VŠSSOV seminarski sociologija

8/2/2019 VSSOV seminarski sociologija

1/11

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAA

PIROT

SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE

NA TEMU:

RAZVOJ PORODICE KROZ ISTORIJU

PROFESOR/MENTOR STUDENT

Dr. Mirjana Markovi Marina orevi 36/2011


2/11

2

PIROT, novembar, 2011.


3/11

2

Sadraj:

Uvod ... 3

Glavni tipovi porodice ... 3

Istorijski razvoj porodice ............................................................................................................... 4

Obeleja savremene porodice ........................................................................................................ 7

Zakljuak ........................................................................................................................................ 8

Literatura ........................................................................................................................................ 9


4/11

2

UVOD

Porodica se definie kao osnovna drutvena elija i kao jedna od najsloenijih, najstarijih inajtrajnijih drutvenih grupa. Ona zahvata vrlo razliite strane ljudskog ivota, pa zbog togapostoji itavo bogatstvo znaenja i objanjenja, od filozofskih, sociolokih, psiholokih, vaspitnih,socijalnih, pa do ekonomskih i pravnih.Porodica je bioloka i edukativna grupa. To je njenaosnovna drutvena sadrina od postanka do najnovijeg vremena.Bioloka funkcija porodice,ogleda se u zadovoljavanju polnog nagona individue, zadovoljavanju emotivnih potreba,reprodukciji, tj. u raanju i odgoju nove generacije, odnosno produavanju ljudske vrste.Uistorijskom razvitku porodice njena edukativna funkcija nije bila uvek istog inteziteta, to nijesamo zavisilo od nje, nego i od okolnosti - sadrine, karaktera i strukture drutvenih odnosa ukojim se nalazila i razvijala.U drutvenim odnosima u kojim drutvo preuzima brigu edukacije

poevi od predkolskog uzrasta i dalje, ova funkcija porodice se smanjuje. Takoe, na to je uticalai ekonomska funkcija porodice - da li se odvija u njoj ili izvan nje, da li enski lanovi uestvuju uobavljanju te funkcije. Za razliku od robovlasnikog i feudalnog drutva, kapitalistiki nainproizvodnje i buroazijski politiki sistem udaljavaju kako enu tako i mukarca od sameedukativne uloge u porodici. I bioloka funkcija porodice je pokazala svoju evoluciju.Socijalnafunkcija porodice se ogleda u odgoju i brizi za potomstvom, do zatite od napada i ugroavanjaslobode pojedinca. Danas su se funkcije porodice promenile, ali je i dalje ona ostala vanadrutvena institucija, koja ima veliku ulogu u ivotu svakog pojedinca i u svakom drutvenomsistemu.

Glavni tipovi porodice

Nemaki sociolog R. Kenig ukazuje na tri osnovna strukturalna tipa porodica:1. Nuklearna ili mala porodica,

2. Poligamijska porodica, iji su osnovni oblici poligamija (jedan mu i vie ena) i polijandrija(jedna ena i vie mueva),

3. Proirena porodica ili velika porodica, iji je poznati oblik tzv kuna zajednica.

U savremenom svetu, smatra Joe Goriar, postoji nekoliko razliitih tipova porodice. Ta injenicaisto tako potvruje da je porodica istorijska tvorevina i da se menja u skladu sa razvitkomdrutvenog ivota. Glavni tipovi porodice koji i danas jo postoje jesu sledei: totemski klan,

patrijarhalna kuna zajednica, patrijarhalna porodica i individualna porodica.Prema istorijskim tipovima drutveno-ekonomskih odnosa ovi oblici porodice su sistematizovani utri glavne grupe: grupni brak karakteristian za etapu divljatva; brak parova za etapu varvarstva; imonogamna porodica za etapu civilizacije. Ova Engelsova tipologija porodice i njen istorijskiraspored, prihvaeni su u sociologiji. Porodica je kroz istorijski razvoj klasnog drutvadoivljavala bitne promene, ali je i zadravala bitne karakteristike svojih poetnih faza razvitka.Najvie se promenila njena ekonomska funkcija, a najmanje njena bioloka funkcija. Urobovlasnikom i feudalnom drutvu porodica je osim bioloke funkcije imala i proizvodnu


5/11

2

funkciju. Meutim, u savremenim drutvenim odnosima, porodica je postala gotovo samopotroaka drutvena grupa. Znaajna injenica za porodicu i drutvo je i usporen procesemancipacije ene i to emancipacije u smislu ravnopravnosti sa mukarcem i emancipacije unajirem drutvenom smislu. Podreen poloaj ene u odnosu prema mukarcu, poinje sapatrijarhatom.

