2. : , . 3. 6. 1787, ( ) 7. 1864, ( ) 4. , , . . 5. , . 6. 7. ,
, . 8. , . 9. , . , , , . 10. 19 . , , . . 11. 12. , , . , 13. , ,
. 14. 1814. . , . 15. , . 16. 1847. , , . 17. 18. 1868. . 19. ,
1818. . 26 270 , . 20. ( , ). , () , . . 21. 24: , , , , , , , , ,
, , , , , , , , , , , , , , . , , , , , . 22. : (), (), (), (), (),
(), (), (), (), (), (), (), (), (), (), (), , . 1852. , , , , 47
427 . 23. 24. PROZNA NARODNA KNJIEVNOST Narodna epska poezija u
prozi podeljena je na prie i krae umotvorine. p r i e: mitoloke,
bajke, legende, basne, novele (muke prie), aljive prie, i anegdote.
k r a e u m o t v o r i n e: pitalice, poslovice, i zagonetke. 25.
Narodna knjievnost u prozi odraava drutvene iekonomske uslove u
kojima je iveo na narod, a naroito njegov pogled na svet. Narodne
umotvorine u prozi su nam ostale u naslee uglavnom zahvaljujui Vuku
Stefanoviu Karadiu. 26. BAJKE Prilikom skupljanja narodnih
umotvorina VukStefanovi Karadi je rekao da se u bajci pria "ono to
ne moe biti". I, uopte, bajka je prozno delo u kome su dogaaji i
doivljaji linosti izmiljeni, nemogui, udnovati tj. fantastini.
Pomou mate kazivali su se nemogui postupci i nemogue pojave. Tako
su ljudi pretvarani u ivotinje, a ivotinjama, biljkama davana mo
govora i sposobnost da vre ljudske radnje. 27. BAJKE U bajkama se
pominju dinovi i kepeci, adaje i aneli,arobnjaci i avoli, zle
maehe, kraljevii i princeze, nesrene devojke, vile i duhovi,
razbojnici, arobne lampe, letei ilimi, arobni tapii itd. to je
dalja prolost od nas i naeg vremena, u njoj je sve manje bilo kola
i nauke. Obini ljudi nisu znali o postanku prirodnih i drutvenih
sila (ono to mi danas znamo), pa je prirodno to su verovali da
dobra i zla ine bogovi... Da zakljuimo: u bajkama ima fantastinih
likova i dogaaja, ali je njima izraeno i ono to se stvarno elelo,
mislilo i osealo. 28. BAJKE Svi narodi imaju svoje bajke, pa i na
narod.Nae narodne bajke su: Ba-elik, Nemuti jezik, Pepeljuga, Usud,
Zmija mladoenja, Divljan, Zlatoruni ovan i druge. 29. LEGENDE Nae
narodne legende jesu: U cara Trojana kozje ui,Sveti Ilija i avo,
Otkud se Milo zove Obili, Banja Koviljaa i planina Vidojevica, Kako
je Marko postao junak i druge. 30. BASNA Nae narodne basne jesu:
Lisica i jazavac, Obad i junac, Medved i pela, Vo i mi, Vuk i
jagnje, Konj i magarac, Neveran drug i druge. 31. NOVELE (MUKE
PRIE) Novela nema mnogo. One su po svome obimu kratkaprozna dela. U
nas su poznate novele: Svijetu se ne moe ugoditi, Sve, sve, ali
zanat, Dram jezika, Devojka i knez Jovo i druge. 32. ALJIVE NARODNE
PRIE aljive narodne prie jesu: Pop u trnju, La za opkladu,Seljaci
kupuju pamet, Kupovao naoare da zna itati. 33. ANEGDOTE Anegdota je
prozno delo u kome nema iroko razvijeneradnje kao u bajkama, ali u
kome se nalazi neki vaan trenutak, neto karakteristino to je vezano
za neki dogaaj, neku linost ili mesto. 34. ANEGDOTE Nae narodne
anegdote jesu: osa i ugursuz, Ero ikadija, ljive za ubre i druge. U
narodnim anegdotama o osi saznajemo da je to lice slabog fizikog
izgleda, ali je veoma mudro i lukavo. osa pobeuje ak i mnogo jae od
sebe, pa i same dinove. 35. PITALICE Evo nekoliko pitalica:Pitali
su raju: Koji vam je do danas bio najbolji paa? Oni te nije meu nas
ni dolazio. Pitali seljani popa: Zna li pisati? Znam, ali poto se
osui, ne znam itati. Pitali lenjivca: Zato se tako protee i zijeva?
Umorila me lenjost. Pitali aci uitelja: Koji je zanat najmuniji na
svetu? Potena oveka i knjievnika. 36. POSLOVICE To su kratke i
saete misaone izreke kojima se kazuje savet,pouka. Saveti ili pouke
nastajali su na osnovu proverenog ivotnog iskustva. Zbog ovih
vrednosti poslovica nastala je izreka da su one "buktinje govora".
Mnoge poslovice ue nas kako da se vladamo i ponaamo u ivotu. Nae
poslovice su: "Gvoe se kuje dok je vrue", ,"Ko se hvali, sam se
kvari", "U sreu se uzda lud, a pametan u svoj trud", "U dobru se ne
ponesi, ni u zlu ne poniti", "Ko drugome jamu kopa, sam u nju
pada", "Bolje je ne poeti, nego ne doeti" i druge. 37. ZAGONETKE Da
navedemo neke od njih:"Dva se mrtva pobie, treeg ivog rodie",
"Lonac pojedoh, iz lonca bacih", "Nit se pee nit' se vari, od njega
se svijet hrani", "Pali paprika nije, pee vatra nije, bode trn
nije", "U nae bake staklene oi", "Gde je voda najskuplja", "Zato
bele ovce vie jedu nego crne?", "Ko ide da se kupa, a ostavi trbuh
kod kue?", "Ko pocrveni kad umre?", "ta je najbre na svetu" i "ta
kapu na glavi dri?". 38. Prozna narodna knjievnost NARODNE GOVORNE
UMOTVORINE Sem pesama i pripovedaka u usmenom stvaralatvunaih
naroda veliki je broj razliitih govornih umotvorina koje, iako nisu
na umetnikoj visini pesama I pripovedaka, ipak predstavljaju
osobeno bogatstvo kako raznolikou sadraja i dubinom misli tako i
lepotom izraza. To su: poslovice, pitalice, zagonetke, govorni
izrazi za razliite ivotne situacije kao i zdravice, brzalice,
bajalike "basme" itd.
