- Vremenske epohe ili ere -

O knjiziKalendar kroz istoriju

Poto je godina suvie glomazna za svakodnevnu potrebu merenja vremena, podeljena je nameseceinedelje. Godina je vezana za kretanje Zemlje oko Sunca (revolucija), a mesec je vezan za okretanje Meseca oko Zemlje, to traje neto krae od naih kalendarskih 30dnevnih meseci.

Sedmice ili nedelje, nisu vezane za neki prirodni ritam, ve je ciklus od sedam dana bio proizvoljno odabran. Videemo kasnije kako je u Rimu bila "osmica" osmodnevni ciklus, sve do vladavine cara Konstantina.

Meutim, za due periode merenja ljudske istorije, ispostavilo se da je godina suvie kratka, pa su stoga uvedenastoleailivekovi(periodi od 100 godina) imilenijumi(periodi od 1000 godina). Ove jedinice su matematike prirode i pogodne su za raunanje vremena u dugakim intervalima. S druge strane, znaajni istorijski dogaaji se odvijaju u ritmu koji sa gledita matematike nisu u pravilnim razmacima. Poto takvi dogaaji sudbonosno utiu na ivote ljudi i njihove ivotne zajednice, esto su spontano raunali godine od takvih dogaaja, uzimajui ih kao poetke pojedinihepohailiera.

Nabrojaemo samo neke:

-Julijanska (Scaligerova) era poinje od 1. januara 4713 p.n.e. i traje 7980 godina.

-Hebrejska era od biblijskog nastanka Sveta 3761 p.n.e. Obeleava se saAnno Mundi(AM).

-EraMaja poela 12. avgusta 3113 p.n.e.

-Kineska era od 2698 p.n.e. Vreme se rauna u ciklusima od 60 lunarnih godina, od kojih jesvaka kraa za 11 dana od solarne godine.

-Avramovaera od 1. oktobra 2016 p.n.e.

-Indikciona era Koriena od strane rimskih katolika od VII veka do 1087. godine. Poinjala 1. septembra.

-Era Olimpijada odPrve Olimpijadeodrane 13. jula 776 p.n.e. pa do263. Olimpijadeodrane 396 n.e.

-Era od osnivanja Rima od 21. aprila 753 p.n.e. pa sve dok nije prihvaeno raunanje od roenja Isusa Hrista.

-Era Nabonassara od 26. februara 747 p.n.e., zasnovana na Ptolomejevim proraunima.

-Era Aleksandra Makedonskog od 12. novembra 324 p.n.e.

-Julijanska era od 1. januara 45 p.n.e. (od uvoenja julijanskog kalendara)

-panskailiCezarovaera od 1. januara 39 p.n.e.

-Avgustova era od 2. septembra 31 p.n.e. (od stupanja na carski prestoOktavijana Avgusta), ustanovljena u ast pobede u bici kodAkcijuma, protiv Antonija i Kleopatre.

-Egipatska godina od 29. avgusta 26 p.n.e. U ast reformi egipatskog kalendara od imperatora Avgusta.

-Indijska Saka era od 21. marta 79 n.e.

-Dioklecijanova era (Diocletian, rimski car roen u Solinu kod Splita, 284 305 AD), od 29. avgusta 284 n.e.

-Era Hidre(muslimanska era) od 28. juni 622 n.e. OdMuhamedovogodlaska iz Meke u Medinu.

-Persijska era od 16. juna 632 n.e. i tako dalje.

Najznaajnija epoha za nas jeNova era, tj. period od Hristova roenja. Vrlo esto umesto rei era nailazimo na upotrebu termina kao to su: Stari vek, Srednji vek, Novi vek, koji se odnose na vreme od vie stolea, a ne na jedan vek.

Na primer,Stari vekkao era se rauna od prvih pisanih spomenika, pa do pada Zapadnog rimskog carstva 476. godine[1].

Srednji vekse odnosi na istorijski period od pada Zapadnog rimskog carstva 476. godine, pa do pada Carigrada pod tursku vlast 1453. godine[2]ili po nekima, do pronalaska Amerike 1492. godine, odnosno do poetka crkvenih reformacija[3]1517. godine.

Novi vekse smatra da poinje od XV veka, pa do Francuske revolucije 1789. godine.

Modernoilisavremeno dobaje istorijski period od Francuske revolucije pa do danas.

Iz potrebe da se naglasi razvoj pojedinih grana privrede, upotrebljavaju se termini kao na primer,era vazdunog saobraaja, iji se poeci vezuju za prve letove brae Wright 1903. godine, iliera eleznica, vezano za razvoj prvih eleznica 1803. godine, zatimatomsko doba, opet vezano za pronalazak atomske energije i upotrebu prve atomske bombe 6. avgusta 1945. nad Hiroimom. Zatim,era elektronike, vezana za pronalazak elektronske cevi,kosmika era, vezana za prvi let oveka u kosmos, Jurija Gagarina 1961. ili po drugima kada je 1969. prvi put ovek stupio na Meseevo tlo.

Svi ti izrazi koji se odnose na neko proteklo vreme od vie godina, kao era, epoha, razdoblje, period, doba i tome slino nisu neke precizne vremenske jedinice ve opisni intervali vremena, esto ustanovljeni u ast nekog vladara ili pak tehnolokog pronalaska.

Zato se tim periodima vremena, iako im je poznat poetak, najee ne zna tano do kada su trajali, jer su u meuvremenu dolazili drugi koji su ih potiskivali u istoriju ili zaborav. U danjanje doba kome smo svedoci, mnogi od takvih perioda se poklapaju. Danas jednovremeno egzistira i kosmika i atomska i elektronska i ko zna koje jo ere, to niukoliko ne ometa tano raunanje proteklog vremena izraeno u godinama, stoleima i milenijumima.

[1]ImperatorTeodosije Veliki395. podelio dravu na zapadno i istono rimsko carstvo; u toku V veka razni germanski narodi su jo neko vreme smenjivali i postavljali imperatore, dok nakraju voaostrogotskogplemenaHerula,Odoakarnije 476. zatvorio poslednjeg imperatoraRomulaAvgustulai znamenja carske moi poslao uCarigrad, a sebe proglasio za kralja Italije.[2]Vizantija, zasebna dravna celina je postala kada je 330.Konstantin Ipreneo prestonicu uKonstantinopolj, "novi Rim". Posle pada zapadnog rimskog carstva, jedino carstvo i vojna sila u Evropi, sa hrianstvom kao zvaninom dravnom religijom.Na juri ju je osvojio i razruio 1453. otomanski sultanMehmed II el Fati (Osvaja)i jedino to je ostalo je carigradska patrijarija.[3]Verskopolitiki pokret u XVI veku koji je podelio zapadno hrianstvo na dve struje katolianstvoiprotestantizam. Predhodnici su EnglezJ. Wycliffe(XIV v.) i ehJan Huss. Inicijator je bioMartin Luthersvojim protivljenjem doktrinama rimokatolike crkve, a povod mu je bio prodajaindulgencija(oprotaja grehova vernicima za novac) koje je odobrio papaJulije II. Pokret se iz Nemake proirio na vajcarsku (ZwinglyiCalvin), a odatle na kotsku, Holandiju, Englesku, Francusku i skandin. zemlje. To kao i pokretkontrareformacijesu bili uzroci mnogim dugim i tekim verskim ratovima u Evropi (hugenotski rat, 30godinji rat od 1618 1648 i drugi).