PREMA PRIRODI POVREĐENOG SUBJEKTIVNOG PRAVA TUŽBE SE DELE (U MATERIJALNOPRAVNOJ TEORIJI I PRAKSI) NA STVARNU,

TRAŽBENU, NASLEDNU...RIMSKO PRAVO-VINDIKACIONA, POSESORNA, PETITORNA,

PAULIJANSKA, PUBLICIJANSKA...PROCESNO PRAVO-PREMA SADRŽINI ZAŠTITE KOJU TRAŽI TUŽIČAC-TUŽBA ZA OSUDU NA ČINIDBU (KONDEMNATORNA), ZA UTVRĐENJE

(DEKLARATIVNA) I ZA PRAVNI PREOBRAŽAJ (KONSTITTUTIVNA).

Vrste tužbi

Tužba za osudu na činidbu (kondemnatorna)

Tužilac traži od suda da mu pruži pravnu zaštitu tako što će tuženog osuditi da u korist tužioca nešto učini, propusti ili trpi.

Primeri: tužba za osudu na plaćanje kupovne cene, na isporuku robe, naknadu štete zbog neizvršenja ugovora-najčešće je tražbenopravne prirode.

Negativna (nečinjenje, propuštanje)-tužba kojom tužilac traži da sud naloži tuženom da prekine dalje uznemiravanje tužioca u mirnom korišćenju stana.

Po jednoj ovakvoj tužbi sud presudom utvrđuje da tužiocu pripada materijalnopravni zahtev , a ta presuda sadrži i zapovest tuženom da ispuni činidbu (na osnovu kondemnatorne presude može da tužilac traži prinudno izvršenje, ako ne ispuni činidbu dobrovoljno tuženi).

Ta presuda je zapovest države tuženom da izvrši određenu činidbu (ili da se od nje uzdrži, da je propusti) u korist tužioca-u toj zapovesti je sadržano i prećutno utvrđenje da tužilac ima pravo na tu činidbu (PREĆUTNA DEKLARATIVNA PREAMBULA).

Od tog momenta tuženi nije samo tužiočev dužnik već je i potčinjen prinudnoj sili države.

Njome se izriče zapovest i sudu da primeni sankciju na traženje tužioca.

Sud odlučuje na podlozi činjeničnog stanja koje postoji u trenutku zaključenja glavne rasprave-tuženi može da bude osuđen na činidbu koja je dospela do glavne rasprave.

U protivnom, treba da odbije tužbeni zahtev.

Nedospelost činidbe u vreme pokretanja postupka, nije smetnja da se on odvija-može da dospe do zaključenja glavne raspave.

Izuzeci:1.Presudom kojom usvaja zahtev za zakonsko ili

ugovorno izdržavanje, sud osuđuje tuženog i na buduće činidbe. Tada određuje i vreme u koje će tuženi da ispunjava činidbe (npr. svakog 1. u mesecu). Isto i za presudu kojom se usvaja zahtev za osudu na plaćanje rente na ime naknade štete zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubljenog izdržavanja.

2.Presudu kojom obavezuje tuženog na predaju stvari date u zakup sud može da donese i pre prestanka zakupnog odnosa (nije moguće prinudno izvršenje pre prestanka tog odnosa).

Osuđujuća presuda je izvršna protekom roka u kome je tuženi dužan da po njoj postupi (paricioni rok, rok za dobrovoljno izvršenje činidbe).

On mora da bude označen u presudi.Zakon-15 dana.Za ispunjenje nenovčane činidbe, sud može

da odredi duži rok-tada je on sudski.

Paricioni rok počinje da teče od dostavljanja presude stranci.

Ako bude izjavljen pravni lek, paricioni rok se prekida.

To je dilatorni rok jer dok teče ne može da se traži prinudno izvršenje, i odložni jer odlaže nastupanje pravnosnažnosti presude.

Ne može da se traži povraćaj u pređašnje stanje-nije prekluzivan, tuženi može da dobrovoljno izvrši činidbu i pošto tužilac pokrene izvršni postupak.

Ako se tuženi uspešno odbrani tako što će tvrditi da tužilac nije ispunio svoju obavezu prema njemu, niti se pokazuje spremnim da to učini, iako ona dospeva istovremeno kao i obaveza zbog koje je podnesena tužba, onda je protivčinidba od strane tužioca uslov da sud dozvoli prinudno izvršenje.

Tužba za utvrđenje (deklarativna tužba)

Ovom tužbom tužilac traži da sud utvrdi neko pravo ili pravni odnos prema tuženom. ( ne da li, jer bi odnos pravo bio neodređen).

Primeri: tužba za utvrđenje zakupnog odnosa, kupoprodajnog ugovora, ugovora o građenju, prava nasleđa ili svojine.

