Vreme, 1998. március 7

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1998-marcius-7 1/67

VREMEinternational

KKOOSSOOVVOOPPOOTTPPAALLJJIIVVAANNJJEE FFIITTIILLJJAA

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska .

Slovenija . .

77.. MMAARRTT 11999988.. GGOODDIINNAA IIXX BBRROOJJ 338855 CCEENNAA 1122 DDIINN

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.


ANJE TEKSTOVA SA CD-a: Za åitanje i pretragu Vremena na ovomu potreban vam je program Acrobat Reader 3. Instalacione verzije zaativne sisteme MacOS, Windows i Unix nalaze se u direktorijumuDER. Instalirajte Acrobat Reader za vaã operativni sistem pokretanjemrama Setup (Windows verzija) ili Install (MacOS). Detaljno uputstvo zarebu programa Acrobat Reader nañi ñete u meniju Help/Online guide.iåka sluæba „Vremena“ nije u moguñnosti da vam pomogne okorebe samog programa Acrobat Reader. U direktorijumu ARCHIVA nalazejlovi sa pojedinaånim brojevima „Vremena“ i specijalnim dodacima.ko koristite Windows 95, po ubacivanju diska u raåunar, automatski ñe

okrenuti program VremePDF.exe pomoñu koga moæete da odabarete æe-broj na osnovu prikazane naslovne strane.IÃÑENJE INDEKSIRANE BAZE PODATAKA: Samo pri prvom koriãñenju

podataka neophodno je da aktivirate indeksni fajl u Acrobat Readeruãto ñete iz menija izabrati Tools/Search/Indexes, zatim kliknuti na Add

da izabrati fajl index.pdx iz direktorijuma index na disku. Pretraga tek-a po kljuånim reåima pokreñe se iz menija Tools/Search/Query.

A SLOVA: Da bi se pri pretraæivanju tekstova mogli koristiti i dijakriticiñ,æ,ð), neophodno je koristiti kodni raspored Mac Custom Win

0227, å=0229, ñ=0241, ð=0240, æ=0230, Ã=0195, Å=0197,209, Ð=0208, Æ=0198). „Vreme“ koristi jedan znak za lj (0253) i nj1). Slova moæete ukucati pomoñu Alt-tastera i numeriåkog dela tasta-li koriãñenjem programa Mapper priloæenog na disku. Korisnici MacOS fajl Srpska tastatura da ruåno prebace u fajl System u System folderu

da u ControlPanel/Keyboard izaberu raspored Srpska tastatura).aj direktorijuma ARCHIVA nije dozvoljeno kopirati bez pismenog odobrenja NP VREME.ght © 1997 VREME, Saãa Markoviñ & Ivan Hraãovec. Sva prava su zadræana.at Reader™ je zaãtiñena trgovaåka marka firme Adobe Systems Inc.

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.


VREME No 385Kosovo: Krvavi vikend

Dejan Anastasijeviñ, reporter "Vremena", na popriãtu masakra u Drenici:"Niãta nisam video, ali sam sve åuo", kaæe sedamnaestogodiãçi Nait: "Åuosam udarce i krike. Onda sam åuo pucaç i krici su prestali".

Dæevdet Ahmeti koji je, igrom sluåaja, bio u Priãtini preko vikenda, pa jesreñno izbegao sudbinu ostalih, kaæe da su policajci iz kuñe odneli oko 5000maraka u zlatu, neãto deviza, deset kila mesa i dvesta komada jaja.

Jedan izvor iz policije kaæe: "Pucali su na nas iz svih okolnih kuña. Naãimomci su prosto podivýali. Da nije stiglo nareðeçe iz Beograda da stanemo,niko u selu ne bi preæiveo"

strana 5

Ðinðiñ:Nema ãtofa za cepaçe"Biñe novih izbora, ali ne zato ãto se DS pono-vo cepa", kaæe u razgovoru za "Vreme" ZoranÐinðiñ i pobija optuæbe da je privatizovaostranku, da u DS viãe ne vaæi slogan"poãteno", tvrdi da nije taåno da ne zna ãta jepolitika stranke, i odbacuje ocene da je bojkotizbora bio pogreãan potez

strana 13

Koncesije:PravoslavnametalurgijaKo je Evangelos Mitilineos? Grk koji je kupio pola Srbije?Mitilineos, suvlasnik istoimene kompanije, pregovore sa

naãim preduzeñima-udavaåama (Trepåa, Bor, Slavijabanka) vodi liåno. U viãe navrata je govorio u ime gråketelekomunikacione kompanije OTE, vlasnice 20 odstonaãeg Telekoma. Gospoða Borka Vuåiñ glavna je pro-vodadæika u pregovorima oko kupovine Slavija banke

strana 19

PolitikaKosovo: Krvavi vikend 5

Srbija: Brza homogenizacija 10

Intervju: Zoran Ðinðiñ 13

Korupcija: Ñar pojeo vajdu 16

Pojave: Popularnost Ãeãeýa 17

Koncesije: Pravoslavna metalurgija19RS: Dodikova kasica 23

Iseýavaça: Obeñana zemýa 25

SvetNemaåka: Pokrajinski knez 30

Makedonija:Reanimacija Tupurkovskog 32

Ãpanija: Koga predstavýa ETA 33Fenomeni: El Ninjo 36

KulturaPremijere: "Strãýen" 40

Kçige: "Otkucaji" 42

Åitaça: Lj. Ðurðiñ o Basari 44

Balet: Tragom igre 46

Film: Do gole koæe 50

ÆivotSIDA: Lov na veãtice 52

Sekte: Stative i ýuýaãke 54

Ãpijunaæa: Mosad 56

TV Dnevnik: Lutajuñi voz 58

Publicistika:Banalnost je izdajniåka 61Dokumenti: Dosje Stazi 62

8 Duh Vremena

28 Ljudi i vreme

39 Meridijani

49 Nuspojave

51 Scena

55 Zona sumraka

65 Poãta

66 Vreme uæivaça

Na naslovnoj strani:

Demonstracije u PriãtiniFotografija: Fonet/AP, Srðan Iliñ

Kritika: Aleksandar Jerkov piãe o besmislicama i niskostima iz nove kçige Æivojina Pavloviña i tvrdi: "Nemora åovek biti sklon Pavloviñevoj prozi, ali ona nije zasluæila da je sam pisacna ovakav naåin poniæava"

I joã u "Vremenu"...Rejting: Da li je porasla popularnostÃeãeýu Ãpijuni: Ni Mosad nije ãto jenekad bio

Dokumenti:"Vreme" i daýe objavýuje izvode izkçige Timotija Gartona Eãa

strana 62

Fenomeni: Ãta

nam radi El NiçoOdakle je doãao, kako nastaje iãta çemu radi La Niça. Konam donosi sneg u avgustu, ajagode u decembru? Najemi-nentniji nauånici otvorenopriznaju: ne moæemo sasvimda objasnimo ãta izazivapromene El Niçove ñudi

strana 36

strana 42

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.


VREME s 7. MART 1998.4

VREME

Detalji o pretplati na strani 65

7. MART 1998.

BROJ 385

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

KOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav Miloãeviñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKDragoljub Æarkoviñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, VesnaKostiñ (ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura),

Goranka Matiñ (urednik fotografije), MilanMiloãeviñ, Zoran B. Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ,

Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, SeãkaStanojloviñ (svet), Nenad Stefanoviñ (politika), Hari

Ãtajner, Filip Ãvarm, Dragan Todoroviñ, TanjaTopiñ, Miloã Vasiñ, Svetlana Vasoviñ - Mekina,

Duãan Veliåkoviñ, Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;Daktilograf: Zorica Nikoliñ;Lektor: StanislavaMijiñ; Korektori: Boãko Blaæiñ, Ivana Milanoviñ,

Stanica Miloãeviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor)

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,

3241-633, Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]

WWW: http://www.vreme.com"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904

Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.

taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

PretnjaTaman je bilo poåelo da se ãuãka o nekakvoj tajnoj diplo-matiji izmeðu Beograda i Priãtine, o moguñim pregovorima,

dijalogu itd., kad doðe kosovski crni vikend. Umesto tajnediplomatije, ukoliko je ove uopãte bilo, provalilo je nasiýe

åiji su æestina i brutalnost potrle i ono malo nade da kraj moæebiti boýi od poåetka.

Dok ovaj broj "Vremena" odlazi u ãtampu, sa druge strane Atlantika stiæe dosada najozbiýnija pretça o moguñoj vojnoj intervenciji. To je samo dokaz viãeda je aktuelnom eskalacijom kosovska kriza uãla u novu fazu. Ma koliko sesavezni ministar policije Zoran Sokoloviñ pretvarao da tamo nema niåega i da je"situacija na Kosovu stabilna". I bez obzira na to ãto je sa dediçske distanceSlobodan Miloãeviñ – u telegramu svom nasledniku u Srbiji – samouvereno

poruåivao da ñe kosovski problem zadræati pod srpskim skutom. Stvari su defini-tivno otiãle predaleko. Dileme koje u ovom trenutku Miloãeviñ liåno ima moædasu najbliæe onima iz narodne skaske o tamnom vilajetu... S. S.

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.


s VREME 57. MART 1998.

U

utorak 3. marta preko 50.000ýudi okupilo se ispred improvi-zovane bine na golom brduiznad sela Likoãani u Drenici,åetrdesetak kilometara sever-

oistoåno od Priãtine. Devet leãeva uvijenih ucrveno-crne albanske zastave bilo je pore-ðano ispred bine, pre nego ãto ñe bitipoloæeni u rake iskopane pedesetak metaradaýe. Pogreb, prvobitno zakazan za jedanpopodne, obavýen je tek predveåe – togdana policija je blokirala sve glavne puteveprema Drenici, ne dozvoýavajuñi ýudimakoji su se slivali sa svih strana da stignu nasahranu. Kolona automobila i autobusa nakontrolnom punktu Komorani kod Glogov-

ca otegla se kilometrima. Desetorici ålanovaporodice Ahmeti iz Likoãana i jednom çi-hovom komãiji takoðe je bio uskrañen prist-

up, mada su imali dobar razlog da stignu napogreb: bili su mrtvi veñ treñi dan, preuzetitog jutra iz priãtinske mrtvaånice, i trebalo jeda budu sahraçeni pored pomenute dese-torice. Tako je kamion sa leãevima stigao uLikoãane tek kasno popodne, posle viãesat-nog truckaça kroz dreniåke gudure zaobi-laznim seoskim putevima koje policija nijeuspela da zatvori. Kada su mrtvi konaånoistovareni, ispostavilo se da ima preko-brojnih, pa su grobari morali da iskopaju joãtri rake. Dvadeset åetvoro ýudi, mahomseýana Likoãana i susednog sela Ñireza, bi-lo je sahraçeno toga dana. Uz åetvoricupolicajaca i jednog Albanca, koji su poko-pani dan ranije, ukupan bilans krvavog vik-

enda u Drenici popeo se na dvadeset i devet.Zbog namerno friziranih izveãtajasrpske i albanske ãtampe i konfuznih iska-

za oåevidaca, koji su tri dana posle pokoýa joã uvek bili u staçu blagog ãoka, teãko jesklopiti koherentnu sliku o tome ãta setaåno dogodilo izmeðu petka uveåe, kada je poåelo puãkaraçe, i nedeýe popodne,kada se policija konaåno povukla izDrenice. Izvesno je, meðutim, da ovolikokrvi Kosovo nije videlo od 28. marta 1989.kada je u viãednevnim neredima povodomukidaça autonomije poginulo viãe odsedamdeset ýudi. Pokuãaj Albanaca daizlaskom na priãtinske ulice izrazeogoråeçe policija je osujetila brutalnomintervencijom tokom koje je teãko povre-ðeno viãe od trideset demonstranata, dok je jedan ubijen, navodno, hicem u usta. Situ-

acija u pokrajini napeta je do pucaça i nikone zna ãta ñe biti daýe. Albanski politiåkilideri, ukýuåujuñi predsednika Demokrat-

v

"Vreme" na licu mesta

Krvavi vikend u DreniciNajgore je, ipak, proãla porodica Ahmeti iz Likoãana, najbogatija

familija u selu, åiji su gotovo svi ålanovi pobijeni

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.


6 VREME s 7. MART 1998.

skog saveza Kosova Ibrahima Rugovu iãefa Parlamentarne partije Adema Demañi- ja, danima veñaju pokuãavajuñi da oforme jedinstven stav o najnovijem masakru – dosrede uveåe, kada "Vreme" ide u ãtampu,nije bilo moguñe naslutiti kako nameravajuda reaguju na drastiåno izmeçene okol-nosti. Za to vreme, srpski mediji i ogromnaveñina srpskih politiåara iz vlasti i opozi-cije nadmeñu se u neukusnim pohvalama"odluånoj akciji MUP-a protiv terorista".Predsednik SRJ Slobodan Miloãevic je, uza çega neuobiåajenom gestu liåno izraziosauåeãñe porodicama nastradalih policaja-

ca, istovremeno odavãi priznaçe MUP-una "hrabrosti, patriotizmu i poærtvovaçu".Za pukovnika Miroslava Mijanoviña, ko-mandanta Posebnih jedinica policije (PJP),poginuli policajci su "kosovski vitezovikoji su pali kao ærtve ãiptarskih bandi"; zaAlbance, ýudi sahraçeni u Likoãanima su"muåenici i heroji, nevine ærtve srpskih ok-upatora". Ni jedna ni druga strana, kako iz-gleda, ne raåuna "one druge" u ýudskabiña.

POLICIJSKA VERZIJA: Prema sa-opãteçu MUP-a Srbije, sve je poåelo u su-botu oko 12 i 30, kada je u blizini Likoãanaiz zasede napadnut policijski auto koji se,navodno, nalazio u rutinskoj patroli. Vozi-lo je sletelo s puta u jarak, a policajci suradijom pozvali pomoñ. Upuñena je "ladaniva" sa åetiri policajca, koja je, meðutim,takoðe upala u zasedu nekoliko kilometaradaýe. Tom prilikom, navodi se, poginuli supolicajci Milan Jovanoviñ i Radojica Iva-noviñ, obojica Panåevci na "privremenomradu" u Glogovcu, dok su Slaviãa Matejiñ iPavle Damjanoviñ teãko raçeni rafalima izautomatskog oruæja. Oko 14 åasova stiglo je novo pojaåaçe i upustilo se u borbu sa

napadaåima "u skladu sa svojim ovlaãñe-çima". Bitka izmeðu snaga reda i pripad-nika Oslobodilaåke vojske Kosova (UÅK),

koja je preuzela odgovornost za napad, serazvila po okolnim selima, trajala je celunoñ i zavrãila se tek u nedeýu popodne. Uborbama su poginula joã dva policajca, advojica su raçena, dok se broj ærtava naprotivniåkoj strani popeo na ãesnaest.MUP se nije potrudio da objavi imena pog-inulih "terorista" kao ni devetorice koji su,navodno, uhapãeni, prepuãtajuñi taj deoposla albanskoj strani.

Postoji mnogo åiçenica koje ukazujuda ono ãto je MUP saopãtio samo delimiå-no odgovara istini. Najpre, u Drenici, sre-diãçoj kosovskoj regiji oiviåenoj opãtina-ma Glogovac, Mitrovica i Klina, nije bilorutinskih patrola od novembra proãle god-ine, kada su pripadnici UÅK praktiånopreuzeli kontrolu nad tom teritorijom. Umeðuvremenu je bilo nekoliko maçih okr-ãaja koji su se svi odreda zavrãili povlaåe-çem policije. Od tada, policija je u naåeluizbegavala da zalazi u Drenicu bez pratçebar nekoliko oklopnih vozila i helikoptera.Stoga je teãko poverovati da je patrola koja je upala u zasedu bila u rutinskoj misiji.Daýe, veñina ubijenih Albanaca (åiji sebroj takoðe ne poklapa sa policijskim saop-ãteçem) sasvim izvesno nisu bili nikakviteroristi, ãto ñe daýe u tekstu biti obrazlo-æeno. Prema iskazima svedoka iz Drenice,prvi sukobi izmeðu UÅK-a i MUP-a izbilisu joã u petak predveåe, jedan dan ranijenego ãto policija tvrdi, i to ne na putu zaLikoãane, nego u Srbici, najveñem naseý-enom mestu u Drenici. Tada su nepoznatalica iz automobila marke "Nisan" pucala nazgradu ãkole u kojoj se nalaze srpske izbe-glice, a policija se dala u poteru za çima."Nisan" je beæao prema Likoãanima, ali seiza jedne krivine zaustavio, a ýudi koji suiz çega izaãli zasuli su policajce vatrom iz

automatskog oruæja i skrenuli çihov autou jarak. Izgleda da su prva dva policajcabila ubijena joã tada, a pojaåaçe koje je sti-

glo nije moglo daýe zbog mraka. Tokomnoñi i sledeñeg jutra, obe strane dovukle susveæe snage i pripremile se za predstojeñubitku. Na policiju je u viãe navrata otvara-na vatra, ali su borbe buknule punom æesti-nom tek kada se pojavilo tridesetak policij-skih oklopnih transportera u pratçi bar je-dnih bornih kola i dva borbena helikopteratipa "gama". Poãto su neko vreme pokuãa-vali da se nose sa nadmoñnijim protivni-kom, pripadnici UÅK-a su se povukli, pre-pustivãi Likoãane i Ñirez na milost i ne-milost policajcima, koji su se spustili u selai krenuli u pretres po kuñama. Izgleda da je

tokom pretresa neko ponovo pucao naçih, i tada je poåeo pokoý.

MOZAK U TRAVI: Oni koji su u po-nedeýak uspeli da se probiju do Likoãana i

Odnos snagaPrema podacima koje je objavila

"Koha ditore", MUP Srbije na Kosovuima oko 13.000 ýudi, s tim da se u rokuod 72 sata moæe iz ostalog dijela Srbije

dopremiti joã 25.000 policajaca. Moæese osnovano pretpostaviti da su oveprocjene donekle pretjerane. Policija,inaåe, raspolaæe helikopterima, oklop-nim transporterima, a tvrdi se i da sade- jstvuje sa razliåitim paramilitarnim gru-pama, po ugledu na one iz ratova ubivãoj Jugoslaviji. Po istim izvorima,Vojska Jugoslavije na Kosovu raspo-laæe sa oko 6500 ýudi åija je osnovnadjelatnost zaãtita granica. No, ona usvakom trenutku moæe raåunati nanekih desetak hiýada vojnika stacioni-ranih u Niãu, Leskovcu i Uæicu, kao i

na oko 4000 rezervista – teritorijalacasa samog Kosova.

K O H A D I T O R E

DRENIÅKI DOKUMENTI:Tela poginulih Albanaca

R E U T E R S

TUGA: Sahrana dvojicepolicajaca u Panåevu

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Ñireza zatekli su straviåan prizor: u izreãet-anim kuñama leæali su mrtvi, okruæeniizbezumýenim preæivelim ålanovima po-rodice. Åetiri brata iz porodice Djeýi –Beñir, Nazmi, Bedri i Bekim – ubijeni su u

svojoj kuñi u Ñirezu. Sedamdesetdeveto-godiãçi Muhamet Dæeýa iz Likoãana, çe-gov brat Naser i roðak Kadri su, sudeñi pofotografijama, ubijeni iz neposredne bliz-ine, jer se oko rana jasno vide tragovi baru-ta. Dæemãir Nabihu i çegova trudna æenaRukija takoðe su, kako izgleda, ubijeni izneposredne blizine – Rukiji je glava buk-valno razneta mecima. Svi su stradali usvojim domovima, ili ispred çih. Pojedinekuñe su izreãetane projektilima razliåitihkalibara, ali su se izveãtaji o spaýenim iporuãenim kuñama, sreñom, pokazali neos-novani.

Najgore je, ipak, proãla porodica Ah-meti iz Likoãana, najbogatija familija uselu, åiji su gotovo svi ålanovi pobijeni.Mirsije Ahmeti (24), koja je ostala bez ocai tri brata, kaæe za "Vreme" da je policijaoklopnim transporterima probila kapijuimaça oko åetiri popodne u subotu. "Mojotac je vikao da su vrata otvorena, ali onisu razbili prozore i uperili puãke u nas. Na-redili su nam da legnemo na pod sa rukamana glavi. Muãkarce su odveli napoýe, a nasæene i decu su zatvorili u jednu malu sobu.Tamo smo bili sve vreme dok nisu otiãli."Kada su Mirsije i ostali izaãli iz kuñe, oddeset muãkih ålanova porodice nije bilo nitraga ni glasa. Taånije, bilo je tragova: kr-vavo kameçe u æbunu ispred kapije ima-ça, åaure i skorela krv na zemýi, iskidanikomadi odeñe, delovi kostiju i jedan ceoýudski mozak razmazan po travi. To mestokomãije su ogradile kanapom, ne dirajuñiniãta, i ovaj reporter ga je video sopstven-im oåima (osim mozga, koji je tokom noñinestao – verovatno su ga pojele maåke ilipsi – ali postoje fotografije, snimýene danranije).

Desetorica Ahmetija, starosti u ra-sponu od 16 do 60 godina, isporuåeni suporodici u utorak, na naåin opisan napoåetku ovog teksta. Jedan od ýudi kojisu videli leãeve u priãtinskoj mrtvaånicirekao je da su izgledali "priliåno saæva-kani". "Bili su æivi kad su ih odveli", kaæeMirsija, plaåuñi. Njen roðak Dæevdet Ah-meti (30), koji je igrom sluåaja bio u Priã-tini preko vikenda, pa je sreñno izbegaosudbinu ostalih, kaæe da su policajci izkuñe odneli oko 5000 maraka u zlatu, neã-to deviza, deset kila mesa i dvesta komada jaja. Odneli su i satelitski risiver izdnevne sobe, a neko se setio da obije po-

rodiåni auto i iãåupa radio. "Ne razumemte ýude", kaæe Dæevdet, åudno mirnimglasom.

1) Likoãani (28. februar): Pripadnici "Oslobodilaåke vojske Kosova" otvorilipaljbu na patrolu policije. U drugoj zasedi u "ladi-nivi" poginuli policajciMilan Jovanoviñ (26) i Radojica Ivanoviñ (28) a teãko ranjeni Slaviãa Matejiñi Pavle Damjanoviñ koji su iz Glogovca krenuli u pomoñ. Prema podacimaKosovskog informativnog centra (KIC) u ovom selu ubijena je desetoålanaporodica Ahmeti i njihova dva gosta iz sela Gradice. Takoðe, ubijeni su joãIsljam Ðeli i njegov sin Naser, te Redæep Redæepi. Prema istom izvoru, uobliænjem selu Ñires ubijena su åetiri brata Seidiju, Dæeãmir Nebiu i njegovaæena Rukije.

2) Gladno Selo: Nastavljen sukob u kome su, prema nezvaniånim podacimaMUP-a Srbije, poginula tri albanska terorista i tri ranjena.

3) Vrbovac: MUP Srbije zaustavio terensko vozilo sa natpisom "humanitarnapomoñ" u kome su petorica Albanaca prevozili oruæje i sanitetski materijal.

4) Gradica: Grupa policajaca celu noñ u okruæenju. Poginuli su MiroslavVukoviñ (26) i Goran Radojåiñ (29). Prilikom izvlaåenja otvorena je vatra nahelikopter MUP Srbije u kome je ranjen jedan policajac.

5) Poljance: Posle oruæanog sukoba koji je trajao viãe od 16 sati albanskiteroristi povukli su se dalje od ovog sela. Prema podacima KIC ovde jeubijen ãesnaestogodiãnji Bekim Beñir Deliu.

Nakon ãto su zavrãili sa porodicomAhmeti, policajci su preãli u jednu odsusednih kuña, koja im je izgledala praz-na. Prevarili su se: na tavanu se skrivaosedamnaestogodiãçi Nait N. (ime jepromeçeno iz razumýivih razloga).

"Niãta nisam video, ali sam sve åuo",kaæe Naim. "Åuo sam udarce i krike,ispred imaça Ahmetijevih. Onda sam

åuo pucçavu, i krici su prestali." Nait jena tavanu proveo 27 sati, ne usuðujuñi seda se pomeri. Kuña u kojoj se skrivaoposluæila je policajcima kao privremenamenza, u kojoj se spremala hrana done-sena iz doma Ahmetijevih. "Jeli su, pili i

pevali celu noñ. Jedan se popeo na tavan,ali je samo provirio. Skoro sam umro odstraha, ali nije me video", kaæe Nait. Svi

v

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



U

u Likoãanima tvrde da niko iz porodiceAhmeti nije bio terorista. "Bili su jedinabogata familija u selu. Sve su gledalikroz marku i nisu se ni sa kim svaðali",kaæe jedan od çih. Zaãto su onda pobije-

ni? Seýani priåaju da su policajci videlinekoga kako utråava u çihovo dvoriãte.Izgleda da je to bilo dovoýno. Jedan iz-vor iz policije kaæe: "Pucali su na nas izsvih okolnih kuña. Naãi momci su prostopodivýali. Da nije stiglo nareðeçe izBeograda da stanemo, niko u selu ne bipreæiveo."

POZDRAVITE GELBARDA: Al-banci iz Likoãana i Ñeraza, meðutim,ubeðeni su da bi ærtava bilo mnogo viãeda nije bilo UÅK-a åija je reputacija,kako izgleda, ostala neoãteñena poslenajnovijih dogaðaja. "Da nas niko nije

branio, sve bi nas pobili", kaæe jedanmeãtanin . Na "naivno" novinarsko pita-çe gde je UÅK i moæe li se sa çima raz-govarati, isti meãtanin, okruæen masomzemýaka, odgovara: "Ãta misliã, ko su tiýudi iz UÅK i odakle su doãli? Pogledajoko sebe: sve je to UÅK." Pokuãaj srp-skog reæima da ærtve iz Likoãana i Ñere-za prikaæe kao teroriste koji ne zasluæujuniãta boýe verovatno neñe uspeti. "Borbaprotiv terorizma 'na naåin koji se to ucivilizovanom svetu radi' ne znaåi da zaosumçiåene ne vaæe zakoni i da svakogsumçivog treba ubiti po viðeçu. I miimamo terorizam, ali mi ih hvatamo i su-dimo im", kaæe jedan zapadni diplomata."Ovo neñe proñi bez posledica po Milo-ãeviña." Ni Zapad, isto tako, ne bi smeoda se oseña potpuno neduæno u ovoj kr-vavoj priåi, jer je do pokoýa u Drenicidoãlo svega nekoliko dana nakon ãto jeameriåki posrednik Robert Gelbard oãtroosudio UÅK kao "teroristiåku organiza-ciju".

U Priãtini se uglavnom smatra da jetime Miloãeviñu dato zeleno svetlo zapokoý, a mnogi Albanci ovih dana poru-åuju ameriåkim diplomatama i novinari-ma da "pozdrave Gelbarda". Amerikancisu dovedeni u situaciju da objaãçavajukako nisu tako mislili. Postoje jake indi-cije da su dogaðaji u Drenici deo jedneciniåne strategije. Predstojeñe posete vi-sokih stranih diplomata Beogradu, kao ioptimistiåke izjave predsednika SrbijeMilana Milutinoviña o sprovoðeçu do-govora o obrazovaçu nagoveãtavaju da je krvavi vikend moæda bio uvod u svo- jevrstan kosovski "lex specialis". Ãtetaãto meãtanima Likoãana i Ñereza nikonije na vreme objasnio tu igru. Moæda bi

u tom sluåaju izabrali da proãli vikendprovedu negde drugde. s

DEJAN ANASTASIJEVIÑ

i drugo, a ne da ponavýa ono ãto veñ znamo.

Osim toga, "podgurkivaçe i namigivaçe" joã je u vreme kneza Miloãa bilo osnovnatehnika vladaça. Oslaçaçe na ovu politi-åku tradiciju Miloãeviñu je donelo mnogouspeha u odræavaçu na vlasti, ali i nespora-zuma i nevoýa s predstavnicima drugaåijihãkola komuniciraça.

Ãto se tiåe albanske strane, jedan deoGelbardove poruke mogao je podstañi çi-hove nacionalne desperadose da nastavekako su krenuli. Ne onaj o neprihvatýivostisile, nego opet ta mala nagrada, odnosnosmaççe kazne Miloãeviñu. Ispalo je da sepovezalo neãto ãto se moralo dræati strogo

odvojeno. Miloãeviñ je nagraðen za dræaçeprema Bosni, ne prema Kosovu, a to su dvesasvim razliåite situacije na koje samMiloãeviñ gleda drugaåije. On, naime, nijeprihvatio neko opãte, meðunarodno prih-vatýivo naåelo ponaãaça, nego samopriznaje da je u Bosni izgubio rat, ali na Ko-sovu joã nije ni poåeo. Meðutim, i alban-skim ekstremistima moglo se uåiniti da seAmerika, u koju su polagali onolike nade,sad okreñe Miloãeviñu, te da viãe nema ãtada se åeka.

Sklon sam, ipak, da poverujem u teorijuprema kojoj se Miloãeviñ upravo sprema nasuãtinske ustupke i ozbiýne poteze na Koso-vu, a one ærtve su mu baã zbog toga bileneophodne. Veñ je primeçivao tu morbidnuãemu. Moæda je jedino malo zateåen neo-biåno oduãevýenom, gotovo jednoduãnompodrãkom opozicije. Svima se veoma dopa-la odluånost obraåuna s teroristima, ãtoznaåi da bi eventualno pokretaçe neke poli-tiåke inicijative moglo naiñi na prepreke iodbojnost.

Uopãte, odnos izmeðu srbijanskih opo-zicionih stranaka i lidera kosovskih Albana-ca priliåno je zanimýiv i nedovoýno analiz-

iran. Reæim se i prema jednima i prema dru-gima katkad ponaãao s jednakom netrpeýi-voãñu, ali oni zbog toga nikad nisu pali u

Duh vremena

Ærtve za ustupkeNeko od politiåkih faktora u Srbiji ko joã nije izgubio svakooseñaçe odgovornosti morao bi krenuti od jednostavnih,svakome poznatih åiçenica da nikakav pokuãaj izmene

etniåke strukture Kosova u srpsku korist nije uspeo i da seta struktura polako meça na srpsku ãtetu

bogatu istoriju neuspeha, nes-

porazuma i nesnalaæeça zapad-ne diplomatije na Balkanu, pro-ãle nedeýe upisan je joã jedankarakteristiåan sluåaj. Specijal-

ni ameriåki izaslanik Robert Gelbard pose-tio je Priãtinu i Beograd i ono ãto je rekaoMiloãeviñu, Rugovi i ostalima zvuåalo jepriliåno jasno i logiåno, a usledilo je dotadnajveñe krvoproliñe. Åovek je osudio teror-izam i traæio da to urade i sami politiåki pr-vaci kosovskih Albanaca, u åemu je imaopoloviånog uspeha. Odbacio je i policijskonasiýe nad albanskim stanovniãtvom, i poz-vao Srbe da se ne protive izborima koje na-

javýuju Albanci. Takoðe se izjasnio protivbilo kakve secesije, a Miloãeviñu je obeñaomalu nagradu zato ãto dosta dobro podnosiMilorada Dodika.

U åemu je pogreãio? Ni u åemu, osim uproceni prilika, odnosno ako je verovao da je obavio posao. Jedan stvarni problem jeãto iza çegove diplomatije ne stoji dovoýnouverýiva i neposredno vidýiva sila. Setimose da je çegov prethodnik Holbruk sklapaoosnove onoga ãto je posle postalo Dejtonskisporazum u pauzama izmeðu bombardo-vaça NATO avijacije po poloæajima bosan-skih Srba. Ni Miloãeviñ nije bio toliko gluvda ne åuje te argumente. Gelbard je vaýdapoverovao da je sad doãlo vreme da seisproba kako on reaguje na pohvalu, i ishod je bio negativan. Ne reaguje.

Naravno, nije iskýuåeno da je Gelbardnapravio i neku nesvesnu greãku. Moædaima neki tik, moæda je dok je govorio o pro-tivýeçu nasiýu nekako neobiåno æmirkao,ãto je Miloãeviñ protumaåio kao namigi-vaçe. Ovde svi neprekidno love takve tajneznakove. Otkrivaçe skrivenih znaåeça inalaæeçe dokaza da svako, a pogotovu ka-kav svetski diplomata, uvek misli suprotno

od onog ãto kaæe ovde je omiýena zabava.Smatra se da kad veñ neko vaæan potegneput dovde, mora da ima da kaæe neãto novo

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



iskuãeçe da se pribliæe i potraæe zajedniåkiinteres. Naprotiv, srbijanska opozicija (nesamo radikali) po pravilu je bila oãtrija i tvr-ða prema bilo kakvim zahtevima Albanacakoje, uzgred, nepogreãivo zovu Ãiptarima.Miloãevic je mogao mirnoda bije, hapsi i progaça i jedne i druge ne plaãeñi seda ñe oni prestati da se uzajamno optuæuju i odbijaju.

Opozicija je uvek zam-erala Albancima ãto bojko-tom izbora pomaæu Miloãe-viñu da opstane, a opozicio-

ni prvaci obiåno se nisu usu-ðivali åak ni da ih pozovuna te izbore, sve u strahu dañe se sami izloæiti optuæbi zanacionalnu izdaju. A Albanci su ponavýalida za çih nema razlike izmeðu reæima iopozicije u Srbiji, pri tom misleñi da je, sçihovog stanoviãta, za obezbeðivaçe me-ðunarodne podrãke zapravo baã dobro daozloglaãeni Miloãeviñ ostane.

U jednom trenutku, tokom zimskih pro-testa, napravýen je s obe strane po jedanznaåajan gest, kad je Adem Demañi veomalepim reåima pozdravio demonstrante, a

Vuk Draãkoviñ pozvao na minut ñutaça zaAlbanca kojeg je policija u zatvoru na smrtpretukla. Ali, to je bilo sve. To je za obe

strane bio najveñi skok uvis, ali tamo gorenije bilo niåeg åvrstog, nikakvog oslonca, isvi su se opet sunovratili u isti stari brlog.Sada su sukobýena dva naroda, narod teror-ista i narod jednako brutalnih policajaca.

Vrlo brzo, u narednih nekoliko dana ilinedeýa, videñe je li moæda veñ kasno za bilokakvu pozitivnu akciju na Kosovu. Pitaçe je ko je uopãte sad na potezu. Sve i da Mi-loãeviñ popusti pod spoýnim pritiskom, kojiñe se sigurno veoma pojaåati, pa pusti, reci-mo, albansku decu u ãkole, pitaçe je moæeli se zaustaviti sasvim verovatni talas osvet-niåkih akcija OVK-a. Ãta ako ti napadi nebudu viãe naroåito selektivni? Ako meta ne

budu preteæno policajci nego civili, redom?Albanci ne moraju da rizikuju pravi rat.Dovoýno je da se teror OVK-a malo pojaåa

i ostatak Srba poåeñe polako da se iseýava.Policija to nije u staçu da spreåi. Premoñ uoruæju vremenom bi postajala sve maçevaæna, u odnosu na psiholoãke uslove jed-nog poluratnog sukoba, a tu su Albanci u

prednosti. Naime, policijumahom treba dovesti od-nekle drugde, a Albancisu na Kosovu kod kuñe,bez obzira na to ãto Srbimogu misliti da ta kuñapripada çima.

Neko od politiåkih fa-ktora u Srbiji ko joã nije

izgubio svako oseñaçeodgovornosti morao bikrenuti od jednostavnih,svakome poznatih åiçen-

ica da nikakav pokuãaj izmene etniåkestrukture Kosova u srpsku korist nije uspeoi da se ta struktura polako meça na srpskuãtetu. Ideju novog etniåkog åiãñeça vaýaodmah odbaciti iz svih moguñih razloga.Preostaje, dakle, da se misli jedino u pravcupravýeça krupnih ustupaka Albancima, sidejom pravýeça sasvim graðanske dræavei s nadom da ñe oni, jednog dana, postati lojalni graðani te dræave, ili da se Kosovo pre-

pusti Albancima, celo ili gotovo celo. Ne vi-dim niãta treñe. s

STOJAN CEROVIÑ

Ideju novog etniåkog åiãñeça vaýa odmah odbacitiiz svih moguñih razloga. Preostaje, dakle, da semisli jedino u pravcu pravýeça krupnih ustupaka

Albancima, s idejom pravýeça sasvim graðanskedræave i s nadom da ñe oni, jednog dana, postati

lojalni graðani te dræave, ili da se Kosovo prepusti Albancima, celo ili gotovo celo. Ne vidim niãta treñe

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Kosovo i srpska politiåka scena

Brza

prosvete Todoroviñem saopãteno je uutorak uveåe da pregovori grupe "3+3" opovratku albanskih ðaka u ãkole napredu-

ju i izraæena je nada da ñe biti uspeãnookonåani uprkos teroristiåkim akcijama na

Kosovu.REÃENJE: Pre nego ãto ñe dati nekeustupke, Slobodan Miloãeviñ, predsednikSRJ, pokuãava da pokaæe kako kontroliãesituaciju na celoj teritoriji i da ima snageda prekine kosovsku "intifadu", ãto nailazina podrãku parlamentarnih stranaka. Gor-ica Gajeviñ, generalni sekretar partije åiji

je predsednik Slobodan Miloãeviñ, izjavi-la je da ñe "Srbija preduzeti sve mere zaiskoreçivaçe terorizma, koje su na raspo-lagaçu dræavi, jer to radi åitav svet".

"Åitav svet" opet traæi od Miloãeviñada "reãi kosovski problem", ãto åovekakoji je malo hodao po Kosovu, a vaã re-porter je otud izveãtavao deset godina,navodi na pomisao da ti posrednici, kao ineke NGO strukture ovde, vidýivo flertu-

juñi s "malim nacionalizmom" a "veomazabrinuti", zapravo ne znaju taåno o åemugovore. Ãta je uopãte "reãeçe kosovskogproblema"? Za ono åemu se neki kosovskialbanski politiåari, kako izgleda, na osno-vu osluãkivaça glasova iz evropskih kan-celarija, kao minimumu za neko prelaznoreãeçe nadaju (Kosovo – treña jugoslov-enska republika, ili autonomija po Ustavu

iz 1974) srpsko politiåko mçeçe seuopãte ne priprema. Po Ustavu iz 1974,åija se suspenzija pripisuje SlobodanuMiloãeviñu, a koja je postepeno priprema-na i pre 1981, Kosovo je faktiåki imalodræavni status i pravo veta u tadaãçoj fed-eraciji, a tadaãçi pokrajinski politiåarimogli su da kontroliãu i neke institucije zazaãtitu poretka (tajnu policiju, snage javnebezbednosti, teritorijalnu odbranu) i daimaju udela u komandovaçu vojskom.

Odluåna meðunarodna reakcija

Hitni bezuslovni dijalog"Sjediçene Dræave su spremne da vojno interveniãu u Jugo-

slaviji ukoliko na Kosovu ponovo doðe do primene sile", izjavio je u sredu u Vaãingtonu Robert Gelbard, specijalni izaslanikpredsednika SAD za Kosovo. Rekao je i da ñe u ponedeýakdræavni sekretar Medlin Olbrajt u Londonu razgovarati sa minis-trima inostanih poslova V. Britanije, Rusije, Nemaåke, Francuskei Italije o ponovnom uvoðeçu sankcija Jugoslaviji ukoliko sepolicijsko nasiýe na Kosovu nastavi. Spisak uåesnika sastankaidentiåan je sastavu Kontakt-grupe.

U sredu je zasedao i Ministarski savet, najviãe telo NATO-a.

Saznaje se da NATO sprema tri zasebne deklaracije koje ñe seodnositi na aktuelne dogaðaje na Kosovu, u Hrvatskoj i Iraku, i

biñe naslovýene poimence na Slobodana

Miloãeviña, Fraçu Tuðmana i SadamaHuseina, kao najveñim preprekama miru idemokratiji u svojim zemýama. Od Milo-ãeviña se traæi hitno i bezuslovno otvara-çe dijaloga o trajnom reãeçu kosovskogproblema, kao i uvoðeçe ãiroke auto-nomije za Kosovo. Saznaje se da u ovomtrenutku neñe biti razmatrano koncen-trisaçe dela meðunarodnih snaga stacion-iranih u BiH i Istoånoj Slavoniji na jugoslovenskim granicama.

U Beograd ñe u sredu uveåe stiñiRobin Kuk, ãef diplomatije Velike Brit-anije, koja trenutno predsedava Evrop-

skom unijom. Forin ofis je saopãtio da ñe joã iste veåeri upozoriti Miloãeviña da

homogenizacijaSrpski politiåari baãtine iskustvo razliåitih generacija uglavnompo formuli "zlato i uniforma", ãto znaåi red nasiýa, red korupcijei ustupaka, red ignorisaça

vati iskýuåivo u Srbiji i da ñe terorizamusmeren ka internacionalizaciji tih proble-ma najviãe zla doneti onima koji su se togsedstva latili.

Zoran Liliñ, potpredsednik saveznevlade sa specijalnim ovlaãñeçima izjavio

je u ponedeýak u saveznoj skupãtini da su"u situaciji eskalacije sukoba na Kosovu"sigurno dozvoýene sve mere koje pravnadræava mora i moæe da preduzme, ali da sevojska neñe ukýuåiti, jer je çena obavezaåuvaçe spoýnih granica SRJ . Sliåno je

rekao i jugoslovenski ministar odbranePavle Bulatoviñ, ãto je verovatno odgovorna ameriåku opomenu da se na Kosovu neangaæuje vojska.

Sreñnu okolnost moæe predstavýati toãto sadaãça ofanziva dræavnog vrha nijekao ranije protkana duvaçem u ratnetrube i razjarivaçem baãibozluka i ãto je,ipak, kombinovana s kakvim-takvim pozi-tivnim ponudama. U saopãteçu sa sastan-ka koje je Milutinoviñ imao sa ministrom

e moæe biti sumçe da je taj tragiå-ni vikend u Drenici (28. februarado 1. marta) pogorãao meðunarod-N

ni poloæaj neåega ãto se i ovde i u svetuveoma uproãñeno i u konkretnom sluåajupriliåno netaåno zove "Slobodan Milo-ãeviñ" (kao ãto ñemo videti, netaåno zbogtoga ãto je srpski konsenzus oko toga kojojdræavi pripada Kosovo izgraðen znatnopre pojave pomenutog politiåara, koji je ukrajçoj instanci preterano æureñi rasteraopolitiåku grupaciju meðu Albancima koja

je bila za koegzistenciju sa Srbima). Usamoj Srbiji taj dogaðaj je moæda konsoli-dovao poloæaj dræavnog vrha i bitnosmaçio politiåke razlike meðu relevant-nim politiåkim partijama.

Obznanivãi da je policija, uz vlastiteærtve, drastiåno odgovorila na napade al-banskih terorista koji su mesecima pucalipo Drenici i ãirom Kosova, predsednikSRJ Slobodan Miloãeviñ poruåio je da seproblemi Kosova i Metohije mogu reãa-

UPOZORENJE:R. Gelbard

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Mala je verovatnoña da neko u Srbiji natakav ustupak hoñe uopãte pod bilo kojimokolnostima da pristane, poãto je, ne samoza vladavine Slobodana Miloãeviña nego i

åitavu deceniju i po pre çegove pojave navlasti, u srpskom politiåkom mçeçuuåvrãñivano uvereçe da je ta pokrajinskavlast potajno koriãñena sa izdvajaçe Kos-ova iz Jugoslavije i za fiziåko potiskivaçeSrba iz ove pokrajine (godine 1981. objav-ýen je podatak da 624 naseýa u kojima jeranije bilo Srba i Albanaca etniåkioåiãñeno od Srba). "Treña republika" bipredstavýala davaçe veñih ovlaãñeça, ãtobi znaåilo da Srbi dobrovoýno daju Al-

bancima kontrolu nad sredstvima zabuduñi uspeãan secesionistiåki rat, da impoklaçaju pravo na samoopredeýeçe iotcepýeçe. To bi podrazumevalo re-

definisaçe ustavnog okvira zajednice,sazivaçe ustavotvorne skupãtine, spora-zumni raspad dræave, za ãta ovde ne pos-toji spremnost.

BESKRAJNI NIZ: Srpska politiåkaelita, a ni javno mçeçe, mada sada pr-ijemåivo za ideje da Albancima neãto tre-ba dati, ne deluju kao da su spremni zaneke velike ustupke – postoji uvereçe dase Kosovo moæe izgubiti, ali ne postojiuvereçe da Kosovo treba dati.

