- 1 - | S t r a n a

XXXV VANREDNA SEDNICA SKUPŠTINE „AIK BANKE“ a.d. Beograd

Beograd, 25.03.2016. godine

- 2 - | S t r a n a

DNEVNI RED:

1.Otvaranje sednice Skupštine „AIK BANKE“ а.d. Beograd i izbor radnih tela:

- Odluka- saglasnost na imenovanje Radnog predsedništva;

- Odluka-saglasnost na imenovanje Zapisničara i članova Komisije za glasanje;

2. Odluka-Usvajanje Izveštaja Komisije za glasanje;

3. Odluka o usvajanju Zapisnika sa XXXIV sednice Skupštine „AIK BANKE“ а.d.

Beograd održane dana 23.12.2015. godine;

4. Odluka o usvajanju Poslovne politike i strategije „AIK BANKE“ а.d. Beograd sa

strateškim planom za trogodišnji period 2016.-2018. godine;

5.Odluka o ulaganju u lica u finansijskom sektoru i lica koja nisu u finansijskom

sektoru (druga pravna lica);

6. Odluka o sticanju podređenog društva Banke;

7. Odluka o izmeni Odluke broj 20-XXXIII/2015 o ovlašćenjima u postupanju sa

investicionim nekretninama, materijalnim vrednostima i sredstvima namenjenim

daljoj prodaji (dalje: nepokretnostima) i pokretnom imovinom Banke, kao i udelima i

akcijama u drugim privrednim društvima stečenim u postupku naplate potraživanja

Banke od 29.06.2015.godine (izmenjena Odlukom broj 09-XXXIV/2015 od

23.12.2015.);

8. Odluka o usvajanju izmenjene Politike dividendi;

9. Odluka o izmenama i dopunama Poslovnika o radu skupštine Agroindustrijsko

komercijalne banke ”AIK BANKA” a.d. Beograd

10. Odluka o naknadama članova Upravnog odbora i zaradama članova Izvršnog

odbora za 2016. godinu i razmatranju pisane informacije sa detaljnim podacima o

svim zaradama, naknadama i drugim primanjima članova Upravnog i Izvršnog

odbora.

- 3 - | S t r a n a

Na osnovu člana 329. Zakona o privrednim društvima, u skladu sa odredbama Poslovnika o

radu Skupštine „AIK BANKE” a.d. Beograd, Skupština „AIK BANKE” a.d. Beograd na svojoj XXXV

vanrednoj sednici, dana 25.03.2016. godine, donosi:

Odluku broj ____ -XXXV/2016 o usvajanju Zapisnika sa XXXIV sednice Skupštine „AIK BANKE” a.d. Beograd održane

dana 23.12.2015. godine

1. Usvaja se Zapisnik sa XXXIV redovne sednice Skupštine „AIK BANKE” a.d. Beograd održane dana

23.12.2015. godine.

2. Prilog ove Odluke čini Zapisnik sa XXXIV redovne sednice Skupštine.

Obrazloženje:

U skladu sa ovlašćenjima iz zakona i Poslovnika o radu Skupštine, donosi se Odluka kao u dispozitivu.

„AIK BANKA” a.d. Beograd Skupština, predsednik

- 4 - | S t r a n a

Na osnovu člana 66. stav 1. tačka 1. i dr. Zakona o bankama (Sl glasnik RS br 107/05,91/10 i

14/2015) i člana 12. stav 1. tačka 1. Statuta „AIK BANKE“ а.d. Beograd, Skupština „AIK BANKE“ а.d.

Beograd, na svojoj XXXV vanrednoj sednici, dana 25.03.2016. godine, donosi :

Odluku broj ___-XXXV/2016

o usvajanju Poslovne politike i strategije „AIK BANKE“ а.d. Beograd sa strateškim

planom za trogodišnji period 2016. – 2018. godine

1. Usvaja se Poslovna politika i strategija „AIK BANKE“ а.d. Beograd sa strateškim planom za

trogodišnji period 2016. – 2018. godine, u tekstu kao u prilogu.