Sa razvojem industrijske proizvodnje, a sa njom i razvitak drugih drutvenih delatnosti,omogueno je eni da izae iz vrstih okvira porodinog ivota, njenu ekonomsku a potom idrutvenu nezavisnost. Materijalni uslovi postojali su sve povoljniji za ravnopravan poloaj ene uporodici i drutvu. Odnosi u drutvu i porodici se sve vie humanizuju.

Istorijski razvoj porodice

Sa razvojem drutva i promenama u drutvenoj strukturi, koje su izazvane razvojem proizvodnih

snaga i produkcionih odnosa, nastajali su i smenjivali se pojedini oblici porodinog ivota, odnajprimitivnijih do savremenih.

Najpre su brak, porodica i drutvo bili ista stvar. To je bilo mogue, jer je drutvo bilo malo.Brojalo je desetinu ili nekoliko desetina ljudi (prvobitno ljudsko stado ili horda). Polno optenje iraanje dece bilo je doputeno meu svim lanovima drutva. Naravno, takav brak vie nigde nepostoji.

Sledei (drugi) stupanj u razvoju porodice je porodica zasnovana na grupnom krvno-srodnikom braku. Ovaj brak je bio ui od porodice, jer jeporodica i dalje istovetna sacelokupnim drutvom. To je takav brak u komesu meusobno optili samo braa i sestre ali ne iroditelji sa svojom decom.

Tek u treem stupnju razvoja porodice totemski klan (rod), zabranjuje se polno optenjemeu srodnicima kao i osnivanje porodice (najpre izmeu brae i sestara, a kasnije i drugihdaljih srodnika). Znai zabranjuje se krvno srodniki brak. Smatra se da je do zabrane polnogoptenja meu srodnicima dolo, pre svega, zbog toga to su ljudi primetili da su potomci bliskihsrodnika manje otporni od potomaka ljudi koji nisubliski srodnici.U totemskom klanu (rodu), porodica grupnog karaktera ostaje i dalje. Naime, grupa roene braeima za zajedniku enu grupu sestara iz drugog drutva. Oigledno, oevi su jo uvek nepoznati,zato deca pripadaju majci i srodstvo je materijarhalno. Ovaj oblik porodinog ivota u istomobliku postoji jo samo kod nekih australijskih plemena. Za njega je karakteristino zajednikoime svih pripadnika roda. Individualna imena pojedinaca su nepoznata i nebitna.

evtrti stupanj u razvoju porodice je takozvana velika porodica. Ona se deli na materijarhalnui patrijarhalnu.

Matrijarhalna porodicaje (istorijski posmatrano) starija. Ona je stvorena onda kada je ena imaladominantnu ulogu u privreivanju. Glavnu re u ovoj porodici je imala najstarija ena najstarijegeneracije. Nju je ponekad zamenjivao njen brat , tj. ujak porodice. U porodinoj kui stanovali su


6/11

2

samo srodnici po enskoj liniji, a muevi enskih lanova su stanovali u porodicama svojih majki iposeivali su svoje ene samo u odreenim prilikama. Za ovu vrstu velike porodice karakteristinajepoliandrija, to znai da je jedna ena mogla da ima vie mueva.

Patrijarhalna porodica nastaje kada mukarac postaje glavni privreiva u porodici.

Karakteristika ove porodice je da se potomstvo rauna iskljuivo po oinskoj liniji. Majka sesmatra daljim srodnikom njenog vlastitog deteta nego to je njegov poslednji srodnik po mukojliniji (dalji stric).U ovoj vrsti velike porodice ena i deca su podreeni muu, odnosno ocu, zato to je on glavniprivreiva. Cela porodica se bori za odravanje i uveanje imovine. Iz te borbe proizaao je i nizkarakteristika patrijarhalne porodice. Tako su u ovoj porodici roditelji oni koji odreuju svomdetetu budueg branog druga. Pri tome se vodi rauna da izbor branog drugabude u skladu sa interesima porodice kao celine. Zato se esto dogaalo da se mu i ena nisu nivideli pre sklapanja braka, pa da su ak i njihovi roditelji odluivali o njihovom braku jo dok suoni bili deca, ili se nisu ni rodili. U tom dogovoru (pregovoru) izmenu roditelja buduih suprunikakljuan je bio ekonomski kriterijum (imovina, radna snaga itd.). Vrlo esto je traen dokaz da je

