orkestromFotografija: Miloã BiåanskiI joã u "Vremenu"Miroslav Prokopijeviñ: Zaãto propada Demokratska stranka (strana 16)

Svetlana Slapãak: O Basari, Dobrici Ñosiñu i "Vremenu" (49)

Ekskluzivno: Ima li Jugoslavija ãansu?Vlade Divac za "Vreme" analiz-

ira ameriåki tim snova: Najboýi– da, nepobedivi – ne! KogaDivac stavýa u ameriåki "drimtim". Naãe prednosti su presvega na pozicijama centra. Mismo stariji, iskusniji, igramodesetak i viãe godina zajedno,oni ñe se skupiti uoåi tak-miåeça

strana 52

Duvanskaindustrija:Pad niãkog Babe"Vreme" istraæuje poza-dinu hapãeça direkto-ra Duvanske industrijeNiã. Od vladinog milje-nika do dræavnog ne-prijateýa broj 1. Ãta åe-ka najuspeãniju firmu uNiãu? Hoñe li se hapãe-ça nastaviti? strana 10

Srpska vlada: Vuk, koza ikupusKoliko ñe Srbiju da koã-ta vlada novokompono-vanog jedinstva? Zaãtoje Vuk dræao ruku udæepu posle razgovorasa predsednikom re-publike Milanom Miluti-noviñem? Ãta ñe bitiposle predigre?

strana 6

Feýton: "Romeo" u raýama StazijaÅovek koji je upoznao sopstvene douãnike i pronaãao dosje koji je o çemunapravio Stazi – bivãa tajna policija Istoåne Nemaåke. Osamdesetih godinaEã je kao student boravio u Nemaåkoj, a posle otvaraça arhiva uporedio svojliåni dnevnik sa 325 strana dosjea u kome on nosi ime "Romeo". "Vreme" odovog broja objavýuje izvode iz kçige Timotija Gartona Eãa, sada predavaåana St. Antony's Colledge u Oksfordu

strana 57

Æenidbe:Mlade iz UkrajineU Srbiju je stiglo pet udavaåa izUkrajine, ali ako bude po planui programu – cela ñe nam Ukra-jina biti tazbina. U cilju revital-izacije sela preduzimýivi biznisi-meni osnovali su agencije kojemomcima u srpskim selima nu-de mlade, lepe, vredne i izvornopravoslavne Ukrajinke i "ostaleRuskiçe".

strana 24

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


VREME s 21. FEBRUAR 1998.4

VREME

Detalji o pretplati na strani 65

21. FEBRUAR 1998.

BROJ 383

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

KOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav Miloãeviñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKDragoljub Æarkoviñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, VesnaKostiñ (ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura),

Goranka Matiñ (urednik fotografije), MilanMiloãeviñ, Ivan Mrðen, Zoran B. Nikoliñ, RoksandaNinåiñ, Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, Seãka

Stanojloviñ (svet), Nenad Stefanoviñ (politika), HariÃtajner, Filip Ãvarm, Dragan Todoroviñ, TanjaTopiñ, Miloã Vasiñ, Svetlana Vasoviñ - Mekina,

Duãan Veliåkoviñ, Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;Daktilograf: Zorica Nikoliñ;Lektor: StanislavaMijiñ; Korektori: Boãko Blaæiñ, Ivana Milanoviñ,

Stanica Miloãeviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor)

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,

Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]

WWW: http://www.vreme.com"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904

Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.

taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

Portparol

F

O T O G R A F I J E : T A N J U G

Traæeñi mandatara: Predsednik Milutinoviñ sa stanaåkim funkcionerimaSPS, SVM, ND, SPO, JUL, i SRS

Ta ãala je moæda gruba, ali je efektna. Kaæu da je kçiga "Od svitaça do zalaska" (Ot rasvjeta do zakata) postala senzacija u Rusiji. To je kçiga koju je doskoraãçi Jeýcinov prijateý Aleksan-dar Koræakov napisao da bi se malo naogovarao, da bi izneo kre-

maýske tajne i da bi naãkodio popularnosti svog dojuåeraãçeg ãefa Borisa Nikolajeviåa. To je priåa o kremaýskim intrigama. General Ko-

ræakov u toj kçizi ne ãtedi ni sebe i priåa kako se, da bi ohrabrio Borisa Jeýcina daoperiãe nos, i sam dobrovoýno podvrgao sliånoj operaciji, mada mu niãta nije falilo. E sad, u toj kçizi o ponaãaçu jednog vladara ima jedna naroåita anegdota. Na nekomkrstareçu brodom Boris Nikolajeviå razgovara s prijateýima, a çegov portparolVlaåeslav Kostikov stalno ga neãto zapitkuje... Iznerviran ãto ga pres-sekretar stalno

prekida, Jeýcin nareðuje telohraniteýima: "Bacite ga u vodu!" I ovi ga bace! Nije bio povreðen. Niti je podneo ostavku. Jeýcin ga je kasnije naju-

rio.U trenutku kada ovaj broj ulazi u ãtampu, ovdaãçim portparolima mora da izgleda

kao da ih åakýama traæe po Volgi. Predsednik Milutinoviñ veña o mandataru poãto jesasluãao partijske prvake i poãto su ovi najavili da je Srbija opet na putu narodnog je-dinstva i da je vlada g. Marjanoviña opet u "borbi protiv kriminala". Ne baã lagodnosvedoåanstvo o Marjanoviñevom maniru do javnosti dolazi, kako izgleda, uz pomoñçegovih dosadaãçih saveznika. Saopãteça javna, pregovori tajni. Igre zakulisne.

Portparolima je u toj igri poneãto i jasno, ali o tome ne mogu javno. Znate kako, vodahladna...

M. M.

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


21. FEBRUAR 1998.s VREME 5

NEDELJA14 - 21. februar

Ivan Mrðen v.d. glavni i odgovorniurednik "Naãe Borbe"

Upravni odbor "Fininvesta", osnivaåa i iz-davaåa lista "Naãa Borba", imenovao je u sredu18. februara za v. d. glavnog i odgovornog ure-dnika "Naãe Borbe" Ivana Mrðena, komentato-ra nedeýnika "Vreme".

Ivan Mrðen (48) bavi se novinarstvom od1973. godine. Bio je zamenik glavnog i odgo-vornog urednika revije "Duga", pomoñnikglavnog i odgovornog urednika lista "Borba",direktor NIP "Borba" i direktor NP "Vreme".

Tokom 1997. godine radio kao zamenikglavnog i odgovornog urednika lista "Danas".

Smrt u ãkoli G O R A N K A

M A T I Ñ

Uåenik åetvrtog razreda Elektro-saobrañajneãkole "Nikola Tesla" u Kraýevu Dragan Ãibaliñ (20)ubio je 17. februara direktora ove ustanove MilovanaGliãiña (61). Ubojstvo se dogodilo oko 15 sati.Naoruæan "krateæom", Ãibaliñ se pojavio na ãkol-skom hodniku i poåeo razgoniti uåenike viåuñi: "Sveñu da vas pobijem". Oåevici priåaju da je veñ dvadana govorio kako ñe ubiti jednog uåenika koji mu se

zbog neåeg zamjerio. Direktor Gliãiñ je åuo galamu,iziãao iz kancelarije i pokuãao razoruæati Ãibaliña.Tada je odjeknuo hitac. Gliãiñ se sruãio sa teãkomprostrelnom ranom u predjelu desne butine: izkraýevaåke bolnice ubrzo je prebaåen na Kardio-vaskularnu kliniku u Kragujevcu, gdje je i preminuo.Ãibaliñ, koji je poslije zloåina pobjegao iz ãkole,uhapãen je nakon nekoliko sati. Inaåe, poznat je kaoponavýaå i problematiåan ðak.

Tako je nakon jedanest dana ponovno progovori-lo oruæje u ãkolskim klupama: 4. februara je u Drugojekonomskoj ãkoli u Beogradu nehotiåno aktivirana"kaãikara" u uåionici teæe ranila pet, a lakãe petnaest

uåenika. Interesantno je da je povodom ovog sluåaja,a na temu "bezbjednost u ãkolama", istog dana kada

je stradao Gliãiñ, u kraýevaåkoj Elektro-saobrañajnojãkoli bio zakazan razgovor izmeðu naåelnikaOdeýeça Ministarstva prosvjete za Raãki okrug inastavnog osobýa.

Nasiýe meðu i nad sredçoãkolcima ovim se nezavrãava. Tog 4. febraura, Gorana Miliña (16), uåeni-ka ãabaåke tehniåkeãkole, napala je grupa

mladiña poslije åetvr-tog ãkolskog sataispred ulaznih vrata:nekoliko puta je ubo-den ãrafcigerom, po-lomýena mu je nosnakost, izbijena su mudva zuba, a glava pov-rijeðena palicama...

O nareåenom je do-ista teãko iãta suvisloreñi. Ãkola je samo diosistema i druãtva u ko-

me strah i nasiýe oda-vno i uveliko caruju.

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


6 VREME s 21. FEBRUAR 1998.

1. Nacionalni i dræavni inte-resi

- Jedinstvena i stabilna Srbija – jaka Jugoslavija

- Kosovo i Metohija neotuðivideo Srbije i unutraãçe pitaçe naãezemýe

- Sprovoðeçe Dejtonskog spo-razuma

- Jaåaçe Republike Srpske iostvarivaçe brojnih veza za Srbi- jom i SR Jugoslavijom

- Vrañaçe ålanskih prava SR Jugoslaviji u meðunarodnimorganizacijama i institucijama

- Aktivno postavýaçe prema integracionim procesima uEvropi i daýe unapreðivaçe dobrosusedskih odnosa i regional-ne saradçe

2. Ujediçeçe svih ýudskih, materijalnih i duhovnih

snaga za dobrobit Srbije i çenih graðana (Skupãtina ñe pril-ikom formiraça vlade doneti Deklaraciju o narodnom jedinstvu)

3. Ekonomske reforme uciýu ubrzanog privrednog raz-voja i poveñaça standarda gra-ðana

4. Aktivna socijalna politi-ka i solidarnost prema socijalnonajugroæenijim graðanima i po-rodicama

5. Daýa demokratizacija Sr-bije po standardima razvijenihparlamentarnih demokratija

6. Svojinska transformacija privrede uz kontrolu par-lamenta i javnosti

7. Pravna dræava – efikasna, jaka i dobro organizovana usluæbi svih graðana

8. Odluåna borba protiv kriminala

9. Mediji – slobodni i odgovorni prema proklamovanimnormama i vrednostima – za istinu u informisaçu

Åekajuñi Vladu

Priåa o Vuku, kozi i kupusuDraãkoviñu se pruæa gotovo istorijska ãansa koju su mnogi u opoziciji godinamapriæeýkivali – da proba da meça sistem iznutra. Çegovi politiåki protivnici tvrde

kako Draãkoviñ i çegovi zapravo neñe ni osetiti pravu vlast veñ samo neãto para

L

ider SPO Vuk Draãkoviñ pribli-æio se proãle nedeýe, po sopst-venom priznaçu, na samo "pola

koraka od potpune i celovite sa-glasnosti" oko programa koji bitrebalo da sledi nova srpska vlada. Ovomrazdaýinom Draãkoviñ je ujedno jasno od-merio i rastojaça koje SPO treba da preðeda bi od nekada najmoñnije opozicionestranke postao koalicioni partner SPS-a. To"na pola koraka" praktiåno znaåi da je okonove vlade dogovoreno mnogo toga, a dañe se neãto kasnije i sasvim konkretno zna-ti ãta je sve Vuk dobio i ko u SPO-u moæesebi da naruåi ãiveçe novog ministarskogodela.

Proãlog ponedeýka, posle novog kruga

konsultacija, Vuk Draãkoviñ je po izlaskuiz kabineta predsednika Srbije Milana Mi-lutinoviña delovao priliåno spokojno izadovoýno. Za Milutinoviña, doduãe, nijerekao da je "predsednik ãarmantan i duho-vit åovek", kako je svojevremeno ocenioSlobodana Miloãeviña. Dok je pred TV ka-merama objaãçavao ãta je sve dogovoreno

kod predsednika Srbije, Draãkoviñ je nep-rekidno dræao ruku u dæepu. Veñ sutradan,ta ruka u dæepu bila je pretoåena u pako-

stan vic koji se priåao po Beogradu: morada je veñ neãto dobio pa se bojao da mu "toneãto" ne ispadne iz dæepa.

8+1: U novinskim nagaðaçima onihkoji se pozivaju na "dobro obaveãtene kru-gove" na obe strane, najåeãñe se za sadapomiçe kako je Vuk dobio formulu 8+1.Prema toj formuli, u novoj vladi (sadaãçaMirka Marjanoviña ima 35 ålanova) SPOkao novi koalicioni partner SPS-a, trebalobi da dobije osam ministraskih resora i istotoliko mesta zamenika ministara. U tih 8do 10 ministarskih mesta socijalisti un-apred izuzimaju mesto ministra policije. O

ostalom moæe da se razgovara. Ono +1 od-nosi se, navodno, na samog Draãkoviña zakoga je predviðeno mesto potpredsednikasavezne vlade zaduæenog za meðunarodneodnose. Posao koji je jedno vreme obav-ýao Æeýko Simiñ i koji bi Draãkoviña mo-gao da svede na "uglednog" Vladinog åin-ovnika, ãto teãko da moæe da mu odgovara.

Isti izvori tvrde kako su SPO i leva koalicija napravili joã jedan dil: çihovo partnerst-vo za Srbiju protezañe se od opãtinskog pa

sve do saveznog nivoa.Veñ sustradan poãto je Draãkovih iza-ãao iz Milutinoviñevog kabineta sa rukomu dæepu, pokazalo se da na gradskom ni-vou dogovor funkcioniãe. Na dugo oåeki-vanoj i najavýivanoj sednici Skupãtine gra-da, koalicija SPO-SPS priliåno lako je iza-ãla na kraj sa koalicijom Ðinðiñ-Ãeãeý. Preove sednice demokrate su inaåe tvrdilekako ñe (prema svim raåunicama) biti ustaçu da sa åelnih mesta u gradu proterajuSPO kadrove, pre svih Milana Boæiña, pot-predsednika Skupãtine grada, i AleksandraÅotriña, predsednika Upravnog odbora

Studija B. Kada je doãlo do glasaça, is-postavilo se da su iz SPO-a svi i daýe nabroju (åak i oni koji su veñ bili viðeni udrugim strankama), a da na sednicu nijedoãlo åak pet ålanova DS-a, za koje Ðinðiñi "ne zna gde su". U ovoj tuåi nekadaãçihpartnera iz koalicije "Zajedno", socijalistisu åuvali leða svojim novim koalicionim

Nacionalni programVlade narodnog jedinstva

Devet taåaka M. Milutinoviña

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


s VREME 721. FEBRUAR 1998.

partnerima iz SPO-a.Izvor "Vremena" iz

SPS-a takoðe potvrðuje da je dogovor okonove vlade "priliåno blizu" iako zbog poz-nate "Vukove nepredvidivosti" razdaýinuoceçuje neãto duæom od "pola koraka".Razgovori o novoj vladi trajali su priliånodugo, naravno i u vreme kada se po novi-nama tvrdilo da su prekinuti ili da ih uop-ãte nije ni bilo. Upravo u to vreme igrao sepregovaraåki "presing" po celom terenu.Za kontakte sa åelnim ýudima iz SPO-abilo je zaduæeno nekoliko funkcioneraSPS-a, åak i Borislav Mikeliñ, koji je pokrajiãkoj liniji bio "zaduæen" za kontakt sageneralnim sekretarom SPO-a dr Vojisla-vom Vukåeviñem. U finiãu pregovora vaæ-nu posredniåku ulogu odigrao je i ZlatanPeruåiñ, direktor "Beobanke". Peruåiñ seujedno pomiçe i kao jedan od kandidata zabuduñeg premijera koji bi, navodno, mogaoda raåuna i na izvesnu naklonost SPO-a.

VISKI I AUTO: U trenutku pisaçaovog teksta (sreda popodne), predsednikSrbije Milan Milutinoviñ joã nije objavioime kandidata za novog srpskog premijera.Formalno, posao odreðivaça novog man-datara pripada Milutinoviñu, neformalno,ãto u SPS-u niko i ne krije, iskýuåivo Slo-bodanu Miloãeviñu, åoveku u pravcu åijegkaæiprsta mora da ide sve ãto se u politicizbiva u zemýi Srbiji. Taj kaæiprst kaæe da i

ovoga puta premijer moæe biti samo izSPS-a, ili da to moæe biti neko ko je podstriktnom kontrolom vladajuñe partije.

Premijersko mesto je, uostalom, isuvi-ãe vaæno da bi seprepuãtalo bilo ko-me sa strane. Osim

kontrole nad dræav-nom kasom, srpskipremijer, na pri-mer, ima pravo dapredsedniku Srbijepredloæi raspuãta-çe parlamenta. Adavaçe novca (bo-ýe reåeno kontroleonoga ãto je preo-stalo da se proda) itakvih ovlaãñeça uruke nekome konije pod punom

kontrolom SPS-aza Miloãeviña mo-ra biti sliåno da-

vaçu viskijai kýuåevaod kola uruke ne-

kom tinejdæeru.Iako u prvom

pojavýivaçu prednovinarima ispred

Milutinoviñeve kancelarije nije mnogo go-vorio o buduñem mandataru, lider SPO-aveñ je sutradan na konferenciji za ãtampuponovio stari zahtev da novi premijer morabiti iz redova çegove stranke. "Ne mogusocijalisti, sa 86 mesta u republiåkom par-lamentu, da raåunaju na sve dræavne fun-kcije. Niko iz SPS-a, dosad, nije rekao dasu 'kadrovski zahtevi' koje sam izneo u pr-vom krugu konsultacija neprihvatýivi, be-zobrazni, ili da traæimo viãe negoãto nam pripada. Sve to go-vorili su demokrate i radi-kali", kazao je Draãkoviñ,napomiçuñi da je moguñe i joã jedno reãeçe u koje onliåno "ne æeli da veruje".Moguñe je, naime, da se SPOi levica dogovore oko progra-ma, ali da ne postignu dogo-vor o kadrovskim reãeçima.U tom sluåaju, SPO bi mogaoda podræi i maçinsku vladulevice, ali bi takva vlada bila priliåno kli-mava i podloæna brzom padu.

Upravo zbog ovakvih Vukovih zahte-va, sagovornik "Vremena" iz SPS-a pro-ceçuje da do nove Vlade ima neãto viãe odpola koraka. "Sve ñe biti jasno u åetvrtakkada bi u srpskom parlamentu trebalo da

bude izabrano 20 poslanika za Veñe repub-lika saveznog parlamenta", kaæe sagovor-nik "Vremena". "Ako tu sve proðe glatko,

znaåi da je sve dogovoreno i da su ovakveizjave samo posledçi pokuãaji da se 'tvrdipazar'. Ãto se tiåe cene koja se mora platitiSPO-u, ona je, proporcionalno broju man-data, sigurno maça od one koja je do sada

plañana Novoj demokratiji. SPO bar ima45 poslanika u Skupãtini Srbije".FIFTI-FIFTI: Na listi moguñih kandi-

data za novog premijera i daýe priliåno vi-soko stoji stari – Mirko Marjanoviñ. U sa-mom SPS-u åesto pomiçu i MilomiraMiniña i neãto reðe Zorana Liliña. Tu itamo åuje se i ime Zlatana Peruåiña koji se,doduãe, prilikom svakog izbora Vladepomiçe kao potencijalni kandidat. Ima ionih koji tvrde kako ñe Miloãeviñ moædana kraju da izvuåe nekog sasvim petog izsvog kadrovskog ãpila.

U delu ãtampe Mirko Marjanoviñ je

oznaåen kao sigurni gubitnik kome se sveozbiýnije smrkava oko foteýe. Kao pouz-dan dokaz da on gubi premijersku pozicijupri tom je uzet stenogram sa sednice VladeSrbije koji je nedavno objavio "Dnevnitelegraf", i iz koga se jasno vidi kako Mar- janoviñ u srpsku politiåku terminologijuuvodi novu kletvu: "Kinkelu, jedan". Eti-ketom Kinkela, "neprijateýa srpskog naro-da", premijer je prilikom rasprave o mahi-nacijama u Duvanskoj industriji Niã, nasednici Vlade, krstio Svetozara Krstiña,potpredsednika Vlade i funkcionera Novedemokratije. Prema nekim tvrdçama,stenogram je iz Vlade "iscurio" nekim jul-skim kanalima pri åemu, ipak, nije do kraja jasno ãta se postiglo. U samom SPS-umisle da je Marjanoviñ na dobitku jer ga tajstenogram predstavýa kao åoveka kojiåvrsto dræi kontrolu i åiji ministri ne smejuni da pisnu. Uz sve to, sniæava se cena No-

voj demokratiji jer se indirektnomoæda moæe naslutiti da ovastranka sa premalo entuzijazmaulazi u obraåun sa kriminalom uniãkoj Fabrici duvana. Åini seda je broj onih koji su razoåara-ni izuzetno niskim nivoomMarjanoviñevog vokabulara,argumenata koje upotrebýavai primitivnim naåinom opho-ðeça prema ministrima ne-uporedivo maçi od broja on-

ih koji se oduãevýavaju upravo takvimpremijerom. U sredini u kojoj su ti kvalite-ti na ceni Marjanoviñ nije mogao previãeda izgubi objavýivaçem stenograma sesednice Vlade. Ono ãto mu smaçuje ãanseda ponovo postane premijer pre bi moglabiti Vladina uredba o merama finansijskediscipline koja pojmu "glupost" na ovim

prostorima daje potpuno novi smisao. Os-tane li bez premijerske foteýe, Marjanoviññe zato pre morati da se æali na tvorce Ure-

v

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



dbe, negoli na Draãkoviña koji postavýarazne zahteve u pogledu kadrovskihreãeça. U sredu uveåe dok je zapoåiçaonovi krug nezvaniånih pregovora o prem-ijeru, Marjanoviñeve ãanse da ponovo

oformi Vladu stajale su "fifti-fifti". "Satendencijom blagog pada", tvrdio je izvor"Vremena".

Prema najavýenom redosledu poteza,narednih dana do javnosti bi prvo mogaostiñi dokument u kome predsednik Srbijerazraðuje u devet taåaka ãta su to prioritet-ni nacionalni dræavni interesi. Jedna odovih devet taåaka govori i o nacionalnompomireçu, zastavi, grbu, praznicima, him-nama i mnogo åemu ãto je predsednikDSS-a Vojsilav Koãtunica nazvao "selogori, a baba se åeãýa". U ostalih osam taåa-ka, priliåno uopãteno, trebalo bi izgleda da

se govori pre svega o tome kako da se uselu ugasi poæar. Dovoýno ãiroko daDraãkoviñ po objavýivaçu tog dokumentakaæe kako je u potpunosti ispoãtovan pro-

gram SPO-a, a socijalisti zakýuåe kakosu oni oduvek tako mislili, odnosnokako ne skreñu sa dosadaãçeg puta. Upojedinim reæimskim medijima Dek-laracija o narodnom jedinstvu, koju je

pomenuo predsednik Srbije Milan Mi-lutinoviñ, na neviðeno je veñ proglaãe-na dokumentom koji je "po svojoj snaziravan ustavu". Bilo je i nekih istorijskihparalela, pa je tako zakýuåeno kako jesliåan poziv na minimum nacionalnihinteresa upuñen i prihvañen u Narodnojskupãtini Srbije poåetkom veka kada je"austrijska carevina zapretila da pregaziSrbiju".

Uz sve pozivaçe na viãe nacionalneinterese i dramatiånost trenutka u komese zemýa nalazi, teãko je poreñi kako sekoaliciona ýubav SPS-a i SPO-a, ipak, gra-

di na strahu ove dve stranke od novih izbo-ra. U tom strahu socijalisti ñe prvi put bitiprinuðeni da sa nekim ozbiýnije dele vlast,iskreno se nadajuñi kako ih ýudi iz SPO-a

nisu nekada toliko "mrzeli" kao svoje poli-

tiåke protivnike, koliko su im zavideli ãtosu na vlasti. Draãkoviñu se, s druge strane,pruæa gotovo istorijska ãansa koju su mno-gi u opoziciji godinama priæeýkivali – da

Z O R A N

S I N K O

1. Tekst izlaæe teoriju "preusmeravaça politiåkog diskursa"prema kojoj se moæe ustanoviti kakvim ñe se pravcem kretatiMiloãeviñeva vlast do narednih izbora i ãta bi se na çima mog-lo desiti. Kýuåna teza koju teorija izlaæe je da Miloãeviñeva vlastulazi u jedan krizni period zbog toga ãto viãe nije sposobna dapreusmerava politiåki diskurs. Ta kriza poveãñe do toga da ñeleva koalicija predvoðena Miloãeviñem na sledeñim izborima,saveznim ili republiåkim, izgubiti moguñnost da apsolutno vla-da kao u posledçih 10 godina i biti prisiýena da podeli ili predavlast opoziciji.

2.Buduñi da teorija nije dovrãena, ona za sada stoji na dve os-novne pretpostavke. Prva je pretpostavka o politiåkoj posluãnosti,a druga o karakteru sukoba u koje ulazi Miloãeviñeva vlast. Pret-postavka o politiåkoj posluãnosti se, u dve reåi, svodi na ovo: na- jveñim svojim delom, Miloãeviñ dobija politiåku podrãku od

svojih glasaåa zbog toga ãto uspeva da se predstavi kao najmoñnijipolitiåki åinilac u Srbiji. Miloãeviñ je u veñini sukoba sa opozici- jom i ostatkom sveta izlazio kao pobednik i to çegove glasaåedræi u ubeðeçu da je on jedini u Srbiji sposoban da uspeãno dovrãisvaku stvar koju zapoåne. Buduñi da to uvereçe kako jeMiloãeviñ nepobediv predstavýa najjaåi garant dræavnog jedinst-va za veñinu Srba, on i danas, deset godina nakon dolaska na vlast,iza sebe ima stabilnu politiåku podrãku.

3. Iz naãe pretpostavke o politiåkoj posluãnosti vidi se, me-ðutim, da je podrãka Miloãeviñu uslovýena. To znaåi da ñeMiloãeviñ tu podrãku izgubiti kada jednom çegovim glasaåimai pristalicama bude bilo jasno da on viãe nije jedini u staçu dauspeãno sredi svaku stvar koje se lati, odnosno da iz politiåkih

sukoba izlazi kao pobednik. Prema naãem miãýeçu, sa pobe-dom Mila Ðukanoviña u Crnoj Gori to vreme upravo zapoåiçe.

Indikatori koji najavýuju poåetak ovog perioda susledeñi: od kada je nastupila kriza od 17. novem-bra Miloãeviñ nije zabeleæio niti jedan jedini us-peh u pravom smislu te reåi. On je najpre bioprinuðen da prizna rezultate lokalnih izbora nakojima je pobedila opozicija; zatim mu se kontro-li izmakla Biýana Plavãiñ, pa potom skupãtina i

vlada Republike Srpske. Konaåno, ove zime Miloãeviñ je izgubiokontrolu i nad dræavnim aparatom Crne Gore.

4. Istini na voýu, nekih uspeha je bilo, ali su to uspesi samo urelativnom smislu te reåi. Za takav uspeh se, recimo, moæe uzetiosvajaçe veñine u srpskoj skupãtini na jeseçim izborima, ili Mi-lutinoviñeva pobeda nad Ãeãeýem na predsedniåkim izborima.Ali, veñina u skupãtini ne moæe se smatrati Miloãeviñevom pra-vom pobedom, veñ samo uslovnom stoga ãto sa tom veñinom so-cijalisti veñ peti mesec muku muåe da sastave vladu.

Drugo, i pobeda Milutinoviña nad Ãeãeýem takoðe je pobeda urelativnom smislu te reåi. Podsetimo se da je nakon one æestokeanti-ãeãeýevske kampaçe 1993. Ãeãeý dobio oko 595.000 glaso-va. Ovaj put je isti taj Ãeãeý, nakon iste takve kampaçe dobio1.383.868 glasova; dakle, viãe nego duplo. Ako æestoke anti-ãeãeýevske kampaçe i u buduñnosti budu udvostruåavale broj

Ãeãeýevih glasaåa, onda je pitaçe kakav ñe biti çihov smisao.5. Meðutim, åiçenica da Miloãeviñ u posledçih godinu dana

beleæi samo poraze i relativne uspehe joã niãta ne kazuje. Da bi sevidelo da li Miloãeviñeve "pobede" i porazi zaista mogu da pred-stavýaju osnovu teorije o ulasku çegove vlasti u krizu, mora da sevidi postoji li moguñnost da se oni i daýe nastave i kakva je relacija tih poraza sa pretpostavkom o politiåkoj posluãnosti. Relacija sedobija kada se analizira karakter tih poraza. Jer, samo od çihovogkaraktera zavisi da li postoji moguñnost da se oni i daýe nastave itako zadovoýe pretpostavku o politiåkoj posluãnosti prema kojojMiloãeviñ gubi vlast jednom kada se vidi da iz politiåkih sukobaviãe ne moæe da izaðe kao pobednik.

6.Otkako je u Srbiju uveden viãestranaåki sistem i otkad je sr-

bijanska opozicija poåela da napada Miloãeviña, moæe se uoåiti jedna karakteristika koja je redovno pratila sve te sukobe, a svodi

Devet teza o Miloãeviñevoj buduñnosti

POLA KORAKA:Gorica Gajeviñ saMilomirom Miniñem...

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



proba da meça sistem iznutra. Çegovi

politiåki protivnici unapred tvrde kakoDraãkoviñ i çegovi zapravo neñe ni osetitipravu vlast veñ samo neãto para. Da vlastnije u rukama Vlade i Parlamenta veñ u

onom kaæiprstu i porodiånoj radionicisa Dediça govori, uostalom, i podatakda nova vlada nije izabrana mesecimaposle izbora, ili da se Skupãtina sastaje jedanput, dvaput godiãçe.

Nova koaliciona vlada sa desetakministara koji su do juåe pripadali na- jýuñoj opoziciji predstavýañe, u sva-kom sluåaju, za Srbiju izuzetno zan-imýiv eksperiment. Miloãeviñ koji vaæiza åoveka "neobuzdanog vlastoýubýa"i koji "rizikuje" samo ako je sve podçegovom kontrolom mora sada da sezagrli sa Draãkovi-ñem, a da to ne izgle-da nimalo strasno,niti prisno. U sluåajubrzog neuspeha takve

koalicije, grýeçe s Draã-

koviñem moglo bi pre-viãe da koãta na nekimbuduñim izborima. Koli-ko juåe, socijalisti su se po

varoãicima i selima Srbije æestoko maký-ali s Draãkoviñevim bradatim monarhisti-ma i "draæincima". Ili za Vuka govorili"Kinkelu, jedan", ãto bi rekao Mirko Mar- janoviñ.

Ãta god da mu ostane u onom dæepu izkoga pre nekoliko dana nije vadio ruku, niVuk Draãkoviñ ne sme da se previãe un-apred raduje ovoj sitno posejanoj koaliciji.Jer, kako god da se sklepa nova vlada, kaæuozbiýni ekonomisti, ovoj dræavi nedostajupare, a put do çih nije nimalo lak i brz.

Vuk se zato uzda u iskustvo daponekad i ono ãto je sitno posejanomoæe da opstane. Po çegovoj raåu-nici, ako izdræi sa socijalistima bargodinu dana, dogodine viãe nikoneñe znati ko je bio Ðinðiñ.

Naravno, sve pod uslovom da

se u onih preostalih pola korakane napravi neka ozbiýna greãka ukoracima. s

NENAD Ý. STEFANOVIÑ

Z O R A N

S I N K O

se na to da Miloãeviñ nikada nije direktno odgovarao na kritikuopozicije i stvarne probleme u dræavi. Tako se, recimo, opozicijabunila zbog nedostatka slobode medija, ali je Miloãeviñ govorio otome kako treba spasavati Jugoslaviju; opozicija ga je optuæivalazbog loãe ekonomske situacije, a Miloãeviñ je govorio o tomekako je bitno zaãtititi Srbe van Srbije; onda se deo opozicije staobuniti protiv Miloãeviñeve neprincipijelne nacionalne politike, aliMiloãeviñ je veñ poåeo da govori o miru i potpisao Dejtonski spo-razum; na kraju krajeva, opozicija ga je optuæivala za kriminal u

zemýi, a Miloãeviñ je govorio o tome kako je vreme da sekonaåno ukýuåimo u Evropu i Svet.

Kako vidimo, svaki put kada je opozicija napadala Miloãeviñana osnovama koji su, uzgred budi reåeno, dobri osnovi za napadna svaku vladu i zbog koje bi svakako svaka vlada pala, Miloãeviñ je uspevao da preusmeri fokus politiåke borbe u neku drugustranu. Prvi put kada mu to nije uspelo i kada je izaãao kao oåi-gledni gubitnik bila je kriza od 17. novembra. Za vreme krizevidelo se kako je Miloãeviñ neprestano pokuãavao da odvratipaæçu sa poniãtavaça rezultata lokalnih izbora na neki drugiproblem, tvrdeñi kako lokalni izbori ne mogu biti najvaænije poli-tiåko pitaçe u Srbiji. Na sreñu, oni su za vreme krize zaista bilinajvaænije politiåko pitaçe, i pobeda opozicije velikim svojim de-lom moæe se zahvaliti baã toj åiçenici ãto Miloãeviñ nije uspeo dapreusmeri paæçu na neko drugo politiåko pitaçe koje opozicijanije postavila.

7. Uopãte uzev, Miloãeviñ je za vreme 17 – novembarske krizeizgubio kapacitet preusmeravaça politiåkog diskursa. Ali ta nes-posobnost se ne objaãçava iskýuåivo konkretno-kriznom situaci- jom (demonstracije) u kojoj se Miloãeviñeva vlast naãla proãlezime. Ona se joã viãe objaãçava åiçenicom da je Miloãeviñ uposledçih godinu dana poåeo da doæivýava poraze i postiæe rela-tivne pobede stoga ãto je izgubio prostor na koji je do sada mogaoda preusmerava politiåki diskurs.

U posledçih dve godine Miloãeviñ je ili izgubio geografskiprostor, ili je izgubio kontrolu nad politiåkim åiniocima na koje jemogao da preusmerava politiåke probleme i politiåki diskurs.

Time je Miloãeviñ, zapravo, izgubio neophodnu spoýnu povratnupodrãku koja mu je uåvrãñivala vlast unutar Srbije. On je brinuo za

Srbe van Srbije, a Srbi van Srbijesu u çemu videli svoj spas; on je brinuo za mir u Bosni, a

velike sile su ga proglaãavale garantom mira i stabilnosti na Bal-kanu; on je stvarao novu Jugoslaviju, Crnogorci su bili politiåkiåinilac koji je davao smisao takvoj jednoj besmislenoj ideji. Sadakada te spoýne podrãke nema, Miloãeviñ viãe nikada neñe moñisvoju katastrofalnu politiku, za koju ga opozicija optuæuje, dapravda svojom ulogom mirotvorca na Balkanu. Isto tako, on viãenikada neñe moñi na pitaçe loãe ekonomske situacije da odgo-vara ukazivaçem na loã politiåki poloæaj Srba u Krajini ili Bos-ni. Sa padom Krajine i "odmetaçem" Biýane Plavãiñ takva vrs-ta izgovaraça je zavrãena.

8. Ova tendencija gubýeça prostora za preusmeravaçe dis-kursa nastaviñe se i vrlo brzo doñi do svog kraja. To ñe, nadaýe,naterati Miloãeviña da sve viãe i viãe odgovara direktno na op-tuæbe opozicije, a ne da izbegava direktan sukob. Prostora zaizbegavaçe, preusmeravaçe ili modifikaciju diskursa viãe, jed-nostavno, nema. Ostala je samo Srbija sa svojim problemima nakoje se åeka da budu reãeni. I åim se Miloãeviñeva vlast prvi sle-deñi put naðe pred optuæbama opozicije, ona neñe moñi da uradiniãta drugo nego da poåne direktno na çih da odgovara. A åimpoåne na çih da direktno odgovara, videñe se da zadovoýava-

juñeg odgovora nema.

9.Kako iz svega dolazi, iako pobede koje su Miloãeviñ i levakoalicija ostvarili na posledçim parlamentarnim, odnosno pred-sedniåkim izborima joã ne mogu da ih nateraju da se odreknu ap-solutne vlasti, çihov karakter ukazuje na to da ñe ih u takvomobimu biti teãko ponoviti. Buduñi da su navedene Miloãeviñevepobede samo uslovne, sleduje da ñe se one, åim se okolnosti zaçihovo ponavýaçe opet budu stvorile, pretvoriti ili u pobedeåija ñe relativnost biti joã veña, ili u åiste poraze.

Zbog svega toga ñe se Miloãeviñeva vlast nañi u krizi iz kojeneñe imati nikakvog izlaza. Pod pretpostavkom da se izlaz izkrize ne pokuãa radikalnim sredstvima (silom), jedini moguñiizlaz iz çe biñe ili da se vlast podeli, ili da se potpuno preda

opoziciji.DUÃAN PAVLOVIÑ, INSTITUT ZA EVROPSKE STUDIJE

... i Vuk Draãkoviñu PredsedniãtvuSrbije

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



Intervju: Zoran Æivkoviñ

Draguý poceni biæuterije

privredni kriminal i Vlada Srbije. To bi bilo kao kad bi za vremeemitovaça Drugog dnevnika RTS-a kroz studio proãao slon, a daga Spomenka Joviñ ne registruje."

"VREME": DIN bi trebalo da se privatizuje po posebnomprogramu Vlade. Åuje se, meðutim, da je Kostiñ pregovaraosa stranim partnerima i da nije æeleo da æuri sa privatizacijom.

ÆIVKOVIÑ: U sluåaju privatizacije po posebnom programu,Vlada odluåuje kome ñe preduzeñe biti prodato, pod kakvim us-lovima i po kojoj ceni. Ja sam pre otprilike ãest meseci imao neko-liko kontakata sa gospodinom Kostiñem u vezi sa zajedniåkimprogramom grada i DIN-a za izgradçu takozvanog juænog kolek-tora za kanalizaciju. Poãto je reå o projektu od interesa i za grad i

za duvansku industriju, potpisali smo ugovor po kojem se DINobavezao da uloæi 12 miliona dinara. DIN je istovremeno poåeoda finansira i privoðeçe nameni dela auto-puta, koji je u svrhupredizborne kampaçe levice svojevremeno sveåano otvoren, alise ispostavilo da je preuzak i da ne odgovara saobrañajnim prop-isima. Prilikom tih naãih kontakata razgovarali smo i o situaciji uDIN-u. Gospodin Kostiñ mi je tada rekao da su na pomolu velikaulagaça stranog kapitala u DIN. Reå je o joint venture ugovoruvrednom, kako je rekao, nekoliko stotina miliona maraka, name-çenom dovrãeçu nove, velike fabrike na povrãini nekoliko fud-balskih igraliãta. Pregovori su, po çegovim reåima, bili u zavrãnojfazi. Nekako istovremeno iz, kako bi se reklo, politiåkih krugovau Beogradu åuo sam da se sprema smena Smiýka Kostiña zbogçegovog odbijaça da prepusti fabriku Beogradu, odnosno nekimýudima iz Vlade Srbije. To nisu bile prve takve priåe: çega lo-kalni moñnici godinama smeçuju.

Na poåetku razgovora za "Vreme" o hapãeçu direktora

Duvanske industrije Niã Smiýka Kostiña i uvoðeçu pri-nudne uprave u ovo preduzeñe, potpredsednik Demo-

kratske stranke i gradonaåelnik Niãa Zoran Æivkoviñ kaæe da seteãko opire utisku kako je pre svega reå o politiåkom aktu:

"Na to navodi veñ prvo saopãteçe MUP-a Srbije da je Smiý-ko Kostiñ uhapãen zbog osnovane sumçe da je viãe godinazloupotrebýavao sluæbeni poloæaj. Odmah se nameñe pitaça ãtasu za to vreme radili organi goçeça i zaãto on ranije nije biouhapãen? Razume se da ne mogu da govorim o tome da li je onkriv ili nije, jer nemam dovoýno informacija. Uostalom, to i nijemoj posao. Ali znam da ceo Niã godinama bruji o çegovomzdaçu u Æitoraði, o kuñama u Niãu i Beogradu, pa me åudi da sesve do sada niko nije zapitao odakle mu. Ne mogu da verujem da je bilo kakav nelegalan posao sa izvozom cigareta, bilo kakvanabavka sirovina iznad cene ili izgradça kuña mogla da se obavia da za to nisu znali carina, finansijska policija, odsek MUP-a za

U VREME LJUBAVI: Sa MirkomMarjanoviñem i Miletom Iliñem ...

U ZATVORU:Smiljko Kostiñ...

Afere:

Pad niãkog Babevornika koji bi na tu temu govorio pod im-enom i prezimenom. Neki neñe da priåajuuopãte. "Ne znam ja niãta, nisam razgo-varao ni sa kim, ja sam samo obiåan rad-nik", prepadnuto kaæe jedan od ýudi izsindikata "Nezavisnost" koji u ovoj fabrici

tek treba da se formira. Iz perspektiveobiånih radnika to je i logiåno – lepo suæiveli i pre Smiýka, a i sa çim.

Sada je, meðutim, Smiýko u zatvoru. Usaopãteçu MUP-a Srbije od srede 11. feb-ruara navodi se da "na osnovu do sada iz-

tkako je u ponedeýak 9. feb-ruara, nedaleko od granice saCrnom Gorom, uhapãen gen-eralni direktor Duvanske in-dustrije Niã (DIN) SmiýkoO

Kostiñ, u fabrici je nemoguñe nañi sago-

"Vreme" istraæuje pozadinu hapãeça direktora Duvanske industrije Niã.Od vladinog miýenika do dræavnog neprijateýa broj 1. Ãta åeka

najuspeãniju firmu u Niãu? Hoñe li se hapãeça nastaviti?

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



U DIN-u su se dugo æalili da ih dræava guãi svojim propisi-ma. Kada se to zna, moæe li se hapãeçe Smiýka Kostiña iuvoðeçe prinudne uprave protumaåiti kao nastavak politikeobezvreðivaça fabrike, kako bi je, moæ-da, neko jeftino kupio? Na koliko se,uopãte, proceçuje vrednost preduzeña?

Ne znam cifru, ali znam da je DIN pravidraguý, i po monopolskom poloæaju duvan-ske industrije (ãto je sluåaj svuda u svetu), ipo åiçenici da prodaja cigareta svakod-nevno donosi gotovinu. Kada sam, prilikomposete DIN-u, video Duvanski institut, biosam fasciniran modernom tehnologijom i,

uopãte, onim ãto je tamo napravýeno.Smiýko Kostiñ je dva puta u protekle tri go-dine pozivao na razgovor poslanike svihstranaka iz Niãa i objaãçavao nam je koliku ãtetu fiskalna politikadræave nanosi Duvanskoj industriji i sopstvenom budæetu. Tvrdio je da su takvom fiskalnom politikom neki ministri i çihovi za-menici naneli veñu ãtetu Srbiji nego Fraço Tuðman! Priznajem da je uspeo da me ubedi da dræava zbog ãverca stranih cigareta gubimilion maraka dnevno.

Znaåi li to da je bivãi direktor DIN-a na neki naåinugroæavao interese uvozniåkog lobija koji seæu sve do samogdræavnog vrha?

Ne verujem da su ti interesi mogli da budu ugroæeni, jer orga-nizovani ãverc duvana na najviãem nivou uvek moæe da bude za-ãtiñen nekom uredbom kojom Vlada udara nove namete nadomañu industriju. Pre bih rekao da ovo hapãeçe i uvoðeçe pri-

nudne uprave predstavýa neko novo meãaçe karata u deobi in-teresa meðu najviãim predstavnicima reæima. DIN je izuzetnoprimamýiva roba, pa mi se åine taånom pomenute procene da je

ovo korak ka obezvreðivaçuduvanske industrije kako bi sedraguý kupio po ceni biæuter-ije. Ne tvrdim, naravno, da go-spodin Kostiñ nije pravio mal-verzacije i da nije zloupotreb-ýavao poloæaj, ali je kod nasgotovo postao narodni obiåajda direktori grade velike kuñe,da im se deca ãkoluju u inos-

transtvu i sliåno. Te obiåaje nijeuveo Smiýko Kostiñ.

Da li je sluåajno ãtoodavno najavýena "borba protiv kriminala" poåiçe baã uNiãu, najveñem gradu u Srbiji u kojem socijalisti nisu navlasti, ni sami, niti u koaliciji sa nekom opozicionomstrankom?