Srpski politiåari baãtine iskustvo ra-zliåitih generacija koje su se muåno nosiles tim problemom, uglavnom po formuli"zlato i uniforma", ãto znaåi red nasiýa,

red korupcije i ustupaka, red ignorisaça;burne pobune i laæne predaje, privremeni iverolomni sporazumi i æivot na distanci.Kaåaåki ustanci dvadesetih, kolonizacijatridesetih, iseýavaçe Albanaca u Tursku,profaãistiåa albanska vlast u italijanskojreæiji 1941-1945, balijska pobuna 1945,proterivaçe predratnih srpskih kolonista1945, Rankoviñevo prikupýaçe oruæja1954, neredi i vojna intervencija 1968,ustav iz 1974, uvoðeçe albanskih nacio-

i pozvao sve na uzdræanost, odricaçe od primene sile i ãto skor-

iji poåetak dijaloga. "To je jedini put ka normalizaciji, a takav stav je zastupýen i u izjavi Kontakt-grupe koja je proãle nedeýe zased-ala u Moskvi", rekao je. U saopãteçu izdatom u ponedeýak, samaçe-viãe istim sadræajem, Tarasov poginule Albance naziva ter-oristima, i to je posledça do sada poznata reå ruske diplomatije.

Bugarsko ministarstvo inostranih poslova najavilo je zajed-niåku izjavu Bugarske, Rumunije, Gråke i Turske o Kosovu. Al-banski premijer Fatos Nano zatraæio je, joã u nedeýu, od Gråkeda interveniãe kod srpskih vlasti da bi se spreåilo daýe zao-ãtravaçe. Teodoros Pangalos, gråki ministar inostranih poslova,dolazi u petak u ranije zakazanu posetu Beogradu.

Robin Kuk se iz Sarajeva obratio i kosovskim Albancima, presvega, kako je rekao, mladima. "Rat je prevelika cena za vaãeciýeve", rekao je. "Evropska unija neñe podræati one koji u politi-

åkoj borbi radije koriste bombe i metke, nego glasaåke kutije."sZ. B. N.

oåekuje drastiåne reakcije, ukoliko odmah ne ispuni ono ãto se od

çega traæi. Prema informacijama koje su poåele da stiæu u sreduuveåe, moæe se dogoditi da se Kuk u Beogradu sretne i saMiloãeviñem i Rugovom. Kuk, koji u Beograd dolazi iz Sarajeva,u sredu je tamo jasno rekao ãta se od Miloãeviña oåekuje. Evrops-ka unija, objasnio je, ne traæi nezavisnost Kosova, veñ çegov au-tonoman status. To je, uostalom, bio i zakýuåak Politiåkog komitetaEU, koji je zasedao juåe. "Pred Miloãeviñem su jasni koraci", re-kao je Kuk. "Prvo, mora sprovesti Sporazum o obrazovaçu. Nigdeu Evropi ãkole i fakulteti nisu zatvoreni sedam godina. Drugo, EUne podræava terorizam, ali to ne moæe biti izgovor za neuvaæavaçevoýe veñine stanovnika Kosova, koji se terorizmu protive." Pret-postavýa se da ñe deklaracija NATO-a, zakýuåci Politiåkog ko-miteta EU i Kukov izveãtaj sa terena biti presudni za odluåivaçena sastanku Kontakt-grupe u ponedeýak u Londonu. Ipak, zvaniåni

predstavnik ruskog ministarstva spoýnih poslova Genadij Tarasov je u utorak u Moskvi rekao da se situacija na Kosovu normalizuje

v

G O R A N K A

M A T I Ñ

PONOVO ZAJEDNO: Jorgovanka Tabakoviñ (SRS) i Gorica Gajeviñ (SPS)

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



nalista u dræavnu vlast i izgonSrba, dovoðeçe u pitaçe togustava od 1975. pa nadaýe, al-banska pobuna 1981, tzv. difer-encijacija osamdesetih, u kojoj

garnitura albanskih kosovskihpolitiåara da bi saåuvala vlasthapsi dva puta viãe Albanacanego ãto ih je kasnije uhapsioMiloãeviñ, deklaracija o kos-ovskoj republici 1990. iraspuãtaçe åitave nomenklaturevlasti u toj pokrajini. Tolike ko-mplikacije i toliko mnogo uloæene energijeu toliko mnogo generacija govore kakoSrbija Kosovo dræi ne samo iz oseñaçamitske vezanosti za "carstvo nebesko" veñi zbog nekih vlastitih vitalnih ekonomskihi strateãkih interesa.

RASTUÑA DRAMA: Kosovska ho-mogenizacija u Srbiji olakãañe verovatnoformiraçe nove srpske vlade, kao ãto se uproãli ponedeýak i u Skupãtini Jugo-slavije, u Veñu republika, moglo jasnovideti, Kosovo brzo homogenizuje poli-tiåke snage u Srbiji. Za budæet, åije jenedonoãeçe moglo znaåiti raspisivaçenovih izbora, glasalo je 25 poslanika,samo pet ih je bilo protiv, a åetiri poslani-ka bila su uzdræana.

Osim poslanika SPS-a, Jugoslovenskelevice i SPO-a, za budæet su glasali svi po-

slanici SRS-a, koji su prethodno, u viãeåa-sovnoj raspravi, bili izriåito protivdonoãeça ovakvog budæeta. Na primer,Jorgovanka Tabakoviñ, poslanik SRS-a saKosova, rekla je kako problem Kosova,iako veoma veliki, ne moæe biti razlog zadonoãeçe loãeg budæeta, i dodala da Kos-ovom treba da se bavi Skupãtina Srbije, ali

je Tomislav Nikoliñ (SRS) kasnije izjaviokako "s obzirom na to da je Srbija u nez-godnoj situaciji zbog situacije na Kosovu iMetohiji, zato ãto je potrebno da taj prob-lem ãto pre reãavamo, a novi izbori bi nasudaýili na nekoliko meseci od toga, evo,dobili smo budæet".

Jezik je inaåe uzdræaniji, mada se raz-voj dogaðaja opisuje kao rastuña drama.Vuk Draãkoviñ, lider SPO-a, ispoýava bo-

jazan od tragedije, i traæi da suzbijaçe ter-orizma bude prañeno reformskim pake-tom u Beogradu koji bi ukýuåivao i ferponudu kosovskim Albancima, a ako ovito odbiju, snosiñe krivicu. Milan Boæiñ,savezni poslanik SPO-a u Veñu republika,pred grupom izveãtaåa izraæava dra-matiånu zabrinutost SPO-a zbog dogaðajana Kosovu, uz pitaçe "da li je pred nama

organizovani graðanski rat potpomognutod najradikalnijih snaga na tom podruåju".On opomiçe da ñe se u sluåaju izbijaça

rata cela Srbija diñi i reagovati, ãto "ni nakoji naåin ne moæe koristiti ne samo namaovde u Srbiji, nego ni Albancima dole"...

Demokratska stranka, Demokratskastranka Srbije i Demokratski centar zalaæuse za fleksibilnost, ali pre svega traæe odalbanskih politiåara da se ograde od svojihoruæanih formacija. Profesor Miñunoviñuoåava da je priliåno perfidno kada nekoizaziva incidente, a onda traæi meðunarod-nu intervenciju.

Ne treba zaboraviti da su u leto 1990.tada joã vanparlamentarne tek konstitu-isane opozicione partije u Beogradu traæilememorandumom od Skupãtine Srbije daraspusti tadaãçu skupãtinu Kosova, ãto jeova i uåinila. Po srpskom ustavu iz 1990,koji je moguñe promeniti samo voýomveñine graðana na referendumu, ojam au-

tonomija je znatno uæi nego 1974. i tiåe seprava na donoãeçe podzakonskih akata zasprovoðeçe zakona, ureðivaçe prosvet-nih, kulturnih i komunalnih pitaça,

donoãeçe budæeta za vlastitepotrebe, itd... Taj ustav daje iz-vesnu osnovu za us-postavýaçe ne tako uske au-tonomije u civilnim stvarima,

ali Albanci za takvu autonomi- ju neñe da åuju.Na vest o krvoproliñu

uzmuvale su se evropske kan-celarije, iz kojih su i pre togadolazili signali da Kosovodolazi na red, ãto je moæda ipodstaklo Albance da posle pe-

rioda gandijevskog inañeça sa Srbijompokuãaju i oruæanim sredstvima, koja seinaåe vezuju uz çihov mentalitet. Srbi ihkao takve znaju i priåa postaje surovo jed-nostavnija – oni æive u dræavi koju mrze, adræava ih tretira kao nelojalne graðane.

Uzdræani i gotovo eufemistiåki pozivievropskih i ameriåkih politiåara umeãanihu balkansku krizu da albanski politiåari os-ude nasilne metode – ne nailaze ni nakakav odziv. To åini izvesnim neuspeh na-

jnovijih diplomatskih inicijativa u Beo-gradu. Neuspeh, opet, ýuti jake i ceh ñeverovatno opet biti kolektivno plañen,ovde u Beogradu. Van den Bruk koji jeovde veñ jednom bezuspeãno posredovaokao lek za politiåko reãeçe teãkog nacio-nalnog sukoba u najnerazvijenijoj taåkiEvrope pomiçe opet "sankcije". Ameri-

kanci pomiçu "kontakt grupu" i "spoýnizid sankcija".Znaåi, sankcije... s

MILAN MILOÃEVIÑ

NEDJELJNIK MONITOR U NOVOM

BROJU DONOSI:Crna Gora i Kosovo - patriotske igre:- ZAÃTO VJ CRNOGORSKE POMORCE ÃALJE NA KOSOVO- MOÆE LI SE CRNOJ GORI PONOVITI DUBROVNIK- SMIJE LI SE PODGORICA SUPROTSTAVITI BEOGRADU

Sukobi na Kosovu:- ZAPALJENO BURE BARUTALiberali i nezavisni mediji:- POZICIONIRANJE MEDIJA- ÃTA LIBERALI PRIGOVARAJU NEZAVISNIM MEDIJIMA, A ÃTANEZAVISNI MEDIJI ZAMJERAJU NJIMA- KO JE SHVATIO SHVATIO JE

Suðeçe brañi Lauãeviñ:- POMILOVANJE ILI KAZNA

Ranko Ðonoviñ odgovara Micku Vukotiñu:KO ZNA ÐE JE 316.000 MARAKA

INTERVJU: Veýko BULAJIÑ

- BUDUÑNOST CRNE GORE JE U SAMOSTALNOSTIB U D I T E N E Z A V I S N I - Å I T A J T E M O N I T O R

Srpska politiåka elita, a ni javnomçeçe, mada sada prijemåivo zaideje da Albancima neãto treba dati,ne deluju kao da su spremni za neke velike ustupke – postoji uvereçe da seKosovo moæe izgubiti, ali ne postojiuvereçe da Kosovo treba dati

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.


s VREME 137. MART 1998

Intervju: Zoran Ðinðiñ, predsednik Demokratske stranke

Nema ãtofa za cepaçe"Izbora ñe ove godine biti, ali ne zbog novog cepanja DS-a. Nema viãe te energije"

v

deãavaça u DS-u na tome i zaustaviti."Mi smo jedina stranka koja je na dnev-

ni red jednog stranaåkog organa stavila pi-taça unutraãçih odnosa i funkcionisaça or-ganizacije, ukýuåujuñi i mesto predsednika.Jedina smo stranka koja je javnosti otvorilaovakav skup. Na proãlonedeýnom GO nije-dan od tridesetak govornika nije rekao ni-

jednu kritiåku reå na moj raåun, ãto inaåe neodgovara realnosti. Da sam ja govorio osebi, viãe bih kritikovao sebe nego ãto su toåinili oni koji su govorili. A sve je, pod-señam, poåelo tako ãto se pojavila ãpekulaci-

ja kako ñe se postaviti pitaçe rukovoðeçastrankom. Ja sam zaista posledçi åovek napolitiåkoj sceni Srbije koji bi izbegavaorazgovor o tome da li je naåin rukovoðena

strankom dobar ili moæe da bude iboýi. Onaj ko u DS-u to traæi naneki zavereniåki naåin samo kucana otvorena vrata. Nema potrebeza zaverama, nema potrebe zatajnim inicijativama o pitaçupovereça", kaæe Zoran Ðinðiñ.

VREME: Od vas, dakle,nije traæeno da poloæite raåuneo radu stranke?

ÐINÐIÑ: DS se po svom na-åinu rada toliko odvojila od dru-gih stranaka da izgleda postajebela vrana. Mi smo stranka u ko-

joj moæete da kaæete ãta hoñete opredsedniku stranke, u kojoj mo-gu da se razmene i teãke reåi i danikome ne pada na pamet da ñezbog toga biti smeçen. Ujednosmo stranka u kojoj moæete da bu-dete smeçeni i kao prijateý pred-sednika stranke, ako postoji neza-dovoýstvo vaãim radom. Ovde napolitiåkoj sceni ne postoji niãtasliåno. Mnogi sada pitaju – da li jebio postavýen zahtev za moju od-govornost. Kad im kaæete da jesve bilo javno – oni onda pitajuima li neki tajni plan. Nismo odr-æali dve sednice GO, javnu i tajnu.Javnu za lakirovku, tajnu da sme-çujemo jedni druge. Bila je samo

jedna, koja ñe biti nastavýena.Nekada je vaæilo da kada se

cepa DS, sigurno idu novi izbori.Pedesetak "buntovnika" i nije baã takomalo. Hoñe li cepaça stranke i izborabiti i ove godine?

Izbora ñe ove godine biti, ali ne zbog no-vog cepaça DS-a. Nema viãe te energije zacepaçe. Odavno smo stekli organizacionustabilnost da bi se tako lako ponovo pocepa-li. Ne iskýuåujem moguñnost da neki ýudiodu. Da se neki moæda pasivizuju i odu usvoje privatno nezadovojstvo. Ali nema viãeãtofa za cepaçe. Ljudi koji sada nastupajukao kritiåari su pojedinci. Niko od çih nemaiza sebe organizaciju. Kriza u DS-u bi nastu-pila kada bi, na primer, deset opãtinskihodbora traæilo preispitivaçe politike i ukoli-ko bi, nezadovoýni ishodom, odluåili da

rupa od pedesetakålanova Demokrat-ske stranke, nezado-voýna staçem i od-nosima meðu demo-G

kratama, pobunila se u januaruove godine protiv "centralizacijestranaåkog odluåivaça". Tada iz-reåene optuæbe na raåun radastranke i pre svega çenog pred-sednika Zorana Ðinðiña tiçale sui narastale u posledça dva mese-ca, da bi proãle subote raspravana ovu temu stigla i do sedniceGlavnog odbora DS-a. Zbog ve-likog broja zainteresovanih zaovu raspravu, nastavak sedniceGO sledi naredne subote.

Jedna od najæeãñih optuæbi naraåun predsednika DS Zorana Ði-nðiña stigla je nedavno i sa stran-ica naãeg lista. Miroslav Proko-pijeviñ, ålan Ekonomskog odboraDS-a u ostavci, tvrdio je u "Vre-menu" kako se propadaçe koje jezahvatilo ono ãto se zvalo "de-mokratska opozicija", posle SPO-a, ãiri i na DS. Sa neãto maçepubliciteta i tiãe, ali ne i maçe te-meýno, pisao je Prokopijeviñ koji

je na kraju polemiåkog teksta iz-neo i ovakvu tvrdçu: "Zoran Ði-nðiñ je politiåki mrtav åovek. Os-talo je da se taj leã ukloni iz DS-a.Ako to sluåajno ne uspe, onda ñe DS bitipolitiåki mrtvac..."

Proãlonedeýna sednica GO DS-a nije,meðutim, delovala previãe prevratniåki niti jena ovom skupu iko od nezadovoýnih ålanovastranke pokuãao da kaæe Ðinðiñu kako jevreme da ode. Sam Ðinðiñ delovao je politiå-ki priliåno "æivo". Veãto je vodio sednicu GOi okrenuo diskusiju tako da su se na tapetunaãli stranaåki "buntovnici". Ðinðiñeva "kon-tra" je bila priliåno æestoka, ali i dozirana, pase, bar za sada, sve zavrãilo bez izricaçapartijskih mera i disciplinovaça "nep-osluãnih". Reklo bi se – veliki oblak, malasenka. Ili, samo trenutni odnos snaga.

U razgovoru za "Vreme" Zoran Ðinðiñtvrdi da ñe se åitava priåa oko aktuelnih

"BrakSPS-a iSPO-a je

praktiånonjihov kraj"

F O T O G R A F I J E : D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.


VREME s 7. MART 199814

krenu svojim putem. To bi veñ bio problemkakavo smo imali 1990. i 1992, ali toga sadanema.

Zamera vam se da ste privatizovalistranku, da se ponaãate kao neprikosno-

veni lider...Ne razumem ãta je sadræaj tog privati-zovaça, niti zamerku o liderstvu. O privati-zovaçu se moæe govoriti kada stranku pret-vorite u porodiånu imovinu, kada svoje pri-

jateýe, roðake i æenine roðake postavite ustranaåku hijerarhiju i vodite porodiånukadrovsku politiku. I u skladu s tim sredstvastranke tretirate kao porodiåna. U DS-unema nijednog mog roðaka, niti sam postav-io bilo kog svog prijateýa na bilo koje mes-to. Osim portparola stranke, ja po statutu ni-koga i ne postavýam. Ako sam sad ja i sk-upãtinu stranke sa 850 ålanova, i GO sa 250,

i 150 opstinskih odbora pretvorio u nekuliånu mreæu, onda je to zaista gigantski uåi-nak. Onda sam 3000 funkcionera pretvorio usvoje liåne sledbenike. Naravno, ne radi se otome.

A ãta je sa liderstvom?Kod nekih ýudi se iz jedne krajnosti,

koja se ogleda u antidemokratskom i autori-tarnom liderstvu, ide u drugu i negira potre-ba za liderstvom kao takvim. Tome su sklo-ni intelektualci, ýudi koji nemaju iskustva saorganizacijama. Nema politike bez liderstva.Nema stranke bez lidera. Ne postoji u Evro-pi nijedna stranka koja se bar 70 odsto ne

personifikuje u svom lideru. Ne postoji uEvropi nijedan biraå koji stranku bar 70 ods-to ne gleda kroz lidera, a 30 odsto kroz pro-gram ili neke stavove koji su apstraktni bezlidera. Naã problem je da se Srbija spasinedemokratskog liderstva, a ne da se s prýa-vom vodom baci i dete iz korita. To nije la-

ko. Åim se neko pojavi kao lider, kaæu – onhoñe neãto da zloupotrebi. Ruzvelt, Kenedi,Klinton, ili Ãirak nisu, samim tim ãto sulideri, antidemokrate.

Ali ovde se ne radi samo o nedemo-

kratiånosti, veñ i o shvataçu da ako sebilo kom stranaåkom lideru neãto desi,padne mu, na primer, cigla na glavu –çegova stranka viãe ne postoji.

DS se razlikuje od drugih stranaka. Da sesutra povuåem s ovog mesta, to bi verovatnopogodilo stranku, ali je ne bi uniãtilo. U DS

je investirano toliko energije i nade, da nemagovora da bi se stranka raspala. Mi smo veñpokazali smenom nekadaãçeg predsednikaMiñunoviña da moæemo da meçamo, a dato ne ugrozi stabilnost stranke. Ne vidimzaãto to ne bi bilo joã jednom moguñe, ilizaãto ne bi bilo moguñe joã nekoliko puta.

Moja liåna æeýa je bila da budem predsed-nik joã jedan mandat. Nemam ambiciju dabudem doæivotni predsednik DS-a. Napro-tiv. Ne zato ãto mislim da ñe neko biti us-peãniji od mene, veñ ãto nam je s vremenana vreme potrebna neka sveæa energija. Zagodinu ili dve, Demokratskoj stranci ñe bitipotrebna sveæa energija na vrhu.

Kaæe se da svaka dobra politika morabiti trodimenzionalna – da je odlikujustrpýivost, jasnost i dalekovidost. Vaãikritiåari tvrde da nemate niãta od toga.Kaæu da je veoma teãko prepoznati ãta jepolitika DS-a...

Naprotiv. Oni koji me kritikuju govoreñida sam suviãe nepoverýiv i da uvek traæimprevelike garancije neuporedivo su viãe upravu. Uopãte nisam nestrpýiv. Bio sam

jedan od osnivaåa stranke i u çoj proveo åe-tiri godine pre nego ãto sam postao predsed-nik. Bio sam vrlo strpýiv. Posle toga sam bio

predsednik stranke koji je mogao da uðe uvladu 1993. i 1994. godine. Bio sam u prili-ci da mnogo puta operativno realizujemsvoje pozicije na politiåkoj sceni, i nisam tonijednom uradio. Nemam ni ubuduñe name-

ru da lomim preko kolena sledeñi logiku – ukrizi smo, pa nemamo vremena. Onolikokoliko narod ima vremena, imam i ja. Niãtamoje vreme nije dragocenije nego vrememiliona ýudi. Ako oni kaæu – treba da sezavrãi neãto, ja sam tu. Ako kaæu – joã nijevreme, ko sam ja da ubrzavam neke pro-cese. Strategija DS-a je od samog osnivaça

jasna. Pozicija DS-a je modernizacija Srbije.To znaåi uvoðeçe reda u organizaciju druãt-va, privrede i æivota, u skladu sa principimamodernih dræava.

Na proãlonedeýnoj sednici GO Slo-bodan Gavriloviñ je tvrdio da DS

ozbiýno nagriza korupcija. Åulo se dastranka nikada nije bila daýe od onogslogana "poãteno"?

Nisam åuo nijedan dokaz za to.Gavriloviñ je bio predsednik IO, åiji jeposao da prati staçe u opãtinama, znaåitamo gde je DS na vlasti. Nijedan jedinitakav sluåaj na IO nije raspravýan. To susamo liåne impresije bez ikakve podloge uåiçenicama.

Da li je izvor svih ovih nesporazuma uDS-u u naknadnom preispitivaçu od-luke o bojkotu. Mnogima se danas moæ-da åini da je to bilo pogreãno?

Ne mislim da je to svesna pozicija, ali jeste posledica jedne atmosfere koja je nas-tala u druãtvu i samoj stranci. Bojkot izborai poloæaj stranke jesu razlog ãto se neki ýudioseñaju kao da smo najednom u nekom bez-vazduãnom prostoru. Nastala je egzistenci-

jalna kriza kod nekih ýudi koji se verovatnoplaãe slobode. Uãli smo u poýe riziåne slo-bode za jednu tako veliku organizaciju. Ja tonajboýe znam, jer znam i kolika je stranka iãta je sve potrebno za çeno odræavaçe.

Pomiçete 10.000 novih ålanova DS-ai daýe uveñaçe stranke u nekolikonarednih meseci. Kako pronañi toliko

novih ålanova u vreme sveopãte politiåkeapatije?Pitaçe da li DS moæe da ima 50.000 an-

gaæovanih ålanova je za mene test da li u Sr-biji postoji 50.000 ýudi koji æele da uradeneãto za svoju zemýu. Ako ne postoje, totreba reñi. Ali da bismo to znali, moramo daanimiramo 500 hiýada ýudi, da bismo 50hiýada pridobili. Malo je tuæno da sam jamorao pre tri meseca da toliko zaoãtrimstvari, da kaæem da ñu podneti ostavku, ionda je tek krenulo. Nije prvi put da pokuãa-vam da otvorim stranku prema ålanstvu.Celu 1997. sam to pokuãavao i niãta se nije

deãavalo. Meðutim, ovog puta sam mislioozbiýno. I sada se, prema izveãtajima kojedobijam, ãestostruko uveñava ålanstvo.

KosovoProblem Kosova postoji u Beogradu. Na Kosovu su samo posledice. Na Kosovu bi

bila kriza bez obzira na reæim, ali postoje reæimi koji su u staçu da tu krizu dræe pod kon-trolom i oni koji je podgrevaju. Ovaj upravo to åini. On uniãtava snagu sopstvene dræave.Dræavu pretvara u nemoñnu organizacju, privatizovanu, kriminalizovanu, kompromito-

vanu. Kada je organizam slab, onda i upala moæe da nas ubije. A Kosovo nije upala, Kos-ovo je teãka bolest. Da biste teãku bolest preæiveli, morate da imate jako srce. Beograd jesrce koje umire. Miloãeviñ je uniãtio ideju dræave, institucije te dræave. Dræava koju onpredstavýa ne moæe da reãi ni problem najobiånije kijavice, ni problem penzija, a kamoliKosova.

Moæemo da priåamo o koncepcijama autonomije, dijalozima, ãkolstvu, o svemu, aliåiçenica je da samo jaka srpska dræava moæe da reãava dugovekovnu krizu kakvu imamona Kosovu. Moæemo da priåamo ãta god hoñemo, s Rugovom, bilo kim, to su praznepriåe. Izlaz je u uspostavýaçu dræavnog prostora u kome se zna ãta su åija prava i ona sugarantovana bez obzira na to da li ste crni, beli, Srbin, Albanac ili Maðar. Ali s drugestrane, to je dræava koja ãtiti svoje pravo na celovitost ma ko da napada to pravo. Ovdenisu reãene neke elementarne stvari i zato u kosovskoj krizi vidim pre svega pitaçe op-stanka dræave u ovom teritorijalnom vidu u kome je sada. Eventualno lomýeçe dræavneteritorije neñe se samo tu zaustaviti. Jer i posle toga je na dnevnom redu pitaçe imamo li

dræavu ili ne. Kosovo je zato probni kamen naãe sposobnosti da se odræimo kao dræava, daopstanemo.

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Ali istovremeno segovori i ozbiýnom osi-paçu DS-a. Priåa se davas napuãtuju pojediniodbornici u Gradskoj

skupãtini?To je taåno. Sigurno jeda u politici postoje odre-ðene pozicije koje su tr-æiãno atraktivne. Pozicijegde se moæe obavýati ku-poprodaja. Znamo da sena neke odbornike DS-ausmerava ogroman priti-sak. Kao ãto su u Repub-liåkoj skupãtini kupýeni1993. neki naãi poslanicikoji su preãli u SPS. Nisuoni to åinili zato ãto su promenili ubeðeçe.

Priåa da su to uåinili zbog vlade narodnog jedinstva priåa je za malu decu. To je, uosta-lom, rizik svake organizacije. Stranaåkepozicije koje imaju træiãnu vrednost uvek suugroæene. A stranka koja je krenula u bojkotmorala je da raåuna s tim. I ja sam to znao...Istovremeno, proåiãñavaçe stranke moæebiti i korisno, i boýe je da ga sada obavimonego da kasnije razmiãýamo o tome. Nebrinem previãe oko toga. Svakoga za kogaprocenimo da se koleba, i da je spreman dasasluãa neåiju finansijsku ponudu, iskýu-åiñemo iz stranke, ãta god da je.

Ãta DS dobija infuzijom u vidu Stu-

dentskog politiåkog kluba? Ne tako da-vno tvrdili ste kako je i Milan Paroãkiznaåajna infuzija, pa je na kraju ispalosasvim drugaåije.

Pokuãavam da privuåem u stranku sveono ãto vidim da je na politiåkoj scenimaçe-viãe slobodno, ãto vredi saåuvati, aãto se kreñe ka nekoj margini. Tako je bilo

joã od vremena espeovskih disidenata,Markoviña, Gajiña, Miliåiña, preko Pa-roãkog, do sadaãçeg Studentskog kluba.Ljudi koji imaju neku pozitivnu energijuovde je tako malo da je gubitak svakog odçih ãtetan. Svi koje sam pomenuo imaju tu

pozitivnu energiju. Ima je i Paroãki, mada onåesto sam sebe demantuje. Da nije napravionekoliko iracionalnih greãaka, uz malo te-saça i samodiscipline mogao je da budeuzoran srbijanski politiåar. Studenti su, pomom miãýeçu, dragoceni svedoci graðan-skog protesta i çihov dolazak u DS je pos-ledçi dokaz da smo mi baãtinici tog protes-ta. I da DS i çih uzima kao dokaz da ostajeverna tom protestu. Meni je sve to i liånodrago, jer su to momci koji bi trebalo dabudu nova generacija politiåara u Srbiji.Drago mi je i na nivou simbolike, jer je stu-dentski protest zapravo u veñem smislu bio

simbol one graðanske pobuçene Srbije,nego ãto je to bila heterogena koalicija"Zajedno". Sve to je inaåe jedna jako åista

varijanta, s obe strane. Ni-kakve veze nema s nekimnaãim navodnim meãetare-çem u studentskom pok-retu. S druge strane, oni su

osnivaçem SPK-a doneliodluku da se bave poli-tikom. Oni viãe nisu stu-denti. Time su za nas post-ali politiåki partneri.

Uporno izraæavatenevericu da ñe SPS i SPOnapraviti vladu "nacio-nalnog jedinstva". Tajposao se, izgleda, ipakprimiåe kraju?

Moæe biti, ali ja joãnisam siguran da ñe se to i

dogoditi. Saåekao bih da se to desi. Moja je

æeýa da uspeju. To je najkorisnije za DS jerznaåi zavrãetak politiåke karijere obestranke. Njihov brak je praktiåno çihovkraj. Miloãeviñ to zna. On je suviãe lukav dabi tako lako uãao u klopku. Brak sa SPO jeza biraåe SPS-a sudçi dan. Ulazak u vladu

je za biraåe SPO-a apsolutni vrhunac izdaje.Sa SPS-om svako moæe da napravi koalici-

ju, samo ne SPO.Zaãto bi çima to bilo zabraçeno?Svako drugi bi lakãe mogao to da objas-

ni. Politiåka praksa u posledçih sedam god-ina je takva da je prvo iãlo ono – "ostavka,ostavka", pa "bando crvena", pa "Slobo, Sa-

dame", onda "juriã". Uz to su iãle i priåe ostotinama hiýada prebijenih mladih ýudi, onekoliko stotina hiýada iseýenih mladihýudi, o stotinama hiýada otpuãtenih mladihýudi. SPO je ta priåa. Ta stranka je simbolnepomirýivog sukoba sa Miloãeviñem. Midrugi nismo. Mi smo uåestvovali åas uovome ili onome, neki maçe neki viãe, alito nije bilo na æivot i smrt. S druge strane,

jezgro SPS-a je ipak oficirsko, komunistiåkoi ne verujem da sada ti ýudi na lokalnomnivou mogu da saraðuju u koaliciji sa onimakoje doæivýavaju kao åetnike. To je propast.U SPS-u to znaju. U SPO-u ih niko i ne pita,

jer çihovom predsedniku to uopãte nijevaæno. Ali Miloãeviñu jeste.U svemu tome postoji i jedna druga

raåunica. Ako takva koalicija, ipak, uspei odræi se neko vreme, DS definitivno is-pada iz svake igre. Srbija dobija dvo ilitropartijsku politiåku scenu?

To je raåun bez kråmara. Takva raåunicapodrazumeva da je ovde parlamentarna sce-na realna åiçenica, da se politika ovde vodiu parlamentu, a da je moñ neãto ãto sekanaliãe u institucijama, vlast. Meðutim, kaoãto vlast nema moñ, nego je moñ izvan vlas-ti, tako ni u parlamentu nema politike nego

je ona izvan. U tome je sudbina naãe poli-tiåke krize. Na jednoj strani imamo insti-tucije, na drugoj moñ, novac i uticaj. Mi smo

deo æivota, oni su deo fasade i privida. Moguda nas izguraju samo iz æivota, a to je maloteæe. Zato me takva raåunica veseli, jer onisami poåiçu da veruju u svoje laæi. To jekao kad falsifikujete statistiåke podatke o

ekonomiji i kasnije poånete da verujete kakosu stvarni. Tako i oni veruju da mi imamoparlament. Kakav crni parlament! Nema ga,postoji samo iluzija parlamentarizma.Umesto toga postoje jedna privatizovanadræava i privatizovana moñ. Jedini naåin danas marginalizuju je da naprave perfektnureformsku vladu koja bi za dva mesecauradila sve ono ãto mi kritikujemo. A to jenauåna fantastika.

Zamerano vam je da ste se pribliæiliÃeãeýu. I da se åesto sreñete s ýudima izvlasti, ãto DS-u moæe da ãteti.

To je sve kompleks niæe vrednosti. To

govore ýudi koji gledaju kao ono maloCiganåe ãto zuri kroz izlog poslastiåarnice isve mu izgleda divno i krasno. A tamoobiåan ãeñer, ãampite. Svi ti ýudi, Miloãeviñ,Ãeãeý, Staniãiñ, svi su oni obiåni ýudi. Nijeto neki bord svetskih mudraca, pa sada sva-ki kontakt s çima neãto donosi ili odnosi.Oni su uåesnici na jednom politiåkom træiã-tu, kao i svi drugi. Razgovoram sa svakimkoji je u tom poslu. Postoje ýudi koji misleda, ako bi otiãli na sastanak saMiloãeviñem, kako bi ih on kupio. Nemoæe da me kupi. Moæemo da razgovara-mo 16 godina, ali ja mislim da je çegova

politika katastrofalna. I to ñu uvek dakaæem. Moj princip je razgovor sa svakim.Neka mi neko kaæe ãta sam ja to uåinio uposledçih godinu dana, a ãto je pomogloMiloãeviñu, Ãeãeýu ili Staniãiñu?

Od onog 17. novembra Miloãeviñuglavnom beleæi samo poraze. Ne kon-troliãe viãe srpski parlament, otela mu seBiýana Plavãiñ, zatim i Milo Ðukanoviñ.Istovremeno, i opozicija neprekidno idenadole. Nigde ne profitira na çegovimporazima...

Pomerila se opozicija, nije taåno da nije.Pomerila se jer je Miloãeviñ praktiåno svoju

vanbraånu decu u opoziciji sada priznao kaostvarnu i time je iz opozicije izvukaokukaviåja jaja koja su bila prepreka da uovih deset godina opozicija napravi jasnu irazumnu koncepciju promena. Posledçihgodinu dana tumaåim kao veliki napredak uprocesu razbijaça fikcija. Ako imamo uovih deset godina neki napredak, onda je onu tome da smo u prvih pet godina razbiliMiloãeviña kao fikciju. Narod se liãio jed-nog mita, a Miloãeviñ je samo vrh sante ledaispod koga je bio jedan ãtetan vekovni mit. Itim smo çega kao bolest odleæali. Sada smoodleæali i miloãeviñevsku crtu u opoziciji,

kao drugu deåju bolest. Tu vidim znaåajannapredak.NENAD LJ. STEFANOVIÑ

"Sa SPS-om svakomoæe da napravi ko-aliciju, samo ne SPO"

s

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



K

Kraða i vlasniãtvo

Ñar pojeo vajduDa je Smiýko Kostiñ pre 20-30 godina imao ono ãto danas ima,"uhapsili bi ga veñ kod druge kuñe"

vatnog sektora, duæna da nadoknadi ,'ãiradruãtvena zajednica ' (åitaj: poreski obvez-nici)", kaæe g. Cvjetiåanin. Pa navodi prim-er: ukoliko je druãtveno preduzeñe platilo

nerazumno visoke troãkove kreåeça hale,ili meseånu kamatu od 15 odsto na kapitalpozajmýen od privatne firme, ili je kupilokompjutersku opremu po ceni ãest puta ve-ñoj od uobiåajene i zbog toga zapalo u ve-

like gubitke, ono neñe bankrotirati, jer ñemaçak pokriti poreski obveznici "da ýudine bi ostali na ulici". I, zaista, u BanatskomKarlovcu se trenutno oåekuje da neka pos-lovna banka nadoknadi ãtetu i "pokreneproizvodçu".

Argumenti za tezu g. Cvjetiåanina mo-gu se nañi ãirom sveta: svi otkriveni sluåa- jevi korupcije, od Japana, preko Seula, In-donezije, do Belgije i daýe, u osnovi su

znaåili prelivaçe dræavnog (druãtvenog)novca u privatne kompanije.Sa takvim zakýuåkom ne slaæu se ni

Slobodan Åeroviñ, poslanik JUL-a u sa-veznom parlamentu, ni Zoran Anðelkoviñ,predstavnik SPS-a u istom domu. "Smat-ram da se borba protiv kriminala i korup-cije mora voditi po svaku cenu i o tome

sam dosta napisao u svom programu. Nemislim da je uzrok druãtvena svojina, jer seonda ne bi mogla braniti teza da ranije toganije bilo", kaæe za "Vreme" g. Åeroviñ. A,na primedbu da niko ne tvrdi da ni ranijenije bilo prelivaça druãtvenih/dræavnihpara u privatne dæepove, g. Åeroviñ dodaje: "Bilo je i biñe, ali nije bilo u ovoj merikao danas. Mislim da uzroke treba traæiti uåiçenici da smo mi druãtvo u tranziciji, dasmo godinama imali sankcije i da æivimo uratnom okruæeçu".

Zoran Anðelkoviñ, takoðe, smatra danije problem u svojini. "Nije to pitaçe

vlasniãtva, veñ poãteça onih koji rade ikoji kontroliãu", kaæe u izjavi za "Vreme".NEKAD I SAD: Ni Danijel Cvjetiåa-

nin ne misli da su kriminal, mito i korupcija noviteti na ovim prostorima, ali: "Ranije

je toga bilo u daleko maçoj meri, mislim,iz dva razloga. Prvo, partijska hijerarhija idisciplina su funkcionisale kao surogat fin-ansijske discipline i, drugo, ideoloãka dok-trina nije ranije dozvoýavala akumulacijuvelikog kapitala u rukama pojedinca, pa sinajviãe mogao da drpiã za jednu viken-dicu". Oni struåçaci koji podræavaju ovak-vo miãýeçe smatraju da bi Smiýka Ko-stiña pre 20-30 godina, da je imao ono ãto

ima danas, "uhapsili veñ kod druge kuñe".Uostalom, svaki razgovor sa poslovnimýudima, pa åak i onima koji i sami uåest-

lanica "Banat", iz Banatskog Kar-lovca, nekada je bila ugledno pre-duzeñe. Danas za radnike ove fir-

me nema posla, okupýaju se svakodnevno

u dvoriãtu i protestuju. Pogoni "Banata"uglavnom su zatvoreni. Zaãto?

"Sve je pokradeno ãto je moglo da seukrade. Åak i kvake, ãuko utikaåi, nema ni- jedne baterije na slavinama. Nedavno jeklanica uspela da nabavi pet sviçada zakoýe. Sledeñeg dana su u hla-dçaåi naãli samo dve, tri su nesta-le. Fabriku su krali i direktori i rad-nici. Ovi prvi su uzimali ogromnepare, a ovi drugi su odnosili po jed-nu salamu, ili kobasicu. Bivãi di-rektor se obezbedio za ceo æivot isada radi u Beogradu, u Privrednojkomori. Radnici su, u meðuvreme-nu, pojeli salame i nemaju od åegada æive", objaãçava za "Vreme"T.K. (64), iz Banatskog Karlovca.

Ova kratka priåa je samo jednau dugom nizu sliånih, koje boýe odbilo åega drugog pokazuje da su sekriminal i korupcija instalirali u te-meýe ovdaãçeg druãtva. Stoga jeoåito da bi stvarna i dosledna "bor-ba protiv kriminala i korupcije" nesamo veñinu stanovniãtva odvela uzatvor, veñ bi podrazumevala i pro-

menu osnova sistema u kome æivi-mo. Zato su Nenad Ðorðeviñ iSmiýko Kostiñ samo vrh ledenogbrega u kome smo zakovani – dok-le? Dok se ne pokrade sve ãto ova zemýaima?

BEZ KRAJA: Ako je verovati Danije-lu Cvjetiåaninu, saradniku Ekonomskoginstituta, to je proces koji nema kraja, jer seu centru nalazi neãto ãto je neuniãtivo –druãtvena i dræavna svojina. "Defekti druã-tvene i dræavne svojine najviãe dolaze doizraæaja u çihovoj koegzistenciji sa privat-nom svojinom. Svojstvo ,'neuniãtivosti' og-

leda se u tome ãto je sve gubitke druãtvenihi dræavnih preduzeña, pa i one koji su nas-tali prekomernim troãkovima u korist pri-

G O R A N K A

M A T I Ñ

NIJE PROBLEM SVOJINA: Slobodan Åeroviñ GUBIÃ 1000, KRADEÃ DINAR: Dr Danijel Cvjetiåanin

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



vuju u sistemu poznatom kao "ugraðivaçeu cenu", potvrdiñe da se "nikada nije kralokao posledçih godina". A.D. (42) za "Vre-me" objaãçava kako u ovom procesu uåe-stvuje sve maçe ýudi: "Sada o svim naba-

vkama, kroz koje se provuåe procenat zanaruåioca, uåestvuje samo po jedan åovek.Nedavno sam otkrio da je direktor borskogrudnika uneo faks maãinu u svoju kancela-riju i samo on ima uvid u ponude i cene. Autvrdio sam i da su, uz obrazloæeçe kakoviãe neñe da posluju preko posrednika, na-bavili opremu po ceni bar 30 odsto veñojnego ãto sam ja ponudio". Sve priåe se, in-aåe, odnose na druãtvena/dræavna predu-zeña, odnosno, kako bi to rekao g. Cvjeti-åanin, reå je o "koegzistenciji privatne idruãtvene svojine" – na ãtetu druãtvene,dakako.

"Nedeýni telegraf" je svojevremeno ot-krio joã jedan mehanizam bogañeça ruko-vodilaca ovdaãçih druãtvenih/dræavnihpreduzeña: ovaj list objavio je faksimil pot-vrde o isplati viãe hiýada francuskih frana-ka Draganu Tomiñu (SIMPO), preko paris-kog predstavniãtva vraçanske firme. Go-tovo da nema rukovodeñe vrhuãke ovdaã-çih preduzeña, sa firmama ili predstavniã-tvima u inostranstvu, kojoj se "plata" ne is-plañuje i u Londonu, Parizu, Frankfurtu,Moskvi... Ãto bi ýudi rekli, "to je javna taj-na". I?

Ali, kako uoåava profesor Cvjetiåanin,"za druãtva kao ãto je naãe nije tragedija uæandarima i lopovima, veñ u tome ãto sekod nas napravi gubitak od 1000 dinara dabi neko ukrao jedan dinar".

Objaãçeçe je sledeñe: svuda se kra-de, ali kad u Americi ukradete, onolikokoliko je neko kraðom dobio, toliko je ne-ko drugi izgubio. Kod nas se sagradi iodræava kapacitet koji niåemu ne sluæi dabi neko ukrao pet puta maçe para. Kadrazbojnici uðu u ameriåku banku i ukradu100.000 dolara, ta banka i çeni deponen-ti izgubili su 100.000 dolara. U ovoj ze-

mýi su izgraðene æeýezare za ãest milijar-di dolara, koje niåemu ne sluæe, da bi ne-ko na çima ukrao proviziju od 200.000dolara. Ili, kako to kaæe g. Cvjetiåanin,"upropastiã dræavu da bi ukrao dva milio-na dolara". Takva druãtva, uveren je ovajstruåçak, "ne propadaju zato ãto je nekokrao, veñ zato ãto su ãtete koje su praviliza druãtvo bile daleko veñe od suma kojesu ukradene". Smatra da se gotovo moæereñi da je to kriterijum podele na ureðenai neureðena druãtva.

I zato nije dovoýno govoriti ni o socija-lizmu, ni o tranziciji, ni o ratu, ni o sankci-

jama. Reå je, naime, o druãtvima bez prav-nog poretka. s

VESNA KOSTIÑ

san o ulasku u vlast. No, uãao ne uãao,politiåki analitiåari listom se slaæu da sedojuåeraãçem harizmatskom voði de-mokratske opozicije daýe srozao ugledu biraåkom telu zbog saradçe sa vlada-

juñom levicom. Dr Ogçen Pribiñeviñ izbeogradskog Instituta druãtvenih naukamisli da bi za politiåke pozicije samogDraãkoviña bilo boýe da uðe u vladu,kad je veñ tamo naumio, nego da pro-padne i u tom pokuãaju. Broj çegovihpristalica se, naime, toliko osuo da ulas-kom u vlast ne moæe mnogo da izgubi.

U svakom sluåaju, pitaçe je – komebi u novom prestrojavaçu na politiåkojsceni Srbije otiãli glasovi nekadaãçihVukovih pristalica. Da li Ãeãeýu?

ZABRAN: Dr Pribiñeviñ misli dane, odnosno da ulaskom SPO-a u vladuÃeãeý ne bi ni dobio ni izgubio. Reå je orazliåitim biraåkim telima, i lider radika-

oñe li kolaboracija Vuka Draã-koviña i onoga ãto je ostalo odSrpskog pokreta obnove sa soci-

jalistima i julovcima dodatno ojaåatiVojislava Ãeãeýa i çegovu Srpsku ra-

dikalnu stranku? To je pitaçe, dugor-oånije gledano, moæda i zanimýivije odtoga da li ñe Slobodan Miloãeviñ najzadodluåiti da pravi republiåku vladu saDraãkoviñem ili ñe oceniti da su to ipakñorava posla i raspisati vanredne par-lamentarne izbore u Srbiji.