2. Odluka stupa na snagu danom donošenja.

3. Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Poslovna politika i strategija sa strateškim

planom za trogodišnji period 2014. – 2016. godine usvojena odlukom Skupštine broj 14/2014 na

sednici dana 30.05.2014. godine.

Obrazloženje:

Imajući u vidu: -predlog Upravnog odbora o usvajanju Poslovne politike i strategije „AIK BANKE“ а.d. Beograd sa strateškim planom za trogodišnji period 2016. – 2018. godine, - te ovlašćenja i odgovornosti organa banke u skladu sa Zakonom o bankama, donosi se Odluka kao u dispozitivu.

„AIK BANKA” a.d. Beograd Skupština, predsednik

- 5 - | S t r a n a

POSLOVNA POLITIKA I STRATEGIJA „AIK BANKE“ a.d. BEOGRAD

SA STRATEŠKIM PLANOM ZA TROGODIŠNJI PERIOD 2016. – 2018. godine

I deo

Tržišna pozicija AIK Banke, prilike i ograničenja postojećeg poslovnog modela

Makroekonomsko okruženje i finansijsko tržište: trendovi i očekivanja za trogodišnji period

Privredna aktivnost u Srbiji merena bruto domaćim proizvodom je 2015. godine realno porasla za

0.8%. Ovom rastu najviše su doprineli sektor preradjivačke industrije, sektor gradjevinarstva i sektor

snabdevanja električnom energijom, gasom i parom. Fizički obim industrijske proizvodnje veći je za

8.2%, dok je poljoprivredna proizvodnja imala pad fizičkog obima od 8%. I ostali sektori u 2015. u

odnosu na prethodnu godinu beleže rast: gradjevinarstvo 20.5%, promet u trgovini na malo 1.4%,

usluge smeštaja i ishrane 1.8%, sektor saobraćaja i skladištenja 7.7%, telekomunikacije 0.8%. Dalji

rast BDP-a u narednim godinama većim delom zavisiće i od oporavka Evrozone, koja je glavno

izvozno tržište Srbije (63.8% ukupnog izvoza realizuje se u zemljama članicama Evropske unije).

Prognoze su da će BDP u Evrozoni rasti 1.6% u 2016. i 1.7% u 2017. godini, dok se za Srbiju

prognozira rast BDP-a od 1.8% u 2016. godini.

Stopa nezaposlenosti u III kvartalu 2015. iznosila je 16.7%. Po svemu sudeći, u 2016. i 2017. zbog

najavljenih reformi javnog sektora nije realno očekivati značanije smanjenje nezaposlenosti.

Prosečna zarada u 2015. nominalno je manja za 0.4% a realno za 2.2%.Na pad zarada u 2015. godini

najviše je uticala primena zakona o umanjenju zarada zaposlenih u javnom sektoru.

Tokom 2015. godine je zabeleženo dodatno usporavanje inflacije, usled slabe domaće tražnje,

relativno stabilne vrednosti dinara, kao i nižih svetskih cena sirovina u odnosu na 2014. godinu.

Prosečan mesečni rast potrošačkih cena u 2015.godini, znosio je svega 0,13% (naspram 0,15% u

2014.), pa je godišnja inflacija prethodne godine bila na nivou od 1.6% (naspram 1.7% u 2014.), što

je ispod granice ciljanog koridora NBS. U narednom periodu, moguća je promena trenda pada

inflacije, uz očekivanje da ista teži ciljanoj stopi i prati dugoročno opadajući trend uz postepeno

smanjenje volatilnosti.