Predugo sam u politici da bih verovao u sluåajnosti. To ãto uNiãu joã uvek relativno stabilnu lokalnu vlast dræi koalicija"Zajedno", ãto su propali svi pokuãaji da se zavade koalicionipartneri i ãto socijalisti nisu uspeli da nam nakaåe "repove" uvezi sa zloupotrebama i malverzacijama (jer to ne radimo) neko-me je sigurno zasmetalo. Kada znamo koliki je znaåaj Duvanskeindustrije za niãku privredu, jasno je da svaki udarac na DINposredno, ali znaåajno, predstavýa udarac i na Niã, prema tome– i na gradsku vlast. s

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

S A Ã A Ð O R Ð E V I Ñ

INKRIMINISANE KUÑE: Deliñ imovine u Åalijama i Donjem Matejevcuvrãenih provera postoji sumça da je Ko-stiñ, ugovarajuñi poslove uvoza sirovina irepromaterijala za potrebe Fabrike duvanau Niãu, kao i kod prodaje gotovih proizvo-da, u posledçih nekoliko godina pro-tivpravno prisvojio nekoliko miliona dina-ra", te da je taj novac "koristio za opremu

porodiånih stambenih zgrada u GorçemMatvejevcu i Æitoraði, kao i za kupovinunekretnina u Niãu i Beogradu". Prethodno je policija iz Kostiñevih "stambenih zgra-da" (od kojih bi se one u Æitoraði i Gor-çem Matvejevcu bez stida mogle smestitiu dolinu Loare) iznela kompjutere i hrpudokumentacije. Istog dana, "zbog krãeçafinansijske discipline u veñem obimu", te"poremeñaja u poslovaçu i upravýaçupreduzeñem koji su rezultirali neoprav-danim prekidima proizvodçe i obustavomisporuke proizvoda, åime su izazvaneveãtaåke nestaãice proizvoda fabrike",

Vlada Srbije suspendovala je sve organeupravýaça u DIN-u i imenovala novi Up-ravni odbor, a za v.d. direktora odredila drZorana Aranðeloviña, bivãeg predsednikaNarodne skupãtine.

DEVET KUÑA: Odluci o zavoðeçuprivremenih mera u DIN-u prethodila je bur-

na rasprava na sednici Vlade. "Dnevnitelegraf" je objavio stenogram sa sednice, izkoga se vidi da se potpredsednik VladeSvetozar Krstiñ usprotivio predlogu zauvoðeçe prinudne uprave u DIN-u, obra-zlaæuñi svoj stav åiçenicom da bi se po istimkriterijumima moglo postupiti premapedesetak najveñih preduzeña u zemýi. Prem-ijer Mrajanoviñ je priliåno grubo reagovao,rekavãi da Kostiñ ima devet kuña i naredioministru policije:"Vlajko, pokaæi slike".

Svetozar Krstiñ se povukao posle istu-paça ministra industrije Æivote Ñosiña("Dana 16. 1. 1998. godine, ustanovili smo

da su oni sklonili 560 tona cigareta... izaz-vali nestaãicu... Svako ima pravo da budenezadovoýan cenama, ali niko nema pravo,dok mu se ne odobre cene, da skrivarobe...") i ministra policije Vlajka Stoiýk-oviña ("Oni duguju za porez 30 miliona di-nara; za carinu 20; za doprinos iz liånih

dohodaka 60; za kupýeni duvan 15; zakupýeni repromaterijal 15, onda ide AIKbanka Niã 30, ili ona Niãka banka 25, MBbanka 50... devizne obaveze AIK bankamilion i dvesta hiýada maraka... BIN-PELA Solun osam miliona, Turker Istam-bul åetiri miliona...neisporuåen duvan a na-plañen: Zimbabve 15 miliona maraka...")

Ãtampa je odmah podsetila na dogaðajeod pre tri godine, kada su dvojica smeçe-nih rukovodilaca DIN-a diplomirani inæe-çer Omer Kulak i ekonomista Vidan Mitiñprvo novembra 1994. godine poslala pis-mo tadaãçem predsedniku Slobodanu Mi-

v

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



loãeviñu (i dostavila ga joã i saveznom pre-dsedniku, republiåkom premijeru, pred-sedniku Narodne skupãtine, guverneruNBJ, ministrima unutraãçih poslova isvim vaænijim politiåkim strankama), a on-

da, februara 1995, i kriviånu prijavu Okru-ænom javnom tuæilaãtvu u Niãu, takoðedostavýenu na joã bezbroj nadleænihadresa. U ovim dokumentima Smiýko Ko-stiñ optuæen je za åitav niz malverzacija izloupotreba: da je od 1990. do poåetka1995. godine oãtetio DIN i "druãtvenuzajednicu" za 50 miliona dinara, kao i da jeiz zemýe izneo 126 miliona maraka zaplañaçe deviznih obaveza prema inostran-stvu, ali je pri tom 10 miliona maraka ne-tragom nestalo.

KRIVIÅNA PRIJAVA: Veñina optuæ-bi podeýenih u tridesetak taåaka ne samo

da su potkrepýene dokazima (uvid u raåu-novodstvo Fabrike duvana, te firmi "Grað-evinar", "Nini", "Fruktapromet", "Gramo-nt", "Mifis" i "Nisal" iz Niãa, "Miranda" izPeñi, "Veletehna CIP", zatim uvidima u pe-rsonalne dosijee radnika, odluke Rad-niåkog saveta, te u zapisnike, naloge, sas-luãaça, izlazne fakture...), veñ delujupoznato i logiåno. Izmeðu ostalog, navodise da je Kostiñ privatnom preduzeñu "Ni-ni" iz Niãa isporuåio 530 tona cigareta iomoguñio mu uvoz repromaterijala za po-trebe svoje fabrike u vrednosti od 20 milio-na maraka, pri åemu je PP "Nini", na osno-vu uveñanog rabata od 44 odsto, "ostvariloimovinsku korist od blizu pet miliona mar-aka". Zauzvrat je "Nini" platio izgradçuprilaznog puta, te izradu elektriåne,vodovodne, kanalizacione i PTT mreæe zaçegovu kuñu (taånije dvorac) u Æitoraði.Velike koliåine cigareta (300 tona) uzenormni rabat (48 umesto uobiåajenihosam do 12 odsto) isporuåivao je i "Miran-di" i "Fruktaprometu", od kojih je dobiosatelitske antene, åetiri televizora u boji iåetiri kamina od po 1500 maraka.

Tu je i optuæba da je od londonske firme"Kazali" kupio duvan u vrednosti od sedammiliona maraka (od åega za oko 100 hiýa-da duvan nikada nije isporuåen), da bi zauz-vrat dobio na poklon ureðaj za obezbeðeçekuñe u vrednosti od 300 hiýada maraka. Ilida je za potrebe DIN-a od "Fruktoprometa"kupio pet polovnih luksuznih automobila(tri audija i dva mercedesa), platio ih kao dasu novi i joã 30 odsto viãe, da bi na poklondobio novog golfa. O tome koliko je ýudizaposlio u DIN-u kao nadoknadu za to ãtosu mu dali beton, ili mu na privatnimgradiliãtima uradili zemýane radove, parnogrejaçe, stolariju, elektriåne instalacije, da

i ne govorimo. Posebna je priåaobezbeðivaçe, åesto i nepotrebnih poslovau DIN-u (i na raåun DIN-a) raznim,

uglavnom graðevinskim preduzeñima(pogotovo "Graðevinaru" i "Biniåkoj Mo-ravi"), koja su mu, sa svoje strane, radila nakuñama. Pa malverzacije sa naftom, opetpreko PP "Nini", pa optuæbe da su cigarete

nameçene izvozu u Republiku Srpsku iMakedoniju samo "preko papira" prelazilegranicu, a u stvari zavrãavale na ulicamaSrbije... I tako redom.

STROGO POVERLJIVO: Podnosio-ci prijave Omer Kulak i Vidan Mitiñ nisubili spremni da o svemu govore za"Vreme". Za razliku od ove dvojice struå-çaka, poznati skupãtinski nokauter Srpskeradikalne stranke Branislav Vakiñ sa zado-voýstvom podseña da je takoðe pre tri go-dine pokrenuo "sluåaj Kostiñ" za skupãtin-skom govornicom i da mu je DraganTomiñ tada oduzeo reå: "Pokazao sam mu

u pauzi zasedaça strogo poverýiv doku-ment iz 'Jugopetrola' kojim se Kostiñobaveãtava o predstojeñoj promeni cenebenzina. Rekao mi je da se åuvam crnogor-ske mafije sa kojom je Kostiñ povezan."

Vakiñ tvrdi da su o svemu ãto je Kostiñradio bili obaveãteni Dragan Tomiñ i Mir-ko Marjanoviñ: "Koliko su samo puta dola-zili u DIN i u çegovu kuñu". Dodaje da jeKostiñ u najgora vremena uvozio gorivo izBugarske, Makedonije i Gråke, lagerovaoga u niãkoj carinarnici i preprodavao prekoJovice Stefanoviña Ninija, vlasnika veñpomenute istoimene firme (kojeg, izgleda,sada traæi policija) i preko Stanoja Stoj-iåiña, direktora prijateýske firme "Grað-evinar". I tako redom.

Tako govore Kostiñevi duãmani. Vox populi, meðutim, kaæe drugo: u emisiji"Crno na belo" najpopularnije lokalnetelevizije "Kanala 5", çegovom hapãeçu je 73 gledalaca dalo "crni" glas, a samo 34"beli". Narod priåa da je Smiýko humanis-ta, da su plate u DIN-u izmeðu hiýadu i trihiýade dinara, da su za vreme hiperin-flacije deýene polutke, deterdæenti i kojeã-ta... "Pomogao nam je da preæivimo", vele.

Oni koji nisu imali sreñe da rade u DIN-upodseñaju da je ova fabrika godinamasponzorisala sve kulturne manifestacije,kupovala lekove za vreme blokade, finan-sirala sport... "To je jedino preduzeñe koje je redovno ispuçavalo sve obaveze premagradu", tvrdi predsednik gradske vlade ipotpredsednik Okruænog odbora SPO-aBranislav Jovanoviñ. Kostiñeva suprugaLidija u razgovorima za novine kaæe da joj je muæ nevin, da su se svi ostrvili na tihpet-ãest kuñica u cveñu koje su ona i muæpoãteno zaradili, a imali su i nasledstvo,prodavali porodiånu zemýu, ona potiåe iz

imuñne porodice pronalazaåa cigareta"LD" i tako. Smiýku Kostiñu zaista nijebilo lako: dva braka, åetvoro dece, ýuba-

vnica – svakom treba kuña. A on je åovekpreduzimýiv.

RODBINA: Zakon, za sada, SmiýkuKostiñu na duãu stavýa "protivpravnu im-ovinsku korist u iznosu od 700 hiýada dola-

ra i 500 hiýada nemaåkih maraka... na ãtetuDIN-a", kao rezultat plañaça uveñanih fak-tura prilikom uvoza duvana i opreme odpreduzeña "DIN – HELAS" iz Gråke i mal-verzacija sa firmom "Turker" iz Istanbula.Tako glasi obrazloæeçe sudije SvetolikaSimonoviña za produæeçe pritvora Smiý-ku Kostiñu za joã mesec dana. Odmah posletoga, istraæni sudija je promeçen, pa jeKostiñev sluåaj preuzeo Staniãa Kræaliñ.Moguñi razlog: Kostiñ je svojevremeno za-poslio Simonoviñevu kñer. Sliåan razlogåarãija je navodila i za smenu naåelnika ni-ãkog SUP-a Radosava Gvozdenoviña (sme-

çen istog dana kada su uvedene privreme-ne mere u DIN-u), koji je Kostiñu, navod-no, vratio oduzeti pasoã. Gvozdenoviñ jepriåu s pasoãem demantovao. Smiýko Ko-stiñ je, inaåe, "zaposlio pola Niãa", pa mumnogi duguju uslugu, pogotovo familija:spisak Kostiñeve bliæe i daýe rodbine narukovodeñim poloæajima u DIN-u duæi jeod liste Vukove i Danine svojte na åelnimmestima u Beogradu!

Smiýka Kostiña åarãija je i ranije sme-çivala i hapsila, pogotovo poãto se znalo zaçegov sukob sa bivãim "general-guberna-torom" Niãa Miletom Iliñem i za åiçenicu

da se nije ponaãao kao disciplinovanivojnik SPS-a: jedini govor u svom po-slaniåkom mandatu posvetio je kukaçuzbog prekinutih privrednih veza sa Sloveni- jom i upozoravaçu da politika ne bi smelada se meãa u privredu. Ãto je najvaænije,uporno se zalagao za kontrolu uvozastranih cigareta (åime se zamerio najmoñni- jem lobiju u zemýi) i za smaçeçe daæbinana izvoz svojih cigareta, pogotovo u Re-publiku Srpsku i u Istoånu Slavoniju, odak-le veñ dugo dolazi jedini devizni izvor DIN-a. Nije se libio da interese DIN-a ãtiti pov-remenim prekidaçem proizvodçe (nekoli-ko puta u toku proãle godine), ãto mu je naproleñe 1997. donelo kvalifikaciju od ãefacarine Kertesa "da je najveñi ãvercer u ze-mýi" i na kraju, izgleda, doãlo glave.

"Opredeýeçe moje stranke i mojeliåno jeste borba protiv kriminala", komen-tariãe Branislav Jovanoviñ. "Ali, zaãto taborba nije poåela u Beogradu, Vraçu, iliSvilajncu, nego baã u Niãu? A ako treba dakrene iz Niãa, zaãto se hapsi samo Kostiñ,a ne i neki drugi direktori koji su se istoobogatili i isto imaju ogromne kuñe, na ãtasmo toliko puta upozoravali. Da nije ciý da

jedina uspeãna fabrika u gradu proðe kaoPTT Srbije?" s

UROÃ KOMLENOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


s VREME 1321. FEBRUAR 1998

primer haosa koji je Vlada Srbije izazvaladonoãeçem ovog akta. Pred Ustavnim su-dom Srbije veñ su, doslovce, stotinezahteva za çeno stavýaçe van snage.Ministarstva finansija i pravde Crne Gore

zatraæila su zakazivaçe vanredne sednicesavezne vlade, na kojoj bi se raspravýalo oovom republiåkom aktu kojim je van snagestavýeno i mnoãtvo saveznih propisa. Ra-doje Kontiñ ne pokazuje nameru da ovajzahtev usliãi. Ipak, neki mediji najavýujuda ñe ukidaçe ili, ãto je verovatnije, izme-na Uredbe, pre svega najspornijeg ålana11. koji se odnosi na promet nekretnina,uslediti na sednici Vlade zakazanoj zasredu 18. februar. Poãto je veñina merakoje uvodi Uredba i ranije bila propisana,pa se zbog nesprovodýivosti od çihoveprimene odustalo, ukidaçem ili bitnom iz-

menom ålana 11. Uredbe, koji jedini pred-stavýa istinsku novost, od ovog akta ne biostalo niãta. Zato treba pogledati kako seneki ålanovi Uredbe sprovode, dok je joãna snazi. Krenimo redom.

Ålan 1. Kad na raåunu neke firmenema para za namirivaçe svih po-traæivaça, onda se prvo naplañuju javni prihodi.

I to sa svih çenih raåuna i raåuna svihçenih delova. SDK prilikom svake tran-sakcije ima proveriti da li je neko duæandræavi i uplañene pare joj odmah prosledi-ti. Vaæi i za firme pod steåajem. O çi-hovim dugovaçima prema dræavi RUJPmora obavestiti sud u roku od tri dana odobjavýivaça steåaja.

Raåuni veñine naãih "privrednih sub- jekata" su prazni. Od poåetka godine bar u jednom trenutku bilo je nelikvidno preko33 hiýade preduzeña sa skoro milionzaposlenih. Raåuni skoro 26 hiýada firmistalno su blokirani, a samo u januaru jepredlog za pokretaçe steåajnog postupkapodnet za 19.333 preduzeña sa oko 480hiýada radnika, jer zakon predviða da sesteåaj pokreñe posle neprekidne

dvomeseåne blokade raåuna. Ako neko koima pare joã posluje sa naãim preduzeñi-ma, voýan je da im uplati neãto na raåunsamo ako treba da mu zavrãe neki posao, ito samo u iznosu koji je neophodan da ihna zavrãetak tog posla privoli. Niko imneñe uplatiti ni dinara ukoliko zna da ñesve zavrãiti u dræavnoj kasi. Steåaj, u komese dræava prva naplañuje je, dakle, nemino-van.

Ålan 3. Neke vrste hartija od vrednosti(obveznice, blagajniåki i komercijalni zapi-si) mogu se izdavati samo pod uslovom daSDK moæe da, odmah po çihovom

dospeñu za naplatu, pare sa raåuna çiho-vog izdavaåa prebaci na raåun onoga kojiih je kupio.

Tzv. "†nansijska disciplina"

Uredbom do neredaVeñina mera koje uvodi Uredba Vlade Srbije o merama†nansijske discipline vaæila je i ranije, pa se od çihove primenemoralo odustati. Zato najavýenim ukidaçem ili izmenom ålanakoji se odnosi na nekretnine od ovog akta ne bi ostalo niãta

publiåke uprave javnih prihoda. Viåe da binadjaåao galamu kolega, koji su kao i on

buçeni smo i mi i poreznici", viåeprivatni preduzetnik koga smo

zatekli u hodniku jedne filijale Re-

"Z

doãli da overe razne papire koje nalaæe"Uredba o merama finansijske discipline u

izvrãavaçu obaveza u 1998. godini", panikako ne mogu da se dogovore ko je sle-deñi na redu. Ovo je samo najoåigledniji w w w w w

F O T O G R A F I J E : D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

HAOS 1: Republiåka uprava javnih prihoda, podruåna jedinicaZemun, 18.02.1998, 9.00h

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


VREME s 21. FEBRUAR 199814

...I istog trenutka naplati sve poreze idoprinose od dotadaãçeg posednika hartijeod vrednosti. Ako ova odredba ostane nasnazi, viãe se niko neñe prevariti da naovakve papire baci pare. Vlada se ovoga

maãila verovatno zato ãto na træiãtu hartijaod vrednosti, za razliku od svih ostalihnaãih træiãta, ima malo nenaplañenih po-traæivaça, svega desetak odsto. U bankar-skom poslovaçu, recimo, procenat nena-plañenih potraæivaça je izmeðu 85 i 90odsto.

Ålan 4. Zarade i zaposlenih i poslodavaca mogu se isplañivatisamo bezgotovinski, na tekuñiraåun ili ãtednu kçiæicu. U goto-vom se moæe isplatiti najviãe 1000dinara meseåno po radniku.

I banke prvo moraju da novac

nameçen zaradama svojih radnikauplate kod SDK, pa ñe ih ona pre-baciti zaposlenima. (Ipak su unekim filijalama SDK spremni daodobre isplatu i dve hiýade dinarameseåno po zaposlenom.)

Ovo pogaða samo, retka, us-peãna preduzeña. Ostali ionakonemaju ni po ovoliko da podeleradnicima. Ekonomisti predviðajupad realne vrednosti zarada, a jan-uarske plate su u proseku za 16odsto maçe od decembarskih i uapsolutnom iznosu. Ovih danadirektori velikih druãtvenihpreduzeña insistiraju da svi zapos-leni otvore tekuñe raåune, da bi setako potpuno oslobodili obavezepribavýaça gotovine. U Poãtanskoj ãtedi-onici su zatrpani zahtevima za otvaraçetekuñih raåuna. Otvaraju ãest do osam hiý-ada raåuna dnevno. Novim klijentima zapoåetak sleduje po deset åekova, a u ãtedi-onici kaæu da ñe novih pacijenata, ako sepokaæe da su skloni minusima, ubuduñedobijati maçe praznih åekova. Rudari"Kolubare" najavili su ãtrajk ovim povo-

dom, a povlaåeçe Uredbe traæi i sindikatEPS-a.Ålan 6. Preduzeña koja su ostala duæna

dræavi zakýuåno sa 31. decembrom 1997.mogu svoje obaveze, ukýuåujuñi i sve ka-mate, oduæiti u ratama. Zahtev za to je, poUredbi, trebalo podneti do 13. februara. Umeðuvremenu je rok produæen do 20. feb-ruara. Uz taj zahtev neophodna je i izjavadirektora da ñe za plañaçe rata (tri do 12,zavisno od starosti duga) i ovogodiãçihdospelih obaveza (uglavnom u vidu akont-acija, jer se poreznici joã nisu smislili ko-like ñe te obaveze biti) garantovati celok-

upnom liånom svojinom.Preduzeña su dræavi ostala duæna presvega zato ãto ne mogu da plate obaveze.

Zato bi im, ako je veñ doãlo da mora da seplati, viãe odgovaralo da to bude u ratama.Meðutim, koji ñe direktor garantovati svojom imovinom za preduzeñe koje je ili up-ropastio da bi se obogatio, ili ga je "nasle-

dio" veñ upropaãñenog? Razlogproduæeça roka za podnoãeçe zahteva zarazduæivaçe na rate je premali, a ne prev-eliki odziv.

Druga varijanta je da se sve isplati u ce-lini. Ukoliko porez plati do kraja februara,

preduzeñe neñe morati da plaña kamatekoje su mu zbog kaãçeça nakalemýene.(Te kamate se raåunaju tako da dinar dugaiz 1994. vredi sada oko 15 dinara, poãto nakraju svake godine poåiçe da teåe i kama-ta na kamatu iz prethodne.) Ukolikopreduzeñe ceo poreski dug oduæi do krajamarta, oprostiñe mu se pola kamate. Posletog roka kamate se ne opraãtaju, a dug semora platiti odjednom.

Ålan 8. Niko vam ne sme isporuåitirobu koja je nameçena daýoj prodaji,ukoliko mu ne donesete izjavu u kojoj sutaåno navedene baã te vrste robe, koliåine icene, a overila je nadleæna poreska sluæba.

Iako drugi stav ovog ålana kaæe da onajko je robu kupio mora åim je proda daobavesti poreznike, pruæajuñi im pri tomdokaze da govori istinu, Uputstvo za pri-menu Uredbe koje je stiglo u filijale RUJPnalaæe da se na ovo ne obraña paæça dokne stignu detaýnije instrukcije.

To znaåi da jedan bakalin, ako hoñe da

kupi robu na veliko, prvo mora da ode umagacin velikoprodajne firme, raspita seãta od robe imaju i sve ono ãto bi da pazari

upiãe u obrazac pomenute izjave. Onda satim papirom tråi u "svoju" jedinicu RUJP,da mu na taj papir lupe peåat. Onda ñe sevratiti po robu, ali mu se, ukoliko nepoznaje prave ýude, moæe desiti da je neã-

to od robe koju ima na spisku prodatonekom drugom. Onda sledi ponovnotråaçe do poreznika, sa novim spiskom,ali ko zna ãta ñe nestati dok se nabavýaå nevrati u magacin da preuzme robu. Nekeopãtinske jedinice RUJP su ipak izaãle u

susret svojim "pacijentima", pa overavaju iizvestan broj nepopuçenih izjava. Od jed-nog do pet primeraka po jednom åekaçu uredu. To ne pomaæe mnogo kad je popopuçavaçu ovih obrazaca potrebnoponovo posetiti poreski ured, da bi se çi-hov sadræaj uveo u evidenciju. Neke filijaleRUJP to traæe, a neke ne. Ove druge nepokazuju ama baã nikakvo zanimaçe zasadræaj izjave. Time se sve svodi na dos-ledniju primenu vaæeñeg Zakona o porezuna promet i akcizama, koji i inaåe prop-isuje obavezu davaça ovakvih izjava,samo je overa nov momenat.

Ålan 9. Oni koji prodaju robu na malo ivrãe usluge moraju imati kontrolne kasablokove i kopije raåuna overene peåatom poreznika.

Uputstvo o primeni Uredbe kaæe da seovo "za sada odnosi na privatna preduzeñai preduzetnike koji obavýaju trgovinu namalo i ugostiteýske usluge". Poreznici su seprvo dosetili da overavaçe kasa blokova i

raåuna naplañuju (pet dinara jedan udaracpeåata), ali se od toga brzo odustalo.I ovo je vaæeña zakonska obaveza, koja

HAOS 2: Republiåka uprava javnih prihoda, podruåna jedinica Novi Beograd, 18.02.1998, 12.30h

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



je zamrla jer je lako poslovati bez iz-davaça raåuna i kasa blokova, ako se raz-vije navika da se svaka krupna novåanicakoja se zatekne u kasi odmah skloni. Prob-lem nastaje ukoliko su inspekcijski organi

baã zadrti i nepotkupýivi, pa iskoriãñeneraåune uporede sa gorepomenutim izjava-ma i stvarnom koliåinom robe u rafovima.Ipak je u ovoj stvari, zbog velikog brojapapira i cifara i posloviåno leçih porezni-ka koji su navikli da im se sve "svari", teã-ko sprovesti punu kontrolu.

Ålan 10. Stav 2. Niko ne moæe registro-vati auto ili izvaditi pasoã ako je neãtoduæan dræavi.

Sada je jasno da neñe svako ko æeli daizvadi pasoã ili registruje automobil mora-ti da satima dæedæi po hodnicima porezni-ka, åekajuñi izdavaçe potvrde o plañenom

porezu. Tu potvrdu pribavýa nadleænoopãtinsko odeýeçe unutraãçih poslova.Oni ñe vas poslati kod poreznika samoukoliko utvrde da ste poreski obveznik, aporez niste platili.

Ålan 11. Vlasnik nekretnine ili automo-bila ne moæe se promeniti bez dokaza da jeta stvar plañena preko æiro ili tekuñegraåuna ili ãtedne kçiæice, i to najmaçe uiznosu koji proceni RUJP.

Da biste kupili stan potrebno je da ban-ci prodavca uplatite çegovu vrednost u di-narima. Treba da imate pri sebi nekolikostotina hiýada dinara. Ako neko i ima toli-ki novac, obavezno su u pitaçu devize.Treba dakle, kaæe Uredba, stotinak hiýadanemaåkih maraka pretvoriti u dinare. Sve- jedno je da li devize meçate po zvaniånomili crnom kursu, jer je mnogo znaåajnijepitaçe da li ñe iko ikad viãe videti novacpoãto se on preda banci. Ali su se svi, upotrazi za naåinom da se ova odredba zao-biðe, ubrzo setili da se na Kosovu, i poredzakona koji promet nekretnina uslovýavasaglasnoãñu Ministarstva finansija (a odno-si se i na ostatak Srbije, izuzev Vojvodine),taj promet obavýa takoreñi normalno.

Spomiçu se tri "kosovska" reãeça:stavýaçe nekretnine pod hipoteku na os-novu kratkoroåne novåane pozajmice, kojase ne vrati na vreme, pa nekretnina ode"zajmodavcu", kratkotrajni fiktivni brakgde pri razvodu jednom supruæniku ostajestan, a drugom "miraz" i sastavýaçe ugo-vora kod advokata, bez overe u sudu.

U proteklih desetak dana u srpskim su-dovima se ne overavaju ugovori o kupo-prodaji nekretnina. Predsednici beograd-skih sudova su ovaj posao obustavili dokne stigne tumaåeçe Ministarstva pravdekoje su zatraæili. Ono do srede 18. februara

nije stiglo, pa se overavaju samo ugovori opoklonu, u kojima se, kaæu sudije, nespomiçe novac. Samo je sud u Novom

Sadu odluåio da radi po starom, poãtujuñizakone, a ne Uredbu. Njima za overu ugo-vora nije potrebna saglasnost Ministarstvafinansija.

Udruæeçe banaka je u meðuvremenu

sastavilo uputstvo za banke koje odluåe dase upuste u ovu rabotu. Poãto je bankarima jasno da im niko neñe tek tako predatisvoje devize, smislili su sledeñu proceduru.Doðe kupac u banku i proda joj devize po3,29 dinara za jednu marku. Onda ta banka"odmah" prebaci dinare koje mu je proda-la na raåun prodavca, koji potom moæe odbanke da otkupi iste one devize, po 3,31dinara za jednu marku. Borka Vuåiñ je izjavila da ñe se kod çe ceo proces zavrãa-vati u roku od sat vremena i da ñe otpuãtatisvoje sluæbenike ako budu otezali sa ispla-tom. Ipak, uputstvo kaæe da je banka duæna

da sredstva prebaci prodavcu u roku od tridana. Prosto je neverovatno da za ta tridana niko ne posegne za vaãim devizama,pogotovo kad se uzme u obzir uredba NBJkojom se predviða da banke vrañaçenoñnih kredita koje im ona daje da biobezbedile dnevnu likvidnost garantuju –devizama. Tako vaãe devize mogu lakozavrãiti na sigurnom, u trezoru Narodnebanke. Ali uvek moæete podiñi dinare. Akovas u tome ne spreåi ista Uredba o likvid-nosti banaka kojom se one ovlaãñuju daobustave isplatu svakog naloga teæeg od300.000 dinara, ako ih ta isplata tera u mi-nus. Moæda biste mogli da sledeñeg danapodignete bar deo dinarskog iznosa kojivam leæi na raåunu? Verovatno, ako dinari joã uvek budu u banci.

Sve to bankarsko dogovaraçe bilo jeuzaludno, jer su banke otkrile da bi, kada bisprovodile Uredbu, doãle u sukob sasaveznim Zakonom o deviznom poslo-vaçu i odlukom koju je savezna vlada naosnovu çega donela. Ova odluka kaæe dabanke u toku jedne godine ne mogu prodatigraðaninu viãe od hiýadu nemaåkih mara-ka, sem u posebnim, poimence nabrojanimsluåajevima, kao ãto su odlazak na leåeçeili ãkolovaçe u inostranstvo. Kupoprodajanekretnina tu se ne spomiçe. Banke su,poãto im meðubankarski dogovor ostavýatu moguñnost, listom odluåile da se nepetýaju sa nekretninama dok se stvari neraãåiste. Niko nije pokazao entuzijazam dasprovoðeçem jednog podzakonskog aktaprekrãi niz zakonskih, i time svoju pozicijudovede u pitaçe.

Ålanovi od 1. do 10. ove uredbe naiz-gled imaju svrhu da sav novac koji je u Sr-biji u opticaju dospe u dræavne ruke. Me-ðutim, u sluåaju çihove stroge primene i

ono malo preostalog novca iscurelo bi izlegalnih tokova platnog prometa u nelegal-ne, podzemne. Na taj naåin bi svaka

privredna aktivnost postala kriminalna.Ipak, teãko da bi ikad bila moguña striktnaprimena Uredbe. Pre ñe biti da je ona na-meçena selektivnoj primeni, na one kojiimaju novac. Od naroda je proteklih godi-

na opýaåkano sve, pa sad krupnim razboj-nicima ne preostaje niãta drugo nego dapýaåkaju sitne. Zato sledi hajka na "biznis-mene" i direktore i ova Uredba je uperenaprotiv çih. Odredba koja dobijaçe pasoãauslovýava plañaçem poreza naåin je da se uzemýi zadræe oni koji bi da beæe kadeviznim raåunima u inostranstvu. Zato jesavezna vlada nedavno odluåila da niko nemoæe imati raåun kod strane banke i da sesva sredstva sa takvih raåuna moraju prene-ti u domañe banke. Odluka se moæesprovesti samo ukoliko je vlasnik raåuna uzemýi. I ålan 11. je pre svega "antidirektor-

ski", jer direktore spreåava da prilikom bek-stva svu silu kuña i luksuznih automobilakoje poseduju na brzinu pretvore u konvert-ibilni keã.

Druga pojava kojoj je Uredba trebaloda stane na kraj je konkurencija. Ålanovi 8.i 9. su posebno pogubni za preduzeña kojase bave trgovinom, pre svega na malo.Odredba koja uslovýava izdavaçe sao-brañajnih dozvola plañaçem porezaizmiãýena je zbog preduzeña kojima su au-tomobili, kamioni i autobusi neophodni zarad, trgovinskih, turistiåkih i prevozniåkihkuña. One ñe vozila moñi da koriste tek

kad plate porez, ali tada im neñe ostati nov-ca ni za gorivo. Zanimýivo je da je æivotnajviãe zagoråan trgovini na malo, kojomse bavi i potpisnik ovog akta SlobodanRaduloviñ. Ali, Uredba pruæa i ostalimministrima-direktorima dovoýno instru-menata da spopletu konkurenciju.

Moguñe je da su ministri raåunali da ñeim Uredba pomoñi u odræavaçu niskecene marke. Do sada su nerealan kursodræavali prodajom deviza, pa su deviznerezerve zemýe spale na niãticu. Uspeãnaprimena Uredbe uterala bi neãto gotovine uNarodnu banku, pa bi se kurs mogao bran-iti i znatnijim povlaåeçem dinara iz opti-caja.

Uredba je lansirana baã u trenutku kad je "na vrhu" reãeno da se konaåno obrazujenova republiåka vlada. Poãto ñe glavni za-datak nove vlade biti "borba protiv krimi-nala", "vrh" je oåigledno naredio da se pokratkom postupku zatvori izlaz za niæe lop-ovske eãalone kojima je veñ jasno ãta ihåeka i rado bi iskoristili "interegnum" zabekstvo. Marjanoviñeva ekipa je zadatakbar delimiåno obavila, jer je prometnekretninama privremeno zaustavýen, a

odredba o pasoãima ñe verovatno ostati nasnazi. s

ZORAN B. NIKOLIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



Partijski izazovMiroslav Prokopijeviñ

Zaãto propadaDemokratska stranka?

nðiñ je sutradan demantovao izjavom koja je bila sasvim drugaåija od prethodnogdogovora u stranci i fona razgovora sameðunarodnim pregovaraåem. Suviãno je inapomiçati da su tako vodeñi ýudi DS-a

gubili javni ili pregovaraåki kredibilitet, ida su se pasivizovali u stranci poãto je Ði-nðiñ nekoliko puta ponovio sliåne manire.

Mesta tih uglednih ålanova DS-a okoÐinðiña su zauzeli poltroni, mediokriteti iposluãnici, koji ne smeju niãta da ga pitaju.A da smeju, imali bi o åemu. Recimo, kudavodi ovakva politika, ãta se dogaða sastranaåkim novcem ili åemu stalni Ði-nðiñevi kontakti sa kýuånim figurama reæi-ma: “Ne vidim zaãto se ne bih sastajao saJovicom Staniãiñem, Miloradom Vuåeli-ñem ili Mirkom Marjanoviñem..”, kaæe Ði-nðiñ u Dnevnom telegrafu od 31. decembra

1997, str. 3. Koje je to koristi imao DS odovih Ðinðiñevih kontakata? Naravno, Ði-nðiñ je moæda imao korist, ali DS je imaosamo veliku politiåku i drugu ãtetu. Da tonije sluåaj, onda bismo o koristi veñ neãtoåuli, a tim razgovorima bi, pored Ðinðiña,mogao da prisustvuje i neko drugi iz DS-a,ko u stranci uæiva nepodeýen ugled i kred-ibilnost.

Moæda ti Ðinðiñevi kontakti objaãça-vaju çegove poteze koji su iracionalni iãtetni za DS, kao i to zaãto je na proãloj sk-upãtini DS-a jedva proãla deklaracija otome da ova stranka ne moæe saraðivati sa

SPS-om i komunistima. Uåesnici te skupã-tine nisu imali toliko imaginacije da pred-loæe i deklaraciju protiv saradçe sa radika-lima. Vaýda nisu mogli da zamisle tolikuneodgovornost prema biraåima, kojimanije reåeno da ñe DS saraðivati sa radikali-ma kada su glasali za ovu stranku nalokalnim izborima 1996.

(2) Krãeçe statuta Poãto je razjurio ilimarginalizovao skoro sve ãto je iole vaýa-lo u DS-u, Ðinðiñu viãe malo ko ima da

skim manirima, kapricioznom i promaãen-om politikom.

Bilo je viãe metoda da se to izvede, a jedan je marginalizacija resornih odboraDS-a. Oni praktiåno ne rade duæe od god-inu dana. Neki od odbora DS-a imali susastav koji je bio boýi nego sastav sliånihodbora svih drugih stranaka uzetih zajed-no. Postalo je bespredmetno da odborrazmatra neko pitaçe, napravi predlog za-kona ili neke odluke, a da to bude baåeno uzapeñak ili sutradan demantovano sasvimsuprotnom izjavom Ðinðiña ili nekog çe-

govog posluãni-ka. Sa odborimasu marginalizo-vani i oni kojisu bili u çiho-vom sastavu.Uostalom, ãtañe mu odborikad Ðinðiñ u in-tervjuu za B92kaæe da “dajeideje koje su su-periorne u od-nosu na ostale”ålanove.

Za pojedi-nce koji su ima-li znaåajne fun-kcije u stranci imimo odbora Ðinðiñ je imao drugi recept.Tako je, recimo, od jednog od tadaãçihpotpredsednika DS-a Ðinðiñ izriåito traæioda na konferenciji za ãtampu kaæe kako seon (Ðinðiñ) nije tajno sastajao saMiloãeviñem u vreme protesta koalicije"Zajedno". Posle par dana, Ðinðiñ ga je de-mantovao, izjavivãi da se jeste sastajao sa

Miloãeviñem. Sliåno tome, jednog drugogviðenog ålana stranke, koji je iãao narazgovore meðunarodnog karaktera, Ði-

Ako se demokratska opozicija ne etablira tako da je u staçu daobjediçeno dobije bar 1/3 glasova biraåa u Srbiji –demokratska opcija izlaska iz krize neñe ni postojati

ropadaçe koje je zahvatilo ono ãtose zvalo "demokratska opozicija"posle SPO-a ãiri se i na DS. Dok seP

SPO raspada oåito, usled neograniåenevlasti braånog para Draãkoviñ, sindromaveåitog gubitniãtva i saradçe sa komunis-tima, propadaçe DS-a odvija se mnogotiãe i sa znatno maçe publiciteta, iako nemaçe temeýito.

U nastojaçu da zaustavi taj trend pro-padaça, dvadesetak uglednih ålanova DS-a nedavno je pismom zatraæilo od Ðinðiñanormalizaciju staça u stranci, vrañaçe

demokratskom karakteru rada i nekim tem-eýnim vrednostima. Ðinðiñev odgovor bio je smena sa funkcije najistaknutijeg potpis-nika (S. Gavriloviña sa mesta predsednikaIzvrãnog odbora), vaýda da bi se drugiobeshrabrili, formalno prihvataçe a stvar-no ogluãivaçe o zahteve, kao i zabaãuri-vaçe rascepa kako ne bi isplivao u javnost.

Neki razlozi propadaça DS-a veomasu sliåni onima u SPO-u. Poãto je sklonioili marginalizovao skoro sve ãto iole vaýau DS-u, Ðinðiñ se okruæio mediokritetima iposluãnicima i koncentrisao svu stranaåkuvlast u svojim rukama (1). Rad strankesveden je na one man show, uz stalna kapi-talna krãeça Statuta DS-a (2). Pandankrãeçu Statuta u stranci je nejasna ilipogubno loãa politika stranke na javnojsceni, usled åega DS postaje predmetpodsmeha (3).

(1) Stranka to sam ja. Tokom i posleprotesta koalicije "Zajedno", proãle zime,svi su imali priliku da gledaju borbu zavlast izmeðu Draãkoviña i Ðinðiña, koja jezapravo bila borba za prevlast u toj ko-aliciji. Ali malo ýudi je primeñivalo da se iu okviru DS-a odvija borba za vlast, åija je

poenta bila da Ðinðiñ ukloni ne samo po-tencijalne konkurente unutar stranke, veñ isve koji se ne slaæu sa çegovim diktator-

AMARKORD: Ðinðiñ s partijskimprijateljima, na petogodiãnjicustranke u Interkontinentalu '95

B R A N K O

P A N T E L I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



prebaci krãeçe Statuta DS-a. Ne treba nipomiçati da je statut za stranku ono ãto jeustav za neku zemýu. Iz veñeg broja sluåa- jeva gde je Ðinðiñ prosto pogazio Statutnaveãñu samo nekoliko.

Prvo, list DS "Demokratija", koji je po-sle prekida ponovo poåeo da izlazi 1996,postao je vlasniãtvo firme DMR, a danijedan organ DS-a nije doneo odluku otome. Ko je otuðio list i za koje pare?

Drugo, nijedan organ DS-a nije doneoodluku da se DS i çeni funkcioneri an-gaæuju na strani Ðukanoviña i BiýanePlavãiñ. Ovde, naravno, nije reå o tome dali je to politiåki dobro ili loãe, veñ o tomeda tako fundamentalne politiåke odlukemoraju proñi kroz nadleæne forume stra-nke. Povrh krãeça Statuta, bilo je grotes-kno gledati kako se Ðinðiñ – iako bez ika-

kve dræavne funkcije – nudi kao ovdaãçipandan Ðukanoviñu, koji je tada biocrnogorski premijer, i Plavãiñevoj, koja jepredsednik RS.

Treñe, Predsedniãtvo DS-a je na Ði-nðiñevu inicijativu donelo odluku oraspodeli saveznih mandata 1997, na ãtanema pravo. Odluku o raspodeli mandatadonosi Glavni odbor na preporuku Iz-vrãnog odbora.

Åetvrto, Predsedniãtvo Da opet je naÐinðiñevu inicijativu, a mimo Statuta, sus-pendovalo odluku Izvrãnog odbora o os-nivaçu okruænih odbora DS-a. Povod za to je bilo ãto su na veñinu mesta predsednikaokruænih odbora izabrani ýudi koji se Ði-nðiñu ne sviðaju.

Peto, na Ðinðiñevu inicijativu, Pred-sedniãtvo DS-a raspustilo je Opãtinski od-bor u Jagodini, iako na to nema pravo. Tomoæe da uåini samo Glavni odbor.

Ãesto, Platforma DS-a o Kosovu puãte-na je u javnost, opet na inicijativu Ðinðiña,iako ju je razmatrao samo Politiåki savetDS-a, gde je zakýuåeno da ona treba da sedoradi. Umesto dorade i prolaska kroz or-gane stranke, Deklaracija je otiãla u jav-

nost, gde se uglavnom reklamira kao Ði-nðiñev proizvod.Iako zbog ovih i drugih krãeça Statuta

DS-a Ðinðiña proziva jedan broj stranaå-kih funkcionera, on izgleda ne haje mnogoza to, jer ima podrãku drugih funkcionera,poput Zorana Æivkoviña, potpredsednikaDS-a i gradonaåelnika Niãa, koji na foru-mima DS-a kaæe da “mrzi Statut”; M. Peri-ãiña, koji kaæe da se Statuta “ne treba dræatikao pijan plota”, i poput treñeg funk-cionera, buduñeg predsednika Izvrãnogodbora, koji kaæe da Statut treba tumaåiti“kreativno”. U åemu je razlika izmeðu tog

i “kreativnog” tumaåeça zakona koji iz-vode ekipe Josipa Broza ili SlobodanaMiloãeviña? I ko ñe biraåe ubediti da pro-

test iz DS-a protiv takve prakse reæima imaikakvu teæinu, ako to isto rade vodeñi funk-cioneri DS-a?

(3) Politika stranke Time ãto je sklo-nio neposluãne i ãto je gaæeçem Statuta

pokazao da za çega pravila ne vaæe, Ði-

nðiñ je sebi potpuno politiåki odvezaoruke. Ako bi hteoda pripada demokratskojopoziciji, DS bi morao biti stranka åija bise politika koncentrisala oko neke vrstetræiãne demokratije, kako to i kaæu pro-gramski dokumenti stranke. Umesto toga,Ðinðiñ je privatizacijom DS-a napraviostranku za koju se ni radi poveñe nagradene bi moglo reñi ãta je çena politika i ãtasu çeni strateãki ciýevi. Prosto, Ðinðiñ jedno misli, drugo govori, treñe radi. Evonekih ilustracija za to.

Ðinðiñ je mnogo puta isticao kako je za“vladavinu prava”, ali da je protiv izruåe-ça Karadæiña i drugih optuæenih za Hag.Svojevremno je “okretao vola” na Palama,a nedavno je potpisao deklaraciju srpskihintelektualaca protiv izruåeça Karadæiña.Te dve stvari ne idu sa “vladavinom pra-

va”. Ako je neko za “vladavinu prava”, on-da mora biti i za izruåeçe osumçiåenih, jer je meðunarodno pravo sastavni deo pra-va.

Nadaýe, Ðinðiñ kaæe da je za privatiza-ciju i privatnu svojinu, ali je svojevremenoliåno podsticao donoãeçe zakona kojim jedotadaãça privatizacija poniãtena. Uvreme protesta koalicije "Zajedno" åesto jesa govornice pretio stranim kupcima Tele-koma Srbije da ñe izvrãiti nacionalizaciju tefirme, kada DS doðe na vlast. Nacionaliza-cija i deprivatizacija su, naravno, suprotnepoãtovaçu privatnog vlasniãtva.