Obično se traži da sud utvrdi da neki pravni odnos postoji (pozitivna deklarativna tužba), ali se može tražiti i da ne postoji (negativna deklarativna tužba).

Odnos mora da postoji-u sadašnjosti.O odnosu koji više ne postoji može da se traži

utvrđenje ako njegovo ranije postojanje predstavlja osnov za neko pravo u sadašnjosti.

Može da bude vezan za uslov ili rok.U praksi se dozvoljava da se ovom tužbom

utvrdi i svojstvo pravnog posla-npr. punovažnosti ugovora, ali ne i pravnih činjenica (npr. da je tuženi učinio neku štetu).

Izuzetak-pozitivna ili negativna tužba za utvrđenje istinitosti (autentičnosti) isprave.

Srbija-utvrđenje činjenica statusnog značaja za jedno lice-imena, datuma rođenja.

Presuda koja se donosi na osnovu ovakve tužbe nije osnov za prinudno izvršenje.

Obično se traži da sud utvdi da jedan odnos između tužioca i tuženog postoji ili ne psotoji-izuzetno je moguća tužba za utvrđenje odnosa u kome ne učestvuju oboje-npr. pozitivna tužba 1 poverioca kome je drugi u stečajnom postupku osorio postojanje potraživanja (prema dužniku).

Pravni interes!Smatra se da postoji naročito kad se položaj

tužioca prema tuženom, pokazuje kao nesiguran, čemu doprinosi često ponašanje tuženog-npr. izvođač radova na osnovu ugovora o građenju treba da započne sa pripremama, a druga strana poriče da ima svojstvo investitora u tom ugovoru-ivođač radova može da podnese tužbu daugovorni donos između njega i onog koga smatra investitorom postoji.

Ako je pravo na činidbu dospelo, sud ne dozvoljava tužiocu da podnese tužbu za utvrđenje da mu pravo pripada-tužbom za osudu postiže punu zaštitu-deklarativna tužba ima supsidijaran karakter u odnosu na kondemnatornu.

Preventivna zaštita-štiti se pravo koje još nije povređeno, već ugroženo.

Ako nema pravnog interesa tužilac, sud odbacuje tužbu..

AKO zakon ovlašćuje tužioca na podnošenje tužbe za utvrđenje, on ne mora da dokazuje pravni interes!

Tužba za utvrđenje očinstva i materinstva, tužba poverioca za utvrđenje potraživanja osporenog u stečajnom postupku.

Incidentni (prejudicijelni) zahtev za utvrđenje

Ako tuženi u toku parnice ospori postojanje uslovljavajućeg pravnog odnosa od koga zavisi odluka o tužbenom zahtevu, otvara se prethodno pitanje. Ako je ono građanskopravne prirode, tužilac može da podnese zahtev da utvrđenje postojanja uslovljavajućeg odnosa -incidentni (prejudicijelni) zahtev za utvrđenje, sve do zaključenja glavne rasprave.

Primer- Tužailc podnese tužbu za osudu tuženog na plaćanje zakupnine. Tuženi tvdi da je odnos zakupa prestao. Tužilac podnese incidentni zahtev da odnos zakupa i dalje postoji.

Sud će svakako ako se tuženi tako brani morati da odluči o prethodnom pitanju, ali tada njegova odluka ulazi u obrazloženje presude.

Ako je tužilac podneo povodom utvrđenja uslovljavajućeg odnosa incidentni zahtev, onda odluka suda o prethodnom pitanju ulazi u izreku presude i podobna je za pravnosnažnost-isti tuženi više tužiocu ne može da ospori postojanje istog odnosa u nekoj drugoj parnici, o nekom daljem pravu na činidbu koje od tog odnosa zavisi.

Po zakonu, isticanje ovog zahteva nije preinačenje tužbe.

On ima prirodu tužbenog zahteva, nije običan procesni predlog, te povlačenjem tužbe ne postaje bezpredmetan-ako tužilac ima pravni interes za utvrđenje, sud je dužan da i nakon eventualnog povlačenja tužbe o njemu raspravlja.

Ako tuženi tvdi da uslovljavajući odnos postoji, incidentni zahtev može da bude upravljen na negativno utvrđenje-da sud utvrdi da taj odnos ne postoji.

Može da se istakne usmeno ili pismeno.

Tužba za pravni preobražaj (konstitutivna tužba)

Preobražajno pravo-subjektivno građansko pravo koje svog nosioca ovlašćuje da jednostranom izjavom volje ostvari promenu u nekom materijalnopravnom odnosu.

1.Nosilac neka ostvaruje jednostranom materijalnopravnom izjavom volje koju saopštava drugoj strani u materijalnopravnom odnosu-npr. prqavo na raskod ugoora, na prebijanje potraživanja-mora da bude saopštena drugoj strani.