Prethodnu godinu u najvećem delu karakteriše stabilna vrednost dinara. Dinar je nominalno

depresirao za 0.55% (naspram 5.51% u 2014.). Osnovni faktor stabilnosti kursa u 2015. godini čini već

pomenuto snižavanje deficita tekućeg računa, u koordinaciji sa značajnim neto prilivima portfolio

investicija u lokalno emitovane dinarske trezorske zapise i stranih direktnih investicija, koji su

uglavnom nadmašili depresijacione pritiske po osnovu razduživanja privatnog sektora i banaka

prema inostranstvu. U skladu sa monetarnom politikom usmerenom na stabilnost kursa paralelno sa

inflatornim ciljem, moguće je očekivati zadržavanje trenda smanjenja volatilnosti kursa dinara u

narednim godinama i njegovu nominalnu deprecijaciju od oko 3% na godišnjem nivou kao i

postepeno snižavanje dinarskih nominalnih kamatnih stopa koje prati smanjenje referentne stope

NBS.

Prema izveštaju Udruženja banaka Srbije u 2015. godini, u odnosu na 2014. godinu, došlo je do

porasta stanja ukupnih kredita za 1.3%, uz smanjenje kašnjenja u plaćanju dospelih obaveza sa

16.3% na 15.3%. Posmatrajući zasebno privredu i stanovništvo, zabeležene su različite tendencije u

kašnjenju. Sa jedne strane, privreda smanjuje kašnjenje sa 20.7% na 19.3% dok se sa druge

povećava kašnjenje stanovništva sa 6.8% na 7.3%. U narednom periodu očekivan je porast kašnjenja

kod stanovništva, a sve u sklopu najavljenih mera fiskalne konsolidacije koje izmedju ostalog

podrazumevaju i smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru.

- 6 - | S t r a n a

Godina 2015. u znaku je relativno pozitivnih kretanja, posebno uzimajući u obzir da se radi o prvoj

godini fiskalne konsolidacije. U odnosu na prethodnu godinu, zabeležen je rast budžetskih prihoda

za 75 milijardi dinara i manji iznos budžetskih rashoda za 34 milijarde dinara. Trogodišnji plan

fiskalne konsolidacije (2015-2017) za prvu godinu značajne mere u smanjenju budžetskog deficita

predviđa na rashodnoj strani, tako da je ostvareni rezultat izvan očekivanja. Osnovni uzrok izrazitog

porasta javnih prihoda leži u značajnom povećanju neporeskih prihoda (uplate od strane državnih i

javnih preduzeća) i pozitivni efekti od uspešno sprovedenih mera za suzbijanje sive ekonomije

(permanentne kontrole proizvodjača i prodavaca duvanskih proizvoda, kao i markiranje naftnih

derivata uticali su na to da efekti mera za suzbijanje sive ekonomije budu najvidljiviji kod akciznih

prihoda). Na strani javnih rashoda, kašnjenje u sprovodjenju javnih investicija, kao i racionalizacije

broja zaposlenih u sektoru državne uprave i usporeno rešavanje procesa privatizacije državnih

preduzeća odložilo je državna izdvajanja za kapitalne rashode i rashode za otpremnine.

Budžetski deficit u 2015. godini smanjen je sa 6.6% BDP-a na 3.7% BDP-a, i uzimajući u obzir da se

umanjenje od 0.5% odnosi na vanredne prihode i nerealizovane rashode, dolazi se do zaključka da u

2016. godinu ulazimo sa budžetskim deficitom od 4.2% BDP-a. I pored zavidnih rezultata koji su

postignuti na polju smanjenja budžetskog deficita (smanjenje plata i penzija rezultuju uštedom od

1.4% i dodatnih 1% BDP-a od efikasnije naplate akciza) može se konstatovati da je trenuto stanje

budžetskog deficita i dalje visoko i vodi sporo ka obaranju udela javnog duga u BDP-u.

Dalji pad budžetskog deficita zavisiće od toga kojom brzinom se obavlja racionalizacija broja

zaposlenih, reforma javnih preduzeća, proces rešavanja statusa preduzeća u privatizaciji i reforma

poreske uprave.