Ðinðiñ kaæe da je za liberalizaciju i slo-bodno træiãte, ali u nedavnom intervjuu TV Palmi kaæe da naãim ýudima nije svojstve-

no træiãte. On kaæe da je za demokratiju, au svojoj stranci se ponaãa kao diktator ko-ga ne obavezuju Statut, procedure i pravi-la. On kaæe da je za orijentaciju Srbije pre-ma Zapadu, a forumi stranke su mu puni

zadriglih nacionalista.Ni sa delima ne stoji boýe. Vrãeñi loka-lnu vlast u Beogradu, Ðinðiñ i DS se ni poåemu nisu razlikovali od “starog reæima”.Nisu otpoåeli sa racionalizacijom i unapre-ðeçem gradske uprave, nisu dopustili ul-azak privatnika u gradski prevoz i drugegradske sluæbe, nisu privatizovali StudioB, nisu ni pokuãali da uvedu red u urbanis-tiåko-komunalnoj sferi, nisu ukinuli praksupolitiåkih reketa itd. Ðinðiñ je ostao upam-ñen samo po stalnim svaðama sa Draãk-oviñem, posebno oko toga ko ñe postaviti“orla” na zgradu Gradske veñnice.

Da skratim. Ðinðiñ stalno naåelno tvrdida je za ono za ãta bi stranka poput DS-amorala biti, ali svojim posebnim izjavama ipraktiånim ponaãaçem to vrlo uspeãno de-mantuje. Rezultat toga je nekredibilnost ineozbiýnost – kako çegova tako i strankekoju predstavýa. Joã u vreme protesta ko-alicije "Zajedno" zapadni novinari, intelek-tualci i politiåari privatno su govorili “daÐinðiñ nije demokrata”. To ãto su tada radioportunizma govorili iskýuåivo privatno,sada je postalo opãte mesto u medijskim,nauånim i politiåkim krugovima Zapada. Uåitavom normalnom svetu notorno slovi daÐinðiñ (kao uostalom i Draãkoviñ) nije ni-kakav demokrata. Naravno da ni stranka ukojoj takav åovek dominira ne moæe bitiozbiýna, odgovorna i demokratska.

Zakýuåak se nameñe sam po sebi. Zo-ran Ðinðiñ je politiåki mrtav åovek. Ostalo je da se taj leã ukloni iz DS-a. Ako to sluåa- jno ne uspe, onda ñe DS biti politiåki mrt-vac. To uklaçaçe neñe iñi lako, jer Ðinðiñne samo da nema kuda da ode, nego ima isnaæan materijalni interes da ostane. Onsam bez kontrole barata novcem stranke.Sem toga, çegovi nacional-socijalistiåki

patroni moæda misle da on ima da obavi joã poneki reæimski zadatak.Ovu degenraciju i propadaçe Da moæ-

da na kraju nije naodmet staviti u ãiri kon-tekst. Rasulo u strankama tzv. demokratskeopozicije odvija se u situaciji kada su poli-tiåka i ekonomska kriza u Srbiji preãli uopãte propadaçe. Ako se demokratskaopozicija ne etablira tako da je u staçu daobjediçeno dobije bar 1/3 glasova biraåa uSrbiji, onda demokratska opcija izlaska izkrize neñe ni postojati. Verujem da nemapotrebe pomiçati kakve su posledice tesituacije. s

(Autor je viãi nauåni saradnik Instituta zaevropske studije iz Beograda i ålan Ekonomskogodbora DS-a u ostavci)

ZabrinutiVlastimir Baðeviñ, Zoran Bla-

gojeviñ, Zoran Vaciñ, SlobodanGavriloviñ, Ante Gluãåeviñ, JankoÐuriñ, Miodrag Jovoviñ, RadovanJojiñ, Dragomir Maliåiñ, GordanaMatkoviñ, Boãko Mijatoviñ, MiodragNikoliñ Feman, Duãan Obradoviñ,Duãan Pavloviñ, Novica Pantoviñ,Mile Petkoviñ, Zvezdana Popoviñ,

Borivoje Radiñ, Vlatko Rajkoviñ iBogoýub Trkuýa – to je grupa ålanovaDS-a koja je u januaru '97. pokuãala dapokrene ozbiýne razgovore u ovojstranci, pismeno saopãtavajuñi pred-sedniku stranke svoju zabrinutost zabuduñnost DS-a i Srbije u celini.

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



Stranaåki transferi

Crveno i crnoVojvoda Vuåiniñ i JUL dr Markoviñ dijele toliko toga zajedniåkog...

kýuåio dvadeset åetiri sata ranije. Od tadane prestaje çegova neograniåena podrãkareæimu i isto takvo obruãavaçe na opoziciju u dræavnoj "Borbi". Na proãlim savez-nim i republiåkim izborima "paãiñevci" su

osvojili oko 47. 000, odnosno 16. 000 gla-sova i ostali vanparlamentarna stranka.Sam Vuåiniñ se udebýao, postao nekakokockast – taman kako treba.

LIJEVO – DESNO: Vuåiniñevi "paãi-ñevci" i JUL prirodno su upuñeni jedni na

druge. Ovdaãçi crveni i crni toliko subliski da su, zapravo, stopýeni uruæiåastom. Mentalni sklop je isti:kao ãto je vojvoda "pozlañivao ruke"svojim "teroristima", tako je i JUL u jeku proãlogodiãçeg graðanskogprotesta bio "izloæen" krajçe neuv- jerýivim bombaãkim napadima. Fas-

cinacija policijom, daýe, obostrana je: politiåki æivot bez pendreka zaçih je nezamisliv. Razlika je samo utome ãto ýeviåari dræe çegovu drãku,a vojvoda ga u svako doba moæe os- jetiti po leðima; zato ãtuje Sluæbu,zato joj se klaça, zato – tvrdi se –odraðuje sve ãto od çega traæe.

JUL i Vuåiniñ, potom, dijele istopoimaçe patriotizma. Treba samo up-orediti çegov intervju u "Ãpiglu" isaopñeçe JUL-a da su na parlamen-tarnim izborima u Crnoj Gori pobjeduodnijeli "islamski fundamentalizam,albanski separatizam i ustaãtvo".

Napad dr Mirjane Markoviñ na izbjegli-ce zbog navodnog dezerterstva i kriminalakad ih je policija deportirala na ratiãta, za-tim, u potpunosti se slaæe sa vojvodinimstavom da je taj unesreñeni svijet "upuñivanna radnu obavezu". Vuåiniñevo "prikupýa-çe ýetine" i dræavýanstvo u "MetafiziåkojDræavi Monarhije Srpske" u skladu je sazapisima predsjednikove supruge o obraðe-nim çivama, leptirima, drveñu i cvijeñu.Takoðer, kao ãto se dr Markoviñ znalo otetida je mjesec planeta, i "narodni" vojvoda je

otkrivao da koalicija "Vojvodina" æeli tupokrajinu pripojiti – Çemaåkoj. Konaåno,"suradça" sa Paragom i Gergijevskim na is-tom nivou je sa "jugonostalgijom" JUL-a...

Vuåiniñ je Slobodana Miloãeviña pro-glasio za drugog Paãiña: diveñi se çegovojpolitiåkoj dalekovidnosti i sposobnostima,veñ duæe vrijeme vodi mrtvu trku sa najser-vilnijim ýeviåarima. Ipak, ono ãto najviãespaja ovog nerealiziranog vojvodu i ýeviåa-re je to ãto su spremni na sve za stan, poslo-vni prostor, necariçen ãleper, uvoznu doz-volu, kiosk na dobroj lokaciji... U svemu to-me, Vuåiniñ je tek mali, ali zato prekaýeni

politiåki egzibicionist koji bi da se ogrebe.Ako moæe. s

FILIP ÃVARM

N

lera deviza, koga je dræao nekoliko dana uprivatnom zatvoru i pozivaçe na obraåun savojvoðanskim Maðarima. Pritvoren je, alikriviåni postupak protiv çega nije poveden.

Vuåiniñ sredinom maja 1993. poziva nademonstracije stare devizne ãtediãe. Ako ihdræava ne isplati, obeñavao je, otimañe bo-gate Jevreje i komuniste zarad otkupa. Tu jei prijetça Unproforu: za svakog ubijenogSrbina, kleo se Vuåiniñ, çegov SRP ñe lik-vidirati po sto "plavih ãýemova".

U nizu sliånih Vuåiniñevih poteza vrije-

di spomenuti joã dva: navodne susrete saDobroslavom Paragom (Hrvatska strankaprava) i Ljupåetom Gergijevskim (VMRO– DPMNE), te teroristiåku organizaciju"Zlatna ruka". U prvom sluåaju, sa Paragomse dogovorio o podjeli Bosne, a sa Gergije-vskim potpisao vojni pakt o borbi protiv "is-lamizma i panturaka". Ciý "Zlatne ruke" koja "raspolaæe sa 20 miliona DEM i ima cen-tre u Zapadnoj Evropi" bila je, navodno,likvidacija Hansa Ditriha Genãera, VilijaKlasa, Roberta Dola i drugih "srbomrzaca".Svakom "likvidatoru", garantirao je Vuåi-niñ, "pozlatiñe se ruka". U istom periodu

(1995) smetaju mu i crnci u Beogradu.Vuåiniñ je postao predsjednik "paãiñe-vaca" 17. decembra 1996; stranci se pri-

ovine su objavile – Radikalna stranka"Nikola Paãiñ" predvoðena SiniãomVuåiniñem namjerava pristupiti JUL-

u. Sporazum o koordiniranom djelovaçubiñe potpisan kada odredi "lijevi" blok. Pred-sjednik JUL-a Ljubiãa Ristiñ nema niãta pro-tiv. Podsjetio je da su "23 stranke inicirale

formiraçe pokreta. Potrebno je da svaki ålanpojedinaåno potpiãe pristupnicu". I to je sve.Vuåiniñeva inicijativa kao da potvrðuje da jestara ideja ovdaãçe ýevice o patriotskomfrontu "osuðena na uspjeh".

Åarãija je ipak zbuçena. Ãto to spajaovog vojvodu, nacionalistu, monarhistu, an-tikomunistu, antisemitu, rasistu i metafiz-iåara sa "revolucionarnom avangardom"direktora i biznismena?

VOJVODA: Vuåiniñ se proåuo kada jeseptembra 1992. imenovan za "srpskog nar-odnog vojvodu"; vitki dvadesetpetogodiã-çak do tada je bio voða Ujediçene srpskerojalistiåke omladine. Inicijacija je obavýe-na u Srpskom rojalistiåkom pokretu (SRP),a blagoslovio ju je pop Momåilo Ðujiñ. Upristupnoj izjavi Vuåiniñ je objavio rat krim-inalu u Srbiji i obeñao pomoñ svojih omladi-naca u prikupýaçu ýetine.

Kad ga je drugi vojvoda – dr VojislavÃeãeý – nazvao "vojvodom za braçe kuku-ruza", Vuåiniñ ga je izazvao na dvoboj iporuåio mu da ga neñe spasiti "sva policijapredsednika åiji je miýenik". Epilog: polica- jci su spasavali Vuåiniña kad mu je grupamladiña poåela mijeçati liåni opis novem-

bra 1992. u kafiñu Doma omladine.U meðuvremenu, novopeåeni vojvoda je u intervju u "Ãpiglu" govorio da predvodi1500 "Srpskih sokolova", da je u borbi ubio"na stotine Muslimana i Hrvata i stotine zar-obýenika koje je kao komandant streýao",da svjesno æeli da ñiriliåna oznaka "SS" kojunose çegovi ýudi izazove asocijaciju naHitlerov "SS". Kad je "Taçug" prenio inter-vju, sav unezvjeren je obilazio beogradskeredakcije, tvrdio da je sve izmiãýeno i na- javýivao tuæbu protiv "Ãpigla". Iz tog tjed-nika poruåili su mu da imaju magnetofon-sku traku razgovora...

Batine i skandal rashladili su Vuåiniña:sada se klonio rata i frontova. Slijedeña ak-cija mu je kidnapovaçe jednog Albanca, di-

NESTAÃAN / POUZDAN:Vojvoda Vuåiniñ u

prisustvu vlasti Z

O R A N

S I N K O

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



se trenutno nalaze u Nemaåkoj, traæeñi ra-zumevaçe.

"Mi od RS ne traæimo mnogo, ali senadamo da ñe 1998, iz nemaåke perspek-tive, biti godina povratka izbeglica, i moli-

mo vas za razumevaçe. Imamo viãe od350.000 izbeglica, 140.000 azilanata sa Ko-sova, a svakodnevno dolaze novi. Bili smohumani i na human naåin ñemo pomoñi re-ãavaçe pitaça izbeglica". Srpska treba daprihvati 170.000 ýudi koji su trenutno u Ne-maåkoj.

Iako su oåi Evrope, posebno Nemaåke,uprte u novu vladu, Kinkel je u nekolikonavrata naglasio da treba povesti raåuna otome da se Dodik "ne pretrpa zahtevima".Kao i o tome da se novoj garnituri "pomo-gne u onoj meri u kojoj se prethodnoj one-moguñavalo da dobije meðunarodnu podr-

ãku i pomoñ". Dodiku je u kratkom mandatupremijera postala najznaåajnija kampaça zaBråko. Eventualno dodeýivaçe ovog gradaFederaciji BiH, Dodik koristi kao pretçuostavkom kompletne vlade.

Pre nedeýu dana, po povratku iz Bona,Dodik je izjavio da je dobio "garanciju odKlausa Kinkela da ñe uraditi sve na tome daBråko ostane u sastavu RS", nemaåki mini-star spoýnih poslova u Baçaluci je svoj na-vodni stav ipak malo revidirao: "Stvar je gos-podina Roberta Ovena da se to pitaçe reãi.Mi se neñemo u to meãati, ali smatramo da bibilo dobro da se odluka odgodi, jer ima punorazloga koji govore tome u prilog".

ZBUNJENI: Klaus Kinkel je posle kon-ferencije za novinare preãao ulicu, uputivãi seka hotelu "Bosna", gde je organizovao kratakprijem na kojem se, reklo bi se, naãlo mnogozbuçenih. Najprije je Kinkela, posle kratkoggovora, spopao za rukav novi baçaluåki gra-donaåelnik Ðorðe Umiñeviñ, iz Srpske stran-ke za Krajinu i Posavinu, æeleñi da se pred-stavi visokom gostu. Zbuçeni Kinkel je trzn-uo ruku, oduãevio se Umiñeviñem i popraviomu kravatu. Samom Dodiku, verovati je, nijelako palo ãto se banket prireðivao u hotelu åiji

ga je vlasnik javno optuæio za pedofiliju. Sva-kako da je najzbuçeniji mogao da bude sa-mo Aleksa Buha, koji se sticajem okolnostinaãao u Banskom dvoru i prihvatio pozivpredstavnika nemaåke vlade. Ulazeñi u hotelneobiåno ýubazno je pozdravýao novinare,izazvavãi najveñe interesovaçe kod nemaå-kih kolega.

Banket je ugledne goste viãe oduãeviobogatom trpezom nego Kinkelovim reåima.Mnogima su u uãima odzvaçale Kinkelovereåi da ñe se maksimalno zalagati za "proc-vat ekonomskog blagostaça u RepubliciSrpskoj", dok su momci iz baçaluåkog obe-

zbeðeça pitali nemaåku brañu po sluæbi dali su im doneli plate. s

TAÇA TOPIÑ

O

Klaus Kinkel u RS

Ipak mercedesOãtrom oku nije moglo da promakne da je susret na visokom nivou,ko zna iz kojih razloga, protekao bez dræavnih obeleæja – zastava

hovýani" veñ sat vremena pre sletaça nem-aåke vojne maãine iz Venecije sa poveñom

nemaåkom delegacijom. Kinkelova svitabrojala je sa "pomoñnim osobýem" 25 ýudi,meðu çima jaku privrednu delegaciju (Si-mensa, Krupa, RWF, Nemaåke æeleznice,Volkswagena) i åak 45 novinara najveñihnemaåkih TV, radio i novinskih kuña. Iako je prema meðunarodnom protokolu bilooåekivano da nemaåkog kolegu pozdravikolega istog ranga, to ñe reñi ministar inos-tranih poslova Bosne i Hercegovine Jadran-ko Prliñ, on se nije pojavio na sveåanomdoåeku. Klaus Kinkel se odrekao ustaýenihnavika – voæçe autobusom sa ålanovimasvog kabineta u zemýama u kojima gostujei prihvatio ponudu Milorada Dodika da seodvezu mercedesom Vlade RS do Banskogdvora. Predlog nemaåkog ambasadora izSarajeva da se Dodik ipak "provoza" u auto-busu, uåinio se premijeru Srpske malo åud-nim, te se nije odrekao svog mercedesa.

Oãtrom oku nije moglo da promakneda je susret na visokom nivou, ko zna izkojih razloga, protekao bez dræavnihobeleæja – zastava. Biýana Plavãiñ je naãlanove prijateýe, misleñi da "prijateýskiodnosi izmeðu ova dva naroda jednom tre-ba da krenu", jer "dobro je imati prijateýa

u Evropskoj uniji koji ñe nas zastupati objektivno". Kinkel se gotovo raskukao kada je naåeo problem izbeglica iz Srpske koji

biånom åoveku u Republici Srpskojdolazak ãefa nemaåke diplomatije iz-

gledao je kao da je Tito po drugi putsiãao meðu Srbe. Euforija je otpoåela od tre-nutka kada je Klaus Kinkel najavio posetu. Unedeýu uveåe, noñ uoåi çegovog dolaska,peraåi ulica glancali su prilaz Banskom dvo-ru. Novinari su dobili nezvaniåno saopãteçeu kojem je "najavýen susret predsednika RSBiýane Plavãiñ i premijera vlade RS sa Kin-kelom". Oduzimaçe titule samo nemaåkomministru spoýnih poslova i zameniku savez-nog kancelara Nemaåke jednostavno je ukabinetu Biýane Plavãiñ pravdano "praktiå-nim razlozima", uãtedom papira, pokuãajemda se izbegne nepotrebna opãirnost i pret-postavkom da "svi znaju ko je Kinkel".

AUTOBUSOM ILI...: Izgleda da jenovi premijer Srpske najboýe shvatio ko jezapravo Klaus Kinkel i koliko bi moglo damu znaåi zalagaçe Nemaåke za "srpskustvar". Iako se nemaåkom ministru diæe ko-sa na glavi, kaæu çegovi najbliæi saradnici,kada vidi u zemýi koju poseñuje mnogouniformisanih lica koja ga obezbeðuju, ipakse Dodik liåno zaloæio da se Kinkelova po-seta "obezbedi najviãim stepenom bezbed-nosti". Izraæeno brojkama, Kinkelov dola-zak stavio je u pokret 300 policajaca iz ba-

çaluåkog centra bezbednosti. Nemaåkompreciznoãñu kolona za doåek bila je post-avýena na baçaluåkom aerodromu. "Ma-

R E U T E R SBANJALUKA:

Kinkel, Plavãiñi Dodik

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



P

Skandali

Zaustavite Taçug !Kako je nacionalna agencija emitovala pa povukla vest oVedrinu i Kinkelu

"Ja se bitno razlikujem od Kinkela...On je neprijateý naãe zemýe,

a ja sam rukovodilac"Mirko Marjanoviñ, premijer Srbije

etak 13. bio je baksuzan dan za Te-

legrafsku agenciju nove Jugoslavije(Taçug), ali i za Ministarstvo inostra-nih poslova SRJ. Tog dana, neãto pre ãestpopodne, Taçug je svojim pretplatnicimaposlao dugaåak izveãtaj iz SMIP-a podnaslovom "Unapreðeçe odnosa sa zem-ýama Evropske unije". Taåno u sedam,meðutim, Taçug je uz napomenu "Paæçaredakcijama" zamolio da se pomenuta in-formacija ne koristi. U sedam i jedan mi-nut, stigla je konaåna presuda: vest sedefinitivno povlaåi.

Kako je "ubijaçe" veñ objavýene priåeneãto ãto se u ozbiýnim novinskim agenci-

jama izuzetno retko deãava (a tada po pra-vilu lete glave), dogaðaj zasluæuje izvesnupaæçu. Reå je, u stvari, o izveãtaju sa ne-formalnog razgovora (brifinga) koji je saodabranim novinarima Taçuga i drugihdræavnih firmi odræao Dragomir Vuåiñe-viñ, dræavni sekretar SMIP-a i de fakto åo-vek broj dva u ovom ministarstvu. Ciý raz-govora bio je da se odabrani novinari oba-veste o okolnostima vezanim za turneju sa-veznog ministra Æivadina Jovanoviña pozemýama Evropske unije. Ali, dok prvedve treñine izveãtaja obiluju uobiåajenimfrazama koje su veñ godinama obavezandeo reæimske propagande (konstruktivandoprinos politici mira u regionu, stalni us-pon bilateralnih odnosa i saradçe sa ovimi onim, tradicionalna prijateýstva, jaåaçeprivredne saradçe, itd., itd.), ton i stil sedrastiåno meçaju kada Vuåiñeviñ priåa oJovanoviñevom putu u Pariz. "U odnosimaizmeðu SRJ i Francuske postoji zastoj koji,po naãem miãýeçu, nema opravdaça. Uzastoju su politiåki, ali i ekonomski odno-si", citirao je Taçug Vuåiñeviña. A zatim:"Vuåiñeviñ je, oceçujuñi inicijativu fran-cuskog ministra spoýnih poslova Ibera

Vedrina i çegovog nemaåkog kolege Kla-usa Kinkela da zajedniåki posete Jugosla-viju, rekao da je takav predlog bio neu-

mestan zbog çegovog karaktera ineprihvatýivih uslova koji su uvezi s tim postavýeni. 'Pojedi-

naåno, ministri Vedrin i Kinkelsu, naravno, dobrodoãli u Ju-

goslaviju u bilo koje vreme,

ali çihov dolazak u vidu za- jedniåke posete, a u vidu

ponuðene platforme,za nas je neprihva-týiv', podvukao jeVuåiñeviñ." Osta-tak spornog Taçu-

govog izveãtaja bavise navodnim neprijate-

ýskim delovaçem Demokratskog savezaBugara u Jugoslaviji.

Kako je Taçug u posledçe vreme objavio niz spoýnopolitiåkih komentara ukojima se nemaåki ministar spoýniopisuje reåima prema koji-ma Vuåiñeviñeve formula-cije åak deluju blago, pos-tavýa se pitaçe zaãto jeovaj put zatraæeno da se iz-veãtaj o Vuåiñeviñevombrifingu povuåe. Oåigledanrazlog leæi u åiçenici da jetaj izveãtaj objavýen maçeod nedeýu dana pre plani-rane posete ministra Jova-noviña Parizu. Potpuno jeskandalozno da ministarst-

vo åiji se ãef sprema na putu zemýu sa kojom navodnoæelimo da poboýãamo od-nose kritikuje ãefa diplo-matije zemýe-domañina(Vedrina), i to posredstvomdræavne novinske agencije.Joã je nezgodnije ãto je takritika usmerena na povezanost Francus-ke i Nemaåke, koje, uostalom, od Jugo-slavije traæe samo da uspostavi dijalog sakosovskim Albancima i sprovede dogo-vor o obrazovaçu koji su Rugova i Milo-ãeviñ potpisali pre viãe od dve godine. I

na kraju, kako je moguñe unaprediti od-nose sa Evropskom unijom ako se sa na- jzvaniånijeg mesta na ovakav naåin kri-

tikuju dve zemýe koje åine çenu oso-vinu?

Postavýa se i pitaçe kako je Vuåiñeviñ,koji vaæi za jednog od retkih profesion-alnih diplomata koji su preæiveli viãestruke

nacionalne i ideoloãke åistke unutar SMIP-a, sebi dozvolio ovakav gaf. Postoji miãýe-çe da je reå o zaveri, åiji je ciý da se Vuåi-ñeviñ kompromituje uoåi predstojeñih kad-rovskih promena unutar jugoslovenske di-plomatije. Pobornici ove teorije ukazuju da je sporni Taçugov izveãtaj objavýen sapotpisom "ek" (ekipa), i bez uobiåajenihinicijala deæurnog urednika. Isti izvoripodseñaju i na to da je upravo Vuåiñeviñubila nametnuta neprijatna duænost da pov-uåe naãu delegaciju sa nedavne sedniceEvropskog parlamenta u Bonu, pa izvlaåezakýuåak da je nekome stalo da se ovaj

diplomata predstavi kao eksponent "tvrdestruje" koja uporno blokira naãu saradçusa svetom.

Drugo tumaåeçe, koje se åini znatnoverovatnijim, objaãçava ovaj skandal opã-tom konfuzijom koja vlada i u SMIP-u i uTaçugu (a i ãire). U naãoj spoýnoj politicine postoje tvrde i meke struje, jer sve vaæ-ne i nevaæne odluke samostalno donosi je-dan åovek – Slobodan Miloãeviñ – a on us-led mnogobrojnih obaveza ne stiæe uvek dase sam sa sobom koordinira. Po svemu su-deñi, posredi je nesporazum: sadræaj brifin-ga nije trebalo da ode u javnost, ali neko iz

Taçuga to nije shvationa vreme. Moguñe je ida je izveãtaj o brifingubio nameçen nekoj "ta- jnoj" Taçugovoj publi-kaciji koja se dostavýauæem krugu funkcione-ra, ali je greãkom puãte-na u generalni servis.

U svakom sluåaju,ãteta je tu, i ona nije is-pravýena brzim povla-åeçem izveãtaja. Nai-

me, francuska agencijaAFP preuzela je zanim-ýive delove teksta iemitovala ih ãirom sve-ta pre nego ãto ga je Ta-çug povukao. Tako ñeministar Jovanoviñ uParizu verovatno biti

doåekan hladnije nego ãto je oåekivao, aãanse da se odnosi poprave bitno susmaçene. Jednom naãem politiåaru iz Ti-tove epohe pripisuje se da je, pokuãavajuñida spreåi objavýivaçe neke neprijatne ve-sti, zavapio: "Zaustavite Rojters!" Titovi

naslednici, eto, nisu u staçu da zaustave niTaçug. s

DEJAN ANASTASIJEVIÑ

Jednom naãempolitiåaru iz Titoveepohe pripisuje seda je, pokuãavajuñida spreåiobjavýivaçe nekeneprijatne vesti,zavapio: "ZaustaviteRojters!" Titovinaslednici, eto, nisuu staçu da zaustaveni Taçug

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



LONDON, FEBRUARA

ugoslovenima odgovara da im cenaduga na sekundarnom træiãtu budenula, a poverioci æele da bude ãto J

veña. Jugosloveni ne æele niãta ãto bi podi-glo cenu çihovog duga, a poverioci neñeçime da trguju, jer åekaju boýa vremena.Danko Ðuniñ ñe dobiti tu bitku!

Kad tako neãto åujete od engleskogbankara za vreme ruåka u italijanskomrestoranu usred finansijskog centra Londo-na, prvo vas zapýusne entuzijazam, a ondavas savlada neverica. Na kraju ñe se, ipak,

ispostaviti da ni u Londonu ni u Beogradu,za sada, nema niãta novo.Kako "Vreme" saznaje u toku su taktiå-

ka nadmudrivaça izmeðu predstavnikaSavezne Republike Jugoslavije (SRJ) imeðunarodnog komiteta komercijalnih ba-naka (ICC), u åijem srediãtu je – vreme. Imada se, tokom razgovora protekle nedeýe,åinilo da se poverioci nigde ne æure,struåçaci ICC-a su, nedavno u Londonu, za"Vreme" izjavili kako je "vreme uvekvaæno, ne toliko iznos duga".

A ako je verovati Dæeromu Butu, ãefucentra za træiãna istraæivaça ANZ banke,ono je na strani Jugoslovena. Jer, kako za"Vreme" kaæe g. But – inaåe dobitnik, ãto bisportisti rekli, srebrne medaýe meðu ekon-

omskim analitiåarima u Londonu za proãlugodinu – poverioci SRJ "nisu vrlo strpýivi".Naæalost, jugoslovenska privredna situacija

se iz dana u dan pogorãava, i to ne moæeodgovarati nijednoj strani u ovim prego-vorima. Stoga bi, moæda, za nas najboýataktika bila "æuriti polako". Poverioci (ve-like komercijalne banke) u ovom momentu

imaju mnogo veñi problem na jugoistokuAzije, pa s nama æele da zavrãe posao kakobi mogli da se koncentriãu na tu stranu.

CENA: "Træiãta za svaki dug uvekpostoji; stvar je procene da li ñete neki dugdræati, ili ñete ga prodati. Kako se popra-výa privredna situacija u nekoj zemýi,cena duga raste. U sluåaju Jugoslavije dugu portfoliu banke ili fonda veoma je riziå-na investicija", proceçuje Milan Ele-zoviñ, iz istoånoevropskog istraæivaåkogcentra "Nomure". Endrju Kaningam, izMeril Linåa, napomiçe da se ova bankapre par godina potpuno oslobodila

jugoslovenskog duga i smatra da sa tomzemýom trenutno ne treba imati nikakvogposla. Ålanovi jugoslovenske delegacije su,prilikom nedavnog boravka u Londonu,posetili i sediãte ove renomirane banke, pañe se moæda neãto u tom stavu izmeniti. Imada ñe oni koji boýe poznaju priåe iz lon-donskog Sitija reñi da iza ovog stava stojirazoåaraçe ãto je Nat Vest preoteo konsult-antski posao Meril Linåu u Jugoslaviji, ipak je teãko oteti se utisku da se u finansijskimkrugovima britanske prestonice o svimaviãe govori i razmiãýa (Bugarskoj i Rumu-niji, pre svega) nego o SRJ.

No, zaãto je vaæna priåa o ceni naãegduga na sekundarnom træiãtu? Zato ãto odçe u velikoj meri zavisi koliko duga ñeJugoslaviji biti oproãteno. "Potreban je re-alizam na obe strane. Ne moæe se oåeki-vati da vrednost jugoslovenskog dugadanas bude ista kao pre desetak godina.Smatram da je dogovor moguñe postiñi naceni od oko 30 centi za dolar duga. Velikipoverioci spreåavaju sada da se taj dogo-vor postigne. Åak i da se dogovorpostigne, Jugoslaviji ñe biti potrebni do-datni izvori kapitala. Zato ceo taj paket

razgovora sa komercijalnim bankamapoveriocima vaýa posmatrati kao mo-guñnost da zemýa doðe do dodatnog kap-itala. Od Meðunarodnog monetarnog fon-da ga neñete dobiti, ali moæete od London-skog kluba. Kreditore vaýa ubediti ãta jeprava vrednost duga, pa ñe, verujem, doñido sporazuma. Ameriåka administracijaneñe zaustaviti taj sporazum", kaæe za"Vreme" Dæerom But.

SVOP: I Dejvid Mekvilijams, glavnianalitiåar BNP-a, smatra da SRJ ne moæepreæiveti bez visokog otpisa sadaãçegduga (oko 2,5 milijardi bankama okupý-

enim u Londonskom klubu). Po çegovommiãýeçu osim otpisa bar polovine duga, jugoslovenska strana treba da insistira na

Pregovori sa Londonskim klubom

Vreme jeglavni igraå

Ameriåka administracijaneñe spreåiti sporazum

izmeðu SRJ i Londonskogkluba ukoliko se on

postigne, veruju bankari

NA PRAGU: Londonski Siti F O T O G R A F I J E : V E S N A K O S T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



izdavaçu obveznica na ime naraslih kama-ta (Interest Arearrs Note; ili IAN) i na ka-matama koje ñe pet-ãest godina biti niæe odonih koje vaæe na træiãtu (Front Loaded In-terest Reduction Bili; ili FLIRB). G. But,

meðutim, zagovara plañaçe kamata ("neã-to od kamata", kako kaæe), jer bi to biodobar znak kreditorima ako zemýa æeli daprivuåe nov kapital. "Dogovor se moæepostiñi, ali ñe se sa çegovim potpunim zat-

varaçem åekati do momenta dok vlada nebude imala para da plati svoje obaveze",navodi Dæerom But.

Ali, ako nema para, ima preduzeña.Moæe li se problem reãiti zamenom dugaza akcije (det-ekviti svop)? Eksperti ICC-akaæu da se u razgovorima joã nije stiglotako daleko, ali "to je pitaçe o kome semoæe razgovarati".

"Ukoliko sadaãçi vlasnici duga misleda ñe uz veliki popust moñi da kupe

jugoslovenske kompanije çima to odgo-vara. Njima sve odgovara na åemu moguda zarade. Recimo, da su dug platiletridesetak centi za svaki dolar, a det-ekvitisvop im omoguñava da kupe akcijepreduzeña u vrednosti dolar za dolar, to bibio dobar posao", kaæe g. Elezoviñ. Pover-iocima je, kako tvrde struåçaci, vaæno dali ñe imati adekvatnu izlaznu strategiju:hoñe li privatizacija biti spora ili brza, da liñe akcije razmeçene za dug moñi brzo daprodaju, hoñe li biti inostranih kompanijazainteresovanih da ih kupe (takozvanistrateãki investitori)...

Na drugoj strani stoje, meðutim, upozo-reça da Jugoslaviji takav model razdu-æivaça prema inostranim poveriocima nebi odgovarao, jer bi se cena duga nasekundarnom træiãtu odmah poveñala."Zaãto bi vi za neãto ãto sada na træiãtu vre-di tridesetak centi razmenili akcije koje vre-de dolar" pita se jedan bankar u Londonu?Uveren je da bi bilo mnogo boýe unutraãçidug (prema takozvanim starim deviznimãtediãama) reãiti kroz det-ekviti svop.

Za poåetak, kaæu listom svi londonskisagovornici "Vremena", utisak je na- jvaæniji: Jugoslavija mora da poãaýe jasnusliku da zaista æeli reforme. s

VESNA KOSTIÑ

Treba vam novac?! Nema problema, tu je GDR – poruåuje Jugoslovenima Milan

Elezoviñ, analitiåar u londonskom ogranku japanske "Nomure".Gospodin Elezoviñ za "Vreme" objaãçava o åemu je reå: "GDR je skrañenica zaGlobal Depository Receipts, ili Globalne depozitarne priznanice. Tim priznanicama semoæe doñi do kapitala sa svetskih berzi. GDR se mogudefinisati kao hartije od vrednosti, emitovane vandomañeg træiãta neke kompanije (zato su globalne), apredstavýaju priznanicu o vlasniãtvu nad deonicamakoje su deponovane u posebnu banku, poznatu kao de-pozitarna banka. Kao i sa drugim hartijama od vred-nosti, çima se moæe trgovati na berzama (u Evropi senajviãe trguje u Londonu i Luksemburgu) ili van çih(direktno izmeðu dva brokera). Denomirane su u dola-rima. Oko 80 odsto emitovanih hartija od vrednostikompanija iz Istoåne Evrope je u vidu GDR".

Na ovaj naåin, prema reåima naãeg sagovornika,do neophodnog kapitala mogu da doðu, pre svega, ve-like firme (sa obimom prodaje od preko 20 milionadolara) vodeñe u svom sektoru. Od çih se oåekuje ja-sna strategija razvoja sa nesumçivim ãansama da budu profitabilne. Sve to mora daupakuje predan i sposoban rukovodeñi tim. Da bi izaãla na strana træiãta, kompanijatreba da bude ålanica domañe berze (u ovom sluåaju Beogradske), a ta berza mora dabude priznata od londonske.

Dve bivãe jugoslovenske republike veñ su krenule tim putem. U posledçe dve go-dine åetiri firme su na taj naåin doãle do para: hrvatska Pliva i Zagrebaåka banka i slov-enaåki BTC i SKB banka.

Navodeñi da je u Hrvatskoj "Nomura" bila koaranæer izlaska na londonsku berzu(uz ãvajcarski UBS), a u Sloveniji se pojavila kao glavni aranæer, Milan Elezoviñ pr-irodno zagovara angaæovaça banke za koju radi. GDR su, inaåe, uspeãno lansirani joã

i za Rumuniju (u juanima u vrednosti od 500 miliona dolara), Ukrajini, Moskvi(opãtinske obveznice) i sada sa Poãtanskom bankom iz Bugarske.

Do para preko GDR

ÃANSA ZA VELIKE FIRME:Milan Elezoviñ

OBVEZNICE NA IME KAMATA:Dejvid Mekvilijems

OSLOBODILI SE DUGA:Endrju Kaningam

NESTRPLJIVI POVERIOCI:Dæerom But

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



K

Æenidba i udadba

Karlobag je naãU Srbiju je stiglo pet udavaåa iz Ukrajine, ali ako bude bilo poplanu i programu – cela ñe nam Ukrajina biti tazbina

jeçe maline i osemeçivaçe krava prih-vatali samo najnapredniji, pa ñe tako oni iovde skinuti kajmak. Mada su se gosti idomañi naãli na tome da posla i ðengi nemani tamo ni ovde, ãto je bilo tako obeshrabru-

juñe – kad su cure videle koliko ima kravapo ãtalama, i kad se jedna Natalija liåno uh-vatila sise, videlo se da je ýubav ipak moæ-na. Pogotovu kad je za prvo aãikovaçe domiline ugrejana prostorija bivãe kafane, kadsu se potencijalni mladenci, uz keks, vitasok

i muziku, za minutuvatili u uæiåko kolo.

LIMUN: Kadse poðe Miloãevomselu u pohode, prvotreba proñi Doçu iSredçu da bi se do-ãlo do Gorçe Dob-

riçe. A u Gorçojmagla ugustila mr-ak. Prvi meãtanin sakojim razgovaramokaæe da nije kako sepriåa. Devojke sudoãle zbog turizma,nemaju pojma da seudaju. Odlazimo doRada Añimoviña,

koji je primio dve devojke. Kuña poviãesela, baã prostrana, svetla senzorska, lusteri,slike, fikus ... Rade nas upoznaje da se saseoskim turizmom krenulo krajem 80-ih,dolazili turisti, dopisivalo se, imalo se vaj-de... "Jako" doðu Zora iz Turistiåkog savezai Peða Stojkoviñ iz "Seoskog praga", po-nude im da prime turiste iz Ukrajine. Odræionaj iz "Seoskog praga" predavaçe da uUkrajini ima puno æenske dece, u nas muã-ke, da su oni iãli u Ukrajinu, da rade u sarad-çi sa dræavom, pomenu Crkvu i Akademiju– tu mu Rade reåe, ako je tako, ãto ne pote-gnu dræavu, onaj odgovori da nije zgodno,sami vide da vozi vojni "puh", priåa se da jemajor, i eto, devojke stigoãe. Onaj im priå'oda im je standard nizak, da nemaju lustere igarniãnu, a kamoli traktore – on primio dvedevojke, ali vidi obrazovane, moderno obu-åene, kompletne liånosti... Ujutro im posluæiåaj, one traæe i limun, znaåi znaju za limun.Dodaã taãnu, kaæu spasiba, znaåi nije ko ãto je onaj priå'o. Onda se umeãa ãtampa: "Uda-vaåe stigle, mladoæeça nigde", nasta revolt,ãta ñe, 'ajd da naprave da se druæe. Malo rak-ijice, puste im kase, doãli Zora i Peða, iuvatiãe se åas posla. Kod çega dve, u selupreko 40 momaka, vidi udale bi se, ali ýudipoåeãe da "ævañu" Åernobiý, sida, da Bogsaåuva. I ãta ñeã sad. Piãi, kaæe Rade, crven-om olovkom, da mi ovo prihvatamo samo

kao turiste. Kud ñe se ovo strmeknuti, Bogzna. Kaæe Peði iz "Seoskog praga", daj da sestvar usmeri, gde su psiholozi, on kaæe ima

Uæicu Velibor Majiñ i radniktog odseka Predrag Stojk-oviñ. Bivãi i sadaãçi sluæbe-nik Ministarstva odbrane. Uprvo vreme je planirano –

Majiñ je svoj program pre-zentirao i u tadaãçem mini-starstvu odbrane Srbije – dase srpsko selo "revitalizuje"izbeglicama iz Bosne i Kra- jine, ali se od toga odustalo iodluåilo da se krv popravidovoðeçem ðevuãki. Za ov-aj pravac dobijen je blagos-lov od patrijarha i SANU-a,vojska je veñ bila tu, i imalo se delati. Istina, javili su struåçaci (kao da stvar nije viãeas-pektirana) koji su upozorili da je oroðavaçesa ðevuãkama, pogotovu iz Ukrajine, "åistgenocidni akt", jerbo one zbog åernobiýskekatastrofe imaju oãteñenu hromozomskusliku, ãto ñe se odraziti na degradiraçe gen-etskog potencijala srpskog naroda. Ali, ko joã da razmiãýa o hromozomima kad Majiñraåuna da ñe dovoðeçem 30.000 snajki izUkrajine u çihovoj domovini imati milion-sku rodbinsku bazu za ONO i DSZ. Satakvim borbenim potencijalom u tazbini sveñe ubediti da je Kosovo najskupýa srpskareå, a i Karlobar ima da bude naã.

I plan i program su poåeli da se realizu- ju. Cure iz Ukrajine stigle su poåetkom

proãle nedeýe. Komada pet, plus jedna ma-ma. I to u Gorçu Dobriçu kod Poæege,rodno mesto Miloãa Obrenoviña, ãto govorida su stratezi vodili raåuna i o simbolici.Cure je, kako red i strategija nalaæu, ispredMiloãevog spomenika pozdravio penzion-isani Majiñ, aktivno ih upoznavãi da je danistorijski, jer ñe lepe Ukrajinke pomoñi dazaæivi srpsko selo. I dodade da ñe svoje de-vojaåke snove oæiveti u naãim selima, nanaãim proplancima... Kako su im prvo tut-nuli ãýivovicu, cure su shvatile da je stvarbaã åupava, i sloæno obeñaãe da ñe "moæno"ostati. Istina, seoskih momaka nije bilo na

doåeku, ali to je opravdano çihovim tradi-cionalnim otporom prema novotarijama –kako rekoãe domañini, u poåetku su i ga-

ad je pao Berlinski zid, "pale" su igranice zemaýa istoånog lagera, pa je tamoãçi narod slobodno krenuo

da vidi taj Zapad. Za mnoge su krajçi, i je-dini, Zapad bili Srbija i Ibarska magistrala

sa svojim "postrojeçima", u kojima su mla-de i rada i zarade æeýne Ruskiçe i Ukrajin-ke predstavýale pravo osveæeçe. Videvãida je "eksterijer i enterijer" goãñi na privre-menom radu izazvao odgovarajuñe interes-ovaçe proseånog srpskog domañina, poje-dini preduzimýivi "biznismeni" osetili supriliku za dobar posao. Osnovane su agencije za obnovu zapuãtenog srpskog sela, kojesu ovdaãçim momcima nudile mlade, lepe,vredne i izvorno pravoslavne Ukrajinke i"ostale Ruskiçe". Potencijalne mladoæeçesu samo imale da uplate po stotinak marakaza troãkove "korespodencije, dovoðeça iviðeça". Ko se navuk'o, ostao je nasukan isuv.

Ali, æenski potencijal sa bratskog istokanije zaboravýen. Vreme je pokazalo da jegranica Karlobag-Virovitica stvar maãte.Srbija se sabijala u Beogradski paãaluk, ev-identirana je bela kuga, i nacionalno sves-nim elementima i ostalim entuzijastama po-stalo je jasno da Srbima nema opstanka bezæenskoga druga. Moæe se reñi da su drugovientuzijasti pravilno dijagnostikovali prob-leme – i sam predsednik Miloãeviñ je pril-ikom silaska u narod naglasio da je problem

sela u tome ãto su devojke pobegle u grad,dok se, koliko juåe, ministarka za brigu oporodici Buba Morina dosetila da "danas-sutra, mi smo kao nacija pred izumiraçem,i to se mora konaåno otvoreno reñi".