2.Nosidlac ostvaruje jednostranom izjavom volje jedne strane uz pristanak druge u materijalnopravnom odnosu-novacija, izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti.

3.Treća vrsta se ostvaruje pravnosnažnom presudom donesenom na osnovu tužbe kojom tužilac ističe svoje pravo na promenu i prdelaže da je sud izrekne.

Nije predviđena ZPP, ali jeste ZOO, PZ, ZPD.Ona je dopuštena samo tamo gde

materijalnopravni i izuzetno procesnopravni propis predviđa da nosilac preobražajnog prava može da postigne promenu samo presudom.

Pravni interes se pretopstavlja.Promena se ostvaruje pravnosnažnošću

presude.Nije podobna za izvršenje.

Pravna promena na koju je upravljena ova tužba može bda se sastoji u :

1. Izmeni sadržaja pravnog odnosa- tužba kojom dete traži povećanje iznosa izdržavanja određenog presudom; tužba za vršenje roditeljskog prava; tužba oštećenog kojom traži povećanje rente po osnovu naknade štete; tužba za smenjenje iznosa ugovorne kazne

2. Prestanku pravnog odnosa- tužba za razvod braka; tužba za poništaj braka; tužba za poništaj ugovora; tužba za lišenje roditeljskog prava; tužba za osporavanje očinstva

3. Nastanku pravnog odnosa- tužba za utvrđenje materinstva ili očinstva-dovode do toga da se ustanovljava pravni odnos roditeljstva

4. Tužbe koje imaju za cilj promenu jedne procesne situacije-tužba za proglašenje prestanka važnosi ugovora o arbitraži, tužba kojom dužnik u cilju da sud proglasi izvršenje kao nedopušteno ističe prigovore, izlučna tužba, tužba za poništaj odluke arbitraže.

Presuda kojom se ova tužba usvaja deluje ili ex tunc ili ex nunc.

Sadržina tužbe

Član 187.:“Tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne

stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (član 100).

Tužilac koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište u inostranstvu dužan je da u tužbi imenuje punomoćnika za prijem pismena. Ukoliko ne označi punomoćnika za prijem pismena sud će tužbu odbaciti.

Kad nadležnost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora.

Sud će postupiti po tužbi i kad tužilac nije naveo pravni osnov tužbenog zahteva, a ako je tužilac naveo pravni osnov, sud nije vezan za njega.”

Član 100. stav 2:“Podnesci moraju biti razumljivi i moraju

sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda, ime i prezime, naziv firme, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca.”

Opšti elementi tužbe-sadrži ih svaki podnesak.Posebni-specifični, su obavezni i fakultativni:Obavezni:1.Tužbeni zahtev-predmet spora (određeni zahtev u

pogledu glavne stvari i sporednih traženja)2.Činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev3.Dokazi kojima se te činjenice potvrđuju.4.U tužbi koja se ne odnosi na novčani iznos mora

da bude nazančena vredsnot predmeta spora, ako nadležnost, sastav suda ili dopuštenost revizije zavise od te vrednosti.

Fakultativni elementi-mogu da budu različiti, česti su materijalnopravni osnov tužbe i tužbeni predlog.

1. Tužbeni zahtev-tvrdnja tužioca da je zbog povrede ili ugožavanja njegovog subjektivnog prava nastupila pravna posledica određene sadržine. Sud o njoj treba da odluči tako što će usvajanjem tužbenog zahteva tu posledicu izreći presudom.

ON MORA DA BUDE ODREĐEN; SVAKA TUŽBA MORA DA IMA TUŽBENI ZAHTEV-PREDMET SPORA.

Subjektivna određenost tužbenog zahteva se postiže određivanjem parničnih stranaka. Ako ima više lica na strani jedne od parničnih stranaka, tada je potrebno da se konkretizuje tužiočeva tvrdnja prema svim suparničariuma, npr. ako traži osudu na plaćanje mora da navede da li traži njihovo solidarno obavezivanje.

Objektivna određenost tužbenog zahteva-tužilac mora da odredi sadržinu pravne zaštite čije izricanje traži od suda, a kada je potrebno i obim te zaštite.

Ako nije određen sud odbacuje tužbu.

To je procesnopravni pojam-ZAHTEV U MATERIJALNOPRAVNOM SMISLU ZNAČI DA TUŽIOCU PRIPADA SUBJEKTIVNO PRAVO NA ČINIDBU PO TRAŽBENOPRAVNOM ILI DRUGOM OSNOVU.

U PROCESNOPRAVNOM SMISLU TO JE TUŽIOČEVA TVRDNJA O PRAVNOJ POSLEDICI O O KOJOJ TRAŽI PRESUDU.

SAMIM TIM IMA KARAKTER TUŽIOČEVE PRETENZIJE.