Dobro obaveãteni izvori tvrde da So-cijalistiåka partija Srbije upravo ovih da-na obavýa istraæivaçe javnog mçeça –koje ta stranka radi vrlo profesionalno –kako bi utvrdila da li bi na vanrednimizborima mogli da osvoje 126 mesta(veñinu) u Skupãtini Srbije. Ukolikoustanove da je to moguñe, lako bi se mo-gao rasprãiti Draãkoviñev neodsaçani

H

v

Ko dobija dok Draãkoviñ gubi

"Treñi åovek"Biraåko telo voðe SPO-a osulo se nakon proãlih izbora, nastavilo jeda se osipa zbog kolaboracije sa vlaãñu, joã ñe se osuti ako on uðe uVladu – ali ti glasovi, po svemu sudeñi, neñe otiñi Vojislavu Ãeãeýu

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



la nema mnogo moguñnosti da uðe unekadaãçi Draãkoviñev zabran. Sva is-traæivaça Instituta druãtvenih nauka i drPribiñeviña pokazuju da se biraåka telaSPS-a i SRS-a preklapaju. Doduãe, deo

pristalica SPO-a, uglavnom sa rubovavelikih gradova, na proãlim izborimaglasao je za radikale. Meðutim, ono ãto

je na proãlim izborima ostalo uz VukaDraãkoviña uglavnom su demokratskiopredeýeni graðani, ostaci sredçe klase,visoki sluæbenici (posebno u Beogradu),ýudi poneseni harizmom voðe SPO-a. Itu nema mnogo novog prostora za Ãe-ãeýa, pa dr Pribiñeviñ veruje da bi Draã-koviñevim ulaskom u Vladu glasoviSPO-a otiãli demokratskim strankama.

Dr Srbobran Brankoviñ iz Instituta za

politiåke studije, ipak, smatraju da SPO iSRS imaju dodirno biraåko telo. Naime,meðu pristalicama radikala postoji tvrdoproãeãeýevsko jezgro, zatim levo krilogde se preklapa podrãka socijalistima iradikalima i desno krilo kojem je bitanÃeãeýev antikomunizam iz perioda kad

je vikao protiv "crvene veãtice", i zakoje bi se moglo reñi da nagiçe Draãk-oviñu. Upravo je bliskost dela razoåa-ranih pristalica SPO-a sa tim desnimkrilom SRS-a donela Ãeãeýu nekadaãçe

Vukove glasove na oktobarskim izbori-ma proãle godine. U tom smislu bi semoglo pretpostaviti da bi Ãeãeý i ovogaputa politiåki profitirao, jer je Draãkoviñkoketiraçem s Vladom ozlojedio dosta

svojih biraåa, a ozlojedio bi ih joã viãeulaskom u çu.Meðutim, kaæe dr Brankoviñ, za

izbore je kýuåan deo biraåkog tela kojise odluåujuñe pomeri na neku stranu uzavisnosti od toga ko je u datom trenut-ku jaåi. Tokom zimskog protesta 96/97.najjaåa je bila koalicija "Zajedno", jer sepolitiåko raspoloæeçe izraæavalo æeýomda doðe "neko drugi". Na predsedniåkimizborima proãle jeseni, kad su u drugikrug uãli Zoran Liliñ i Ãeãeý, vodio jeÃeãeý pod geslom "neko treñi". U dru-

gom turnusu predsedniåkih izbora, Mi-lan Milutinoviñ je pobedio Ãeãeýa, jer jeprevladao rezon biraåa: "A ko drugi"?Ãeãeý je, naime, prokockao ãansu kaoalternativa postojeñoj vlasti, jer se jasnopokazalo da ne moæe da pobedi, da muse ne dozvoýava da pobedi. Sve u sve-mu, i dr Brankoviñ veruje – mada istra-æivaça o tome joã nema – da bi se veñi-na preostalih Vukovih pristalica odliladvema demokratskim strankama: DS-u iDSS-u.

Zanimýivo je pi-taçe da li ñe VojislavÃeãeý, nesumçivovrlo vaæna politiåkafigura u Srbiji, i ubu-duñe krotko pristajatida mu se "ne dozvo-ýava" da pobedi. Po-dsetimo da je Srpskaradikalna stranka po-sle drugog kruga pre-dsedniåkih izbora udecembru (pobedioMilutinoviñ) podastr-la brojne dokaze o

izbornoj kraði koju je, falsifikujuñi glas-ove kosovskih Alba-naca, poåinila levica.I ne samo oni. U iz-veãtaju Centra za slo-bodne izbore i demo-kratiju o decembar-skim predsedniåkimizborima u Srbiji ko-nstatuje se sledeñe:"Ako poðemo odpretpostavke da je

brojaçe glasova naovim izborima bilopoãteno i da brojevi

izaãlih biraåa odgovaraju onima koji suzvaniåno objavýeni, jedini zakýuåakkoji iz ovog moæemo da izvedemo jemasovna izlaznost albanskog stanovniãt-va na izbore, pri åemu se ova masovnost

mora meriti stotinama hiýada… Ako, pak,Albanci nisu masovno izaãli na oveizbore, onda se izlaznost na drugi krugizbora koji je proglasila Republiåkaizborna komisija moæe jedino okvalifik-ovati kao falsifikat i prevara."

ISPOMOÑ VLASTI: Teãko da bise mogao nañi pismen graðanin Srbijekoji bi poverovao da su Albanci posleviãegodiãçeg bojkota izbora u Srbijiodjednom masovno izaãli na biraliãtada podræe, od svih ýudi na svetu, baãMilana Milutinoviña. Ãeãeý je, me-

ðutim, mirno preãao preko kraðe, nekovreme govoreñi da ñe se æaliti pra-vosudnim instancama Srbije, pa ondani to. Pre nekoliko dana su çegovi po-slanici u saveznoj skupãtini glasali zabudæet – pomogavãi tako Miloãeviñuda izbegne opasnost raspuãtaça parla-menta – mada je sam Ãeãeý isti budæetosporavao samo dan ranije. Ãeãeý seprotivio i raspravi o Kosovu u savez-nom parlamentu.

Posmatrajuñi istoriju SRS-a od os-nivaça do danas, ne bi bilo teãko nañidokaza za tvrdçu da je ta stranka, madaformalno uvek opoziciona, u kýuånimtrenucima uvek pomagala vlast. Zato jelako pretpostaviti da bi Miloãeviñ zapartnera u srpskoj vlasti mnogo radijevideo Ãeãeýa nego Draãkoviña – ali Mi-loãeviñ viãe o tome ne odluåuje sasvimsam. Zapad, odnosno SAD (odnosno"tuða ruka koja nas neñe voditi"), koji,po svemu sudeñi, dræi predsednika Sa-vezne Republike Jugoslavije na sve kra-ñoj uzdi, nikako ne bi voleo da vidi Vo-

jislava Ãeãeýa i çegove u vladi. To po-sebno vaæi sad, u danima ozbiýne eska-

lacije kosovske krize. Srpska radikalnastranka je, da podsetimo, u svojoj pro-gramskoj deklaraciji iz februara 1991.zahtevala "guãeçe svim sredstvima al-banske separatistiåke pobune na Koso-vu", a da bi se onemoguñili "recidivi" tepobune traæi se, izmeðu ostalog, "efikas-no onemoguñavaçe uspostavýaça bilokakvog oblika kosovsko-metohijskepolitiåke teritorijalne autonomije", "dase na Kosovu i Metohiji proglasi ratnostaçe i zavede vojna uprava koja bi tra-

jala najmaçe deset godina", da se "svim

Ãiptarima koji to æele, izda iseýeniåkipasoã"… s

ROKSANDA NINÅIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



v

zgleda da je gråka holding ko-mpanija "Mitilineos", jedna od

najbræe rastuñih firmi u Gråkoj,vrlo zainteresovana za srpskuprivredu. Nedavno je, u prisustvu

I

SUDBINA BEZ KOMENTARA: Rudari "Trepåe" (gore) i pogon RTB Bor (dole)

mnogih srpsko-jugoslovenskih i gråkihzvaniånika, u Beogradu sveåano potpisalaugovor sa Rudarsko-topioniåarskim base-nom (RTB) "Bor". Ugovor nazvan "Spo-razum o opãtoj saradçi" sastoji se od ãestdelova kojima se reguliãu odnosi dvajupreduzeña u periodu od sedam godina.Ovaj sporazum ñe, kaæu, rezultiratiprometom od preko milijardu dolara.Mitilineos veñ godinama posluje sa rudar-skim kombinatom "Trepåa", a u maju

proãle godine je sa ovim najveñim proiz-voðaåem olova u Evropi potpisao ugovorvredan 517 miliona dolara. Najavýuje seda ñe "Mitilineos", zajedno sa Nacionaln-om bankom Gråke, izmeðu ostalih, uñi ukonzorcijum koji namerava da otkupi 90odsto akcija Slavija banke. "Mitilineos" jezainteresovan za kupovinu joã nekih

jugoslovenskih preduzeña, na primer Fab-rike kablova iz Jagodine. Gospodin Evan-gelos Mitilineos, suvlasnik i predsednikkompanije, koji pregovore sa naãimpreduzeñima-udavaåama vodi liåno, u viãe

navrata je, jednom i preko televizije, go-vorio u ime gråke telekomunikacione ko-mpanije OTE, vlasnice 20 odsto akcijanaãeg "Telekoma". Neke ga novine pred-stavýaju i kao jednog od direktora OTE-a.

Ni u normalnim vremenima, u nor-malnim zemýama ne bi bila nezapaæenavest o ulasku stranog kapitala u monopoleza eksploataciju nacionalnog rudnogbogatstva. Naãi "giganti", koji su u kolos-alnim dugovima i teãkoñama, preuzeli suobaveze koje ñe teãko ispuniti. "Trepåa",koja je duæna preko 20 miliona maraka,najviãe za struju, vodu i razne doprinose,

veñ kasni sa isporukama gråkom partneru,a u çenom ugovoru sa "Mitilineosom"

Gråko-srpska posla

Pravoslavna metalurgijaGrci ne mogu postati vlasnici rudnika (mogu eventualno dobitivremenski ograniåeno pravo na çihovu eksploataciju), ali mogu

postati vlasnici rudarskih kombinata u Boru i Trepåi

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Porodiåno preduzeñeNajveña dræavna poslovna banka Gråke, ruku pod ruku sa"Mitilineosom", vodi pregovore sa direktorkom BeobankeBorkom Vuåiñ o kupovini devet desetina Slavija banke

zemaýa – sirovinskih proizvoðaåa, i uvreme raspada Jugoslavije. Prva s tim pov-ezana vest kojom je to porodiånopreduzeñe, åiji je maçinski akcionar i grå-ka dræava, uãlo na velika vrata u ekonom-

sku ãtampu jeste od 24. novembra 1995,kada je "Mitilineos" sklopio ekskluzivnisporazum o "preuzimaçu" olova i cinka izmakedonskih rudnika Sasa. To je tada bio inajveñi ugovor jedne gråke firme na tlu"Republike Skopýa". Bilo je najavýeno dañe samo tokom 1996. promet "Mitilineosa"skoåiti za viãe od 25 miliona maraka, aprofit za najmaçe dva miliona. Veñ tada jenovi ãef firme Evangelos Mitilineos –ranije je na çenom åelu bio çegov starijibrat koji se povukao – rekao da "planirasaradçu sa rudnicima olova i cinka u Sr-biji" åime ñe ta kompanija postati "glavni

snabdevaå olovom i cinkom u Evropi".Potom su usledili poslovi sa "Trepåom"veñi za oko 20 puta, a ove godine i dvostru-ko veñi od toga, sa RTB Bor, koji ñe gråkopreduzeñe snabdevati iskýuåivo cinkom saKosova.

U meðuvremenu, jaåaju tvrdçe da jesve to samo priprema da "Mitilineos" unarednoj fazi postane i (su)vlasnik nekadaýubomorno åuvanih dragocenosti jugo-slovenske metalurgije. Strategija je jed-nostavna: gråki trgovac na osnovu sre-

jahti", a tvrdilo se i da je taj brod prenepune dve godine ugostio nekolicinu ruk-ovodilaca "Trepåe", "Jugobanke" i"Geneksa" kada su sa gråkim trgovcemsklapali "postsankcijski" ugovor o saradçi,prvi na åije su potpisivaçe pozvali i nov-inare u Atini.

Posle pripravniåkog staæa na pomoñn-om, paralelnom træiãtu atinske berze harti-

ja od vrednosti, "Mitilineos" se kvalifik-ovao meðu velike tek 2. septembra 1997, açegove deonice su od tada uglavnom stal-no meðu deset najaktivnijih i po broju i povrednosti transakcija. Godina osnivaça

firme ukazuje da je çena skokovi-ta ekspanzija uzdupliraçe pro-meta i profita po-åela u vreme kri-ze socijalistiåkih

postoji klauzulapo kojoj gråkakompanija imapravo preåekupovine u sluåa-

ju privatizacije kombinata i moæe da zaakcije zameni eventualni dug. Nijepoznato da li je tako neãto predviðeno isporazumom sa proizvoðaåem bakra izBora, jer se detaýi dokumenta dræe u

eda danaãçe generacije porodiceMitilineos (prezime ukazuje naporeklo sa istoånoegejskog ostrvaD

Mitilini ili Lezbos) bavio se joã poåetkomveka trgovinom metalom, ali firma podnazivom "Grupacija Mitilineos SA" osno-vana je tek 1991. Sediãte joj je u neu-padýivoj prizemnoj kuñi u Kifisiji, deluAtine gde se doseýava domañi i strani

"nuvo-riã". Pre maçe od godinu danatamo je u ãetçi viðen sadaãçi saveznipredsednik Miloãeviñ, prilikom jedne odsvojih "inkognito poseta" Gråkoj. Bilo jeglasina da je bio gost i na "Mitilineosovoj

Evangelos Mitilineos, predsednik neka-da nepoznate gråke kompanije koja odpoåetka devedesetih i jugoslovenskekrize doæivýava neobjaãçiv uspon, i

gospoða Vuåiñ, koja je u to vreme biladirektor filijale Beobanke na Kipru,sreli su se 9. decembra proãle godine,na proslavi "Trepåe". Romantiåno, jerlatinski naziv za bakar cuprum i dolaziod imena ostrva Kipar, gde su proiz- vodça i koriãñeçe ovog metala poåeli

joã u II milenijumu pre naãe ere, åimese zavrãilo kameno doba

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



dçeroånih ugovora i kredita koje potomobezbeðuje periodiånim ulagaçima "po-kreñe" proizvodçu i doziranu moderniza-ciju socijalistiåkih preduzeña åiju proiz-

doæiveo iskustvo svojih gråkih kolegakoji su u Bugarskoj, Rumuniji i Albanijiobezbeðivaçe poslova u dræavnimvrhovima platili velikim gubicima kadasu se meçali predsednici, premijeri i

ministri."Privredna diplomatija" jedan je odnajomiýenijih novih termina u Ministar-stvu inostranih poslova Gråke. Ciý su nesamo opãti razvoj saradçe koji doprinosistabilizaciji neuralgiånog regiona, kao ifinansijska korist i ekspanzija na træiãta iu sektore gde Gråke ranije nije bilo, negoi "obezbeðivaçe uticaja" u zemýama ukoje ulazi. Jedna od firmi koje imajudoziranu podrãku vlade Gråke je i"Mitilineos". Meðutim, uprkos najavama,vlada je na dosadaãçim ceremonijamapotpisivaça sporazuma bila prisutna

uglavnom na diplomatskom i nivou pod-sekretara ãto ukazuje na izvesnu dozuopreza. Neki drugi sliåni poslovi veñihgråkih firmi imali su i viãi tretman."Mitilineosovim" sporazumima sa "Trep-åom", kao i sa RTB Bor, prisustvovali su,u najmaçu ruku, i predstavnici joã dvedræave: Srbije i SRJ. Zato se o "Mitiline-osovim" ugovorima u Atini govori i piãeda su "i politiåke prirode" i da "imajudræavnu podrãku". s

SONJA SEIZOVA

vodçu ekskluzivno prodajeuglavnom na evropskomZapadu. Neobiåno je ãto sutrgovaåka preduzeña tih ze-maýa u meðuvremenu sas-

vim "izgubila interesovaçe"da trguju tim proizvodima,ãto su ranije radila. Tajna je,a tako je bilo i sa"Trepåom", u ceni metala nakojoj se zasniva raåunica, alirastuña dobit gråke firmeukazuje da je ona unapredsigurna. Prema podacima o500 najuspeãnijih gråkih tr-govaåkih firmi na osnovuobrta kapitala, Mitilineos je1994. bio na 118. mestu, sagodiãçim obrtom od 46,8

miliona maraka, ãto je 30.deo obrta prvog sa liste. Me-ðutim, te godine je obrtMitilineosa bio za impre-sivnih 83 odsto veñi nego1993, a profit od dva milio-na maraka za poãtovaçavrednih 185 odsto.

Kao i veñina gråkih preduzeña kojaposluju u zemýama Balkana, i Mitilineostraæi visoke politiåke veze. Zasad uglavn-om radeñi sa Makedonijom i Srbijom, nije

DRAGI GOST: Evangelos Mitilineos

v

strogoj tajnosti. Ipak, teãko je zamisliti dabi se bilo koja ozbiýna svetska kompanijau naãim uslovima odluåila za neki maçesiguran oblik zaãtite svoje investicije.

Grci ne mogu postati vlasnici rudnika(mogu eventualno dobiti vremenski og-raniåeno pravo na çihovu eksploataciju),ali mogu postati vlasnici rudarskih kombi-nata u Boru i Trepåi. Oni pored samih

jama imaju i rudarske maãine, postrojeçaza preradu rude i topionice, fabrikeopreme, institute i joã ãtoãta. Stoga ñe ueksploataciji ovih rudnih bogatstava i ubuduñnosti biti nemoguñe zaobiñi rudar-ske kompanije u Boru i Trepåi, ma ko bioçihov vlasnik.

TOPLJENJE "BORA": Ugovoromizmeðu "Mitilineosa" i "Bora" predviðeno

je da gråka kompanija obezbedi RTB-ukredit od 44 miliona dolara. Ovaj novac jedeo sume potrebne za modernizaciju iproãirivaçe kapaciteta borske topionice(ostatak od ukupno potrebnih 120 milionadolara obezbediñe dræava Srbija i drugistrani ulagaåi). Radovi treba da buduzavrãeni 2001, a pare ñe stizati u tri dela.Ove godine 10 miliona dolara, a sledeñe

dve joã po 17 miliona dolara. Osim toga,Grci ñe "Boru" u sledeñih godinu danaobezbediti i kredit od deset miliona dolara

likom ceremonije potpisivaça izjavio dañe "Bor" kredit vrañati i u meðuvremenu,isporukom 1500 do 1600 tona svoga bakrameseåno! Znak uzvika stoji iz dva razloga.Prvo, i po sadaãçim, niskim cenama ovo-liko bakra koãta najmaçe dva miliomadolara, pa ñe RTB za 24 meseca, koliko netreba da plaña rate, "Mitilineosu" poslatibar 48 miliona dolara, a predviðena je iisporuka zlata i srebra, koji su "nus-produkt" preåiãñavaça bakra. Za ta 24meseca, od "Mitilineosa" ñe dobiti najviãe55 miliona dolara, a onda joã poåeti i daotplañuje kredit. Drugi problem je u tomeãto, bar po sadaãçoj proizvodçi, "Bor" inema toliko svog bakra. RTB "Bor" jedan

je od pet najveñih izvoznih i druga poveliåini od uvoznih firmi u Jugoslaviji, izprostog razloga ãto uvozi bakarni koncen-trat na usluænu preradu. Borski rudniknamerava da tek ove godine podigneproizvodçu bakarnog koncentrata, kojisadræi oko 26 odsto bakra, na 32.000 tonagodiãçe, ãto bi bilo poveñaçe od åak 50odsto. Da bi se isporuåivalo onoliko bakrakoliko direktor Cvetanoviñ obeñava, po-trebno je godiãçe proizvesti preko 70.000

tona bakarnog koncentrata. To kombinat,koji je nekada proizvodio stotine hiýadatona koncentrata godiãçe, moæda moæe, a

za obrtna sredstva i do milion i po dolarameseåno za maãinsku opremu i rezervnedelove. Svega, dakle, u parama najviãe 72miliona dolara. "Mitilineos" ñe "Boru"obezbediti i 100.000 tona bakarnog kon-centrata i 3500 tona cinka godiãçe.

O åemu se zapravo radi? Trenutnostaçe na svetskom træiãtu bakra nijeruæiåasto. Cene od proãlog leta, uprkospovremenim prolaznim i neznatnim skok-ovima, stalno padaju. Kina, najveñi kupaccrvenog metala, smaçila je narudæbine,pogoðena poremeñajima na hongkonãkojberzi. Stoga mnoge topionice bakra usvetu smaçuju proizvodçu. Struåçacipredviðaju prolazan rast cene ove godinesa 1700 na 2000 dolara po toni, s tim ãtoñe se cene potom sunovratiti na ispod1400 dolara po toni. Definitivan oporavakovog træiãta i poåetak novog ciklusa rastaoåekuje se tek 2001. godine, kada ñe mod-ernizovani i proãireni kapaciteti borske to-pionice proraditi. A sada, kad je cena sve-ga vezanog za proizvodçu i prodaju bakraniska i pada, moæe se za male pareobezbediti poveñi deo tog buduñeg kolaåa.

Predviðeno je da RTB "Bor" kredit

poåne da otplañuje 2000. godine i da ga ot-plañuje do 2005. Ipak je Ninoslav Cvet-anoviñ, generalni direktor RTB "Bor", pri-

T A N J U G

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



vikom vrnjaåkabanja

moæda i ne moæe. Rukovodstvo neñe dakaæe na ãta se taåno obavezalo, ali ako neispuni obaveze, "Boru" se smeãi sudbinakoja je za "Trepåu" veñ izvesna.

DUÆNI KAO GRÅKA: Ugovor koji

je "Trepåa" potpisala u maju proãle godinetreñi je po redu ugovor ovog kombinata sa"Mitilineosom". Prvi je potpisan u decem-bru 1995. i po çemu je "Trepåa" "Mitilin-eosu" do jeseni 1997. isporuåila robuvrednu 51 milion dolara. Polovinom 1996.potpisan je drugi ugovor vredan 136 mil-iona dolara i joã se ne zna u kojoj meri jeostvaren. Veñ u maju 1997. usledio je treñiugovor. Ovoga puta se "Trepåa" obaveza-la da ñe za pet godina isporuåiti svojeproizvode vredne 350 miliona dolara ipreraditi uvozni olovni koncentrat vredan150 miliona dolara. "Trepåa", meðutim,svoje obaveze ne ispuçava. "Novosti" sukrajem proãle godine pisale o svakod-nevnom bezuspeãnom åekaçu gråkogpartnera da isporuåi olovo i cink. U stvari,iako direktor Novak Bjeliñ tvrdi da"Trepåa" moæe i triput viãe od dogo-vorenog, æiro-raåun firme je zbog silnihdugova blokiran veñ sedam godina i sviposlovi se obavýaju preko "Fagara" izPodujeva. Gubici za 1996. proceçuju sena 39 miliona dolara, a za revitalizaciju

uniãtene proizvodçe olova (sa 600.000tona proizvedenog olova 1986. doãlo je do30.000 tona 1994, znaåi, 20 puta maçe)potrebno je bar dvostruko viãe novca odnavodnih 35 miliona dolara, koliko ñe

"Trepåi" ostati ako ispuni najnoviji ugovorsa "Mitilineosom". Situacija je, dakle,beznadeæna, pogotovo kad se u sveukalkuliãe moguñnost sukoba na Kosovu,koji bi bitno ugrozio proizvodçu."Trepåa" i sada muku muåi sa nedostat-kom radne snage. Albanski radnici suodavno otpuãteni, a Srba jednostavnonema. Za oba ova preduzeña predviðena jeprivatizacija po posebnom programuVlade Srbije. Na istoj listi su i Fabrikakablova u Jagodini i Vaýaonice bakra ialuminijuma u Sevojnu, za koje je "Mitili-neos" takoðe zainteresovan. S obzirom nanajavýenu saradçu "Trepåe" i "Mitiline-osa" u proizvodçi akumulatora, blizu jepameti da ñe "Mitilineos" pikirati na fab-rike sumporne kiseline, koja je za ovajposao neophodna, a te fabrike posluju usastavu RTB "Bor", jer je sumpor-dioksid,sirovina za proizvodçu kiseline, joã jedannusproizvod prerade bakarne rude. KadGrk moæe da "Boru" prodaje cink izTrepåe, zaãto ne bi i "Trepåi" sumpornukiselinu iz Bora. Kad je veñ kod sumporne

kiseline, pre ili kasnije ñe ga zainteresovatii hemijska industrija u Prahovu, koja je iizgraðena da bi se iskoristila borska sum-porna kiselina. I prahovska fabrika je naposebnoj listi Vlade.

Kod tolikih investicija u Srbiji, "Mitili-neosu" ñe svakako dobro doñi jednadomaña banka. Po svemu sudeñi, to ñe biti"Slavija banka", sa kojom su pregovori okupovini daleko odmakli. Glavna pro-vodadæika u ovom braku je Borka Vuåiñ,predsednik Beogradske bankarske grupe,u åijem je sastavu i propala "Slavija ban-ka". Evangelos Mitilineos, predsedniknekada nepoznate gråke kompanije kojaod poåetka devedesetih i jugoslovenskekrize doæivýava neobjaãçiv uspon, i gos-poða Vuåiñ, koja je u to vreme bila direk-tor filijale Beobanke na Kipru, sreli su se9. decembra proãle godine, na proslavisedamdesetogodiãçice "Trepåe". Roman-tiåno, jer latinski naziv za bakar cuprum idolazi od imena ostrva Kipar, gde suproizvodça i koriãñeçe ovog metalapoåeli joã u II milenijumu pre naãe ere,åime se zavrãilo kameno doba. Pa neka seonda i priåa o srpskom bakru tamo zavrãi.Nama metali ionako nisu potrebni jer hrli-mo napred – u kameno doba. s

ZORAN B. NIKOLIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



v

Finansijska "opsada" RS

Dodikova kasicauradili neuporedivo viãe nego prethodnaza dve godine.

Novac koji je do sada obeñan Dodikudoduãe tek mora da proðe kroz ogromnebirokratske maãine do konaånog korisnika– RS. Prva pomoñ koju je odobrila Evrop-ska unija u vrednosti od 6 miliona ekija(11,7 miliona nemaåkih maraka) praktiåno

je stigla na odrediãte proãle nedeýe, kada je potpisan Sporazum o realizaciji tognovca. Prvi deo tih sredstava bio jenameçen prosvetarima, policiji i zdravs-tvu.

Dodiku je, na papiru, obeñano joãmnogo novca. Prvi korak u finansijskojpodrãci novoj vladi uåinila je Nemaåka.Vlada ove dræave priskoåila je Dodikovojvladi u pomoñ tehniåkim opremaçem

ministarstava, za koje je izdvojila oko400.000 DEM. Ãef nemaåke diplomatijezatraæio je da se deblokiraju veñ odobrenasredstva za RS. Prilikom posete Baçaluci,Kinkel je objasnio: "Ministarski savet jena moju inicijativu stavio RS na raspola-gaçe 12 miliona DEM i Svetska bankapreispituje moguñnost pomoñi i odobrila

je veñ 60 miliona maraka za rekonstrukci- ju u Ministarstvu unutraãçih poslova".Konaåna brojka, reklo bi se, za sada joãnije poznata, åak ni samoj Vladi RS.

SVEÆINA: Neposredno po Kinkelo-

vom odlasku, Dodik se uputio u Ameriku,kako sam reåe, da "postigne dogovor saSvetskom bankom, o kreditnom aranæ-manu od oko 20 miliona dolara za revital-izaciju preduzeña i banaka i podsticaçezapoãýavaça". Kredit bi se dodeýivaoprivatnim i meãovitim preduzeñima izoblasti lake industrije i poýoprivrede umaksimalnom iznosu od 250.000 nem-aåkih maraka, a plasirao bi se prekodomañih banaka. Ovaj kredit dobijen je uzveoma povoýne uslove – na 35 godina,mirovaçe 10 godina i godiãçi servis nakredit od jedan odsto. Dodik je optimista upogledu procedure odobravaça kredita,koja ne bi "trebalo da traje duæe od 30 do

Novåana pomoñ vladi RS postala je izgleda stvar prestiæa meðuzapadnim vladama

N

ovi premijer RS Milorad Dodikuspeo je izgleda da za kratko

vreme odãkrine najvaænija svetskavrata za dotok donacija i kredita. Za samonekoliko nedeýa otkako je postao prem-ijer, Dodik se obreo u Bonu, Beåu iVaãingtonu. U metropolama koje su dosada obiåno bile priliåno ãkrte kada je tre-balo izreñi poneki kompliment na raåunRS, novi premijer dobio je ne samo pre-grãt komplimenata za ono ãto åini, veñ ipriliånu koliåinu novca. Åak toliko da sumnogi u balkanskom okruæeçu poåeli dasumçaju kako para ima toliko da bi iMiloãeviñ mogao malo da se "ogrebe"(tako bar tvrdi ýubýansko "Delo"). Ono uãta viãe niko ne sumça je da su novipremijer i çegova vlada za åetrdeset dana

A .

V A S I L J E V I Ñ

DODIK U SVET, JAT U BANJALUKU: Prvi gosti iz Beograda na aerodromu Mahovljani

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



40 dana". Posle susreta Dodik-Olbrajtova,ameriåko ministarstvo inostranih poslovasaopãtilo je da je "premijer RS veñ prvogmeseca delovaça na novoj duænostipreduzeo seriju impresivnih koraka na sta-

bilizaciji politiåkih i ekonomskih prilika uRS".Oduãevýena "sveæinom koju nova vla-

da donosi u odnosu na sve dosadaãçevlade u BiH", Medlin Olbrajt, ameriåkidræavni sekretar, obeñala je MiloraduDodiku hitnu jednokratnu pomoñ u vred-nosti od pet miliona dolara, a koju bi usko-ro trebalo da odobri ameriåki Kongres.Sredstva bi trebalo da pokriju neisplañeneplate radnicima, dok bi za razvojne pro-

jekte u RS bilo izdvojeno oko 50 milionadolara pomoñi, koje bi isplatile razneagencije ameriåke vlade. Meðutim, pred-sednica RS, u intervjuu "Glasu Amerike",spomiçe obeñanu pomoñ ameriåke vladeu iznosu od pet miliona dolara meseåno,nameçenu budæetu RS. Plavãiñeva jedodala da ñe pomoñ ameriåke vlade stizatido odreðenog roka, "ãto je dobro, jer RSima ãanse da samostalno i na regularannaåin puni svoj budæet". U meðuvremenu

je nova vlada usvojila predlog budæeta RSza ovu godinu, koji je u odnosu na proãluuveñan za 20 odsto. I pored toga ãto suministri smatrali da "predviðen iznos nezadovoýava potrebe pojedinih ministar-

stava", ministarstvo finansija je bilo izriåi-to protiv uveñaça budæeta. U "ameriåkeangaæmane" treba, inaåe, svrstati i dogo-vorenu pomoñ za åetiri firme u RS u vred-nosti od 10 miliona dolara.

Da bi se uravnoteæio budæet RS, uVaãingtonu su voðeni razgovori sa funk-cionerima Svetske banke o dodatnih 33miliona dolara, ali su razgovori izgleda os-tali "u toku". Premijer Dodik je spomenuo

joã jednu moguñu pozajmicu od 10 milio-na dolara, koja bi se usmerila u drvnu in-dustriju. Dodikova åesta putovaça i vestio novcu koji najzad ulazi u RS probudilisu, naravno, mnoge briæne patriote koji seoglaãavaju zamerkama da ñe "vlada RS zamale pare prodati nacionalne interese".Odbacujuñi ovakve optuæbe, Dodik istiåekako je "RS konaåno doæivela svoje pro-leñe", te da je "bilo vredno doæivetipromenu negativnog raspoloæeça".

BRIGA: Na osnovu novinskih vesti oparama koje stiæu u RS teãko je, inaåe,podvuñi crtu i napraviti sasvim jasnu raåu-nicu koliko je para do sada obeñano vladiu Baçaluci, odnosno sravniti sve obeñanedolare, marke i ekije. Sam premijer je ne-

davno izraåunao da se radi o 100 milionadolara ekonomske pomoñi. Dodik je i sanemaåke i sa ameriåke strane dobio

obeñaçe da ñe se ove dve zemýe zaloæitida se RS odblokiraju i 400 miliona dolarapomoñi odobrene na posledçoj donator-skoj konferenciji, ãto ni na koji naåin ne bibilo politiåki uslovýeno.

Za Dodikova kratka mandata izvesno je, meðutim, da je u stvarnu realizaciju"stupilo" ipak samo oko 15 miliona dolara.Evropska unija dala je zeleno svetlo za11,7 miliona maraka, holandska vlada pot-pisala je ugovor kojim vladi RS stavýa naraspolagaçe 1,3 miliona DEM, dok suÃveðani pomogli sa 332.000 DEM.Narednih dana u Baçaluku na najavýenopotpisivaçe ugovora o pomoñi RS moglibi da stignu i predstavnici kanadske i brit-anske vlade. U javnosti se ãpekuliãe i timeda je Dodikova vlada dobila u nasleðe ineka sredstva ispod kojih stoji potpis çe-govog prethodnika Gojka Kliåkoviña, oåemu bi najboýe mogao da govori novi

ministar finansija Novak Kondiñ. On, kaoi mnogi ministri u novoj vladi, "ipak nedaje izjave za novinare", i preporuåuje dase saåeka trenutak kada ñe sam premijerDodik na TV objasniti koliko je para do

sada obeñano ili stiglo Republici Srpskoj.Premijer Dodik boraviñe ove nedeýe uBriselu i Rimu, odakle se, kako se oåe-kuje, takoðe neñe vratiti baã sasvim praz-nih ruku. U Sarajevu strahuju da je finan-sijska podrãka vladi u Baçaluci postalastvar prestiæa meðu zapadnim vladama ida bi zato sliåna pomoñ Federaciji moglada se proredi. Na Palama brinu kako jeova otvorenost svetskih kasa premaDodikovoj vladi iskýuåivo u funkciji sep-tembarskih izbora. Dodik, doduãe, joã nestoji bog zna kako u istoånom delu RS, aliteãko je predvideti ãta ñe se zbiti ako platei penzije poånu redovno da stiæu. s

TAÇA TOPIÑ

Oglas,Fond zaotvorenodruãtvo

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



v

Iseljavanje Srba iz Hrvatske

Obeñana zemýa

na tom podruåju. Da je ekonomska situacija ondje doista katstrofalna – nema ni-kakvih dvojbi. Nekad jedno od najraz-vijenijih podruåja bivãe Jugoslavije danaspruæa sumornu sliku. Samo je Kombinat

gume i obuñe "Borovo" prije rata zapoãýa-vao viãe od 20.000 ýudi. U potpuno uniãte-nim pogonima tog nekadaãçeg privrednoggiganta danas radi jedva dvjestotinak ýudi.Sliåno je i u "Vuteksu", VUPIK-u, Vuko-varskoj luci.

Vesna Ãkare-Oæbolt, predsjednica Na-cionalnog odbora za uspostavu povjereça– tijela koje je imenovala hrvatska Vlada sciýem da prati staçe u Podunavýu i podu-zima mjere koje bi trebalo pospjeãiti prog-nane Hrvate na povratak, a Srbe privolitina ostanak – u nekoliko posýedçih javnihistupa insistirala je na tezi da Srbi odlaze

"ne zbog toga ãto ih se maltretira, negozbog materijalnih razloga". "Srbi koji suodluåili æivjeti negdje drugdje prodaju svoju imovinu i odlaze u treñe zemýe", rekla je Ãkare-Oæbolt, visoko pozicionirana slu-æbenica u Uredu hrvatskog predsjednikaTuðmana. "Ni hrvatska dræava, ni bilo tko

drugi ne tjera ih na odlazak. Nije rijeå o pr-ijetçama ili ozbiýnim incidentima, negosu posrijedi iskýuåivo osobni razlozi. Oniili ne æele æivjeti ovdje, ili ih tjeraju gospo-darski razlozi. Svoju buduñnost vide negdje drugdje. Ti Srbi nisu izbjeglice, negoekonomski emigranti."

Åini se, meðutim, da je problem ipakneãto drugaåiji. Ne samo zbog toga ãto No-rveãka, kao trenutaåno najveñe utoåiãte po-dunavskih Srba, ne poznaje (i ne priznaje)kategoriju ekonomskog azilanta – kaæe

ambasador Meerkverb – pa ñe svaka mol-ba za trajnim boravkom u Norveãkoj bitipomno razmotrena, i to iskýuåivo kao za-

na severuOno ãto se u zapadnoj Slavoniji i Kninskoj krajini zbilo unekoliko dana, nakon vojnih akcija "Býesak" i "Oluja", u proýeñei ýeto 1995, u Podunavýu bi moglo okonåati na isti naåin

mandata UNTAES- a, ima punu kontrolu –

pa samim tim i odgovornost – nad po-druåjem koje je do 15. januara bilo u ruka-ma mirovnih snaga UN. Rezultati mirnereintegracije istoåne Slavonije, Baraçe izapadnoga Srijema, jedne skupe i, kako sedonedavno s ponosom isticalo, rijetko us-pjeãne mirovne akcije Ujediçenih naroda

– poåeli su se ozbiýno dovoditi u pitaçe.Ono ãto se u zapadnoj Slavoniji i Kninskojkrajini zbilo u nekoliko dana, nakon vojnihakcija "Býesak" i "Oluja", u proýeñe i ýeto1995, u Podunavýu bi moglo okonåati naisti naåin: odlaskom svih Srba, bez obzirana to ãto je reintegracija zavrãena mirno,bez ratnih operacija i egzodusa kao çihoveposýedice.

TREÑE ZEMLJE: Neprijatnu åiçen-icu da Srbi iz Podunavýa odlaze u brojka-ma koje se pred meðunarodnom javnoãñu

viãe ne mogu nazivati "zanemarujuñim"sluæbena hrvatska politika pokuãala jeopravdati teãkim gospodarskim prilikama

ad je polovinom februara norveãki

ambasador u Hrvatskoj Knut Me-erkveb zajedno s predstavnicima

K svoje vlade hitno doputovao u Vukovar,bilo je jasno da govorkaça o masovnomodlasku podunavskih Srba u Norveãkunisu samo glasine. Jer, samo u jednomtjednu, poåetkom februara, rekao je tomprigodom Meerkveb, u Norveãku je stiglo izatraæilo politiåki azil viãe od 400 Srba iznekadaãçeg podruåja pod kontrolom UN-TAES-a. Za hrvatsku vlast taj je podatakbio krajçe neugodan. Pokuãaj relativizi-raça brojki koje su ranije navodili pojedi-ni srpski politiåari viãe nije bio moguñ.

Glasnogovornik zagrebaåkog uredaOrganizacije za evropsku sigurnost isuradçu (OESS) Mark Tompson potvrdio je bolnu istinu: samo nekoliko dana nakonnorveãkog ambasadora. OESS je u po-sýedçe vrijeme zabiýeæio naznake pov-eñanog odlaska hrvatskih Srba iz Poduna-výa. "Statistike joã nisu poznate, no rijeå jeo stotinama izbjeglica koji u zapadno-evropskim zemýama traæe azil", rekao jeTompson. A onda je, potkraj februara,Vojislav Stanimiroviñ, voða hrvatskih Srbau Podunavýu, na zasjedaçu Stalnog vijeña

OESS-a u Beåu rekao da se u posýedçih40 dana iz nekadaãçeg podruåja pod nad-zorom UNTAES-a iselilo 4840 Srba, odåega u treñe zemýe oko 1500 ýudi. Najviãeu Norveãku, kamo ih je otiãlo oko 750.Stanimiroviñ tvrdi kako je posebno tragiå-na åiçenica ãto Podunavýe napuãtaju mla-di ýudi, a da se proces iseýavaça nastavýa– rekao je – vidýivo je i iz najave da senovih 500 osoba priprema za odlazak.

Teãko je reñi je li za hrvatsku vlast biloneprijatnije spomiçaçe toliko velikogbroja iseýenih ili vrijeme u kojem su oninapustili Hrvatsku. Naime, Stanimiroviñe-

va formulacija o "posýedçih 40 dana" neostavýa nikave dvojbe da je rijeå upravo ovremenu otkako Zagreb, okonåaçem

POÅETAK KOJI NE OBEÑAVA: Preuzimanje Vukovara od strane hrvatskih vlasti B R A N K O

P A N T E L I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



htjev za politiåki azil. Moæda je najbliæi isti-ni o åemu je zapravo rijeå, bio britanski am-basador u Zagrebu i koordinator Evropskeunije za hrvatsko Podunavýe Kolin Munro,kada je nakon cjelodnevnog boravka u Vuk-

ovaru i brojnih susreta i razgovora stamoãçim stanovniãtvom rekao da dok zahrvatske prognanike koji se vrañaju u is-toånu Slavoniju nema dvojbe da je to çi-hova zemýa – Srbi u to nisu tako sigurni.

Izjava britanskog veleposlanika us-lijedila je samo nekoliko dana nakon ãto je Anto Ðapiñ, predsjednik Hrvatskestranke prava (HSP), javno pokazivao uVukovaru "dokle ñe rasti kukuruz akoçegova stranka doðe na vlast". Ðapiñ,koji nikada i niãta ne radi na svoju rukuveñ uglavnom ono ãto vladajuñi HDZ uodreðenom trenutku ne moæe, uzdignu-

tom rukom na faãistiåki pozdrav usredVukovara, kako je kasnije objaãçavao,samo je "izraæavao divýeçe visokomkukuruzu na poýima Podunavýa, naj-plodnijeg tla u Hrvatskoj". Ðapiñ, daka-ko, zna da u veýaåi kukuruz na poýimanije osobito visok, ali je u pravu kadakaæe kako je tlo u Podunavýu najplod-nije u Hrvatskoj. Naroåito ako se naçemu æeli sijati sjeme meðunacional-nog razdora.

STRAH I NELAGODA: Ðapiñe-vo divýaçe po Vukovaru, koje je hr-vatska vlast sankcionirala s 54 prekrãa- jne prijave "zbog opetovanog remeñe-ça javnog reda i mira", svevãi ga, dak-le, na razinu kavanskog pijanåeça i ul-iånog bukaåeça, osudio je åak i Tomis-lav Meråep. On je, govoreñi o Ðapi-ñevom zakaãçelom pohodu na Vuko-var (nekadaãçi Ðapiñev stranaåki kole-ga Ante Prkaåin ciniåno je izjavio kako je Ðapiñ u Vukovar zakasnio viãe odãest godina), rekao kako "takve pro-vokacije i trijumfalistiåki nastupi sada,kad je Vukovar slobodan, nisu pamet-ni". No, Ðapiñ je oåito postigao ciý, jednako kao ãto je takav ciý postigao iincident u baraçskom Petrovom Selu,kada je, u vrijeme poklada, na im-proviziranim vjeãalima spaýen "faãnik" umajici SDS-a, s krunom i grbom 'Repub-like Srpske Krajine', te vojniåkim ãiçelomJNA i zastavom Saveza komunista Hr-vatske. Incident je zavrãio meðunacionaln-om tuåom u seoskoj gostionici, a postojeñistrah i nelagoda, kao i nakon Ðapiñevogorgijaça po Vukovaru, dodatno su ojaåali.

Prilike u Podunavýu sve viãe steæu om-åu oko vrata aktualne hrvatske politike.Upitan je li zadovoýan rjeãavaçem tamoã-

çih problema, ameriåki veleposlanik u Hr-vatskoj Viýam Montgomeri u posýedçem je broju zagrebaåkog "Globusa" doslovce

rekao: "Nisam uopñe. Hrvatska vlada i lo-kalne vlasti uåinili su mnogo na sigurnosti.Sprijeåili su velik broj incidenata. Ali nis-mo zadovoýni ukupnim procesom povrat-ka. Upravo je najbitnije da taj proces funk-

cionira. Tada bi srpske izbjeglice iz Vuko-vara mogle otiñi svojim kuñama u Krajinui tako osloboditi smjeãtaj za prognane Hr-vate iz tog dijela Hrvatske. To je jedini na-

åin na koji se povratak moæe ostvariti. Akoodete u okolicu Knina, pronañi ñete Hrvatekoji nikada u æivotu nisu prebivali na tompodruåju Hrvatske. A dobili su kuñe kojepripadaju Srbima. Imate ýude s Kosovakoji su dobili cijeli gradiñ, isto tako Hrvatekoji su stigli iz Njemaåke i dobili kuñe. Sveto dodatno komplicira taj problem i moraodmah prestati ako se æeli pomireçe i us-postava povjereça".

ZAMAGLJIVANJE: Iako je hrvatskiministar obrane Gojko Ãuãak prilikom ne-

davnog boravka u Vaãingtonu obeñao kakoñe do kraja marta biti obznaçen plan pokojem se svi izbjegli Srbi (dakle i oni koji

se trenutno nalaze u SR Jugoslaviji i Re-publici Srpskoj) mogu vratiti u Hrvatsku,åini se da taj proces zasad ide upravo obr-nutim tokom. Doduãe, na sastanku Ko-misije za normalizaciju odnosa izmeðu Hr-

vatske i SRJ utvrðena je procedura povrat-ka izbjeglica, no sloæenost tog postupka idugi birokratski postupak, kao i jasneporuke Ðapiñevog "vikend-ustaãtva" u

Vukovaru, teãko da ñe ikogastimulirati na povratak.

