cetvrtotri.files.wordpress.com€¦ · Web viewОперативни системиЈован Машић, iv-3. Оперативни системиЈован Машић, iv-3. Садржа

СадржајСтрана

Увод.................................................................................................................................................2

1. Компјутерски оперативни системи..........................................................................................3

2.1. Апликативни софтвер........................................................................................................3

1.2. Подела оперативних система...........................................................................................4

1.3. Врсте оперативних система.............................................................................................6

2. Мобилни оперативни системи................................................................................................13

2.1. Тренутне софтвер платформе.......................................................................................14

Закључак.......................................................................................................................................19

Литература....................................................................................................................................20

Оперативни системи Јован Машић, IV-3

Увод

Оперативни систем (Operating system- OS) је скуп рачунарских програма

задужен за ефикасан рад хардвера рачунара и остваривање комуникације између

корисника, програма и хардвера рачунара. Он је кључна компонента системског софтвера

у компјутерском систему. Сав тај рад и контрола изводе се у позадини, скривено од

корисника. Постоји још једна дефиниција која каже да је намена ОС-а да корисникун

обезбеди окружење за извршавање својих програма.

Можда је најинтересантнија дефиниција, да је ОС менаџер рачунарских ресурса,

зато што је он тај који арбитира који хардверски ресурс ће бити додељен коме и на колики

временски период. ОС мора да ефикасно искористи хардверске ресурсе рачунара. Такође,

ОС води рачуна о стварима о којима корисник не брине, на пример, приказ на екрану или

рад са улазом и излазом, доделу меморијског простора некој апликацији, као и надгледање

стања процеса и таскова.

Такође постоје и мобилни оперативни системи ( Mobile operating systems –

Mobile OS)

То су оперативни системи за смарт телефоне (Smartphones), таблете (Tablets),

персоналне дигиталне асистенте (Personal digital assistants - PDAs) или друге мобилне

уређаје.

2


1. Компјутерски оперативни системи

Један од најсложенијих задатака оперативног система је комуникација са

периферијама (монитором, штампачем, хард диском...) која се обавља непрекидно у току

рада рачунара, извршавањем одговарајућим одговарајућих програма. Поред тога,

оперативни систем је задужен за редослед извршавања истовремено покренутих програма

(multitasking). Приликом истовременог извршавања више програма, ОС контролише

расподелу меморије (Ram memory) између различитих програма.

У случају да више корисника дели један рачунар, ОС је задужен за одређивање

јединственог корисничког имена (username) и лозинке (password), праћење и памћење

појединих подешавања, права приступа корисника подацима и програмима.

Новији оперативни системи су задужени и за обављање мрежне комуникације.

Оперативан систем PC рачунара је записан на хард диску. Ради доследности, треба рећи да

је један мањи део оперативног система записан у ROM-у, док се остатак оперативног

системау току ''подизања'' (booting) рачунара, након укључивања рачинара, учитава са

хард диска у RAM и надаље се одатле извршава.

Већину времена, оперативни систем обавља послове везане за управљање

хардвером рачунара без одређеног захтева оперативном систему. На пример, након

покретања рачунара, ОС чека да корисник унесе наредбу за тастатуре или да употреби

миша. Уколико корисник захтева покретање програма за обраду текста, задатак ОС-а је да

пронађе тај програм на хард диску, копира гаса диска у RAM, прикаже радно окружење

програма на екрану и да прихвати наредбе са тастатуре и од миша у току уноса текста.

2.1. Апликативни софтвер Апликативни или кориснички софтвер су програми са којима управља и ради

корисник. ОС додељује хардверске ресурсе појединим програмима који су покренути и

који се извршавају. Корисник може директно координирати рад апликативног софтвера и

оперативног система. Другим речима, корисник може покретати и затварати одређене

3


програме који се извршавају под оперативним системом. Када бисмо направили

хијерархијску листу, на дну би се налазио хардвер, затим оперативни систем који управља

хардвером, затим апликације које користе оперативни систем и на крају ту је корисник

који управља апликацијама (слика 1).

Слика 1. Слојевита структура коришћења која показује место оперативног система.

1.2. Подела оперативних система

Подела оперативних система (ОС) може се извршити на више начина.

I Према броју корисника ОС се деле на:

монокорисничке односно single user (један корисник)

4


мултикорисничке односно multi user (више корисника истовремено)

II Према броју програма ОС се могу поделити на:

монопрограмске, односно Single-task OS-e

мултипрограмске, односно Multi-task OS-e

У мултипрограмском оперативном систему ресурси рачунара се додељују

појединачним програмима у кратким временским интервалима. Пошто ову доделу и

пребацивање са таскова рачунар обавља веома брзо, стиче се утисак истовременог

извршавања програма.