ena sposobna za vrenje poslova u porodici njenog budueg mua, kao i da je sposobna da raa.Zato je brak na probu bio najea forma predbranih odnosa.U ovoj porodici odluujui je ekonomski faktor, gde ena nije ravnopravan subjekt, ve kao i nekavrsta usluge. Ona mora da se pokorava zahtevima svih lanova porodice, a u prvom redunajstarijem lanu porodice (stareini porodice) ovaj element patrijarhalne porodice (ako neporodica u celini) jo uvek je zadran u nekim patrijarhalnim sredinama Srbije. Svekar moe sveda naredi snahi, moe ak i da je tue. Dok svi muki lanovi porodice i deca sede, ene opsluuju.

Tradicionalna patrijarharna porodica

Ekonomski inilac u ovoj porodici doveo je i do podreenosti dece roditeljima. Deca su radnasnaga koja treba da odri i poveava porodinu imovinu. Deca su i naslednici, to jest garancijaroditeljima da posle njihove smrti imovina nee prei u tue ruke. Svi lanovi porodice, odrasli,zdravi rade na porodinom imanju. Borba za odravanje i uveanje poseda je osnovza razumevanje podreenog poloaja sestara u odnosu na brau (sestre se udaju i odlaze, a braaostaju). Tako treba razumeti i veselje roditelja ako je prvoroeno dete sin i negodovanje ako jeerka.U ovakvim porodicama pojavljuje se mnogoenstvo. Nerotkinja u nekim sluajevima i moe daostane u porodici, ali je mu najee pored nje uzimao i drugu enu.

Peti stupanj u razvoju porodice je individualna (brana) porodica.To je danas najrasprostranjeniji tip porodice u svetu. To je ne samo drutveno, nego i pravnopriznata drutvena grupa. Ona se konstituie aktom venanja.Individualnu porodicu ine samo mu, ena i njihova deca. Deca ostaju u porodici do punoletstva,odnosno dok ne stupe u brak, i dok se ekonomski ne osamostale. Znai, osamostaljenjem iodlaskom dece, individualna porodica svodi se na mua i enu, to znai na brak.Savremena individualna brana grupa zasniva se na odnosu izmeu branih partnera, za razliku odpatrijarhalne porodice koja se zasnivala na mnogo irem i sloenijem sistemu odnosa. Kodindividualne brane grupe vano je isticanje individualnog i vlastitog u odnosu prema grupnom. Toznai da se svako vrednuje po svojim vlastitim svojstvima, a ne po svojstvima grupe kojoj pripada.Odavde proizilazi pravo svakog oveka da sam bira svog branog partnera. Osnovanakojoj se


7/11

2

vri izbor je ljubav, mada u praksi nije sasvim tako, jer se ljudi ene u odreenimprostornim i

socijalnim okvirima.

Dok je u patrijarhalnoj porodici, shodno patrijarhalnom moralu, od branog druga traena vernost iodanost bez obzira na subjektivno doivljavanje odnosa, u individualnoj branoj zajednici sve sebre i lake prekidaju nezadovoljavajui odnosi. Sve je prisutnije ubeenje da je bolje na vreme

prekinuti neugodan odnos (razvesti se) nego snositi njegove loe posledice.U patrijarhalnim porodicama u brak se ulazilo rano, esto znatno pre emotivne zrelosti, dok sedananja individualna brana zajednica sklapa u znatno zrelijim godinama. Brojna istraivanjapokazuju da je slabije prilagoavanje u brakovima sklopljenim u mlaim godinama (pre emotivnezrelosti) nego u brakovima sklopljenim u zrelim godinama. Mnogo se ee, na primer, razvodemukarci koji su se enili u navrenoj drugoj deceniji od mukaraca oenjenih u navrenoj treojdeceniji.Za ovu vrstu porodice karakteristina je i ekonomska samostalnost meu suprunicima, koja jeuveliko doprinela emancipaciji ene uopte.Suvino je govoriti koliko je emancipacijaene (uspostavljanje njene ravnopravnosti sa muem)znaajna. Reklo bi se ak da je ona i neophodna, jer, ravnopravnost je pretpostavka i pravog