ORGANIZOVANE SNAGE: Dakle,odavno su sazreli uslovi da se demograf-skim problemima pozabave organizovanedruãtvene snage. A u Uæicu je, ima tomepreko dve godine, osnovana druãtvena orga-nizacija "Seoski prag", i to sa planom i pro-gramom "revitalizacije sela". Mada zakonviãe ne poznaje kategoriju "druãtvene orga-nizacije", veñ samo udruæeça graðana, ko te

pita za propis kad je nacija u pitaçu.Druãtvenog organizovaça prihvatili su sepenzionisani naåelnik Uprave za odbranu u

SVE ZA SELO: Predrag Stojkoviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



sve, tu je SANU... Ja çemu turizam, on dase udome devojke, da ne doðu Ãiptari. A nemoæeã ostati æiv. Juåe dolazio maãinovoðaiz Batoåine, sa mercedesom. Ima hektareimaça, klima ureðaje. Pit'o odma' da vodi

ovo iz sela sve u godinama, vele doãle, sadñe da napenale, ne moæe to u ovoj organiza-ciji. Evo, pokazuje u dnevnoj sobi, doãliunuk i baba iz Palanke. Zamolili telefonom,nije mog'o da odbije. Kaæu imaju dvoja kola,stanove, kuñe, imaçe, a vidim donose babitorbu, ona hvala, on mo-lim, kulturan svet.

Baba i unuk ceodan u gostima. Ukraji-nke u Uæicu, åekaju.Baba doterana, odlo-æila torbu, prekrstilaruke. I unuk doteran,

svaki deo garderobeima marku. – Davidimo, kaæe baba.Unuk se pravdada je doãao dauåini babi. Kaæu da su beda, si-rotiça, nama to treba, nastavýa baba, aimamo kuñu od fasadne cigle, 43 tapacir-anih vrata. Unuk nameãta kosu, kaæe da jedæabe prao kosu. Baba nastavýa da sepresliãava – naãe neñe da rade, hleb daumese, imali jednu takvu, a imaju svu me-hanizaciju, kukuruz ne beru rukama... Åu-la da su dobre, radne, hoñe da pogledaju...Ulaze Galina i Natalija. Gleda baba, gledai unuk. Ne postoja dugo, baba i unuk iza-ðoãe sa Radom u noñ. Zbog "posla".

NE BI MANISO: Igranka u åast Ukra- jinki u Zadruænom domu u Sredçoj Do-briçi. Organizator rasporeðuje trubaåe"spored auta". Dovode devojke, ãpalir tru-baåa ih uteruje u Dom. Sala ogromna, be-ton, bina, velika bubçara, klupe uza zid.Cure se zbijaju oko peñi, ozgo, sa bine, bije"Noñima te saçam, danima te traæim"...Ima i momaka, stoje, posedali na klupe.Vreme odmiåe, atmosfera kilava. Tuåa na

spratu, gde se toåi alkohol. Umetnik izvija"Zanela me svetla velikoga grada", cureodobrovoýene, u parovima, gurkaju se, åe-paju vatiranim åizmicama. Prilaze i mladiñi,i oni u parovima kleknu im do åizmica,priåaju rukama, ove se "manekenski" isteæu,ýubazne, pokazuju zube, nateæu sukçice...Sve nekako ide ko pod moraçe. Gleda topostariji Radivoje Beåiñ, vrti glavom. Nezna da li je ovo "politiåka situacija" da nekoskida pare, jer i ovde ima æena za udaju. In-aåe, ne zna koliko su Ukrajinke "povoýneza ovaj kraj". A kao æene, nisu loãe, nemaãta da kaæem "da sam mlad, ne bi ih manis'o,

oåiju mi".Pre razgovora sa voðom puta Ukrajin-ki (koje su uglavnom iz Kijeva) Lesjom

Steblinom, ova dobija uputstva od Stojk-oviña. Lesja kaæe da su turistiåka grupakoju je formiralo Druãtvo ukrajinsko-srpskog prijateýstva. Saradça uspostavý-ena na inicijativu "Seoskog praga". Nji-hov prvi ciý je da se upoznaju sa kultur-om i æivotom naroda, da obiðu spomeni-ke, vide prirodne lepote, uspostave komu-nikaciju... A udaja? Kod çih ima viãe æe-na koje pokazuju interesovaçe za muã-karce, ali "to nije prvi ciý". Da li ñe sara-dça napredovati? Treba da usledi veñarazmena, doñi ñe pun autobus, ako se us-postave ýubavne veze, dobro, odgovaraLesja. Med. sestra Ljudmila Slavýovakaæe da je doãla da vidi kulturu i gradove.A mladiñi sve fini i lepi. Ako joj se dogo-di ãto treba, ostañe. I zato ãto ovde oåe-kuje boýi æivot.

A ãta kaæu organizatori? Zora Smiýaniñ je predsednik Turistiåkog saveza Poæega.Ukýuåena je "u smislu razvoja seoskog tu-rizma, iskýuåivo". Æenidba i udadba? To

je, kaæe, posao "Seoskog praga", ona samoradi turistiåki deo, upoznaje sa prirodnimlepotama i spomenicima, iskýuåivo to.

A "Seoski prag"? Druãtvena organiza-cija koja se bavi revitalizacijom sela, kaæepredsednik Predrag Stojkoviñ. Hoñe da semomci koji su ostali na selu – a ima ih160.000 – oæene, zato rade na infrastruk-turi sela, zalaæu se za robnu proizvodçu,da dræava garantuje sigurnost seýaka... Or-

ganizacija nema zaposlenih, sve volonteri,u srpskim zemýama preko 20.000... Imajuli programske ciýeve? Imamo, kako da ne,odgovara Stojkoviñ, ciý je revitalizacijasela. Naãe devojke neñe u selo, i oni hoñeda stupe u kontakt sa prostorima gde ihima viãe, a to je bivãi SSSR, da upoznajunaãe mladiñe sa tim devojkama. A naåinaupoznavaça ima viãe, putem seoskog tur-izma, sezonskih radova, kulturne razme-ne... S kim saraðuju? Sa Druãtvom ukrajin-sko-srpskog prijateýstva, æenskom orga-nizacijom "Dija", Ukrajinskim fondomkulture... Sve su to institucije, kaæe Stojk-oviñ. Poãto "Seoski prag", uglavnom snositroãkove razmene i upoznavaça, pitamoza izvore finansiraça. Imaju upisninu, åla-narinu, sponzore, donatore, "dobru voýuýudi koji vide da je ovo jedini spas za srps-ko selo". Crkva? Primio ih patrijarh Pavle20. marta proãle godine i dao blagoslov.SANU? Dobili saglasnost Odbora zastanovniãtvo. Åiju konkretno? Zna se ko jena åelu Odbora – akademik Miloã Macura,odgovara Stojkoviñ. Ãta radi profesional-no? "Nije bitno ãta radim, ovo jevolonters-ki posao u interesu mog naroda", zavrãa-

va predsednik, jer trubaåi ponovodunuãe. s

DRAGAN TODOROVIÑ

MILOÃEVO

RODNOMESTO:Udavaåe,mladoæenje,tata i mama,a tu su iobaveznitrubaåi

F O T O G R A F I J E : D R A G A N

T O D O R O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


Da li ste propustili neãto znaåajno?Da li ste se "izgubili" u starim novinama?

Moæete li baã svega da se setite?

IZDANJANA

ime i prezime

puna adresa

telefon

OVIM NEOPOZIVO NARUÅUJEM

Ovu narudæbenicu sa potvrdom o uplati poslati na adresu"Vreme", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd.

Uplatu izvrãiti na æiro raåun NP Vreme, broj 40804-603-2-2031530Knjiga "Umreti u Beogradu" ne postoji u CD-izdanju. Ostale informacije na telefon 011/ 3234-774

Svi dostupni podaci o seriji misteriozni hzloåina u Beogradu, na jednom mestu

NAJPOZNATIJA MAFIJAÃKAUBISTVA DECENIJE

UMRETI UBEOGRADU

Knjigu "Umreti u Beogradu"po ceni od 40 din (za Jugoslaviju)odnosno 20 DEM (za inostranstvo)po komadu. n e

p o t r

e b n o

p r e

c r t a t i

VREME CDsa 48 najnovijih brojeva "Vremena",10 dodataka, åitaåem, bazompodataka i kratkim uputstvom poceni od 100 dinara

Knjiga novinara Vremena,

Uroãa Komlenoviña

Mi smo SVEzapamtili!

¡¡¡¡¡

Za svega 100 din. dobiñete CD sa 50

najnovijih brojeva "Vremena"i 10 specijalnih dodataka u

Acrobat PDF-formatu. Tu su svi tekstovi i sve fotogra†je,

ukljuåujuñi i naslovne stranice u boji.

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



publiåkih propisa iza kojih je stajao Slo-bodan Miloãeviñ; çegov odlazak na sa-veznu funkciju samo je oznaåio da ñe se i"Vuåje" od dana çegove inauguracije raz-vijati na saveznom nivou...

Treba li reñi, dragi sluãaoci, da je i ovanagrada ustanovýena zbog izuzetnog do-prinosa? Samo ãto je u sluåaju "Vuåja"Predsednik prevaziãao sebe: povrh oåeki-vanog izuzetnog doprinoãeça koje mu jedosad donelo priznaça "Srbijaãuma", tek-stilnih kombinata ("Zlatna preýa"), Stu-dentskog grada itd., predsednik je "Vuåju"davao "posebnu podrãku i pomoñ", a da

javnost to – kao ni tolike druge stvari izpredsednikovog domena – nije ni znala.

Odgovornima u "Vuåju" bilo je jasnoda plaketa, makar bila i zlatna, ne moæe dapokrije i doprinos, i podrãku, i pomoñ, pa

su ocu srpskog voñarstva dodelili i Poveýuåelu Srbije, plaketa bi, poput stotina drugih plaketa, prirodno biladodeýena predsedniku Srbije. "Vuåje" se i jeste razvijalo pod blagot-vornom srbijanskom klimom, u okviru umerenokontinentalnih re-

Zona sumraka

GranicasnovaHiýadita plaketa i upad u

"direktni radio prenos"

za izuzetne zasluge. Zaista, dok su Tuðman i Alija ratovali – ãto jedan protiv drugog, ãto sa Karadæiñem – dovevãi svoje voñarske ko-mbinate na ivicu propasti, Miloãeviñ je dræao Srbiju po strani ima-

juñi stalno na umu kako bi se ratna razaraça mog-la odraziti na razvoj voñarstva.

Poãtovani sluãaoci, ovom veliåanstvenom sku-pu prisustvuje ceo srez, sveåanost su svojimprisustvom uveliåali i kooperanti iz susednih opã-tina. Ne znam da li do vas dopire æagor mnogo-brojnih graðana, radnika, neradnika, evo tu si itrubaåi, svi slave roðendan voñarskog giganta. Ali

je ovo viãe od roðendana, viãe od jubileja. Zdruæe-ni kako to samo oni znaju, æiteýi Poreåja vesele se

ãto je hiýaditu plaketu Predsednik dobio baã odçih, od çihovog i naãeg "Vuåja". Sa nama je, uprekrasnoj dolami i sa fiñokom rakije u ruci, mag-istar Æeýko Simiñ koji ñe preko mobilnog sadapozvati predsednika i prvi mu saopãtiti radosnuvest.

- Alo, ãefe, Æeýko ovde, kaæite dragiåka!- Ãýivanåanin bacio kaãiku?!- Nije. Ne znam. Ovo ide uæivo za Radio.

Dobili ste plaketu "Zlatni plodovi Poreåja"...- Ma ãta kaæeã!? "Zlatni plodovi". Baã su poet-

iåni drugovi iz Poreåja, Miri ñe se dopasti... Boýenego "Jabuka razdora", ha, ha, ha... Nego, reci mi,

jel to hiýadita? Jeste? E pa, nazdravýe. I da znaã

da mi je drago ãto te nisam posluãao, ãto nismoæurili sa rekordom. I ãto nisam primio plaketu"Guslara"...

Eto, dragi sluãaoci. Predsednik se, kao i uvekkad naãa privreda beleæi neki znaåajniji uspeh i ju-bilej, raduje i ãali. Ãto i priliåi ocu srpskog a sadai kompletnog jugoslovenskog voñarstva, osimmoæda crnogorskog. Predsednik Miloãeviñ je, daponovimo za one koji su se kasnije ukýuåili u naãprogram, zlatnu plaketu "Zlatni plodovi zlatnogaPoreåja" zasluæeno osvojio u konkurenciji ZoranaLiliña (koji ñe dobiti "Zlatnu babuãku" od gazdin-stva iz Eåke), u konkurenciji agilnog, svudaprisutnog predsednika Milutinoviña i, naravno,

Dobrice Ñosiña, mitske liånosti koja u sebi ujedi-çuje jugoslovenskog dræavnika i kalemara. s

LJUBOMIR ÆIVKOV

Predsedniku Savezne Republike Ju-goslavije Slobodanu Miloãeviñu do-deýena je hiýadita plaketa u çego-

voj desetogodiãçoj karijeri. Åast da pred-sedniku dodeli jubilarno priznaçe pripala je

Poýoprivrednom kombinatu "Vuåje" iz Po-reåja: baã u vreme postavýaça predsednik-ovog liånog a i evropskog rekorda, pomenu-ti Kombinat navrãavao je åetiri decenijerada, ustanovýena je i dodeýena plaketa åijiñe naziv odsad znati svaki osnovac – "Zlat-ni plodovi Poreåja".

Reå je o umetniåki ukraãenoj, dosadneviðenoj plaketi, zlatnoj plaketi sa srebrn-om zvezdom. I zlatnim kracima. Zracima.Trideset godina Kombinat je tavorio, tapkaou mestu sve dok na åelo Srbije nije doãlaliånost koja voli voñe, koja poznaje voñe,koja ceni i koja redovno jede voñe.

Da je predsednik Miloãeviñ ostao na

T A N J U GNASLEÐE:

I Tito je bio voñar

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



LJUDI I VREME

Izjava nedelje JELISAVETA KARAÐORÐEVIÑ,princeza, u listu "Duga" govorio Momi Kaporu, slikaru:

"Kapora sam upoznala kod gos-poðe Svetlane Stoun-Kostiñ,åini mi se 1977. godine, alisamo povrãno. Ne znam kakosmo mogli da priåamo i izlazi-mo, jer ja tada nisam govorilasrpski, a Momo nije govorio en-gleski, kao ni jedan drugi svets-ki jezik, izuzev, moæda, ruski,koji ja jedva da govorim. Posletoga, videla sam ga u Beogradupre sedam godina. Napravio mi je jedan portret-crteæ kakopijem i napisao priåu kako go-

vorim 'bre'. Volela bih da ilus-truje moju kçigu koju samnapisala za decu, jer je sjajan il-ustrator i slikar. On je fan-tastiåan pisac kada je samo naosnovu jednog susreta mogaoda napiãe ceo roman o meni,kako se tumaåi çegova kçiga'Zoe'. Da sam znala da je takoveliki pisac, provela bih viãevremena s çim, jer bi moædanapisao i boýi ýubavni romanod 'Ane Kareçine'".

"Ja sam jedino

ovlaãñen za preduzi-maçe obaveza kadase tiåe saradçe sa Haãkim tribunalom."

Vukaãin Jokanoviñ, saveznidræavni tuæilac

BUDO SIMONOVIÑ,predsednik Saveza novinara Jugoslavijenezadovoýan je novim zakonom o in-formisaçu Crne Gore i u izjavi za Taçugkaæe da je taj zakon delo onih koji æelemonopol nad glasilima: "Ne ulazeñi uanalizu pojedinih reãeça, moram da kon-statujem æalosnu åiçenicu da novi zakon,ãto se tiåe novinara, nije korak naprednego korak natrag, jer nam je skrojenakapa a da nam niko ni mjeru nije uzeo, a

kamoli da nas je barem reda radi pitaokakvu kapu bismo æeleli".

OBRAD SAVIÑ,filozof i aktivni ålan Beogradskog kruga, u åaåan-skom listu "Zapisi" govori o svojim iskustvima sapolitiåkim partijama: "Nedavno je bio sastanak soci- jaldemokratske alternativne politiåke scene kod gos-podina Vuka Obradoviña. Bio sam pozvan kao pred-stavnik Beogradskog kruga da uåestvujem u poli-

tiåkoj debati, koja se tom prilikom pretvorila uæestoku politiåku i teorijsku raspravu. Do spora jedoãlo zato ãto je gospodin Duãan Jaçiñ, u ime Soci- jaldemokratske partije izneo tvrdçu da je zadatak ovepartije da stvori takav pravni i politiåki okvir koji bimogao da legalizuje novobogataãe i otetu imovinu.Otvorila se polemika u kojoj sam ja insistirao naåiçenici koja ukazuje da lansiraçe takve teze imazadatak da progura i legitimizuje ideju ekonomskogpoentiraça rata. Oåigledno je da ta nova klasa, ratnihprofitera u usponu, treba da nelegitimno steåenobogatstvo strukturiãe i legalizuje, pa åak i da im seomoguñi da budu humanisti, da namdaju pare, da otvore razne fon-

dove, kao Braña Kariñ.Moæda ñe se, doista, takavscenario i desiti, moæda je tocinizam istorije. Ja, kaograðanin Jugoslavije i kaoangaæovani intelektua-lac, apsolutnosam protivtoga."

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

BOGDAN TIRNANIÑ,kolumnista lista "Dnevni tele-graf", piãe o glasinama da jeMarko Miloãeviñ raçen:"Mladi Miloãeviñ svakako nije osoba o åijem bih zdravýuposebno brinuo da ova åar-ãijska ævaka nije podræana naonom 'radnom doruåku' Zora-na Ðinðiña sa novinarima,kada je lider DS-a, kao toboæedobro informisan åovek, pot-vrdio kako je 'ofarbani deåko'na leåeçu u inostranstvu. Is-postavilo se, eto, da to nijetaåno. Neko ñe reñi da nijelepo ãto Ðinðiñ laæe. Kakosada da verujemo u çegovepriåe o demokratiji!? Ãto semene tiåe, mislim da je zaKizu dobro ãto je ispao laæov.Jer, da je çegova informacijabila taåna, da je Marko stvar-no zagrizao metak, to biznaåilo da je neåija nesreñapostala legalno politiåko sred-stvo. Takva moguñnost mi jeodvratna."

VOJISLAV ÃEÃELJ,predsednik Srpske radikalne stranke naaranðelovaåkoj televiziji "Sunce" tvrdi "da

ñe vlast radikala biti boýa" od dosadaãçesocijalistiåke. Za to ima i dokaza: "Ukolikodoðem na vlast zabraniñu voæçu vozilimasa zatamçenim staklima kako bi se videloko u çima sedi."

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



RAJKO DANILOVIÑ,beogradski advokat, u listu "Dnevnitelegraf" govori o ponaãaçu srpskepolicije: "Srpska policija ponaãa se kao da je iznad pravosudnih organa, suda ituæilaãtva i da je pozvana da tumaåi iprimeçuje zakone. Taånije, ponaãa se kaoda je ona i tuæilaãtvo, i sud, i onaj koji iz-vrãava kaznu".

ARTEMIJE,episkop raãko-prizrenski, u listu "Dnevni telegraf" povodom optuæbi sekretarapokrajinskog odbora Socijalistiåke partije Srbije Miodraga Samardæiña da su Ar-temije i Momåilo Trajkoviñ ãpijuni odgovara: "U nedostatku zdravih i razumnihargumenata kojima bi opravdala neuspeh svoje kosovske politike vladajuña parti-

ja pribegava laæima i klevetama nastojeñi da na taj naåin povrati povereçe koje jeizgubila meðu veñinom kosovskog i metohijskog naroda. Samardæiñeve tvrdçe subezoåne laæi, klevete i uvrede. Svoje greãke i krivicu socijalisti nastoje da prebacena druge, blateñi ih na naåin svojstven svojoj aroganciji. Uveren sam da narodKosova i Metohije, kojim se åitav niz godina manipulisalo radi odræavaçavladavine jednog nedemokratskog reæima, neñe dopustiti da ponovobude zluoupotrebýen, a potom odbaåen i ostavýen kao ãto je biosluåaj sa srpskim narodom u drugim srpskimkrajevima".

RATKO KRSMANOVIÑ,predsednik Glavnog odboraJugoslovenskih komunista, povo-

dom najavýene osnivaåke skupãtine"Alijansa za promene Milan Paniñ"u sredu u Niãu u izjavi datoj nacio-nalnoj agenciji Taçug kaæe da suneophodne promene u Paniñevomponaãaçu, naroåito one koje su os-vedoåene u politiåkoj praksi RepublikeCrne Gore gde su vidýivi poslovi, ali ne iegzekutori. "Alijansa za promene" je prili-ka da se napokon uåine prepoznatýivi os-vedoåeni oslonci produæetka Paniñevogpolitiåkog æivota, precizira predsednik JK inavodi da je teãko verovati da ñe nezado-voýstvo centara svetske moñi, izazvano

nesposobnoãñu opozicije, "nadomestiti is-luæeni ameriåki hemiåar"."Graðani znaju izvore Paniñevog bogatstvai nisu izrazili sklonost da od Savezne Re-publike Jugoslavije prave hemijsku labora-toriju, pogotovu ne deponiju bojnih otro-va", naglasio je lider JK. (Taçug)

SLOBODAN VUÅETIÑ,sudija Vrhovnog suda, u listu "Duga"

piãe o tehnologijama vladaça i razlozimadugotrajnosti srpskog reæima: "Politiåkamoñ i vlast ne nalaze se u kýuånim us-tavnim institucijama, veñ u neformalnimcentrima finansijske i politiåke moñi uvrhu vladajuñe partijske oligarhije. Zato je

najveña deformacija celog ustavnog, poli-tiåkog i ekonomskog sistema u nas upravosimbioza vlasti i novca. Ona se ostvarujetako ãto su ålanovi najuæeg rukovodstvavladajuñe koalicije istovremeno i ålanoviVlade i direktori monopolskih firmi. Takose sve bitne politiåke odluke donose vaninstitucija i daleko od oåiju javnosti. U tuzakulisnu politiåku igru reæim je uspeo da,raznim koruptivnim metodama, uvuåe ivrhove nekih opozicionih stranaka kojesmatra politiåkom opasnoãñu. Otud pos-ledçih godina imamo pojavu tajnih nagod-bi, neformalnih koalicija, povremenih tak-tiåkih saveza i dogo-vora izmeðu vlasti iopozicije, od åegapolitiåku korist imasamo vladajuñi re-æim, koji tako pro-duæava svoje traja-çe."

LJIÝANA HABJANOVIÑ-ÐUROVIÑ,pisac iz Beograda, u listu "Politika" govori o svom poslu: "Jamnogo volim da piãem. I najboýe se oseñam, najpotpunije i najs-reñnije, u periodu kada piãem. U fazama izmeðu dva romananespokojna sam, ponekad se noñu budim uplaãena praznom tiãin-om koja zavlada u meni. Nemam stida ni od jedne svoje kçige,niti mislim da treba da ga imam."

VESELIN ÐURETIÑ,istoriåar i srpski nacionalni radenik, u listu "Svedok" opisu- juñi sadaãçu situaciju kaæe "u srpstvu niãta novo": "Vlada- juñi haos prirodni je izraz ideoloãke svijesti produæenog ti-toizma. Srbi su doæivjeli udes malih voða na velikom istor-ijskom raskrãñu. Budilaåki talas naroda iz kraja 80-ih ipoåetka 90-ih, i novi graðanski rat 1991-95. probudili sunarod, ali ne i voðe. Nisu bili iskoriãñeni ni ovi oãtri nacio-nalni izazovi kao prilika za jasno nacionalno odreðeçe.Mnoge su zavadili ýudi koji su jedno vrijeme jahali na tomnarodnom valu, a posebno Miloãeviñ. Danas je sve jasno.

Udes malih voða ne bi bio fatalan da nije bio proprañen mal-om srpskom inteligencijom."

G O R A N K A M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


B B C WORLD SERVICE

SERBIAN SECTION RADIO JOURNALISTSThe BBC World Service is looking for a journalist to

work in its Serbian Section in London. Employment

would be on a two year fixed-term contract. The salary of-

fered is approx £23,000 but is subject to deductions for

tax.

Journalistic duties involve translating, editing and

writing scripts, preparing news bulletins, radio reports and

features, programme editing, production and live studio pre-

sentation.

You must have Serbian as your first language and an excel-

lent command of written and spoken English. You will be ex-

pected to translate quickly and accurately from English into

Serbian, have a thorough knowledge of world and regional

politics, be well informed and impartial in your judgement

of Balkan affairs and be educated to degree level or equiv-

alent. In addition, you will be expected to have a minimum

of two years relevant journalistic experience, be able to

work effectively and flexibly in a fast moving journalistic

team and adapt to a changing environment. A good microphone

voice, presentation style and team working skills are also

essential as are keyboard skills and the ability to achieve

competence in new production and broadcasting technology.

The job includes night and weekend working.

To apply please send a detailed Curriculum Vitae in En-glish only, giving evidence of your relevant skills, knowl-

edge and achievements to clearly demonstrate how you meet

the above requirements to: BBC World Service Recruitment

Office (Ref.:64786), Room 111 NE Wing, Bush House, Strand,

London WC2B4PH, England, enclosing a large self-addressed

envelope.

Applications must arrive in London by 16th March. Assess-

ments are scheduled for April and Selection Panel Interviewsfor June 1998.

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



v

Ko ñe naslediti Jeljcina

Ruski ruletDok Boris Jeýcin i daýe predstavýa zagonetku, iako je treñi put

potvrdio da se neñe boriti za treñi mandat u Kremýu, lista çegovihkandidata za kandidate dopuçena je novom

(neimenovanom) liånoãñu

imeniånim odreðivaçem svog naslednika.Za tri godine lansirao je tri "i po" kandi-

data za svoje mesto u Kremýu, a – s obzi-rom na to da do izbora (9. jula 2000. godi-ne) ostaju dve i po godine – nije iskýuåenoda ñe lista biti i ãira, odnosno da ñe joã dveili tri liånosti poneti tu ruãevnu titulu.

ÃALA I ZBILJA: "Igru s nasledni-kom" ruski predsednik je otkrio joã prenego ãto mu je istekao prvi mandat, viãe od

godinu dana pre predsedniåkih izbora1996. Istina, samo u relativno uskom kru-gu miýenika, priåa se, u trenucima opu-ãtenosti imao je obiåaj da za prvog zameni-ka predsednika vlade Olega Soskoveca –oåinski ga tapãuñi po ramenu – kaæe "to jenaã buduñi predsednik Rusije". Soskovec je, kao "naslednik '95" bukvalno igraosamo jedno leto – dok u proleñe 1996, u jeku predizborne kampaçe, nije smeçen,poãto je kao ãef izbornog ãtaba izneveriooåekivaça.

Sa ove vremenske distance, Jeýcinovaigra sa Soskovecom kao naslednikom liåi

na ãalu.General Aleksandar Lebed, kao "nas-lednik '96", joã se krañe zadræao u toj ulozi,

iako u çegovom sluåaju nije bila reå o ãali.Naprotiv, bila je to surova zbiýa: u trenut-ku izuzetno opasnog klinåa sa GenadijemZjuganovom (kad je, uoåi drugog krugaizbora, izgledalo da lider KP samo ãto nijeprekoraåio prag Kremýa), Jeýcinu i çego-vom okruæeçu uopãte nije bilo do smeha.

Tada je Jeýcin modifikovao Lebedovglavni predizborni slogan – kojim je gener-al najavýivao svoju pobedu – i svog novog

saveznika predstavio kao pobednika naizborima 2000. sledeñim reåima: "Ja, BorisJeýcin, veñ sam sebi izabrao naslednika 'i,vi ga znate'". Time je Zjuganovu bukvalnooteo priliåan deo biraåa koji nikako ne biglasali za Jeýcina – da nije pridobio Lebe-da. Izuzev samom Lebedu, svima u Krem-ýu bilo je jasno da se on tamo neñe dugoodræati.

Posle poduæe pauze, ulogu "naslednika'97" dobila je (prvi put) liånost izvan elite uorbiti Kremýa, jedan provincijalac – mladii izuzetno popularni gubernator NiæçegNovgoroda Boris Njemcov, poznat i kao

autor autobiografske politiåke broãure"Provincijalac". Ni u ovom sluåaju Jeýcinnije izgovorio nijedno ime. Ali – poãto je

ad je posledçeg dana janu-ara obznanio da veñ zna koñe biti çegov naslednik napoloæaju predsednika RuskeFederacije, ali da çegovoK

ime joã neñe da saopãti javnosti – da ne bi,eto, izazivao preranu nervozu – Boris Jeý-cin je samo podgrejao strasti. Kuriozitet

ruske politiåke scene i jeste u tome ãto seone nikada nisu ni stiãavale. Boris Jeýcin joã åestito nije ni zagazio u drugi predsed-niåki mandat, posle izbora u julu 1966, açegovi ýuti protivnici, kao i najuæe ok-ruæeçe, ako je verovati glasinama, poåelisu da mu traæe naslednika. U to vreme bio je viãe nego krhkog zdravýa, u novembruiste godine usledila je operacija na srcu, åiji je ishod, uprkos svim optimistiåkim prog-nozama, bio krajçe neizvestan.

Jeýcin je u meðuvremenu åvrsto staona noge i joã åvrãñe stegao uzde vlasti, alipriåe nisu prestale. Zaåudo, åim se iole op-

oravio, sam ih je podsticao, najpre, ne na- javýujuñi profil politiåara koga bi podræaona buduñim izborima, a onda gotovo po-

MOSKVA

SVET

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



Njemcov premeãten u Moskvu, i postavý-en na poloæaj "drugog prvog zamenika"federalnog premijera ("prvi prvi zamenik"veñ je postao Anatolij Åubajs) – bilo je do-voýno da ruski lider nekoliko puta ponovida "novi predsednik treba da bude mlad ienergiåan", pa da svima bude jasno nakoga misli.

Iako je Njemcov "svoju" 1997. zavrãiokao politiåar godine – bio je prvi na listinajpopularnijih liånosti domañe politiåkescene – çegova zvezda je veñ na poåetkuove godine poåela da tamni. Kritike koje jeJeýcin javno uputio na adresu "dvojicemladih reformatora", mada je isto tako jav-

no rekao da neñe popustiti pred pritiscimada ih izbaci iz vlade, i preraspodela na-

dleænosti u vrhu Åernomirdinovog kabine-ta, zahvaýujuñi kojoj su dva zamenika os-tala bez vaænih ovlaãñeça koja je preuzeosam premijer, zakýuåak je da je Njemcovveñ odigrao ulogu favorita.

Osim ãto mu pozicije nisu åvrste kaopre nekoliko meseci, mnogi smatraju da seJeýcin, iako sklon da prepusti tron "mla-dom i energiånom" politiåaru, ipak ne bi nakraju odluåio za Njemcova: jeste en-ergiåan, ali je suviãe mlad (tek ñe napuniti39). Takoreñi deåko – dobar za igru, ali joãnezreo za Kremý.

Za razliku od najava svojih prethodnihizabranika, Jeýcin je u odreðivaçu "nasle-dnika '98" bio, u stvari, krajçe neodreðen(kao, uostalom, u celom svom pristupu

kandidaturi za izbore 2000. godine).Liåno se odrekao pretenzija na presto

na kojem sedi faktiåki skoro osam godina

(formalno nepunih sedam, od juna 1991.godine) i ãefovima vodeñih prestoniåkihmedija saopãtio da je "veñ oformio miãýe-çe o svom moguñnom nasledniku". Nje-govo ime im, meðutim, nije rekao.

ZAOKRET: Ali, to niãta ne znaåi. Ustvari, Jeýcin ñe verovatno tek sada poåetiistinski da razmiãýa o nasledniku i liånostikoju bi podræao u trci koja se ne moæeizbeñi.

U raznim anketama, naravno, figurirajumnogi kao moguñi kandidati za predsed-niåke izbore kroz 125 nedeýa, i u svimanajviãe izgleda ima lider KP Genadij Zju-ganov, popriliåno zaostaju general Ale-ksandar Lebed i prestoniåki gradonaåelnikJurij Luãkov, a na zaåeýu su Boris Njem-

tijesno suraðuje, a u odreðenoj mjeri je i potåiçena poznatom"Akvariju" Glavne obavjeãtajne uprave, zloglasnoj organizacijikoja se proslavila, ne toliko prikupýaçem informacija od potenci- jalnih protivnika SSSR-a, koliko ubojstvima na teritoriji Evrope iSAD.

Odmah nakon saopñeça o podizaçu optuænice protiv PavlaPopovskog, u petak 13. februara objavýena je informacija da jeprethodne noñi, bivãi ministar obrane Rusije i pukovnikov liåniprijateý Pavel Graåov doæivio automobilsku nesreñu. Graåov je

potom u "sredçe teãkom staçu" smjeãten u glavnu vojnu bolnicuu Moskvi. Inaåe, 50-godiãçi Graåov je od 1992. do 1996. bio jedan od najbliæih ålanova Jeýcinova kremaýskog zapovjedniãtva.Ne obaziruñi se na mnogobrojne napise u medijima, o fantastiånojkorupciji u vrijeme kada je ruska vojska napuãtala Njemaåku i oukýuåenosti u te mahinacije samog Graåova, Boris Jeýcin ga je javno nazvao "najboýim ministrom obrane svih vremena".

Graåov je tako postao nesmjeçivi ålan Jeýcinovog ãtaba, åaki neovisno o sramotnim porazima u ratu sa Åeåenijom. Mediji nisubez osnova ukazivali na to da je "car Boris" bio obavezan premamnogima, te da je zavisio i od svog ministra obrane – oba su bili"povezani krvýu" u vrijeme rasturaça ruskog parlamenta u okto-bru 1993.

Graåov je pao neoåekivano i u stilu moskovskih dvorskih iga-

ra, u vrijeme izborne kampaçe 1996, Jeýcin se uz pomoñ genera-la Lebeda prvo rijeãio çega, a neãto kasnije i drugog svog osob-

Opasna istragaGlavni dræavni tuæilac Rusije neoåekivano je obnovio istragu

o ubojstvu moskovskog novinara Dmitrija Holodova, iza åega senasluñuju novi senzacionalni skandali u ruskom politiåkomæivotu.

Holodov je ubijen u oktobru 1994. godine i nakon toliko go-

dina åinilo se da je istraga o çegovom ubojstvu besperspektivna,kao i potraga za ubojicama desetina bankara, skupãtinskih zas-tupnika i novinara, koji su u posýedçih sedam godina postaliærtve prvobitne akumulacije kapitala nove ruske oligarhije. Odsamog poåetka mediji su ukazivali na to da iza ubojstava stojiruska vojna vrhuãka. Sam Holodov bavio se istraæivaçem ko-rupcije u dijelu ruske vojske u Njemaåkoj, trgovine oruæjem izbivaçima oko Åeåenije, zbog åega mu je javno zaprijetio bivãiministar obrane Pavel Graåov.

Tri godine se istraga o ubojstvu nije makla s mjesta, i onda jeodjednom glavni tuæilac Jurij Skuratov poåetkom februara izjav-io da je, pod optuæbom da je organizirao ubojstvo, uhapãen Pav-el Popovski, bivãi naåelnik obavjeãtajne sluæbe zraåno-desantnihsnaga ruske vojske. Prije toga je objavýeno da je pukovnik biosuradnik Glavne obavjeãtajne uprave ruskog ministarstva obrane.U samom svom radu obavjeãtajna sluæba zraåno-desantnih snaga

PRETENDENTI: A. Lebed,

V. Åernomirdin i

B. Njemcov

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



cov i lider pokreta "Jabloko" (ruski Koãtu-nica) Grigorij Javlinski. Od çih, meðutim,u ulozi "predsednikovog kandidata zapredsednika" moæe da se naðe samo Luãk-ov, a druga Jeýcinova kombinacija mogao

bi da bude – Viktor Åernomirdin.Mada, istini za voýu, nijedan o tomeneñe ni da åuje, a kamoli da govori – svedok postoji Boris Jeýcin. A Jeýcin im je in-direktno poruåio da svojim odustajaçemod joã jedne bitke za Kremý "oslobaða ter-en za buduñe pretendente". Poãto ni jedanni drugi, naravno, neñe zapucati u Kremýda pitaju Jeýcina "Jeste li to na mene mis-lili?", preostaje im da åekaju daýi razvojdogaðaja, ne samo zato ãto je za trku iona-ko isuviãe rano, veñ pre zbog samog Jeýci-na: ko zna koliko puta on joã moæe da sepredomisli. Mada, ako ñemo poãteno –

Jeýcinu se moæe, i treba, verovati.Svi manipuliãu neodreðenoãñu çegoveizjave da ne æeli da i treñi put bude pred-sednik, jer – "neñe da krãi Ustav". (PremaUstavu iz 1993, niko ne moæe viãe od dvaputa uzastopno da bude biran za predsedni-ka Ruske Federacije). Ãto ñe reñi: ako muUstavni sud kaæe da çegova treña kandi-datura neñe predstavýati krãeçe Ustava(jer se çegov prvi mandat – kada je izab-ran po starom, sovjetskom ustavu – neraåuna), onda moæe da se predomisli i uðeu trku.

Zaãto ne bi, recimo, Jeýcin, 2000. po-novo procenio da je situacija "sudbonosna"i zakýuåo da jednostavno ne moæe a da seponovo ne ærtvuje za dobro domovine. Jer,

nog prijateýa i naåelnika svoje sluæbe sigurnosti Aleksandra Ko-ræakova. Kontroverzni general Alaksandar Lebed je, dok je joã biou politiåkoj moñi, zbacio obojicu. Ispunivãi svoju zadañu, i sam jenekoliko mjeseci kasnije bio ukloçen.

Iza Lebeda je stajala grupa bankara sa poznatim financijeromBorisom Berezovskim, koji je na-kon ostavke i previãe energiånoggenerala Lebeda postao zamjeniksekretara Savjeta sigurnosti Rusije.

Meðutim, ni Berezovski se nije du-go zadræao u Kremýu, a svoj polo-æaj je proigrao u suparniãtvu saAnatolijem Åubajsom, autoromekonomskih reformi i zamjenikompredsjednika ruske vlade. Ne dugonakon toga, u Moskvi je izbio nev-iðeni "kçiãki skandal", povodomstotina tisuña dolara honorara Åu-bajsu za nenapisanu kçigu o pri-vatizaciji. Skandal su napuhalimediji koji su pod kontrolom Bere-zovskog.

To je bila cijena odlaska Berezo-

vskog. Åubajs se odræao na poloæajuvicepremijera, ali je izgubio mjesto

ministra financija, sa kojeg je ukloçen na insistiraçe Jeýcinovekñerke Tatjane Djaåenko i voditeýa predsjedniåke administracijeValentina Jumaãeva. Jumaãev, speach-writer (pisac govora) pred-sjednika Jeýcina, trenutno se, nakon ãto je napisao dvije çegovekçige, smatra osobom koja je najbliæa predsjedniku.

Koræakov je u svojim nedavno objavýenim,skandaloznim memoarima obznanio da baã Ju-maãev vodi liåne financijske poslove predsjednikaJeýcina, i to preko bankara Berezovskog. Na taj

naåin odlazeñi åinovnik zadræava ogromni uticajna kremaýskog gazdu. Berezovskom se pak nijemogla svidjeti nedavna Jeýcinova izjava o tomeda ñe "mladi reformatori", 43-godiãçi Åubajs i39-godiãçi Boris Njemcov, ostati na svojimpoloæajima do 2000. godine, neovisno o intrigamaçihovih protivnika.

U tim uvjetima, neoåekivana obnova istrage oubojstvu novinara moæe odigrati ulogu "kçiãkogskandala" i dovesti do novog zemýotresa nakremaýskom Olimpu. Ako za organizaciju ubojst-va novinara, zajedno sa svojim drugom Pop-ovskim, pred sud stane i Pavel Graåov, ondatokom procesa na vidjelo mogu isplivati podaci

neprijatni i za Jeýcina. s

JURIJ MITJUNOV (STINA)

tiåara najåeãñe dvosmislen, Jeýcin nije usituaciji da se igra ni sa svojim prestiæom,ni sa svojim zdravýem. Da li baã ozbiýnomisli kad govori da mu je veñ sada jasnoko bi, ili kakav bi morao biti çegovnaslednik, tek ñe se videti.

Veñ danas se, meðutim, vidi da çegovapleña ne bi izdræala novih pet godina posle2000, a taãta uvereça da je nezamenýiv –ako bi bio izabran i treñi put – i rizici skojima bi ga taj izbor suoåio neñe biti do-voýna naknada za zadovoýstvo da je Rusi-

ju demokratskim putem doveo na prag no-vog milenijuma. s

BRANKO STOÃIÑ

kako åesto ponavýa, 2000. godine treba dabude izabran predsednik koji ñe "bitisposoban da garantuje razvoj Rusije demo-kratskim putem".

NEPREDVIDIV: Kad kaæe da neñe dase kandiduje, Jeýcinu ne veruju ne samoçegovi protivnici, u prvom redu komunis-ti, veñ i çegovi najbliæi. Razlika je u tomeãto prvi to udaraju na sva zvona – "Jeýcinsamo ponovo predviða sopstvenu nepred-vidivost" – kaæe jedan od çihovih lideraAnatolij Lukjanov, dok drugi, naravno, ne

otvaraju usta na tu temu.Nezavisno od toga, ýudske taãtine i

mnogobrojnih primera da je jezik poli-

Åernomirdinovo 'ne'Ruski premijer Åernomirdin, hteo ne hteo – ponavýajuñi åesto da ne namerava da

se kandiduje za predsednika na izborima 2000. godine – figurira kao najozbiýniji kan-didat. Åak kao "predsednikov kandidat za predsednika".

On ne samo da neñe da govori o tome, nego neñe ni da sluãa ili da odgovara kad gapitaju o çegovim namerama. Ali, to åini tako neodreðeno, nedoreåeno, ne zavrãavjuñimisao – da se iz toga svaãta moæe zakýuåivati.

To moæe da znaåi da stvarno ne namerava da se kandiduje. Ali isto tako i da nam-erava, ali to neñe da kaæe. Moæe da znaåi i da sam ne zna da li ñe biti 'da' ili 'ne'. Kao i toda svojim 'ne' sada poruåuje predsedniku – da on, Jeýcin, tamo u Kremýu zna da on,Åernomirdin, niãta ne åini bez çegove saglasnosti, a isto tako da stavýa Jeýcinu doznaça da je spreman da se kandiduje, ali da to nikako neñe uåiniti bez çegovog bla-goslova. I, naravno, da ga predsednik moæe nagovoriti.

Åernomirdinov reånik i stil izraæavaça su takvi da je svaki pojedinaåni smisao çe-gove izjave moguñ, kao ãto su moguñi i svi zajedno.

A pri tom nimalo ne rizikuje da ga neko, posle dve i po godine, ako se kandiduje,prozove ãto je tvrdio da neñe. Jer on i ne kaæe jasno da neñe. A "loviti" nekoga na çe-govim nerazumýivim i nejasnim konstrukcijama nema smisla. I ne priliåi. s

B. S.

NEPRIJATNISVEDOK:P. Graåov

R E U T E R

S

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



Bosna i Hercegovina

Protektoriuzvrañaju udaracPolitiåka i medijska klima u Sarajevu u znaku je "fascinacije"iznenadnom "diplomatskom olujom" Baçaluke

Ono ãto kvari sreñu sarajevskim vlasti-ma upravo je taj, na "pogreãnom" mestuaktiviran, zakon spojenih posuda u BiH.Ako, naime, u jednom entitetu vlast preuz-ima koalicija nenacionalistiåkih snaga, uz

puno, hm, "posredovaçe" (belo)svetskediplomatije, nema nikakvog razloga da seisto ili sliåno ne desi i na drugoj strani no-vokomponovanog zida meðu komãijama.