Iako je Ãuãak obeñao Ame-rikancima da ñe Hrvatska uåi-niti sve ãto je potrebno kako bise izbjegli Srbi mogli vratiti,åiçenica je da u Hrvatskoj zato ne postoji politiåko raspo-loæeçe, joã maçe istinskapolitiåka voýa. Åak je i jedan

politiåar Ãuãkova ranga, kojiuz to predstavýa neformalnogvoðu najtvrðe desne struje un-utar vladajuñeg HDZ-a, moraosvoje obeñaçe Amerikancimazamagliti priåom o dvjemaNATO bazama, koje ñe se,zbog hrvatske kooperativnosti,graditi u Slavonskom Brodu iZadru. Pokazalo se da je tapriåa izmiãýena s ciýem da sepraãinom oko NATO baza za-magli rasprava o povratkuSrba.

No, katastrofalno gospo-darsko staçe na bivãem po-druåju UNTAES, i neza-ustavýivi odlazak Srba za Hr-vatsku je problem koji aktual-na vlast nije nikako u staçu ri- jeãiti. Upravo nedostatak iskre-ne politiåke voýe da se uåinepomaci koje bi srpskom stano-vniãtvu u Podunavýu dali jasna jamstva da su dobrodoãli iravnopravni graðani vraña sepoput bumeranga. Hrvatskiprognanici, razasuti od Zagre-ba i Istre do Jadrana, naprosto

se ne æele vratiti u bivãe podruåje UN-TAES, jer su u sadaãçim mjestima preb-ivaça stekli boýi æivotni standard od on-oga koji ih åeka u razruãenom i opustoãen-om Podunavýu.

Da bi se to podruåje obnovilo, potrebno je bar dvije milijarde ameriåkih dolara,koje Hrvatska naprosto ne moæe osigurati.Svijet je, doduãe, voýan pomoñi, ali samopod jednim uvjetom – da Podunavýe os-tane multietniåko i multikulturalno kakvo je bilo i do rata. A to je uvjet koji sadaãçi

Zagreb, bez obzira na sva javna obeñaça,åini se, nikako ne moæe ispuniti. s

DRAGO HEDL

Ðapiñevo (na slici) divýaçe po Vukovaru, koje je hrvatska vlastsankcionirala s 54 prekrãajne pr-ijave "zbog opetovanog remeñeça javnog reda i mira"osudio je åak iTomislav Meråep

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Izjava nedelje

LJUDI I VREME

"Ni za æivu glavu!"

Ãarmantno nasme- jani Radoje Kontiñ,predsednik saveznevlade, na molbu no-vinara da komen-tariãe kosovsku dr-amu. Åuvãi ãta pre-mijer zbori, ruko-vodiýa SPS-a Go-

rica Gajeviñuskliknula jes ýubavýu:

"To je odgo-vor!" ("NaãaBorba", 3.mart 1998)

SLAÐANA MILOÃEVIÑ,rokerka i brokerka, susrela senedavno sa Draæenom Vrdoýa-kom. U hrvatskom izdaçu"Plejboja" Vrdoýak ju je defini-

sao kao "sprsku, precvetalu ver-ziju Madone": "Oåigledno da segospodin Vrdoýak veñ duæe vre-mena nije pogledao u ogledalo.Njegov komentar je oåiglednoseksistiåki. Piãuñi o brojnim mu-ziåarima sa kojima se sreo to-kom svog dvonedeýnog boravkau Beogradu, osim ãto je pome-nuo Olivera Mandiña kao Arka-novog manekena, i Zdravka Åo-liña, kome po çegovoj tvrdçiviãak kilograma ne utiåe na ãa-rm, jedina æena koju je pome-nuo, i o kojoj sem onoga ãto stecitirali niãta drugo nije napisao, bila sam ja. Bez laæne skromnosti u mnogim stvarimabila sam prva, a potom izostavýena iz raznih studija. Gospodin Vrdoýak nije mogao,uostalom kao ãto to veñina ovdaãçih muãkaraca nije mogla, da shvati da je za menemnogo vaænije ono ãto radim, a ne kako izgledam, mada ne beæim od tog karakteris-tiånog seksi imidæa sa poåetka karijere." ("Svedok")

MARKO MILOÃEVIÑ,priv. ugostiteý i sin predsednika Jugos-lavije: "Moguñe je da me neko ubije. Alida me rani – ne. Da je zaista bilo neke

pucçave, to bi se zavrãilo u krvi do ko-lena, jer i ja imam prijateýe." ("Veåerçenovosti")

RIÅARD GOLDSTON,bivãi vrhovni tuæilac Haãkog tribunala, o R. Karadæiñu i R. Mladiñu: "Da, oni ñe iñi uHag. Koliko joã vremena mogu sebi ekonomski dopustiti zaãtitu koju imaju? To je samopitaçe vremena." ("Naãa Borba")

ALEKSANDAR MATUNOVIÑ,pukovnik, doktor medicinskih nauka i

jedno vreme liåni lekar Josipa BrozaTita napisao je kçigu "Enigma Broz –ko ste vi, druæe predsedniåe?" Jednomtako prolazio pukovnik pored prostorijeza masaæu, åuje neko teãko diãe, kucne,dobije odobreçe da uðe, kad tamo, Tito

radi sklekove,a lice mu crve-no, usne skoromodre... Kadga je pukovnikupitao ãta toradi, Tito sepodigao i ýuti-to rekao: "Ja tostalno upraæ-çavam i to mi

mnogo koristi. Ja sam bio soko i te na-vike su mi ostale iz tih dana. Åak su migovorili da mi je fiziåka aktivnost po-trebna." Doktor je, prema sopstvenomsvedoåeçu, ãefu dræave, Partije i Vrhov-nom komandantu skrenuo paæçu da je"to bilo davno kad je on bio soko": "Tadame je ýutito pogledao, ali ja sam se brzosnaãao i objasnio mu – kad sam rekao daviãe nije soko, mislio sam to u fiziåkomsmislu – da je on sada intelektualni soko,ãto je za mene veñi kvalitet."

DRAGANA KATIÑ,voditeýka na RTS-u: "U sedmom me-

secu sam trudnoñe i åekam blizance.Nosim dva deåaka i ponosna sam zbogtoga. [...] Toliko su nemirni da ne moguviãe noñu da åitam. Stalno ih rukom'traæim' i prepoznajem. Izabrala sam iimena, zvañe se Reýa i Ras, to sam sa-ma izmislila, a inspiraciju sam naãla upravoslavnom kalendaru."Da je u pitaçu devojåica zvala bi se Ta-ra, ali ne zbog naãe planine: "Tara jeimaçe iz romana 'Prohujalo sa viho-rom'. To je stalna inspiracija i zemýakojoj se Skarlet O'Hara vrañala. Mene jetaj roman svih ovih godina okupirao, pa

u neku ruku sebe doæivýavam kao Skar-let, ili Vivijen Li, glumicu koja se tomulogom proslavila. Sve sam o çihovimæivotima proåitala, svaki detaý mi jepoznat. Moæda sam tu opsednutost ze-mýom prenela i na izbor imena Ras, jer je to zapravo stara srpska zemýa Raã-ka." ("TV Novosti")

DUÃAN JOVANOVIÑ,mesni sekretar Demokratske stra-nke, o kome ãtampa piãe kao o osobikoja je u drami dostojnoj StivenaSpilberga (vidi film "Dvoboj") na jedvite jade umakao automobilskom

asu Marku Miloãeviñu koji ga je ju-rio kostolaåkom dæadom: "Neka miplati piñe i kaæe da je sve bilo ãala, jer sam se stvar no uplaãio." Ãta ñebiti sa limarijom sekretarovog auta– ne zna se. "Demokratija" javýa da je vozilo nakon dramatiånog re li ja"propisno ulubýeno"; sekretar je posvoj prilici morao ne samo da dodaje gas viãe nego ãto je navikao, negoi da naglo koåi usled åega je "sru-ãeno zadçe sediãte i åitav sadræajgepeka prosut po autu".

IVANA BOJIÑ,TV lice broj jedan, rado se señasvog ãkolovaça, odnosno svogavoditeýstva na TV Pink, carstvuturbofolka: "To mi je bila naj-boýa i najdelotvornija ãkola, jersam nauåila da priåam o neåemuo åemu u suãtini nemam pojma."Govoreñi o braku, gospojica Bo- jiñ je, hot imice il i ne, svejedno,citirala uzreåicu jednog od Kus-turiåinih junaka: "Brak je neãto

apsolutno romantiåno." ("Demo-kratija")

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.


7. MART 1998. s VREME 29

ENVERPETROVCI,

glumac, ig-rao je ãefamafije u fil-mu GoråinaStojanoviña"Strãýen":

"Kao osoba koja mrzi svoj izgled, moguslobodno da kaæem da sam se prvi put samsebi dopao. Ne znam da li je za to kriv ka-merman, upotreba svetla ili sam se u posle-dçe vreme prosto prolepãao."

VERICA RAKOÅEVIÑ,modna kreatorka, predstaviñe povodom meðunarod-

nog dana æena, svoju proleñnu kolekciju (prihod odprodaje parfema VR i od prodaje dva modela odeñenameçen je izgradçi novog porodiliãta u NovomSadu): "Æeýko Samardæiñ traæio je tri hiýade marakaza petnaest minuta pevaça na modnoj reviji. Tuæno jeãto neki ýudi æele kroz ovakve projekte da izvukuliånu korist. Ali ja ne odustajem od toga da je lepãe

dati nego uzeti [verovatno misli na porodiliãte, a ne na g. Samardæiña, up.ur.]".("Demokratija")

DUÆNOSNICI OKRUÆNOG ZATVORA U BEOGRADU:"Nije taåno da Nenada Ðorðeviña [visokog funkcionera JUL-a] tretiramo kaokriminalca. Ðorðeviñ ima tretman kao i bilo koji pritvorenik."Iako upravnik zatvora nije dosad uspeo liåno da primi Ðorðeviña, koji je æeleo dakao rukovodilac sa rukovodiocem popriåa nasamo sa upravnikom, atmosfera u

apsani je idiliåna, novog pritvorenika nadleæni uporeðuju sa Milanom Zogoviñemkoji odnedavno takoðe boravi u ovoj ustanovi: "Obojica se vladaju super. Ovdenema nemirnih, ni 'hrabrih'. Svi su mirni i posluãni, poãtuju kuñni red, a mi za-kone, tako da je, napiãite slobodno, harmonija na nivou." ("Veåerçe novosti")

MOMIR BULATOVIÑ,bivãi predsednik Crne Gore, optuæen zazloupotrebu poloæaja (u sumrak svoga pred-sednikovaça pomilovao je toliko osoba dabi mogao uñi u Ginisovu kçigu): "Stavitipod istragu åovjeka koji je imao istorijsku iliånu privilegiju da bude prvi, slobodnom

voýom naroda izabrani predsjednik CrneGore, da je pribavio liånu i politiåku koristu vrãeçu svoje funkcije moæe samo liånostkakva je aktuelni tuæilac Crne Gore i nelegi-timni politiåki sistem u kojem on opstaje.Samo oni koji su sami ogrezli u korupciji inepoãtovaçu zakona mogu da postupaju naovakav naåin." ("Veåerçe novosti")

POKRET RUMUNA-VLAHA U JUGOSLAVIJIzahteva da nadleæni organi Republike Srbije i Savezne Republike Jugo-slavije zabrane prodaju romana "Hajduk Veýko Petroviñ" (autor je srpskipisac i visoki funkcioner RTS-a Milovan Vitezoviñ). Roman je objavýivan u

"Politici", a u sedmom nastavku pisalo je: "Nema veñe sramote za Vlahiçunego da se nevina uda. One koje nisu mogle nañi srpske åobane, morale su tosame sebi da urade neåim åvrstim. A opet, ono najåvrãñe je u srpkim åoban-ima". [Poglavýe sa inkriminisanim biserom zove se "Noñ u haremu"]

RATKO DMITROVIÑ,glavni i odgovorni urednik "Argumen-ta": "Svi propagatori teorije po kojojpartijska kçiæica nije zaãtita odpravedne ruke zakona znali su preÐorðeviñevog hapãeça da taj åovekima bogatstvo o kojem prve dve gen-eracije Rokfelerovih nisu ni saçale,

znali su da Neãa poseduje kuñe, sta-nove, hotele, ostrva, bankovne raåuneu nekoliko inostranih dræava, bezbrojautomobila, kabinet sa kvadraturomveñom od osnovne ãkole 'Vuk Kara-dæiñ', stolom kubanskog kraýa i nikonije imao muda da na sastanku partije,kojoj su zajedno sa Ðorðeviñem pri-padali, upita otkuda åoveku sve to.Kostiñ iz Niãa ima dvanaest kuña, jedna gore-dole ne igra ulogu, i sig-urno ih nije napravio u januaru ovegodine. Niti je mogao da ih podigneod plate u Fabrici duvana Niã. Sad

kada je u apsani, çegovi drugoviisukali su sabýe da ga seckaju na re-zance, poãto 'takav lopovluk viãe nemoæe da se trpi'. Do pre mesec danaÐorðeviñ i Kostiñ bili su uspeãniposlovni ýudi i 'menadæeri godine', adanas su lopovi i kriminalci."

LETVICA Dragutin Topiñ ponovo je ostavio od-liåan umetniåki dojam, kako na sportskerukovodioce tako i na sportske izveãtaåe.Naæalost, letva koju mu eksponenti no-vog svetskog poretka na svakom tak-miåeçu podmeñu uporno zbog neåegapada i rezultati koje sportista na naãe oåipostiæe ne priznaju se. Evo kako su pod-metaçe letve u toåkove razvoja naãegskakaãtva doæiveli:

1. Æ. B.,izveãtaå "Politike": "Topiñ je u nedeýu, ufinalu skoka uvis, zavrãio na ãestom mes-tu sa skromnom visinom – 2.22 metra.Sledeña visina 2.26 bila je sinoñ nesav-ladiva za çega, ali ne zato ãto on nije biospreman za takmiåeçe. Naprotiv! Topiñ je samo åetiri puta skakao u finalu u dvo-rani 'Luis Pudæ' u Valensiji. Prvi skok iz-veo je na 2.22 i odmah izbio na prvo mes-to meðu åetvoricom finalista. Na 2.26 triputa je ruãio. U drugom pokuãaju, bezsumçe, omela su ga tri starta finalne trkena 60 metara sa preponama (dugo jeåekao na skok), a u prvom i treñem, su-deñi po izjavama ålanova naãe reprezent-acije, koji su posmatrali ovo takmiåeçe uValensiji, letvicu je ruãio gotovo nep-rimetnim dodirom nogu. Telo je sa la-koñom iãlo preko çe..."

2. NIKOLA TOMASOVIÑ,savezni kapiten: "Topiñ nije imao sreñe.Dobro je pripremýen, visoko je skoåio udrugom i treñem pokuãaju, ali letvica jepadala..."

3. SVETOZAR KRSTIÑ,predsednik Atletskog saveza: "Videlo sepo Topiñevom ponaãaçu i skokovima da je Evropski ãampionat doåekao u dobrojformi, ali u sportu je potrebno i malo sreñe.Topiñ je nije imao. Åini mi se da je sa isu-viãe snage ulazio u svaki skok i previãe se

podvlaåio pod letvicu..."

4. MIHAILO ÃVRAKA,trener: "Topiñ je ulazio u skokprebrzo i nije mogao da izdræinagib. Siguran sam da je bio

spremniji ovde u Valensiji ne-go proãle godine u Parizu, ka-da je osvojio bronzu..."

G O R A N K A M A T I Ñ

D .

B A B O V I Ñ

B R A N K O

P A N T E L I Ñ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



i, ãto je moæda joã vaænije, liåne surevçi-vosti. Veliki delovi politiåke javnostidoæivýavaju Ãredera kao predstavnika des-nog, a Lafontena kao zastupnika levog kri-la socijaldemokratije.

Ãreder je prema privremenim rezultati-ma dobio 47,9 odsto glasova biraåa uDoçoj Saksoniji, znatno viãe nego ãto seoåekivalo, i poæurio da izjavi: “Kolova erase zavrãila”! Njegov protivkandidat iz re-dova Kolovih hriãñanskih demokrata os-vojio je 35,9 odsto. Sam kancelar jepriznao da je rezultat razoåaravajuñi, ali irekao da ipak smatra da vladajuñi hriãñan-sko-liberalni savez ima dobre izglede zapobedu na saveznim izborima. Najavio jeda ñe konzervativci preduzeti sve da spreåeSPD i Zelene da u Bonu preuzmu vlast useptembru i rekao da se Ãreder ne bi libioåak ni podrãke Partije demokratskog socijalizma, nekadaãçih istoånonemaåkih ko-munista.

Kol je pozvao Ãredera da odgovori bi-

raåima ãta zapravo zastupa i ãta smera.Hriãñanske demokrate prebacuju socijal-demokratskom prvaku da nema jasan stavo poreskoj reformi, uvoðeçu jedinstvenogevropskog novca, politici prema strancimai drugim glavnim politiåkim temama.Privredni i finansijski krugovi ostali su,meðutim, sasvim ravnoduãni na Ãrederovoimenovaçe. Prenose se procene po koji-ma, ãto se tiåe ekonomske politike, berzane opaæa velike razlike izmeðu dvojicekandidata. “Cajt” piãe da Ãredera ne na-zivaju bez razloga prijateýem preduzetnikai industrije. Ovaj nedeýnik ukazuje da jeÃreder kao predsednik vlade Doçe Sak-sonije – pokrajine u kojoj je, pored ostalog,sediãte tako vaænih firmi kao ãto su Folks-vagen ili Projsag – pokazao i sklonost kameãaçu u zbivaça na træiãtu, kada je tre-balo oåuvati radna mesta, åime je pridobiosindikate. Njegov umereni intervencion-izam ne razlikuje se mnogo od politikeKolove savezne vlade ili drugih “pokrajin-

Nemaåka

Izazov pokrajinskog kneza

Nemaåka

Izazov pokrajinskog knezaDvojica kandidata imaju nesumçivo muke da dokaæu biraåima u

åemu se razlikuju – sem u godinama —Kol ima 67 ,a Ãrederpetnaestak maçe

R E U T E R S

SVET

BON

a zgradi predizbornog ãtabaSocijaldemokratske partijeNemaåke (SPD) u Bonu veñodavno stoji sat koji odbro- java dane i otkucava sate,

Nminute i sekunde do odlaska konzerva-tivnog kancelara Helmuta Kola sa vlasti.Nadaça najveñe opozicione partije da ñese çeno mereçe preostalog vremenapokazati taånim na saveznim izborima 27.septembra naglo su ojaåana proãle nedeýe.Najpopularniji iz çene vodeñe “trojke”Gerhard Ãreder trijumfovao je na pokrajin-skim izborima u Doçoj Saksoniji i odmahpotom je imenovan za kandidata SPD-a zakancelara. Druga dvojica iz “trojke” – ãef partije Oskar Lafonten i voða çenih po-slanika u parlamentu Rudolf Ãarping (obo-

jica su po jednom veñ izgubila u nadme-taçu sa Kolom) – podræala su Ãredera, up-rkos razlikama u politiåkim opredeýeçima

TREÑA SREÑA: Gerhard Ãredersa najnovijom suprugom

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



skih knezova”, kako u politiåkom æargonunazivaju moñne pokrajinske premijere uNemaåkoj.

PREDNOST: Tumaåeñi novinarimasvoje politiåke, privredne i socijalne princ-

ipe, novopeåeni kandidat SPD-a najavio jeda ñe se boriti pre svega za glasove “iz sre-dine druãtva – radnih ýudi”. To nisu, kako je objasnio, samo zaposleni veñ i zanatlije itakozvana tehniåka inteligencija,a smatra ida direktori velikih preduzeña “nisu uvekna drugoj strani”. Takav opis “ciýne klijen-tele” potpisao bi nesumçivo i kancelarKol, tako da ñe dvojica kandidata imatinesumçivo muke da dokaæu biraåima uåemu se razlikuju – sem u godinama (Kolima 67 godina, Ãreder petnaestak maçe),reåitosti i dopadýivosti pred televizijskimkamerama. Doduãe, dok Kolov privatni

æivot maltene ne zaokupýa javnost, Ãrederse nedavno, uz veliko razvlaåeçe çegovihbraånih teãkoña u javnosti, po treñi put oæe-nio, na åemu ñe konzervativcima bliskaãtampa nesumçivo insistirati narednihmeseci.

Moæda je najveña Ãrederova prednost utome ãto mnoga sredstva informisaça uçemu oåito vide åoveka koji bi mogao daspreåi daýe okoãtavaçe politiåkih, ekon-omskih i socijalnih struktura, neãto nalik“novom laburisti”, prvom ministru britan-ske vlade. Ekonomisti kaæu da Ãrederovaopredeýenost za træiãna naåela nalikuje uvelikoj meri shvataçima britanskog prem-ijera Tonija Blera i ameriåkog predsednikaBila Klintona. Tu je i crta razgraniåeçaprema partiji Zeleni/Savez 90 koja bi bilanajverovatniji saveznik SPD-a ukoliko Kolbude poraæen u septembru. Postoje naj-maçe dva bitna sporna pitaça: prvo jezahtev Zelenih da se uvede takozvaniekoloãki porez koji bi poskupeo energiju(litar benzina mogao bi da koãta i pet mar-aka) i tako podstakao ãtedçu energetskihizvora i oåuvaçe åovekove okoline. Onizagovaraju i zatvaraçe atomskih elektrana.Drugi spor potiåe od ciýa Zelenih da se

ukine Severnoatlantski pakt i smaçe nem-aåke oruæane snage. Ostaje da se vidi da liñe Joãka Fiãer, najpopularniji meðu “zelen-im” politiåarima, uspeti da ubedi partiju dase odrekne nekih svojih naåela u prilog os-

tvareçu dugo priæeýkivanog uåeãña usaveznoj vlasti.Ãreder je, pak, upozorio svoju partiju

da se ne veæe previãe za “zelene” kao save-znika, i ukazao na druge moguñnosti. Od-bio je jedino savez sa bivãim komunistima.Tako je ostavio otvorena vrata za saveze isa konzervativcima i saliberalima. Kol je, sa svoje strane, odbacio moguñ-nost da predvodi takoz-vanu veliku koaliciju –savez konzervativaca isocijaldemokrata.

Nezaposlenost – tre-nutno je viãe od pet mil-iona ýudi u Nemaåkojbez posla, ãto je istorijskirekord – briga je koja,zajedno sa sudbinom pe-nzija, prema svim ispiti-vaçima javnog mçeça,najviãe zaokupýa Nemce.Åak 46 odsto uåesnikaankete, åiji su rezultatiobjavýeni u nedeýniku“Ãpigel”, ne veruje daijedna stranka raspolaæe delotvornim re-ceptom za suzbijaçe nezaposlenosti. Ne-kih 25 odsto smatra da bi SPD najboýemogao da reãi problem nezaposlenosti ioåuvaça penzija, a 20 odsto je ubeðeno dasu to u staçu da uåine konzervativci.

ÃANSE: Åak dve treñine uåesnika ispi-tivaça izjasnilo se za promenu vlade. Kadabi se savezni parlamentarni izbori odræali unarednih nedeýu dana, SPD i Zeleni os-vojili bi ubedýivu veñinu – 49 odsto glaso-va. Meðutim, pribliæno treñina biraåkog te-la smatra da bi savez konzervativaca i SPD-a bio najpogodniji za reãavaçe nagomila-

nih ekonomskih i druãtvenih teãkoña.

Maçim partijama razliåito se piãe: Ze-leni/Savez 90 beleæe naklonost deset odstobiraåa, ãto im daje povoýan poloæaj ueventualnim pregovorima sa SPD-om okostvaraça zajedniåke vlade. Liberalni FDP

strepi da li ñe preñi prag od pet odstodobijenih glasova, koliko je neophodno dabi se uãlo u parlament. Partija Demokra-tskog socijalizma moæe da raåuna na petodsto glasova i tako ima izglede da ponovobude zastupýena u “Bundestagu”.

Ãreder, uprkos svemu, nema razloga da

se opusti. Privredni pokazateýi, ako seizuzme nezaposlenost, idu u prilog vladi:oåekuje se pribliæno tropostotni rast dru-ãtvenog proizvoda, izvoz je nadmaãio sverekorde, zamisao o uvoðeçu “eura” kao jedinstvene evropske valute se ostvaruje...Nekoliko meseci pre parlamentarnih izbo-ra 1994, ankete su takoðe davale prednostopoziciji. Pobedio je, iako tesno, kancelarKol na åelu saveza konzervativaca i libera-la. Trenutno meðu dvadeset vodeñih nem-aåkih politiåara Kol zauzima petnaestomesto, prenosi “Ãpigel”. Najomiýenijinemaåki politiåar sada je, preskoåivãi prviput Ãredera, åovek koga je Kol odredio zasvog naslednika – Volfgang Ãojble, voðagrupe konzervativnih poslanika u savezn-om parlamentu. On je stavio do znaça dase ne odriåe “velike koalicije”, ako zagustioko veñine...

Narednog meseca glasa se u pokrajiniSaksoniji-Anhalt, gde vladaju SPD i Zele-ni. Onda, poåetkom septembra, u Bavar-skoj, gde ñe se videti snaga najvaænijeg Ko-lovog saveznika – ultrakonzervativne Hri-ãñansko socijalne unije saveznog ministrafinansija Tea Vajgla. Potom slede savezniizbori i – tada ñe biti veñ 16 godina otkako

je Kol kancelar Nemaåke – duæe od çegana tom poloæaju bio je jedino Bizmark. sDUÃAN REÝIÑ

Ærtveni jarciPrepoznatýivo je da se od stranaca prave ærtveni jarci za milionsku nezaposlenost,

izjavio je proãle sedmice predsednik Evangelistiåke crkve u Nemaåkoj Manfred Kok.Zajedno sa predsednikom katoliåke biskupske konferencije Karlom Lemanom, Kok jepozvao odgovorne u politici i privredi da pokrenu akciju za prevazilaæeçe nezaposle-nosti. “Merilo stvari nije træiãte, nego åovek”, rekao je Leman.

Sedam meseci uoåi izbora teãko da ñe se nañi veñina u parlamentu za promene u za-konu o dræavýanstvu i druge reforme koje se odnose na poloæaj blizu sedam i po mil-iona stranaca, od kojih sa podruåja bivãe Jugoslavije ima maltene milion i po. Podjed-nako je izvesno da ñe politiåki kandidati voditi raåuna da ne protivreåe preterano on-

ome za ãta veruju da je preteæno raspoloæeçe biraåa, poput predubeðeça da su stran-ci delom krivi za nezaposlenost i kriminalitet.

KANCELAR - REKORDER: Helmut Kol

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Makedonija

ReanimacijaTupurkovskog Mada se ta vest mora uzeti sa rezervom, vaýa pomenuti da jeovih dana procurilo da je pristupnice buduñoj partiji,

blagodareñi pre svega harizmi Tupurkovskog, na neviðenopotpisalo oko 10.000 ýudi

vladi. Tupurkovski ñe najuæi tim partijskihsaradnika potraæiti i u krugu uglednih bi-znismena okupýenih oko tzv. olimpijskogpula, a mesto predsjednika nacionalne aso-cijacije svih sportova åini ga veoma utica-

jnim u veoma ãirokom okruæeçu ýubiteýasporta.TAJMING: Vaýa pomenuti kako se

meðu ovdaãçim politiåkim analitiåarimaceni da je Vasil Tupurkovski izabrao na- joptimalniji tajming za vlastitu politiåkureanimaciju. Ukoliko sve bude po planu, uMakedoniji ñe se na jesen odræati redovniparlamentarni izbori i buduña partija, raåu-na se, ima dovoýno vremena da se namet-ne biraåima, a da istovremeno ne pokvaripoåetni rejting. Naravno, ne bi se moglooåekivati da ñe Tupurkovski i çegovisliånomiãýenici pobedniåki "umarãirati" u

Sobraçe, ali niko ne sumça da ñe popular-ni profesor meðunarodnog prava evidentniuticaj institucionalizirati u politiåku moñizraæenu u relevantnom broju poslaniåkihklupa, te da ñe biti respektabilan partner zabuduñe koalicije i moæda åak i onaj od-luåujuñi jeziåak za formiraçe postizborneizvrãne vlasti. Sastavýaåi makedonskogpolitiåkog horoskopa dræe da to zapravo i

jeste taktiåki ciý dugor-oåne strategije VasilaTupurkovskog da, kadza to doðe vreme, se-dne u najskupýu make-donsku foteýu. Navod-no, kad veñ neñe da seprikloni nijednoj pos-tojeñoj partiji, Tupurk-ovski stvara vlastitukako bi u parlamentudobio logistiåku po-drãku za pohod na me-sto ãefa dræave koje ñenaredne godine ostatiupraæçeno. Proãlogmeseca, naime, KiroGligorov je najavio daubuduñe narodu neñeviãe stajati na usluzi, pa je praktiåno raspisankonkurs za çegovo

mesto. I mada je prvi "alternativac" pril-ikom promocije ideje o novoj partiji na bi-toljskoj lokalnoj televiziji rekao drugaåije,nikoga u Makedoniji nije razuverio kako jeformiraçe vlastite partije tek prvi korak zapredsedniåku kandidaturu. Ruku na srce,dobar deo ovadaãçe javnosti odavno gavidi na Gligorovýevom mestu.

I pored åiçenice da je "Cile nacionale",nekih ãest godina izbivao iz politike, a na-

jveñim delom i iz zemýe, obiåan åovek ganije zaboravio. Jedna novogodiãça anketanacionalnog "Galupa" pokazala je kako mu

latantne jalovosti postojeñe opozicije koja ikada bi "osvanula" na vlasti ne bi znala ãtas çom da radi, s druge strane. Neke pro-cene sugeriãu kako je bezmalo polovinamakedonskog biraåkog tela trenutnopartijski neutralna i otvorena za nove ideje

koje Tupurkovski najavýuje. Isto tako, nesme se zaboraviti åiçenica da je deo ålan-stva, ali i rukovodstva, u partijama levog icentristiåkog pedigrea popriliåno razoåara-no dosadaãçim uåinkom svojih stranka, pabi rado prihvatili neku alternativu. Ãto se,pak, partijskog jezgra Demokratske alter-native tiåe, uglavnom se nagaða kako ñe gasaåiçavati deo univerzitetske i umetniåkeelite, pre svih kolege profesora Tupurk-

ovskog sa Pravnog fakulteta, meðu kojima je ãiroj javnosti najpoznatiji dr Vlado Ka-mbovski, bivãi ministar u Markoviñevoj

V asil Tupurkovski, osmina posled-çeg kolektivnog ãefa pokojne Ju-goslavije i aktuelni predsednik Ma-

kedonskog olimpijskog komiteta, "adak-tirao" je jedno za ovdaãçe prilike veomabitno pitaçe, ali je istovremeno otvoriobezbroj novih. Popu-larni Cile, naime, najavio je da ñe 21. mar-ta biti promovisanaDemokratska alterna-tiva, nova partija naåijem ñe on åelu biti.

To ãto zvaniåni po-åetak æivota novogpolitiåkog subjekta uMakedoniji koincidirasa zvaniånim poået-kom proleña ovom bidogaðaju, zavisno odbuduñih dometa, mo-gao priskrbiti dugaåakistorijski trag koji zasobom vuku neka dru-ga "nacionalna pro-leña", ali i dosta pos-prdnih epiteta na ra-åun pretencioznosti.Kako god, meðutim, bude, u ovom trenut-ku je oåigledno da je jednom dijelu poli-tiåke javnosti "pao kamen sa srca". No,sudeñi po naåinu na koji su se artikulisaleneke reakcije, taj je kamen nekima paodirektno na prste.

Bez obzira na rezerve iz kruga poli-tiåkih oponenata, relevantan dio ovdaãçepolitiåke javnosti smatra da bi buduñapartija ipak mogla biti istinska alternativa

svojevrsnoj pat poziciji u koju je Make-donija zapala zbog "nepodnoãýive lakoñe"vladaça aktuelne koalicije, sa jedne, i ek-

"CILE NACIONALE":

Vasil Tupurkovski

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



je rejting na visokom drugom mestu,odmah iza Kire Gligorova. Mada se ta vestmora uzeti sa rezervom, vaýa pomenuti da je ovih dana procurilo da je pristupnicebuduñoj partiji, blagodareñi pre svega

harizmi Tupurkovskog, na neviðeno pot-pisalo oko 10.000 ýudi. Ruku na srce, samTupurkovski se, prilikom svojih povre-menih dolazaka kuñi sa dugotrajnih prek-ookeanskih izbivaça, veoma veãto trudioda nikog ne ostavi ravnoduãnim premasvom liku i delu.

Ljudi nisu zaboravili çegove gla-murozne ekskurzije u istoriju. Kao pisacpopularnih kçiga o Aleksandru Makedon-skom, u nekoliko navrata projahao je ze-mýom na Bukefalu, titrajuñi po najta-nanijim nacionalnim emocijama. Istovre-meno, mlaðim se Makedoncima nametao

svojim nekonvencionalnim imidæom, sk-lonoãñu prema dæezu i povremenim rok-promocijama u ovdaãçim medijima. Zaostvareçe eventualne predsedniåke am-bicije nije beznaåajno ni to ãto je jedinimeðu viðenijim Makedoncima svojevre-meno zagovarao meðunacionalni dijalogsa etniåkim Albancima koji, uzgred, åinegotovo åetvrtinu biraåkog tela.

ALTERNATIVA: Naglaãeno ner-vozne reakcije "s leva i zdesna", ãto bi se upristojnim demokratskim sistemima sma-tralo veoma nepristojnim kad je neka novapartija na vidiku, pokazuju kako oåeki-vaça od Demokratske alternative i, poseb-no, çenog predsjednika nisu neosnovana.Desniåari uglavnom podseñaju na çegovkomunistiåki pedigre, a oni drugi, mada isami "Titovi pioniri", vade mu packe izvremena dok je stolovao u Beogradu.Uglavnom, u igri je, navodno, uåeãñe u iz-voðeçu tenkova tokom martovskihdemonstracija u Beogradu, famozna "ne-principijelna koalicija" i neke domañe ne-principijelnosti.

Sveobuhvatna analiza makedonskogpolitiåkog folklora pokazala bi kako se

meðu aktuelnim politiåarima nije naãla fig-ura koja bi mogla zameniti Kiru Gligoro-va, osim, eventualno, premijera BrankaCrvenkovskog. Ovaj je, meðutim, premaslovu Ustava "maloletan" da bi bio paterfamilijas. Politiåki kaskaderi koji bi aktuel-nog premijera dublirali do sticaça "puno-letstva" ne ostavýaju, sa svoje strane, uti-sak da bi se zadovoýili takvom ulogom.Zato se smatra da bi Vasil Tupurkovski –uz åiçenicu da bi vlastitom kandidaturomzadovoýio oåekivaça svojih pristalica, tedijela opozicije – åak i u krugu vladajuñegSocijaldemokratskog saveza mogao biti al-

ternativa svakom od moguñih predsed-niåkih kandidata. s

BUDO VUKOBRAT

Manjine u evropskim zemljamaAtentati, dizaçe u vazduh policijskih stanica, zastraãivaçe, mirne i nemirne

demonstracije åesto su sastavni deo politiåko-druãtvenog ambijenta evropskih dræava.Istovremeno su na neki naåin i zaãtitni znak (su)æivota veñine sa etniåkim zajednicamai grupama koje su granice (a one su se u evropskoj istoriji åesto meçale) ostavile na“pogreãnoj strani”. Zbog politiåkih napetosti koje ponekad nose i klicu opasnog æariã-ta krize, Evropa kroz zajedniåke institucije, prvenstveno u okviru OEBS-a, nastoji dazemýe-domañine privoli na poãtovaçe odreðenih normi i obavezujuñih standarda kojibi zajedniåki æivot uåinili uzajamno podnoãýivim. Povodom najnovijeg atentata naKorzici, koji je uznemirio duhove i na ostrvu i u Francuskoj, “Vreme” nastavlja mini-seriju o statusu, problemima i razliåitim reãeçima za maçinske zajednice u pojedinimevropskim dræavama.

Ãpanija

Koga predstavýa ETA Jasno je ãta je politiåki ciý – otcepýeçe od Ãpanije, po cenuterora, i formiraçe nezavisne dræave koja nikada u istoriji nijepostojala –ali poznavaoci prilika tvrde da ETA ne izraæavastvarnu æeýu veñine od oko dva miliona ãpanskih Baskijaca

torijska "mladost" baskijskog pisanog jezi-ka, uz ostale istorijske okolnosti, (pre svega40 godina Frankove diktature pod kojom jebio zabraçen), uåinili su da baskijski jezik,u pisanoj formi, bude i dan-danas nepoznan-ica za gotovo polovinu stanovniãta, naroåitostarijeg. Tek u posledçih dvadesetak godi-na, u periodu ãpanske tranzicije i apsolutnedemokratizacije zemýe, baskijski jezik je upunoj svakodnevnoj upotrebi, baskijski poli-tiåari ga forsiraju, ali ñe tek naredne gen-eracije mladih, koji se ãkoluju na jezikusvojih predaka uåiniti baskijski dominant-nim u celoj Baskiji.

Baskija ( koja se na ãpanskom zove PaisVasko, ili zemýa Vaska) ima 20.644 kvadra-tnih kilometara. Åine je tri nesporne (Gi-

puskoa, Viskaja, Alava) provincije i jedna"sporna" –Navara, sporna utoliko ãto je Bas-kijci smatraju svojom. Istorijski gledano,Navara postoji u sadaãçim granicama veñ1000 godina. Njeni stanovnici su meãavinaLatina (Romana) i Baskijaca, pa otuda idileme. U Francuskoj postoje joã tri provin-cije koje sa ãpanskim delom åine ukupnu"istorijsku teritoriju" Baskije. U Ãpaniji imaneãto viãe od dva miliona Baskijaca, u Fran-cuskoj oko pola miliona, ãirom zemaýaJuæne Amerike joã nekoliko stotina hiýadaiseýenika, posebno u Venecueli u åijemglavnom gradu Karakasu æivi oko 200.000Baskijaca po poreklu. Baskijci su se uproãlosti uglavnom bavili stoåarstvom, rib-

Od tri ãpanske pokrajine sa posebnimautonomnim statusom (Katalonija,Galicija, Baskija) jedna se bitno raz-

likuje, jer ima razliåito etniåko poreklostanovniãtva. Reå je, naravno, o Baskiji iBaskijcima koji su doskora, ako nisu joãuvek, bili zagonetka za istoriåare, etnologe,lingviste, pa åak i lekare (zbog dominantnogRH negativnog faktora u krvi). Dugo se nijeznalo ni ko su ni odakle su, mada ni danasvaæeñe teorije ne poåivaju baã na previãeåvrstim dokazima. Uz teoriju o autohtonomnarodu, nastalom na teritoriji na kojoj danasæivi, u posledçe vreme dominira nauånateza da su Baskijci oko 10.000 godina prenaãe ere stigli na Pirinejsko poluostrvo saKavkaza. Lingvisti tvrde da su analizom

baskijskog jezika i nekih kavkaskih dijale-kata doãli do åvrstih zakýuåaka o istomporeklu jezika koji se, po lingvistiåkim mer-ilima, bez predloga i mnogih gramatiåkihkategorija uobiåajenih za veñinu jezikasmatra veoma siromaãnim. Takoðe, do-minirajuñi negativni RH faktor moæe se nañisamo joã kod dela stanovniãtva na Kavkazu iu nekim delovima Sahare. Zanimýivo je dabaskijski jezik (euskera) nema nikakvepisane tragove sve do 16. veka, kada su sepojavile prve kçige u vreme jezuita koji supoåeli hristijanizaciju (pokatoliåeçe) Baski-

jaca, za koje se ne zna kakav su odnos imaliprema religiji, odnosno da li su imali jednogili viãe bogova, ako su ih uopãte imali. Ta is-

v

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



arstvom i preradom drveta poãto Baskijaobiluje ãumama. Vaæe za dobre radnike, is-krene ýude, åije je prijateýstvo, kada se jed-nom stekne, veåno. Veoma su gostoýubivi,prostoduãni i na svoj naåin idealisti, spremni

i da umru za ideju. Njihov idealizam i nag-laãeni patriotizam svakako imaju veze sadanaãçim politiåkim problemom koji dikti-ra ETA, mada bi bilo pogreãno problem sve-sti samo na postojaçe ETA. Baskijski nacio-nalizam je danas politiåka konstanta uÃpaniji, kao ãto je i katalonski, mada termin"nacionalizam" ovde nema negativnu kono-taciju, koju etiketa "nacionalist" moæe da po-budi na Balkanu. Pojavio se krajem proãlogveka kada je Sabino Arana osnovao (1895)

danas u Baskiji najznaåajniju i najuticajnijuBaskijsku nacionalnu partiju (PNV) . Iako jeu pozadini svega bila ideja o samostalnojdræavi, ta tendencija u radikalnom oblikunovijeg je datuma, potpomognuta 40-godiã-çom diktaturom Franka pod kojom suBaskijci bili nacionalno obespravýeni, a çi-hov jezik i zakonom zabraçen. U ãpanskomgraðanskom ratu Baskija je, posle malog ok-levaça na poåetku, stala na stranu republi-kanaca, ãto je skupo platila: prvo Hitlerovimbombardovaçem Gernike, posle egzodu-som u Francusku i prekookeanske zemýe ina kraju 40-godiãçom diskriminacijom,mada su neki od najvaænijih Frankovih sa-radnika bili upravo Baskijci.

Pod pritiskom reæima i loãe ekonomskesituacije, krajem 50-ih godina u okviruPNV-a mladi ektremisti, skloni radikalnimreãeçima, formiraju frakciju iz koje ñe sekasnije izroditi ETA. Skrañenica dolazi odbaskijskih reåi "Euskadi Ta Askatasuna" ãtoznaåi "Zemýa Vaska (Baskijaca) i sloboda".Od kraja 60-ih ETA poåiçe sa teroristiåkim

akcijama i, uz maçe ili veñe prekide, nijeprestala ni do danas. Lista çenih ærtava pri-bliæava se brojci od 1000, a ako se zna da je

bilo malo masovnih atentata, poput onog u jednoj robnoj kuñi u Barseloni pre desetakgodina, lista zloåina i ærtava je zaista zas-traãujuña. ETA je "roðena" u Frankovo dobai tada su ærtve uglavnom bili policajci i

dræavni funkcioneri od kojih je najviãeg ran-ga bio admiral Kareras Blanko, Frankovadesna ruka, u zaista spektakularnom atentatukoji je 1973. ostatke çegovih kola bacio naterasu jedne zgrade u ulici u kojoj je izvrãen.Meðutim, ni posle novog Ustava iz 1979, nipoåetka demokratskih promena, potom dugevladavine (13 godina) socijalista a ni sadapod "desnom" vladom Hosea Mari Asnara,ETA ne pravi predah. O çenim "politiåkim"ciýevima viãe niko i ne govori, ona se

pretvorila u mafijaãkuorganizaciju kojaubistvima, otmicamai ucenama teroriãe nesamo policajce, poli-tiåare i funkcionere (uposledçe vreme nameti su ålanovi Nar-odne partije, i to nesamo u Baskiji), veñ isvoje sunarodnikeBaskijce. Javna je taj-na da mnogi Baskijci–a mnogo ih je do-brostojeñih jer je reå oregionu sa najveñim

dohotkom po glavistanovnika – plañaju,milom ili pod pret-

çom, neku vrstu "revolucionarnog poreza".Sve politiåke partije u Baskiji, osim

3"Eri Batasuna" (u prevodu, "Jedinstvo nar-oda") osuðuju terorizam ETA, ali se razilazeoko naåina borbe protiv çega. PNV je, bezsumçe, partija demokratske orijentacije bezobzira na svoj "nacionalni", åak i nacionalis-tiåki imidæ, ali stiåe se utisak da ponekad"lavira" izmeðu demokratskih principa iåiçenice da su teroristi iz redova narodakoja ona predstavýa. ETA i vlast, i ona podsocijalistima i sadaãça pod narodçacima,spore se posledçih godina oko tzv. regru-pacije zatvorenika ETA. Sada su, çih oko500, razasuti po svim zatvorima Ãpanije, aliekstremna partija "Eri Batasuna", koja jezapravo politiåka platforma ETA, traæi çi-hovo prebacivaçe u zatvore na teritorijiBaskije. Vlada je malo popustila i nekezatvorenike prebacila, ali ne æeli da ide daýedok ne dobije garancije da ñe i druga stranasaraðivati. Kako to izostaje, zategnutost ras-te. Posledçi sukob je usledio oko policijskezaãtite funkcionera Narodne partije u

Baskiji. Ministarstvo unutraãçih poslova,na åijem je åelu Haime Major Oreha, inaåeroðeni Bask, poslalo je na taj zadatak

"savezne" policajce, ãto je povredilo autono-miju lokalne vlasti i izazvalo proteste lokal-ne vlade. Proãle nedeýe o svemu su razgo-varali premijer Hose Maria Asnar i lendekari(predsednik autonomne vlade) Hose Anto-

nio Ardansana, ali su se toliko "razumeli" dasu neki komentatori ironiåno primetili da bise po çihovim izjavama moglo zakýuåiti daoni uopãte nisu bili na istom sastanku.