Данашњи рачунари могу да извршавају више програма паралелно, нпр. рад у MC-

Word-у, слушање музике, скидање садржаја са Интернета и сл. Међутим, процесор увек

извршава само један програм у једном тренутку. За сваки процес постоји посебан сегмент

меморије, и када се процесор пребаци на извршавање одређеног процеса, он чита

инструкције и податке са другог меморијског сегмента, а пре тога мора да запамти стање

тренутно извршаваног програма да би касније знао одакле да настави.

III Према броју процесора који постоје у систему ОС се деле на:

монопроцесорске системе

мултипроцесорске системе

IV Дистрибутовани (Distributed)

Дистрибутовани оперативни систем руководи групом различитих компјутера и

чини да изгледа као да се ради о једном компјутеру. Развој интернет радећих компјутера

(networked computers), који могу да буду повезани и да комуницирају један са другим дао

пораст дистрибутованом компјутингу. Дистрибутована израчунавања се износе на више

од једне машине. Када компјутери у групи сарађују, они формирају дистрибутовани

систем.

V Шаблонирани (Templated)

У ОС-у, дистрибутовани и клауд (cloud) компјутинг контексту, шаблонирање се

односи на прављење слике виртуалне машине као помоћни оперативни систем, онда је

5


запамти као алат за мулти радеће виртуалне машине (Gagne, 2012, p. 716). Техника је

коришћена и у виртуализацији и менаџменту клауд компјутинга, и честа је у складиштима

великих сервера.

VI Уграђени (Embedded)

Уграђени оперативни системи су дизајнирани да буду коришћени у уграђеним

компјутерским системима. Дизајнирани су да функционишу на малим машинама као што

су PDAs са мање аутономија. У могућности су да функционишу са ограниченим бројем

ресурса. Веома су компактног екстремно ефикасног дизајна. Windows CE и Minix 3 су

примери неких уграђених оперативних система.

VII У реалном времену (Real-time)

Оперативни систем у реалном времену је оперативни систем који гарантује да ће

обрадити догађаје и податке у одређеном кратком временском периоду. Могу бити single-

tasking или multi-tasking, али кад је у питању multi-tasking, користи специјалне алгоритме

за распоређивање тако да би се постигла детерминистичка природа понашања. Event-

driven системи се смењују између задатака заснованих на њиховим приоритетима или

додатним догађајима, док time-sharing оперативни системи смењују задатке на основу сата

пекида.

1.3. Врсте оперативних система

Постоји више врста оперативних система. Оперативни систем DOS, који је био основа за

оперативни систем Windows, неколико верзија Windows OS-a, оперативни системи Unix и

Linux, OS X, PalmOS, Solaris, Vax/Vms и многи други.

Unix и Unix-у слични оперативни системи

Unix је првенствено написан као монтажни језик. Кен Томпсон је написао B, углавном

заснованим на BCPL, заснованом на његовом искуству са MULTICS пројекта. B је

замењен са C, и Unix, преписан у C, се развио у велику, комплексну фамилију међу-

повезаних оперативних система који су имали утицај на сваки модерни оперативни

систем.

6


Unix-у слична породица је разнолика група оперативних система, са неколико значајних

под категорија укључујући System V, BSD и Linux. Име '' Unix'' је заштитни знак ''The

Open Group''-е, која га лиценцира за коришћење са било којим другим оперативним

системом који је у складу са њиховим дефиницијама. ''Unix-like'' се често користи као

синоним за велику групу оперативних система који подсећају на оригинални Unix.

Слика 2. Еволуција Unix система

Linux

Прва верзија Unix ОS-а се појавила 1969. године, а сам Linux, заснован на Unix-у,

појавио се 1991. године и креирао га је Линус Торвалдс, студент у Финској. Даље је

побољшаван радом и ангажовањем других програмера. Поуздан је, флексибилан, погодан

за PC рачунаре који раде као сервери и за супер рачунаре. 2006. године објављено је да 8

од 10 највећих Интернет провајдера користи Linux.