BEZ SIMULTANKE: Ako stvarispustimo na nivo svakodnevne politiåkepragme, to izgleda ovako: vlasti u Sarajevu"naterane" su da pruæe pozitivan primer os-talim Bosancima svih fela tako ãto ñe omo-guñiti, za poåetak, povratak 20.000 odbeg-lih Srba i Hrvata u Sarajevo. Iako supokuãale da izvrdaju "sarajevski spora-zum" priåom o tome da povratak izbeglicatreba da se odvija simultano i obostrano – a

ta priåa, sama za sebe, nikako nije bez "re-zona", i moralnog i praktiånog – vlasti subile prisiýene da se obaveæu na to da Sara- jevo, kao glavni grad BiH, prvo krene uavanturu masovnog povratka izbeglicasvojim (predratnim) domovima. Miãýeçao samom znaåeçu i "teæini" eventualnogpovratka 20.000 nemuslimana u Sarajevo– u kojem danas Muslimani ili Boãçaciåine blizu 90 odsto stanovniãtva – podeýe-na su. Neki analitiåari smatraju da bi to,åak i da se do kraja ostvari, bio samo potez"kozmetiåke" prirode koji ne bi suãtinskiizmenio definitivno izmeçen etniåki bal-ans glavnog grada BiH. Drugi, pak,smatraju da bi to bio ogroman korak u do-brom pravcu. U najmaçu ruku, svaki(brojem) znaåajniji povratak izbeglica ubilo koje mesto u Bosni izbija demagoãkeadute iz ruku one druge strane, koja (viãe)ne moæe sebi da dopusti da se ponaãa ma-çe kooperativno od svojih dojuåeraãçihratnih protivnika. Ono ãto, upozoravajunezavisni analitiåari u Sarajevu, bolitamoãçe vlasti u vezi s masovnim povrat-kom izbeglica jeste åiçenica da bi mnogiuticajni i u strukture vlasti i(li) biznisaodliåno "umreæeni" pripadnici "izbeg-liåkog lobija" tako ostali bez "svojih" sta-nova i kuña. Da i ne govorimo o tome da bito promenilo strukturu zaposlenih – i ruko-vodeñih... – u preduzeñima, dræavnimustanovama itd. I neki drugi, u meðuvre-menu odomañeni, obiåaji morali bi da semeçaju. Recimo åiçenica da su za ka-toliåki i pravoslavni Boæiñ deca u Sarajevuiãla u ãkolu (sa skrañenom nastavom), dokza muslimanske verske praznike o tomenema ni govora. Logiåno je, meðutim, i toda sarajevske vlasti – ali i vox populi –oåekuju da takve procese vide i u Baçalu-

ci ili zapadnom Mostaru.KARLOS UJEDINITELJ: Ono ãto je, meðutim, potencijalno joã veña briga

va-takva "sukladnost" politiåkih i druãtve-nih procesa u dva donedavno "kineskim zi-

dom" odvojena BH entiteta! U stvarnosti,meðutim, razloga za radost je neuporedivomaçe.

Svi akteri politiåke scene u Sarajevu,kao i svi kompetentni posmatraåi, svesnisu da faktiåki silazak SDS-a s vlasti u Re-publici Srpskoj i "inplementacija" u vlast uRS Milorada Dodika – åoveka koji je sve

ono ãto namrgoðenipaýanski Mr. Nonije i ne æeli da bu-de: elokventan, ãar-mantan, pragmati-åan, diplomatski ve-

ãt i ubedýiv, neopte-reñen nacionaliz-mom – znaåi, naiz-gled paradoksalno,veliku potencijalnuopasnost za uåau-rene sarajevske stru-kture vlasti. Jasno je,naime, da cela BiHpostaje nezvaniåniprotektorat meðun-arodne zajednice, ida je faza u kojoj suProtektori pitali,molili i kumili na-cionalne lidere u Bo-sni – zauvek proãla.Sada su poåeli danalaæu, ukazuju i na-reðuju. I, bogami, dabez pardona spro-vode svoje naloge udelo. Naåin na koji je Biýana Plavãiñoåuvala, a MiloradDodik stekao vlast uRS o tome dovoýno

govori: svidelo se tonekome ili ne, presudnu ulogu u tome ima-li su predstavnici meðunarodne zajednice.

olovina Bosne i Hercegovine kojase, od Dejtona naovamo, ima zvati

Federacija BiH ovih dana, åini se,

Pprolazi kroz period bizarnih politiåkih pro-tivureånosti. Neka zbivaça na çenoj poli-tiåkoj sceni, naime, poåiçu "opasno" daliåe na ono ãto se deãava u drugom bosan-skom entitetu – Republici Srpskoj. Sastanoviãta uobiåajene retorike sarajevskihvlasti ("jedinstvena, cjelovita, multietniåka

i graðanska BiH"), to je neãto ãto bi treba-lo da raduje: konaåno se uspostavýa kak-

VESENDORPOV DIZAJN: Zastava BiH na Olimpijadi u Naganu R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



nice, nego u sebe same. Ina primeru natezaçaoko Bråkog moæe se de-tektovati svojevrsna "fa-scinacija" politiåkih i

medijskih krugova u Sa-rajevu Miloradom Dodi-kom i çegovom eki-pom: dojuåeraãçi iz-opãtenici iz civilizovan-og sveta odjednom post-aju gotovo ýubimci me-ðunarodne diplomatije,Kinkel ãeta Baçalukom,Ãirak ýubi ruku BiýaniPlavãiñ u Jelisejskoj pa-lati, javýaju se prvi haãki"dobrovoýci" sa srpske

strane... Do sada pretplañena na ulogu ra-

zumne i kooperativne, bosanska federalnavlast joã nema pravi odgovor na ono ãtonaziva "diplomatskom olujom" Baçaluke.I to je vaæan poen za "uglaðenu" bosanskusoc-dem. opoziciju, koja bi mnogo lakãe iravnopravnije parirala novim baçaluåkimpragmatiåarima.

IZNENAÐENI I UVREÐENI: Da jeFederacija BiH zemýa koja je od "istogtesta umeãena" kao i susedne joj Srbija iHrvatska, dokazuje i medijska situacija uSarajevu (o unutraãçosti da i ne govori-mo), odnosno (mal)tretman kojem su izlo-æeni relativno malobrojni nezavisni mediji.Senad Peñanin, glavni i odgovorni uredniknajkvalitetnijeg sarajevskog magazina Dani, ovih je dana osuðen na dva mesecazatvora, godinu dana uslovno, zato ãto jesilno uvredio i duãevno potresao FahrudinaRadonåiña, direktora lista Dnevni Avaz, up-adýivo bliskog vladajuñoj SDA. Alija Izet-begoviñ u intervjuu rijeåkom Novom listupere ruke od ovog procesa, ali svako koæivi na Balkanu dobro zna kako se ovestvari rade. "Majstori", uostalom, kao dakonstantno razmeçuju iskustva.

Niko u ovom trenutku ne moæe pouz-

dano znati ãta Bosni i Hercegovini, sa obe- ju strana grotesknih "entitetskih" granica,donosi neposredna buduñnost. Jasno je,meðutim, da je inicijativu u politiåkoj i dip-lomatskoj igri preuzeo moñan strani faktor,i da on nije dovlaåio u ovdaãçe gudure to-liku vojsku i prateñe civilne sluæbe, i troãiotolike pare, da bi se vratio neobavýenogposla. Trend je, dakle, jasan: Bosne ñe biti.Ali, mnogo ãta ñe biti drugaåije nego pre –nimalo spontane – provale buke i besa iz1992. Ovo prvo ñe obradovati pristaliceBosne, ono drugo çene protivnike. I jednii drugi ñe morati da nauåe da æive sa raz-

likama i protivureånostima. Samim tim, jasno je ko ñe biti konaåni pobednik. s

TEOFIL PANÅIÑ

vladajuñe SDA kada je upitaçu angaæman meðun-arodne diplomatske "ka-znene ekspedicije" jesteneskriven trud Karlosa

Vestendorpa i drugih okoinicijative za ujediçavaçedveju najveñih opozicionihstranaka u Federaciji – So-cijaldemokratske partije(SDP) i Unije bosanskohe-rcegovaåkih socijaldemo-krata (UBSD). Ove dvestranke, predvoðene Zlat-kom Lagumdæijom i Sej-fudinom Tokiñem, i nas-tale od predratnih BH ko-munista, odnosno Mark-oviñevih reformista, odvojeno joã uvek ne

predstavýaju naroåitu opasnost za vlada- juñu SDA (ãto su potvrdili i posledçiizbori), ali udruæene mogu ozbiýno dapokvare raåun onima koji su se razbaãkari-li na "svom" paråetu Bosne, namerni da uçemu naprave svoje moæda minijaturno,ali zato hiýadugodiãçe carstvo. Uostalom,setimo se kako je vlast u Srbiji bila temeýi-to uzdrmana pojavom koalicije "Zajedno",dok je dotiåna joã zasluæivala to ime. Onoãto moæe da spase Aliju Izetbegoviña iSDA isto je ono na ãta je uspeãno odigrao iSlobodan Miloãeviñ: bezmerna sujetastranaåkih lidera, banalna sitniåavost, sitno

profiterstvo i beskrajni politiåki amater-izam. Razume se, i zagarantovana podrãkaneprosveñenih i unesreñenih, koji kao dase trude da çihova nesreña postane i tra- jno, i opãte staçe. Razlika je, ipak, u tomeãto u sadaãçoj bosanskoj opoziciji ima do-sta ýudi koji znaju kako to izgleda bitivlast, i koji su viåni praktikovaçu te disci-pline. Da i ne govorimo o tome da ñe svibosanski "vestendorpi" (kao metafore) ihteti i znati da im obilno pomognu. Dodik-ov primer je, naime, zarazan, i mnogi u Sa-rajevu su voýni da se okuãaju u disciplinirazvlaãñivaça svojih "oåeva nacije".

HRVATI I SRBI: Bosanski Hrvati –oni izvan (ne)postojeñe Herceg-Bosne –ovih su se dana najviãe bavili vaænom sara- jevskom sesijom Hrvatskog nacionalnogvijeña (predsednik Ivo Komãiñ). Odatle jeponovo poruåeno da bosanski Hrvati nem-aju druge domovine osim BiH. Reåi vi-sokog predstavnika "crkve u Hrvata" kar-dinala Vinka Puýiña zvuåale su u dobrojmeri disonantno, i predstavýale su jasansignal da se u zvaniånoj politici Zagreba –pre svega svetovnog, ali i crkvenog – niãtaradikalno ne meça, i da Tuðmanova opse-

sija "bratskom" podelom Bosne i Hercego-vine ostaje nesluæbena, ali sasvim prepo-znatýiva okosnica hrvatske politike u i pre-

ma BiH. Bilo kako bilo, posetilac sa ovih

strana ne moæe se oteti dojmu da su saraje-vski\bosanski Hrvati – oni koji su se zala-gali za jedinstvo Bosne i protiv ekspanzi-onistiåke politike "matiåne" dræave – stek-li u Sarajevu politiåke, i naroåito ekonom-ske, pozicije o kojima tamoãçi Srbi mogusamo da saçaju. Razlog nije teãko dokuåi-ti: za srbijanske vlasti, ali i za Pale, kao i zacelokupnu "patriotsku" intelektualnu bulu-mentu, Srbi koji nisu pohrlili k svojoj "bra-ñi" na romanijska brda, nego su ostali daæiv(otar)e sa svojim inovernim komãijamai prijateýima, i nisu vredni bilo kakve paæ-çe. Sudbina Srba u hrvatskim gradovima

o tome najboýe govori. To je, uostalom, lo-giåan rezultat velikonacionalistiåke i dubo-ko rasistiåke politike koja je ovde voðena, ikoja se pre ili kasnije nuæno izmetne u svojevrsni autorasizam.

ÃIFRA "KORIDOR": Sudbina Brå-kog trenutno je ipak najdominantnija temau bosanskoj javnosti. Znaåaj rezultata arbi-traæe o Bråkom za sve strane u sporu dobro je poznat. SDA, ali i svi drugi relevantnisarajevski politiåki faktori, smatra da bi svedrugo osim odluke da Bråko pripadne fed-eraciji bilo sramno, i veoma opasno zapostdejtonsku stabilnost BiH.

Ovaj grad je, naime, do 1992. na-seýavalo najbrojnije muslimanskostanovniãtvo, zatim su sledili Hrvati, dok jeSrba bilo najmaçe od triju "dominantnih"bosanskih nacija. Kao ãto je za bosanskeSrbe Bråko simbol jedinstvenosti i nedeýi-vosti Republike Srpske (åarobna reå: kori-dor!), tako je za Sarajevo Bråko simbologromnog stradaça Boãçaka u ovomratu, i oduzimaça zaviåaja i domovine sto-tinama hiýada çih. Iz takvog kolopletastrasti na ovom tlu se obiåno ne raða niãtadobro, tako da se i jedni i drugi Bosanci,

izgleda, mnogo viãe uzdaju u snagu i od-luånost (maçe u "praviånost", koju svakogleda svojim oåima) meðunarodne zajed-

BOSANSKA KOALICIJA "ZAJEDNO": Zlatko Lagumdæija i Sejfudin Tokiñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



REUTERS

Moæda i zbog toga ãto ãef najjaåe poli-tiåke partije, bez åijih glasova u parlamen-tu nije moguñe izabrati predsednika, åekana "kompromisnog kandidata" kojeg biçegov Pokret podræao. Drugi razlog zbog

koga slovaåki premijer nije "u trci sa vre-menom" jeste to ãto u sluåaju da se pred-sednik ne izaberedan posle istekamandata sadaãçempredsedniku MihaluKovaåu (3. marta),znatne kompeten-cije ãefa dræaveprelaze na vladu.

PotpredsednikHZDS-a i Meåi-

jarove vlade bivãi

ministar finansijaSergej Kozlik ne-davno je potvrdioda se u stranci zaistarazmiãýa o kandi-daturi premijeraMeåijara za mesto

predsednika dræave, ãto je potvrdio i çe-gov partijski kolega i potpredsednik par-lamenta Augustin Marijan Huska. Me-ðutim, tajnovitost planova sadaãçegpremijera i çegovo sve reðe pojavýivaçe

Slovaåka

PredsedniåkipremijerU sluåaju da se predsednik Slovaåke ne izabere do 3. marta,prema ustavu znatne kompetencije prelaze na vladu

juña stranka HZDS (Pokretza demokratsku Slovaåku)premijera Meåijara nije istak-la svog kandidata, u poli-tiåkim kuloarima, kako ko-alicije tako i opozicije, poåelo se govoritio moguñoj kandidaturi sadaãçeg prem-ijera za mesto predsednika. VladimirMeåijar, meðutim, nije mnogo æurio dapotvrdi ili demantuje ovu informaciju.

BRATISLAVA

remijer Vladimir Meåijar izgledanema nameru da se kandiduje zapredsednika Slovaåke. Ova, odP

strane vladajuñih krugova oficijalno nep-otvrðena informacija mogla bi bitnopromeãati karte na slovaåkoj politiåkojsceni. Posle prvog i neuspeãnog krugapredsedniåkih izbora, kada najjaåa vlada-

BEZ ÆURBE:V. Meåijar

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



O çima se govori:Mo Moulam

u javnosti dovelo je do toga da åak i na- jbliæi saradnici Vladimira Meåijara ipartijske kolege sve åeãñe daju kontradik-torne izjave. I opozicione stranke su veñpoåele meðusobno da se optuæuju koja ñe

prva "prodati" par poslaniåkih glasovakoji bi omoguñili vladajuñoj koaliciji dadobije potrebnu tropetinsku veñinu u par-lamentu, neophodnu za izbor predsedni-ka. S druge strane, i koalicione partijeMeåijarove HZDS, Slovaåka narodnastranka (SNS) Jana Slotua (Ãeãeýevogpartijskog kolege u inostranstvu), kao iSavez radnika Slovaåke (ZRS) spremnesu da podræe kandidature premijera kao"jedinog politiåara koji je u staçu dadobije podrãku 90 poslanika", ãto je za iz-bor predsednika neophodni broj.

TREÑI, ÅETVRTI PUT: HZDS, poreåima svog portparola, ni za drugi krugpredsedniåkih izbora neñe istañi svog kan-didata, dræeñi se verovatno nedavne izjavepremijera Meåijara da ñe se predsednikizabrati tek u treñem, ili åetvrtom krugu."Sigurno ñe predsednik biti tada izabran",rekao je portparol i dodao da Pokret veñima kandidata. Ovo znaåi da ñe i drugokolo parlamentarnih predsedniåkih izbo-ra, koje je predsednik parlamenta IvanGaãparoviå zakazao za 5. mart (znaåi pos-le prelaska mnogih kompetencija ãefa

dræave u ruke premijera), biti kao i prvo –osuðeno na neuspeh. Podseñaça radi, uprvom krugu, 29. januara, bili su kandido-vani predstavnici opozicionih stranaka,koalicije SDK (Slovaåke demokratske ko-alicije) Ãtefan Markuã, kandidat Slovaåkedemokratske levice (SDL), akademik Ju-raj Hraãko i jedan nezavisni kandidat Au-gustin Kurek, koji je inaåe predsedniksindikata bratislavskih ãofera. Nijedan odtrojice kandidata nije dobio dovoýan brojglasova da bi po ustavu postao predsed-nik, tako da su u drugo kolo prvog kruga

proãla prva dva kandidata sa najviãimbrojem glasova. Sliåna situacija se, me-ðutim, ponovila i u drugom krugu, kadasu kandidati Markuã i Hraãko podelili po37, odnosno 24 poslaniåka glasa. Poslani-ci vladajuñe HZDS se tom prilikom åaknisu ni pojavili u sali.

I na kraju, u sluåaju da se predsednikne izabere ni 5. marta, prema UstavuSlovaåke, za åetrnaest dana izbori seponavýaju uz uåeãñe dva kandidata sa na-

jveñim brojem glasova a iz prvog kruga.A ako ga poslanici ne izaberu ni tada,

predsednik parlamenta raspisuje sledeñeizbore u roku od trideset dana. s

UROÃ MITROVIÑ

Æena godineAko je Mo odluåila da ne razgovara s çima,onda je sigurno imala debele razloge za to – opãti jezakýuåak i pregovaraåa i posmatraåa u Dablinu. Utrenutku kada ovaj rukopis odlazi u ãtampu (uutorak), odluka o tome da li ñe predstavnici Ãin fej-na, politiåkog krila Irske republikanske armije(IRA), biti iskýuåeni sa mirovnih pregovora joã nijebila doneta. Sva je prilika, meðutim, da ñe uåesniciprihvatiti miãýeçe belfastske policije da je IRAodgovorna za dva proãlonedeýna ubistva, ãto bi automatski trebalo da znaåi bar privre-meno udaýavaçe ovih predstavnika severnoirskih katolika. Britanski ministar za Sever-

nu Irsku Mo Moulam sigurno se teãka srca liãila ovih pregovaraåa. Jer, çena deviza je –pregovarati i pregovarati. Ipak, sada se pokazuje, ne i po svaku cenu.

"U mirovnim pregovorima niko ne moæe da razgovara sa piãtoýem uperenim u åelo",izjavila je ministarka u karakteristiånom nedvosmislenom maniru. I podsetila je: "Uveksam govorila da ñe to biti teãki pregovori, sa mnogo prepreka. Nikada nisam rekla da ñebiti lako". Ali, dodala je i da je odluåna da nastavi pregovore "sa svima koji su privræenimiru i demokratiji". Trenutno bar, ona oåigledno ne smatra da se predstavnici Ãin fejna,koji su od jula proãle godine uspevali da svoju sabrañu iz IRA ubede da se uzdræe odnasilnih akcija, uklapaju u ovu kategoriju.

Lider Ãin fejna Dæeri Adams osuo je drvýe i kameçe na ministarku, tvrdeñi da jepodlegla pritisku druge strane u pregovorima – protestantskim unionistima. Ali, Mo Mou-lam je sigurno veñ oguglala na ovakve napade. Nije li posledçih dana proãle godine u an-keti poznatog londonskog "Indipendenta" proglaãena za "æenu godine", da bi se samo

desetak dana kasnije zahtevalo da podnese ostavku? Povod za ovako drastiånu promenumiãýeça bio je svojevrsni podvig trojice katoliåkih zatvorenika koji su u u Mejzu lik-vidirali ozloglaãenog ubicu Bilija Rajta. I tada, prvih dana ove godine, pretila je ozbiýnakriza mirovnom procesu. Mo Moulam je reagovala kako niko nije oåekivao – otiãla je uMejz da pregovara sa zatvorenicima, od kojih neki iz ovog verovatno najboýe åuvanogzatvora u Britaniji i daýe praktiåno rukovode teroristiåkim grupama ãirom Severne Irske.

Nikome nikada, joã od izbijaça nemira u ovoj britanskoj provinciji 1969. godine,pogotovo ne ålanovima vlade çenog kraýevskog veliåanstva, nije palo na pamet da oduu Mejz da bi tamo pregovarali sa zatoåenim teroristiåkim voðama. Uåinila je to, meðutim,47-godiãça Margaret Moulam, ministar za Severnu Irsku, koju svi zovu jednostavno Mo.

"Mislila sam da je najboýe da se suoåim s çima, da se pogledamo licem u lice, da impredoåim svoje argumente", govorila je Mo Moulam na improvizovanoj konferenciji zanovinare, poãto je 3,5 åasa provela u Mejzu sa katoliåkim i protestantskim zatvorenicimaod kojih su neki osuðeni i na viãestruku doæivotnu robiju. Napali su je tada mnogi, pona-

jviãe roðaci ærtava, ali i mediji."Æelim da se izvinim svima koji su se osetili pogoðenim mojim postupkom, ali i da sezahvalim svima koji su me podræali. Podjednako poãtujem oba miãýeça", odgovorila jeMo Moulam na neviðenu kampaçu koja je uzbudila britansku i irsku javnost. Najveñepriznaçe, meðutim, dobila je od Frensisa Bredija, åijeg je oca 1984. ubio Majkl Ston, jedan od zatvorenika s kojim je ministarka razgovarala u Mejzu. "Niãta ne moæe da vratimog oca", izjavio je Bredi, dodajuñi da je jedini naåin da se ubijaçe zaustavi – prestanaktraæeça izgovora da se ne pregovara".

Neverovatna upornost, uz krajçu neposrednost i spremnost da se razgovara sa svima,da se sasluãa svaåije miãýeçe, verovatno su i opredelili laburistiåkog lidera Tonija Blerada upravo jednoj æeni poveri verovatno najteæi posao u vladi. Mo Moulam, doktor poli-tikologije, poreklom iz niæe sredçe klase, osvojila je opãte simpatije kada je proãle god-ine, odmah posle teãke operacije tumora na mozgu, nastavila sa joã veñom upornoãñu datraga za mirom u Severnoj Irskoj. I pored trenutnog zastoja u pregovorima, mnogi veru-

ju da upravo ova neobiåna, hrabra æena ima realne izglede da, posle bezmalo tri decenijekrvavih sukoba, donese mir ovoj britanskoj provinciji. s

HARI ÃTAJNER

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



Komesar za trgovinu EU Leon Britan izjavio je u ponedeýak u Pekingu da Unijaæeli dijalog o ýudskim pravima sa Pekin-gom, i da je spremna da izbegava nepo-trebno sukobýavaçe. Kineski disidenti ni-

su nimalo zadovoýni ovim preokretom ikaæu da evropske vlade hoñe da gurnu ustranu ýudska prava u zamenu za probi-taåne trgovaåke poslove. Kina je veñ post-ala jedan od najvaænijih ekonomskih part-nera EU i danas je åetvrto najveñe izvoznotræiste EU. Meðutim, EU beleæi krupanmaçak u trgovini sa Pekingom, a evropskaulagaça u Kinu opasno zaostaju za ame-riåkim i japanskim.

LINEBURG

Napori

Desniåarski ekstremisti su na vrhuncunapora da se ubace u redove nemaåke arm-ije da bi se domogli oruæja i vojne obuke,izjavio je ministar odbrane Folker Rie. Ek-stremne grupe se "sistematski trude dasvoje ålanove ubace u vojsku da bi tamoizuåili veãtine koje ñe im trebati za gerilskenapade", rekao je Rie televiziji ARD. "Ek-stremisti su uvek nastojali da prodru uarmiju, ali bi uglavnom bili otkriveni iizbaåeni. Dræimo stvar pod kontrolom",kaæe ministar. Predstavnik ministarstvaodbrane u Bonu dopunio je Riea tvrdçomda oruæane snage nemaju potrebu da po- jaåavaju nadzor nad novim regrutima, nitida od çih traæe da pre oblaåeça uniformeobjave svoje politiåke nazore. Predstavniknavodi da je tokom proãle godine za-beleæeno nekih 700 sumçivih sluåajevadesniåarskog delovaça u armiji, koja tre-nutno broji oko 350.000 vojnika. Ministar-stvo odbacuje optuæbe partija desnice da sena politiåkim osnovama çihovi simpatiz-eri iskýuåuju iz vojne sluæbe. Armija tvrdida prvo treba dokazati da neki vojnikpokuãava politiåki da utiåe na druge re-grute pre nego ãto bi mogao da bude uk-

loçen. Nemaåka ãtampa piãe da su grupesa krajçe desnice, kao ãto je Nacional-demokratska partija (NPD), åvrsto reãeneda svojim ålanovima garantuju ulaz uoruæane snage. Funkcioner omladinskogkrila NPD-a izjavio je televiziji ARD da ñeçegova partija preko suda traæiti zaãtitu odpolitiåke diskriminacije svojih pristalicaregruta. U posledçe vreme niz incidenatapovezao je nemaåku vojsku sa desniåar-skim ekstremistima. Incidenti se zasadkreñu od sluåajeva vojnika koji su u kasar-nama prodavali zabraçeni nacistiåki pro-pagandni materijal, do pozdrava nacis-

tiåkim uzvicima i podizaçem ukoåeneruke. s

PRIPREMA AGENCIJA "BETA"

sudstvo. Konzervativ-ci tvrde da zakon dajedodatna prava sudovi-ma ãto ñe ugroziti suv-erenost parlamenta.

BRISEL

ZoraKineske veze Ev-

ropske unije, doneda-vno oãtro zategnuteoko pitaça ýudskihprava, opuãtaju se uæu-rbanim posetama vi-sokih delegacija i pot-pisivaçima sporazu-ma o ogromnim poslo-vima. Najveña evrops-

ka kompanija RojalDaå/Ãel sklopila je uponedeýak ugovor saKinom o izgradçi pe-trohemijskog komple-ksa vrednog 4,5 milijardi dolara – ãto je na- jveñe inostrano ula-

gaçe u Kinu ikada. Premijer Li Peng i ãef holandske vlade Vim Kok izjavili su da jesporazum, potpisan u Hagu, oznaåio "novuzoru u kinesko-holandskim odnosima".Petnaest dræava EU i Kina ñe u aprilu uLondonu odræati svoj prvi samit, a Evrop-ska komisija je objavila æeýu da samit pos-tane redovni godiãçi dogaðaj. Komisija,kao izvrãni organ EU, sastavýa nove pred-loge o jaåaçu veza sa Pekingom i "pre-poznavaçu Kine kao svetske sile". UBriselu, zvaniånici kaæu da se obe strane"veoma trude da se odnosi poboýãaju".Privlaånost Kine za Evropu je jasna.Evropske kompanije su oãamuñeneposlovnim moguñnostima i ogromnim po-tencijalom Kine. Ekonomski, Kina je post-ala joã vaænija Evropýanima poãto jeuglavnom uspela da se odupre finansijskoj

krizi koja je zahvatila jugoistoånu Aziju."Od najveñeg je znaåaja za svetskuprivredu da Kina ne padne. Ako Kina budemorala da devalvira svoj novac, azijskakriza ñe zadati mnogo jaåi udar evopskimprivredama nego ãto je sad sluåaj", kaæeBit Tankman iz Evopskog instituta zaazijske studije. Proãlog septembra EU iKina su se sloæili da ponovo pokrenu dija-log oko ýudskih prava, koji je Pekingprekinuo 1996. "Izgleda da su se odnosi uKini promenili", kaæe jedan diplomata EU,a evropsko voðstvo se okrenulo poslovimasa vladom u Pekingu umesto javnim na-

padima na tu vladu zbog krãeça ýudskihprava, ãto je politika za koju sad mnogi uBriselu kaæu da nije dala neke rezultate.

LONDON

ZaãtitaNovi zakon o pravu na privatnost neñe

pogoditi slobodu ostrvske ãtampe, obeñao je u utorak britanski ministar unutraãçihposlova Dæek Stro. Jedan od kýuånih para-grafa zakona glasi da "svako ima pravo dabude poãtovan çegov privatni i porodiåniæivot, çegov dom i negova prepiska".Novinske kuñe kaæu da ñe sudijama sadabiti otvorena vrata da stvaraju svoja pravi-la o privatnosti tako ãto ñe bogatima imoñnima biti dozvoýeno da spreåe pisaçeo çihovom liånom æivotu. Meðutim, Stro je Doçem domu parlamenta rekao da jepostigao kompromis koji ñe zaãtiti interesãtampe. Zahtevi da se stroæim zakonimazaãtite liåna prava od novinara naãli su se

na britanskoj politiåkoj agendi posle smrtiprinceze Dajane, uprkos stavu vlade da "idaýe veruje da ãtampa treba samu sebe dareguliãe". Kompromis o kome govori min-istar je u tome ãto ñe sudovi u sluåajevimapovrede privatnosti morati da vode raåunao zakonu o slobodi govora. Svakom ko po-segne da preko suda traæi zaãtitu od ãtampeposao ñe biti oteæan tako ãto ñe se traæiti dai druga strana u sporu bude prisutna preizricaça presude. "Nadam se i verujem dañe ovi amandmani biti sa zadovoýstvomprihvañeni u ãtampi", kaæe ministar.Konzervativna opozicija uzvratila je najav-

om da ñe se usprotiviti zakonu. Novi za-kon, kaæu oni, ojaåañe moñ izvrãnih vlasti,umaçiti ulogu parlamenta i ispolitizovati

Meridijani

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



Teatar u Budimpeãti

Ko je za Istok?Mogu li Maðari da razumeju Rusa åije ideje interpretira Srbin

ne telefone i najnoviju seriju Renoovih ili

Micubiãijevih automobila, na oglasnimpanoima po budimpeãtanskim ulicama sti-dýivo se pomaýaju i plakatikoji zainteresovane in-formiãu o repertoarimanekih od pedesetak presto-niåkih pozoriãta. Jedna odmnogobrojnih tekovinapolitiåkih i ekonomskihpromena koje se posledçihgodina deãavaju u Ma-ðarskoj oliåena je u træiãn-om funkcionisaçu tamo-ãçe pozoriãne umetnosti.To ñe reñi da je teatarskastvarnost naãih severnihsuseda odreðena okrutnimzakonima ponude i po-traæçe, te odsustvom ãiredræavne podrãke na planufinansiraça pozoriãta. Isti-ni za voýu, veñe traume priuvoðeçu novog naåina de-lovaça teatara izbegnute su blagodareñiåiçenici da je tamo joã od ãezdesetih god-ina na snazi pozoriãni zakon zasnovan nasistemu ugovora koji precizno reguliãu

odnose izmeðu teatarskih uprava, s jedne, iumetniåkih ansambala, odnosno zaposlen-ih, s druge strane. Moguñnost da se na tajnaåin pozoriãne institucije oslobode nerad-nika, tj. balasta koji i radnike vuåe u pro-past, moguñnost koju mi ovde zvaniåno to-liko priæeýkujemo (premda gotovo svi ak-tuelni domañi pozoriãni upravnici priznajuda je ne bi iskoristili), u Maðarskoj jeodavno na delu i tu, po svedoåeçima çi-hovih pozoriãnih ýudi, milosti nema. Naj-maçe jednom godiãçe çihovi upravnicipozivaju na neprijatan razgovor one kojinisu ispunili oåekivaça.

OD TRADICIJE DO ZAKONA:Naliåje ovako zakonom "uramýene" slikeaktuelnog staça maðarskog teatra ilus-

truje, izmeðu ostalog, i uzgredni komentarNine Kiraj, teatrologa iz Budimpeãte i re-dovnog gosta Sterijinog pozorja, da jetræiãte dovelo maðarsku teatarsku umetnostdo zastraãujuñe komercijalizacije. I zaista,veñ i letimiåan uvid u naåine na koje teatri

dolaze do novca ukazuje na bespoãtedanrat, a s pravilima tog ratovaça bi se vaýa-

lo upoznati jer nas po svoj prilici åeka ista,ili barem sliåna sudbina.

Osim provokativne reklame i savrãenoprofesionalnog odnosa prema poslu (ãto

nije samo pitaçe zakonske regulative veñ itradicije koju mi, ne bez zlovoýe, odre-ðujemo pojmom "austrougarska"), Maðarisu se dosetili da bi izvesne svoje teatarskepotencijale, inaåe visoko vrednovane umeðunarodnim razmerama, mogli lepo daplasiraju åak i na planu – turizma. Bu-dimpeãtu, naime, redovno pohode turis-tiåke pozoriãne ture koje podrazumevajuobilazak kulturnih i istorijskih znamenitos-ti grada, prepodnevnu posetu Operi, raz-gledaçe zgrade i raskoãne sale, demon-straciju tehniåkih moguñnosti pozornice,ruåak – ili na pozoriãnoj terasi (u letçim

mesecima) ili u obliæçem ekskluzivnomrestoranu "Belcanto", u kojem nastupajutamoãçe operske zvezde, zatim ãoping,

popodnevni odmor u hotelu, a kao vrhunacprovoda – veåerçi odlazak u teatar. Na- jåeãñe je to neka od slavnih maðarskih op-ereta ili balet s plesnim umetnicima koji suangaæovani i na drugim evropskim scena-ma. Turistiåku ponudu Budimpeãte åine i

veliåanstveni balovi koji na peãtanske sceneizvode i umetnike iz beåke Statsopere.

PRIÅA O KE-RUÃI: Osim atrak-tivnih programa na-meçenih gostima izinostranstva, maðars-ka pozoriãta se i posvojim repertoarimaprilagoðavaju inos-tranim kriterijumima.To najboýe ilustrujumjuzikli nastali pomodelu, ali i na osno-vu rigidnih produk-cijskih normi velikihbrodvejskih hitova,poåev od Violiniste nakrovu, preko Neki tovole vruñe, pa sve do Maåaka i drugih uda-rnih produkcija izvu-åenih iz åarobnog ãe-

ãira Lojda i Vebera. Jedan od hitova, istiniza voýu plesnog teatra, jeste i predstavaGuliverova priåa na sceni Petefi hola kojaukazuje na to da Maðari imaju velike am-

bicije i kada je u pitaçu razvijaçe scenskihformi zasnovanih na scenskom pokretu.Na peãtanskim scenama izvode se i

dramski evropski i svetski hitovi poput Arta Jasmine Reze u postavci T. Aãera (Po-zoriãte "Joæef Katona"), ali i Silvije A.R.Garnija, koju je na sceni Vigsinhazareæirao upravnik ovog izuzetno popular-nog teatra Laslo Marton. Duhovita drams-ka priåa o keruãi Silviji koja radikalnomeça ustaýeni naåin æivota sredoveånogbraånog para, ãarmantna predstava sasamo troje glumaca, åak je sedam putameseåno na repertoaru Vigsinhaza, a ako

se u obzir uzme åiçenica da je predstavamesecima unapred rasprodata, a igra se navelikoj sceni, jasno je o kolikoj je zaradi

Izmeðu dæinovskih postera koji na- javýuju skore nastupe Peta Metinijai Mika Tejlora, nekadaãçeg Roling-stonsa, te koncert ponovo aktivnegrupe Yes, ispod reklama za mobil-

KULTURA

MAÐARSKA"MURLINMUNRO":Æuæa Varga

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



reå. U istom teatru, inaåe sruãenom u bom-bardovaçu, docnije rekonstruisanom pouzusima socrealizma, a tek nedavno tem-eýno prepravýenom na osnovu starih fo-tosa koji su saåuvali autentiåan izgled

zgrade, veñ godinama na kartu viãe se igrai predstava Ostanc, takoñe u Martonovojreæiji. Bez ijedne izgovorene reåi, tek stili-zovanim scenskim pokretom ova predsta-va, u kojoj igraju sve sami dramski glumci,zapravo je maestralno izvedeno a potresnoteatarsko svedoåanstvo o ovovekovnoj is-toriji Maðarske.

NAÃI U MAÐARSKOJ: U mnoãtvuÃekspira, Molijera, ponekog Beketa, Stop-arda, Hauptmana, Vajsa, Ãizgala, Brehta,Foa ili Ferenca Deaka, u Maðarskoj ima inaãih. Tu je, recimo, pozoriãna druæinamaðarskih Srba koja je pre dve godine

gostovala i u naãim krajevima s rok mjuz-iklom o æivotu Svetog Save. A ima i dosk-oro naãih, pa je tako jedna od peãtanskihteatarskih ponuda i predstava AgonijaMiroslava Krleæe u postavci Petera Vala, ana sceni Pozoriãta Radnoti.

No, u Maðarskoj ima i Jugoslovena.Proãle sedmice je u legendarnom Pozoriã-tu "Joæef Katona" gostovala predstava Murlin Murlo, nastala po tekstu NikolajaKoýade, niãta maçe åuvenog kapoãvar-skog Teatra "Åiki Gergeýi", osobenog tea-tarskog centra kojim rukovodi Laslo Ba-barci. Predstavu je reæirao naã glumac,rediteý i izdavaå Radoslav Milenkoviñ.Iako je u ponedeýak 9. februara u ãa-baåkom Narodnom pozoriãtu "Ljubiãa Jo-vanoviñ" odræana premijera Tetoviranihduãa Gorana Stefanovskog u çegovojreæiji, Milenkoviñ je veñ sledeñeg prepod-neva u "Katoni" odræao kompletnu teh-niåku probu pripremajuñi ansambl pozo-riãta iz Kapoãvara za prvi susret peãtanskepublike s Koýadom.

U Maðarsku, kao uostalom i u naãekrajeve, Koýada stiæe u pravi åas. Preciznoodreðen prepoznatýivim druãtvenim tre-

nutkom, ali neoptereñen politikom, svestanruske literarne tradicije i smeo da separafrazama i citatima çome poigrava,ovaj dramski pisac savrãeno komunicira spublikom u zemýama tzv. tranzicije. Koý-ada, meðutim, nije niãta maçe popularanni u drugim sredinama. Iako radçu svojihkomada smeãta u atmosferu druãtva kojese raspada, on odbija da svoja dela svedetek na socijalnu i politiåku dimenziju, negou tragici velikih druãtvenih lomova, kojikao da najavýuju kraj sveta i istorije, pre-poznaje univerzalnu åovekovu nesreñu. Uçegovom komadu Murlin Murlo sve post-

aje moguñe, pa i preplitaçe socijalne tem-atike s lirski intoniranim pasaæima o devo- jci zagledanoj u vlastita snoviðeça. Kod

Koýade su opãta mesta, kao ono o braån-om neverstvu ili idealisti koji bi da svojomliteraturom meça svet a poklekne predprvim æivotnim iskuãeçem, uzdignuta doistinske tragike, poput one Gorkog o æivotu

Jegora Buliåova u pogreãnoj ulici. Åeæçaraspuãtenice za pravim, punim æivtomovde postaje metafora opãteg beznaða, a jezivi krik koji se povremeno prolamascenom nije banalni simbol veñ izraz staçaunesreñene duãe glavne junakiçe koja,poput jednog od likova iz Slika æalosnihdoæivýaja Deane Leskovar, priæeýkujekataklizmu sluteñi da je samo u smrti mo-guñe konaåno smireçe.

DRUGAÅIJA MURLIN: Bez obzirana ogromni uspeh koji je pre dve godine uSrpskom narodnom pozoriãtu u NovomSadu postigla çegova reæija Murlin Mur-

lo, Milenkoviñ pronalazi vaýane razlogeda se vrati ovom delu. Opet izbegavajuñida piãåevu poetiånost transponuje u scen-sku stilizaciju, pronalazeñi uporiãte zapredstavu u realistiåkomprosedeu koji ñe joã viãe bitinaglaãen scenografskimreãeçima Borisa Maksimo-viña, gotovo istovetnimonim iz SNP-a, Milenkoviñna prvi pogled ponavýa no-vosadsku verziju Koýadinedrame. No, kapoãvarskapredstava uistinu diãedrugim ritmom, odreðena jedrugaåijim senzibilitetom,sloæenija je i bogatija. Utom smislu nemoguñe je, inepotrebno, baviti se pore-ðeçem izmeðu onoga ãto je na sceni SNP-a maestralno radila Jasna Ðuriåiñ-Jankov isredstava kojima se sada sluæi niãta maçefantastiåna Varga Zsuzsa. Åini se da je raz-lika izmeðu ove dve Murlin maçe odreðe-na specifiånostima çihovih glumaåkihsenzibiliteta a viãe uslovýena drugaåijimzadacima koje je rediteý postavio pred ovedve dramske umetnice. Maðarska Olga, il-iti Murlin, nije jurodiva dok je çenaopsednutost vizijama i skorom katakliz-mom direktnije uslovýena potrebom da seutekne iz stvarnosti na koju je postalo nem-oguñe pristati. I kao ãto urlik s ulice prestaje da bude neidentifikovani, stilizovaniznak atmosfere i poprima obrise konkret-nog ýudskog jauka, tako i kompletnamaðarska predstava dobija åvrãñe konture,veñu preciznost i iznijansiranost, a s çimai Koýadini likovi koje su tumaåili ViragCsapo, Zsolt Anger, Laslo Ãzula i HelgaEbl postaju psiholoãki uverýiviji.

Na planu konaånog rezultata kapoãvar-ska Murlin Murlo delovala je uzbudýivije ipotresnije, a to su svojim reakcijama potvr-

dili i maðarski gledaoci. Dugotrajno skan-diraçe publike (specifiåan aplauzsvojstven samo Maðarima), kao i uzbu-ðeçe samog Koýade koji je za tu prilikudoputovao u Budimpeãtu potvrdan su

odgovor na potencijalno pitaçe: da liMaðari mogu razumeti Rusa kojeg scenskiinterpretira Srbin.

POVRATAK KUÑI: Nadamo se daMilenkoviñevo gostovaçe nije i kraj priåeo saradçi naãih s çihovima. Uostalom,Laslo Babarci, jedna od legendi evropsketeatarske umetnosti, veñ je reæiraoMolijerovog Tartifa u beogradskom Narod-nom pozoriãtu. Na rastanku zagonetno kaæeda ñemo se najverovatnije uskoro videti uNovom Sadu. Istovremeno, u toku su dogo-vori o novoj Milenkoviñevoj reæiji u Maðar-skoj. Ponovo ñe to biti u Kapoãvaru, i opet

Koýada. Ovoga puta Poloneza Oginskog.Ãto se drugih maðarskih pozoriãtnika tiåe,utisak je da oni oprezno opipavaju teren nakojem bi se mogla ostvarivati saradça s

naãim teatrima. Dogovorimapristupaju krajçe profesional-no, nudeñi potpuni uvid u svoju delatnost, ali i traæeñi pre-ciznu informaciju na osnovukoje je moguñe postaviti naãu"dijagnozu". Mnogi elementinaãe stvarnosti, potvrðuje Ba-barci, dobro su im poznati, aliim zato mnogo ãta ne ide u

glavu, pa ni åiçenica da kodnas ne postoje preciznigodiãçi repertoari. Kod çihsu, meðutim, oni utvrðeni zakompletnu tekuñu sezonu.

Po prelasku maðarsko-jugoslovenskegranice, a pre carinske kontrole na stanici uSubotici, pored prozora naãeg kupea pro-leñu putne taãne, padaju na nasip pokrajpruge, kotrýaju se... To ãverceri iz voza iz-bacuju svoj plen jatacima koji åekajuskriveni u grmýu. Moæda baã zato ãto slutekako se odvijala ova "operacija" – pa znajuda ãvercere u zasedi åekaju i çihovekolege iz pograniåne milicije – carinici de-luju nezainteresovano dok pitaju da li ima-mo robu za cariçeçe. Voz na vreme stiæeu Beograd. Na stanici kupujem novine iproveravam da li je u meðuvremenu nekiprestoniåki teatar zatvoren. Sreñom, joãnije. Na Trgu Republike majstori post-avýaju dæinovski pano na kojem piãe "Ko je za West?". Do pre neku godinu ovde bito bilo za neke retoriåko a za druge besmis-leno pitaçe. No, otkad je sruãen Berlinskizid, za nas je ovo pitaçe postalo tek rek-lamni slogan. Jer onoga ko je, recimo, ovih

dana bio u Budimpeãti moguñe je, istotako, pitati i "ko je za East?" s

ALEKSANDAR MILOSAVÝEVIÑ

U Maðarsku, kaouostalom i u naãekrajeve, Koýadastiæe u pravi åas.

Ovaj dramski pisacsavrãeno komuni-

cira s publikom uzemýama tzv.

tranzicije

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



Jer, video znaåi 80 do 100 novih produ-centskih kuña, video znaåi konkurenciju.Jednostavno, sad su noãli neki novi klinci,eto u tome je stvar", komentariãe MilanKneæeviñ, umetniåki direktor Festivala.

Kaæe i da posledçih godina "na filmskojtraci nije uraðen nijedan ozbiýan film.Veñina proãlogodiãçih pobednika radila jena videu, 'Kvadrat' je dobio åak tri nagrade:producentsku, za kameru i montaæu. I oni idrugi bili su po inostranstvu, tamo su istonagraðivani. Da li ih je neko pitao na åemusu snimali? Kod nas je filmska tehnika naizdisaju, niti imamo laboratoriju niti tehni-ku – sve snimýeno na filmu je neispravno.Dokumentarni film je celovito delo kojeprikazuje priåu iz æivota sa poentom i sas-vim je svejedno kojom tehnikom ñe se topostiñi. Sutra ñe veñ biti na CD-u!"