Baskija odavno ima sva prava po na- jviãim meðunarodnim standardima: jezik,ãkolstvo, novine, televiziju, policiju, poli-tiåke partije, sopstvenu vladu, zastavu, paåak i fudbalsku reprezentaciju koja jednomgodiãçe, negde oko Boæiña, igra jednu pri-

jateýsku utakmicu. Posledçi çen protivnik,proãlog decembra, bila je B reprezentacijaJugoslavije. Jedina ima pravo da sama na-plañuje porez i da sa "saveznom" ( u Ãpaniji

se koristi termin "centralnom") vladom pre-govara o visini sume koja ñe zavrãiti udræavnoj kasi. Ako i daýe postoji æeýa za ot-cepýeçem –a struåçaci kaæu da bi hipo-tetiåki referendum sa takvim pitaçem sig-urno propao ubedýivom veñinom –onda ra-zlozi nisu diskriminacija bilo koje vrste. Akose biraåko telo "Eri Batasune" uzme kaoneko merilo odnosa Baskijaca prema ot-cepýeçu i ETA, onda taj broj ne prelazi200.000 , ili 10 odsto stanovniãtva. Drugimreåima, veñina Baskijaca je integrisana uãpansko druãtvo i zadovoýava se oåuvaçemnacionalnih simbola i autonomije sa svimnacionalnim pravima.

Tom ciýu teæi i PNV, svestan da ñe ubuduñoj ujediçenoj Evropi bez granica bitivaænije saåuvati nacionalni identitet negoimati formalno nezavisnu dræavu. Otuda ipitaçe koga zapravo predstavýa ETA i uåije ime se bori za nezavisnu Baskiju, ako

joj je to uopãte ciý ? Mnogi Baskijci zauzi-maju vaæna mesta u javnom æivotu zemýe,posebno u sportu. Selektor dræavnereprezentacije je Havier Klemente koji zasebe kaæe da je "Ãpanac i Bask", polovinuçegovog tima åine Baskijci (Zubiæareta,

Roberto Rios, Alkorta, Julen Gerero, Eñebe-ria, Ursais...), predsednik federacije AnhelMaria Viýar je takoðe Bask iz Bilbaoa, arukometni as Içaki Urdangarin, igraåBarselone, postao je proãlog oktobra zetkraýa Huana Karlosa. Taj brak, bez obzirana ýubav princeze Kristine i rukometnezvezde, nije mogao biti bez politiåkih kono-tacija, jer je kraý nesumçivo popravio svoj"rejting" kod Baskijaca, od kojih su mnogipriliåno alergiåni na sve ãto je ãpansko, patako i na "ãpanskog kraýa"; ali, kada bi semerila popularnost ãpanskih zvaniånika,nema sumçe da bi spretni monarh proãao

mnogo boýe nego bilo koji politiåar. sVLADIMIR STANKOVIÑ

DUGAÅAK SPISAK ÆRTAVA: Posle jedne akcije ETA

(Nastaviñe se)

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Globalni fenomeni

Ãta nam radi El NiçoNajeminentniji nauånici otvoreno priznaju: trenutno ne moæemosasvim da objasnimo ãta izaziva promene El Niçove ñudi

Pred Ðurðevdan 1847, ekonomista Vladimir Joviåiñ doneo jepo povratku sa studija iz Hajdelberga u Beograd prvi meteo-roloãki instrument - Siskov termometar za mereçe minimalne imaksimalne temperature vazduha. Pored svog letçikovca naSeçaku Jakãiñ je napravio prvu meteoroloãku stanicu u Srbiji ina Balkanu. Sistematska meteoroloãka mereça vremena u Srbijisu poåela pre 150 godina.

"Sto godina je kratko vreme kada je meteorologija u pitaçu.Da bi se mogli donositi vaýani zakýuåci, potrebno je da se na-pravi hronika vremena od bar nekoliko stotina godina. U ne-dostatku meteoroloãkih podataka, klimatolozi i istoriåari su po-traæili zapise o vremenu u istorijskim izvorima. Pavle Vujeviñ je

Sneg u avgustu, jagode u decembruSrbija je u XIX veku imala najveñu mreæumeteoroloãkih stanica na svetu

l Niço pravi haos – na obron-cima peruanskih Anda u buji-cama muýa æivot je izgubiloviãe od 200 ýudi, 200.000 Pe-

ruanaca je evakuisano, Kali-

Efornija se davi u kiãama: lavine blata pok-varile su skijaçe nekim bogataãima, kiãe ivetrovi åupaju drveñe, ruãe kuñe i razarajuidiliåno lepe plaæe. I ameriåki i argentinskifarmeri pitaju se ãta ñebiti sa æetvom. UHondurasu je sve veñ “otiãlo u Hondu-ras...”, ãto bi rekao Ðoka Balaãeviñ – strad-ale su ogromne plantaæe kafe, pa ñe zbogEl Niça rod kafe biti prepolovýen, a ceneudvostruåene. U Keniji i Tanzaniji bujica jeodnela stotine kilometara saobrañajnica...Na drugim taåkama El Niço præi: u Papui-Novoj Gvineji nezapamñena suãa, u Aus-

traliji ãumski poæari meçaju pejzaæ, u In-doneziji kukaju nad uniãtenim usevima...

El Niço je bio blagonaklon, za sada,prema starom kontinentu. I na ovim naãimprostorima bar je vreme lepo: meteorolozi

to uradio za Balkan. Glavni izvori çegovih podataka su kçigeLjubomira Stanojeviña koji je sakupio viãe od 10.000 zapisa ,starih anala, hronika, uglavnom sa prostora koji su bili pod juris-dikcijom Peñke patrijarãije", kaæe u razgovoru za vreme LjerkaOpra, priznati struåçak za ovu oblast, åija studija “Istorija meteo-rologije u Srbiji" uskoro izlazi iz ãtampe.

U razgovoru za "Vreme" ona istiåe da su naãi nauånici koji se

bave meteorologijom poåetkom ovog veka u samom vrhu svetskenauke: Kanon osunåavaça Milutina Milankoviña smatra se na- jznaåajnijim delom svetske klimatologije, a u Jugoslaviji je doãezdesetih godina Milankoviñev model klime smatran nauånomfantastikom! Danas se na osnovu çegovog Kanona i satelitskihpodataka o Sunåevom zraåeçu proraåunava unapred temperaturavazduha za odreðenu oblast za duæi period, da bi se dugoroånoplanirale poýoprivredne kulture. Beogradska numeriåka ãkolameteorologije i danas je u samom svetskom vrhu: gospoða Oprapomiçe ime profesora Beogradskog univerziteta akademika Fe-dora Mesingera.

I zapisi koje Ljerka Opra prezentira u svom nauånom radu”Pavle Vujeviñ i hronika vremena na Balkanu” ukazuju da je pro-fesor Riåard Grov u pravu kada ukazuje da je fenomen El Niçovrlo, vrlo star i da je, po svoj prilici, pravio dar-mar i na ovimnaãim prostorima:

U AKCIJI: Na uklanjanjuposledica poplava,angaæovao se i predsednikA. Fuhimor

F O N E T -

A P

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



tvrde da, otkad se rade meteoroloãkamereça u Srbiji, nije bilo lepãeg, toplijeg isunåanijeg vremena u februaru (videtiokvir ”Sneg u avgustu, jagode u decemb-ru”).

Ovu meteoroloãki ñudýivu zimu struå-çaci pripisuju efektu meteoroloãkog fe-nomena El Niça. Vernon Koski, jedan odnajpoznatijih ameriåkih eksperata za anali-zu pomorskih i atmosferskih prilika, prog-nozira da ñe El Niço æariti, paliti, plaviti, anegde i prijatno grejati joã nekoliko mese-ci. Da li je dr Koski u pravu – pokazañevreme. Sasvim je izvesno, zakýuåuju eko-nomisti, da ñe se posledice El Niça 1997/ 98. oseñati godinama. Materijalne ãtete suogromne, pa nije ni åudo da “Fajnenãeltajms” svakodnevno beleæi indeks global-no katastrofalnog El Niçovog uåinka.

ODAKLE JE DOÃAO: Toploj strujikoja se na obalama Pacifika pojavýivalasvake godine, nekako u vreme boæiñnogkarnevala, peruanski ribari dali su ime ElNiço (deåko, Boæji sin Hrist). Vremenom je znaåeçe pomereno, pa su samo jaåeverzije ovog prirodnog fenomena nazivaneovim imenom. Iako prema nekim teorija-ma fenomen El Niço postoji pet hiýadagodina, tek poåetkom 1960. registrovan jekao globalni megafenomen koji izaziva ve-like promene u åitavom pojasu tropskogPacifika, pa i ãire. Sve do tada se verovaloda su razni neobiåni klimatski dogaðajizapravo nepovezani.

Prvi savremeni nauåni opis mehanizmaEl Niço/Juæna oscilacija dao je 1969. Dæe- jkob Bjernes, profesor na UniverzitetuKalifornija u Los Anðelesu (UCLA).

El Niço/Juæna oscilacija, kako su me-teorolozi nazvali ovaj klimatski fenomen (anagram je ENSO), nastaje kao rezultatcikliånog zagrevaça i hlaðeça vode i at-mosfere okeana istoånog Pacifika. Ovaj

deo okeana je pod normalnim okolnostimahladniji nego ãto bi se oåekivalo s obziromna çegovu blizinu Ekvatoru, prvenstvenozbog uticaja severo-istoånih pasata, hladne

okeanske struje kojaide duæ obale Åilea, iuzdizaça hladnih du-binskih voda pored ob-ale Perua.

Ponekad uticaj ovihhladnih vodenih struja slabi, pa se podtropskim suncem povrãina istoånog i cen-tralnog Pacifika zagreje – i to je El Niço

senci (beleãka iz biblioteke Kraýevske gimnazije u Beogradu)1746 - ... u Zvorniku, u mesecu decembru, na Svetog Nikolu,

viðeni su ýudi da nose jagode (Zapis iz Carske biblioteke uBeåu)1764 - ... u nedeýu pre Duhova ( 4. jun) sneg je pao u Suçi i

oko Baçaluke do pola nogu ( zapis iz pravoslavne crkve u NovojTopoli)

1777 - ... pao je toliki sneg 24. avgusta da je pokrio sve kuñei puteve (beleãka iz Sarajeva)

1814 - ... na Svetog Ðorða ( 5. maj) nanosi snega su polomiligrane u vrtovima... kuga se pojavila u dolini Klaãnice ( kçigemanastira Tronoãe)

1864 - ... ýuta hladnoña je bila 31. jula, 1. i 2. avgusta, sneæi-lo je na planinama.

Da li je na pomolu novo malo ledeno doba, da li ñe globalnozagrevaçe izazvati dramatiåne klimatske promene? Ljerka Opra

kaæe da je optimista: ”Priroda ñe sve to srediti: mi sebe pre-ceçujemo!” s

1510 - ... u mesecu julu nanosi snega uplaninama, do åetiri pedýa ( zapis u Narod-noj biblioteci u Beogradu)

1616 - ... poplava je u Popovom Poýunosila kuñe i davila ukuñane, bujica je vaýala veliko kameçe(beleãka iz pravoslavnog manastira Zavala, Popovo Poýe)

1651 - ... u novembru je bilo cveña, svakakvog voña i groæða

zvanog rezaklija, bilo je to na dan Vavedeça presvete Bogorodice( beleãka iz Narodne biblioteke u Beogradu)1665 - ... posle nove godine pokazale su se tri zvezde repatice,

sneg je napadao do visine od tri arãina; nije se moglo iñi iz jednogsela u drugo... ( beleãka iz fraçevaåkog manastira u Fojnici)

1676 ... leto je bilo kiãno, smetalo je æitu i vinogradima uzreçu. Prvi sneg je pao izmeðu Velike i Male Gospojine (25. av-gusta i 18. septembra)... (zapis iz Mileãeva)

1690 - ... pao je mraz i sneg na æito i pojavila se glad kakve seniko nije señao: jeo se lipov cvet, kora drveta, psi, maåke, ýudi su jeli ýude... U celoj Bosni pao je krvavi sneg i planine iznadFojnice postale su crvene kao da su prekrivene grimizom... (zapisiz Narodne biblioteke u Beogradu)

1741 - ... pokazala se jedna sjajna zvezda iduñi od Orijenta... UBeogradu kuga i variole (Beleãka arhiepiskopa M. Nenadoviña)

1745 -... sredinom marta ýudi su traæili zaãtitu od vruñine u

F O N E T -

A P

PROGUTANI PUT: El Ninjo prolazi Kalifornijom

v

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



efekat. Ova pojava izazivavelike kiãe u Juænoj Ameri-ci, ali velike suãe u istoånojAustraliji: ãto je El Niçoefekat jaåi, to su u Australiji

suãe veñe.S vremena na vreme,struja hladne vode je, me-ðutim, mnogo jaåa nego ãto je uobiåajeno i zbog togaa sehladi povrãina istoånog Pac-ifika: to je La Niça ( “de-vojåica”), efekat åije je dej-stvo upravo suprotno: suãe uJuænoj Americi i velike pa-davine, pa åak i poplave u is-toånoj Australiji. Tako zbogEl Niça i La Niçe Australi- ja prolazi karakteristiåni cik-

lus poplava i suãa. FenomenLa Niça je prvo bio nazvananti-El Niço, ali zbog nega-tivne konotacije (Antihrist!)prekrãten je u La Niça, ãtonije baã politiåki najkorekt-nije prema polovini åoveåa-nstva.

ISTORIJA I KRIZA:Kompletan El Niço ciklusobiåno traje sedam do desetgodina i åesto ima i hladnufazu La Niça, koja po in-tenzitetu moæe biti podjed-nako snaæna. Meðutim, ElNiço se ne pojavýuje uregularnim oscilacijamakao ãto su godiãça doba:moæe veoma da varira, i u jaåini, i u vremenskom tra- jaçu. Kako to åak i najemi-nentniji nauånici otvorenopriznaju: trenutno ne mo-æemo sasvim da objasnimoãta izaziva promene ElNiçove ñudi.

El Niço je tako krupan

fenomen, meteoroloãki, eko-nomski, ali i socijalni, da jeproãle nedeýe u Kamberi, na Austra-lijskom nacionalnom univerzitetu organi-zovana meðunarodna konferencija “ElNiço – istorija i kriza”. Ovaj meteoroloãkiobrazac do sada su mnogi dovodili u vezusa raznim epidemijama: gripa, malarije,kolere, meningitisa, tropske groznice i ma-lih bogiça.

Nova åitaça istorije povezuju El Niçosa izbijaçem Francuske revolucije: jedn-om od najradikalnijih i najznaåajnijihdogaðaja u istoriji prethodio je izuzetno

dug hladan period: u razgovoru za "Vre-me" Ljerka Opra, nesumçivo jedan odnaãih najboýih poznavalaca istorije meteo-

postojali uslovi za rev-oluciju, ali da nije bilohladnog talasa El Niça,moæda revolucije ne bi nibilo", beleæi Rojtersov

izveãtaå iz Kanbere. Svepolitiåke analize ne mo-gu zaobiñi åiçenice dasu 1785. i 1787. bile gla-dne godine: zime su bilevrlo oãtre, proleña vlaænai hladna, a leta suva.

Na konferenciji su seåule hipoteze da je ElNiço u XVII veku u ju-goistoånoj Aziji u nekimoblastima (Java) doprin-eo da se broj stanovnikaprepolovi: uzroånik je

epidemija malarije. ElNiço je, smatraju nekinauånici, glavni krivac iza epidemiju kuge (“cr-ne smrti”), koju su glo-dari iz Kine i drugih de-lova Azije proãirili bu-kvalno po celom svetu.

Masovna glad u Ir-skoj 1845, kada je glavnanamirnica – krompir –

izuzetno slabo rodila,bila je povod velikihmigracija iz Irske uAmeriku i za ovu ve-liku seobu narodakriv je, ili zasluæan, ElNiço.

Veliki socijalnipotresi na indijskompotkontinentu gotovouvek su bili u vezi saEl Niçom. Oåigled-no, istorijski gledano,El Niço ima ogro-man ekonomski, pa ipolitiåki uticaj. Ãta su

u poreðeçu sa ku-gom, kolerom, i ve-likim politiåkim prevratima – vrtoglavice,visok ili nizak pritisak, lake sråane aritmijei reumatske tegobe, na ãta se zbog El Niçadanas ovde mnogi æale?! Doduãe, autorkanajpoznatijeg dnevnika na ovim naãimprostorima, koja je nedavno napravila in-ventar ãta sve Srbija ima od “korisnog icivilizacijski provokativnog geostrateãkogpoloæaja” do “superiorne bioloãke i men-talne vitalnosti”, upozorava da nam ipakprete kuga i kolera?! Sociolog Mira Mark-oviñ zna taåno i gde: tamo gde je mrska

opozicija “uspela da iskamåi od pobednikana izborima vlast u Beogradu”?! s

SLOBODANKA AST

rologije, kaæe da je Revoluciji prethodilo86 dana tokom kojih se æiva nije dizalaiznad minus 30 stepeni Celzijusovih!

I Riåard Grov, organizator konferencije“El Niço: istorija i kriza”, izneo je tezu daveñ 5000 godina postoji uzroåno-poslediå-na veza izmeðu El Niça, krupnih poli-tiåkih, socijalnih dogaðaja i velikih ep-idemija. Po Groovom miãýeçu, najnovijiprimer je veliki finansijski krah u Indonez-iji: velika suãa je ubrzala finasijski lom naberzi u Indoneziji, koji se onda, po domi-

no-efektu, preneo na sve meridijane."Ponavýa se matrica kao pred Fran-cusku revoluciju", smatra Grov. "Veñ su

R

E U T E R S

Nova åitaçaistorije povezujuEl Niço sa izbi- jaçem Francuskerevolucije

NEPREDVIDIVASTIHIJA:El Ninjoefekat na Floridi

F O N E T -

A P

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



na, ali se ceni da je proãle godine bila oko140 miliona dolara. Ameriåkiih vojnih sna-ga ima sve viãe. Smatra se je ameriåki per-sonal u Kolumbiji "u svakom trenutku"izmeðu 130 do 250 ýudi, ukýuåujuñi 80

ýudi koji opsluæuju radarske postaje. Anal-itåari tvrde da se u Vaãingtonu razmatrapoveñaçe personala, i to ýudima obuåen-im za operacije u dæungli, ãto navodi na ratprotiv gerile. Vaãington je proãle jeseni po-slao poruku Bogoti da ñe novac za rat pro-tiv droge moæda biti upotrebýen u borbiprotiv "prýavog savezniãtva" izmeðu ko-kainskih barona i "narko-gerile". UKolumbiji tvrde da veze izmeðu leviåarskegerile i krijumåara nisu tako jake kao ãto sepriåa. Gamara kaæe da je na delu "velikipritisak organizacija kao ãto je SOUTH-COM, koje dræe da je ovo çihova nova

misija. Ali, to je velika pretça. Ipak jepogreãno tvrditi da gerilci u Kolumbiji viãenisu ideoloãki motivisani."

PEKING

IzborKina je suoåena sa izborom ili hrabro

da krene u spreåavaçe potencijalno katas-trofalne epidemije side, ili da posmatrakako se bolest ãiri u ogromnim razmerama,saopãtili su u Pekingu zdravstveni radniciUN. "Sad ili nikad. Ili ñe katastrofa bitiizbegunta, ili ñe se sruåiti na Kinu", izjavio je u utorak Emil Foks, struåçak UN zasidu, u susretu sa kineskim zdravstvenimradnicima koje je pozvao da se izbore zadavaçe veñeg publiciteta bolesti i veñepreventivne mere. Kiu Æenzog, iz Kineskeakademije nauka, kaæe da treba viãe uåini-ti u propagiraçu upotrebe kondoma. Foksnavodi da zbog velikih migracija kineskogstanovniãtva, prostitucije i droge "Kinamora da pokaæe hrabrost, bez obzira na toãto ñe biti problema sa ideoloãke i moralnetaåke glediãta". Najopasnija je "inercija

politiåara i struåçaka – ýudi koji ne radeono ãto bi moralo da se uradi. Van Janhai,koji je pomogao u uspostavýaçu vruñetelefonske linije za sidu 1992, kaæe da nemisli da ñe vlada uspeti u proklamovanomciýu da ograniåi broj ýudi zaraæenih viru-som side na 1,5 milion do 2010. godine.Vlada u Pekingu je broj Kineza zaraæenihdo kraja 1996. godine procenila na150.000 do 200.000. Meðutim, Ju Ãijuing,iz medicinske kompanije koja kineskupoliciju snabdeva testovima za virus,podiæe broj zaraæenih na 400.000. Policijatestove koristi za ispitivaçe prostitutki,

uæivalaca droge i drugih uhapãenih kojispadaju u riziånu grupu.

LOS ANÐELES

ZaradaÃta god da se priåa o "Titaniku", Skar-

let O' Hara je i daýe na tronu kada je reå odolarskom prihodu na bioskopskim blaga- jnama. U Severnoj Americi "Titanik" je zatri meseca zaradio 427 miliona dolara,samo 34 miliona maçe od rekorda koji supostavili "Ratovi zvezda". Meðutim, kadase raåuna u dolarima prilagoðenim in-

flaciji, "Prohujalo sa vihorom" je do sadzaradio 1,29 milijadu dolara po tekuñimcenama, izraåunao je holivudski "Variety".Raåunica po prilagoðenim dolarima spuãta"Titanik" na 23. mesto iza epske priåe iz1939. godine o Skarlet O' Hari i Retu Batle-ru. Drugi vodeñi bestseleri, oåiãñeni od in-flacije su "Sneæana i sedam patuýaka"(1937) sa inkasiranih 1,03 milijadu dolara,"Ratovi zvezda" (1997) sa 812 miliona,"E.T. vanzemaýac" (1982) sa 725,4 milio-na i "101 dalmatinac" (1961) sa 656,6 mil-iona dolara. Ipak, "Titanik" je prvi koji jepremaãio milijardu dolara u svetskoj

prodaji, saopãtio je uutorak "TwentietaCentury Fox", uz podatak da çihov filmna kasama ãirom sveta i daýe pobeðuje svenovodoãle konkurente.

MAJAMI

RizikAmeriåke oruæane snage nameravaju

da se dubýe upletu u kolumbijski rat okodroge u åasu kada su razgraniåeça u ovomposlu izmeðu krijumåara i lokalnih leviåar-skih gerilaca sve nejasnija, kaæu regionalni

analitiåari. U potrazi za misijom u Latin-skoj Americi posle ere hladnog rata,ameriåka armija rizikuje da upadne u

kolumbijski æivi pesak, tvrde oni. "UKolumbiji se vodi rat", kaæe EduardoGamara, politikolog sa Meðunarodnoguniverziteta na Floridi i struåçak za tr-govinu drogom. "Niãta dobro neñe proiza-ñi iz poveñanog ameriåkog prisustva. Veñevojno uplitaçe moæe jedino da vodi veñemnasiýu, a gerilcima ñe samo dati dodatnipropagandni podsticaj." Predstavnikameriåke juæne komande (SOUTHCOM)u Majamiju ne slaæe se i tvrdi da su takvastrahovaça neosnovana. "Mi tamo nema-

mo mnogo ýudi i ne misim da je to stvartipa Vijetnama", kaæe pukovnik BjuronKoniver. On dodaje da u kolumbijskojvojsci i policiji danas ima "mnogo herojakoji se svakodnevno bore u ratu protivdroge". SOUTHCOM æeli da im po-mogne, kaæe Koniver koji je bio savetnikSpecijalnih snaga u El Salvadoru tokomtamoãçeg graðanskog rata. U Vaãingtonupostoje razlike u pitaçu kako spreåitipoplavu droge iz Kolumbije, glavnog izvo-ra kokaina u SAD i sve veñeg ameriåkogsnabdevaåa heroinom. SAD su proãle sed-mice ponovo odbile da potvrde vladuKolumbije kao saveznika u ovom ratu,saopãteçem da "vlada nije pokazala punupodrãku naporima protiv narkotika".Vaãington je uveo sankcije koje su liãileBogotu ameriåke pomoñi i podrãke zaj-movima meðunarodnih banaka. Predsedni-ku Ernestu Samperu je zabraçen pristup uSAD zbog navodnih veza sa krupnim kri- jumåarima droge, ali su ameriåki odnosi sakolumbijskom vojskom i policijom srdaå-ni. Ãef kolumbijskih oruæanih snaga, gen-eral Manuel Hose Bonet nedavno jeugoãñen u Vaãingtonu, a neki republikans-

ki kongresmeni sada traæe veñu vojnuameriåku pomoñ za Kolumbiju. Veñina in-formacija o vojnoj pomoñi vodi se kao taj- PRIPREMA AGENCIJA BETA

s

Meridijani

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



avremeni srpski film – sve seåeãñe i lakãe dohvata nep-osredne svakodnevnice. Moæda

je jedan od razloga ãto sunapokon generacijske terazijeS

kalibra Slobodana Seleniña; razlog drugi:etniåki i svaki drugi sukobi na Kosovu joãnisu politiåki saævakani za kulturnu upo-trebu. Scenaristi Zoran Popoviñ i SrðanKoýeviñ u priåi su traæili arhetipski poten-cijal i ostvarili ga dramaturãki precizno,bez pretenzija da daju elaboriran iskaz o(politiåkom) goruñem trenutku.

Strãýen je tragiåna melodrama(Romeo-Albanac i Julija-Srpkiça), kojagovori o nemoguñnosti emotivne vezezbog politiåkog i istorijskog zagaðeça. U

filmskom smisluStrãýen

priziva u señaçeprvi srpski vestern Kapetan Leãi, odakle jemoæda i doãla inspiracija za priåu o suko-

bu brañe koja su se naãla na suprotnimstranama. Miýajim/Strãýen (Sergej Tri-funoviñ) i Abaz (Bane Popoviñ), iredenta ipolicija, svojim sukobom reflektuju nago-milana nereãena pitaça åiji balast åinisuãtinu onoga ãto nazivamo "kosovskimproblemom".

NEÑU DA BUDEM ÃVABA:Prekretnica u ameriåkom vesternu nastala

je onog trenutka kada su severnoameriåkiIndijanci postali pozitivni likovi, pa nekifrancuski teoretiåari smatraju da u pravomvesternu nema ni æena ni crvenokoæaca.Sledeña revolucija se desila kada su Indi-

janci poåeli da glume Indijance. Iako u fil-

Premijere: Strãýen

Balkanskipandemonijum

Strãýen je tragiåna melodrama, koja govori onemoguñnosti emotivne veze zbog politiåkog

i istorijskog zagaðeça

Balkanskipandemonijum

Premijere: Strãýen

KULTURA

pretegle na stranu mlaðih autora, koji suviãe zainteresovani za svet oko sebe negoza eteriåne prostore po kojima skakuñumuze.

Nakon debija sa politmelodramomUbistvo s predumiãýajem, rediteý GoråinStojanoviñ, koji mudro gradi teatarsku ifilmsku karijeru, naãao se sa novim fil-momStrãýen na skliskijem terenu. Razlogprvi: leða mu ovaj put nije åuvao autoritet

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



...Izazov je praviti film kojise dotiåe vruñe teme, madanisam nijednog trenutka æeleoda pravim politiåki film. Bilo mi je mnogo zanimýivije da pre-

veslavam potencijalne zamkenego da se upuãtam u ziceraãkeprojekte koji su zgodni da bi bilidrugi film. U tom smislu samimao potrebu da ispriåam ovu priåu. Film i nedoæivýavam drugaåije nego kao zanat priåaçapriåe. Ta priåa se meni dopala jer je imala sveono ãto mi se sviða u filmskim priåama. Posedo-vala je kinematografsko uzbuðeçe zvano kine-matografska emocija, zatim kinematografskouzbuðeçe zvano trilerska potka, bila je priåa oýubavi i smrti, a svi dobri filmovi po mom os-eñaçu govore i o tome, i imala je jedan nivoteæçe za jednom vrstom osvajaça slobode ili

bekstva do slobode na balkanski naåin, koji nijesvuda baã uobiåajen. Dopalo mi se da imamo jednog junaka koji je na izvestan naåin antijunak, tako da mora-mo da primoramo publiku da se sa çim identifikuje.

...Ne verujem u bilo kakve generacijske zajednice zato ãtopripadam krugu ýudi koji su skloni individualizmu. Kao i"Ubistvo s predumiãýajem", i ovaj film nudi sudar svetova na jednom tlu kakvo je beogradsko. Ovaj film doæivýam kao beo-gradski film i film o Beogradu bez obzira na to ãto se on jakomnogo deãava izvan Beograda. Beograd doæivýavam kaogeografski prostor na kome su moguñe takve priåe. Beograd jesusretiãte svetova, steciãte razliåitih kultura jedno multiciviliza-cijsko i multikulturno druãtvo ma koliko se htelo da on to nebude.

...Ne vidim razloga da se o ovakvim temama ne snimaju fil-movi. Ãta da se åeka? Da se raspadne zemýa, da bukne rat u Ko-sovu? Ãta ako dole bude kao ãto je Severna Irska? Svedoci smoda posledçih nekoliko godina filmovi koji se tiåu situacije u Ir-skoj redovito uspevaju da napune bioskope, osvoje nagrade ili dabudu veoma popularni. To je, izmeðu ostalog, ãto su takvi terenii takva mesta, ta vruña geografija uvek mnogo zgodniji teren zapriåaçe nekih drugih uzbudýivih priåa. Znaåi, ako imamo nekuýubavnu ili ýubavno-mafijaãku priåu, zgodno je da ona budenasloçena na jedan potencijalno eksplozivan prostor. Zvuåiciniåno, ali je scenaristiåka radost kada imate tako neãto. Mnogo je uzbudýivije praviti film koji ñe se deãavati na takvim mestimanego na primer u Ãvajcarskoj. Nije sluåajno ãto filmovi iz Ãvaj-

carske i Austrije ne pune blagajne. Ljude naprosto ne interesujupriåe iz sreðenih i mirnih dræava. Vaýda je u ýudskoj prirodi leæito da bude viãe zainteresovana za ýudsku nesreñu.

...Mene ne zanima kako ñe Albanci da gledaju ovaj film, negokako ñe da ga gledaju razni ýudi. Mogu to da budu Srbi ili Al-

banci, mada moram dapriznam da me mnogo viãe odSrba i Albanaca interesujuAmerikanci, Francuzi ili Nem-ci, jer imaju viãe novca i

mnogo veñe træiãte. Da se nelaæemo: film je industrijskiproizvod i nije nuæno umet-nost, on je umetnost ponekad i

kao industrijski proizvod on treba da se prodaje i prodaje se mnogo boýe u Kini ili Americinego u Albaniji ili Srbiji, koja je sa kine-matografskog stanoviãta osredçe træiãte. Ovajfilm je pravýen da bude gledan u bioskopu odstrane ýudi koji ñe da plate kartu i gledaju nekuuzbudýivu priåu.

...Ovo nije politiåki film, mada on ne beæiod politike. Ne beæi ni od policije, koja jemnogo vaænija u ovom filmu od politike.

Policijski teror na Kosovu je notorna åiçenicai to neñe priznati samo oni ýudi koji æele da

gurnu glavu u pesak. Isto tako je maksimalistiåki albanskizahtev za nezavisnom dræavom unutar granice jedne nezavisnedræave dosta gadna stvar koja oåito neñe tako lako uspeti dabude ostvarena. Sve to nalikuje jednoj irskoj, jednoj baskijskojpomalo åudnoj situaciji koja je potencijalno veoma plodna zapisaçe eksplozivnih ýubavnih i mafijaãkih priåa.

...Da sam æeleo da pravim politiåku provokaciju, sigurno bihnaãao naåina da to uradim. Onda bi to bio zaista politiåki film.Tu bi se onda video udeo dræave i saradça sa neåim ãto se zovealbanska narkomafija jer ima indicije da tako neãto postoji. Poã-to nemam nameru da se bavim tim stvarima i poãto me zanimadokumentarizam, nisam to ni radio. Ali da jesam, vrlo lako bihnapravio takvu vrstu politiåke provokacije koja bi mogla dabude maltene opasna po æivot çenih autora. To nije bio predmet"Strãýena". Ja volim ýubavne filmove. Mnogo viãe volim fil-move u kojima se ýudi ýube na kiãi od filmova u kojima ýudi sakravatama priåaju o politici.

...Struåni saradnik za pitaça drame i dramaturgije bio je Eu-ripid. Euripid, Eshil i Sofokle, odnosno antiåka tragedija, oni sukojima sam se obrañao hoteñi da pokaæem situaciju napetostiizmeðu dva brata. Balkanske priåe kakve su "Medeja", "Antig-ona" ili "Filoktet" arhetipovi su upisani u naãe kolektivno nes-vesno, i ne samo naãe nego i tuðe. Ne zaboravimo da je Balkankolevka civilizacije, istina helenske koja je uniãtena, ali je prekoRima ona stigla od Evrope do Amerike. Mi smo samo blizu na

izvoriãtu. Onoliko koliko smo deca antiåkih priåa, toliko smodeca i Francuske revolucije, pitaça prava morala, morala zloåi-na i kazne. Mnogo mi je zanimýivije da se bavim time negoodnosom Srba i Albanaca na Kosovu. To je samo jedna so-cioloãka priåa koja me zanima na nivou geografije.

Goråin Stojanoviñ

Deca antiåkih priåa"Strãýen nije politiåki †lm mada on

ne beæi od politike"

K. R.

v

Kada smo veñ kod Ãvaba, jedinoozbiýno isklizavaçe filma u "zonu sumra-ka" predstavýa epizoda sa ãvajcarskimpolicijskim inspektorom, za koju joã nijekasno da se hirurãki odstrani. Priåa ovogfilma pulsira najpre u prvoj treñini u ap-atridnoj ýubavnoj vezi u kojoj protagonisti

(ne)svesni problema biraju neki drugi (en-gleski) jezik na kojem ñe da se vole irazmiãýaju. Potresnost ovog izbora otkri-

va dramu generacije kojoj su "alternative"utapaçe u krvavu balkansku kupku ili begi gubitak identiteta. Ovako taåno i ned-vosmisleno ovaj problem joã nije biosondiran na naãim ekranima.

VERNOST ÆANROVSKIM OB-RASCIMA: Stojanoviñev izbor da ostane

veran æanrovskim obrascima vredan jepoãtovaça. Nakon melodramskog ek-spozea, on film strmoglavýuje u kriminal-

mu igraju glumci Albanci u epizodnim ul-ogama, glavne uloge su joã uvekrezervisane za srpske glumce koji su svojleksiåki deo posla, åini se, savrãenoobradili; ipak, do sledeñeg koraka, kada ñeAlbanci igrati Albance, joã je daleko. Nasliåan naåin Hrvati igraju zle Srbe u holi-

vudskim visokobudæetnim projektima, jerkao nekad, niko ne æeli da bude Ãvaba udomañem filmu.

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Kçige: Otkucaji Æivojina Pavloviña

Nedostojnobivãeg piscaNe mora åovek biti sklon Pavloviñevoj prozi, ali ona nije

zasluæila da je sam pisac na ovakav naåin poniæava

neãto nije u redu, ali se to-me moæda ne vredi åuditi.Primitivizam, koji je pos-ledçih godina uzeo maha,morao je izazvati oåekiv-ane posledice. Zao duhpuãten je iz boce kako bi seýudima lakãe manipulisa-lo, jer onaj ko ne vodi raåu-

na o ýudskim vrednostimasklon je stvarima koje nor-malan, civilizovan åovekneñe nikada ni pomisliti, anekmoli uåiniti. Kada bez-naåajni ýudi, bez obzira nato koliko paæçe u mediji-ma uspevaju da dobiju,dakle oni koji nemaju nidelo ni sposobnosti da gastvore, åine neãto ãto izazi-va odbojnost, pa i gnuãa-çe, tome se takoðe ne vre-di åuditi. Nema kulture u

savremenom svetu u kojojse niãåi ne utrkuju da sveveñom koliåinom niskosti iprimeçene gluposti opse-ne prostotu. Paæçu, pa i åuðeçe izazivakada ýudi od nekakvog ugleda, umetnicikoji su imali sreñnijih trenutaka u svomstvaralaåkom æivotu åine, naæalost, neãtonedopustivo.

BESMISLICE: U svom bogatomopusu zakråenom najrazliåitijim kçigama,od kojih su mnoge suviãne ali su nekeimale svoje mesto u savremenoj srpskojprozi, i filmovima koji su imali lep uspeh ikod publike i u kritici, Æivojin Pavloviñ jepredstavio mnoge junake nakloçene on-

ome ãto je zapravo gnusno i odvratno. Pav-loviñ je pisao o mnogim glupostima kojeprogone ýudski rod, ali je bilo teãko oåeki-vati da ñe se nadmetati sa svojim likovimai da ñe ovaj popularni reæiser poåeti dazapisuje takve besmislice, gluposti, pa i ni-skosti od kakvih vrvi çegova najnovijakçiga Otkucaji ("Stubovi kulture", 1998),nedostojna svog autora.

"Kada åujem reå narod, maãim se zakurac", veli Æivojin Pavloviñ veñ na poået-ku kçige svojih misli, intimnih beleæaka i

Postoji znatan deosrpske kulture i jav-nog æivota sa kojim

D R A Ã K O

G A G O

V I Ñ

istiåku priåu, gde ponekad ipak ne uspevada istim stereotipskim obrascima (sim-patiåni policijski inspektor, duhovita pre-pucavaça u dijalozima u policijskoj stani-ci), gde su inaåe padali i çegovi prethod-

nici, postigne æeýeni efekat. Potiskujuñi udrugi plan ýubavnu priåu, kako se filmpribliæava kraju, Strãýen dolazi do brzeegzekucije, gde su premise taåne aliemocije traæe svoje (filmsko) vreme.Uvoðeçe generacijske vertikale likovaporodica, taånije oåeva, aktivira zamajacIstorije, ãto sa jedne strane ukazuje naprobleme nasleða i kulture, koji su viãecivilizacijski nego politiåki, ali s drugestrane razbuðuje kod svakog gledaoca pri-vatni balkanski pandemonijum. Filmskikraj nije moæda logiåna taåka i "pravi

kraj", zbog oskudne produkcione podrãkei jednog kolokvijalnog rediteýskogreãeça – kamera se diæe kranom, policijs-ka kola sa ukýuåenim sirenama odlaze, aostaju sami otac i kñi.

RAD SA GLUMCIMA: Stojanoviñ je joã jednom demonstrirao sjajan rad saglumcima: Trifunoviñ-Popoviñ najboýefunkcioniãe, dopuçen odliånim epi-zodama Dragana Maksimoviña, EnveraPetrovcija i Mirka Vlahoviña. Publikadolazi na svoje sa bravurama Dragana Jo-vanoviña (inspektor) koji klizi po oãtroj

ivici preterivaça, ali i to na neki naåinpomaæe filmu. Lik Mirjane Jokoviñ (Adri- jana) pomalo je ærtvovan u debalansuakcije i melodrame, gde su fiziåki zadacisvedeni na prikazivaçe staça, ãto je uveki najteæi glumaåki zadatak. Ipak i ova glu-mica ostaje verna visokim standardima izsvojih prethodnih ostvareça.

Radoslav Vladiñ je fotografiju po-dredio æanru bez preterane estetizacije, os-tajuñi veran sopstvenim stilskim odred-nicima, ali i kontinuitetu saradçe sa Sto-

janoviñem (snimio je maestralnoUbistvo s

predumiãýajem). Strãýen ñe ostati upam-ñen i kao sedmi film u produkciji Sinema Dizajna (åitaj Ljubiãa Samardæiñ), kojasagledana u celini (pomenuto Ubistvo...,

Kaæi zaãto me ostavi, Bulevar Revolu-cije,...) ostaje kao dragocen filmski ali ietno/politiåki zapis o ratno/poratnim vre-menima. Izmeðu æanrovske buke i bese(reåi) koja je jedno od kýuånih drama-turãkih mesta tragiånog raspleta, Stojan-oviñ pokazuje kako çegovo prisustvo uprostorima domañeg filma nije samosluåaj ili hir, nego autorsko opredeýeçe,gde ýubav prema filmu odvaja od teatrarespekt prema æanrovskim matricama. s

DINKO TUCAKOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



skica, kratkih osvrta nadruge stvaraoce i ko-mentara prilika u kojimaæivimo, kçige saåiçeneod istog duhovnog ma-

terijala od kojeg je i ovaprerada åuvenog uzvika jedne od najpoganijihliånosti novog doba.Gebels, poznati lik iz is-torije zla u dvadesetomveku, navodno je govor-io da se maãi za piãtoýkada åuje reå kultura.

Verujuñi da je duho-vit, Æivojin Pavloviñ,vaýda sve misleñi nanarod, razmiãýa i o sek-su: "Ljudi se jebu iz

strasti, iz ýubavi, izobaveze, iz radoznalosti,iz navike, iz zavisti, izosvete, iz æeýe da sedoæivi lepota, iz nade dañe se ostvariti sreña, iznuænosti da se podvrgnupatçi, iz potrebe da seponize i da drugomenaåine zlo". Poãto kre-ãendo od prostaåkog po-åetka stigne do åovek-ove potrebe da se ponizii drugome nanese zlo –da li ga to moæda ne-odoývo privlaåi? – hitaÆivojin Pavloviñ da kaæe kako je "crkvaogavna i zbog toga ãto sebi uzima veñaprava na ýubav od onih koji joj ne pripada- ju", pa je ýubav crkvi "postala profesija",dodaje on, "kao i kurvama".

Dok åitalac joã bude razmiãýao o tomeda li Æivojin Pavloviñ ovakvim izjavamaæeli da izazove neku vrstu skandala, etoveñ u skatoloãkom zanosu çegovih poputstihova poreðanih uvida:

"Proliv. Ili tvrdoserstvo.

Ali – ãta je izmeðu?Obiåno, meko govno."ZADAH MISLI: Tu bi, sva je prilika,

åak i najtolerantniji åitalac morao da odus-tane, ostavýajuñi autora sreñno olakãanogzakýuåkom kojim je zaduæio istoriju ideja,ali ako åitalac izdræi neodoýivi zadahovakvih misli, stiñi ñe do jednog mesta nakome Pavloviñ govori o svom kolegireæiseru, dobitniku najvrednije nagrade uKanu – da nije to razlog za mræçu? – natakav naåin da bi ga svuda u svetu u naj-maçu ruku sustigao prezir zbog ovakvogpisaça o mrtvom åoveku i çegovoj ýud-

skoj tragediji. U tom svom zapisu, ÆivojinPavloviñ, koji u Otkucajima sa neskriven-im jedom i pizmom govori i o drugim

stvaraocima, opisuje poznatog reæisera içegovog teãko bolesnog sina, te sahranusina na jednom pariskom grobýu. "Bizar-nost sahrane nije u tolikom putu i ukopu ustranoj zemýi, veñ u betonskom poklopcuugraðenom u grobnicu, koji roditeýi, kadgod su tamo, podiæu i kroz stakleno oknona sanduku gledaju bal-samovano telo svog si-na jedinca." Nesreñnogoca, o kome Pavloviñgovori sa mræçom,"kad god otklopi poklo-pac, sinovýevi zemniostaci doåekuju as-tralnim osmehom anðe-la", a sada, kada otacpoåiva uz sina, "nep-oznato je da li najzadçegovo ruæno lice, zaæivota osenåeno mrgod-nim i nepoverýivim po-gledom izbuýenih oåi- ju, moæda obasjava izraz spokojstva i toler-ancije, kakav çegovi poznanici, dok je bio

meðu çima, nisu nijednom uspeli davide". Tako piãe Æivojin Pavloviñ koji trimeseca åita istu Buçinovu kçigu i

"Kada åujem reå narod, maãimse za kurac", veli Æivojin Pav-

loviñ veñ na poåetku kçige

svojih misli, intimnih beleæakai skica, kratkih osvrta na drugestvaraoce i komentara prilika ukojima æivimo, kçige saåiçeneod istog duhovnog materijalaod kojeg je i ova prerada åu- venog uzvika jedne od naj-poganijih liånosti novog doba

prepisuje iz çe. "U starosti åovekradi sve viãe, ali sa sve maçeopipýivog ploda", veli on, "jerstarcu nije potrebno da stvara, veñda ubija vreme". Piãuñi, Pavloviñ

ubija vreme, i åitaoce.Æivojin Pavloviñ je imao uspe-ha kao pisac i sva je prilika da muteãko pada to ãto viãe nije u srediã-tu kçiæevnih dogaðaja. Pojavili suse neki drugi pisci i neke drugevrste pisaça, pa je sada teãkopronañi mesto u savremenojsrpskoj literaturi. Kçiga mnogo, augled i vrednost u strmoglavompadu. Jeste, joã se mogu naåarãijskom ruletu dobaviti NIN-ova i Andriñeva nagrada, ali te sla-baãne kçiæice ovenåane nagrad-

ama i çihove nastavke niko i neotvara. Biñe da je to razlogovakvom pisaçu koje ne bi zavre-ðivalo komentara da nije simptompoãasti koja je zahvatila srpskukulturu. Ne mora åovek biti sklonPavloviñevoj prozi, ali ona nijezasluæila da je sam pisac na ovakavnaåin poniæava. Zar nije boýeozbiýno se predati nekom veñemstvaralaåkom izazovu? Ili pisati na- jboýe ãto umeã, bez obzira na toima li takvo pisaçe uspeha kaonekada, ili ne. Na sreñu, ne mora-mo svi misliti isto, niti svi moramovoleti istu vrstu kçiæevnosti, to

nije nikakav razlog za mræçu, a naroåitonije za samoponiæavaçe.