Javni dug je u toku 2015 porastao za 2 milijarde evra i dostigao iznos od 25.2 milijarde evra,

odnosno 77% BDP-a. Na rast duga uticalo je novo zaduženje za potrebe finasniranja budžetskog

deficita u iznosu od milijardu evra, dok je preostalo povećanje javnog duga u celosti posledica

kretanja deviznih kurseva i nepovoljne valutne strukture. Nepovoljna valutna struktura javnog duga

predstavlja strukturni problem javnih finansija Srbije, i jedan je od najvećih rizika za fiskalnu

održivost sve dok je udeo dinarskih obaveza relativno nizak (gotovo 80% svih obaveza je u stranoj

valuti, od čeka 32% čine krediti u dolarskom znaku koji je u prethodnoj godini promenio svoju

vrednost u odnosu na dinar za 12%).

Pozitivna kretanja se ogledaju kroz značajno smanjenja troškova finansiranja duga, usled pada

kamatnih stopa na domaćem i inostranom tržištu, povećanje ročne struktura novih kredita za

dodatnih 12 meseci i smanjenje doprinosa primarnog deficita povećanju duga (primarni deficit

podrazumeva deficit umanjen za iznos rashoda po osnovu plaćenih kamata). Smanjeni uticaj

primarnog deficita od naročitog je značaja, obzirom da ukazuje na činjenicu da su nova zaduženja u

funkciji pokrića kursnih razlika i kamata, a ne u funkciji finansiranja uvećanih budžetskih rashoda.

Prilike i izazovi koji proizilaze iz makroekonomskog okruženja u narednom periodu

U skladu sa prethodno opisanim makroekonomskim okruženjem i očekivanjima za naredni period,

mogu se izdvojiti sledeće prilike i izazovi za poslovanje banke u periodu od 2016. do 2018.

Privredni ambijent ostaće relativno nepovoljan, ali će pojedini sektori i vrste preduzeća realizovati

nadprosečne performanse i u njih će biti posebno usmerene aktivnosti prodaje banke. Tu spadaju:

poljoprivreda, prerada hrane, energetika, proizvodnja mašina i elektro komoponenti, naročito za

potrebe automobilskog kompleksa, izgradnja infrastrukture, informacione tehnologije i pojedine

usluge. Takođe, s obzirom na i dalje visok nivo potreba države za finansiranjem, banka će

učestvovati i u kreditiranju države i javnog sektora uz prednosti kreditiranja sa državnom

garancijom. Banka će takođe nastojati da učestvuje u svim programima gde država vrši

subvencionisanje kamate.

- 7 - | S t r a n a

Visoka nezaposlenost i niska prosečna zarada stanovništva kao i neizvesnost u pogledu daljih mera

fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi koje mogu pogoršati životni standard nekih kategorija

stanovništva deluju na pad potrošnje i očekivano na pad tražnje za kreditima u narednom periodu.

Nivo zaduženosti koncentrisan u velikim privrednim sistemima/grupama, predstavlja realno

ograničenje koje će usloviti veoma opreznu politiku upravljanja rizikom u ovom segmentu

poslovanja sa privredom. Rast portfolija plasmana biće usmeren na segment malih i srednjih

preduzeća, kao i kategoriju tzv. mid-corporate-a.

Spora realizacija stečajnih postupaka može biti otežavajući faktor u realizaciji naplate loših

plasmana. Banka poseban akcenat stavlja na aktivnosti vezane za upravljanje ovom vrstom

plasmana i sa tim u vezi detaljno prati sva kretanja na tržištu.

Uzdržana investiciona aktivnost i najavljene strukturne reforme mogu uticati negativno na tražnju

za kreditima. U tom smislu, važno je razviti fokusiran pristup prodaji usmeren na određene

identifikovane grupe klijenata sa kapacitetom za zaduživanjem i prihvatljivim nivoom kreditnog

rizika.