Kneæeviñ negira optuæbe da martovskifestival potiskuje film. " Åak je favorizo-van! Sve ãto je snimýeno filmskom trakomnema predselekciju, odmah je na Festi-valu! I drugo, samo je film dotiran!"

Vasilije Tapuãkoviñ, pomoñnik repub-liåkog ministra za kulturu, potvrðuje daoni stimuliãu samo filmsku produkciju. "U 1997. godini izdvojili smo za ostvare-ça kratkog metra 1. 200. 000 dinara. Odtoga, najviãe su dobili 'Beograd' i 'Dunavfilm'. Vid Novakoviñ je dobio 220.000 di-nara za filmove svoje kuñe uraðene izme-ðu dva festivala. Mislim da mu joã dug-ujemo 20.000 dinara, ali i to ñe mu bitiuplañeno do marta."

VIDEO S(T)IMULACIJA: ZoranPopoviñ iz Centra za vizuelne komunika-cije "Kvadrat", dobitnik sa najviãe nagradana proãlom Festivalu, smatra da je polemi-ka neumesna jer "kakav ñe biti rezultatzavisi od autora. Postoje festivali u svetukoji su izjednaåili te dve tehnike, Oberha-uzen je najpoznatiji. U momentu kad jekratkometraæni film u opadaçu, dali sumoguñnost niskobudæetnoj produkciji, dabi ga videom stimulisali. Ako je Nemcima

potrebna takva stimulacija, mislim da je inama. Martovski festival je upravo zahvaýu- juñi videu opstao i zato se ne slaæem da mutreba meçati koncepciju. Svaki film na film-skoj traci je veñ nagraðen, stimulacijom Min-istarstva. Nijedan video u odnosu na filmnema dobar start i zbog novca i zbog loãijevideo projekcije. Åini se da bi, u stvari, treba-lo traæiti zaãtitu videa, a ne filma!"

Savet martovskog festivala organizuje24. februara razgovor povodom ove po-lemike. Pozvali su potpisnike peticije, snamerom da åuju çihove argumente i daim, moæda, nametnu u svoje. Sva je prilika

da ñe ovogodiãçi Festival poåeti prepir-kom i povlaåeçem uåeãña. s

SOÇA ÑIRIÑ

T

Pred Festival kratkog metra

Princip i nijansePoåela je nova polemika o staroj dilemi: da li je film raðen u

video tehnici ravnopravan onom na filmskoj traciri godine unazad na Festivalu doku-mentarnog i kratkometraænog fil-ma, video film je ravnopravan sa

onim snimýenim na filmskoj traci. Proãlegodine razvijena je polemika da li oni jesuravnopravni. Nastavýena je nedavno, me-sec i po dana pre poåetka ovogodiãçeg Fe-stivala.

Njen ponovni inicijator je Vid Novako-viñ, direktor producentske kuñe "Beograd". "Ono protiv åega sam se bunio na proã-

lom Festivalu i zbog åega sam iziãao izçegovog Saveta joã je prisutno, pa se ja,kao najveñi producent kratkog metratokom posledçih 15 godina, oseñam poz-vanim da to reãim", kaæe za "Vreme" No-vakoviñ.On i pedesetak filmskih stvaralacakoji ga potpisivaçem peticije podræavajuæele da dokaæu da filmski i video materijalnije moguñe vrednovati istim kriterijumi-ma. Nema niãta protiv da video produkcijabude deo martovskog festivala, kako sepopularno zove, ali samo kao prateñi pro-gram. Video kamera je dokuåiva i laicima,od novca potrebnog za snimaçe jednog

filmskog dokumentarca moguñe ih je sni-miti pet na video traci, pa je zato logiånoãto broj autora koji rade na filmskoj traci

vidno opada. Ravnopravan status ove dvetehnike, tvrdi Novakoviñ, degradira i sammartovski festival i, ãto je najgore, zva-niåno potiskuje filmsku. "Imena koja supotpisala peticiju dokaz su da sam u pra-vu", kaæe Novakoviñ i izdvaja profesoraMarka Babca, rediteýe Gorana Paskaýe-viña, Branka Baletiña, Miãu Radivojeviña,snimateýe Vladiña, Gluãicu... " Oni koji sezalaæu za video kaæu mi da ja ruãim doku-mentarni film. Ja sam za sedam ratnih go-

dina snimio 119 filmova. Zar sam ja ondataj koji bi da ruãi? Ove godine sam snimiotri i po sata filma i dva i po sata elektroni-ke. Da li je neko uradio viãe? Ali verovatnoniãta od toga neñu poslati na martovski fes-tival."

PROTIV MONOPOLA: Åini se, me-ðutim, da je ova dilema reãena na nedavn-om sastanku Saveta festivala, u Skupãtinigrada, kod Slobodana Skerliña, gradskogsekretara za kulturu. Posle diskusije oovom problemu – glasalo se. Sedam ålano-va je podræalo aktuelnu koncepciju Festi-vala, a jedan je bio uzdræan.

"Oni koji su pre uvoðeça videa na Fes-tival imali monopol nad kratkim metromsada su protiv demokratizacije Festivala.

D R A

Ã K O

G A G O V I Ñ

FILM ILI VIDEO:Dom sindikata,domañin Festivala

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



K Nuspojave

KN: Krizasredçih godinaPrevalivãi put od replike "Literaturnaje gazete",

preko druãtva apologeta poznotitoistiåkenirvane, do disidentske i "patriotske" faze,

Kçiæevne novine ulaze u ãestu deceniju s krizomidentiteta svojstvenom "drugom pubertetu"

çiæevne novine su, dak-le, proslavile 50. roðen-dan. Åestitamo. To su

ozbiýne godine, ali joã dalekood poãasti staraåke demencije.

Impozantni trobroj na (pom-pezne?) 64 strane mali je znakpaæçe Kçiæevnih novina (dokraja teksta: KN) prema sami-ma sebi, prilika da se podsetida se ne radi o tikvi bez kore-na. To je obilato i (u)åiçeno,kako to veñ biva u slavýeniå-kim brojevima i prigodnimprateñim manifestacijama.

Meðutim, kada je o dijale-ktiåkom odnosu tikvi i koreçareå, niãta u zemýama koje sudo juåe pripadale naprednom

åoveåanstvu nije baã tako jed-nostavno i jednoznaåno. Ug-ledajuñi se na "Literaturnajugazetu", taj svijetli uzor iz Zemýe Sovjeta, KN je nastao 1949. kao organ Saveza kçiæevnikaJugoslavije, sa ciýem da promoviãu kulturuNovog åoveka, onog koji je raskrstio sa naza-dçaåkim buræoaskim predrasudama u umet-nosti, a i ãire. U doba diktature proletarijata,koja je slavila sivo i ruæno i ponosila se niskimi prostim, drugaåije nije moglo ni biti. I KN je,u dobrom delu svog "mandata", åinio upravoono zbog åega je onomad stvoren. Sve ono ãtose danas naziva istorijom KN, sve oko åega

dandaçi evociraju uspomene akteri i svedocikonfliktnih zbivaça i "proboja" na frontu slobode ãtampe zapravosu samo iskliznuña, krañi ili dugotrajniji "ekscesi", koje je partijs-ka diferencijacija – uz obilatu i presudnu pomoñ uvek spremnihkçiæevniåkih zdravih snaga – ponovo dovodila u red, dakle, unekrofilno niãtavilo jedne totalitarne antikulture, u kojoj se svakopravýeçe promaje tretira kao smrtni greh.

Najboýa stvar koja je KN-u mogla da se desi dogodila se 1972.pokretaçem Kçiæevne reåi. Zanimýivo je da je taj list pokrenutupravo u vreme kada su srpski "liberali" polako pakovali kofere, ikada je pozni, kreditno-dekadentni brozoizam celoj Jugoslavijinametnuo nirvanistiåki ideal totalnog nedogaðaça kao poæeýno(besteæinsko) staçe usavrãene "komunistiåke kulture". Dobitak zaKN, jakako, bila je konkurencija, i to mlada, sposobna i agresivna.Poãto socijalistiåki dinosaurusi tradicionalno ne æure srazmiãýaçem, taj dobitak se osetio tek osam godina kasnije. I tokako? Tako ãto su neki od ýudi koji su vodili Kçiæevnu reå (KR),u meðuvremenu se etabliravãi kao kçiæevnici, kritiåari etc., "preu-zeli" KN, ne bi li ga izvukli iz staça dugogodiãçe kliniåke smrti,odnosno latentne sklonosti jeremiñevske kçiæevne palanke kaniãtavilu. Tako je "odrijeãeni jezik posttitovske epohe" (I. Mandiñ)dobio dve stalno otvorene tribine, jednu – oprezniju – u redakcijs-kim prostorijama u Francuskoj 7, i drugu – radikalniju – u za-guãýivom golubarniku KR, u ulici koja je joã uvek nosila ime na- jveñeg sina naãih naroda i narodnosti, inaåe viãedecenijskogsrpskog vladara.

Cela ova priåa i danas ima smisla utoliko ãto joã stoji otvoreno

pitaçe kako – pa i: zaãto? – praviti "kulturçaåke" novine. Ako senaåas vratimo u vreme poznog titoizma i ranog posttitoizma, set-iñemo se zagrebaåkog dvonedeýnika Oko, kao "postmaspok-

ovskog" kultur-novin(ar)skogkontrapunkta svim zamislivimidejnim devijacijama koje nasskreñu s Pravog Puta. Bile suto nepodnoãýivo dosadne i

sterilne novine, åija bi izobil-nija konzumacija mogla daizazove katatoniåan san; sre-ñom, nije bilo opasnosti daneko to zaista duæe zadræi urukama. Da li to znaåi da uOku nije bilo vrednih teksto-va? Daleko od toga. Dovoýno je reñi da je tamo objavýivaoVojislav Despotov, ãta ñete vi-ãe od toga? Ipak, ukupni uti-sak i uåinak koji je list proiz-vodio na nesreñnog åitaocabio je ravan posmatraçu voj-

voðanskog prvenstva u nor-dijskim skijaãkim disciplina-ma. Ili iãåitavaçu Rata i mirau estonskom prevodu, priåemu "razumete" samo liånaimena junaka. To dolazi otudãto je Oko bilo apoteoza i ote-lotvoreçe dosledno sprovede-nog koncepta "idejnosti u kul-turi". Pojaãçeçe za (naj)mla-ðu publiku: idejnost je staçe ukojem su ideje, zbog svoje"anarhistiåke" prirode, krajçenepoæeýne! Postoji samo Ide-

ja. I Naã Put kojim hodimo kaçoj. Sve ostalo je bespuñe povijesne zbiýnosti, ãto bi rekao jedanuæasno dosadan pisac koji je zalutao u stvarnost pravo iz Krleæi-nog Banketa u Blitvi.

Kçiæevne novine su, kao i KR, promovisale onu drugu, "idej-no zapuãtenu" stranu ovdaãçe kulture. Utoliko su godinama i bile jedno od pouzdanih utoåiãta disidenata. Onda je, meðutim, nascenu stupio patriotizam kao krajçi stepen poæivinåeça, a disi-denti svih fela – s posebnim naglaskom na one koji su tajno slaviliDan bezbednosti – uzeli su aktivnog uåeãña u krvavom raspaduSFRJ, diåeñi se svojim "rodoýubnim" angaæmanom. Bilo je toga iu KN, onoliko. A posle su se neki pravili da nam se sve to samopriåinilo. Papir trpi, ali i åuva.

Odavno su proãla vremena kada su se ýudi uzbuðivali okotoga ãta tamo neki kçiæevni list ima da saopãti åoveåanstvu.Sada se "prave stvari", jelte, åitaju ispod nadnaslova turbosen-zacionalno i megaskandalozno. To, meðutim, ne objaãçava upotpunosti zaãto su KN tako priguãene i nevidýive. Ako ovaj jubilej nije prilika da se neãto radikalno promeni, i da se od KNponovo uåini dinamiåna intelektualna tribina, onda ñe ih nemi-novno prekriti plava trava zaborava. Ne zato ãto su loãe – nisu.Nego zato ãto su daleko ispod intelektualnih kapaciteta grada izemýe u kojima izlaze. I zato ãto su, åini se, zadovoýne time:evo, i g. Predsednik (udruæeça pisaca) nas hvali! A toga seupravo treba plaãiti.

Halo, ima li (joã) nekoga u Francuskoj 7? Mik Dæeger je, bre,stariji od KN, ali boýe se dræi, eno ga, ðipa kao klinac! Zato KN

konaåno treba probuditi. Ili napraviti neke druge, æive novine.Vaýda nismo baã svi pomrli? s

TEOFIL PANÅIÑ

D

R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



gledali u potoçe dve decenije.Ubedýivo najboýa filmska ostvareça

su ona gde se ålanovi "Leteñeg cirkusaMontija Pajtona" pojavýuju zajedno, ali jeove ambiciozne, harizmatiåne individue,

po svoj prilici, teãko dræati na okupu.Sluåaj je sliåan muziåkoj grupi "Krozbi,Stils, Neã & Jang", koja je zajedniåki izda-la samo dva albuma (jedan je indikativnonazvan Åetvorosmerna ulica), a potom sevratila bezbrojnim permutacijama, Krozbi-Stils-Neã, Stils-Jang, Krozbi-Neã itd.

DVA TERIJA: S izuzetkom prvog ig-ranog filma grupe, istorijske parodije Mon-ti Pajton i sveti gral (1974), koji je potpisan"demokratski", dakle kolektivno, TeriDæons je rediteý veñine pajtonovskihnaslova. U çegov opus spadaju najpre bib-lijska parodija Brajanov æivot (1979), kao i

postmoderni kolaæ kroz åovekova æivotnadoba Smisao æivota Montija Pajtona(1983). U pitaçu su tri najuspelija paj-tonovska naslova, åiji su scenario i glumakolektivna kreacija Terija Dæonsa, ErikaAjdla, Terija Gilijama, Grema Åepmena,Dæona Kliza i Majkla Palina.

Naredni Dæonsovi projekti, biñekreativno nezavisniji, ali i maçe uspeli,unekoliko liãeni åuvene pajtonovske hem-ije. U filmu Hrabri viking Erik (1989), joã jednoj stripovskoj parodiji na istorijskutemu, nisu igrali ostali ålanovi grupe, izuz-imajuñi Kliza i samog autora, deæmekastogi ãarmantnog britanskog kozera. Ovo joãviãe vaæi za u nas neprikazani film Uslugeliåne prirode (1987) koji je imao pre-poznatýiv britanski miýe, ali i siæe koji un-ekoliko izlazi iz pajtonovskog registra.

Dæonsov imeçak i pajtonovac, ali åis-tokrvni Amerikanac Teri Gilijam ("etniåkiåist" i po svom imidæu, saåiçenom od jen-ki ãeãira i kaubojskih åizama) u seriji i uranim filmovima upamñen je po svojimnadrealnim animacijama. No on je bio prvikoji se dokopao reæije igranog filma: Jab-berwocky (gde je igrao nezaobilazni Majkl

Palin) snimýen je 1976. godine. Kao i Time Bandits (1981), sada u glumaåkoj podelikoja kombinuje Kliza i Palina, film kojitakoðe nije prikazan kod nas.

ORVELOVSKE I DEÅJE BAJKE:Gilijam je vremenom stvorio zapaæen film-ski opus. Usledili su (i ovdaãçoj) publiciviãe nego poznato kult-ostvareçe Brazil (sDæonatanom Prajsom, Robertom deNirom i, naravno, Palinom), kao i savre-mena verzija poznatog spektakla Ludezgode barona Minhauzena (1988), u kojem je, za promenu, igrao Ajdl. Konaåno,(ameriåku) publiku je najviãe impresion-

irala dirýiva drama s Robinom Vilijamsom Kraý ribara (1991).Kada se rezimiraju kolektivni i individ-

Leteñi cirkus Montija Pajtona

Ministarstvo smehaS izuzetkom pokojnog Åepmena, svi originalni "Pajtonovci" idanas su aktivni. Ãtaviãe, duhovi njihovih oboæavalacapovremeno se uzburkaju glasinama o okupýaçu ålanova grupe

åuvenog televizijskog serijala (1969-1972)– åitavu gomilu filmova koje je lakopomeãati ili prenebregnuti. To je i razlogpostojaça ovog kratkog vodiåa kroz film-

sko stvaralaãtvo ålanova grupe, u kojemñete moæda prepoznati neke od najduho-vitijih i najoriginalnijih naslova koje ste

Moæda neko (naroåito od mlaðepublike) viãe voli "Mister Bina",ali po naãem miãýeçu najboýi

izdanak ostrvskog (a diskutabilno i

svetskog) televizijskog humora zauvek os-taje "Leteñi cirkus Montija Pajtona". Insti-tucija koja se tako zove stvorila je – pored

MAJSTOR "BLESAVOGHODA": Dæon Kliz

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



ualni napori ålanova trupe, moæe se reñi dasu kod kritike najveñi uspeh postigli Dæon-sov film Smisao æivota Montija Pajtona iGilijamov Brazil, a kod publike Klizov Riba zvana Vanda (1988). Nasuprot nevin-

om, deåjem arsenalu bajki kakve su Dæon-sove, svet Gilijamovih filmova je orvel-ovski mraåan, osoben i unekoliko razliåitod pajtonovskog. Brazil (1985) se moæenazvati beketovskom bajkom za odrasle, ito je jedan od prvih u nizu ãizofrenih futur-oloãkih fantazama koji ñe posledçih godi-na zavladati Holivudom.

Gilijamov posledçi film Dvanaest majmuna (1995), pak, teæa je, a verovatno iloãija varijanta akutne paranoiånosti çego-vog najznamenitijeg ostvareça, ali i intele-ktualnija varijanta filma Totalni opoziv.Dvanaest majmuna predstavýa dosad

najveñu Gilijamovu futuroloãkuprodukciju (proãle godine prikazivanu iu Jugoslaviji) maestralne scenografije.Glavna uloga bila je rezervisana zaBrusa Vilisa, specijalizovanog za neu-niãtive die hard tipove koji, uprkosokolnostima, izlaze kao (ovde bar mor-alni) pobednici. Posle Dvanaest majmu-na, slede joã dva Gilijamova projektaFear And Loathing In Las Vegas saDæonijem Depom i Detective Detectivesa Nikolasom Kejdæom.

VREDNI AJDL: S druge strane,Teri Dæons, poãto je zavrãio obimnustudiju o Åoseru, postigao je – makar uBritaniji – umeren uspeh s Vetrom u vr-baku (1996), bajkom u kojoj se pojav-ýuju Kliz i Ajdl. Iako bukvalni prevodçegovog prezimena ukazuje na leçost,i Erik Ajdl je daleko od toga da sedidokon. Pored nabrojanih pajtonovskihåorbi u kojima nije propustio priliku dabude miroðija, Ajdl je igrao u nizu pro- jekata nezavisnih od radova grupe – ma-hom (lakih) komedija.

To su National Lampoon's EuropeanVacation (1985), jedan od nastavaka

ameriåkog serijala o porodici Grisvold;Nuns On The Run (1990), Too Much Sun(1991), te Mom And Dad Save The World(1992). Za komediju Splitting Heirs (1993)koja se, ako se ne varam, provlaåila i krozlokalne TV stanice, Ajdl je, pored tu-maåeça glavne uloge, napisao i scenario.Sliåno çemu, Majklu Palinu nisu nuðeneuloge samo u pajtonovskim veñ i u ostalimbritanskim komedijama, kao ãto su TheMissionary (1982) ili A Private Function(1984).

NEUNIÃTIVI KLIZ: Dæon Kliz jebio prvi koji je napustio grupu 1973, ali

samo da bi se vratio na snimaçe filmaMonti Pajton i sveti gral. Kliz je studiraopravo na Kembridæu, i upravo je çegova

ozbiýna fizionomija okorelog birokrateono ãto çegove nastupe åini neoåekivanokomiånim. Zbog svog karakteristiånog iz-gleda, Kliz tvori najprepoznatýiviju pojavupajtonovskog ansambla, ãto ga åini – kao i

Rouana Atkinsona – zgodnim za cameopojavýivaça. Klizovo lice i stas gotovo dasu amblem ili maskota "Leteñeg cirkusaMontija Pajtona": kao mali bio sam ubeðenda je on taj "Monti".

Izmeðu ostalog, Kliz se (u kombinacijisa Ajdlom) pojavio u komediji Æutobradi(1983). Lokalna publika ga pamti kao pro-fesora obuzetog taånoãñu u komedijiClockwise, koja se takoðe dala uhvatiti na"neoficijelnim" TV stanicama. No tu su iuloge u filmovima kao ãto su The Secret

Policeman's Other Ball (1981), PrivatesOn Parade (1982), pa åak i mapetovskiThe Great Muppet Carper (1981), te vest-ern Silverado (1985) gde igra ãerifa.Ãtaviãe, çegova glumaåka karijera je naj-postojanija u grupi.

Za razliku od Ajdla, Palina i Åepmena,a sliåno Gilijamu i Dæonsu – koji su posta-li renomirani rediteýi – Kliz je s dva filmakreirao prepoznatýiv filmski koncept. Sasvojim ameriåkim saradnicima iz ost-vareça Riba zvana Vanda (Kevin Klajn,Tomi Li Dæons, Palin, rediteý Åarls Kriå-ton), Kliz je ove godine zavrãio i prikazaofilm Ta opaka stvoreça. Data komedija jenajsveæiji (filmski) produkt iz pajtonovskekuhiçe. Doduãe, Ta opaka stvoreça (kojise pojavio i u domañim bioskopima)poneãto zaostaje za najveñim kine-matografskim dometima grupe.

Ovde se, naime, unekoliko oprobani, inesumçivo uspeli recept iz filma Ribazvana Vanda donekle mehaniåki preslikava

u jedan ne-naroåito-uverýiv skeå koji kaoda nema dovoýno daha da se dræi klasiånihdevedeset minuta. Istovremeno, samo pos-tojaçe filma Ta opaka stvoreça govori ovitalnosti bezbrojnih pajtonovskih TV

skeåeva, koji se, i åetvrt veka kasnije,mogu razviti u igrane filmove. Åiçenica jeda ñe fanovima i sladokuscima uvek bitiinteresantno bilo ãta ãto izdaleka podseñana "Leteñi cirkus Montija Pajtona". A filmTa opaka stvoreça je neãto ãto prilazi paj-tonovskoj nostalgiji.

BUDUÑNOST: Duhovi oboæavalaca"Leteñeg cirkusa Montija Pajtona" proãlegodine su bili uzburkani glasinama oponovnom okupýaçu petorice preostalihålanova grupe. Prvo je procurila vest da je

BBC zainteresovan za snimaçe nastavkaTV serije. Zatim se govorilo i o revijalnojpredstavi koju je napisao Ajdl. Konaåno,åulo se da svi rade na novom filmskomprojektu.

No åak i kad filmovi zakaæu, kao ãto se

desilo u sluåajuOpakih stvoreça

, aobeñaça ostanu pusta, oboæavaocima uvekostaju na raspolagaçu brojni sajtovi na In-ternetu (od kojih je jedan ãarmantno nazvan Monty Python's Completely Useles WebSite). Tu je i CD-ROM s jednako indika-tivnim naslovom Monty Python's CompleteWaste Of Time. On je nedavno dopuçen iCD-ROM naslovima koji blisko kore-spondiraju sa pajtonovskim filmovima Po-traga za svetim gralom i Smisao æivota. Sveovo, uz uredno objavýene video kasete stelevizijskim emisijama "Montija Pajtona" –rame uz rame sa satirama Åosera i Svifta –

predstavýa neke od najboýih momenatakoje je britanski humor ikada dao. s

GORAN GOCIÑ

U DOBROM DRUÃTVU: Majkl Palin sa Dæejmi Li Kertis

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



Ãtrajk glumaca?

Asfalt i daskeod svih gradskih pozoriãta samo je u zgradi"Ateýea 212" moguñe dostojno raditi; zgra-da Pozoriãta na Terazijama je sruãena, aJugoslovenskog dramskog izgorela moæda izato ãto im 1995. godine Grad nije uplatioobeñanih devet miliona DEM za adaptaciju;"Boãko Buha" radi u adaptiranoj graðevini,

u "Duãku Radoviñu" je nedavno, poslesedam godina, popravýeno grejaçe, a zgra-da Beogradskog dramskog smatra se zado-voýavajuñom.

"Vaæno nam je da se zna: naãi zahtevinemaju nikakvu politiåku konot-aciju, ovo je borba za egzistenci-

ju", kaæe Olivera Viktoroviñ, glu-mica Beogradskog dramskog po-zoriãta i predsednik çihovog Od-bora sindikata. "Mi najmaçe æeli-mo ãtrajk i ne uceçujemo çime.Najboýi dokaz za to je ãto smostrpýivo i vaspitano ñutali 35 dana

na drugi deo novembarske plate,ali åim pomiçemo ãtrajk znaåi dasu nam snage na izmaku. Pa ãtadaýe da priåamo kad je osnovicaplate u GSP-u 559 dinara, a onitraæe 750? Da se ne shvati pogreãno: svakotreba da traæi ono ãto misli da mu pripada,ali je neverovatno da je druãtvo glumce,fakultetski obrazovane ýude, svrstalo ispodvozaåa GSP-a. Señam se, baka mi je govori-la: uåi ãkole da budeã gospoða! Zar ja smemto isto da ponovim mom detetu?"

Oåekuje se da glumac brojnim predsta-vama sam sebi zaradi visoku platu, a da gos-

tovaçima i snimaçem filmova i televiz-ijskih emisija osigura bogat i udoban æivot.U praksi, to u veñini sluåajeva izgleda ova-ko: Dragiãa Milojkoviñ i Milan Åuåiloviñ,dva mlada glumca Beogradskog dramskog,za dvadesetak predstava meseåno dobiju do1000 dinara; zbog zauzetosti u svom pozo-riãtu, nemaju vremena za druge projekte pani moguñnosti za zaradu. Gostovaçe se,naravno kako kome, plaña uglavnom od 200do 600 dinara, ãto znaåi da glumac moæe zadva-tri gostovaça da zaradi joã jednu platu.Da bi je zaradio, on nastoji da u matiånojkuñi ima ãto maçe predstava. Televizijski

honorari stiæu nakon ãest meseci; svi kaæune isplati se snimati, ali ipak svi rade da biradili.

IMA ÃTRAJKA – NEMA ÃTRAJ-KA: Olivera Viktoroviñ je pet godina u Be-ogradskom dramskom, pre toga je isto tolikoradila u "Radoviñu", Narodnom, SNP-u..."Kad sam se ovde zaposlila, zaraðivala sam

tadaãçih 500 DEM. Od plate i malo hono-rara, kupila sam novog juga. Sada zara-ðujem 1000 dinara. Moj muæ je organizatoru 'Radoviñu', zaraðuje 700 dinara. Kad ja nedobijem platu, ne primi je ni on. Bila bih na-

jsreñnija da mogu da igram samo u svompozoriãtu: pre podne proba, uveåe predsta-va, i imala bih joã dosta vremena za dete.Ovako... I joã neãto: moj otac je MihajloViktoroviñ, glumac. Gledam ga ãta je doæi-veo. Posle viãe od 40 godina staæa ima 1300dinara penziju i æivi u 22 kvadrata, a neñenikog da prozove zbog 9000 dinara kolikomu duguje RTS. Ãta ja da oåekujem?"

Ranðeloviñ je glumcima obeñao, poredisplate zaostalih plata i januarskog toplogobroka, i da ñe se zauzeti kod Republiåkogministarstva kulture povodom traæenog pov-eñaça osnovne cene rada. Rekao im je da to

nije u nadleænosti grada, isto kao ãto sunekoliko dana pre toga iz Ministarstva po-

jasnili u ãtampi da nisu nadleæni za beograd-ske glumce. Nakon tog sastanka punogobeñaça, upravo na osnovu tih obeñaça, uãtampi je objavýeno da ãtrajka neñe biti.Meðutim, Olivera Viktoroviñ kaæe da seçene kolege neñe zadovoýiti samo isplatomzaostalih plata, nego ñe zahtevati i trajni ma-

terijalni boýitak. Sindikat dramskih umetni-ka ih je u tome pismeno podræao. Uz çih sui kolege iz Narodnog pozoriãta, kuñe u na-dleænosti Republike, iako, po reåima za-menika predsednika çihovog SindikataDragana Todoroviña primaju redovno platu inemaju razloga za ãtrajk.

Da li se glumci boje ãtrajka? Da, naroåi-to u Jugoslovenskom dramskom (tamo sumolili da ne govore o tome bojeñi sereperkusija koje im sada najmaçe trebaju)zato ãto posle poæara ionako malo igraju.Ali, kaæe Olivera Viktoroviñ, "ako smo celeproãle zime mogli da ãetamo zbog opãte

stvari, moæemo malo da se potrudimo i zbogsvoje". s

SOÇA ÑIRIÑ

U nekoj drugoj zemýi, vozaåi saçaju glumaåke zarade; ovde, glumcipokuãavaju da se izbore za plate kakve primaju "majstori" iz GSP-a

edno od najnovijih narodnih predska-zaça glasi ovako: "teãko nama akouåiteýi, lekari i glumci poånu da ãtra- J

jkuju". Prvi i drugi su to veñ odradili, a mo-guñe je da ñemo uskoro pisati i o ãtrajku glu-maca.

Koliko je to uskoro zaista skoro, znañe

se do kraja ove nedeýe, nakon drugog sas-tanka za Milutinom Ranðeloviñem, potpred-sednikom Skupãtine grada. Ako Ranðeloviñispuni obeñaçe dato proãlog petka na sas-tanku sa predsednicima sindikata beograd-skih pozoriãta, sve ñe biti u redu, a ako ne,onda neñe. Glumci su naveli sedam zahteva:liåni dohodak za decembar proãle i januarove godine; topli obrok za isti period; isplatumaterijalnih troãkova pozoriãtima od sep-tembra; troãkove opremaça premijera; in-formaciju "zbog åega se ustanovama kultureisplañuju liåni dohoci po najniæoj ceni radaod 220,00 dinara kada je uredbom od 1.

marta 1997. godine najniæa cena rada 240,00dinara i u kom roku ñe ta razlika biti isplañe-na"; pokretaçe inicijative u najkrañem roku"za poveñaçe najniæe cene rada u oblastikulture jer smatramo da ona ne moæe bitiniæa od najniæe cene rada u GSP-u";utvrðivaçe novih iznosa materijalnih troãk-ova i troãkova opremaça premijera.

TOPLI OBROK: Plata beogradskihglumaca je izmeðu 1000 i 1800 dinara. Tasuma je zbir osnovice od 220 dinara, minu-log rada, raznih koeficijenata i varijabile,broja odigranih predstava. Viãu platudostigne zanemarýivo mali broj glumaca.

Drugi deo novembarske plate isplañen im jenedavno, kad je poåelo da se govori o ãtra- jku. Trideset pet dana pre toga nisu dobili nidinar. Odmah nakon poslatih zahteva obeñe-na im je decembarska plata, ali dobili susamo topli obrok – 205 dinara. Platu, i to ucelini, obeñao im je i Ranðeloviñ tokom ned-eýe nakon prvog sastanka, a zatim i polov-inu januarske poåetkom druge nedeýe, alidobili su samo prvu polovinu decembra.Ako se zna da u svim pozoriãtima koje jeosnovala Skupãtina grada ima oko 800zaposlenih, da je od toga eventualno treñinaglumaca, i da upravo taj mali broj ýudi åini

kvalitetno vidan i sigurno najatraktivniji deogradske kulture, zastraãujuñe je saznaçe dase nema novca za plate tih 250 ýudi. Zatim:

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



Polemika

"Sve æene nisu dame"

uticajnim kulturnim moñnikom, jer nikadane rizikuju sumçive alternativce ili, ne dajboæe, prave oponente), jeste debýe prema-zano laskaçe. Boja je ista. Beñkoviñ sas-vim sigurno viãe voli drugi tip laskaça, ali

kritiåari ovoga tipa ionako åekaju bioloãkepromene u mreæi moñi. Kada LjiýanaÐurðiñ kaæe da je sve stvar staæa u nacio-nalnoj kulturi, ona misli i na ovaj aspektprovincijalnosti, i ne samo u Basare.Panåiñ je u pravu ãto pokazuje kako su obapola napada na Cosiña u krajçem dometubesmislena, i ãto istiåe da je vaæno KO iKADA napada Ñosiña. Upravo zbog toga,morao bi imati informaciju da je analitiåkukritiku kçiæevnog postupka u Verniku inegativnu ocenu ovoga romana, pre rata,neko napisao: samo ãto sam za maçi prilogu "Vremenu" i veñi u "Kçiæevnoj reåi"tada åekala nekoliko meseci, usledopravdane obazrivosti urednika. Iz te pers-pektive, mogu se saglastiti sa Panåiñem onekim vidovima deplasiranosti kritikovaçaÑosiña. Ne mogu se, meðutim, saglasiti o

joã jednom guraçu kritiåkog glasa (moga,æenskog) pod tepih samo zato ãto ga jenemoguñe upisati u bilo koju postojeñu gru-pu. Utoliko viãe ãto je Predsedniãtvo

Udruæeça kçiæevnika Srbije 1995.izdalo saopãteçe u kojem se åetiri auto-ra, i meðu çima samo ja kao ålan togaudruæeça, javno nazivaju izdajicama jer

su napadali Ñosiña; vredno pomena je ito da me je Ñosiñ, bez navoðeça imena,u intervjuu koji je prethodio ovoj odluci,proglasio moralno sumçivom osobom(upotrebýavam eufemizam). To ipakradikalno meça sliku o Ñosiñevoj "od-maknutosti" koja se moæe åitati izPanåiñevog priloga.

Nastup Ljiýane Ðurðiñ ima i znaåajkoji ñe se verovatno najreðe spomiçatiako se razgovor nastavi: znaåaj pro-drmavaça. Nekada davno, u prvojpolovini stoleña, postojao je izraz koji

je odreðivao aktivnu ulogu francuskihintelektualaca u svakodnevici, ura-åunavajuñi i politiku: ORGANSKI IN-TELEKTUALAC. OI, koji je umiraoskoro odmah poãto se raðao – pomeni-mo samo Teror, parisku Komunu, aferu

Drajfus, proleterski internacionalizam – inije izdræao ni jedan jedini takozvani istor-ijski ispit. Krajçe vreme je da se sliåno,nesumçivo vaæno, mobiliãuñe i intelektu-alno izazovno iskustvo prenese na organ-ski drugaåije intelektualce. LjiýanineÆENE KOJE NISU DAME (ZND) moglebi biti takav uspeãan pokuãaj u

zameçivaçu OI. sSVETLANA SLAPÃAK

to "znaåi autentiåno odrastaçe jedne kul-ture". I Pantiñ i Boæoviñ su upravo pred-stavnici grupe koju istiåem, i koju je naprimeru Basare stigmatizovala LjiýanaÐurðiñ. Oni svoje "ozbiýno" bavýeçeumeãtaju u katastrofalno nepoznavaçedrugih (pa prema tome i svojeg) jezika ikulture, ali prevarantski vladaju fragmen-tarnim æargonom koji su pohvatali iz pre-voda, javnih predavaça ili naprosto sluãa-

juñi retke primerke znalaca podruåja. Pre-varantstvo ide do kulta roka i koãarke: sakoãarkom ne stojim najboýe, ali za rokznam da se ni blizu kulta ne moæe doñi bezznaça engleskoga jezika, koji u koris-toýubivoj prestoniåkoj kartografiji Mihaj-la Pantiña nema nikakve uloge, te je prematome nepotreban. Razmiãýati o tome kako

prestoniåka, åak i akademska sredina totrpi, nema pravoga smisla. Joã je pouånijevideti gde Pantiñ troãi svoju oãtrinu,obojenu vulgarnoãñu ovoga puta, odnosnogde koristi, bato, nema: to je, naravno,æenska kçiæevnost i ProFemina, gde sveono silno aåeçe sa Stivi Vonderom,koãarkom i Deridom pada u metaforu o...

kuhiçi. Pantiñevo i Boæoviñevo bavýeçeBeñkoviñem (ili bilo kojim drugim danas

("That's all folks!", Ljiýana Ðurðiñ, Vreme, 31. januar 1998)

Nema nikakvog razloga da skrivamsasvim liåno zadovoýstvo ãto jeLjiýana Ðurðiñ bez milosti udarila

po pisaçu koje joj se ne dopada, u ovomesluåaju Svetislava Basare (Vreme, 31. jan-uar 98). Najlepãe u çenome napadu, semneukrotive oãtrine, jeste superiorna nepro-raåunatost napada: Basara se nije spasaotime ãto je sa svoje strane oãtro napadaoÑosiña. Najvaænije mi se ipak åini to ãtoudara u srediãte jednog antropoloãkogfenomena maåo-kulture u Srbiji (nimalonovoga, zapravo staro-jugoslovenskog), ato je vrteçe (dubýeçe) pozicija u pre-stoniåkoj kulturnoj mreæi moñi na osnovu

jednostavnog polnog i provincijalnog pri-padniãtva. Provincijalno pripadniãtvo åitase ne toliko u zemýaåkim vezama, koje

ponekad mogu biti i prepreka liånom us-pehu, nego u stavu prema svetu: ne samoãto se odbija veza sa svetom, recimoslabom opãtom kulturom, nepoznavaçemstranih jezika i neåitaçem, nego se toodbijaçe prevarantski prikazuje kao nad-moñ nad tim drugim svetom. Teofil Panåiñu istome broju Vremena tvrdi da Mihajlo

Pantiñ i Gojko Boæoviñ "ozbiýno"izuåavaju poeziju Matije Beñkoviña, i da

"GURNUTA POD TEPIH": Svetlana Slapãak

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



SCENA“Pribliæno Srbi”

Posle Stoleta Popova i çegove “Ciganske magije”, a uoåekivaçu novog Kusturiåinog filma, dobili smo joã jedan,ovog puta dokumentarni film na temu Romi iliti Cigani.

Premijera filma “Pribliæno Srbi” u reæiji Lazara Stojanoviña,uraðenog u produkciji Radija B92, odræana je u utorak 10.februara u bioskopu “Rex”. Za razliku od navedenih igranihfilmova koji se bave “magijom” i poezijom pulsa ciganskognaåina æivota, Lazar Stojanoviñ se bavi prozom romske egz-istencije u ovom i ovakvom okruæeçu, sa politiåkim im-plikacijama karakteristiånim za autora “Plastiånog Isusa”.

O filmu Stojanoviñ kaæe: “Reå je o Romima; o viãe odpola miliona tamnoputih sugraðana, oko 5 odsto stanovniãt-va Jugoslavije, koje ostalih 95 odsto zove Ciganima. Oninastoje da budu Srbi, ili neãto kao Srbi, kaæu. Saraðuju uvek, usvim poduhvatima ãire zajednice, ne pitajuñi se o razumnosti tihpreduzeña, a åesto ni o svom rasnom, nacionalnom i liånom in-teresu. Nisu uvek najsiromaãniji, nisu nuæno neobrazovani, nisusvi neuklopýeni u industrijski i urbani æivot. Osim ãto prose, peruãoferãajbne saæaýivim motorizovanim prolaznicima, obavýajustanovniãtvu neophodne ãvercerske i pijaåne poslove, odrobijajusvaku paru koju sebi ili drugima zarade mimo zakona, opsluæujunajveñi deo industrije zabave svojom samoukom muzikom ispremnoãñu da, obuåeni u srpsku tradicionalnu noãçu, sauæivaçem odglume vernost tradiciji sa kojom nemaju nikakve is-torijske, kulturne i moralne veze. Da su beli, asimilovali bi sebezbolno, kao ãto se to dogodilo Cincarima. No, poãto su rasno

razliåiti, nikad neñe postati Srbi i biñe im naroåito teãko da opstanuu vremenima kada srpstvo postaje politika i profesija. Teãko pona- jviãe zato ãto se veñ na prvi pogled vidi da neko rasno nije Srbin,a to u odnosu na bilo koju moguñu karijeru znaåi neãto kao ñopa-vost za potencijalnog fudbalera”. Podseñajuñi na nedavne tragiånedogaðaje prebijaça i ubijaça Roma, Lazar Stojanoviñ opomiçena “faãizaciju Srbije”, ironiåno dodajuñi: “Ali, nije vaæno da viliåno o tome tako mislite. Zabavýajte se kao i obiåno. Uæivajte umuzici. To Cigani vama na uvce. Liåno vama i bez zlobe. I opetñe, ne bojte se. Dok je vas takvih i çih ovakvih”.

U jednom drugom, a sliånom kontekstu, Laibach je nedavnoSrbima govorio: “Kako reåe pesnik, svi smo ýudi Cigani, sudbi-nom prokleti”. N. GRUJIÅIÑ

P E C A

V U J A N I Ñ

ParabelumReæiju najnovije premijere u "Zvezdara teatru" dramu Srðana Koýeviña

"Parabelum" zapoåeo je Jovica Paviñ, a zavrãio je Nikola Pejakoviñ. Desilo seda je Nikola Pejakoviñ, glumac u ovoj predstavi, drugaåije proåitao Koýeviñevtekst, Paviñ je to çegovo åitaçe procenio kao boýe i – povukao se. U ekipiovakav gest Jovice Paviña izuzetno cene.

"Parabelum" je, prema reåima pisca, priåa o ýudima zarobýenim na jednommestu do koga ih je æivot naneo, o çihovoj teskobi u kojoj je svako svakomekriv za æivot koji æivi. Rediteý kaæe da za te ýude nema pomoñi, çihovo jedi-no reãeçe je parabelum. Priåa, po miãýeçu pisca, nije lokalna, a BranislavLeåiñ, jedan od glumaca, upravo u prepoznavaçu çene lokalnosti postiæeuniverzalnost. On objaãçava da se radi o crnoj komediji, zato ãto se u produb-

ýenoj nesreñi javýa oslobaðajuñi smeh. U "Parabelumu" igraju joã i rediteý,zatim Nebojãa Glogovac, Tamara Vuåkoviñ i Slobodan Boda Ninkoviñ. Premi- jera je odræana 18. februara. S. Ñ.

Izloæba Nikole Saviña

U beogradskojgaleriji "Zvono" (Vi-šçiñeva 5), u pone-deýak 16. februaraotvorena je samostal-na izloæba Nikole Sa-viña. Za radove mla-dog autora likovnikritiåar Mileta Proda-noviñ kaæe: "U kon-tekstu prethodnih ra-dova i svega što ñetek nastati, ovi radovise mogu videti i kao metafora samog stvaraça,

procesa gde se autor uvek vraña na poåetak obo-gañen iskustvom koje se stiåe na putu". K. R.

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



ÆIVOTKoãarka: Moguñi sudar timova snova SAD i Jugoslavije

Utakmica svih vremenaPristanak Divca da igra na Mundijalu i najava stvaraça jugoslovenskog "tima snova" poåeli su da podiæu temperaturu åitavih

ãest meseci pre svetskog prvenstva, åije finale veñ sada intrigiraevropsku koãarkaãku javnost. Moæe li Jugoslavija, zaista, da pobedi

ameriåki "drim tim IV"?

protstavýenu Grentu Hilu i kompaniji, satitulom u igri i pred svedoåanstvom 20.000

gledalaca, biñe, bezsumçe, najveñi spe-

ktakl sezone. Za-beleæite veñ 9. av-gust u svom rok-ovniku. Ne sme se

propustiti".Euforija koja se

povodom stvara-ça "YU-drim

tima" podiæe u

Jugoslaviji nije, sudeñi bar po ovom tekstu,bez osnove. Koãarkaãka Evropa oåito po-laæe nadu u Divca i druãtvo oåekujuñi, presvega, spektakl. Mi, doduãe, sve viãe poåi-çemo da oåekujemo i pobedu pre nego ãto je naã "drim tim" uopãte formiran jer, osimodluke Divca, nema nikakve garancije dañe ostali "sporni" ålanovi te "YU All Star"ekipe poneti plavi dres u Atini, ali bar ima-mo o åemu da saçamo i åemu da se nada-

mo. Sport i ono ãto nam nudi opet sudaleko (naj)boýi deo jugo-

slovenske svakodnevice.

ðuje koãarkaãku groznicu u evropskojãtampi.

