VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete
Vrnjaka Banja 2009.
1
UTICAJ SAOBRAAJNO-TEHNIKOG VETAENJA NA SUDSKE POSTUPKE
THE EFFECT OF TRAFFIC ACCIDENT EXPERTISE ON THE COURT
PROCEDURES
Boris Anti1, dipl. in; Milan Boovi2, dipl. in; Milan M. Vujani3, dipl. in.
Rezime: Izvoenje dokaza saobraajno-tehnikim vetaenjem je od uticaja na vreme trajanja sudskog postupka, trokove sudskog postupka i na utvrivanje propusta uesnika saobraajne nezgode. U zavisnosti od izbora u kom delu postupka e se izvoditi dokazi saobraajno-tehnikim vetaenjem zavisi i podizanje valjane optunice i voenje postupka. Od kvaliteta dokaza izvedenih saobraajno-tehnikim vetaenjem zavisi utvrivanje propusta uesnika saobraajne nezgode. KLJUNE REI: SAOBRAAJNO-TEHNIKO VETAENJE, SUDSKI POSTUPAK, PROPUSTI UESNIKA NEZGODE. Abstract: Giving evidence within traffic safety expertise has influence on time needed to finish the Court procedure, the costs of the Court procedure and defining the mistakes of the traffic accident participants. Proper accusations and the Court procedure itself depend on the time given to make the evidence by doing traffic accident expertise. Defining the mistakes of traffic accident participants also depends on the quality of the evidence given by traffic accident expertise. KEY WORDS: TRAFFIC ACCIDENT EXPERTISE, THE COURT PROCEDURE, THE MISTAKES OF THE TRAFFIC ACCIDENT PARTICIPANTS. 1 Saobraajni fakultet u Beogradu, Katedra za bezbednost saobraaja i motorna vozila, [email protected] 2 Saobraajni fakultet u Beogradu, Katedra za bezbednost saobraaja i motorna vozila, [email protected] 3 Saobraajni fakultet u Beogradu, Katedra za bezbednost saobraaja i motorna vozila, [email protected]
VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete
Vrnjaka Banja 2009.
2
1. UVOD Na osnovu injenica koje Sud utvrdi preduzimanjem razliitih aktivnosti tokom sudskog postupka, donosi se sudska presuda. U zavisnosti od kvaliteta utvrenih injenica, zavisi i sudska presuda koja moe imati razliite posledice po stranke u postupku. Sud nije u mogunosti da u svim sluajevima utvrdi sve vane injenice na osnovu kojih je mogue doneti adekvatnu presudu, pa moe da zatrai miljenje lica koje raspolae potrebnim strunim znanjem. Pod ovakvim okolnostima Sud moe zatraiti Nalaz i miljenje vetaka, a vetaenje se ne moe odrediti radi dobijanja miljenja o pojedinim pravnim pitanjima. Vetaenje odreuje pismenom naredbom organ koji vodi postupak, u kojoj navodi u pogledu kojih injenica se vri vetaenje i kome se poverava. Cilj vetaenja je da da odgovor na pitanja navedena u Naredbi, ako je to mogue. Ako vetaenjem nije mogue utvrditi injenice zbog kojih se nareuje vetaenje, to je neophodno navesti u vetaenju i obrazloiti. Korisnici vetaenja mogu biti:
Sudije za prekraje, Sudovi (Optinski, Okruni, Vii, ostali Sudovi), Komore, Udruenja, Saobraajne organizacije, Zainteresovane stranke (okrivljeni, oteeni ili njihovi
zastupnici), Sudije za prekraje mogu od vetaka zatraiti Nalaz i struno miljenje u cilju utvrivanja da li je uinjen prekraj i/ili utvrivanja da li postoji doprinos u prekraju. Sudovi od vetaka trae Nalaz i struno miljenje u voenju:
prethodnog postupka, pri podizanju optunice, u krivinom postupku i/ili u parninom postupku.
Zainteresovane stranke mogu zatraiti Nalaz i struno miljenje za voenje:
disciplinskog postupka, za potrebe upravnog postupka, za potrebe prekrajnog postupka, za potrebe parninog postupka, za potrebe krivinog postupka.
VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete
Vrnjaka Banja 2009.
3
Komore, udruenja, saobraajne organizacije mogu zatraiti pomo vetaka za interne potrebe (za voenje disciplinskih postupaka) i/ili za odreivanje povrede radnih dunosti i doprinosa za nastalu tetu i procenu tete. U zavisnosti u kom delu postupka se zahteva izvoenje dokaza saobraajno-tehnikim vetaenjem i kvaliteta izvedenih dokaza zavise i trokovi sudskog postupka, kao i vreme trajanja sudskog postupka. Podizanje optunice protiv uesnika saobraajne nezgode bez prikupljanja dokaza saobraajno-tehnikim vetaenjem moe uticati na usmeravanje utvrivanja odgovornosti uesnika nezgode koji nisu odgovorni za nastanak nezgode i zaobilaenje odgovornih za nastanak nezgode i/ili odgovornih za doprinos nastanku nezgode. Podizanje optunice koja je zasnovana na dokazima prikupljenim saobraajno-tehnikim vetaenjem, u zavisnosti od kvaliteta saobraajno-tehnikog vetaenja, moe uticati na sudske trokove, vreme trajanja sudskog postupka, kao i na ishod sudskog postupka. Izvoenje dokaza saobraajno-tehnikim vetaenjem se moe sprovesti u istranom postupku, u sudskom postupku na zahtev Suda ili stranaka u postupku ili kao nadvetaenje, nakon prethodno sprovedenih vetaenja, a iz razliitih razloga. 2. IZVOENJE DOKAZA SAOBRAAJNO-TEHNIKIM VETAENJEM TOKOM ISTRANOG POSTUPKA I UTICAJ NA SUDSKI POSTUPAK Izvoenje dokaza saobraajno-tehnikim vetaenjem u istranom postupku, u zavisnosti od kvaliteta izvedenih dokaza, moe uticati na pravilno definisanje optunice i relativno brzo okonanje sudskog postupka. U pojedinim sluajevima, na osnovu analize uviajne dokumentacije i drugih dokaza iz Spisa, nije mogue utvrditi injenice na osnovu kojih bi tuilac mogao da podigne valjanu optunicu. Pod ovakvim okolnostima, tuilac moe predloiti vetaenje u cilju utvrivanja propusta uesnika nezgode, na osnovu kojih e moi da definie optunicu i na pravilan nain, uz minimalne trokove i minimalne vremenske gubitke, okona postupak. U suprotnom, nije redak sluaj da postupak traje i vie od jedne decenije.
VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete
Vrnjaka Banja 2009.
4
Primer:
U istranom postupku, tuilac na osnovu raspoloivih materijalnih dokaza nije bio u mogunosti da definie protiv kog uesnika saobraajne nezgode treba podii optunicu. Naime, kako su tragovi od vremena nastanka nezgode, do vremena vrenja uviaja pomerani sa lica mesta (brisani metlom), i kako u uviajnoj dokumentaciji ovi tragovi nisu fiksirani (vidi Sliku br. 1), to na osnovu analize pozicija tragova koji su fiksirani u uviajnoj dokumentaciji nije bilo mogue utvrditi mesto sudara kao i nain kretanja uesnika nezgode neposredno pre sudara, bez kvalitetnog Nalaza i miljenja vetaka. Na osnovu ovakvih ulaznih podataka, tuilatvo nije imalo dovoljno ulaznih podatak za podizanje valjane optunice.
Slika br.1
Slika br. 2
VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete
Vrnjaka Banja 2009.
5
Slika br. 3
Slika br. 4
Detaljnom analizom oteenja vozila (vidi slike br. 2, br. 3 i br. 4), saobraajno-tehnikim vetaenjem je utvren meusobni poloaj vozila u trenutku sudara (vidi Sliku br. 5). Meusobni poloaj vozila u trenutku sudara je u Nalazu i miljenju vetaka opisan na sledei nain: ''Na osnovu uporedne analize oteenja OPEL-a i YUGA, nalazimo da je dolo do sudara prednjeg levog bonog dela OPEL-a, priblino od levog oka, sa prednjim levim okom YUGA, pri emu su u trenutku sudara uzdune ose OPEL-a i YUGA zaklapale ugao od najvie 150, po naem miljenju.''
VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete
Vrnjaka Banja 2009.
6
Analizom meusobnog poloaja vozila u trenutku sudara, pravaca iz kojih su dolazila vozila pre sudara i zaustavnih pozicija vozila, mogue je priblino opredeliti mesto sudara. Primenom programa PC Crash, a uzimajui u obzir napred navedene injenice, utvreno je mesto sudara vozila (vidi Sliku br. 5), a to je bio osnov za definisanje propusta uesnika nezgode.
Slika br. 5
Kvalitetno uraen Nalaz i miljenje vetaka moe imati uticaja na efikasnost sudskog potupka, kao i na blagovremeno utvrivanje injenica na osnovu kojih je mogue uz minimalne greke usmeriti dalje voenje sudskog postupka.
YUGO
OPEL
OPEL
YUGO
VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete
Vrnjaka Banja 2009.
7
Primer:
Saobraajna nezgoda se dogodila na prunom prelazu na kome je saobraaj regulisan vertikalnom saobraajnom signalizacijom. Ako bi se nezgoda dogodila na nain kako to navodi voza YUGA, tada bi na strani preduzea koja su zaduena da obezbede preglednost na prunom prelazu stajali propusti vezani za stvaranje opasne situacije i nastanak ove saobraajne nezgode. Pod ovakvim okolnostima bi pogreno podizanje optunice uticalo na poveanje trokova postupka, vreme trajanja sudskog potupka i na rezultat presude, posmatrano sa aspekta sudskog postupka. Ako to posmatramo sa aspekta uesnika nezgode, podizanje optunice protiv uesnika u nezgodi, na ijoj strani ne stoje propusti za koje se terete, bi predstavljalo drutveni i socijalni problem koji bi imao negativnih efekata u drutvenom okruenju uesnika nezgode. Analizom tragova ove saobraajne nezgode koji su fiksirani u uviajnoj dokumentaciji, saobraajno-tehnikim vetaenjem je utvreno da propusti uzrono vezani za stvaranje opasne situacije i nastanak ove saobraajne nezgode stoje na strani vozaa putnikog automobila, a da na strani ostalih uesnika ove saobraajne nezgode nije bilo propusta vezanih za stvaranje opasne situacije i nastanak ove saobraajne nezgode.
Slika br. 6
VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete
Vrnjaka Banja 2009.
8
Naime, detaljnom analizom tragova ove saobraajne nezgode, koji su fiksirani u uviajnoj dokumentaciji, saobraajno-tehnikim vetaenjem je utvreno da putniki automobil neposredno pre nailaska na pruni prelaz nije bio zaustavljen (a u visini znaka ''STOP''), ve da je bio forsirano koen.
Na osnovu dokaza koji su utvreni saobraajno tehnikim vetaenjem, podignu