U zemýi u kojoj æivimo ålanovi vladese psuju i pogrdno nazivaju imenimastranih dræavnika, na naslovnoj straniciopozicionog nedeýnika predsedniku jednepartije nudi se oralni seks sa politiåkim

protivnicima, na na-slovnoj strani luk-suzno opremýenogåasopisa za novebogataãe izlazi ve-likim slovima pi-taçe da li je na- jznaåajnija srpskakçiæevnica umrlanevina, ãtampaju seporno dodaci kojitreba da ponize tuðuýubavnicu, ili se nateleviziji prikazujemontaæa porno sce-na kao odgovor na

ruæeçe u neåijoj odvratnoj kolumni – a ibez toga bilo bi sasvim jasno da æivimo u

sviçcu.Sa tim se åovek ne moæe pomiriti. s

ALEKSANDAR JERKOV

G O R

A N K A

M A T I Ñ

UBIJANJE VREMENAI ÅITALACA:

Æivojin Pavloviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Contra-schicht

Ima li pilota uavionu?Dok sam se sa mukom probijala kroz Basarin feýton/

antifeýton najavýen kao avion åija se zanimýivost daporediti jedino sa zastarelim autobuskim redom voæçe,

zabavýala sam se zamiãýajuñi ga kao Mister Bina koji ot-vara kovåeg s glogovim kocem u ruci i tamo nalazi samogsebe kako leæi prav i utegnut sa skiptrom Velikog Disiden-ta Prvog na grudima. Ãta sledi, moæe se pretpostaviti... Uz priguãeni jauk:“Ali, ja hoñu da budem Kiã!”, dosta oprezno, uz mnogo izviçavaça, zat-vara sanduk, kolac baca u æbuçe i na prstima se udaýava nehajnozviæduñuñi sa onim poznatim ãta-je-bilo-niãta-nije-bilo izrazom na licu.

nog staæa i zida od kçiga ( samo dve ciglevaýaju ostalo je stiropor; ne treba se pre-viãe oslaçati!) koji me podupire, traæimpravo na veånu slavu i nedodirýivost.

POSTMODERNA, LIÅNO: Svetis-lav i Basara, avaj i naæalost, kao i svi mo-nomani, megalomani, nabeðeni vizionari iparanoiåari nema ideja sem jedne, one fik-sne, ufiksane i kao ogledalce býeãtavo is-fiksane: da je on, liåno, postmoderna i dasamo preko çega ulazimo u Evropu. I ov-de su mi poãle suze na oåi; sve je to takodirýivo, mislim kraða i prekraða Berðaje-va i inih, biciklisti i ostalo kao prtýag zaEvropu. Åudno je to srpsko religioznoludilo na kraju dvadesetog veka; srpskiseýak nikad od toga nije patio. Na poåetkuistog veka, kad je u Beogradu otvoren

“Dom za sumasiãavãe” (danaãçi “Laza”),statistika pored raznih vrsta ludila nebeleæi nijedno religiozno; doåim je toga poEvropi i Rusiji bilo najviãe. Sekte suharale naroåito Rusijom, a literatura iz togperioda svetskog bezumýa posluæila jeBasari kao polaziãte za objavýivaçe sop-stvene vizije o spasu srpskog naroda.Basara, åiji bi se nazori teãko dali sao-braziti sa pravoslavnom dogmatikom,danas je sekta sam za sebe (barem on sebetako vidi u onom isfiksanom ogledalcetu);çegovi sledbenici nazivaju sebe basari-

jancima i mogu da stanu u jedan malo veñiautobus s nalepnicom Bajina Baãta-Pariz-London (preko Moskve). Tako je u Srbijipostmoderna proglaãena za sektu, a litera-

tura se raspala na svojesastavne komponente.

Nije teãko dokona-ti, i bez ozbiýne kçi-æevne analize, da jeono ãto sad piãe Basarabazirano na odsustvuoriginalnog stila, besk-rajno siromaãnoj leksi-ci (bez Klaiña i vari-

raça turcizama) i izan-ðalim metaforama (kecu rukavu, masni ãeãiritd..), a veliki pisac je iu feýtonu veliki pisac.Postmoderna kçiæev-nost, izvorne provin-ijencije, oslaça se presvega na jezik i podra-zumeva stilsku, du-hovnu i obrazovnu bri-ýantnost (“briýantnabrýotina” je samo post-moderni erzac, neukaimitacija i kao takvaobavezno vuåe nadole,

hoñu poãtovaçe i ordeçe, i hoñu da miãtampate i hvalite svaku býezgariju kojuod sada pa nadaýe natrukujem, jer zaãtobih ja bio gori od Velikog Disidenta Prvogi çemu su ãtampali sve, i davali mu na-grade, i ãenili, i ãto sam ja gori?! Digresija:ovde su mi gotovo poãle suze na oåi, bilo

je tako tuæno, to busaçe u grudi i nabra- jaçe zasluga za narod!Dakle, traæim od onihkoji su me uzdigli i ko-

jima sam milostivo do-pustio da se sa svojimkçiæevno-teorijsko-politiåkim rekvizitar-ijem ( kritiåki obiånozaborave!) ãlepaju namojoj muci i nauci dok

sam ruãio Velikog Disi-denta Prvog, da mebezrezervno podræe iskinu s vrata æene i os-talo dråno pomoñno os-obýe iz kuhiçe Glav-nog srpskog kçiæevnogrestorana, koje preten-duje na slobodu miã-ýeça ( ãta je tu slobo-da, to ñu ja da odre-dim). Posle mene nemaãta ko tu da slobodnomisli, ja sam vaã pisac,ideolog, filozof, istori-ograf... Na osnovu rad-

Nabunario se i ãta sad bez sopstvenog jezika, originalnog stila, novih ideja, satajnama koje to viãe nisu? Od åega pravitiliteraturu? Sam sa koficom i lopaticom...Gde su sad Berðajevi, Ãpengleri, Frojdovi(ãta reåe: rafinisani fjordovi?), marksisti,svi naãi nesahraçeni Ortege i Gaseti,”istaknuti pojedinci”, kometnici ( Basari-no otkriñe: endemska vrsta nastala dugo-godiãçim ukrãtaçem komunista i åetnika;komunista sa tvrdim etniåkim zaglavýem)i ostali dobavýaåi romanesknog materija-la, o, o, o....?!

PRVOBORAC, VIZIONAR I PRO-ROK: Za razliku od nekih drugih nisam“sedela na uãima” kad je Kiã dræao Åasanatomije. Naprotiv, nauåila sam da radimskalpelom i ne bojim se kçiæevnih leãeva.

Svetislav i Basara (u meðuvremenu seumnoæio po uzoru na Ortegu i Gaseta!)nam je sam konaåno i neopozivo dokazaoda je veñi paranoik od onih na koje seobruãio, i da pati od manije veliåine igoçeça, baã kako i dolikuje piscu koji jeodabrao najlakãi romaneskni postupak ipostao junak sopstvenog dela; smestivãisebe u sopstvenu priåu/klopku i sad tamoãeta ukrug, s rukom u prorezu gorçegdela pidæame i papirnim trorogim ãeãiromna glavi. Ãta je ono ãto Svetislav i Basarapokuãava da nam po svaku cenu zakuca uglavu: ja sam prvoborac, vizionar, prorok,moje kçige su prve ”ironiåno-satiriåneprezentacije naãe neposredne realnosti”,

Ljiljana Ðurðiñ

"Svetislav i Basara,avaj i naæalost, kao isvi monomani,megalomani,nabeðeni vizionari i

paranoiåari nemaideja sem jedne, onefiksne, ufiksane ikao ogledalcebýeãtavo isfiksane:da je on, liåno,postmoderna i da

samo preko çegaulazimo u Evropu"

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



a ne nagore). Na to se uvek ovde zabora-výa kad se debatuje o srpskoj postmoder-ni. Njega to i ne interesuje, ne interesujega kçiæevnost i divni Fildingov “post-moderni” nauk iz Toma Dæonsa da se

“...odliånost duhovnih goãñeça sastojimaçe u predmetu no u piãåevoj veãtini dastvar dobro zaåini”. Interesuju ga politika iproroãtvo, i to na naåin koji asocira nepr-irodnu vezu izmeðu jednog Nuãiña (“Palavlada”) i jedinog srpskog filozofa BranePetronijeviña. Besramna kraða i prekraðaBerðajeva u smeãno pretencioznom tekstu(obratite paæçu, nije reå o kçiæevnostiveñ o, ni maçe ni viãe,filozofiji, takoreñi filo-zofskom sistemu!)“Ideologija heliocen-trizma” (renesansa iprogres kao glavni nos-ioci propasti) izazivazaista muåninu. Ovde,bre, sve kradu i joã mi-sle da to niko ne vidi.Zakýuåak se sam na-meñe: kçiæevnost je uSrbiji oduvek bila vaæ-na samo onoliko koliko

je sluæila kao basamakza pentraçe na poli-tiåku predikaonicu sakoje puca pogled na

moñ i pare. Nije li tomislio i iskoristio i Ve-liki Disident Prvi? “Dabi se to podnelo, potre-ban je rafinisani smisaoza promaãenost” ( Lo-ony Tunes). Ja sve mis-lim da smisao ipak mo-ra biti rafiniran, e da bise sve to podnelo, promaãenost politike isvega ostalog u Srbiji.

VELIKI DISIDENT II: Svetislav iBasara je, i to je ona “kvaka 22”, sam sebidodelio ulogu Velikog Disidenta Drugog,a u svojoj zanetosti nije ni primetio da toviãe prosto nije u modi – ni disidentstvo,ni proroãtvo, ni nasledne dinastije, i da supisci-politiåari ovde u najveñoj meridoprineli uprskavaçu cele stvari. Niti suoni Haveli, niti smo mi Åesi! Svoj odgo-vor, neprimereno bombastiånog naziva“Ne moæe se viãe ñutati” (kao da je dosadñutao!?), Basara je iseckao kao kobasicuna komadiñe od 20 dana, nadajuñi se da ñemu neko u meðuvremenu dobaciti æiv ko-mad mesa (ali nikako æenskog, to nijekoãer, na to raåunam!) kao inspiraciju; on

je prosto kupovao vreme (posavetovan jeda sad nije vreme za razbijaçe prozora), anareåeni feýton je zapravo II deo senza-

cionalne i nezaobilazne kçige LoonyTunes, i veñ je bio prodat solventnom iz-davaåu! Kupovaçe vremena, da. Izgledada je to jedina strategija kojom raspolaæuovdaãçi politiåki, ekonomski i kçiæevni

umovi. Sve druge spekulacije su im stranekoliko i kokoãki davaçe mleka. Jaje pa jaje! I onda, zbiýa, biñe ovde skoro pro-past sveta!

Da skratimo ovu endless story, ãto re-kao Basara, evo ãta, u stvari, misli/priåanaã prorok u svom polovnom “bombarde-ru” iz vremena brañe Rajt. Njegove tajnemisli uredno ñemo poslagati po redu, da

ne bi liåile na piãåeve kobasiåarske proiz-vode sumçive sadræine koji i najpaæ-ýivijeg åitaoca teraju da digne ruke (zaba-dava umaãñene) od pokuãaja da pronaðepoåetak, kraj i eventualno smisleni zakýu-åak:

– dræim sebe u centru jer sam se samtu stavio; nisam ni primetio da lavor ukojem sedim i koji sam postavio na pupaksveta propuãta vodu; niãta zato, koficom ilopaticom izbacujem vodu i veslam ukrug...

- nisam ja u pitaçu nego opet Ñosiñ;çega ñemo da slikamo po ko zna koji put;starac ionako odavno brine samo o para-ma; klasiånu zamenu teza niko neñeprimetiti;

- polupismen nisam/jesam/nije vaæno?

- napisao sam loãu kçigu; nisam/je-sam/nije vaæno?- ne pripadam nijednoj instituciji; to ãto

sam u meðuvremenu pristupio korporaciji(a sad su tamo pare, a ne u institucijama)svi ñe, mislim u ovoj situaciji, pravilno ra-zumeti;

- priznajem samo sud svoje partije, tj.

generacije, tj. pravca, u to ime hvaliñu pis-ca za koga i sam mislim da je nedarovit;partijska disciplina je partijska disciplina;

- proglasiñu nekompetentnim deo æiri- ja koji nije glasao za mene, raåunam da seniko neñe setiti da ni onaj drugi deo nijebaã bog zna kakav arbitar u poslovimakçiæevnosti;

- neñu se direktno baviti autorom/au-

toricom teksta u kojem je “izvrãen detant”na mene jer ko je on/ona da bih ga ja etab-lirao: izmisliñu kolektivnog autora/au-toricu to provereno uvek daje odliåne re-zultate, nisam li vam rekao tako je radio iVeliki Disident Prvi i svi oko çega; uosta-lom objasnio sam veñ: od dama ne pri-mam kritike ( a dama pik?);

- ako sebe proglasim za glavnog disi-denta i sipam im u åorbu onaj stari zaåin:ko je kome åetnik, a ko partizan, kaæi?,stvar ñe da legne, uvek su se na to takolepo palili, a ja na toj vatrici grejao ruåiceumorne od kofice i lopatice;

- to ãto sam sve to veñ detaýno ispri-povedao u svojim kçigama/crtañima/ kvazifilozofskim tekstovima i intervjuimanema veze; mogu ja beskrajno kao koç da

preævakavam istu stvar – çima je reåenoda sam ja “straãno vaæan” i ãlus, neñe niprimetiti; zamajavañu ih feýtonom, ovde

v

G O R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



ionako bez pola veka nema osveãñeça;- malo ñu da cmizdrim nad sudbinom

mojih/naãih kçiæevnih velikana naroåitonad Rastkom, to govori o mojoj brizi zanarod, a i o tome da sam im ja, ja, ja i niko

drugi legitimni naslednik;- mislim da je beogradska åarãija i levai desna ( ãto jest jest!) toliko glupa da neñeni primetiti podmetaýku, a dotle opetimam kçiæicu za novi NIN-ov æiri (ah, tikoýaåi – ãta reåe kolaåi?)

- opãta mesta, ponavýaça i svakovrsnalaæiraça kao i efekat bumeranga niko neñeprimetiti, mimikrija, mimikrija, misliñeoni opet od otpale grane da je iguana;

- onaj ko slobodno misli sam ja, ja, ja –ostali dva koraka nazad, objasniñu vam ãtada mislite i kako, jel' tako?

- taj srpski folks neñe ni primetiti dasam zauvek odãetao u svoje tzv. romane ida odatle viãe ne izlazim – ha-ha-ha-haha!

INTERVJU SA ÑOSIÑEM: I to je,otprilike, to. Jedno moram da priznam, nakraju, ponovo sa suzama u oåima: danisam pre 12 godina u svojstvu bib-liotekarke stajala u poåasnoj straæi poredposmrtnih ostataka Rastka Petroviña pre-netih sa grobýa Rok Krik kraj Vaãingtona(tamo ni danas niãta nije zaraslo u travukao na ovdaãçim grobýima – joã jedna odBasarinih frazetina) na beogradsko Novogrobýe, ponavýajuñi u sebi çegov poznati

refren “Vredi li ili ne vredi æiveti na sve-tu?”, moæda ni ja ne bih znala da se Rastkovratio, odavno. Basara je u to vreme vero-vatno pravio intervju sa “istaknutimpojedincem” D. Ñosiñem o srpskim viz-ionarima za åasopis “Meðaj”- ili je to biloneãto kasnije, opasne 1989? – ili je prostomalo viãe “nategao” pa mu je stvar pro-makla. Jedno je sigurno, ne bih tako neãtotvrdila bez provere, prosto po automatiz-mu vlastite beskrajne deklamacije. Ali kadSvetislav i Basara ( srbijanski Berðajev,Bodrijar, Ortega i Gaset i ko sve joã ne!) ne-ãto skenira iz svetske ili srpske kçi-æevnosti, onda je to obavezno virtuoznodrpýeno, a potom skeçano na bajinobaã-tenski, ili ako baã hoñete, beogradski naåin!Dakle, Rastko je tu, i kako sad da verujemoSvetislavu i Basari da i sve ostalo ãto tvrdinije proizvod åistog balkanskog murdarlu-ka ili çemu tako drage balkanske virtualnestvarnosti u kojoj kosti i grobovi lete i pre-seýavaju se po voýi i zamisli kçiæevno/rat-nih programera, onako kako im zatreba?

Putnici, åitaoci, imate li utisak da avionopasno propada? Ladies and Gentlemen,glavu meðu kolena, ruke na potiýak,

ukýuåujemo automatskog pilota, prinudnosletaçe! s

LJIÝANA ÐURÐIÑ

Balet: Tragom igre – po Evropi

Kraý nije bio upravuO baletskim nadama, pariskim premijerama, Haãkom festivalu,tranziciji igraåa i veåeri pod vedrim nebom

K stavýaju nam se, u tehniåkom smislu, kaogotovi igraåi. Ali, to ãto veñ dve godinezaredom nije dodeýena zlatna medaýa,zbog stilskih i interpretativnih maçka-vosti baletskih nada, govori da sve nijebaã tako idealno. Ipak, nekoliko laureatavratilo se kuñi sa "osvojenom" jednogo-diãçom stipendijom u prestiænim ba-letskim ãkolama sveta i zavidnom sumomod 10.000 ãvajcarskih franaka u dæepu.

PARIZ: Onoga åasa kad napustiteÃvajcarsku, pasoã vam viãe ne treba. Car-

inici, granice i neugodna kopaça po vaãojtaãni ostaju iza vas. Ulazite u åudesnoãengensko carstvo. Tako barem izgleda

aæu da ono ãto silno æelite to i ost-varite, pod uslovom da vas vodipozitivna energija. Moæda je to

bio taj dobri pogon koji me je otisnuo doLozane, prve stanice na jednom uzbud-ýivom baletskom puteãestviju po Evropi.

LOZANA: Grad u kome je Beæarovdom, çegova åuvena ãkola Rudra i joãåuvenija trupa neguje veñ 26 godina imeðunarodni baletski konkurs za mladeigraåe Prix de Lausanne. Nepogreãivo ot-krivajuñi talente, ovo takmiåeçe je iz-

nedrilo armiju odliånih igraåa koji su ra-suti po celom svetu. I ove zime ti mladiýudi, a nekima je tek 15 godina, pred-

"KUPL": KoreografijaHansa van Manena

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Ruska ãkolaZbog velikog interesovaça beogradskepublike, po drugi put ove sezone, uNarodnom pozoriãtu u baletu "Don Kihot"gostovao je baletski par iz Moskve – TatjanaÅernobrovkina i Dmitrij Zababurin.

Doskora su ruski igraåi imali dve opcije – da ostanuu svojoj zemýi, rade u teãkim uslovima i po moguñstvudobiju orden "heroja rada", ili da je napuste, napravesvetsku karijeru i osiguraju poziciju disidenata, bez moguñnostipovratka kuñi. Takvu sudbinu doæiveli su, pored ostalih, Nure-

jev, Bariãçikov, Makarova...Po otvaraçu granica veliki broj igraåa je otiãao iz Rusije, iimidæ Moskve kao svetske baletske prestonice doveden je u pi-taçe. Sada primat preuzimaju Pariz i Njujork, dobrim delom izato ãto su "kupili" najboýe ruske pedagoge.

Baletski par Åernobrovkina – Zababurin, podsetio je na sta-ru slavu i sjaj ruskog baleta, kome su u potpunosti odani –naime, nemaju nameru da napuste Rusiju, iako bi ih raznesvetske baletske kompanije rado videle u svojim ansamblima.Jer Tatjanu Åernobrovkinu smatraju najlepãom (neki kritiåariåak i najboýom) ruskom balerinom. Njena najboýa interpre-tacija je upravo uloga Kitri, iz baleta "Don Kihot", sa kojim sepredstavila u Beogradu: vitka, blistava, u crvenoj ãpanskoj haý-ini i sa ãirokim osmehom – odmah je osvojila publiku. Njena

igra je laka, si-gurna, virtuoz-na... çena Kitrileæerna u svojojkoketeriji.

Tatjana Åer-nobrovkina neveruje u krizuklasiånog baleta,iako posledçihgodina mnogibaletolozi na za-padu razmatrajuçegovu buduñ-nost. U svetu suvrlo popularnemodernije obra-

de klasike, kao åuvena "Pepeýuga" Pariske opere u koreografijiRudolfa Nurejeva, koja je doæivela ogroman uspeh, ili "Labudo-

vo jezero" Metjua Borna, sa muãkim labudovima, koje se u Lo-ndonu igralo dvaput dnevno, cele sezone.Tatjana Åernobrovkina je tu priliåno konzervativnih shvata-

ça, smatra da su obrade klasiånih baleta åista glupost i da to netreba raditi, bez obzira na reakcije publike.

Iz razgovora sa çom mogao se steñi utisak da je zadovoýnagostovaçem u Beogradu, saradçom sa bogradskim ansamblomi Narodnim pozoriãtem. Na pitaçe da prokomentariãe rad naãegansambla rekla je: "To je vrlo nezahvalno. Svaki ansambl imasvoje probleme pa tako i ovaj". Ãto se pak ruskog baleta tiåe,ona smatra da çegov ugled nije opao: "U stvari, on moæda nijeviãe najboýi na svetu, ali sigurno ima najboýu ãkolu – dobar sis-tem rada i pedagoge". s

J. SREDIÑ

onima koji dolaze sa razgraðenog i pre-graðenog Balkana. U Parizu baletskiznatiæeýnik ima samo jedan problem:kako prevariti vreme, odnosno uspeti od-gledati sve ãto vam se nudi.

Kao po pravilu, u Théâtre de la Ville åe-kaju vas prijatna iznenaðeça. Ovoga feb-ruara to je belgijska trupa Rosas, sa ko-reografom Anom Terezom de Kirsmejker idelom Just before. Ono govori o maglovitojliniji izmeðu realnosti i fikcije: da li stvari,ýude i dogaðaje opserviramo onako kakvioni jesu ili kao plod uspomena? Igraåi, bosiili u cokulama, priåaju telom svoje malepriåe, åesto se sluæeñi svojim "poliglotskim"tekstom koji se åuje sa scene. Muzika Ke- jdæa, Rejåa i Ksenakisa obogañuje ovaj ko-reografski spektakl, ãto sa trake ãto uæivo, satri klavira, u ãest ruku. Veñ sledeñe veåeri, uThéâtre Les Abbesses, poznati francuski ko-reograf Klod Brumaãon igra u sopstvenomdelu Dandy, sa izvrsnom partnerkom Ve-ronik Redu. Komad je inspirisan Bodlero-vom poemom A une passante, bila je to çe-gova svetska premijera, a govori o sloæen-om odnosu muãkarca i æena. To je priåa koja

se teãko zaboravýa.Dok mladi osveæavaju parisku scenusvojim savremenim koreografskim pred-

stavama, poãtovaoci baletske proãlosti nisupropustili priliku da obeleæe 80. proleñevelike zvezde – Ivet Ãovire. U çenu åast,10. februara u Pariskoj operi prireðena jegala predstava, nekoliko dana ranije ot-vorena je izloæba çenih fotografija i izdataluksuzna monografija. Izloæbom je prode-filovalo parisko baletsko visoko druãtvo.Tu je i naã Milorad Miãkoviñ. Pojavýuje sei Æilber Majer, vodeñi pedagog Pariske op-ere, naã znanac sa letçeg seminara koji jevodio u Beogradu.

HAG: Grad koji nas u prvi mah asocirana neke druge priåe proteklog februra bio je u znaku Holandskog festivala igre. Pra-tio ga je izuzetno zanimýiv simpozijum Ig-raå 21. veka – kako se pripremiti za tranzi-ciju u svetu promena. Inicijator skupa jeMeðunarodna organizacija za tranzicijuprofesionalnih igraåa (IOTPD). Njih Za-pad, bukvalno, meýe i oni veoma åesto veñnakon 10-15 godina zavrãavaju svoje kar-ijere, usled povreda, zamora ili ne-moguñnosti da potpiãu novi ugovor. Da nebi postali socijalni sluåajevi i emotivno un-iãteni, IOTPD, u koji je ukýuåeno oko 25

zemaýa, brine o çihovom daýem obra-zovaçu i prekvalifikaciji. Zato je i porukaskupa: obrazovati se ãiroko, za ceo æivot,

ne samo usko struåno.Holandski festival igre otvorila je danas

najveña balerina sveta – Silvi Gilem.Narednih dana smeçivali su se spektaklivrhunskih koreografa: Kilijana, Van Ma-nena, Duata, Charina... Ali, i onih mlaðihkoji su im za petama: Lajtfuda, Delkroe...Ovi posledçi su koreografski potomci ve-likog Jiræija Kilijana, jer su vrata çegoveumetniåke radioce otvorena za sve. Kao imnoga druga u Holandiji. To je pre svegaposledica osloboðenog duha, bez koga uigri nema koraka daýe.

Posebno zadovoýstvo bilo je videti Kil-ijanovu trupu veterana, starijih od 50 godi-na. Oni koji imaju tu sreñu da kao umetni-ci igre tako dugo traju demantuju jednogod najveñih igraåa sveta danas pokojnogRudolfa Nurejeva. Negde u Gråkoj, u vre-loj noñi, dok je pod otvorenim nebom ve-åerao sa veñ pomenutom Ivet Ãovire, i samu zrelom igraåkom dobu, rastuæen nad tomåiçenicom setno je izgovorio: "Svakako seslaæete sa mnom, Ivet, da igraå postiæe svoju zrelost tek u åetrdesetoj. Zaãto vas baãtada telo i miãiñi izdaju"?

Kilijanovi stari momci pokazuju dabaletski kraý nije bio sasvim u pravu. s

MARIJA JANKOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Nuspojave

Balkanskapravila

sedam meseci zbog ubistva (preko-raåeçe nuæne samoodbrane) dvojicemladiña pred nekim kafiñem, jednevrele podgoriåke noñi. Neãto zapad-nije, ista vlast koja je Lauãeviña os-udila, slala je ýude da ubijaju drugeýude, u ime, jakako, visokih ideala.Oni nisu osuðivani ni za ãta – napro-tiv, vlast ih ýubomorno åuva od be-losvetskih uterivaåa pravde. To samopotvrðuje gore iznetu tvrdçu da je pravda ovde drugo ime za solip-sizam.

O podgoriåkoj tragediji veñ se"sve zna". Od tekstova na tu temumogla bi da se napravi kçiæurina netaça od Biblije. Jedino ãto od celestvari niko nije video nikakve vajde– samo su dosoýavane rane, koje uCrnoj Gori ionako zarastaju najspor-ije na svetu – i ãto je javnost bila sk-lona da se solidariãe s onim ko joj je poznat i drag, a to je Glumac.A od te poznatosti zapravo je sve i krenulo. Razliåite verzije kojesu ispriåali preæiveli akteri i oåevici slaæu se u tome da je Lauãeviñdoãao do dotiånog kafiña, uputio neku neduænu ãaýivu primedbukonobarici, i da su nepoznati mladiñi osetili potrebu da se umeãa- ju, po starom uliånom zakonu: "Ãto me tako gledaã?". Poznat glu-

mac je, kada se naprasno pojavi pred nekakvim fast-foodom, biñeiz paralelnog kosmosa, idealan trofej za anonimne heroje ulice:ima para, æene ga vole, radi ãta hoñe. Zaãto baã on, poåem je onboýi od nas?! U tako nakrivo nasaðenom svetu preostaje ti samoda ga opaliã pesnicom po labrçi. Tek toliko da pusti krv, da seuveriã da je i on samo åovek. I sve bi se te noñi tako i odigralo, baãpo zakonima æanra, i odavno bi bilo zaboravýeno, da Lauãeviñnije nosio piãtoý. Ne pozoriãni, ne vodeni. Pravi. Onaj ãto pravirupe u telu na neprirodnim mestima.

Poznato je da je histeriåna ãovinistiåka palanka, tada u punomzamahu svog faãistiåkog elana, pretila Lauãeviñu zbog naslovneuloge u "bogohulnoj" zeniåkoj postavi Svetog Save SiniãeKovaåeviña. Iz nekih razloga, Lauãeviñ je poverovao da se od togamoæe odbraniti tako ãto ñe da nabavi pucaýku. Sve ãto je uspeo da

uåini je da dva momka ostanu bez glave, a da i çegova i bratova,dok god je pretçe krvnom osvetom, ne vrede ni po lule duvana.Ta zaista antiåka tragedija, (o kojoj bi, dakako, bilo najpoãtenije

prosto ñutati, kada bi potroãaåimedija uvaæavali tiãinu kao ko-mentar) desila se zato ãto jeLauãeviñ, u jednom trenutku, do-pustio sebi da igra tuðu igru, na

tuðem terenu, po tuðim pravili-ma. On je tu igru morao da izgu-bi. Vitlaçe oruæjem i revolverskacev uperena u nekoga dobri susamo u Zigelovom Ãkorpion ubija, kada gnevni Klint Istvud, aliasPrýavi inspektor Hari, upita Gadakoji je konaåno dolijao: Do I feeel lucky? U toj veãtini, uosta-lom, ni Lauãeviñ nije bez zavid-nih postignuña, kao ãto znajugledaoci çegovih filmova.

Pomeãavãi tako æanrove, ni-voe i sredstva, Lauãeviñ je, tek

prizemýen iz jedne pozoriãne uloge,stupio na (doslovno) vreli podgoriå-ki asfalt. Na kojem vrede jedino bal-kanska pravila: il' se pokloni, il' seukloni. I nemoj da se praviã vaæantime ãto se opuãteno i normalnoponaãaã. Jedino ponaãaçe za ne-koga ko je Neko i Neãto koje seovde uvaæava i smatra pristojnim jeste veåito oseñaçe krivice. Svugdeizvan svog stana treba nositi onajtugaýivo-kereñi (kasnije patentiraoM. Bulatoviñ) izviçavajuñi izrazlica koji kao da govori: ma, nisam janiãta posebno... U protivnom, moguda padnu i batine. Za kaznu. Ako veñsve propada, i ako se svi vaýamo ublatu, nema izdvajaça! Ej, glumac!Sad ñu ja da ti pokaæem ko si i ãta si:samo hrpa mesa na asfaltu!

Lauãeviñ je prekrãio ta pravila.Ona su, naravno, idiotska. Ali, ovako doslovno suprotstavýaçeçima dovodi do totalne katastrofe. Nije poznato da se iko, zapra-vo, utokom odbranio od bilo koga. Pitajte o tome sve one pokojneasove beogradskog podzemýa. Ili policije, svejedno, doðe mu(kulturoloãki...) na isto. Braniti se od histeriånih nasilnika oruæjemznaåi izraæavati se na çihovom jeziku. A tu oni "principijelno"

dobijaju. Åak i kad "pojedinaåno" gube.Ovih dana, upravo u Crnoj Gori koja neguje kult oruæja, prem-ijer najavýuje Zakon o zabrani noãeça oruæja. Ne bi bilo loãe dase poæuri s tom stvari, da bi imao ko da uæiva u çenim blagodeti-ma: evo, i ovih dana je jedna æena poginula od zalutalog metka saneke svadbe. Pre godinu-dve, razigrani svatovi u Podgorici, od sil-nog veseýa, ubiãe deåaka koji je izaãao na balkon da gleda pov-orku. Viãe ni ona replika iz Maratonaca: "Pa, jesi li pogodiovazduh?!" nije smeãna. Ovde se vazduh sve åeãñe promaãuje. Ãtopoveñava broj sahrana.

Vaýa se nadati da je podgoriåka tragedija okonåana. Vaýda ñekrug besmislenog nasiýa tu i da se zatvori. Ali, strepça nam je idaýe dubýa od nade. Niãta se ovde nije promenilo, i niko niãta nijenauåio. Sve ãto se ovde zna, poãtuje i voli moæe da stane u tri reåi:

nasiýe, nasiýe i nasiýe. Ako mu se ne suprotstaviã – jao si ga tebi.Ako mu se suprotstaviã – beri koæu na ãiýak. Pa biraj.TEOFIL PANÅIÑ

Vaýa se nadati da je podgoriåka tragedijaokonåana. Vaýda ñe krug besmislenog

nasiýa tu i da se zatvori

Æarko Lauãeviñ je, dakle, naslobodi. Ako se tako moæenazvati staçe u kojem ako i

omrkneã ne znaã hoñeã li osvanuti.A sve zato ãto neko æudi da ritu-

alnim skidaçem tvog skalpa zaradizatvorski leæaj koji si tek napustio.Zaãto bi to neko uåinio? Zato ãto pravda joã nije zadovoýena. To jestara priåa u ovim krajevima: kolikoýudi, toliko verzija pravde. Dok sesvi ne pobijemo unakrst, kao oninervozni tipovi u Tarantinovom Reservoir Dogs, remek-delu ko-reografisanog bioskopskog nasiýa.Posledçi ñe, onako u slobodnompadu, da ugasi svetlo.

Popularan, uspeãan i omiýenglumac odleæao je åetiri godine i

s

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Film: Do gole koæe

Ãeãir uvis,

ostali bez posla ipara, ostaju doslo-vno i bez gaña –kao pravi (post)mo-derni sankiloti (set-

imo se: sans-culo-ttes izvorno upravoznaåi – bezgañani),i upravo je to trenu-tak çihovog triju-mfa – emotivnog,finansijskog, rad-nog. Njihovo low-fikoreografisano no-gataçe i uvijaçe

kukovima, uglavnom uz muziåku pratçulegendarnih disko-ýiga iz sedamdesetih, pr-edstavýa dirýivu apoteozu plemenite, nese-biåne voýe za preæivýavaçem. Ne, oni nisu

amateri – prañakaçe po bini çihovih veo-ma nesavrãenih tela upravo je trijumf duha(i duãe) nad materijom. Trijumf nad kojimæene – a one, zar ne, vole pobednike... – ni-kako ne ostaju ravnoduãne. Jedna åak otkri-va da ima seksipilnog muæa. Taånije, ona toodranije zna: sada pomaæe çemu da to otkr-ije, da prevaziðe svoje inhibicije. A kud ñeãboýe overe jednog muãkarca od uspaýenogvriãtaça tuðih æena?

BEZ KLONOVA: Do gole koæe je ni-skobudæetni film snimýen za tri i po milio-na dolara, a veñ je zaradio nekoliko deseti-na puta viãe; u Britaniji je potukao rekordfilma Åetiri venåaça i sahrana; obaãka ãto je nominovan za åetiri Oskara. Piter Kata-neo je "sledeña velika stvar" u globalnomfilmskom cirkusu, ali do uspeha je stigaona najboýi moguñi naåin – ostvareçemkoje definitivno ne pati ni od "artistiåke"pretencioznosti, ni od kvazistripovske fas-cinacije efektnim prizorima (uglavnom ko- jekakve futuristiåke skalamerije), niti idebilo kojom drugom jeftinom preåicom domedijske paæçe i punih bioskopskih blaga- jni. Prepun crnog humora, ali i one vrstetopline i ýubavi za svoje junake u kojojnema niåeg sluzavog, on je ultimativni bio-skopski izbor za gledaoca koji stameno od-bija da se pretvori u mutanta. U ãefildskomstriptiz-baru (sve je snimano na autentiå-nim lokacijama, pred uobiåajenom publi-kom!) nema klonova – samo nesavrãeniýudi, tipovi iz komãiluka. Momci koji imaju sråanosti, i pameti, a i onu stvar. O, da, içihove devojke i æene – one koje boýe odçih znaju da je gubitniãtvo stvar odluke,da je ono moguñe samo ako se na çegapristane. I da ponekad gologuzi ýudi imajumnogo viãe dostojanstva od onih u smok-inzima. O srcu da i ne govorimo. A samo o

tome se – o imaçu ili nemaçu srca – zarne, zapravo uvek radi. s

TEOFIL PANÅIÑ

gañe u daýU ovom filmu nema ni "artistiåke" pretencioznosti nikvazistripovskih "efektnih" prizora futuristiåke skalamerije, na

koju se loæe mutanti. Ovde je sve – stvar srca

Ãshvati da od dæedæaça na birou za neza-poslene nema vajde? Naravno, da se bacina mlañeçe para promoviãuñi se u grupumuãkih striptizeta (stripera)! Izbor jesavrãeno logiåan, s obzirom na to da je jedan od çih mator, drugi debeo, treñi imapileñe sise, åetvrti je krivonog i neu-hraçen, peti je peder, ãesti je univerzalno

ruæan, a sedmi izgleda kao masovni ubica!Åak je i jedini crnac u trupi åist promaãaj –çegov "alat" je, pokazuje se, sasvim skro-mnih dimenzija, ãto je akt vrhunske nepris-tojnosti prema tom pozitivnom stereotipu oçegovoj rasi... Podrazumeva se da se dot-iåni nadobudni striptiz-podviænici u ples iostale scenske veãtine razumeju koliko inavijaåi Ãefilda u beåke operete. U na- jboýem sluåaju.

GOLI PROTIV NIÃTAVILA: Film Do gole koæe (Full Monty) britanskog debi-tanta Pitera Katanea (Peter Cattaneo)suoåava publiku upravo sa takvim likovi-ma – uglavnom muãkarcima sredçih god-ina koji se suoåavaju sa uæasom otkliza-vaça çihovih sredçih æivota, brakova,karijera... u niãtavilo. Oni su bivãi fabriåkiortaci – zajedno su radili u åeliåani, sadazajedno ne rade. A neverovatno je kolikocelodnevni nerad moæe da iscrpi åoveka,ãto bi rekao jedan od junaka filma. Upravoonaj (Dejv) koji je izgubio baã svako sa-mopoãtovaçe, ne samo kao radni åoveka,nego i kao muãkarac. Njegova æena odlaziu nekadaãçi Radniåki dom da sa velikomgrupom vriãteñih sapatnica gleda nabildov-

ane åipendejl tipove koji se skidaju skoro Do gole koæe. Skoro! Tek ñe ova (lum-pen)proleterska ad hoc trupa, koja bi se u

Srbiji sigurno zvala "J... nas ko nas sas-tavi", u furioznom, veliåanstvenom, ali istotako (samo)parodiånom i neænom finalupreñi tu tanku crnu liniju, odbacivãi gañe udaý, a ãeãire – kao privremena, nad-raæujuña pokrivala svoje muãkosti – u vis.Ãta posle toga ostaje? Skinuvãi se do golekoæe, oni ponovo uspostavýaju kakvu-tak-vu harmoniånu celovitost svojih egzisten-cija. Ono ãto po stereotipima predstavýagubitak samopoãtovaça (javno skidaçe za

pare) ovde se transformiãe u sredstvo pov-ratka samopoãtovaça.

NOGATANJE: Glavni junak filmaGaz, u tumaåeçu Roberta Karlajla (Train-spotting, Sveãtenik ), mladi je, nezaposleniotac deåaka koji æivi kod majke i çenognovog partnera. Zbog nemoguñnosti daplaña alimentaciju, preti mu opasnost damu zabrane da viða sina. Ne mogavãi to dapodnese, on dolazi na oåajniåku ideju omuãkom striptizu i ubeðuje druge da se utome okuãaju ("Zar smo mi gori od ovihveãtaåkih Åipendejl pedera za kojima naãeæene vriãte?"), i ubrzo åak i sin postaje po-magaå u çihovom poduhvatu. Na neopisi-vo uæasavaçe pristojne majke, naravno.Svaki od junaka ima svoje motive da seupusti u ovu bizarnu avanturu, ali se svimotivi ulivaju u iste taåke – besposlicu ibesparicu. Kataneo i scenarista SajmonBofoj ispituju granice prilagodýivosti ýudikoji su, u najboýim godinama, ostali bezæivotnog oslonca i prestali sami sebeozbiýno da shvataju. O tome kako ih oko-lina tretira da i ne govorimo. Izgleda da,naizgled paradoksalno, put " proåiãñeça" i"uozbiýeça" ide kroz – cirkus. A koreog-

rafisani striptiz – muãki ili æenski, svejedno– upravo je neka vrsta cirkusa za kraj dva-desetog veka... Gaz i drugovi, nakon ãto su

ta da radi grupa hroniåno nezapos-lenih gubitnika iz Ãefilda, nekada in-dustrijskog ponosa Engleske, kada

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



KçiæaraStubovi

kulture Izdavaåka kuñaStubovi kulture otvori-la je kçiæaru u Kul-turnom centru Beograda. Na promociji 28.februara promovisana je najnovija kçigaovog prestiænog izdavaåa On, neko drugiRadeta Ãerbedæije. Ãerbedæija je bio i najat-raktivniji gost veåeri; uåestvovali su i glum-ci Ljuba Tadiñ i Petar Boæoviñ, i muziåariMagdalena Jezdiñ i Milorad Saviñ.

"Logiåno je da se åitaocima predstavimokçiæarom, kçiæara je najdirektniji kontakt

izmeðu izdavaåa i kupca, pa smo zato sreñ-ni, ãto, eto, posle pet godina postojaça ima-mo i ovaj element za rad", kaæe Milan Pa- jeviñ, iz kuñe Stubovi kulture. Napomiçe dasu do sada gostovali u tuðim kçiæarama, dañe ovaj prostor biti zgodan za promocije, ãtose dokazalo veñ na otvaraçu, da ñe iskoris-titi i trg ispred kçiæare, ali ne za kafanu veñza ãtand sa kçigama, programe i sve ostaloãto ñe svratiti paæçu prolaznika na kçiæaru.Pajeviñ najavýuje i niæe cene i duæe radnovreme – do 22 åasa, odnosno leti do 23.

Drama PeteraHandkea

Drama Petera Handkea Åas u kome

nismo znali niãta o drugima – najnovija je koprodukcija Narodnog pozoriãta izBeograda i budvanskog Grad-teatra. Ureæiji Mladena Materiña biñe premijernoizvedena ovog leta u Budvi, a poåetkom jeseni u Beogradu. Predstavýajuñi ovajprojekat, Branislava Lijeãeviñ direktorGrad-teatra, rekla je da se radi o pred-stavi evropskog standarda, pogodnoj zauåeãñe na svetskim festivalima. NebojãaRomåeviñ, direktor Drame, opisao jeHandkeov tekst kao metaforu ovogveka, kao priåu o ýudskoj nezaintereso-vanosti, gubitku individualnosti i odsus-

tvu komunikacije. S.Ñ.

Pored svojih kçiga, Stubovi kulture ñe usvojoj kçiæari prodavati i kçige svih ostalihizdavaåa. Predrag Markoviñ, predsednik Up-ravnog odbora, najavio je i dela izdavaåa izbivãih jugoslovenskih republika. Danica Jo-voviñ-Prodanoviñ, direktor Kulturnog centra,najavila je utorkom i åetvrtkom kçiæevneveåeri, a sredom i subotom muziåke prog-rame. Planirano je da ponekad i sami pisci

prodaju i potpisuju svoje kçige. S.Ñ.

Osmomartovski filmTreñu godinu zaredom Tak 8. marta prikazuje film po æenskom ukusu. Ove godine biñe to

Dobro, da boýe ne moæe biti, film Dæejms L. Bruksa, dobitnika tri Globusa za najboýi film uæanru komedija i mjuzikla, za najboýu muãku (Dæek Nikolson) i najboýu æensku ulogu (HelenHant), nominovanog za Oskara u sedam kategorija. Kao i prethodna dva osmomartovska Tak-ova filma Mostovi okruga Medison i Neãto sasvim liåno), i ovaj je romantiåna melodrama.Dæek Nikolson igra bogatog pisca specijalizovanog da ga ýudi mrze, po mnogim kritikamanajboýe posle Kukaviåijeg gnezdaa Helen Hant kelnericu, jedinu osobu koja moæe da mu par-ira. Izmeðu çih se, naravno, raða neobiåna romansa. K.R.

SCENA

Reutersoglas

E M I L Å O N K I

Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Sida

Lov na "veãtice"Ljudi koji æive sa virusom HIV-a, kaæu da lekari viãe ne poãtujuprivatnost pacijenta, nego razglase svima da je neko traæio uput za test

di jednostavno kriju bolest da ne bi sebeizloæili poniæeçima.