"Prvo, mislim da je ovo po kvalitetutreñi ili åetvrti ameriåki 'drim tim'", -kaæeDivac. Onaj prvi iz Barselone je neprikos-noven i jedini zasluæuje naziv "drim tim".Onaj drugi, koji je osvojio Svetsko prven-stvo u Kanadi pre åetiri godine, kada mi ni-smo mogli da uåestvujemo, po kvalitetu jeslabiji od onoga koji je pre dve godine ig-rao na Olimpijadi u Atlanti, a verovatno

boýi od ovog koji ñe igrati u Atini, pre sve-ga zbog iskustva."Evo kako Divac vidi desetoricu ålanova

Posle odluke da sledeñeg leta ipakzaigra na Svetskom prvenstvu uAtini za reprezentaciju Jugoslavi-

je, Vlade Divac se automatski pretvorio uosovinu oko koje se okreñu planovi, æeýei ambicije naãeg "drim tima" koji ñe po-kuãati da se suprotstavi ameriåkoj repre-zentaciji u kojoj ñe biti najmaçe desetNBA igraåa i koja se popularno naziva"drim tim IV". Divac se rado odazvao na-ãoj molbi da za åitaoce "Vremena" analiz-

ira sastav Amerikanaca, jer ih najboýepoznaje, i da ujedno proceni naãe izgledeu tom eventualnom finalu koje veñ pobu-

ameriåke ekipe (dvojicatek treba da budu odre-ðena):

GERI PE-JTON –Uz Dæo-

na Sto-

Boýi su, alinisu nepobediviVlade Divac za "Vreme" analizira ameriåki "drim tim IV",

kome ñe pokuãati da se suprotstavi naãa ekipa snova

Ekskluzivno

an poãto su svetske agencijeprenele vest da ñe Vlade Di-vac igrati za Jugoslaviju naSvetskom prvenstvu u Atini,Dæordi Roman, urednik ko-D

ãarkaãke rubrike sportskog dnevnika "ElMundo Deportivo" iz Barselone, napisao jeu svom uvodniku i sledeñe: "...Atina neñebiti samo sediãte Mundo-basketa. Sa svomverovatnoñom, gråki glavni grad pretvor-iñe se u scenario najboýe moguñe utakmiceovih vremena: Jugoslavija-SAD... Jugo-slavija ñe biti drugi 'drim tim' i videti je su-

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



Susret u Atini, ako ga bude, a nada-mo se da hoñe, bez obzira na to u komsastavu zaigrali naãi "plavi", biñe ustvari neka vrsta superfinala, jer ñe igra-ti dva svetska prvaka, jedan aktuelni

(SAD) i jedan sportski nesvrgnuti(Jugoslavija). Ne kaæemo da Amerikan-ci u Torontu 1994. ne bi postali prvacida je tamo igrala Jugoslavija, ali stojiåiçenica da naã tim nije mogao da bra-ni titulu osvojenu u Buenos Ajresu1990. Jeste, "pola" titule tada je bilo hr-vatsko-slovenaåko (D. Petroviñ, Kukoå,Perasoviñ, Komazec, Åutura, Zdovc), alisu Atina '95, Atlanta '96. i Barselona '97.pokazali da je i ova skrañena Jugoslavijanajboýa u Evropi a samim tim i u ostatkusveta van SAD.

Niko ne spori Amerikancima ulogu fa-

vorita u Atini, ali kod svih tiça nada da suoni ipak pobedivi. Vlade Divac kaæe da"negde u podsvesti zna da bismo ih moglidobiti..." Ako je 30 minuta finala u Atlantimerilo, a trebalo bi da bude jer su Ameriigrali sa znatno jaåim timom od ovoga kojiãaýu u Atinu, onda pravo na nadu postoji.Pogledajmo, u jednoj blic-analizi, uz po-moñ ovogodiãçih statistiåkih podataka,kako izgleda poreðeçe moguñih rivala fa-ce to face (pod pretpostavkom da za Jugo-slaviju igraju svi najboýi igraåi) s tim ãtosmo dvojicu iz naãeg tima izostavili jer

Amerikanci trenutno imaju 10 igraåa:SAÃA ÐORÐEVIÑ – GERI PEJTON

Bek Barselone (30 godina, 1,88m) god-inama je najboýi plejmejker meðu evrop-skim igraåima. Lider u svim timovima ukojima je igrao. Plej koji daje dosta koãeva.Ove sezone, u kriznoj godini Barse i

prañen povredama, prvi je strelac sa 19,0poena i 4,1 asistencijom poena u ACB, doku Evropskoj ligi ima 15,6 poena i 4,1 asis-tenciju. Omirisao NBA tokom krañeg bo-ravka u Portlandu. Pejton (Sijetl, 29 godi-na, 1,95m) veñ je igrao protiv Ðorðeviña uAtlanti (Pejton 2 poena, Ðorðeviñ 13).Jedan od najboýih na svom mestu u NBA.Starter na 51 utakmici (zakýuåno sa 15.februarom), sa prosekom od 38,5 minutapo meåu, 19,4 poena i 8,8 asistencija.Lagana prednost za Pejtona.

SAÃA OBRADOVIÑ –

TEREL BRENDONObradoviñ (28 godina, 1,91m) nije

imao blistavu sezonu u Rimu, ali je eki-pa vrlo slaba. Na 20 meåeva imao jeprosek od 14,4 poena i 2,8 asistencije.

Iskusan, uvek pouzdana zamena za Ðo-rðeviña. Brendon (27 godina, 1,80m)bio je starter na 40 od 50 utakmica, 10 je propustio zbog povrede. Igra uproseku 35,9 minuta, prosek poena je17,3 a asistencija 7,7. Solidan "trojkaã"(23/69). Prednost za Brendona.

PREDRAG DANILOVIÑ –ALAN HJUSTON

Daniloviñ (Kinder, 28 godina, 2,00m)bez sumçe je prvi visoki bek Evrope. Sja- jno predvodi Kinder, ekipu koja je prvi fa-vorit za titulu prvaka Evrope. Na 19 utak-mica u Italiji ima prosek od 22,3 poena i

3,9 skokova, u evro-ligi 17,9 poena i 3,8skokova. Igrao dve godine u NBA (Ma- jami, Dalas).

Hjuston (Çujork, 26 godina, 1,98m)fiziåki je igraå dosta sliåan Daniloviñu.Neprikosnoveni je starter , na 49 utakmicaima prosek od 16,2 poena, 3,5 skokova i2,5 asistencije. Prednost za Daniloviña.

PREDRAG STOJAKOVIÑ-GRENT HIL

Hil (Detroit, 26 godina, 2,03m) igra35,0 minuta i postiæe 16,8 poena po meåu,uz 9,6 skokova i 1,2 asistencije. Snaæan,

ktona sigurno danas najboýi plejmejkerNBA, ako nije veñ i najboýi. Duãa Sijetla.TEREL BRENDON – Nije loã plej,

daleko od toga, ali daleko i od Pejtona.Mislim da u NBA ima mnogo boýih ple- jmejkera od çega i malo se åudim da je onu timu.

ALAN HJUSTON – Sjajan ãuter,posebno je doãao do izraæaja posle povredePatrika Juinga i moglo bi se reñi da Çujorksada zavisi uglavnom od çegovih poena.

GRENT HIL – Neki ga nazivajunaslednikom Majkla Dæordana, ali to jepreterano. Odliåan igraå koji je sve i svja u

Detroitu; bez çega teãko da bi nekogadobili.

GLEN RAJS – Moj kompaçon izekipe. Kad mu krene ãut, nema naåina dase zaustavi. Igrao sam sa mnogim velikimigraåima i protiv mnogih velikih, ali ãuterakakav je on nisam video. Kaæe da mu jemnogo milo ãto ñu i ja biti u Atini, a ne znada bi to moglo skupo da ga koãta...

KEVIN GARNET – Sjajan igraå, kaoda je veñ deset godina u NBA. Uz KobijaBrajanta najboýi mladi igraå NBA. Fiziåkiliåi na Kukoåa, igra sve æivo, od pleja docentra, iako se najboýe snalazi na krilu.

VIM BEJKER – Uz Pejtona naj-zasluæniji za sjajne rezultate Sijetla. Igra

izvanredno ove sezone.KRIS VEBER – Åini mi se da je igraåbez kontinuiteta, mnogo oscilira od meåado meåa. Nisam siguran åime je zasluæiomesto u timu.

KRISTIJAN LEJTNER – Vrlo talen-tovan igraå, ali nestalne forme. Ima jednoolimpijsko iskustvo jer je 1992. igrao kao jedini student sa pravim "drim timom".

TOM GUGLIOTA –Trenutno je pov-reðen, ali je odliåan igraå. Zajedno sa Gar-netom dræi Minesotu.

Na pitaçe koga ñe NBA i ameriåkaamaterska federacija izabrati za kompleti-

raçe tima na åijem ñe åelu biti trener Hjus-tona Rudi Tomjanoviñ, Divac kaæe:

"Zaista nemam ideju o tome. Logiåno je da bude bar jedan centar, jer nema prave'petice'. Liåno bih voleo da u ekipu uðeKobi Brajant, najatraktivniji mladi igraåNBA."

Mogu li se pobediti Amerikanci ?"Negde u podsvesti oseñam da moæe-

mo da ih dobijemo, to je i razlog ãto sampristao da igram.

Probudio se u meni taj sportski motiv,tim pre ako zaista budemo mogli da izve-demo najjaåi moguñi tim. Meðutim, trebabiti realan i priznati da su boýi, da su fa-voriti i da bi bilo åudo da ih dobijemo, ali

da su nepobedivi – nisu."Kolike su nam ãanse ?"Ja sam u Atlanti govorio da imamo

deset odsto ãansi, sada bih taj procenatpoveñao na 20-25 odsto. To je realno, aline mora da znaåi da ñe se stvari odvijatiprema predviðaçima."

Gde bi naã tim mogao da traæieventualne prednosti ?

"Pre svega na pozicijama centra. Mismo stariji, iskusniji, igramo desetak iviãe godina zajedno, oni ñe se skupiti uoåitakmiåeça. Oni ñe biti jaåi na spoýnimpozicajama, ali ni mi nismo za pot-

ceçivaçe. Bitno je da mi imamo najjaåimoguñi tim, da se izlazak jednog ili dvaigraåa ne oseti. U Atlanti nije igrao Saviñi kada sam izaãao sa pet penala-nije biloreãeça, odmah su se odlepili."

Ãta bi joã mogle biti naãe prednosti ?"FIBA pravila, ambijent, mnogo naãih

ýudi meðu 20.000 navijaåa madaverujem da ñe svi navijati za nas."

Da li si obavio najavýeni razgovorsa Zoranom Saviñem oko çegovog ig-raça u Atini ?

"Joã nisam, nekoliko puta smo se tele-fonski mimoilazili. To ñu svakako uraditinarednih dana i nadam se da ñu uspeti daga ubedim." s

Grci "ne znaju niãtaUz pomoñ gråkih kolega proverili smo u

Federaciji Gråke kako stoji stvar sa Stojak-oviñem i Tarlañem. Zvaniåni odgovor je da oni

"nemaju pojma" ni o kakvoj inicijativi iz Beo-grada u tom smislu jer nikakav zahtev niti bilokakva informacija nije stigla do çih. Nez-vaniåno, kaæu da od toga nema niãta... Doduãe,ne kaæu ãta se deãava ako Stojakoviñ i Tarlañodu iz Gråke.

v

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



Saãa Ðorðeviñ je za Divåevu od-luku i celu ideju sa okupýaçem naãeg "drim tima", iako seredovno åuju, saznao od nas:

"To bi bilo fenomenalno, prava stvar. Ako bismo se ok-upili svi, ja bih se takoðe u Atini oprostio od reprezentacije iotiãao zajedno sa Dikijem, Paýom i Saveýom. Ne znam, me-ðutim, koliko je sve to realno, ali bi bilo mnogo lepo da seokupimo i joã jednom igramo zajedno."

Kakve su ãanse da se pobede Amerikanci ?"Ako svet od nekog oåekuje da to moæe da uåini, onda

smo to mi. Objektivno, imamo kvalitet za podvig. Imamo ig-raåe u NBA, one koji su bili u NBA, one koji su visoko draft-ovani. Imamo iskustvo, hrabrost, talenat. Da li ñe sve to bitidovoýno, veliko je pitaçe, ali u jednom danu, u jednommeåu, pred takoreñi naãom publikom – sve je moguñe."

Atlanta je pokazala da smo na pravom putu ?"U Atlanti smo se sjajno dræali 30 minuta, i to bez Saviña.

To mi daje nadu da u Atini moæe doñi do velikog revanãa. Onisu sjajni, glavni u svojim ekipama, ali videñemo kako ñe de-lovati kao tim.

Siguran sam da nisu nepobedivi jer nepobedivih – nema.Osim prvog i jedinog pravog 'drim tima', onog iz Barselone'92." s

Saãa Ðorðeviñ:

Bilo bi

mnogo lepo...

Zoran Saviñ:

Ja sam

svoje rekaoZorana Saviña smo pronaãli u Bo-loçi. Povodom najaveDivca da ñe gazvati i ubeðivati da promeni odluku i zaigra u Atini, Saviñ kaæe:

"Vrlo sam polaskan ãto Divac misli da sam neophodanreprezentaciji, i cela ideja nije loãa, ali ja nisam malo dete pa da jednog dana kaæem jedno a sutra drugo. Rekao sam godinudana uoåi Evropskog prvenstva u Barseloni da ñe to biti mojeposledçe takmiåeçe u reprezentaciji i ostajem pri tome. Mis-lim da sam bio korektan, da sam na vreme najavio svoju name-ru ostavýajuñi dovoýno vremena struånom ãtabu da razmiãýa ozameni za mene."

Ima li ãansi da te Divac nekako ubedi ?"Ja sigurno neñu promeniti miãýeçe. Nije u pitaçu ni-kakav hir. Jednostavno, potreban mi je odmor. Veñ osam godi-na ne znam za pravi letçi odmor, jer posle naporne sezonepoåiçu pripreme reprezentacije. Hoñu joã nekoliko godina daigram koãarku, a moji ålanci su sve rovitiji i potreban im jeodmor. Poåeo sam preåesto da se povreðujem, to mi se ranijenikada nije deãavalo."

Kakve su ãanse Jugoslavije protiv "drim tima IV" ?"Nerealno je oåekivati åuda. Oni su straãan tim. Sigurno je

da im se mi moæemo suprotstaviti viãe i boýe nego drugi, aliobjektivno joã uvek je (pre)velika razlika. U svakom sluåaju,taj meå ñe biti vrlo zanimýiv." s

atraktivan, ali ipak nije "novi Dæordan",kako je najavýen i doåekan u NBA. Igraona Olimpijadi u Atlanti, ali ne i u finaluprotiv Jugoslavije (bio povreðen). Stojak-oviñ (PAOK, 21 godina, 2,03m). Jedan odnajveñih talenata novog talasa evropskekoãarke. Na 18 utakmica gråke lige imaprosek od 23,4 poena (drugi strelac) i 4,3skoka. U evro-ligi 21,6 poena i i 3,6 skok-ova. Sjajan ãuter. Prednost za Hila.

ÆARKO PASPALJ –KEVIN GARNET

Paspaý (Aris, 31 godina, 2,07m) igravrlo dobro u Arisu koji je osvojio KupGråke, iako se tim praktiåno raspao jernema para. Na 20 utakmica ima prosek od20,8 poena i 5,7 skokova. Iskusan, joã uvekizuzetno brz. Garnet (Minesota, 22 godine,2,11m) treñi je strelac ekipe sa 17,8 poenana 49 utakmica, ali je prvi skakaå (9,3),iako nije centar veñ krilo i drugi asistent(4,1). Vrlo talentovan igraå. Prednost zaGarneta.

DEJAN BODIROGA –GLEN RAJS

Bodiroga (Real Madrid, 25 godina,2,04m), najboýi igraå ãpanske lige. Na 23

utakmice ima prosek od 19,5 poena, 6,2skoka i 3,5 asistencije. Polivalentan, isku-san, buduñi NBA igraå. U evro –ligi 15,1

poen i 5,7 skokova. Rajs (Ãarlot, 31 godi-na, 2,03m) prvi je igraå Ãarlota, proãlo-godiãçi MVP "Ol star gejm". Na 50 utak-mica 22,5 poena i 4,4 skoka. Ubitaåan ãut-er. Prednost za Rajsa.

VLADE DIVAC – VIN BEJKERDivac (Ãarlot, 30 godina, 2,12m) do

povrede je odigrao 38 utakmica sa prose-kom od 11,8 poena, 8,5 skokova i 2,5 asis-tencije. Deseta sezona u NBA. Iskusan i tal-entovan. Bejker (Sijetl, 26 godina, 2,11m)najboýi je igraå trenutno najboýeg timaNBA. Na 50 utakmica ima prosek od 20,5poena i 1,8 skokova.Prednost za Divca.

ZORAN SAVIÑ – KRIS VEBERSaviñ (Kinder, 31 godina, 2,05m) igra

odliånu sezonu u lideru italijanske lige. Na18 utakmica 9,7 poena i 5,3 skoka, u evro-ligi 12,3 poena i 7,1 skok. Veliki borac,sposoban da se nosi sa svakim. Veber(Vaãington, 25 godina, 2,08m). Prvi strelacVaãingtona sa 21,6 poena i prvi skakaå sa9,4 uhvañene lopte. Igrao 44 utakmice (od53) sa prosekom od 38,7 minuta. Prednostza Vebera, pre svega u napadu.

ÆELJKO REBRAÅA –KRISTIJAN LEJTNER

Rebraåa (Beneton, 25 godina, 2,11m)razvio se u jednog od najboýih centaraevropske koãarke sa izvesnom buduñnoãñu

u NBA. Na 20 utakmica u Italiji 17,1 poeni 7,2 skoka. U evro-ligi 18,8 poena i 7,5skokova. Majstor za blokade. Lejtner (At-lanta, 29 godina, 2,11m) joã kao student ig-rao je u "drim timu I" na Olimpijadi uBarseloni. Drugi je strelac Atlante sa 14,8poena i drugi skakaå sa 7,4 uhvañene lopte.Na 49 utakmica (starter) igrao u proseku34,9 minuta. Prednost za Rebraåu.

DRAGAN TARLAÑ –TOM GUGLIOTA

Tarlañ (Olimpijakos, 25 godina, 2,12m)igraå je NBA potencijala, Åikago ga åekaveñ nekoliko godina. Ove sezone je zbogpovrede igrao samo 11 utakmica u gråkojligi na kojima je imao 14,8 poena i 8,3 sko-ka a u evro-ligi 11,6 poena i 7,7 skokovana 9 utakmica. Snaga, tehnika i iskustvo.Gugliota (Minesota, 29 godina, 2,08) prvi je igraå Minesote. Na 41 utakmici (osam jepropustio zbog povrede zbog koje joã neigra) ima 20,1 poen i 8,7 poena. Neznatnaprednost za Gugliotu.

Proizilazi da su Amerikanci individual-no jaåi, ali s obzirom na neznatne razlike unekim zamiãýenim duelima i na nesumçi-vo daleko veñu uigranost naãeg tima, ãto

svakom pojedincu podiæe nivo individual-nog uåinka, sve je, zaista, moguñe. s

VLADIMIR STANKOVIÑ

M I Ã A

V U K A D I N O

V I Ñ

D R A Ã K O

G A G O V

I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



Obiåne stvari

Antropoloãko jajeDruãtvo kostiju koje åeka da se iz najlonskih vreña Laboratorijeza antropologiju preseli u uredno spakovane kutije obraðenihuzoraka deluje neobiåno ohrabrujuñe

XIX veka i "krapinskog åoveka", u svetunajpoznatijeg nalaza fosilnog åoveka s po-druåja bivãe Jugoslavije, odnosno bivãeAustrougarske monarhije.

Tradicionalno "pomoñni" status antro-

pologije – ãto je evropski stav, za razlikuod ameriåkog, u kome antropologija ima"viãi" tretman od, na primer, arheologije –samo je delimiåno uzrok "srpskog zaosta- jaça". I ovde su povremeno voðene ras-prave o prvenstvu antropoloãkog jajeta uodnosu na arheoloãku kokoã (i obrnuto),mada su sasvim drugi razlozi za to ãto je –do osnivaça Laboratorije za antropologijuna Medicinskom fakultetu u Beogradu –postojala samo Laboratorija za humanubiologiju pri Institutu za biologiju Novo-sadskog univerziteta. Kontinuitet istra-æivaça i rada svodio se, maçe-viãe, na rad

onih pojedinaca kakvim pripadaju dr Sr-boýub Æivanoviñ, çegov nekadaãçi men-tor Branko Ãýiviñ i struåçaci åiji je duhov-ni horizont prevazilazio ograniåeça uskoshvañene profesije, kakvi su bili DragoslavSrejoviñ i çegovi davni prethodnici Jovan

Æujoviñ, Jovan Cvijiñ, Tihomir Ðorðeviñ,Jovan Erdeýanoviñ, Sima Trojanoviñ, Ni-ko Æupaniå, Vladimir Dvornikoviñ, Æi-vojin Gavriloviñ i drugi.

Marija Ðuriñ-Srejiñ nema ambiciju datu vrstu na individualnom radu zasnovanetradicije nastavýa. "Ova laboratorija ima zaciý da okupi sve istraæivaåe u oblasti antro-pologije", kaæe. "To znaåi razvoj saradçene samo sa medicinskim struåçacima – izoblasti psihijatrije, higijene, socijalne i sud-ske medicine ili epidemiologije – nego i sa

arheolozima, sociolozima, istoriåarima, et-nolozima… Svima koji mogu doprinetistvaraçu ãto potpunije i u tom smislu zais-

v

Jedan od paradoksa æivota koji ovdeæivimo, zanimýiv ne samo u medijs-kom smislu, jeste åiçenica da su obi-

åne, normalne stvari postale retke u merikoja ih åini izuzetnim. Povod priåi koja sle-

di bio bi, u normalnim okolnostima, ba-nalan. Ovako, veñ samo postojaçe neåegaãto se zove Laboratorija za antropologiju,usred Beograda, zavreðuje paæçu.

Nalazi se u prizemýu zgrade Anatom-skog instituta Medicinskog fakulteta u Be-ogradu. Osnovana je pre neãto viãe od god-inu dana, zahvaýujuñi profesionalnom in-teresovaçu, ambicijama i upornosti drMarije Ðuriñ-Srejiñ, docenta na predmetuanatomija. "Ali i zahvaýujuñi podrãci de-kana fakulteta dr Radivoja Grbiña i up-ravnika Anatomskog instituta dr Aleksan-dra Iliña", dodaje ona. Ideja za osnivaçelaboratorije definitivno je uobliåena u vre-me rada na doktorskoj disertaciji o antro-poloãkim karakteristikama srpskog sred-çovekovnog stanovniãtva, odbraçene1991, a bazirane na ispitivaçu skeleta iznekropola Æiåe i okoline Åaåka.

Mentor istraæivaça bio je dr SrboýubÆivanoviñ, koji se medicinskoj antropo-logiji posvetio joã sredinom pedesetih god-ina, gradeñi svetski poznatu karijeru na- jveñim delom u inostranstvu, prvenstvenou Velikoj Britaniji (kao profesor anatomijena Medicinskom koledæu bolnice sv. Bar-

tolomeja u Londonu koja, uzgred reåeno,postoji od 1123. godine), Ugandi, PapuiNovoj Gvineji i Zimbabveu. Ovdaãçoj ãi-roj javnosti dr Srboýub Æivanoviñ postao je poznat po prevodu kçige "Bolesti drev-nih ýudi – osnovi paleopatologije" (pre-thodno objavýenoj u Velikoj Britaniji). Nemaçe i zbog çegovog ispitivaça nepot-punih ostataka skeleta pronaðenih u ma-nastiru Koporin, kojim je – na osnovu tra-gova povreda na kostima, koji su se pokla-pali sa opisom raçavaça i posledica u des-potovoj biografiji, kao i drugih indicija,åije logiåko povezivaçe deluje na laika

kao i Ãerlok Holms na dr Votsona – potvr-ðeno da se radi o ostacima Stefana Lazare-viña.

MALO ISTORIJE: Antropologija seu "onoj" Jugoslaviji razvijala uglavnomzahvaýujuñi delovaçu pojedinih pregala-ca. Time se moæe objasniti podatak da jeod 1944. do 1960. objavýeno jedva dvesto-

tinak radova, pri åemu je viãe od jednetreñine potpisao samo jedan autor Sloven-ac Boæo Ãkerý (koji je u Ljubýani pre-davao antropologiju od 1933. godine). Sdruge strane, antropoloãki interes dræavestimulisao je "premeravaçe" stanovniãtva

bazirano na potrebama industrijske proiz-vodçe konfekcije i, dakako, regrutovaça.Otud su katedre za antropologiju formi-rane popriliåno kasno, najpre u Ljubýani iZagrebu, dok se u ostatku Jugoslavije ant-ropologija kao pomoñna nauka arheolo-gije, etnologije i sociologije predavala narazliåitim katedrama, mada je Antropoloã-ko druãtvo Jugoslavije u Beogradu osno-vano joã 1959. godine. Hrvatsko antropo-loãko druãtvo bilo je domañin osnivaåkogkongresa Evropske antropoloãke asoci-

jacije 1977. u Zagrebu; visok rejting u çe-mu zadræalo je do danas, zahvaýujuñi kon-tinuitetu koji se moæe protegnuti do potkraj

SREDNJOVEKOVNI KARIJES: Dr Marija Ðuriñ-Srejiñ F O T O G R A F I J E : D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



ta interdisciplinarne slike o stanovniãtvukoje je u proãlosti naseýavalo ove pros-tore."

PREMERAVANJE SRBALJA: Do-sadaãçi rad – ukýuåujuñi i materijal obra-

ðen pre formalnog osnivaça laboratorije –potvrðuje çeno uvereçe da raspoloæeçeza saradçu zaista postoji. Podrãku osniv-açu laboratorije dali su mnogi, meðu koji-ma i "glavni liferanti" materijala, Odeýeçeza arheologiju Filozofskog fakulteta i za-vodi za zaãtititu spomenika kulture koji sebave iskopavaçima, obradom i dokumen-tovaçem nalaza. U me-ðuvremenu je uspostav-ýena saradça sa Stoma-toloãkim fakultetom (is-pitivaçe staça zuba izubne gleði, vaæno za

utvrðivaçe naåina ish-rane i bolesti zuba),Zavodom za transfuzijukrvi (odreðivaçe krv-nih grupa na skeletnimostacima), Bioloãkimfakultetom i çegovimCentrom za primenu irazvoj PCR (analiza ge-netskih komponenti sa-åuvanih u skeletnommaterijalu), Katedromza paleontologiju Ru-darsko-geoloãkog fakul-teta (identifikacija nalaza æivotiçskih ko-stiju), a ovih dana potpisuje se i ugovor osaradçi sa Medicinskim fakultetom i Na-cionalnim muzejom Zimbabvea. Potoçe je, istiåe sagovornica "Vremena", vaænokako zbog obiýa osteoloãkog materijala nakojem se mogu izgraditi parametri za ko-mparativne antropoloãke studije – ãto jeprvi naredni projekat beogradske labora-torije – tako i zbog åiçenice da ñe formi-raçem jednog centra za antropoloãka istra-æivaça u Harareu biti poveñan ugled ju-goslovenske antropologije.

Razumne sumçe u tako ambicioznezamisli Marije Ðuriñ-Srejiñ bitno umaçu- ju tri stvari. Prva je slika najlonskih vreña ikutija sa celim ili delimiåno oåuvanim ske-letima, kojima je praktiåno zatrpana celalaboratorija. "Trenutno je u obradi oko 900individua sa lokaliteta Stara Torina u okoli-ni Subotice. Reå je o nekropoli oko crkvedatirane u X vek, koju su tri ekipe novo-sadskog zavoda za zaãtitu spomenika kul-ture istraæivale desetak godina. Praktiånoradimo metriåku i morfoloãku analizu ske-letnih ostataka, odreðivaçe polne pripad-nosti i starosti individua u momentu smrti,

antropoloãku analizu zuba i paleopatoloãkaispitivaça. Naãi raniji rezultati pokazujuda je potkraj sredçeg veka stanovniãtvo sa

podruåja Æiåe i Åaåka znatno viãe oboleva-lo od karijesa zuba no u ranijim periodima,ãto svedoåi o poveñanoj upotrebi ãeñera uishrani, u skladu sa rezultatima sliånih is-traæivaça u Evropi, ali i – na osnovu istro-

ãenosti zuba – na upotrebu nepreåiãñenihæitarica i slabo obraðene hrane u svakod-nevnoj ishrani."

Drugi argument protiv razumne skepsemoæe se svesti na podatak da je laboratorija za jedva neãto viãe od godinu dana ob-radila viãe od 500 celih ili delimiåno saåu-vanih skeleta, i da se uspostavýene linije

saradçe, na primer sa Istraæivaåkom stani-com Petnica i Zavodom za zaãtitu spome-nika kulture u Vaýevu ne prekidaju. Na- jzad, tu je i odziv iz inostranstva u oblikuonog ãto Marija Ðuriñ-Srejiñ naziva "ne-formalna saradça": do sada publikovaniradovi izazvali su zanimaçe, kontakt i ot-varaçe moguñnosti za saradçu sa KelvinVels laboratorijom Univerziteta u Bredfor-du (Velika Britanija) i Odsekom za bio-logiju æivotiça i åoveka Univerziteta uRimu.

NATRAG U BUDUÑNOST: Tekuñiposlovi Laboratorije za antropologiju tiåuse projekta utvrðivaça antropoloãkih kar-akteristika sredçovekovnog stanovniãtvana podruåju Srbije, s ciýem uspostavýaçademografske slike obraðene populacije, ut-vrðivaça proseåne duæine æivota, smrtnos-ti odraslih i dece, te bioantropoloãkog tipapopulacije. "Uz druge istorijske izvore",dodaje naãa sagovornica, "to omoguñavautvrðivaçe i prañeçe intenziteta migracijao kojima istorijska svedoåanstva govore iline govore. Multidisciplinarni projektiomoguñavaju sticaçe slike regije, umestouobiåajene pojedinaåne obrade nalaza.

Masa skeleta sama za sebe niãta posebnone znaåi ako ne sluæi tome da se utvrdi okakvoj je populaciji reå, ako se rezultati ne

uporede sa arheoloãkim i istorijskim po-dacima, ukýuåujuñi i one o bolestima kojese na skeletnim ostacima mogu utvrditi,poåev od toga kakav je bio tretman prelo-ma kostiju, da li su i kako leåena zapaýeça

koãtanog tkiva, i sliåno."Planovi Marije Ðuriñ-Srejiñ u osnovisu jednostavni. "Laboratorija ñe, koliko jeu naãoj moñi, raditi na uspostavýaçu jed-instvene metodologije obrade materijala,od iskopavaça do çihovog åuvaça. Prob-lem je ãto ne postoje gotovo nikakve bazepodataka, a za veliki deo istraæivaça ni

moguñnost vrednova-ça, pa åak ni poreðeçapodataka o antropoloã-kim karakteristikamanalaza". Utoliko je vaæ-no, istiåe sagovornica

"Vremena", da se u ok-viru laboratorije formi-ra zbirka kostiju: "Dosada su se skeleti poslearheoloãke obrade naj-åeãñe ponovo zakopa-vali, bilo zato ãto ih ar-heolozi za daýe nisusmatrali vaænim, bilo nazahtev sveãtenika joãaktivnih crkava na åijimpodruåjima su nekro-pole istraæivane. Taj gu-bitak je ogroman, ako

pretpostavimo da ñe se razvoj istraæivaåkihmetoda nastaviti dosadaãçim tempom:ponovno zakopavaçe praktiåno onemogu-ñava ikakve buduñe analize ili proveruranijih rezultata". Laboratorija za sada imaneãto viãe od stotinak uzoraka zanimýivihsa stanoviãta paleopatologije, dok sliåneinstitucije u svetu raspolaæu zbirkama kojese mere desetinama hiýada skeleta (Smit-sonijan institut u Vaãingtonu), ili hiýadamadokumentovanih uzoraka (LaboratorijaKelvin Vels u Bredfordu). Formiraçe zbi-rke neophodno je ne samo za obrazovaçeantropologa svih usmereça, veñ i za stva-raçe osnove za istraæivaça danaãçeg sta-novniãtva.

Spram onoga ãto je u Laboratoriji zaantropologiju veñ uraðeno, pa moæda åak iuprkos svim argumentima razumne skepse– koja nas podseña da je osnivaçe nekoginstituta za "pretresaçe kostiju" u protek-loj deceniji pre vaýalo oåekivati od Ud-ruæeça kçiæevnika Srbije ili neke sliåne"nacionalne" institucije – druãtvo kostijukoje åeka da se iz najlonskih vreña Labora-torije za antropologiju preseli u urednospakovane kutije obraðenih uzoraka deluje

neobiåno ohrabrujuñe. Ako ne veselo, aono bar normalno. s

ALEKSANDAR ÑIRIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



v

DOKUMENTIEã, sada predavaå na St. Antony'sColledge u Oksfordu je u Saveznojdirekciji za pisanu zaostavãinuSluæbe dræavne bezbednosti bivãeNemaåke Republike u Berlinu (sk-rañeno nazvanu Gaukova direkcija)naãao svoj liåni dosje koji je Stazi oçemu napravio osamdesetih; ot-krio je douãnike koji su o çemu iz-veãtavali i sreo ih; saznao neãto otome zaãto su oni saraðivali s policijom i neãto o tome kako premaçima postupaju ýudi koji sada ot-krivaju da su bili predmetcinkareça; upoznao bivãe policajce;uporedio svoj liåni dnevnik sa 325

stranica obimnim dosjeom u komeon nosi ime "Romeo"...

"GUTEN TAG", kaæe revnosnaFrau Ãulc, "imate veoma zan-imýiv dosje". I evo ga, uve-zan u svetlosmeðu fascikluoko åetiri centimetra debýine,

sa peåatima na predçoj korici: OPK-Akte,MfS, XV 2889/81. Ispod toga napisano je

åitkim, åinovniåkim rukopisom: "Romeo".Romeo?"Da, to je bilo vaãe tajno ime", kaæe

Frau Ãulc i zakikoñe se.***

Sedam za plastiåni stoåiñ u prenatrpa-noj kancelariji Frau Ãulc u zgradi Savez-nog ministarstva za pisanu zaostavãtinuDræavne sluæbe bezbednosti u bivãoj Nem-aåkoj Demokratskoj Republici: Ministarst-vo dosjea. Dok otvaram fasciklu, hvatamsebe kako se priseñam jednog åudnog tre-nutka iz vremena dok sam æiveo u IstoånojNemaåkoj.

Jedne noñi 1980. godine, dok sam kaostudent æiveo u Istoånom Berlinu, vratiosam se sa devojkom u svoju sobu u troãnojstambenoj zgradi Vilhelmine u opãtini Pre-nclauer Berg. Ovo je bila soba sa pogle-dom – na sebe. Veliki zidni prozori otvara-li su se direktno na balkon, i da nije bilomreæastih zavesa, stanari zgrade prekoputa mogli su da gledaju pravo u mojusobu.

Dok smo se grlili na uzanom krevetu,Andrea se najednom odmakla, ustala, ski-nula svu odeñu sa sebe, otiãla do prozora irazmakla mreæaste zavese. Upalila je ble-

ãtavo svetlo i vratila se k meni. Da je tobio, recimo, Oksford, bio bih moæda maloiznenaðen bleãtavim svetlom i razmaknu-tim zavesama. Ali ovo je bio Berlin, i pros-to nisam niãta mislio o tome.

To jest, nisam mislio sve dok nisamsaznao za ovaj dosje. Onda sam se setiotog trenutka i poåeo sam da se pitam da li je Andrea radila za Stazi, i da li je tada raz-makla zavese da bi neko iz stana prekoputa mogao da nas fotografiãe.

Moæda te fotografije vrebaju u ovojfascikli koju je Frau Ãulc veñ pregledala.Ãta je ono rekla? "Imate veoma zanimýivdosje."

Æurno okreñuñi strane, sa olakãaçem

Timoti Garton Eã

Dosje

konstatujem da takvih fotografija nema ida se Andrea ne pojavýuje meðu douãnici-ma. Ali ima nekih drugih stvari koje uspe-vaju da me ganu.

Evo, na primer, jednog izveãtaja pra-ñeça koji opisuje moju posetu IstoånomBerlinu 6. 10. 70. koja je trajala od 16.07åasova do 23.55 åasova. Tajno ime koje mi je Stazi tog datuma dodelio maçe je ro-mantiåno, "246816".

Vreme: 16.07 åasova"246816" je posmatran od trenutka ka-da prolazi kroz graniåni prelaz na æelezni-åkoj stanici Fridrihãtrase. Prañena osobaotiãla je do novinskog kioska na gorçojplatformi æelezniåke stanice i kupila FrajeVelt, Nojes Dojåland i Berliner Cajtung.Zatim se osoba (to sam ja) ãetkala besciý-no po stanici, oåigledno oåekujuñi nekoga.

Vreme: 16.15 åasovaNa gorçoj platformi stanice "246816"

pozdravio se sa æenskom osobom, rukova-li su se i poýubili u obraz. Ova æenska oso-ba dobila je tajno ime "Bereta". "Bereta" je

nosila tamnosmeðu torbu preko ramena.Oboje su napustili stanicu i razgovarajuñiotiãli do pozoriãta "Berlinski Ansambl" naBrehtplacu.

Vreme: 16.25 åasovaOboje su uãli u restoranGanimedBerlin-MiteAm ÃifbaerdamNakon otprilike 2 minuta prañene os-

obe su napustile restoran i otiãle kroz Frid-rihãtrase i Unter den Linden do Operncafe.

Vreme: 16.25 åasova"246816" i "Bereta" uãli su u restoranOperncafeBerlin-Mite

Unter den LindenSeli su za sto i pili kafu.Vreme: 18.45 åasovaNapustili su kafe i otiãli ka Bebelplacu.U periodu od 18.45 åasova do åasova

20.40Oboje su sa interesovaçem posmatrali

paradu sa bakýama prireðenu u åast tride-setogodiãçice Nemaåke Demokratske Re-publike. Nakon toga "246816" i "Bereta"

proãetali su ulicama Unter den Linden iFridrihãtrase do ulice Am Ãifbauerdam.Vreme: 21.10 åasovaUãli su u restoran Ganimed. U tom re-

storanu nisu bili pod prismotrom.Vreme 23.50 åasovaOboje su napustili ovo gastronomsko

zdaçe i uputili se pravo ka graniånom pre-lazu na æelezniåkoj stanici Fridrihãtrase, dokog su...

Vreme: 23.55 åasova... stigli. "Bereta" je proãla kroz Glavno

odeýeçe VI za pregled dokumentacije.Prismotra je okonåana.

Liåni opis prañenog lica "246816"POL: muãkiSTAROST: 20-25 godinaVISINA: oko 1.75 mGRAÐA: vitakKOSA: tamno plava, kratkaODEÑA: zelena jakna, plavi dæemper

sa rol kragnom, smeðe somotske pantaloneLiåni opis veze "Bereta"POL: æenskiSTAROST: 30-35 godinaVISINA: 1.75 – 1.78 mGRAÐA: vitkaKOSA: plava, kovrdæavaODEÑA: tamno plavi mantil, crvena

bereta, plave farmerke, crne åizme

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



DODACI: tamnosmeða torba

Sedim za plastiånim stoåiñem i åudimse ovoj detaýnoj rekonstrukciji jednogdana iz mog æivota i stilu pisaça koji veo-ma podseña na ãkolske pismene zadatke:nikada reåenica bez glagola, pretencioznitermin "gastronomsko zdaçe". Señam seGanimeda, neurednog restorana u zlatno-crvenim bojama, luksuznog Opernkafea ibubuýiåavih mladiña u plavim koãuýama –uåesnika parade povodom tridesetogo-diãçice, çihovih bakýi natopýenih parafi-nom i tragova varnica koje ostaju za çimau magliåastom noñnom vazduhu. Ponovo unosu oseñam taj specifiåni istoåno-berlins-ki miris: meãavina dima staromodnih ku-ñnih peñi na ugaý, izduvnih gasova iz dvo-taktnih motora malih trabanta, jevtinih is-toåno evropskih cigareta, vlaænih åizama iznoja. Ali jedne stvari nikako ne mogu dase setim: ko je ona, moja pratiýa, mala Cr-venkapa? A i ne tako mala: 1.75 – 1.78metara, skoro moje visine. Vitka, plavekovrdæave kose, 30-35 godina, crneåizme? Sedim tamo, pod pogledom ýubo-

pitýive Frau Ãulc, oseñajuñi bolnu never-

nost prema sopstvenoj proãlosti.Tek kada sam stigao kuñi u Oksford,otkrivam ko je ona – i to åitajuñi sopstvenidnevnik iz tog vremena. Zapravo, otkri-vam celu istoriju kratke, intenzivne, nes-reñne ýubavne romanse: dani i noñiprovedeni u iãåekivaçu telefonskih pozivai pisama. U dnevniku nalazim åak i dvaçena pisma, paæýivo saåuvana sa svekovertama sa poãtanskim æigom "Poãaýitepismo – budite u kontaktu". U jednom odpisama je i çena crno-bela fotografija kojumi je poslala poãto je meðu nama veñ svebilo gotovo, da bih je se po neåemu señao.Razbaruãena kosa, izraæene jagodice, pril-iåno napet osmeh. Kako sam mogao dazaboravim?

U dnevniåkoj zabeleãci za taj dan, okto-bra 1979, opisujem Klaudiju u "crvenojbereti i plavom mantilu". "Na prelazu uFriedrichstrasse", piãe u dnevniku, "temeý-no su me pretraæili. Pregledali su i pendæe-te na mojim cipelama (Dakers firme. Sluæ-benik je bio zadivýen çima). "Sada se

señam kako me je na prelazu u podzemnojæeleznici, na stanici Fridrihãtrase, nekisluæbenik u sivoj uniformi odveo u kabinusa zavesom i zatraæio da ispraznim dæe-pove, a potom je svaki predmet detaýno

pregledao i åak me je ispitivao o beleãka-ma u mom dæepnom dnevniku. Onda mi jenaredio da skinem svoje glomazne, smeñekoæne åizme, firme Daker & sons, iz Turlulice. Zagledao ih je iznutra i odmerivãiçihovu teæinu u rukama, rekao je: "Veomadobre åizme".

"Ruku pod ruku, obraz uz obraz sa Kla-udijom do Opernkafea", u dnevniku nas-tavýam:

"Postajemo sve bliæi... Parada sa bakýa-ma. Hladni, istoåni vetar. Naãa toplina.Kruæni lavirint. Provlaåimo se izmeðu ko-lona da bismo izbegli policajce. Najzad

stiæemo u Ganimed. Podnoãýiva veåera.Razgovaramo o çenim "Jobben". Njenojpolitiåkoj aktivnosti. Vrañamo se nazad kaFridrihãtrase. Oko tri izjutra stiæem uUlandãtrase. Danijel, oåajan i bled, stojipred vratima zakýuåanog stana."

Danijel Dæonson, sin pisca Pola Dæon-sona, danas zauzima znaåajan poloæaj uTajmsu. U to vreme bio je strastveni intele-ktualac, postdiplomac Kembridæa, spre-mao je doktorat o istoriji nemaåkog pes-imizma – oduãevýavao se uvek kada binaiãao na joã neki primerak. Nas dvojicasmo delili prostrani stan u zgradi sazidanojkrajem devetnaestog veka, u kraju Vilm-ersdorf, Ulandãtrase 127. Danijel je tomprilikom zaboravio da ponese kýuå.

Pretpostavýam da se "lavirint" i "kolo-ne" odnose na uåesnike marãa sa bakýama,koji su uglavnom bili ålanovi Slobodnenemaåke omladine, komunistiåke omladin-ske organizacije sa ironiåno pogreãnim im-enom. Ãto se tiåe "çene politiåke aktivnos-ti", Klaudija je pripadala jasno prepozna-

B92Timoti

B92Æoze

SVAKI PEDESETI DOUÃNIK: Stazijeva arhiva u Berlinu

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



týivoj generaciji '68. Te veåeri mi je priåalakako su ona i çeni pajtaãi skandirali po-drugýive slogane upuñene policiji koja jeodræavala red pri uliånim demonstracija-ma. Ti slogani su veoma dobro oliåavali

meãavinu politiåkog i seksualnog protesta,karakteristiånog za ãezdesetosmaãe. U slo-bodnom prevodu on otprilike glasi: "Naulici pred masom sviçe, a u krevetu trulediçe".

Posledçi put sam je video, neãto kas-nije, pred seoskom crkvom na sahrani stu-dentskog voðe Rudija Duåkea. I daýe jenosila svoju crvenu beretu. Ili sam moædaizmislio taj posledçi detaý?

Kada uporedim Stazijev izveãtaj i svojdnevnik vidim da su to dve verzije jednogistog dana. "Osoba" opisana hladnim okomkoje je zapaæalo samo spoýne manifest-

acije i moj subjektivni, emocionalni opis.Ali kakav je to poklon señaçu Stazijevdosje!