7


Неке од варијанти Linux-а су:

Caldera Linux

Corel Linux

Debian Linux

Kondara Linux

Red Hat Linux

Mandrake Linux

SuSE Linux

Turbo Linux

Vector Linux

Слика 3. Debian оперативни систем

Windows оперативни систем

Window на енглеском значи прозор, по чему су ови оперативни системи и добили

назив, јер се сви програми извршавају унутар прозора. Постоји више верзија Windows

оперативних система. Прва верзија Windows оперативног система је била Windows 1.0, а

8


затим су излазили Windows 2.0, Windows 3.11, Windows 95, Windows 98, Windows ME,

Windows XP, Windows Vista, Windows 7, Windows 8 и најављен је Windows 10. Сви

наведени ОС су оперативни системи намењени радним станицама. Серверске верзије

Windows -а су: Windows NT, Windows 2000 и Windows Server 2003 и Windows Server

2008.

Microsoft Windows је породица власничких оперативних система, дизајнираних од

стране корпорације Microsoft и примарно намењен компјутерима заснованим на Интел

архитектури, за процењених 88,9% укупног учешћа на Веб конектованим компјутерима.

Најновија верзија је Windows 8.1 за радне станице и Windows Server 2012 R2 за

сервере. Windows 7 је скоро превазишао Windows XP као највише коришћен оперативни

систем.

Слика 4. Стабло Microsoft Windows оперативног система

9


Слика 5. Windows Vista

Слика 6. Windows 10

10


А први Windows оперативни систем је изгледао овако.

Слика 7. Windows 1.0

OS X

OS X (некадашњи ''Mac OS X'') је оперативни систем којег развија, промовише и

продаје компаније Apple Inc. Тренутно се испоручуке уз све најновије Мекинтош

(Macintosh) компјутере. OS X је наследник првобитног ''Mac OS'', који је био Еплов главни

оперативни систем још од 1984. За разлику од свог претходника, OS X је Unix оперативни

систем заснован на технологији која је била развијана од стране NeXt-a кроз другу

половину 1980-их, све док Епл није купио компанију 1997. Оперативни систем је први пут

пуштен 1999. под називом Mac OS X server 1.0, и десктоп оријентисану верзију, Mac OS X

v10.0 Cheetah, која је уследила у Марту 2001. Од тада изашло је још 6 клиент и сервер

верзија OS X-a, док се та два нису спојили у OS X Lion. Са Mac OS X v10.7 Lion, сви

аспекти сервера Max OS X су били интегрисани у клијент верзију и производ је промени

бренд у ''OS X'' ( одбацујући ''Mac'' из имена). Алати сервера су сада понуђени као

апликације

11


Слика 8. Стандардни кориснички интерфејс OS X-а

Други

Било је доста ОС-а који су били битни у своје време, али тренутно више нису, као

што су AmigaOS; OS/2 од IBM и Microsоft-a; не Unix-ни ''Mac OS'' од Епл-a; BeOS; XTS-

300; RISC OS; Morph OS; Haiku; BareMetal и FreeMint. Неки се и даље користе у нижим

тржиштима и настављају да буду развијане као мањинске платформе за ентузијастичне

заједнице и специјалистичке апликације.

12


2. Мобилни оперативни системи

Док компјутери као што је на пример типични лаптоп јесу мобилни, оперативни

системи који се обично користи на њима се не сматрају мобилним из разлога што су

првенствено направљени за веће стационарне десктоп рачунаре, који у прошслости нису

имали потребу за одређеним ''мобилним'' одликама.

Мобилни оперативни системи сједињују одлике оперативног система персоналног

рачунара са одликама корисних за мобилну или ручну употребу.

Обично садрже (већина наведених се сматра неопходним за модерне мобилне

системе) :

Touchscreen

Cellular

Bluetooth

Wi-fi

GPS mobile navigation

Camera

Video camera

Speech recognition

Voice recorder

Music player

Near field communication

NFC

Infrared blaster

Мобилни уређаји са могућностима за мобилну комуникацију (нпр. Смарт

телефони) садрже два оперативна система – главна корисничка софтвер платформа је

снабдевана од стране другог слабијег власништва Real-time оперативног система који

управља радиом и другим хардвером.

13


2.1. Тренутне софтвер платформе

Андроид

Андроид (заснован на Linux Kernel-у) је направљен од стране Google Inc. То је

најкоришћенији мобилни оперативни систем у свету. Андроид је бесплатан софтвер,

отвореног извора, док је најчешће у правим уређајима велика количина власнишног

софтвера у пакету са њим (као што су Play Store, Google Search, Google Play Services,

Google Music, и тако даље)

Андроид верзије пре 2.0 (1.0,1.5,1.6) су били коришћени искључиво за мобилне

телефоне. Андроид 2.0 је углавном био за мобилне телефоне мада чак и за неке таблете.