Virus HIV deluje odloæeno, i zaraziti sene znaåi i oboleti. Neko ga moæe u sebi nos-iti i deset godina dok se ne pojave prvi sim-ptomi bolesti. Zaraæeni i bolesni normalnoæive dokle god to organizam izdræava, ne iz-bacuju se iz ãkola i sa radnih mesta. Posebn-om zakonskom regulativom to je izabraçeno. Milioni dolara se ulaæu u ispiti-vaça leka koji bi zaustavio sidu i u preven-

tivu, obrazovaçe stanovniãtva kako da sezaãtite od infekcije.I mi smo osamdesetih pristojno krenuli u

svetsku bitku protiv ove neizleåive bolesti.Testovi na sidu postali su obavezni zadavaoce krvi, pri uzimaçu sperme i testi-raçu ýudskih organa za transplantacije, uhemodijalizi. Zakonski je bila regulisana ikontrola trudnica (prema indikacijama), dok

je prijavýivaçe umrlih od ove bolesti biloobavezno. Dræava je potom imala preåeprobleme, a onda su nastupili beda i siro-maãtvo. Reakcije s poåetka teksta mogle bise nazvati i normalnim u sredini u kojoj se,

ako se izuzmu posledçe dve godine, amabaã nije niãta åinilo na preventivi i obra-zovaçu stanovniãtva. O sidi se govorilo

Beogradsko javno mçeçe "us-peãno" je proãle nedeýe otkrilo

joã jednu osobu zaraæenu HIV-om: vaspitaåicu u jednom beo-gradskom vrtiñu. U bestijalnoj

kampaçi protiv nesreñne æene utrkivali suse roditeýi i ãtampa, razotkrivajuñi do najsit-nijih detaýa çenu privatnost. Vaspitaåica jedala otkaz, i svima je laknulo. Maliãani sunormalno krenuli u obdaniãte, a stvar je leg-la do sledeñe ærtve. I svi ostali prestoniåkisluåajevi side dovoðeni su do usijaça, azavrãavali su se izolacijom zaraæenih ili obo-lelih, çihovim potpunim odstraçivaçem izkolektiva i socijalnog okruæeça. Tu biobiåno i potpuno utihnula priåa o ovomteãkom i smrtonosnom infektivnomoboýeçu. Eho koji ostaje za utehu svodi sena konstataciju da su za sve krivi neki tamo

narkomani i homoseksualci, pa neka se onibore sa svojom boleãñu."Bolest sida je teãko socijalno i medicin-

sko oboýeçe. Broj zaraæenih kod nas stalnoraste i, prema grubim procenama, danas uJugoslaviji ima izmeðu sedam i deset hiýadainficiranih HIV virusom. Zvaniåno registro-vanih je viãe od 1100, ali se po svetskimpravilima taj broj uvek mnoæi sa pet ilideset", kaæe sagovornik "Vremena" dr Jo-van Ranin sa beogradske Infektivne klinike:"Posledçih godina je u porastu broj ýudikoji su HIV dobili seksualnim putem a nepripadaju tzv. riziånim grupama. Te kam-

paçe poznate pod nazivom 4 H( hemofil-iåari, heroinomani, homoseksualci iHaiñani) viãe u svetu i nema, a preovlaðujestav da je HIV seksualno transmisionabolest. Niko, naravno, ne spori riziånostpomenutih grupa, ali se danas zna da se HIVsve viãe stiåe heteroseksualnim kontaktom".

TESTOVI: Sve analize o epidemi-oloãkom prañeçu zaraæenih i bolesnih pravese iskýuåivo na osnovu prijavýenih i na vi-rus HIV testiranih osoba. Ljudi se javýajuna testiraçe tek poãto posumçaju da su biliu seksualnom kontaktu sa nekim ko bimogao biti riziåan ili kad primete znake

bolesti. To, naravno, åine oni svesniji,spremniji da se upuste u borbu sa okolinom:stavýaçem na stub srama i izolacijom. Lju-

samo 1. decembra, tek toliko da se stekneutisak da i mi vodimo raåuna o svetskomdanu borbe protiv ove bolesti, isto onolikokoliko spomiçemo i dan zaýubýenih iliSvetog Nikolu.

Oboleli i zaraæeni prepuãtani su porodiciili lekarima, optereñeni straviånim stresovi-ma i dominantnom idejom "samo da se nesazna".

Jedino "utoåiãte" za zaraæene i obolele jeOdeýeçe za HIV na Infektivnoj klinici u

Beogradu – otvoreno 1985. godine. Delujeisuviãe skromno i dotrajalo za bolnicu hiper-bolesti ovog veka. Ima 25 kreveta, skromnuopremu i dobar tim entuzijasta lekara i sest-ara. Pored stacionara u okviru odeýeça,postoje i ambulanta i dnevna bolnica sa ãestkreveta. Na leåeçu ili terapijama trenutno je600 pacijenata. Naã sagovornik dr Raninkaæe da im se za pomoñ obrañaju oni koji suuradili test i utvrdili HIV pozitivnost, onikoji sumçaju da su zaraæeni ili bolesni i oniduboko zagazili u bolest, koji su se leåili podrugim bolnicama, svesno ili nesvesno neæeleñi da priznaju da su bolesni od side:

"Bolest je teãka i manifestuje se od zapa-ýeça mozga do promena na koæi. Poredonih iz riziånih grupa, zatim onih koji

ÆIVOT

KAMPANJA PROTIV VASPITAÅICA:

Beogradski vrtiñ Z O R A N

S I N K O

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



meçaju seksualne partnere, ima i onih kojisu zaraæeni virusom pri transfuzijama krvi uvreme kada to nije kontrolisano i kada krvnije obavezno testirana na virus side".

LEKOVI: Testovi i leåeçe prepuãteni

su dobrovoýnosti. Postojeñi sistem zdravst-va diktira nezaobilaznost lekara opãte prakseza sve bolesti, pa i za uput za test na sidu.Naãi sagovornici, ýudi koji æive sa virusomHIV-a, kaæu da je to vrlo riziåno i da lekariviãe ne poãtuju privatnost pacijenta, negorazglase svima da je neko traæio uput za test.Jedan od çih je bio prinuðen da se preseli uBeograd da bi pobegao iz okruæeça provin-cije i da bi sebi priuãtio leåeçe. U svojemesto viãe ne ide. Jedina osoba sa kojomkontaktira je majka. Jer "ona se jedina neplaãi zaraze i sramote".

Bez uputa se test plaña, i to od 250 do

1000 dinara, dok iole pristojno leåeçe sebimogu priuãtiti samo imuñniji. "Åesto smobespomoñni da pomognemo svojim pacijen-tima onako kako bi trebalo. Lekova nema, aako ih i bude – preskupi su. Meseåni troãak,koji uglavnom plaña pacijent iz sopstvenogdæepa, iznosi 1000 do1500 nemaåkih maraka.Leåeçe podrazumevakombinovanu terapiju 3ili 4 leka istovremeno, ito do kraja æivota. Tusmo najudaýeniji odsveta. U svetu u farma-

ceutskoj industriji zasadpostoji 14 lekova protivvirusa side. Kod nas sena recept dobija samo

jedan, konstatuje dr Ranin, upozoravajuñi dasa terapijom treba krenuti pre nego ãtopoåne bolest i virus uniãti imunoloãke ñelije.

Po vaæeñim zakonskim aktima o zaãtitistanovniãtva od epidemioloãkih razmera za-raznih bolesti, u koje je uvrãñena i sida,leåeçe i lekovi su besplatni. Odredba sepoãtuje utoliko ãto socijalno povremeno i savelikim zakaãçeçem nadoknaðuje i HIVpacijentima deo troãkova za lekove. Zakon,

meðutim, ne predviða da se Ministarstvozdravýa ili dræava postaraju da potrebnih le-kova i bude na træiãtu.

"Svaki prekid terapije poguban je zanaãe pacijente, a i ono ãto moæemo da impruæimo, poput antibiotskih terapija, svede-no je na minimum. Teãko je åak na receptdobiti i antibiotike. Vremenom naãi pacijen-ti imaju i usputne komplikacije. Ako dobijuvirusno zapaýeçe oåne mreæçaåe, oni 25dana svakodnevno moraju dobijati intraven-sku terapiju. Posle toga lek primaju doæivot-no u maçim dozama. Ako se ne leåi – os-lepeñe. I tako redom, o pluñnim tegobama i

da ne govorim. Situacija sa leåeçem je kra- jçe ozbiýna, poãto samo 10 odsto naãihpacijenata ima materijalne moguñnosti da se

leåi na pravi naåin, kombinovanom terapijom. Ostali to sebi ne mogu da priuãte", kaæenaã sagovornik.

Sida pogaða i bogate, i siromaãne, iobrazovane, i neobrazovane. U Beogradu su

koncentrisane dve treñine od ukupnog brojazaraæenih i obolelih u Jugoslaviji. Svi beæe uprestonicu da se sakriju u guævi, i pomognusebi. Kada je sida otkrivena, oboleli su æive-li nekoliko meseci. Danas su onima kojiimaju uslova da se leåe æivot i kvalitetæivýeça produæeni na nekoliko godina odpoåetka bolesti, sa nadom da ñe doåekatileåeçe koje se neñe zavrãiti smrñu. Ovde jeto i odista teãko.

LEKARI: Nezdrav odnos prema obole-lima ispoýavaju i lekari iz drugih bolnica. Ioni æele da budu daýe od obolelih od side, aleåeçe najåeãñe smatraju beskorisnim.

Pored cinkaroãa meðu doktorima opãteprakse, retko koji doktor (od neurologa dodermatologa) hoñe da pregleda pacijenta saOdeýeça za HIV na Infektivnoj klinici:"Sida je cela medicina u jednoj bolesti, a mimuku muåimo da zakaæemo pregled. Godi-

nama, na primer, nemoæemo da sprove-demo jednu dijagno-stiåku proceduru daneko od pulmologauradi naãem paci-

jentu bronhoskopiju.Imali smo nesreñu da

je lekar s kojim smosaraðivali otiãao prepet godina u inos-transtvo".

Odeýeçe za HIV se neprekidno dop-isuje sa nadleænima u resornom ministarstvutraæeñi materijalnu pomoñ, dozvolu da na-prave sopstvenu apoteku ili klub za zaraæenei obolele, da imaju socijalnog radnika. Naovim prostorima dræava otaýava stvari, adonatorstvo gotovo da i ne postoji. Glavni iredovni donator odeýeça za HIV u lekovi-ma je humanitarna organizacija "Malteãkivitezovi" iz Pariza, koja svakih mesec dana

ãaýe lekove. Sporadiåno stigne joã poneãtood ponekoga. Za normalno leåeçe bi ovojklinici godiãçe trebalo milion maraka.Kako kaæu, bili bi sreñni da im od dræavepristigne bar polovina od te sume. Oskudevase i u sanitetskom materijalu, a o platamazaposlenih ne treba ni govoriti. Nismo uspe-li da saznamo kako opstaju na ovako teãkomposlu, izolovani kao i çihovi pacijenti.

Pod geslom da se ãireçe side moæezaustaviti preventivom, obrazovaçem,sveãñu i, naravno, novcem, u obraåun sa pre-drasudama krenula je omladina JAZAS-a(Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv

side). Njihova posledça kampaça "In-formiãi se, zaãtiti se", "Kondomska revolu-cija" bila je agresivna ali nenasilna, moder-

na i primerena pre svega generaciji mladih,kojoj su se i obratili. Imaju svoje podruæniceãirom Srbije, ukýuåujuñi i Kosovo i dve hiý-ade ålanova. Meðu çima ima i zaraæenihHIV-om i obolelih od side.

Karlo Boras, ålan ove asocijacije, kaæeda su im glavni ciýevi edukacija dece i om-ladine i pomoñ zaraæenim i obolelim. Nenegira da je druãtvo dosad malo uåinilo, alida se ipak neãto kreñe potkrepýuje konstat-acijom da pojedine dræavne institucije ipaknisu odbile da im pomognu u onome ãtorade. Pomiçe Ministarstvo za omladinu isport.

"Po metodama Svetske zdravstvene or-ganizacije – rad vrãçaka sa vrãçacima – or-ganizujemo seminare i letçe ãkole odfakulteta do osnovnih ãkola. Samo jedno is-traæivaçe na Beogradskom univerzitetu

pokazalo je da 40 odsto ispitanika ne praviili ne æeli da pravi razliku izmeðu HIV pozi-tivnih, narkomana i kriminalaca. Taånije,imaju prema çima istu socijalnu distancu.Edukacija je promenila stvari na nivouznaça o ovoj bolesti, ali za sada nemapromena u stavovima i ponaãaçu mladihýudi."

Proãle godine se ova asocijacija ozbiýnosukobila sa epidemiolozima, zalaæuñi se zaanonimne testove na sidu, kakve ima veñinarazvijenih zemaýa. Svako je imao svoje ob-

jaãçeçe, pobedili su stariji od iskusnijih, aliu podmlatku JAZAS-a i daýe smatraju da bi

anonimnost dala pravi uvid u broj obolelih izaraæenih u Jugoslaviji.Dræava zasad slabo reaguje na apele i

upozoreça epidemiologa i lekara o ãireçuside, ne meãajuñi se ni u pogubne konfliktegraðana, koji åak idu dotle da traæe potpunu– fiziåku izolaciju obolelih. Svaki novisluåaj otkrivaça obolelog ili zaraæenog uakciji "samoorganizovanih i savesnih" sve jedrastiåniji. Oboleli nemaju kud, dræava ñuti,a graðani æive u ubeðeçu da ih neñe strefitimuka, i da samo treba tamo negde sklonitiobolele. Ne vide opasnost od infekcije priizboru seksualnog partnera, a to je jedino ãto

u socijalnom okruæeçu moæe biti opasno.Dr Jovan Ranin napomiçe da je definitivnoutvrðeno kako se prenosi virus: seksualnimkontaktima i preko krvi. "O tome se viãe i neraspravýa, i to ne moæe biti opravdaçe zaispoýeno grubo ponaãaçe prema obolelimai zaraæenima. Reå je o neåem drugom:suoåavaçu sa istinom, a to ýudi ne æele."

Svakih pet minuta u svetu se HIV-om in-ficira trinaest mladih ýudi izmeðu 15 i 24godine. Na sreñu, ovde stvari ne idu takvombrzinom, ali ne moæemo se podiåiti nispremnoãñu da neãto nauåimo i promenimovlastitu svest. U opãtoj beæaniji od proble-

ma, viãe nam nekako legne priåa o dobijaçuside iz zanoktice.BRANKA KAÝEVIÑ

Oboleli i zaraæeniprepuãtani su porodiciili lekarima, optereñenistraviånim stresovima i

dominantnom idejom"samo da se ne sazna"

s

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Godina borbe protiv sekti

Stative i ýuýaãkeU Vaýevu se, kad je uoåena veza izmeðu droga i sekti, priãloorganizovanom pravýeçu åoveka od deteta. Kako je problemãirih razmera, ostaje da se neko seti sina Marka

jave Jehovinih svedoka i baptista, pa i"Crne ruæe" i "Hari Kriãne", koje dozvo-ýavaju ærtvovaçe i samoærtvovaçe,ukratko - ugroæavaju æivot.

REFERENCA: A kakav je odnos

SPC-a prema Jehovinim svedocima, kojisu registrovana verska zajednica? Pitaçepostavýamo i zato ãto su predstavnici Je-hovinih svedoka u Vaýevu nedavno ka-menovani i isterani iz grada, i to u pri-sustvu i uz "obezbeðeçe" policije. Pro-tojerej odgovara da se crkva "ne osvrñena Jehovine svedoke ni sa kakvim zapa-æaçem", ne osporava çihovo adminis-trativno postojaçe, ali ih ne moæe priz-

SpojeniNa pitaçe otkud Crkva i dræava sa

punim konsenzusom na zajedniåkomposlu, pa makar se radilo o drogama isektama, odgovara ålan Vaýevskogodbora za brigu o mladima profesorViãe ãkole u Vaýevu dr Radovan Mar-

janoviñ. Pored manifestnih funkcijaove saradçe, sigurno postoje i neke la-tentne. Socijalisti su konaåno svariliåiçenicu da se religija ne moæe isko-reniti, i da je upravo, kao "opijum zanarod", dragocena za çihov ciý - op-stanak na vlasti. Crkva je konaåno pri-hvatila da je "sva vlast od Boga", pa isocijalistiåka. Ovako lepo spojeni, bezobzira na zvaniånu sekularizaciju, ipovremeno dizaçe praãine, lepo sa-raðuju i profitiraju od odræavaça izo-lacije Srba u odnosu na svet. Gledanona duge staze, dobro za postojeñi sis-

tem, loãe i za Crkvu i za dræavu, a po-gotovo za Srbe.

"Desanki u åast". Kad su se drugovi sk-upili, odmah su odredili podruåje de-lovaça - "bolesti zavisnosti i totalitarne idestruktivne sekte". Poslu su, kako kaæeprotojerej Pavloviñ, "svi priãli sa zabrinu-tim izrazom". Ciý je da se mladima po-mogne u pravilnom podizaçu i vaspita-çu, ãto se Crkve tiåe, "da im se pruæi isti-na o veri hriãñanskoj".

A koje su stranputice? Åiçenica je,kaæe protojerej, da veliki broj dece, iako

nisu punoletna (mada, kako reåe, crkva neopravdava upotrebu alkohola ni kad jepunoletstvo namireno) koristi alkohol; za-tim, da su deca u dodiru sa narkotiåkimsredstvima, pa i diluju drogu, a i evident-na je "sve veña prisutnost kad je u pitaçuodlaæeçe u raznorazne sekte". Åak, kakokaæe, imaju alarmantni znak kada su u pi-taçu destruktivne u totalitarne sekte, koje"upotpuçene marihuanom i alkoholomrezultiraju tragiånim dogaðajima i samo-ubistvima". A koje su to "totalitarne i de-struktivne sekte"? Vaýevo je, odgovaraPavloviñ, pravoslavni hriãñanski grad,zvaniåno se zna da postoje Katoliåka iAdventistiåka crkva, ali je doãlo do po-

Bçih ãkola. Sida u obdaniãtima, sekte naulicama i u domovima, alkohol i droga pokafiñima i haustorima... Na mladosrbe se,izgleda, primila "poslanica" Voðe "da akone umemo da radimo, vaýda umemo da sebijemo". Ali, u reæiju ovog komada sa pu-caçem, sva je prilika, umeãao se neåastivi- bijemo se izmeðu se, pa joã i krstimo nao-paåke... Kad je primeñeno kako stvari sto- je, shvatilo se da je "omladina na pogreãn-om putu". Ãta sad? Najãira druãtvena zajednica je odluåila da se uhvati u koãtac sanegativnim pojavama. I to najãire. Kako?Vaýevski organi su se prvi organizovali, pa

ñemo to pokazati na çihovom primeru.ZABRINUT IZRAZ: To ãto mlad sv-et odavno bauýa u kasnim satima postalo je normalna pojava i za Vaýevo. Ali, kad je primeñeno, pa i registrovano, da taj istimladi svet sve viãe diæe ruku na sebe -dvadesetak samoubistava dovedeno je "uvezu" sa pojaåanim delovaçem "totali-tarnih i destruktivnih sekti" - odluåeno jeda se nareåenim pojavama mora odluånosuprotstaviti. Kako je problem bio ko-mpleksan, i iz viãe nadleænosti, prirodno je ãto su se crkva i dræava naãle na zajed-niåkom poslu. Dakle, formiran je Odbor

za brigu o mladima koji åine predstavniciãkole, ministarstva prosvete, zdravstvenihustanova, vojske, policije, crkve i opãtine.Na åelu Odbora arhijerejski namesnikVaýevske crkve Stojadin Pavloviñ i pot-predsednik SO Vaýevo Veroýub Lazare-viñ. Obojica poznati Vaýevci. Prvi po to-me ãto se principijelno, kada se "zaãuãka-lo" da je, kao "sakupýaå para" za izgrad-çu nove crkve, kupio crveni dæip - pov-ukao iz Odbora za izgradçu crkve, a dru-gi po zapaæenim rezultatima na poslovima"vannastavnih aktivnosti" opãtine -odmah po smrti Desanke Maksimoviñ or-ganizovao je u Brankovini, veñ tradicio-nalnu, akciju dobrovoýnog davaça krvi

eograd, Kraýevo, Kragujevac... od- jekuju bombe, grme utoke po dvor-iãtima i hodnicima osnovnih i sred-

A .

S T A

N K O V I Ñ

ÆRTVOVANJE UZ PESMU:

Hare Kriãna u Beogradu

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



N

Zona sumraka

Tuða Amerikaautobusa (navodno im je tako slala namirnice i lekove), o nemilom dogaðaju vlada potpunimuk. A ãta se desilo?

Ministarka zdravýa u vladi premijera Marjanoviña dete je razvedenih roditeýa, ãto nis-mo ni znali; devojåica se pre ohoho godina privila uz tetku i teåu iz Kladova, kod çih pro-vodila raspust, tetka i teåa bili su joj kao roditeýi, samo nerazvedeni... Godine su prolazile ineñakiça je – da li baã za vreme raspusta ili kasnije, kad je izrasla u ministarku, nije nivaæno – sklopila sa tetkom i teåom ugovor o doæivotnom izdræavaçu.

Tetka i teåa su nedavno umrli, iza çih je ostala pusta kuña, ali je odnekud izronio teåinbrat, lik koji je ko zna kad bacio oko na bratovýevu kuñu. Na ostavinskoj raspravi se bogz-na kako zaprepastio shvativãi da su çegovi brat i snaja imali sa sadaãçom ministarkom pakto doæivotnom izdræavaçu. Znajuñi, meðutim, da æivi u pravnoj dræavi, smelo je ustvrdio dasu brat i snaja skonåali bez ikakve neñaåko-ministarske nege.

Min. Miliñeviñ tvrdi da se o tetki i teåi starala koliko god je mogla. Razapeta izmeðuzdravýa nacije i blagostaça dvoje staraca povela se za primerom humanitarnih organizacija – teåi i tetki slala je pakete sa lekovima i namirnicama, ali im je i telefonirala; za çihovogæivota obezbedila je teåi i tetki grobnicu i podigla im spomenike...

U Americi bi se bila podigla halabuka: moæe li da bude ministar zdravýa neko ko jezanemario tetku i teåu? Imaju li svi naãi ministri kuñe ili makar stanove, ako su prinuðenida se parniåe oko kuñice u unutraãçosti? Da li su tetka i teåa mogli joã poæiveti da neganije bila svedena na puko paketiraçe (o kojem uostalom nema nikakvog pisanog traga, jerni to nije obavýano posredstvom PTT Srbija nego dobrotom pojedinih ãofera lokalnogautobuskog saobrañaja)?

Na sve strane bile bi panel-diskusije: "Mogu li deca razvedenih roditeýa da budu minis-

tri?"; javnost bi oåekivala da ministarka Milentijeviñ u svoj ogroman stan primi nezbrinutudrûgu, televizija bi ubrzo snimila majstore kako pregraðuju stan u Åika-Ljubinoj, na hrpimaltera i ãuta stajala bi ministarka Leposava, a çene reåi "Ovo je moj novi dom!" dirnulebi u srce svakog gledaoca, bez obzira na çegovu partijsku opredeýenost...

Sanitarni inspektori bi proåeãýali sve autobuse ka Kladovu, na odgovornost bi bili poz-vani vozaåi koji primaju i prenose pakete nepoznate sadræine (ugroæ. bezb. putnika, ost-varivaçe protivpravne, neoporezovane dobiti). Sijaset putnika veñ bi zahtevalo odãtetu:tvrdili bi da je autobus redovno kasnio jer je ãofer åekao da ministarka ispeåe gibanicu; drugibi tvrdili da je autobus kretao pre vremena, da mnoãtvo ýudi nije stiglo na posao, poåinak,svadbu, isprañaj u vojsku, jer je ministarka vrãila pritisak na ãofera da smesta krene kako sesarma ne bi oslojanila...

Udruæeçe ýubiteýa Leposave Miliñeviñ sastavilo bi peticiju ("Pomozimo Lepi u çenojneravnopravnoj borbi protivu teåinog brata"), firme i verske sekte nudile bi ministarki daodabere kuñu dostojnu çene funkcije; javnost bi se podelila na one koji ministarki daju za pra-

vo da se, kao bilo koji graðanin, sudi sa svojtom; drugi bi smatrali da jedna ministarka ne smesebi to da dopusti, bila bi uveliko napisana kçiga "Neñaãtvo u Srba", neko bi osnovao Ligu zanegu starih "Lapot", izdavaåi bi bili obasuti ãoferskim memoarima "Bio sam kurir Lepe M."...

Kod nas – niãta. Opozicija ravnoduãno prelazi i preko reåi koje je teåa, veñ slabaãnimglasom, uputio svome bratu: "Sve su mi uzeli, sad ih nema ni da me obiðu". Zaãto jepokojnik govorio u mnoæini? Je li ciýao na Vladu, na SPS, ili na nekog treñeg ko je sa slavn-om neñakiçom bio u dosluhu i sprezi ?...

S druge strane, ãta bi nam sve to trebalo i kud bi nas odvelo? Da smo, poput Amerikana-ca, budno, gladno i zlurado motrili na svaki korak naãih duænosnika, moæda bismo svi znalida je neki skeledæija pre dvadeset godina video kako Liliñ ne vraña u Tamiã ãtuku znatno,znatno maçu nego ãto ribolovna legislativa predviða...

Nikad Amerika od nas, ali je to i dobro. Za razliku od tamoãçe javnosti koja bi roðen-om predsedniku da zaviruje u ãlic, mi – kao narod najstariji i kao narod åiji su rukovodiociu sredçem veku imali zlatan escajg – moramo ostati otmeni: neñemo da eksploatiãemo pri-

vatni æivot naãih dræavnika, neñemo za çega ni da znamo, kao ãto najåeãñe ne znamo ni onoãto dræavni funkcioneri rade sluæbeno, u ciýu ostvarivaça liånog dohotka. s

LJUBOMIR ÆIVKOV

ikad Amerika od nas: ministarku zdravýa nam odvelo na sud, i to po tuæbi brataçenog pokojnog teåe, a mi niãta. Osim jednog dnevnog lista koji je gospoðu Mil-iñeviñ izokola optuæio da je tetku i teåu negovala "daýinski", preko ãofera lokalnih

nati niti opravdati çihovo postojaçe. Nacrkvi je da ne dozvoli "svom detetu daode u tu sektu". I objaãçava da je crkvau obavezi da åuva svoje stado, "ali dapazi i na one Srbe koji nisu u teãçem

kontaktu sa crkvom". Priznaje da je icrkva kriva za prisutne probleme, po-miçe istorijske razloge za desetkovanostu kvalitetu i kvantitetu, vraña se na oba-vezu "da se oåuva ålanstvo u broju ukom se raða, da se ne dozvoli sektaãkimorlovima da æaçu duãe mlade Srpåadi".Kako ñe crkva delovati u Odboru zabrigu o mladima? Apelovañe na sve Srbeda otvore svoje domove za sveãtenike,na drugoj strani otvoriñe svoje hramove,"sve zarad poboýãaça staça u kom secrkva nalazi i poboýãaça çene uloge, jer od crkve se s pravom oåekuje da bude

zvezda koja ñe voditi narod". Zato ãto,smatra Pavloviñ, "Crkva ima referencukao vodiýa". Nada se da ñe se i drugi na-ñi na zajedniåkom poslu stvaraça åove-ka od deteta. I Srbina, naravno.

Uostalom, sve zbog zajedniåkog ciýapravýeça åoveka i Srbina, biñe objavýenprogram na nivou grada u kome ñe bitisadræane aktivnosti svih uåesnika ovog po-sla. Pored standardne edukacije posred-stvom tribina, filmova i plakata, konkretnoñe se reñi ãta treba da se uradi "na poligon-ima gde deca rade fiskulturu, u parkovima,klubovima gde se okupýaju"...

Konkretno, veñ se zna, popraviñe sestative na igraliãtima, postaviti klupe uparkovima, Crkva ñe, sa svoje strane, na-mestiti ýuýaãku u porti. Sve da bi decaispunila slobodno vreme, jer je primeñenoda su baã tada "na pogreãnom putu".

A problem "poloma Srpåadi" je opãti.Shvatili to i gore. Ministarstvo prosvete -vaýda po ugledu na Ministarstvo kulturekoje je plañalo umetnicima da odvikava- ju narod od ãunda - veñ traæi pogodnestruåçake koji bi krenuli Srbiji u pohodeda struåno objasne opasnost od sekti.

Petsto dinara po predavaçu, plus troãk-ovi. Ako to ne da rezultate, vaýda ñe seneko setiti primera mama-tatinog sinaMarka. Poãto veñ svako Srpåe ne moæeda dobije liånu pekaru, mogle bi se orga-nizovati ekskurzije u onu Markovu, uPoæarevcu. Druga varijanta je da seMarku pomogne da u svakoj crkvenojporti otvori mini-pekaru. Kao i ona uPoæarevcu, radile bi non-stop, pa bi senon-stop ædrale pice i dugotrajna peciva.Em bi svi Srbi bili siti, em bi svi bili nabroju i - pravoslavni. Pa da vidimo komebi, uz tako zameãeni hleb, pali na pamet

alkohol, droga i, ne daj Boæe, verska zas-traçivaça. s

DRAGAN TODOROVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Ãpijunaæa

Ko radi, taj i greãiUåauren u tajnovitost, umeãan u dvorske intrige, finansijsketransakcije i igre vlasti, Mosad se opustio, kao i tolike drugeobaveãtajne i ostale tajne sluæbe

zgrade na periferiji Berna, ãvajcarske pres-

tonice, primetila je nepoznate mlade ýudekako se muvaju okolo. U skladu sa pozna-tim ãvajcarskim smislom za druãtvenu sa-mozaãtitu, æena je obiãla zajedniåke pros-torije. U podrumu je srela joã jednog mla-dog åoveka u pratçi lepe æene. Na pitaçeãta tu rade, åovek je poåeo da joj objaãça-va kako je, eto, pred razvodom, a ovo mu je æivotna ýubav, pa poãto nemaju gde, jeli, mislili su da se zavuku u podrum i...Moæda bi bezbednosno svesna ãvajcarskagospoða tu priåu i progutala da nije prime-tila joã jedno lice u podrumu i torbe sa oåi-gledno elektronskom opremom. Slegla jeramenima, popela se u svoj stan i pozvalapoliciju.

Ãvajcarska sluæba bezbednosti, pogoto-vo u Bernu, punom ambasada i drugihpredstavniãtava, poznata je po tome ãto netrpi nikakve ãpijunske avanture, naroåitoizmeðu treñih zemaýa. Ãvajcarska je ze-mýa neutralna i domañin mnogim meðun-arodnim organizacijama (o parama da i negovorimo); takvu reputaciju stekla je ga-rantujuñi potpunu bezbednost svima, bezrazlike. Ãvajcarski efikasno, dakle, policija je stigla u dvoja kola, za tren oka opkolila

zgradu i uhvatila petoro sumçivih. Jedanod çih je pao na zemýu i poåeo da se æalida ima sråani napad. "Odmah sam ga pro-åitala. Znam ja kako izgleda sråani napad",rekla je posle svesna stanarka. "Policija jeipak pozvala hitnu pomoñ, ali sam ja bila upravu: sutradan su mi rekli da je åovek fo-lirao".

Mladi "ýubavni par" i dvojica koji suvan kuñe åuvala straæu dræali su se "legen-de": par je tvrdio da se u podrumu naãaoseksa radi; dvojica sa ulice su izjavila da sutuda sluåajno prolazili. Okolnost da su svi,eto sluåajno, izraelski dræavýani nisu mog-

li da objasne. Peti privedeni nije imao kud:svaku moguñu priåu mu je kvarila torbapuna modernih ureðaja za prisluãkivaçe.

maçe-viãe obaveãteno nagaðaju da je reåo kancelarijama Hezbolaha ili Hamasa,dve ekstremne teroristiåke organizacije sakojima su izraelske tajne sluæbe u ratu de-cenijama.

Bilo kako bilo, sutradan je direktor Mo-sada Dan Jatom podneo ostavku. Teãko da je incident u Bernu bio razlog tome; takvese stvari dogaðaju i u boýim kuñama ispadaju u normalan poslovni rizik; doduãe,ko poznaje Ãvajcarce morao je pretpostav-iti da bi neka gospoða sa bezbednosnom

kulturom mogla imati sumçe i togovori neãto o popuãtaçu paæçekod operativaca Mosada. Uostalom,ovaj incident liåi na sliåan iz 1991,na Kipru: tada je lokalna policija uh-vatila u gluvo doba noñi åetiri Izrael-ca u pokuãaju da postave prisluãne

ureðaje u ambasadu Irana. Åetvorka je sloæno tvrdila da im se baã nekakopripiãalo, pa su traæili neko diskretnomesto da se olakãaju. Sudija se sitnasmejao, kaznio ih sa po hiýadudolara globe i proterao.

Meðutim, ostavku Dana Jatoma,direktora Mosada, posle samo dvegodine na tom mestu, izraelski i dru-gi analitiåari tumaåe ozbiýnijim ra-zlozima: "Institut" (kako Mosad zo-vu u Izraelu) se opustio; proceduresu se olabavile, a profesionalni stan-dardi opali do amaterskog nivoa.Kao dokaz, navode se dva nedavnasluåaja: jedan neuspeli pokuãaj tro-vaça i jedno suðeçe funkcioneruMosada. Dræavna komisija istraæiva-la je tokom februara pokuãaj Mosadada septembra proãle godine ubijeHalida Meãala, funkcionera grupeHamas, koji æivi u Amanu. Ideja daMeãala ubiju otrovnom içekcijom

oceçena je ne samo kao "amaterska", veñ ipolitiåki ãtetna, jer je skandal ozbiýno ug-rozio odnose sa Jordanom, vaænim izrael-skim saveznikom. Kraý Husein je, navod-no, uslovio nastavak saradçe sa Izraelomostavkom Dana Jatoma. Pragmatiåno uzev,trovaçe nije novost, niti izuzetak u istorijiãpijunaæe; mnoge su se sluæbe uspeãno slu-æile tim tradicionalnim sredstvom. Prob-lem je u profesionalnim standardima: ne-kada bi Mosad hladno likvidirao nekogMeãala i niko ne bi mogao bilo ãta da imdokaæe; takvih je sluåajeva bilo onoliko...Druga epizoda je ozbiýnija: u decembru1997. uhapãen je Jehuda Gil, bivãi funk-cioner Mosada. Kao operativni kontrolorza podruåje Sirije, Gil je – tvrdi se u op-tuænici – godinama falsifikovao, to jest

izmiãýao obaveãtajne podatke sa tog tere-na, opisujuñi namere Sirije kao mnogoagresivnije nego ãto su zapravo bile. Osim

On je zadræan u pritvoru, a ono åetvoro suprivremeno puãteni. Sutradan je saveznotuæilaãtvo izdalo nalog za çihovo hapãe-çe, ali su oni veñ bili napustili Ãvajcarsku.

Ãvajcarska je odmah uputila oãtru pro-testnu notu Izraelu, a trenutni ãef dræaveFlavio Koti je izjavio da ñe ponovo raz-motriti planiranu posetu Izraelu, zakazanuza maj. Izraelski ambasador Jichak Majerposlao je ãvajcarskoj vladi pismo sa for-malnim izviçeçem generalnog direktoraMinistarstva spoýnih poslova Eitana Ben-Cura. Zanimýivo je da taj visoki funkci-oner u pismu pomiçe "terorizam koji jestalna pretça bezbednosti Izraela i çego-vim stanovnicima, kao i mirovnom proce-su i stabilnosti".

OSTAVKA: Ãvajcarci, u skladu sa

svojom poznatom diskrecijom, nisusaopãtili ko je bio meta ovog pokuãaja ãpi- juniraça, ali izraelske i ãvajcarske novine

edan naizgled beznaåajan dogaðajprevrãio je meru. U åetvrtak 19. febru-ara, uveåe, jedna stanarka stambene J

NAJKRUPNIJIMOSADOV TROFEJ:Nacista Adolf Ajhmanna suðenju u Jerusalimu

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



toga, on je izmiãýao i mreæe agenata na tere-nu, a novac nameçen çima stavýao je usvoj dæep. I to se dogaða u takvim sluæbama;bar jedna od naãih sluæbi imala je takavsluåaj. To je takoðe predvidiv rizik u tom

poslu, kao ãto smo nauåili od Grejema Grina("Naã åovek u Havani") i Dæona le Karea("Krojaå iz Paname"); ali zbog toga ne padaju ãefovi. Neãto – kako izgleda – nije u redusa Mosadom.

REPUTACIJA: Istorija Mosada svedoåida ko radi – taj i greãi. A ako se neko nara-dio, onda je to Mosad. Zvaniåni naziv tesluæbe je Centralni institut za obaveãtajne iposebne zadatke (odatle "Institut"). Poreklovuåe iz viãe labavih i svojeglavih ad hocobaveãtajnih mreæa koje su Jevreji po cionis-tiåkim, ali i socijaldemokratskim (bun-dovskim) i drugim linijama poåeli da osniv-

aju joã od tridesetih godina. Posle haotiånih idramatiånih dogaðaja 1944-1948, David BenGurion, izraelski politiåar i premijer, osnivaprvu sluæbu bezbednosti nove jevrejskedræave, koja se sastojala od tri ogranka: Voj-ne obaveãtajne i kontraobaveãtajne sluæbe(poznate kao Aman); Politiåkog odeýeçaMinistarstva spoýnih poslova (danaãçi Mo-sad) i Odeýeça za unutraãçu bezbednost(Sherut Ha Bitachon, poznat danas kao ÃinBet). Veñ 1951. ti se ogranci osamostaýuju uposebne sluæbe i tada nastaje Mosad. Ime je

preuzeto od jedne cionistiåke organiza-cije koja je prokrijumåarila mnoge Jevre- je u Palestinu tokom tridesetih i åetr-desetih godina. Prvi direktor bio je Ru-ben Ãiloah i odgovarao je iskýuåivo pre-

mijeru – kao i danas. Direktor Mosadapredsedava Komitetom za bezbednostIzraela, koji – osim çega – åine ãef ÃinBeta i ãef Specijalnog ogranka policije(operativna ruka Ãin Beta), ãto dobro il-ustruje prioritet koji Izrael daje pretçispoýa.

Mosad je uskoro stekao reputacijuizuzetno uspeãne i efikasne obaveãtajnesluæbe. Pre svega zato ãto je bio odliånomotivisan: opstanak Izraela decenijama je zavisio od obaveãtajnih podataka; mla-da jevrejska dræava nije smela da dopustigreãke u tadaãçem odnosu snaga sa ne-

prijateýski nastrojenim susedima. Dve suokolnosti umnoæile kapacitet Mosada:spremnost i otvorenost za modernizacijui åiçenica da retko koja dræava na svetunema jevrejsku zajednicu. Mosad je odpoåetka vodio raåuna da bude na zavidn-om tehnoloãkom nivou; çegovi ãifranti ikriptolozi regrutovani su iz redova na- jboýih matematiåara sveta, kao i çegoviinæeçeri i tehniåari. Operativno gledano,trauma Holokausta psiholoãki je zbilapreæivele Jevreje do zavidnog nivoa gru-

pne svesti; opstanakEretz Jisroela dobio je u oåima mnogihJevreja kýuåni psi-holoãki znaåaj. Os-im toga, Mosad jeuæivao prednost ma-le sluæbe u zemýigde se svi znaju: va-æne odluke i analizedonosile su se u pri- jateýskoj atmosferi,u privatnim kuñama,neoptereñene sujeta-ma i hijerarhijskimobzirima: svi su bilistari drugari i sabor-ci i znali su se godi-nama.

Uspesi Mosadaopevani su mnogoputa, pa se neñemona çima zadræavati.Neuspesi i gafovi,meðutim, uvek sumnogo zanimýivijideo istorije obaveã-tajnih sluæbi. Prviveliki gaf Mosad je

– iz æurbe i joã pri-sutnog amaterizma,podgrejanog stra-

hom – napravio 1954, kada je organizovaokampaçu provokacija u Egiptu: u strahuod sve jaåeg Egipta, Mosad je krenuo sakampaçom teroristiåkih napada na ame-riåke i britanske ciýeve, svaýujuñi krivicu

na Egipat. Stvar je propala, zahvaýujuñisposobnom ãefu egipatske kontraãpijunaæeOsmanu Nuriju, koji je pohapsio ekipumladih i neiskusnih izraelskih agenata.

Mosad nikada nije oklevao da ubije –ako zakýuåi da treba.

STARA ISTINA: Poåetkom ãezdese-tih organizovao je kampaçu atentata nanemaåke i druge nauånike koji su radili zaEgipat i Nasera, u strahu od moguñnosti daneprijateý razvije atomsko oruæje; tokomkampaçe odmazde protiv palestinskih ter-orista koji su izveli masakr izraelskihsportista na Olimpijadi u Minhenu 1972.

agenti Mosada ubili su u Lilehameru uNorveãkoj pogreãnog åoveka, ãto je dove-lo do diplomatskog skandala i åistke usluæbi. Smatra se da je Mosad ubio najve-ñeg artiýerijskog struåçaka naãeg dobaDæeralda Bula, marta 1990. u Briselu; Bul je projektovao tzv. supertop, kojim je Sad-am Husein mislio da gaða Izrael. Ubistvopalestinskog karikaturiste Ali Al-Adamijau Londonu 1987. dovelo je Skotland jarddo neprijatnog otkriña: åovek umeãan uzloåin Palestinac blizak PLO-u, neki HasanSovan u åijem je stanu naðen åitav arsenal,bio je zapravo dvostruki agent Mosada.Ariel Regev, rezident Mosada u Londonu, içegov pomoñnik zamoýeni su da napusteBritaniju.

Inaåe, istorija Mosadovih poslova uÃvajcarskoj obiluje skandalima: 1962.tadaãçi direktor Iser Harel poslao je uÃvajcarsku dva agenta da priprete nauåni-cima koji su radili za Egipat; obojica suuhapãeni i proterani, a Harel je smeçen.Tokom 1968/69. Mosad je – uz saradçu jednog Ãvajcarca – uspeo da iz ãvajcarskogMinistarstva odbrane izvuåe kompletnu te-hniåku dokumentaciju za avion "Mirage

III", teãku preko dve tone, ãto je izraelskojavio-industriji uãtedelo milijarde dolara idecenije teãkog rada.

Najnovija smena na åelu Mosada –bez obzira na naizgled beznaåajne povo-de – samo je ilustracija stare istine: takviposlovi poåiçu od avanturizma, æive odstare slave i onda se pretvaraju u birok-ratsku rutinu, najveñeg neprijateýa kre-ativnog obaveãtajnog rada. Sujeta, poh-lepa, vlastoýubýe i cinizam postaju vrhi-nske vrednosti. Uåauren u tajnovitost,umeãan u dvorske intrige, finansijsketransakcije i igre vlasti, Mosad se opus-

tio, kao i tolike druge obaveãtajne i osta-le tajne sluæbe. s

MILOÃ VASIÑ

oglasNaãa Borba

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



"Drugi dnevnik" u bioskopu "Rex"

Lutajuñi vozKako su smrtonosno ozbiýni akteri propagandnog rata postaliprvorazredni komedijaãi

ke", "koja uspeãno posluje åak i u nepo-voýnim uslovima nepravednih i niåim iza-zvanih sankcija", uz vest da je Dafina Mil-anoviñ sa Kuvajñanima upravo ugovorilatrampu – litar durmitorske vode za dva i po

litra nafte.Apsolutni favoriti ipak su prilozi o Kur-dima u hrvatskoj policiji, kojima su krajiã-ki borci "uãli u frekvenciju", ali ne znajuãta znaåi to ãto åuju jer nemaju prevodiocas kurdskog, kao i scena sa åuvenim oklop-nim vozom koja zasluæuje posebnu paæçu.Prvo jedna mlaða æena u maskirnoj uni-formi objaãçava ustreptalom reporterukako voz dejstvuje po neprijateýskim po-loæajima i æivoj sili, uz napomenu da moæeda se kreñe i bez ãina! Na pitaçe novinarakako je to moguñe, srpska ratnica odgovara"Sve je moguñe" i koketno se udaýava. Da

bi ostao profesionalac do kraja, izveãtaåRTS-a proverava informaciju kod koman-danta voza Mila Guske, uniformisanogbrkajlije sa tamnim naoåarima, koji sprem-no odgovara: "Za sada je taåno da ovaj ok-lopni voz moæe da se kreñe i bez ãina, aliza sada ne mogu viãe da vam kaæem jer jerijeå o najsavremenijoj tehnici".