emotivnog i seksualnog ivota, a ne samo ekonomske sigurnosti. No ini se, da je emancipacijaene kod nas bila nagla i, to je jo gore, njena najea pratea pojava je enski revanizam. Tapojava je kod nas naroito naglaena u ekonomski nedovoljno razvijenim krajevima, koji su dugobili pod uticajem tradicionalnog morala, to jest u kojima se doskoro ivelo u patrijarhalnimporodicama. Za brak i porodicu, bi mnogo bolje bilo da je pratea pojava, razlone i neophodneemancipacije ene, bila poveanje njene kulture i obrazovanja, to jest poboljanje njenog linogimida. Jer, moglo bi se rei da su stvarnu emancipaciju mogle da postignu samo one ene koje suse do kraja predale podizanju linog kulturnog i obrazovnog ivota. Dama se ne postaje, to jest,osamostaljenje i lini imid se ne postie niti minkom niti garderobom, ve samo vlastitim biem.Mukarac je uveliko doprineo ovim i mnogim drugim runim pojavama u dananjem braku iporodici na naim prostorima. Tu se, pre svega, misli na muku sujetu. Naime, poznato nam jeda se u patrijarhalnim porodicama sa generacije na generaciju prenosio gen da mukarac treba dabude glava porodice. Emancipacije ene, naravno, iz korena rui tu tradiciju, to mukarca bacau lavirint- on esto ne uspeva niti da se suprostavi emancipaciji ene niti da je prihvati. Najboljeje, ako do svega ovoga o emu govorimo ne doe. Najbolje je kada enski revanizam i mukasujeta ustupe mesto obostranom razumevanju, podrci i pomoi. Samo se takvi brakovi danaszaista mogu odrati. Samo se u takvim brakovima deca danas mogu normalno razvijati ivaspitavati.

Danas se govori i o estom stupnju u razvoju porodice i braka, a to je slobodni, neformalni

brak.

Re je o pokuajima da se prevaziu problemi dananjeg individualnog braka, u ijoj osnovi je aktvenanja. Naime, insistira se na potpunoj slobodi u odabiranju branog partnera i, to je naroitobitno, ostajanju uz njega samo dotle dok traje istinska ljubav. Smatra se da e takva zajednicauiniti potpuno suvinom zakonsku regulativu, to jest, akt venanja.

Obeleja savremene porodice

Domainstva s jednim roditeljem


8/11

2

Domainstva s jednim roditeljem postaju sve uestalija pojava. To su ostaci nekadanjih brakova porodica. Statistika pokazuje da prilikom raskida branih zajednica deca u 90% sluajeva ostajumajci. Takva domainstva spadaju meu najsiromanije grupe u savremenom drutvu. Mnogi takviroditelji, jo nailaze na drutvenu osudu i suoavaju se sa ekonomskom nesigurnou. Raniji izrazikoji su nosili u sebi osudu drutva, kao ,,rasputenice, ,,porodice bez oca ili ,,razoreni domovi,

izgleda da, ipak, nestaju iz upotrebe.

Ponovno stupanje u brak

U novom braku moe doi do razliitih situacija. Neki parovi koji stupaju u novi brak, a nalaze seu svojim ranim dvadesetim godinama, najee ulaze u novi brak bez dece. Dok oni parovi kojiponovo stupaju u brak u svojim kasnim dvadesetim, tridesetim ili ranim etrdesetim godinamanajee ulaze u taj brak sa jednim detetom ili vie dece koja su im dodeljena posle razvoda. Onikoji stupaju u brak u poznijem dobu mogu imati odraslu decu koja nikada nee iveti sa njima unovom domu. Moe se desiti da dou deca i u samom novom braku. Ili je partner u novom brakuudovica ili udovac ili moda nikada pre nije bio u braku. Ljudi koji su bili u braku pa se razveli pre

e stupiti u brak nego, neudate ili neoenjeni priblino istih godina. U svim starosnim grupamavea je verovatnoa da e razvedeni mukaraci pre stupiti u novi brak, nego razvedene ene.