"OPK" na predçoj korici je skrañenicaod Operative Personenkontrolle. Operacio-na kontrola fiziåkih lica. Prema Reåniku za politiåko-operacioni rad, izdaçe iz 1985,koje je priredila Viãa pravna ãkola pri Min-istarstvu za dræavnu bezbednost, zadatakOperacione kontrole fiziåkih lica bio je daidentifikuje svako ono lice za koje postojisumça da je poåinilo prekrãaj prema Za-koniku o prekrãajima, ili koje moguñe ima"neprijateýski stav", ili koje je podleænozloupotrebi neprijateýa u neprijateýskesvrhe. Osnovni ciý OPK-a, objaãçava re-ånik, jeste da odgovori na pitaçe "ko jeko?". Svaki dosje poåiçe sa uvodnim iz-veãtajem i "akcionim planom".

Uvodni izveãtaj o meni sastavýen je umartu 1981. Sastavio ga je izvesni poru-ånik Vent, i u çemu se nalaze moji liånipodaci, beleãke o tome da sam studirao uZapadnom Berlinu od 1978, a od januarado juna 1980 – zapravo do oktobra – æiveou "glavnom gradu Nemaåke DemokratskeRepublike". (Vlasti u NDR su uvek insisti-

rale na upotrebi ove formule za IstoåniBerlin.) Zatim o tome da åesto putujem izZapadnog Berlina u Istoånu Nemaåku iPoýsku. U nekoliko navrata sam uspostav-ýao kontakte sa "operaciono zanimýivimosobama". Shodno tome "postoje osnoviza sumçu da je G. (inicijal od Garton Eã,inaåe 'osoba' ili 'Romeo') svesno iskoristiosvoj zvaniåni poloæaj kao studenta is-traæivaåa i-ili oba novinara da bi se bavioobaveãtajnim aktivnostima".

Poruånik Vent je potom saåinio pregledobaveãteça koja je za tu svrhu kontraoba-veãtajna sluæba odeýeçe II/9 sakupila iz

svih ostalih odeýeça Ministarstva. Sirovimaterijal sledi kasnije u dosjeu: izveãtajiposmatraça; rezimei obaveãteça iz dosjea

o mom prijateýu Verneru Kreåelu, protes-tantskom sveãteniku, i o britanskoj ambas-adi; fotokopije ålanka koje sam pisao oPoýskoj za zapadnonemaåki åasopis DerSpiegel; kopije mojih beleæaka i eseja o

Poýskoj, koji su fotografisani tokom tajnepretrage mog prtýaga na aerodromu Scho-enefeld, sa koga sam leteo u Varãavu; åak ikopije preporuka koje su za mene napisalimoji oksfordski mentori upuñeni britan-skom savetu. Sve u svemu, tu je 325 stra-na.

Ventov izveãtaj poklaça posebnupaæçu informacijama koje su pribaviliStazijevi liåni douãnici, poznati kao Inoffi-zielle Mitarbeiter – doslovno "nezvaniånisaradnici" – ili IM skrañeno. Ovi su bilipodeýeni u nekoliko kategorija: bezbed-nost, specijalni, operativni, konspirativni,

åak i douãnici koji su rukovodili drugimdouãnicima. Od 1989, akronim IM uãao jeu nemaåki jezik. U svim evropskim jezici-ma SS predstavýa sinonim za brutalno,otvoreno zverstvo na-cizma. IM je u nem-aåkom postao sinonimza rutinske, birokratskeforme infiltracije, zas-traãivaça i kolabora-cije koje su bile karak-teristiåne za nemaåkukomunistiåku diktatu-ru; jedan prikrivenijioblik korupcije zrelogtotalitarizma. Ranihdevedesetih redovno sedeãavalo da istaknutiistoånonemaåki poli-tiåar, univerzitetskiprofesor, novinar ili sveãtenik bude identi-fikovan posredstvom Stazi dosjea kao IM ishodno tome on nestaje iz javnog æivota.Ovaj akronim IM pokazao se kao crnarupa koja je mnoge progutala.

Ali, prvo treba da budu identifikovani.Jer tajna policija je uvek dodeýivala tajnaimena svojim douãnicima isto kao i onimakoje su oni pratili. Zapravo, douãnici su touglavnom åinili sami, jer jedan od ritualainicijacije kao redovnog IM bio je izborsvog tajnog imena. Nakon ponovnogujediçeça Nemaåke ispostavilo se da jeizvesni Luc Bertram, poznati slepi is-toånonemaåki disk dæokej, radio kaodouãnik za Stazi pod imenom IM "Ro-meo". Zamiãýam kako bi, da smo se on i jasreli, jedan Romeo izveãtavao o drugomRomeu.

Moj uvodni izveãtaj daje pregled infor-macija koje su sakupili douãnici IM

"Smit", IM "Ãult", i, pogotovo IM "Mihae-la" i çen muæ, KP (Kontakt osoba) "Geo-rg", koji je prethodno bio oæeçen Alisom,

poznatom kao "Crvena Lizi". PoruånikVent primeñuje da je "Crvena Lizi" pretoga bila udata za Kima Filbija – na- jslavnijeg britanskog ãpijuna koji je radioza Ruse.

On nalazi da "G. odluåno sledi svoj ciýi da u svom radu pokazuje akademsku tem-eýitost", ali, on u meni otkriva "buræoasko-liberalni stav åoveka koji nije posveñen in-teresima radniåke klase". "Spoýa gledano,G. ostavýa utisak leæernosti i sve u svemuizgleda kao 'tipiåni britanski intelektualac'".(Ovi åudni komplimenti potiåu od IM"Smita"). Meðutim, navodno sam nastojaoda uspostavim kontakte sa ýudima koji bimogli biti korisni za obaveãtajne svrhe idavao sam kontradiktorne izjave u odgo-voru na pitaçe åime se bavim. Na svojimputovaçima kroz Poýsku skoro izvesno

"odræavam veze sa antisocijalistiåkim sna-gama.". Te je zbog toga potrebno da otkri- ju viãe o meni, imajuñi u vidu moguñe po-kretaçe tuæbe pod ålanom 97 iz prekrãa-

jnog zakonika. Ålan 97 kaæe da svako koskupýa ili prenosi "informacije ili pred-mete koji treba da ostanu u tajnosti zastrane snage, ili tajne sluæbe, ili druge ne-imenovane 'strane organizacije' biñekaæçen zatvorskom kaznom 'ne krañom odpet godina'. U posebno ozbiýnim sluåajevi-ma moguñe je doneti presudu o doæivotnojzatvorskoj kazni ili smrtnoj kazni".

"Akcioni plan" koji sledi sastoji se izåetiri dela. Prvi predstavýa rasporeddouãnika, poåevãi od "Smita": "Uzimajuñiu obzir subjektivne i objektivne moguñnos-ti ovog IM-a, treba stvoriti uslove za nasta-vak izgubýenog kontakta sa Garton Eãom.Pismeni predlog treba podneti do 15. apri-la 1981. Odgovorno lice: poruånik Vent.""Ãult" i "Mihaela" treba takoðe da budureaktivirani: pismeni predlog pukovnikaVenta do 1. maja. Uz to, "jedan IM iz HVAI – savetnik dodeýen G-u sa Berlinskog

Humbolt Univerziteta" treba da se uvede u"operacioni tretman". s

NASTAVIÑE SE

ONI I TAJNA POLICIJA: Graðani bivãe DDR traæe svoj dosje

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



Intervju: Mirko Bojiñ

Da li je Ljotiñ bio faãista (2)toga i traæio da se sastanem sa Stefa-noviñem

Iz vaših citata, u odreðenoj meri, sti-åe se utisak o Stefanoviñevoj izraæenojpristrasnosti.

Pristrasnost je apsolutna, i to uništavavrijednost Stefanoviñeve kçige. On nasvakoj stranici po najmaçe pet puta upo-trebýava izraze ''zloåinaåki'', ''fašistiåki'',

''plañeniåki''. To deklasira jedno dijelo. Ali,Stefanoviñu sam poklonio primjeraksvoje kçige, kada je bio na promocijiovdje u Beogradu sa posvetom ''...U znakzahvalnosti za brojnu dokumentaciju izvaših djela...'', i mogu vam reñi da je Ste-fanoviñ vrlo laskavo ocjenio kçigu. Alimoram da napomenem da su me zborašiåesto napadali zbog toga što sam ga isu-više citirao.

Pomiçete nekakve praznine u svomradu, konkretno kod pitaça unu-trašçeg æivota ''Zbora''. Znaåi: podaci oradu statutarnih tela, o ålanstvu pokre-

ta, finansijski i budæetski problemi.Tvrdite, izmeðu ostalog, da je arhiv''Zbora'' i daýe nedostupan, taånije,sakriven negde u Beogradu?

Tu nedostaje jedna rijeå koju samizostavio greškom. To je rijeå ''navodno''.Navodno, åuo sam iz jednog izvora, zbo-raški arhiv je u Beogradu sakriven i onikoji ga kriju misle da još nije vreme dabude otkriven. Ali ja nemam sigurnepotvrde ove informacije.

Po vašem mišýeçu, ko bi to mogaobiti?

Pa, vjerovatno je to zboraško voðstvo.Vjerovatno su to Vlada Ljotiñ i çemubliski ýudi, koji vode ''Zbor'' u emigraciji.Ali tu nedostaje, kaæem vam, rijeå ''navod-no''. To je moja pogreška. Ja sam sad zavr-šio korekturu kçige za eventualno drugoizdaçe, i tu sam ubacio tu rijeå ''navodno''.

Kada govorite o naåelima pokreta,navodite da su Ljotiñeva predanostciýevima i çegova religioznost upravoomoguñili delovaçe zboraša pre i uvreme II sv. rata, pa i nakon çega, alikao delovaçe izolovane zajednice, pritom negujuñi kult Ljotiña i dobrovo-ýaštva. U prilog tome spomenuli stevrlo vaænu åiçenicu, u vidu digresije,

U ovom broju "Vreme" objavýuje nastavak intervjua saMirkom Bojiñem, pripadnikom ýotiñevskog pokreta tokomDrugog svetskog rata. Bojiñ je proãle godine objavio kçigu"Jugoslovenski narodni pokret 'Zbor' 1933 – 1945" u kojoj, kakokaæe, pokuãava da delovaçe pokreta "Zbora" Dimitrija Ljotiñapre i za vreme Drugog svetskog rata prikaæe nepristrasno, argu-mentovano i analitiåki, sa ãto viãe åiçenica, sve u æeýi da ovutemu oslobodi ideoloãkih oblandi.

je to uopšte moguñe, a naroåito odstrane nekadašçeg zboraša''. Koliko steu tome uspeli?

Znate šta, ja ñu biti neskroman i poš-ten. Izuzetno sam zadovoýan ovomkçigom. Vrlo je neukusno da autor tokaæe, ali mislim da je ona ispunila svoj za-datak, da ima svoje mjesto u jugoslaven-skoj politiåkoj istoriografiji. Pored svihnedostataka, neke sam i pomenuo, ona je,mislim, dosta objektivna. Ne postoji apso-lutno objektivna istorija. Na poåetku na-šeg razgovora rekli ste mi da ste me åeka-

li da se okliznem. To je i u redu sa vašegaspekta kao istoriåara, to je savršeno uredu.

Samim tim što ste na poåetku po-menuli da pišete o ovoj temi kao neka-dašçi zboraš, svako bi posumçao uapsolutnu verodostojnost svega štopišete, meðutim ...

Da li bi bilo pošteno da nisam staviopodatak da sam nekada bio zboraš?!

Pozivali ste se na mnoge istraæivaåeove teme. Bio je tu Mladen Stefanoviñ,zatim i jedan zboraš Propadoviñ, pa

Branko Laziñ Straçakoviñ, RatkoPareæanin i dr. Recite mi šta mislite ko-liko su oni iscrpili ovu temu, odnosnoko je po vašem mišýeçu najboýe os-vetlio istinu?

Niko od çih o ''Zboru'' nije pisao sa æeý-om da bude objektivan. To je bio ili napadili odbrana. Recimo, Stefanoviñ je napisao

jedan pamflet od åetiristo i nekoliko stran-ica kao i doktorsku tezu od 1100 stranica.Ciý ove kçige bio je pokušaj da se naneki naåin, ne prevaziðe, nego prihvatinaša nedavna prošlost i da se krenenapred. I to da je prihvatimo, ne u prepu-cavaçu, ne u polemici, nego u diskusiji,åiçenicama, analizama itd. Ja sam u ciýu

"VREME": Pomiçete ''Jugosloven-sku akciju''; kako tumaåite tu asimilaci-

ju jednog jugoslovenskog pokreta (mis-lim na ''Zbor'') i profašistiåki orijentisane''Jugoslovenske akcije''?

MIRKO BOJIÑ: To je bio, ipak, sa-mo sluåaj sa ''Jugoslavenskom akcijom''; tutreba spomenuti i ostale. Znate, osjeñalase potreba za jednom snaænom jugo-slavenskom grupacijom. Ono što je bilo

jugoslavenskih partija – to su bila samoizborna grupisaça da bi se došlo do nekihmandata. Ali tu nije bilo jedne idejno

snaæne grupe, na kojoj bi se zasnivala filo-zofija 6. januara 1929. godine.

Da li je iskrivýena slika u našoj jav-nosti kada se govori o profašistiåkoj or-ijentaciji ''Zbora'' i samog Ljotiña ? S

jedne strane ste negirali, i to po taåka-ma, vrlo podrobno profašistiåku orijen-taciju ''Zbora'', ali, sa druge strane, zan-imýivo je da je ''Jugoslovenska akcija''kao takva, sa svojim specifiånim profa-šistiåkim obeleæjima, našla mesto u poli-tiåkoj sredini kao što je to bio pokret''Zbor''.

Ali ''Zbor'' je ukinuo podizaçe desneruke i kukasti krst. Tu treba pomenuti još jedan momenat. Pored ovog oko liånihambicija koje su bile snaæne kod tih ýudi,mislim na åelnike ''Jugoslavenske akcije'', ato je bila jedna ozbiýna i interesantna eki-pa sa Velmar-Jankoviñem, Vuloviñem idr., bilo je i to što je ''Zbor'' imao snaænoizraæenu religioznost, specijalno prekoLjotiña. A ovo društvo ovde, ja sam to baši napisao, bila je jedna laiåka graðanskadesnica.

U uvodnoj reåi kaæete:''Prvi ciý ovemonografije jeste æeýa da se van poli-tiåkih mitologija pokret ''Zbor'' mirno iozbiýno osvijetli, nepristrasno, koliko

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



da se nijedna predratna politiåka orga-nizacija nije odræala kao što se odræao''Zbor''. Pitaçe glasi, u åemu se sastojalodelovaçe ''Zbora'' nakon II svetskograta?

Znate, i to sam ja zamjerao ''Zboru''.''Zbor'' se vrtio oko samog sebe. To je bila jedna zatvorena grupa sa vrlo malo kon-takata van. Zboraši su imali 1950. godineu Engleskoj oko 100 studenata, svojihsimpatizera. To je bila potencijalna snaga.I sa tim ýudima nije uåiçeno takoreñi ni-šta. Moæda ih je bilo samo 5 do 10 najvišekoji su završili studije. Ja sam åak jednomprilikom bio i kod Slobodana Jovanoviñada ga zainteresujem, kako bi se taj poten-cijal mogao realizovati. Ali, sa tim ýudi-ma nije uåiçeno ništa. ''Zbor'' u emigraciji

nije postao pozitivno politiåko oruðe zasluæbu za buduñnost zemýe. Nikad ''Zbor'',sam po sebi, nije bio mit. Trebalo je bitipozitivno oruðe u politiåkoj akciji -ãto senije dogodilo.

Kada govorite o ciýevima ''Zbora'',pomiçete da je politiåko mišýeçe uJugoslaviji tog vremena u stvari ishodtrinaestovekovnog napora svih JuænihSlovena da se naðu u zajedniåkoj dr-æavi, tu su još nedostajali samo Bugari;odnosno, osnovni ciý je bio stvaraçe

jugoslovenske nacije, što je u stvari, bioi osnovni ciý pokreta.

Apsolutno. Ciý broj jedan.Ne åini li vam se, s obzirom na sa-

dašçicu, da je pomalo nerealan ovajstav, s obzirom na nemile dogaðaje iizraæene meðunacionalne netrpeýivostiu posledçih nekoliko godina na ovimprostorima, koji ipak ne pokazuju tuprisnost meðu narodima sa ovih pros-tora o kojoj vi govorite? Ãta je to što jetakvu ideju odræavalo åvrstom?

Ona je za nas bila apsolutna sigurnost.Jugoslavenstvo kao takvo se nije nikaddovodilo u pitaçe. To nije bio objekt

analiza. Za nas je to bila autentiåna sušti-na. Politiåka dešavaça su bile peripetije,ali jugoslavenstvo nije bilo u pitaçu uop-šte. Napisao sam ja tu, moæete zapaziti dasu srpski dobrovoýci bili srpski dobro-voýci, i nisu bili jugoslavenski dobrovoý-ci. Meðu çima je åak bilo i 150 Hrvatazboraša. Ali za çih ni u toj situaciji jugo-slavenstvo se nije stavýalo u pitaçe.Razmislite o tome. Pa i dan danas ja imamprijateýa koji kaæu: umrijeñu kao Jugo-slaven

Pomenuli ste kako je DimitrijeLjotiñ u jednom od svojih govora rekaoda sama ideja jugoslovenstva potiåe izHrvatske, i da je tamo nastala.

To je taåno. Srbi nikad nisu imali do-voýno åula za jugoslavenstvo. To je trage-dija Jugoslavije.

Pomiçete kao nekakvu prekretnicuåiçenicu da poåetkom II sv. rata

tadašçi ''Jugoslovenski pokret – Zbor''više nije bio ''Jugoslovenski'', veñ ''Narodnipokret – Zbor''?

Oni su tada izdavali nekakve kçiæicekao ''Narodni pokret – Zbor''.

Zašto je došlo do toga?Nemam precizan odgovor na to, ali

mislim da nikome nije padalo na pamet ipored te situacije da napušta jugoslaven-sku ideju kod zboraša. To je bila nuæda udatoj situaciji, ali ne nekakva prekretni-ca.

Citirali ste Ljotiña oko sledeñeg pi-

taça: ''...individualizam, demokratija,ateizam pa i komunizam, sve su to na-zori jevrejske inspiracije, åiji je ciý dase oslabe narodna tijela, da se atom-iziraju, unište ili oslabe organske struk-ture naroda, da bi se ti narodi, izgubiv-ši svoj put, poklonili Jevrejima, izabra-nom narodu, onima koji su svoj putsaåuvali''. Da li je ovaj Ljotiñev stav bio istav ''Zbora''?

Da, on smatra da je komunizam jevrejska kreacija, da je to jevrejska inspiracija.Meni je malo teško odgovoriti na pitaçeda li je to bio i stav ''Zbora''; mislim, teško

mi je na to odgovoriti dokumentovano iargumentovano. Ali, sjeñam se, ja liåno,

jedne diskusije 1946. godine u Eboliju uItaliji, gdje smo bili u logoru, što sam ipomenuo. Sjeñam se svojih reakcija tada ireakcija ýudi oko Roka Kaleba, koji susmatrali da je to jedna neosnovana vizija.Znam da je veñ tada meðu zborašima biloýudi koji su to smatrali neosnovanim, ali

je bilo i drugih koji su se toga dræalidoslovno.

Taj stav je naroåito bio izraæen uvreme rata, prevashodno mislim na an-

tijevrejstvo. Kako to tumaåite?Jeste. Ja sam to i napisao, da je ''NašaBorba'', koja je izlazila od septembra 1941.do septembra 1942, u svakom broju na-padala Jevreje.

Da li to znaåi da su pojedini zboraši,ne svi, što treba naglasiti, donekle delilimišýeçe sa Ljotiñem o pitaçu anti-semitizma?

Mislim da je veñi dio djelio takvo mi-šýeçe, to je moje mišýeçe. Odavnonisam razgovarao ni sa kim od zboraša otome, prema tome ne znam kakvo je sadamišýeçe o tome. Zaista ne znam. Ali,onda je to bilo uvjereçe koje je djelilavjerovatno veñina. Naglasiñu, ipak, jednu

åiçenicu koju ne treba ispustiti iz vida.Stav prema jevrejstvu bio je neuporedivomaçe znaåajan za æivot i za tokove ''Zbora'',nego što je to bio çegov nacionalizam içegovo jugoslavenstvo. Ali, koliko znam,

niko unutar pokreta o tom pitaçu nije vo-dio neku polemiku. Mogu reñi još i to, da

je u ''mom'' zboraškom krugu, uglavnomdalmatinskom, Ljotiñev stav prema jevre-

jstvu bio izloæen kritici, pa i neprih-vataçu.

Svi protivnici Ljotiña i samog ''Zbora''dobro su iskoristili postojaçe antise-mitskog raspoloæeça da bi ga optuæilikao fašistu i konaåno kao zloåinca. Ko-liko je takva slika o Dimitriju Ljotiñu i''Zboru'' uistinu takva?

Ja sam tom poglavýu o Ljotiñevom

stavu prema jevrejstvu u svojoj kçiziposvetio veliku paæçu. Tamo moæete vid- jeti da sam naglasio da je Ljotiñ uvjek bioprotiv upotrebe sile.

U jednoj situaciji ste ga i citirali:''Nepozivam vas da lupate jevrejske izloge,radçe ili glave. Naprotiv. To su jevtinasredstva pomoñu kojih Izraiý uåvršñujesvoju vladavinu, budi u svetu milosrðeprema svom 'bednom' poloæaju. Pozi-vam vas naprotiv, da svaki izlog,radçu ili glavu jevrejsku poštujeteonako kao izlog, i radçu ili glavu ma

kog drugog graðanina naše zemýe. Topoštujte. Ali, razbijajte, lomite, kršiteplanove jevrejske'' (Drama savremenogåoveåanstva).

Da tako je, isto tako i åiçenica da jeuništeçe 12. 000 Jevreja u Srbiji za vr-ijeme okupacije bilo iskýuåivo djelo Nje-maca. Ja sam åak i citirao, pri tom, i refer-ate dvojice jugoslovenskih jevrejskih is-toriåara dr Jašu Romana i dr Ladislava Ta-delburga, potom sam citirao i jednogameriåkog autora specijalistu za prouåa-vaça istrebýeça Jevreja u Evropi R. Hil-

berga, koji tvrdi isto.Interesantno je, kada sve tako sagle-davate, šta je to što vas je privuklo sa-mom pokretu?

Pa rekao sam vam – jugoslavenstvo.A da li je sam Ljotiñ bio jedan od ra-

zloga vašeg pristupaça pokretu ''Zbor''?Ne, kod mene liåno ne.A da li su postojali ýudi koji su

krenuli za Ljotiñem?Sigurno, apsolutno. Bilo je u ''Zboru''

ýudi koji su sebe smatrali najprije zboraši-ma, pa onda ýotiñevcima, i drugih koji susebe najprije smatrali ýotiñevcima, paonda zborašima. s

(Kraj u iduñem broju)

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


6321. FEBRUAR 1998. s VREME

Saviñ (urednik), Hari Ãtajner i ja, i da jesam Velizar predloæio da idem ja (jer Hari je bio u nemilosti kao smeçeni sekretar), ada sam se ja opirao jer nisam znao ãpanski jezik. Putovalo se u Kolumbiju, sa mo-

guñnoãñu posete Peruu i Panami (uz pisaçeo velikim gradiliãtima Energoprojekta utim zemýama), a za Meksiko je stigao liånipoziv naãeg ambasadora dok sam boravio uPanami, pa je putovaçe tako proãireno.Dakle, sve iznenadno, odluåivalo sebukvalno u minutima, da bi se dobila kartakolumbijskog prevoznika, i to u sobi spoý-nopolitiåke rubrike, u koju je stigao ubrzo iDragan i potvrdio tu odluku.

Dragosavac me "smatra eksponatom(vaýda eksponentom) POLITIKINOGKOLONIJALIZMA" prema drugim

izdaçima, posebno prema Ekspresu. Azaboravýa, kao ålan redakcije u kojoj sambio glavni urednik kad je on u çoj bio, dasam zbog zabrane da i Ekspres ima TV do-datak vodio otvorene sporove saMiroýubom Lazareviñem i Saãom Nena-doviñem; da sam traæio male oglase – ali ihoni nisu dali, bojeñi se joã veñeg skoka ti-raæa veåerçeg lista i prerastaça dnevnePolitike. O tome postoje ne samo moja re-dovna izveãtavaça kolegijumu i redakciji otim sukobima, nego i moja pismena pro-testna ostavka iz septembra 1972. godine,

upuñena direktoru Lazareviñu, koji je na-kon çe obeñao pokretaçe razgovora umeðuredakcijskom kolegijumu glavnihurednika o zahtevima Ekspresa. Zbogpoznatih dogaðaja nisam doåekao pojavuTV dodatka u Ekspresu, ali list ga je dobiopod drugim glavnim urednikom.

Dakle, uz izviçeçe, i prekor NebojãiDragosavcu. Nije smeo sebi dozvoliti da napretpostavkama gradi teãke sudove o ob- jektivnosti, namerama i ciýevima autorarukopisa "POLITIKA i politika". Baremdok ga ne bude imao u rukama, pa da onda

o tome sudi – kao ãto ñe suditi i presuðivatisvaki çegov buduñi åitalac.MIODRAG MAROVIÑ

REAGOVANJAPovodom feljtona Politika u 'Politici'

Izviçeçe i prekor"Kad se udruæe Perica i Maliãa", "Vreme" br. 382Moj kolega Nebojãa Dragosavac je u

pravu kada negira da je pripadao "puåisti-ma" u NIN-u. Utoliko pre ãto se ni u momãirem, a ni uæem tekstu, objavýenom u"Republici", on nigde ne pomiçe u tomsvojstvu. Omaãkom sam çegovo ime na-veo u odgovoru P. Stojanoviñu u "Vre-menu", na åemu mu se, odista, izviçavam.

Ali, istovremeno, Dragosavac je – ko-

risteñi ovu moju omaãku poæurio sa åitavimnizom zakýuåaka o svrsi i ciýu, kako tekstaobjavýenog u "Republici" i "Vremenu",tako i rukopisa koji u punom obimu tek tre-ba da ugleda svetlost dana. Pa i o mojimnamerama da kao svedok dogaðaja çih iopiãem.

I on, kao i P. Stojanoviñ, polaze od togada u vreme zbivaça opisanih dogaðajanisam bio u redakciji NIN-a, pa ne znampunu istinu o çima. Ja sam, meðutim,svestan da kao ålan druge redakcije u Poli-tikinoj kuñi u to vreme (Politike Ekspres)

nisam, dakle, bio ni u redakciji Politike, aliono ãto o çima piãem niko nije doveo usumçu. Jednostavno ãto mi je metod bioisti: o svakom od tih trenutaka åitaocima nepriåam ja kao autor, nego uåesnici tihdogaðaja. Tako sam postupio u svim sluåa- jevima, pa i sa NIN-om. Stoga je ishitrena inesmotrena Dragosavåeva opaska da"preñutkujem neka zbivaça za koja samznao". Nek bude uveren da ñe ga kçigaodista demantovati, jer su u çoj – ne mojapretpostavýaça, nego izvorna kazivaçaýudi iz NIN-a o listu i sopstvenim sudbina-

ma i to: Frana Barbierija, Miloãa Miãoviña,Dragana Markoviña, Petra Stojanoviña, Ãu-madinke Radoçiñ. Kao ãto su to i iz Poli-tike: Aleksandra Nenadoviña, SlavoýubaÐukiña, Mirka Ðekiña, Dragoãa Ivanoviña,Biserke Matiñ i tadaãçih direktora PolitikeMiroýuba Lazareviña, Milojka Druloviña i,neãto kasnijeg, Vukoja Bulatoviña. Dakle,niãta nisam preñutao, pogotovu ne ono ãtosu mi drugi kazivali. Nije mi, dakle, namerabila da piãem istoriju NIN-a, to drugi rade,nego da prikaæem dogaðaje u çemupriåom aktera, kako je i zaãto on bio prvi na

udaru u Politikinoj kuñi, radi osvajaçavlasti u çoj i nad çom.U istom duhu – oduzimaça prava auto-

ru da piãe o ovim dogaðajima – N. Dra-gosavac (kao i P. Stojanoviñ) navodi periodmog partijskog sekretarevaça i "nedosled-nost" koju sam ispoýio u raspravi o feýtonu(anketi) u NIN-u o jugoslovenstvu. Istina je, meðutim, sasvim drugaåija od one kojuprikazuje Dragosavac i ona je detaýnoopisana u mom rukopisu. Ali, kako su izobjavýenih tekstova ispala dva od tri "ko-

loseka" toga rukopisa: memoarski i istorijs-ki, a ostao samo politiåko-profesionalni(kako to kaæe glavni urednik "Republike"Nebojãa Popov), to je i ta epizoda ostala danaknadno doðe do åitalaca. Ovde samokratko pojaãçen da bi se shvatilo ãta jeDragosavac æeleo da mi podmetne: partijs-ki sekretar novinarske organizacije Politikebio sam samo u kratkom periodu od martado novembra 1969. godine. Za to vreme (sobzirom na letçi period) vodio sam samoåetiri ili pet sastanaka, uglavnom raspravu o jugoslovenstvu u NIN-u. Novembra mese-

ca otiãao sam ponovo u Moskvu za dopis-nika Politike, i viãe sa tom funkcijom nisamimao veze, pa nisam – po svemu i da samhteo – za tako kratko vreme mogao daispoýim "sekretarsku strogost", koju mi na-bacuje N. Dragosavac.

Taåno je da sam bio ubeðen, a ne da"sam znao", kako on tvrdi, da iza te anketestoji Dragan Markoviñ. Ali, kako nisam biou NIN-u, to nisam mogao ni da tvrdim,pogotovu ne i da dokaæem. O tome su (oduvodnog referata, do posledçe diskusije ipravýeça zakýuåaka) uåestvovali ýudi iz

NIN-a, a oni su prihvatili krivicu koju je nasebe preuzeo tadaãçi glavni urednik ÐorðeRadenkoviñ. Meni nije ostalo niãta drugonego da to prihvatim i da kaznu dobijeRadenkoviñ, a ne Markoviñ. O tome samotvoreno razgovarao sa D. Markoviñem,prilikom dolaska u NIN, i taj razgovor jenaãao mesta u rukopisu. Dakle, ni tu svoju"nezaposlenost" nisam prikrio, niti sam jabio taj koji je "zaduæio" Markoviña da bikasnije od çega dobio kao nagradu "pu-tovaçe dugo 30.000 km". Dragosavac do-bro zna da je to putovaçe NIN-ovom nov-

inaru obezbedila ãahistkiça i komentatortoga nedeýnika Milunka Lazareviñ, da smotada na spoýnoj rubrici NIN-a bili Velizar

Naãi uinostranstvurado sluãaju

infotelefoninfotelefoninfotelefoninfotelefoninfotelefonBeåBeåBeåBeåBeå

+431 - 15 - 10

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.



Pogled kroz kýuåaonicu"Puåista ili strelac", "Vreme" br. 381

Maroviñ odmah udaýi iz Politikine kuñe. Imogu da tvrdim da je Milojkoviñ taj Draæinishitreni "udarac" amortizovao. Maroviñ,opet zbog jedne formalne nepreciznosti(skup novinskog dela nazvao sam Konfer-

encijom kuñe), poteæe teãku artiýeriju ipodmeñe mi da dogaðaje iz 1969. smeãtamu vreme 1972. god. Ja uopãte nisampomenuo nijednu godinu, veñ sam samorekao "u vreme kada je Maroviñ bio sekre-tar partijske organizacije" – a zna se kad jebio – baã te 1969. kada je kaæçavao ured-nike NIN-a koji nisu pisali panegirikereæimu kao on. Çemu ne godi kada ga zaponaãaçe u to vreme kolege nazivaju "maliStaýin". Maroviñ i tu falsifikuje åiçenicekada tvrdi da su "puåisti" bili Velizar Saviñ,Nebojãa Dragosavac i Vlada Miletiñ. Dra-

gosavac to liåno demantuje, a Saviñ i Mi-letiñ to ne mogu da uåine jer su pokojni.Miletiñ se naãao u taboru liberala, Saviñ jeu vreme "puåa" bio dopisnik Taçuga izKenije. Spomiçuñi ova imena, kao i mene,naziva nas "isluæenim puåistima" i potomfalsifikuje novom neistinom da smo udaýe-ni iz NIN-a. Ima tu svedoka, kolega iz lista"Vreme", koji su tada radili u NIN-u i do-bro znaju da su "puåisti" bili samo DraganMarkoviñ, Petar Stojanoviñ, sekretarica re-dakcije Ãumadinka Radoçiñ i dvojica dan-as pokojnika – lektor i tehniåki urednik. Ja

sam posle ovih dogaðaça u NIN-u, kada jeDragan Markoviñ preuzeo duænost glavnogurednika od Dragoýuba Milivojeviña, post-ao urednik rubrike "Druãtvo", a åetiri god-ine posle "puåa" pomoñnik glavnog uredni-ka NIN-a, koji je uz tu funkciju u svakombroju i pisao. U to vreme Maroviñ je uNIN-u dogurao (kao Draæin "progoçenik")do urednika unutraãçe politiåke rubrikepod nazivom "Jugoslavija". U meðuvre-menu iz NIN-a odlaze prvo liberali (recimoDragan Ranåiñ za dopisnika iz Pekinga),neki u Taçug, pa onda Velizar Saviñ (po

Maroviñu puåista) za dopisnika Taçuga izPerua, a ja sam tek 1. maja 1980. godine, napredlog tadaãçeg direktora Vukoja Bula-toviña, kao glavni urednik osnovao jednonovo Politikino izdaçe. Otiãao sam izNIN-a posle smeçivaça Dragana Mark-oviña sa funkcije glavnog urednika, iako ga je podræala cela redakcija i liåno DraæaMarkoviñ. Ali i nad popom ima pop: poãto je NIN uporno i pre svega kritikovaotadaãçe krajçe birokratsko i konzerva-tivno bosansko rukovodstvo, Tito je, prematvrðeçu Sime Zatezala, rekao: "Smenite

tog Markoviña!". To smeçivaçe je zaistabilo spektakularno: tada su u NIN upalaãestorica funkcionera – ing. Dragan

Poãto beæi od åiçenica i dokaza koje javno, u ceçenom listu "Vreme", saopãtis-mo kolega N. Dragosavac i ja, MiodragMaroviñ uporno nastavýa da viri krozkýuåaonicu ne bi li neãto dokazao o zavera-ma nekih istomiãýenika u "Politici" i NIN-u. U svom tanuãnom feýtonu prvo tvrdi da je "puå" organizovan u kancelariji DraganaMarkoviña, a u tekstu pod naslovom"Puåista ili strelac" naknadno "gviri" (ãto birekao naã narod) kroz kýuåaonicu kabinetaMirka Milojkoviña, koga naziva "idejnim

ocem zaverenika". Dakle, viãe nisam"puåista", sada sam zaverenik, i uopãtenemam, po çemu, pravo na sopstvenomiãýeçe. Uostalom, ja jesam bio istomiãý-

enik onih koji su se 1972. godine suprot-stavili liberalima. Doduãe, prilikom ku-caça, umesto 1972. godinu pogreãno samzapisao 1971. Ali on tu uvek moguñugreãku zduãno zloupotrebýava da bi sug-erisao åitaocu kako sam ja nekakav senilnistarac koji brka datume, pa mi ne treba biloãta verovati. A Maroviñ zaboravýa reåenicekoje sam u listu "Vreme" napisao samo prenedeýu dana: nigde nisam rekao da sam jaDragana Markoviña nagovorio da primiMaroviña u NIN, ãto se moæe proveriti u"Vremenu" br. 380, strana 62. Ja sam samozamolio Mirka Milojkoviña da spasavaMaroviña neugodnih posledica jer je DraæaMarkoviñ u prvom momentu traæio da se

fond za

otvorenodrustvo

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


6521. FEBRUAR 1998. s VREME

Press liga 98

Dva Miloãa ubiãe loãa...Vreme Rucanor-Naãa Borba 8:3 (3:0)Pobedom nad ekipom "Naãe Borbe" od8:3 (3:0), golovima Miloãa Maksimoviñai Miloãa Ãteriña (po dva), te Nenada Lj.Stefanoviña, Dejana Ajdukoviña, Joce Ãi-

jaåkog i Dejana Sretenoviña, ekipa naãeglista zavrãila je takmiåeçe u ovo-godiãçoj Press ligi na desetom mestu.

Prethodno je u odluåujuñoj utakmiciza plasman meðu osam najboýih ekipaVreme Rucanor igrala nereãeno sa proãl-ogodiãçim pobednicima Taçugom - 1:1(1:0), ãto je viãe odgovaralo protivnici-ma. Gol za Vreme Rucanor postigao jeDejan Ajdukoviñ.

U åetvrtfinalu ovogodiãçe Press ligesastaju se: Vesti - TV novosti Davidãped,Blic - 24 åasa, Radio Beograd - BK Tele-

kom i Veåerçe novosti Magelan -Taçug.

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(time,vreme), hamburãki "Cajt" (die zeit,vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Cilj nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Privatnicima, vlasnicima preduzeña i radçi nudimo da uzpunu cenu polugodiãçe ili godiãçe pretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ¡

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATABeograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 300 din 280 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 600 din 560 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-2-2031530 ili40804-603-8-4031530 . Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Up-lata u zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvuizvrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-

naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

Milojeviñ, predsednik SSRNS-a, RatkoButulija, drugi åovek Gradskog komiteta,prof. dr Miroslav Peåujliñ, predsednikNIN-ovog Druãtvenog saveta, zatim ålanGK SK Slobodan Jovanoviñ, buduñi glavni

urednik "Ekspresa" i direktor Taçuga i joãdvojica. Na kraju, za podseñaçe Maroviñu,posledçe godine pred penzionisaçe, kad jeglavni urednik NIN-a bio Ðoko Stojiåiñ,pisao sam redovno za NIN, i podsetiñu gasamo na dva teksta o kojima smo tadarazgovarali: u prvom sam otkrio propis idokumenta o zabrani povratka na Kosovoprogoçenih Srba tokom 1941 – 1945. go-dine i potom objavio dokument kojim Ed-vard Kardeý, pred Staýinom, aprila 1946,izlaæe da ñe Kosovo uskoro biti predato Al-baniji. A posle svega ovoga Maroviñ u

"Vremenu" broj 381 konstatuje: "Mi kojismo tada dolazili (u NIN) zauzimali smomesta 'isluæenih puåista'". Ja joã nisam is-luæen i radim svakodnevno za jednu beo-gradsku televizijsku kuñu, dok Maroviñ,åim se lati pera od svakog dogaðaja isfab-rikuje aferu. Na kraju, i Maroviñ je pre pen-zije otiãao iz NIN-a i nije mi palo na pametda ga nazovem "isluæenim liberalom".

Kad se veñ reãio da posle nekoliko de-cenija piãe sa neproverenim åiçenicama,mogao je da oåekuje reagovaça. Ali, to mune daje za pravo da bude nervozan, da se

ýuti i da vreða, jer se pogledom kroz kýuå-aonicu ne stiæe do istine.PETAR STOJANOVIÑ

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Kada nam stigne ovaj kupon naãa marketing sluæba ñe vaskontaktirati i dogovoriti se oko saradnje. Dobrodoãli u klub!

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


uæivanjaVREME


Odavno je utvrðeno da djeca niskog teæiãta, ona

koja rastavýaju kiãnu glistu da ustanove kako radi,

momentalno prekidaju sve aktivnosti, poput

povlaåeça stoýçaka na

kome su netom postavýeni taçuri

i prateñi escajg, kada na "malom ekranu" zapoåne

neki odTV ãopova.

Ne trepñuñi svojim krup-

nim okicama, malo nakrivý-enih glavica, dok u ruåicamastiãñu kakvu pliãanu korça-åu ili premeñu lego kocke,stoje kao ukopana. Jedva dai diãu. A iz televizora od- jekuje: "fantastiåno", "geni- jalno", "fenomenalno", "ne-vjerojatno", "senzacional-no", "super"... Tada kao pre-dak svog potomka i pravnognasýednika pomislite u jed-nom kratkom trenutku da bimoæda mogli neãto i pospre-

miti u kuñi. Meðutim, ubrzoustanovite da osloçeni o fo-teýu ili ãtok i sami piýite usmjeru TV.

Ima se i raãto. Moguñe je, recimo, da dijete prije ilikasnije upita tko je izmislio"magiånu krpu – jedini orig-inal na naãem træiãtu". Uko-liko ne budete znali da je to"sada veñ bogati ÃveðaninJan Limbad", roditeýski au-toritet mogao bi ozbiýno do-ñi u pitaçe. Niãta maçe va-æno nije biti upoznat i sa na- jnovijim trendovima u raz-voju ribeæa (rende). Razlog:potomak, åiji svaki objed zahtjeva omaçureprizu dejtonskih pregovora, kao svoju po-sýedçu ponudu u potrazi za zadovoýava- juñim kompromisom iznese zahtjev da ñepojesti supu ako dobije i reãetkasto isjeåenpræeni krompir. Kako mu udovoýiti akovam nije poznat adekvatan proizvod? Trebali iãta reñi o metalnom sapunu – pozadina je borba za sticaçe higijenskih navika – koji uklaça neugodne mirise plodova mora,

varikine i luka, traje doæivotno, a isporuåujese sa zidnim dræaåom? Moæe li se raciona-

TV ãop

lno suprotstaviti potrebi nabavke "ãogun"noæeva izniklih na åuvenoj japanskoj tra-diciji samurajskih sabýi koje "nindæa" pok-laça izvjesnoj majci i domañici? Da li æeliteda vam roðeno dijete u sostvenim oåima iz-gleda kao moron kada se na roðendanu ok-upi cijela grupa iz vrtiña, a vi niste zvjez-dasto isjekli paradajz jer niste kupili potreb-nu alatku? Primjera je zaista mnogo.

Ipak, nema mjesta strahu od niåim spu-

tane djeåje inicijative. Ukoliko su savlad-ali koriãñeçe telefona – potpuno je nevjero-

jatno kako pamte one brojeve – moæete bitisigurni da ñe telefonirati i naruåivati. Me-ðutim, prije nego ãto poãtar pozvoni sa pa-ketom, kontaktirañe vas iz nareåenog TV ilitele ãopa da provjere narudæbu. Tada vam

ne preostaje niãta nego da pocrvenite dokdræite sluãalicu i objas-nite da se to djete samoigralo. Ukoliko se to bu-de dovoýno åesto doga-ðalo, a dogaðañe se, pov-remene kapitulacije – to jest prihvañaçe narudæbi– neminovne su i neizb- jeæne.

Prijateýi, roðaci, ku-movi i vaãi roditeýi sadaprekvalificirani u babe idjedove samo stvaraju

konfuziju i nisu u staçupomoñi. Kamo vodi me-ditiraçe bratiña "ães'eto-smaãa", veterana urnisa-ça ameriåke åitaonice opogubnosti potroãaåkekulture? Djed, vojno liceu zasluæenoj penziji, iz-loæiñe kako su "naãi izSluæbe" joã onomad znalida su Amerikanci na istinaåin razbili SovjetskiSavez i ukazati na pove-zanost novog svjetskogporetka sa astoniã pastomkoja je u staçu oåistiti iono ãto magiåna krpa nije. Baka – takoðer penzi-onerka, Dafinin i stariãtediãa – kojoj dobro pa-mtite kako vas je cimalaza ruku ispred izloga saigraåkama, milovañe sv-og unuka i neãto maglo-vito mrmýati o skorompenzionerskom åeku na- javýenom na dræavnom

TV devniku. Od svih suipak najgori dobro obav- jeãteni prijateýi, poluãve-rceri. Na sav glas ñe vas

uporno ubjeðivati kako se ono za ãto je vaãedijete toliko zapelo moæe upola jeftinije na-baviti na buvýaku ili joã jeftinije donijeti izSegedina.

Spasa jednostavno nema. Meðutim, nakraju tunela nazire se svjetlo. TV ãopovi,kao i mnogo toga, dijeci sitnog zuba prijeili kasnije dosade. Taman odahnete, a ondaustanovite da su otkrili "Fonto", horosko-pe i u tom pravcu sve do "vruñih" telefona

koji poåiçu sa dvije devetke... sFILIP ÃVARM

7/29/2019 Vreme, 1998. február 21.


Documents

Vreme, 1998. február 21