Верзија 3.0 је било таблет-оријентисано издање и званично не ради на мобилним

телефонима. Тренутна верзија Андроида је 5.1

Андроид издања су названа по слаткишима и дезертима:

Cupcake (1.5)

Donut (1.6)

Eclair (2.0)

Frozen Yogurt ("Froyo") (2.2)

Ginger Bread (2.3)

Honeycomb (3.0)

Ice Cream Sandwich (4.0)

Jelly Bean (4.1), (4.2), (4.3)

KitKat (4.4)

Lollipop (5.0), (5.1)

У зависности од интерфејса, верзије Андроида и спецификација мобилних

телефона, на неким телефонима су стабилније и ''чистије'', док на некима могу да

лагују, крешују и изазивају разне друге проблеме унутар оперативног система.

14


Слика 9. Различити софтверски интерфејси на Андроид телефонима

iOS

iOS (претходно познат као Phone OS) је направљен од стране Apple Inc.

Затвореног је извора и власништва. То је други најкоришћенији мобилни оперативни

систем у свету, додуше са највећим профитом у свету због агресивне конкуренције око

цена са Андроид-заснованим произвођачима. Еплов iPhone, iPad, iPod Touch и Apple

Tv друге генерације користе iOS, који је итведен из OS X-а. Предности су што је то

један веома брз и једноставан оперативан систем лепог дизајна, међитим не подржава

Adobe Flash player, као ни инсталацију било чега што није одобрено од стране Епл-а тј.

свега што се не налази на iTunes продавници.

15


Слика 10. iOS 8 оперативни систем код Епл-овог iPhone-а

Windows Phone

Windows Phone је направљен од стране Microsoft-а. Затвореног је извора и

власништва. Трећи најкоришћенији оперативни систем у свету, одмах иза Android-a и iOS-

a.

15.02.2010. Microsoft је представио мобилни ОС нове генерације, Windows Phone.

Нови мобилни ОС се састоји од скроз другачијег корисничког интерфејса инспирисаног

Microsoft-овим ''Metro Design Language''. Садржи потпуну интеграцију Microsoft-ових

услуга као што су OneDrive, Office, Xbox Music, Xbox Video, Xbox Live игрице и Bing, али

такође интегрише и много друге услуге, које нису Microsoft-ове, као што су Facebook,

Google Accounts. Windows Phone уређаји се првенствено праве од стране Microsoft-a (до

прошле године их је првенствено производила Nokia-e, док је Microsoft није купио), а

поред њега, производе их и Samsung и HTC.

16


Слика 11. Windows Phone 8.1 оперативни систем

Blackberry

Blackberry 10 (заснован на QNX OS) је направљен од стране Blackberry. Као

опративни систем смарт телефона, затвореног је извора и власништва. Највише га користе

државни службеници, због максималне приватности коју овај ОС нуди. Некада је био

један од најкоришћенијих оперативних система, мада у последње време, потражња за њим

је све мања.

17


Слика 11. Blackberry 10 Оперативни ситем

18


Закључак

Оперативни систем у свом садашњем облику ојачава кориснике свих узраста– од

деце чије су потребе само за играњем игара и приступ интернету, до више

специјализованих, продуктивних и инжењерско констуктивних области рада.

Компјутерски оперативни системи су тренутно засновани на визуалним аспектима

како би их корисници лакше користили и боље разумели; и заиста су дизајнери и

програмери успели што се овога тиче, јер више се нећемо враћати оперативним системима

који су били засновани само на тексту. Да бисмо разумели основе GUI система, неки

облици упуства су нам у суштини или врло мало потрбна или скроз беспотребна у односу

на знање које је некад било потребно за тексуално засноване оперативне системе.

Верујем да су компјутери овде да остану и да ће њихов утицај само расти.

Оперативни систем на неки начин представљају личност рачунара, самим тим, рачунар и

његова личност ће наставити да се развијају, упоредно са развитком људи и нашим

константим порастом очекивања.

19


Литература

''Модул 1 – Увод у ИС'' – Милан Милосављевић, Младен Веиновић и Зоран Бањац

http://www.wikipedia.org/

20

Датум предаје: ___________________

Комисија:

Председник: _____________________________

Испитивач: _____________________________

Члан: _____________________________

Коментар:

:

Датум одбране: _______________ Оцена: ___________( )

Documents

cetvrtotri.files.wordpress.com€¦ · Web viewОперативни системиЈован Машић, iv-3. Оперативни системиЈован Машић, iv-3. Садржа