Rekonstituisane porodice

Rekonstituisana porodica je ona porodica u kojoj bar jedan odrasli lan ima decu iz prethodnogbraka. Ovakve vrste porodica i irenje rodbinskih veza koje one donose pruaju dosta pogodnosti idonose radost, ali se pojavljuju i izvesne tekoe. Na prvom mestu je snaan uticaj na dete ili decubiolokog oca ili majke koji ive u nekom drugom mestu. Odnosi meu razvedenim roditeljimaesto postaju zategnuti kad jedan od njih, ili oboje, stupi u novi brak. U novoosnovanimporodicama dolazi do meanja dece iz razliitih drutvenih krugova. Postoji malo utvrenih normi

kojima se definie odnos izmeu ouha ili maehe i dece. Treba li dete da zove svog novogroditelja po imenu ili bi bilo pogodnije da mu kae ,,tata ili ,,mama? Da li bi ouh ili maehatrebalo da kanjavaju decu kao to bi to radili bioloki roditelji? Kako treba da se ouh ili maehapostave prema novom supruniku bive ene ili mua kada ovi dou po decu? S obzirom na takovelike i zbunjujue promene zakljuujemo da razvod znai raspad braka, ali ne i porodice.

Kohabitacija

Kohabitacija ili vanbrana zajednica u kojoj par ivi zajedno ne stupajui u brak. Danas je svevei broj parova koji su u dugoj vezi odluuje da ne stupi u brak, ve da ivi i podie decuzajedno. I ako je kohabitacija sve popularnija, istraivanja pokazuju da je brak i dalje stabilniji

odnos.Zajednice homoseksualaca

Homoseksualnost je fizika, seksualna, emocionalna i duhovna privlanost prema osobama istogapola. Homoseksualne osobe oba pola u popularnoj kulturi se zovu "gej", i ona je nastalaprevoenjem engleske rei gay. Engleska re "gay" znai biti "srean", "veseo" te je kao takvaesto bila koriena u poeziji i knjievnosti, no nakon 50-ih godina 20. veka, uzima se kao identitet
http://bs.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Knji%C5%BEevnosthttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=1950ih&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/20._vijekhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Knji%C5%BEevnosthttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=1950ih&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/20._vijekhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezik


9/11

2

homoseksualnih osoba, ali ipak najee mukaraca.Sociolozi smatraju da homoseksualne vezepokazuju obeleja intimnosti i jednakosti koja su potpuno drugaija od onih uobiajenih u veziizmeu mukarca i ene, i to:

postoji mnogo vie mogunosti za jednakost meu partnerima

dogovaraju se o faktorima i unutranjem funkcionisanju njihovih veza pokazuju jedan naroit oblik posveenosti kojem nedostaje jedna institucionalna potpora

Zakljuak

I danas postoje mimoilaenja oko toga gde treba svrstati porodicu: u drutvenu osnovu ilinadgradnju drutva. Neki teoretiari smatraju da porodica pripada ekonomskoj osnovi drutva, dokje drugi pak svrstavaju u drutvenu nadgradnju i to u pravno politiki deo nadgradnje. Po nekimteoretiarima opet porodica spada samo u bioloke grupe. Najprihvatljivije je shvatanje da jeporodica deo ekonomske osnove drutva i isto tako toliki deo drutvene nadgradnje. Kao posebna

socijalna grupa je jedinstven drutveno-organizovani okvir u kome se reavaju raznovrsni procesi:bioloki, ekonomski i edukativno-kulturni. Porodica slui za odranje vrste, ali je ona istovremenoi ekonomska skupina. U njoj se obavlja funkcija nabavke i troenje sredstava za ivot, to znai daje ona proizvoakopotroaka grupa. Ona je i edukativna skupina ili grupa, to znai da se u njojodvija odgoj podmlatka u: fizikom, moralnom i materijalnom pogledu.

Osnovni i najrasprostranjeniji oblik porodice danas je tzv. individualna monogamna porodica.Meutim, u razliitim delovima sveta i danas egzistiraju razliiti oblici porodice.

Literatura:

E. Gidens, Sociologija, Ekonomski fakultet univerziteta u Beogradu, Beograd, 2007.P. Kozi, Sociologija, ABC Grafika, Beograd, 1996.


10/11

2


11/11

2

Documents

VŠSSOV seminarski sociologija