Zanimýivo je da je veñina junaka ovedokumentarne komedije izazivala razdra-ganost u publici åak i samom pojavom, preizgovorene reåi: kojekakva bradata lica s

muãice; Radi Ðokiñ koja posle najave da se"æivot vraña u razruãeni Vukovar" razgo-vara sa simbolom novoga æivota: staricomsavijenom pod uglom od devedeset stepenikako duãu ispuãta dok gura nekakve prçena kolicima; lokalnom reporteru iz Za-

padne Slavonije koji prilazi izbegliåkojkoloni i pita oåajne ýude: "Kojim do-brom?"; Aleksandru Ljubiåiñu kome svakareå duæa od tri sloga predstavýa nepremos-tivu prepreku, vojvodi Ãeãeýu dok recitujepozdravni govor ("Srbima samo Bog iRusija mogu pomoñi") nekakvom ruskomgeneralu kome se s lica åita pitaçe s kak-vim to ludacima ima posla... Opãte odu-ãevýeçe i aplauze izazvali su gazda-Jezdinpredizborni spot ("Ja znam kako") iobeleæavaçe godiãçice "Dafiment ban-

a nije tragiåno, neko bi rekao dauveseýavamo narod", rekao je prenekoliko godina u jednom od TV-"D

dnevnika poznati juriãnik RTS MiodragPopov i time nesvesno definisao lajtmotivemisije "Drugi dnevnik", koja je veñ treñi

put ( na premijeri i na dvema reprizama)ovoga marta prepunila salu bioskopa"Rex". Publika je veselo reagovala na ovuemisiju åiji je radni naslov glasio "TV-gluposti": kikot je poåeo od prvog kadra –åasovnika s Pobednikom – i nije prestajaonarednih åetrdesetak minuta, s tim ãto bipovremeno prerastao u glasan smeh.

Imalo se åemu smejati: Radovanu Bra-nkovu koji presreñe zbuçene Krajiãniketraæeñi majku i sina, dobrovoýce na ratiãtu,dok mu se oko brade i titovke roje vinske

media centar

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



prve linije, pa Boæidar Vuåureviñ ili GoranHadæiñ ("razgovori se vode mirnim pu-tem"), Spomenka Joviñ ili Milijana Baletiñ,blatom isprskana frontovka Vesna Jugoviñili vazda zbuçeni lingvista-amater Miloã

Markoviñ, razbijaå kulturne blokade Ðo-vani di Stefano, Slobodan Miloãeviñ dokotvara naftna poýa u Vojvodini... Kodveñine gledalaca, koji oåigledno veñ godi-nama ne prate Dnevnike RTS, emisija je,ako niãta drugo, izazvala neku vrstu per-verzne nostalgije i "simpatije za ðavola", teposluæila za podseñaçe na neke u zaboravpotonule likove: na "zarobýenog atentato-ra" na Milana Martiña, ili na Petra Mila-toviña Ostroãkog koji na skupu Srba uBeåu pokazuje na zgradu austrijskog par-

lamenta i preti Austrijancima da ñe se tuzaleprãati srpski barjak, ako se ne urazume."Drugi dnevnik", svakako, ima i eduka-tivnu ulogu jer publici koja je za vremerata bila premlada da bi redovno pratila in-

formativni program "TV Bastiýe" pruæapriliku da se bolje upozna sa ratno-huãkaåkim cirkusom svoga detiçstva –mnoge od prikazanih TV-gluposti mlaðisvet je prvi put video i åuo.

"Æeýa nam je bila da pokaæemo kako seratna propaganda pretvara u crni humor,komediju, u åistu glupost", objaãçava za"Vreme" jedan od autora projekta LazarLaliñ, dodajuñi da je reå o izboru iz gotovohiýadu sati pregledanog materijala (TV-dnevnici od 1991. do 1993. godine) i da,

osim neophodnogskrañivaça, nije bi-lo montaæe: svak-om prilogu saåuvan je integritet. "Mate-rijal je sam pravioemisiju".

Producenti "Dr-ugog dnevnika" suRadio B92 i fonda-cija "Pravo na slikui reå". Autori su La-zar Laliñ i IsidoraSekuliñ, reæija jepoverena GoranuKovaåiñu, montaæaOliveri Radin, a usvemu je uåestvov-ala i nekolicina mla-ðih novinara. Reå jeo åetvrtom deluTV-serijala istih ko-producenata podnazivom "Slike i re-åi mræçe". Pre "Dr-ugog dnevnika",prikazane su emi-sije "Godina prva","Godina druga" i

"Vukovar 1991." ukojima su takoðekoriãñeni prilozi iz

Dnevnika RTS, iz specijalnih emisija "ZIP"i "Razgovor s povodom", kao i delovi ma-terijala "Studija B". Prethodne tri emisijeprikazivane su na lokalnim televizijama isve su reprizirane na zahtev gledaliãta.

"Drugi dnevnik" su, osim publike u biosk-opu "Rex", ovih dana mogli da vide joãgledaoci TV Panåevo, a emisija bi trebaloda ide na mreæu Asocijacije nezavisnihmedija (ANEM).

Inaåe, fondacija "Pravo na sliku i reå"nastala je poåetkom 1993. godine, poslemasovnog i nelegalnog otpuãtaça "nep-odobnih" kadrova RTS-a, uglavnom ålano-va Nezavisnog sindikata. Osnovali su jeFilip David, Lazar Laliñ, Isidora Sekuliñ,Milica Luåiñ-Åaviñ i Vasilije Anðeliñ,"prognanici" sa RTS-a. Osim pomenutogTV-serijala "Slike i reåi mræçe", fondacija

izdaje i åasopis "Pravo na sliku i reå", åija je namena objaãçena u zaglavýu: "Protivcenzure i zloupotrebe medija".

"Ni 'Drugi dnevnik', niti ranije emisijekoje smo napravili nisu izraz naãeg re-vanãizma", kaæe Lazar Laliñ. "Mi smo veñumorni, mnogo je vremena proãlo i nema-mo nameru nikome da se svetimo. Odusta-li smo i od ideje da na kraju 'Drugogdnevnika' po abecednom redu navedemoimena 'glumaca', jer bi to liåilo na poternicekoje su se svojevremeno åitale na RTS-u.Æelimo samo da ono ãto smo godinamagledali ostane zabeleæeno, izmeðu ostalog izbog poznatog fenomena kratkog pam-ñeça. I sami smo, dok smo gledali materijal, shvatili da smo mnogo toga u meðu-vremenu zaboravili, a ne bi trebalo. Zan-imýivo je da su nam posle 'Godine druge',stizale zamerke i pitaça: 'Zaãto podseñatena zlo'. Pa zato da se prepozna i ne ponovi."

Autori "Drugog dnevnika" spremajunove emisije, ali ni "glavni glumci" ovekomedije ne miruju – dovoýno je pogledatiaktuelne Dnevnike i izveãtavaçe sa Koso-va. Na sreñu, u juænoj pokrajini joã nije iz-bio rat, pa za sada nema vozova koji jezde

po livadama kako im se prohte. Ãto neznaåi da ih opet neñe biti ako bude trebalo.sUROÃ KOMLENOVIÑ

blic

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

P R E D R A G

M I T I Ñ

REPORTER PITA "KOJIM DOBROM?": Izbeglice na putu za Srbiju "PRVOBORCI" ÑUÑORE: Milijana Baletiñ i Duãan Åukiñ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Publicistika

Banalnost je izdajniåkaNovosadski novinar Ðorðe Randeý umeo je uvek da se opredeliza “pogreãnu”, gubitniåku stranu; to je, uz vrhunski stil,osnovna vrlina çegove “tekstualnosti”

lom faãistiåkog pomraåeça. On je hteo do-bro za Srbe - oni su hteli zlo za sve ostale.U krajçem rezultatu i za Srbe, naravno.Izlazeñi iz çihovih usta, reåi narod , patri-otizam, nacionalni interes - momentalno su

postajale psovke. Te reåi su kontaminiranena veoma dug rok, i niko u Srbiji kome jepreostalo neãto dobrog ukusa neñe ih,mimo ironiånog diskursa, upotrebýavati joã decenijama. Tamo gde je laveæ mræçezamenio pristojnu raspravu ili razigranukozeriju - za Randeýa nije bilo mesta.

Kao i toliki drugi, Ðorðe Randeý jeizlaz potraæio u pisaçu po retkim nezavis-nim listovima, tih ratnih sezona kada jesvaka saradça sa çima bila akt nacional-ne izdaje. A naroåito pojavýivaçe u “au-tonomaãkim” novinama, za kakve je slovio Nezavisni, nedeýnik Nezavisnog druãtva

novinara Vojvodine. Randeý je 1993. utom nedeýniku poåeo da ispisuje kolumnu(Post)komunizam - zapisi iz prizemýa, isledeñe åetiri godine, gotovo bez prestan-ka, dopuçavao svoju hroniku raspadaça jedne dræave, jednog naroda i çegovenekada tako lepe predstave o sebi. Åinio jeto i duhovito, i ironiåno, i ubistveno oãtro,åak pakosno - ali nikada, baã nikada ne-pristojno i vulgarno. Kanda nije umeotako. Zato vaýda i nije pohrlio da dune uistu tikvu sa rodoýupcima. Njegovi Zapisiiz prizemýa, sada sakupýeni u dve kçige(izdavaå NDNV, izvrãni izdavaå Yu Top

agencija, Novi Sad 1997) predstavýajuutoliko dragocen dokument vre-mena beãåaãña, ali pre svegasvedoåanstvo o jednom neobu-zdanom talentu i duhu. Koji nijepristupio hordama zla pre svegazato ãto su tako banalne, vulgar-ne i ruæne, a tek onda iz mor-alnih, “svetonazornih” i sliånihrazloga. Kao trijumf liånog sta-va i stila nad prostaãtvom vre-mena, ti tekstovi su vredni åi-taça i izvan çihovog prirod-nog, novinskog okruæeça.Naime, Randeý je, pre svega,dobar pisac. Jer je pismen, a to je izgleda vrsta koja izumire.

Oh, zar åak i u novinarstvu? Naroåito unovinarstvu!

Kad bi svi “srpski nacionalisti” bili kaoRandeý, to bi bilo druãtvo vredno poã-tovaça. Ta mrtva puvala, meðutim, sve susamo ne duhoviti, ãarmantni i pametnibeleænici velikog posrnuña jednog malognaroda. Biñe da to ima neke veze s tim ãtooni uvek znaju kako da budu na “pravoj”strani. Randeý, meðutim, uvek bira

“pogreãnu”. I to je jedna od çegovih vrli-na. s

TEOFIL PANÅIÑ

nistiåka i “autonomaãka” vremena, bio je-dini (!) novinar lista i kuñe Dnevnik kojinije bio ålan SKJ! Obaãka ãto svojim novi-narskim radom i graðanskim ponaãaçemnikako nije odavao utisak åoveka koji zbog

toga neuteãno pati. Takvo “reakcionarno”poreklo i nekomunistiåki stav bili su dopada “autonomaãa” hendikep, ali su seonda naglo preobratili u ogromnu prednostza napredovaçe u karijeri. Srbi su pronaã-li novog Mesiju, i bili su im nasuãno po-trebni oni koji ñe umeti slikovito da gaopevaju. Eto sjajne prilike, tim pre ãto jeRandeý odavno slovio za “srpskog nacio-nalistu”. Ih, gde ñeã boýe preporuke, da jebilo pameti mogao je i sam Mesija da gaprimi na miropomazaçe, kao onomad åu-venog Dnevnikovog direktora DraganaRadeviña!

Umesto toga, Randeý je poruåio da

neñe da se igra. Njegov naglaãeni srpskipatriotizam bio je suãta suprotnost nekro-filskim snoviðeçima “zlih dedaka” koji supostali ovlaãñeni meraåi i liferanti patri-otizma na veliko i malo; çegova briga zanarod bila je tek biofilna skonost ka boýit-ku svojih sunarodnika, a ne patoloãkamanifestacija “energije smrti” koja teæi daeksteriorizuje vlastito niãtavilo i pretvoriga u opãte staçe (be)svesti. Onaj koji je

godinama, kada je to bilo nepoñudno izazorno, tvrdio da je srpski nacionalistaodjednom je ustuknuo pred razornom si-

ovi Sad je åudna, po mnogo åemu jedinstvena varoã. U çoj æivemnogi ýudi åiji “lik i delo” kao daN

su usmereni ka opravdavaçu odavnosteåene laskave titule “srpske Atine”, ali

posledçih godina se mnogo viãe znalo igovorilo o onima åiji su skromni misaoni iogromni akcioni kapaciteti bili angaæovanioko sticaça titule “srpske Sparte”. Ovdenas ipak zanimaju oni prvi, taånije jedan odçih: Ðorðe Randeý, po nekima najboýi, apo svima najæivopisniji novosadski novi-nar.

Randeý je preko dve decenije radio utamoãçem Dnevniku. Kada je doãao rat,Randeý je bio meðu onima koji su diskret-no udaýeni s posla na “prinudni odmor”, apotom, biñe zbog iskazane drånosti,izbaåeni na ulicu. Razlog nije teãko po-goditi: nije mogao ni hteo da se uklopi unovokomponovani hor baåkihdeåaka koji je udarao u rodoýu-bive strune srpstva vaskolikog,zanemarivãi i najosnovnije åiçe-nice i elementarni profesionalni iýudski moral.

Mnogi su, naravno, doæivelisudbinu sliånu Randeýevoj. Onoãto Randeýev sluåaj åini u nekuruku jedinstvenim jesu “kvali-fikacije” koje je ovaj veåiti, tvr-doglavi solista imao, i koje su

mogle da ga odvedu pravo u me-kane ãefovske foteýe, a i predTV kamere, u studio gde su seBrana Crnåeviñ i druãtvo veñuvelike preznojavali hipnotiãuñi “Srbe uogledalu istine” degutantnim ãovinistiåkimbesmislicama. Randeý, meðutim, nijemogao to da uåini. Åovek, eto, nema sto-mak za te stvari. Zato jer je lepo vaspitan,kao ãto i dolikuje pametnom i talentovan-om sinu uglednog pravoslavnog prote izKaña nadomak Novog Sada. Neke stvari seu tom svetu jednostavno ne rade, ni zakakve (profiterske) novce ili sumçivu sla-

vu.O kakvim se “kvalifikacijama” radi?Ðorðe Randeý godinama je, u tvrda komu-

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



Timoti Garton Eã

Dosje (3)

DOKUMENTIEã, sada predavaå na St. Antony's Col-

ledge u Oksfordu je u Saveznoj direkcijiza pisanu zaostavãinu Sluæbe dræavnebezbednosti bivãe NemaåkeDemokratske Republike u Berlinu (sk-

rañeno nazvanu Gaukova direkcija)naãao svoj liåni dosje koji je Stazi oçemu napravio osamdesetih; otkrio jedouãnike koji su o çemu izveãtavali i

sreo ih; saznao neãto o tome zaã-to su oni saraðivali s policijom ineãto o tome kako prema çimapostupaju ýudi koji sada otkriva- ju da su bili predmet cinkareça;upoznao bivãe policajce; upore-dio svoj liåni dnevnik sa 325stranica obimnim dosjeom ukome on nosi ime "Romeo"...

douãnik za spo-ýno-obaveãtajnusluæbu, zaãto bih jaonda u to sumç-ao? Vent je moraobiti upoznat s timstvarima. Moæda je spoýno-obave-ãtajna sluæba radilapo neãto drugaåij-im pravilima od ostatka ministarstva.

Sada vidim da je taj åovek iz univerz-itetskog Meðunarodnog odeýeça biodouãnik – a neko na çegovom poloæajuoåigledno je imao zanimýive kontakte saVolfovim ãpijunima. Ono ãto je spoýno-obaveãtajna sluæba prosledila jeste kopijaçegovog izveãtaja, te stoga identifikacijadr Dempsa po çegovom stvarnom imenu.Poruånik Vent je bio nemaran u svomposlu, poistoveñujuñi douãnika i douãnikovizvor.

Dok Demps pomno iãåitava izveãtaj,

ukazuje mi na to da, iako je veliki deo in-formacija oåigledno poticao od çega, tuima i stvari koje on nije znao – kao naprimer moj kontakt sa gospodinomVildaãom iz Britanske ambasade. "Po-gledajte ovu reåenicu", kaæe mi, i nasdvojica se zajedno udubýujemo u doku-ment. Dva istoriåara diskutuju o tumaåeçuprimarnog izvora.

Veñ sam åuo da je najåeãña prva reakcija IM-a da poriåe sve optuæbe. Poricaçe seponekad nastavýa i dugo poãto se douãniksuoåi sa neporecivim dokazima; poricaçe je tada u psiholoãkom koliko i kriviånom

smislu. Ali meni se åini da je reakcijaLorenca Dempsa reakcija nevinog åovekai çegovo objaãçeçe je i na prvi pogledbilo ubedýivo. Pri povratku u Oksford,nalazim svoje beleãke posle tog ruåka uOpernkafeu 27. marta 1980. U tim bele-ãkama opisujem ãefa odeýeça za meðun-arodne odnose kao kombinaciju izmeðu"ãaýivåine i kicoãa". Braon sako. Dreåavakravata. Brkovi u stilu Sanåo Panse. Pri-meñujem usiýeni drugarski ton dvojicepartijaca, çihovo napadno drugarsko "ti"kojim se obrañaju jedan drugom, i zva-niånije "Vi" kojim se obrañaju meni. Kicoã

je studirao "nauåni komunizam" u Lajpci-gu. "Znate ima jedan vic koji se ovde rado

prepriåava", kaæe mi poverýivo dok ispija-mo joã jedan liker. "Mi kaæemo 'diktaturaproleterijata'. Proleterijat vidim, ali gde jetu diktatura?" I sve u tom stilu. Drago mi jekada od Lorenca Dempsa åujem da je ovajneprijatni åovek odavno napustio univerz-itet. Pitam se ãta li on sada radi.

Ali kako je sam Demps gledao na meneu to vreme?

Pokazuje mi Stazijev izveãtaj: "Otpril-ike ovako kako ovde piãe." Bilo je priliånozanimýivo imati engleskog studenta, ali,znate kako je, konsultacije sa studentima

uvek oduzimaju dragoceno vreme kojebiste æeleli da posvetite istraæivaçu. Aonda me on pita kakav je utisak on namene ostavio.

Kao ubeðeni komunista, kaæem ja, ikao neko sa gotovo romantiånim viðeçempredratne nemaåke komunistiåke partije.

Da, to je istina, odgovara on, madadodaje da je uvek bilo mnogo stvari kojeåovek nije govorio strancu. Prema mojimbeleãkama iz 1980. ono ãto mi je rekao zatim ruåkom bilo je: "Mi ne oåekujemo dase vi pridruæite Komunistiåkoj partiji Ve-like Britanije ... Jedino ãto æelimo jeste da

nas shvatite ozbiýno i da kaæete ýudima uBritaniji da smo mi ozbiýan narod." "Ali,onda je ãapatom dodao: "Hoñete li u mojeime da pýunete na Åeråilov grob?"

Verovatno su ãale poput ove doprineleda kasnije, poãto mi je ponovo bilo doz-voýeno da uðem u Istoånu Nemaåku,nisam bio zainteresovan da potraæim svogstarog savetnika. Ali u svom srcu ne os-eñam niãta osim saoseñaça – i izvesnogdivýeça – prema naåinu na koji se suoåiosa ãokom koji sam mu upravo priredio.

"Pomislio sam na sto stvari kada ste mitelefonirali", rekao je, "ali na ovo ne bih niu snu pomislio". U stvari, nedavno mu jeposlato nekoliko strana iz dosjea jednog

e bih mogao reñi da sam salagodnoãñu telefonirao pro-fesoru Dempsu, u junu 1995,da bih ugovorio sastanak saçim. U meðuvremenu odN

1981. do tada nisam imao nikakvih kon-takata sa çim. Bio je jasno iznenaðenmojim pozivom i najavom da imamo neãto"o åemu bih hteo da prodiskutujem saçim", ali prihvatio je da se sretne samnom. Ugovorili smo sastanak u jednomkafeu u Vilhelm ulici, o kojoj je upravoobjavio kçigu koja je naiãla na dobar pr-ijem. Zahvaýujuñi izuzetnom poznavaçulokalne istorije Berlina, profesor Demps jedobio mesto u prestiænoj komisiji koja dajepredloge za promenu imena ulica u Istoån-om Berlinu: Trg Marksa i Engelsa da post-ane Trg Ãlos, deo Karl-Libkneht ulice dapostane Ãinkelale, deo Karl Marks aleje dapostane Hegelova aleja, i tako daýe.

Dolazim taåno u jedanaest i on veñ sediu baãti kafea, krupan åovek, sivkastog tena

i crvenkastih oåiju, u sivim pantalonama icrvenom puloveru sa naramenicama. Sledipomalo napeto pozdravýaçe. Naruåujemoåaj i kafu. Potom prelazim direktno nastvar. Proåitao sam svoj Stazi dosje isudeñi po çemu on je bio douãnik HVA.

"Au weia!" kaæe Lorenc Demps.Objaãçavam ãta piãe u dosjeu i poka-

zujem mu kopije relevantnih strana. Rukamu blago podrhtava dok uzima kopije. Palicigaretu i pepeo mu pada po dæemperu:"Vidite kako sam uznemiren".

Ali ne, kaæe on, on nije bio douãnik,niãta nije imao sa Stazijem. "Za veliko

åudo, nikada mi nisu ni prilazili." Me-ðutim, seña se da je razgovarao o meni saãefom meðunarodnog odeýeça priUniverzitetu. "Kako se zvao taj åovek?Señate se, jednom smo zajedno sa çimruåali u Opernkafeu?"

Åim je to rekao, odmah mi je sve post-alo jasno. Bio sam zbuçen åiçenicom da"Kopija izveãtaja IM-a" iz spoýno-obaveãtajne sluæbe ne daje douãniku tajnoime, veñ usred teksta identifikuje pravoime mog savetnika: "Drug dr Lorenc (pre-zime precrtano)" kao ãto stoji i na ovoj ko-piji. Meðutim, rezonovao sam, ako je

poruånik Vent iz Stazijeve kontraobaveãta- jne sluæbe shvatio da to znaåi da je Demps

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



v

çegovog prijateýa na kojima se on pojav-ýuje kao osumçiåen, zato ãto je poveoglavnu reå u jednoj privatnoj diskusionojgrupi. Nadovezujuñi se na moj komentar osentimentalnosti, kaæe kao za sebe, "da, ali

sentimentalnost moæe da bude opasna".Onda je vreme da on povede grupuameriåkih studenata u Vilhelm ulicu o kojoj ñe im odræati krañe predavaçe. "Posletoga", kaæe on, "moram da popijem jednudobru åaãu rakije." I daýe je vidno potres-en, kao neko ko je za trenutak stajao podveãalima. Da je on bio istaknuta javnaliånost, a ja beskrupolozni novinar, lako jemogao da "visi". Mogu savrãeno da zamis-lim ålanak u Ãpiglu – koliko smo takvihproåitali u posledçe vreme – sa malomcrno-belom fotografijom jedne strane izdosjea, i pogubnim reåima zaokruæenim

crvenom bojom: "IM odeýeça HVA I –savetnik G.-a pri Humbolt univerzitetu".Pogubne reåi, ali netaåne.

Ãto se mene tiåe, oseñam ogromnoolakãaçe. Jedva åekam da se vratim u ho-tel i da telefoniram Vinkleru i Voleu i daim objasnim Stazijevu greãku. (...)

MOJ NAJREVNOSNIJI DOUÃNIKbila je "Mihaela", gospoða iz Vajmara.Dana 9. februara, kancelarija iz Erfurta iz-veãtava kontraobaveãtajno odeýeçe II/3(novinari) da sam opet bio u kontaktu saçihovim IMV "Mihaela". Erfurt takoðeprilaæe transkript snimýenog razgovora saçenim muæem, koji se prethodno pojav-ýivao pod tajnim imenom "Georg", alisada kao "Mihael". U ovom transkriptu, drGeorg se priseña svojih iskustava dok jeradio za Rojter u Londonu, poåevãi od1943. Kao jedan od urednika evropskogodeýeça, dr Georg se seña da je imao ve-likih problema kako da prekroji ålankekoji su pisali zakleti neprijateýi SovjetskogSaveza kao ãto su "Riåard Levental.. sadaprofesor politiåkih nauka na Slobodnomuniverzitetu u Berlinu", Alfred Gajringer iÃvajcarac Jon Kimåe.

Komunista dr Georg diskutovao je opoteãkoñama na koje je nailazio tokomcenzurisaça tekstova tih zakletih "nepri- jateýa Sovjetskog Saveza" sa drugom Han-som (prezime precrtano), koji se zatekao usliånoj poziciji u åasopisu Tajm. Njegoviproblemi oko redigovaça tih antisov- jetskih ålanaka, "tako da se uklone oni na- jotrovniji delovi" postali su joã veñi krajemrata, kaæe on, i on je odluåio da stupi u kon-takt sa relevantnim odeýeçem Ratne kan-celarije da bi traæio premeãteçe na nekipoloæaj u posleratnoj Nemaåkoj. To jeuåinio "uz saglasnost naãih drugova – ruk-

ovodstvo nad londonskom grupom umeðuvremenu je preãlo na Feliksa Albina(Kurt Hager)". (Kurt Hager je potom post-

ao jedan od ålanova istoånonemaåkog po-litbiroa sa najduæim radnim staæom i glav-ni partijski ideolog.) Ratna kancelarija jetada, sa zaåuðujuñim nedostatkom razbori-

tosti, ovom nemaåkom komunisti poverilaposao izgradçe "prve (posleratne Za-padne) Nemaåke novinske agencije DENAu Hamburgu". Poznavaçe geografije meðubritanskim zvaniånicima po svemu sudeñibilo je isto tako krhko kao i çihovo politiå-ko prosuðivaçe, jer je dr Georg uspeo daih ubedi da mora da proðe kroz Berlin dabi iz Londona stigao do Hamburga.

I tako je 13. maja 1946. dr Georg pri-mio rukom pisanu, zvaniånu dozvolu daputuje za Berlin. "Sa drugovima iz Londo-na dogovoreno je da raportiram Centraln-om komitetu... A tamo ñe drugovi na licumesta odluåiti da li da prihvatim posao uHamburgu ili da ostanem u Berlinu." Na-kon duge diskusije, odluåili su da on trebada ostane u Berlinu da bi izgradio istoånon-emaåku novinsku agenciju, "ali na krajusam dospeo u sovjetsku novinsku agencijuu Vajsenzeu".

Pisao je ãefu embrionske hamburãkeoperacije, objasnivãi mu da ne moæe daprihvati ponuðeni posao iz politiåkih ra-zloga, jer se ne slaæe sa britanskom poli-tikom prema Nemaåkoj. Dr Georg se tak-oðe seña, i to ga señaçe vidno zabavýa, dasu, kako se o çemu niãta nije åulo tokomdve i po nedeýe, britanske novine poåeleda objavýuju priåe o çegovom misteriozn-om nestanku i da nagaðaju o tome kako suga kidnapovali Rusi.

"Od svog povratka u tadaãçu sovjetskuokupacionu zonu", zakýuåuje transkript,"nisam imao bliskih kontakata sa bilokojim od svojih poznanika iz vremenamojih londonskih aktivnosti."

Dve stvari se moraju dodati ovom auto-portretu dr Georga za vreme rata. Prva setiåe çegovog tadaãçeg ãefa u RojteruKristofera Åanselora. Transport u mom

dosjeu beleæi samo to da je dr Georgsaznao da je Åanselor kritikovao çegovuodluku da napusti Rojter, i da je smatrao

"arogantnom". Dok sam pisao ovukçigu, sreo sam se sa sinomKristofera Åanselora AleksandromÅanselorom, mojim bivãim ured-nikom u Spektejtoru, na prijemu

koji je priredio urednik Tajmsa zaurednika Njujorkera. Meðu gom-ilom urednika, pitao sam ga da li jeikada åuo svog oca da govori o iz-vesnom dr Georgu (pravo ime), iobjasnio sam mu okolnosti usledkojih me to pitaçe zanima. Za tre-nutak, gorki ukus tegobne istorijeSredçe Evrope umeãao se meðugutýaje ãampaçca jedne prijatne

letçe veåeri u vrtu severnog Londona.Aleksander je ukucao ime u svoju komp- jutersku beleænicu i rekao da ñe konsulto-vati i svog starijeg brata. Dve nedeýe kas-

nije ponovo smo se sreli i ispriåao mi je re-zultat svoje istrage. Njegovom bratu to imenije bilo poznato. Meðutim, señao se togakako je çegov otac u to vreme dolaziokuñi zabrinut i ýut u vezi sa otkriñem sov- jetskih ãpijuna u Rojteru.

Druga stvar tiåe se tadaãçe devojke drGeorga: Alise "Lici" Filbi. Godine 1936.Kim Filbi se rastao od svoje Jevrejke, ko-munistkiçe Lici, a to je bilo vreme kada seon predstavýao kao simpatizer faãizma ikada je podræavao Frankovu stranu u ãpan-skom graðanskom ratu. Lici je u meðuvre-menu æivela u Parizu, i izgleda da je Filbi

preko çe odræavao vezu sa sovjetskomobaveãtajnom sluæbom. Godine 1939. onase preselila u London i uspela da izvuåesvoje roditeýe iz Beåa – i to u posledçemåasu. U Londonu je zapoåela çena veza sadr Georgom. Okolnosti pod kojima se onanajzad razvela od Filbija i napustila En-glesku su okruæene izvesnom misterijom,ali poznato je da se 1947. ona pridruæila drGeorgu u Istoånom Berlinu gde se i udalaza çega, pod svojim devojaåkim imenom.Devet godina kasnije i oni su se razveli. DrGeorg se nakon joã jednog neuspelog bra-ka oæenio "Mihaelom" i sa çom se prese-lio u Vajmar. Lici je ostala da æivi u Ber-linu.

Joã na poåetku svog boravka u Istoån-om Berlinu otiãao sam da posetim ovuæenu åiji je æivot oslikavao istoriju dva-desetog veka. Razgovarali smo jednogpopodneva u çenom malom stanu u KarlMarks aleji, gde sam bio posluæen åajem iukusnim beåkim kolaåiñima. Na çenimpolicama mesto su zauzimali Tenison,Kits, Oksfordska kçiga poezije i IgçacioSilone, Ãkola za diktatore. U mojimbeleãkama nalazim çen opis kao sitne,

privlaåne, energiåne æene sa beåkim akcen-tom i sitno kovrdæavom kosom "veomamladolika za svoje godine" – tada je imala

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



70 godina – i, malo åudan komentar,"prekomerno ýubopitýiva". "Da li je topreostalo iz vremena kada je obuåavana zasovjetskog agenta?", pitao sam se, "ili je tooprez zbog loãeg iskustva sa strancima koji

se predstavýaju kao...? Ili prosto, a na kraju ovo je hipoteza koja mi se najviãe dopa-da, navika beåke buræoazije." Verovatno jeto bila meãavina sva tri uticaja. Nakon çe-ne uzbudýive mladosti, posledçih dvade-set godina do penzije provela je sinhroni-zujuñi strane filmove za dræavnog filmskogdistributera. Sada je udobno æivela zahv-aýujuñi odliånoj dræavnoj penziji koja jedodeýivana "borcima protiv faãizma".

O Kimu je priåala sa ýubavýu i di-výeçem. "Bio je briýantan", rekla je – to je kazala na engleskom – i bio je genije zastrane jezike. Meðutim, bio je "pomalo

rezervisan". Bila je sigurna da su ustanakbeåkih radnika 1934. i çegovo brutalnoguãeçe predstavýali prekretnicu za çega,nakon koje se on potpuno opredelio kaokomunista. U stvari, izgleda da je ona liånoimala presudnu ulogu u tome. Preko çe jemladiñ iz hladne, stare Engleske zaronio unovi svet napetog politiåkog uzbuðeça,brzo sklapanih, ali intenzivno bliskih pri- jateýstava, naizgled nekomplikovane soli-darnosti i verovatno priliåne mere seksual-nog oslobaðaça takoðe. Moguñe da ga je,zanesenog tim svetom, baã ona povezala sasovjetskom obaveãtajnom sluæbom.

Uåinilo mi se nepristojno da je pitamiãta o seksu. Umesto toga, pitao sam je dali bi ona i Filbi izabrali isti put koji su iz-abrali da su znali ãta se stvarno dogaðalo uSovjetskom Savezu tridesetih godina.Usledila je duga pauza, a onda je odgovor-ila veoma ozbiýno. "Na to stvarno nemogu da odgovorim. Mora da vam izgledaneverovatno da mi o tome svemu niãta nis-mo znali."

Ãta sada misli o Istoånoj Nemaåkoj?

"Pa, recimo da to nije ono åemu smo senadali ili u ãta smo verovali."

Kritikovala je opãte nepovereçe, at-mosferu zastraãivaça, neodluånost ruko-vodstva, nedostatak slobode izraæavaça i

slobode kretaça, i privilegije – åak i svojesopstvene. Meðutim, i daýe je verovala uneãto ãto je nazivala socijalizam. "Da lipostoji nekakva alternativa? Ja je ne vi-dim."

Nazad na dosje. "Mihaela" izveãtava da je 5. januara 1980. primila od mene prime-rak izloæbenog kataloga pod naslovom Izmeðu otpora i konformizma: Umetnost u Nemaåkoj 1933-1945. Ona potvrðuje da jerukopis na prikaåenoj dopisnici isti kaorukopis na paråetu papira na kome samnapisao svoje ime tokom posledçe posete."Da bi se primenile daýe mere jaåaça

kontakta kao i Blickfeldmassnahmen(poseban Stazi termin koji znaåi dræatinekoga na oku) poslañu pismo sa zahvalni-com na doçu adresu:

Tim Gartow AshKunstgalerieBerlin – WestIspod toga odãtampano je "Mihaela".

Izveãtaj nije potpisan rukom, ali beleãka udnu izgleda da se odnosi na IM dosje.

Pet meseci kasnije zapisnik voðen utoku razgovora sa IMV "Mihaelom" iz-veãtava da joj je muæ rekao, u toku vikenda26-27. aprila, da sam ponovo pokuãao daih posetim. Dr Georg je odbio da me vidi,rekavãi da je suviãe bolestan. Meðutim, on je otkrio neke detaýe o mojoj poseti Vaj-maru tako ãto se raspitao kod doktorkekoja ga je u to vreme leåila. Ta doktorka jebila udata za åoveka po imenu EberhardHaufe, "honorarni predavaå nemaåkekçiæevnosti", a ja sam baã kod çih odseo.

Señam se tog vikenda. To su bili "Ãek-spirovi dani" u Vajmaru, a glavni dogaðajbilo je predavaçe Dæordæa Stejnera. To je

bila tipiåna bravurozna predstava, od Lirado Bogojavýenske noñi preko Edipa i DonÐovanija. Posle toga otiãao sam na veåerusa dotiånim velikanom. Åinilo mi se veo-ma prikladno razgovarati sa Stejnerom

ovde u Vajmaru, u senci Buhenvalda –mesto koje je svakako suãtinski primer teduboko uznemirujuñe blizine visoke kul-ture i varvarizma o åemu je sam Stejnertako pronicýivo pisao. Ali u mojimbeleãkama nalazim vrlo malo od razgovorana tu temu. "Ne, on je æeleo da odgovara –i to je åinio, neumorno, neprekidno, skok-ovito preko sat vremena za veåerom u ho-telu 'Slon'. Jeste li åuli najnovije za deka-na?" Itd. "Boæe, mora da vam ovde to sve jako nedostaje!" U beleãkama izraæavamrazoåaraçe koje, danas, smatram pomalonepravednim, jer, na kraju krajeva, mudrac

je o velikim temama govorio ozbiýno åitavtaj dan.Pa ipak, za to ãto je taj dan za mene os-

tao u nezaboravnom señaçu nisu zasluænini Ãekspir ni Dæordæ Stejner, veñ Gete iEberhard Haufe.

Wer den Dichte will verstehenMuss in Dichters Lande gehen.Da biste razumeli pesnika, morate otiñi

u çegovu zemýu, napisao je Gete, a nijed-no mesto u Evropi ne govori viãe o piscimakoji su tu æiveli nego Vajmar. Prvo, Geteo-va kuña, sa divno oåuvanom bibliotekom içegovim radnim stolom: Hebel je taj stonazvao jednim bojnim poýem kojim Nem-aåka moæe da se ponosi. Potom Ãlos Koh-berg, gde je Gete oboæavao Ãarlotu fonÃtajn, pre nego ãto se odluåio za prizemni- ju Kristijanu. Daýe, potom, Ãilerova kuña,grob dva princa-pesnika i predivni park-ovi; na rekama Ilm i Tifurt i park zamkaBelvedere – rezidencije vojvotkiçe Ane-Amalije, a dvesta godina kasnije IM "Mi-haele". s

NASTAVIÑE SE

B92x 2

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.


657. MART 1998. s VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(time,vreme), hamburãki "Cajt" (die zeit,vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Cilj nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Privatnicima, vlasnicima preduzeña i radçi nudimo da uzpunu cenu polugodiãçe ili godiãçe pretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ¡

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATABeograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 300 din 280 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 600 din 560 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-2-2031530 ili40804-603-8-4031530 . Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Up-lata u zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvuizvrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-

naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Kada nam stigne ovaj kupon naãa marketing sluæba ñe vaskontaktirati i dogovoriti se oko saradnje. Dobrodoãli u klub!

POÃTALiåni motivi

"Loony Tunes – Basarin posledçi crtañ","Vreme" br. 380

Kao dugogodiãçi åitalac "Vremena"bio sam priliåno iznenaðen pojavomålanka "Loony Tunes – Basarin posledçicrtañ" Ljiýane Ðurðiñ. Mislim da bilo komoæe da proceni da je ålanak daleko is-pod nivoa drugih tekstova u "Vremenu",pa ako hoñemo, i bilo kojih drugih åaso-pisa (ukýuåujuñi reæimske). Bez obzirana to kakvo neko miãýeçe imao o "liku idelu" Svetislava Basare, åak i da nikadanije åuo za çega ili ga åitao, odmah post-aje jasno da je tekst motivisan iskýuåivo

LIÅNIM razlozima. Za razliku od ovog,u tekstu Teofila Panåiña "Dobrica, roma-neskni junak" daje se jedna sasvim profe-sionalna kritika.

Verovatno je najveña ironija da Ljiýa-na Ðurðiñ sama daje primer onoga ãtokritikuje kod Basare. Basari zamera nabanalnosti, a stalno spomiçe nekakva"landaraça" i neka gnusna poreðeça kojapripisuje celom srpskom narodu. Daýe,autor ima velikih problema sa interpunkci- jom, a reåenice su izuzetno neåitke. Tre-balo mi je izvesno vreme da shvatim ãta je

htela sa "...treba viãe od jedne gramatike".Zbuçivalo me je da je "gramatika" neãtoãto se moæe brojati, dok nisam shvatio daverovatno misli na kçigu o gramatici!Kad smo kod toga, u nabrajaçu (1-10)prelazi iz infinitiva (1-6) u imperativ (7-10). Zamera Basari da stranim reåimapokuãava da "zadivi prostotu", a samaupotrebýava reåi kao "glosarij, propedev-tika, gemiãt (?)", itd.

Najviãe zameram uredniãtvu ãto je doz-volilo da se ãtampa ålanak u kome stoji:"ãto je najviãe ãto se moæe oåekivati od

nekog iz Bajine Baãte". Ãta treba da pomis-le vaãi åitaoci koji æive ili su, kako autorkakaæe, "sticajem nesreñnih okolnosti" roðenitamo?

Samir Salim,Kolumbus, SAD

Ispravka

U proãlom broju "Vremena", u tekstu"Paja Patak, kolporter", potkrala se greã-ka. Prezime beogradske novinarke Rad-mile Bunuãevac-Dedinac pogreãno je

napisano: umesto Dedinac, stoji Dedijer.Izviçavamo se gospoði Bunuãevac-De-dinac i åitaocima.

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.



uæivanjaVREME

azjaãçeno samo ono pitaçe koje su joãstari Grci potegli kao vaæno, pitaçe pravemere. Iz priåe treba izuzeti sve one koji odmuzike, za muziku, ili sa çom æive. Oni suza to mnogo (ili malo) plañeni i mogu seteãiti maçom ili veñom dozom duhovnogzadovoýstva. Problem su mnogi od onihkoji se muvaju oko çih. Åak i u onim for-mama muzike koje nazivamo "klasiånom"ili "ozbiýnom", uz tegoban æivot gotovosvih muziåara, oko svakog odsviranog ilinovostvorenog dela vuåe se åitava armija"struåçaka" koji smatraju da su duæni i

pozvani da iznesu svoj sud. Postoji ogro-man broj posetilaca koji, kada doðu na svoj– åesto jedini – koncert te godine, oseñaju

potrebu da svoju prisutnost potvrde i daju joj na znaåaju time ãto ñe na kraju, tada isutra, svima naglasiti kako izvoðeçe baã inije bilo neãto, da je izvoðaå greãio, da jeceo opus dotiånog kompozitora osredçi

(kao da to nisu mogli saznati pre koncerta).Poãto u svemu postoji i izvesna ravnoteæa,boýa varijanta je da baã taj koncert pro-glase koncertom godine. Nevericu kod iz-voðaåa izaziva takva izjava ukoliko je datau martu, recimo. Joã veña opasnost preti

umetnicima od onog delapublike koji, nekako, sedi nasvim koncertima. Unutra jetoplo, viðeni su, a smatrajuse pozvanim da neãto kaæu, jer umetnika prate od malihnogu.

Englezi su, kao pametan

narod, zakýuåili da u metroutreba puãtati ozbiýnu muzikupoãto ona suzbija agresivnostmladih. Mi ovde nemamotakvih problema. Relativnomalo ýudi koristi metro, a ito su uglavnom Panåevci,poznati kao fini i mirni ýudi.Ali zato opasnost vreba pokafanama, gde muzika åestoume da raspiri strasti do onihdogaðaja kojima sledi uo-biåajeno pitaçe ("Ãta tobi!?"). Na fudbalskim utak-

micama kao uvertiru obiånoodaberu neku od onih posk-oåica koje navijaåima po-mognu da "onim drugima"odrede etniåko poreklo, çi-hovu nacionalnu pripadnostuviju u neku boju, pa da imonda kaæu i ko su bili çihovii ãta im se piãe. Treba biti po-ãten: u velikom broju sluåa- jeva i sami muziåari dopri-nose tome. Slikaju se sa poli-tiåarima, izjaãçavaju o pi-taçima rata, a ovamo pevajuýubavne pesme.

Ima li nekakve pomoñi u traæeçu pravemere? Ako ste na koncert doãli zajedno saosobom prema kojoj imate nekih kasnijihnamera, to i nije tako straãno. Ako vas pritom poremeti pejdæer ili mobilini veãñu dahitno treba reagovati na novonastalu sutu-aciju, u ozbiýnoj ste neprilici. To znaåi daste promaãili sve teme, a i mesto. Ãta åiniti?Moæda je najboýe da se vratite na nekakavpoåetak, recimo na kapiju vaãe kuñe i da tu,na ulici, nekako reãite da li ñete na levu ilidesnu stranu, jer ko zna ãta koja donosi?

Ãto se muzike tiåe, ona ñe uvek biti tunegde, za vas, kada budete spremni. s

DRAGOSLAV SREJIÑ

Da su stari Grci bili sigurni kako ñe neki od osnovnih principa filozofije, majke

nauka, biti neprimenýivi za

buduña pokoleça, verovatno se ne bi toliko trudili da ih izloæe kao osnovne, to jest

veoma vaæne. Prava mera u konzumiraçu muzike nema

nikakve veze sa lepom æeýom starih

filozofa da nam æivot dovedu u sklad

u kome treba da funkcioniãemo kao najrazvijenija, pa

samim tim i

najodgovornija forma æivota do

sada.

Moæda je to zato ãto, iakose pouzdano zna da su je i onitroãili, nisu ostavili nikakvapisana uputstva o koriãñeçumuzike u æivotu obiånog åove-ka. Za razliku od komãija, sta-rih Rimýana, koji su smatralida sve to baã i nije mnogo va-æno, te su se nepodobnih muz-iåara – bilo zbog kvaliteta

dela, loãeg izvoðeça ili slo-bodoumnosti – reãavali nazadovoýstvo svih onih silnihposetilaca poznate Arene. I namnoge druge naåine. Sasvim je normalno onda ãto je tomesledilo doba autocenzure.Strah je ruæna reå i ne ide uzmuziku. Umereno, bez ika-kvih ispada, muziåari su de-lovali sve do Renesanse, i tadaoprezno, uvek uz vlast. Ona je jedina plañala. Onda je doãaospas. Poãto su naruåioci muz-iåkih dela bile mecene, muzikase nije komponovala samo zbog koncerata,veñ se åitava stvar spuãtala do nivoa kuñnihæurki, svaki projekat je imao cenu i, neka-ko logiåno, postalo je jasno da se posleutroãenih zlatnika konzumenti sjajno os-eñaju, sjajno za svaku svoju paru!

Internet se nada da ñe ostvariti istorijs-ki san i dospeti do skoro svakog åoveka naplaneti. Mnogo pre u tome je uspela muzi-ka. Otkrivaçem ili osvajaçem novih teri-torija za ýudski æivot, ona se pokazalanekako najdelotvornijom da, briãuñi sve

razlike u politiåkim i drugim okolnostimau kojima ýudi æive, uåini çihove æivotepodnoãýivijim, åak lepim. Ostalo je ner-

Muziåkikantar

S L O B O D A N

P O T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 7.


Documents

Vreme, 1998. március 7