Sud je vezan tužbenim zahtevom i odlučuje u njegovim granicama-npr. ako je tužilac zbog povrede ugovora tražio osudu na ispunjenje ugovorne obaveze, sud ne može da dosudi naknadu štete, niti sme da dosudi više od traženog. Može manje.

Ako prekorači tužbeni zahtev, deo presude kojom je zahtev prekoračen, može da postane pravnosnažan, ako se tuženi zbog toga nije žalio.

Nekada, materijalnopravni propisi mogu da ovlaste

sud da odluči o onome što nije traženo-npr. ako sud nađe da uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće , ili kad nađe da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono plati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete.

2. Činjenični navodi-činjenice koje tužilac navodi u tužbi predstavljaju jedan životni događaj ili niz životnih događaja povezanih u celinu.

One predstavljaju osnov tužbenog zahteva.Sud primenjuje materijalnopravnu normu na

činjenično stanje koje nje utvrdio na osnovu izvedenih dokaza i rasprave sa strankama, a ne ne ono izloženo tužbom.

Dužan je da zakaže ročište i kada se tužbeni zahtve prema činjenicama tužbe pokazuje kao neosnovan.

U kojoj meri činjenice treba da budu navedene u tužbi?

Kod nas je prihvaćena teroija supstanciranja-činjenice koje su bitne za osnovanost tužbenog zahteva, one koje su dale povoda tužbi i imaju pravnoproizvodni značaj.

Fakultativna sadržina tužbe:1.Tužbeni predlog-deo tužbenog podneska u

kome tužilac formuliše izreku prvostepene presude kojom se usvaja tužbeni zahtev.

On mora da bude određen, nezavisno od toga kako je formulisan

2. Pravni osnov- ne mora da iznese pravno shvatanje (ustanovu materijalnog prava koju daju činjenice tužbe kada se podvedu pod nodgovarajuću odredbu).

Narra mihi facta, narro tibi ius!Sud će osuditi tuženog na ispunjenje činidbe

kada nađe da je njegov zahtev osnovan po bilo kojoj primenjivoj materijalnopravnoj normi, i kada utvdi da nije primenjiva materijalnopravna norma na koju se poziva, npr. osudiće tuženog na činidbu koja je tražena po osnovu ugovora i kad nađe da je ugovor nevažeći, ali da tuženi duguje činidbu tužiocu po osnovu sticanja bez osnova.

Ovo NE VAŽI ZA DEKLARATIVNU TUŽBU!Materijalnopravni osnov deklarativnog

tužbenog zahteva koji je odredio tužilac je neophodan za određenost tužbenog zahteva i vezuje sud!

Npr. po tužbi za utvrđenje prava svojine ne može biti utvrđeno da tužiocu pripada službenost.

Isto kod KOD KONSTITUTIVNE TUŽBE-ona može da se podnese kada je to predviđeno materijalnopravnim ili izuzetno procesnopravnim propisom, zakon je taj koji određuje sadržinu pravne posledice koju tužilac traži.

Npr. Ako u tužbi tvrdi da su odnosu između njega i drugog supružnika poremećeni na osnovu te tvrdnje može da traži izricanje samo one posledice koju predviđa PZ-razvod braka, a ne recimo poništaj ili rastavu od stola i postelje.

Materijalnopravna kvalifikacija tužioca vezuje sud u slučaju ove tužbe jer je zakonodavac odredio sadržinu i vrstu pravne posledice koja se može tražiti tužbom i izreći presudom!

Istovetnost tužbenog zahteva

Vladajuće shvatanje-tužbeni zahtev je dvočlan-sastoji se iz činjenica (životnog događaja) i pravne posledice koju iz njih tužilac izvodi.

Ako se menja bilo jedan bilo drugi elemenat tužbeni zahtev je promenjen.

Npr. Zahtev za plaćanje nivčanog iznosa po osnovu 1 ugovora nije identičan sa zahtevom za plaćanje istog ili drugog iznosa po drugom ugovoru; nije istovetan tužbeni zahtev kod tužbe za utvrđenje prava na nasleđe koja je zasnovana prvo na 1, pa na 2 testamentu; presuda kojom je pravnosnažno odbijen zahtev za utvrđenje prava svojine po osnovu nasleđa ne sprečava novu tužbu za utvrđenje istog prava svojine po osnovu održaja.

Promena pravnog shvatanja jeste od značaja za identitet predmeta spora kod deklarativne i konstitutivne tužbe.

Npr. Ako je tužilac 1 tražio izmenu ugoovra zbog promenjenih okolnosti, pa posle raskid ugovora.

Iako je zahtev zasnovan na istom činjeničnom stanju tužilac je promenio pravnu posledicu promenom materijalnopravne kvalifikcije uticaja promenjenih okolnosti na odnose između parničnih stranaka.