U narednom periodu nisu isključeni iznenadni potresi, potekli sa međunarodnog tržišta. Ovi potresi se prenose na lokalno tržište u vidu makrokonomske nestabilnosti, pre svega kroz nagle promene vrednosti kursa i kamatnih stopa usled naglog zaustavljanja priliva u lokalnu valutu i opasnosti od odliva. Prenošenje ovih kretanja prvenstveno je vezano za veliko prisustvo stranih portfolio investitora na domaćem tržištu državnog duga (trezorski zapisi i obveznice).

Tržišna pozicija banke, prednosti i ograničenja postojećeg poslovnog modela

AIK banka zauzima poziciju šeste banke na srpskom bankarskom tržištu tokom 2015. godine mereno

učešćem bilansne sume. U poređenju sa karakteristikama poslovanja i rezultatima koji su ostvareni

u bankarskom sektoru u proteklom periodu, analizom finansijskih pokazatelja mogu se uočiti sledeća

obeležja AIK banke iz kojih je moguće izvući zaključak u pogledu smernica za poslovanje u

narednom periodu kroz sagledavanja prednosti i nedostataka tj.prilika i rizika koje iz njih

proizilaze.

AIK banka ostvaruje stabilnu profitabilnost pre rezervacija za rizike, znatno iznad proseka sektora.

U 2015. godini, ostvarena je dobit pre oporezivanja u iznosu od 3,4 mlrd dinara (28 mil eur), prinos

na kapital od 6,4% i prinos na aktivu od 1,9%.

Konzervativna politika upravljanja rizicima rezultirala je smanjenjem učešća NPL-a u ukupnom

kreditnom portfoliu i pokrivenošću bruto NPL-a ispravkama na dan 30.09.2015 sa 69,6%, što je

značajno iznad proseka za bankarski sektor u istom periodu (60,7%), dok Banka na kraju 2015.

godine, dodatno povećava pokazatelj na 77,7%. Takodje, tokom 2015. godine je, prema

metodologiji ECB-a, po prvi put u Srbiji sprovedena dijagnostička analiza kvaliteta portfolia

pojedinačnih banaka, koja je potvrdila uskladjenost politike upravljanja rizicima i nivo kapitalne

adekvatnosti banke od 34,60% na dan 31.03.2015.

AIK banka ima odličan odnos kredita i depozita (LTD – loan to depozit ratio) ispod 100%, odnosno

daleko ispod proseka bankarskog sektora. Ovakva situacija je poželjna iz aspekta sigurnosti izvora

finansiranja. Ipak, zbog ostvarene prosečne cene depozita, koja je veća u poređenju sa prosekom

tržišta, a naročito u poređenju sa drugim visoko rangiranim bankama, postoji prostor za poboljšanje

strukutre izvora. Naime, dosta banaka uz korišćenje kreditnih linija međunarodnih finansijskih

institucija poput Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke

obezbeđuje nižu prosečnu cenu izvora finansiranja. U skladu sa razvojem situacije na

međunarodnom i domaćem tržištu, u prethodnom periodu je započeo trend smanjenja kamatnih

stopa koje banke nude na depozite uz očekivanje daljeg smanjenja u narednom periodu.

AIK banka spada u grupu najlikvidnijih banaka na tržištu. Banka je u poslednje tri godine

optimizirala svoju likvidnost ulaganjem u hartije od vrednosti, čime su značajni viškovi likvidnosti

uposleni sa pozitivnim uticajem na rast kamatnog prihoda. Banka i dalje zadržava likvidnosni

- 8 - | S t r a n a

potencijal jer je više od pola portfolia hartija od vrednosti raspoloživo za zalaganje kod Centralne

Banke i samim tim čini rezervu likvidnosti. Banka će u narednom periodu zadržati optimalan pristup

likvidnosti, tj. držaće značajne rezerve likvidnosti, uz maksimizaciju profita.

Na polju nekamatnih prihoda, AIK banka ima potencijal za dodatni razvoj i povećanje njihovog udela

u ukupnim prihodima, na šta ukazuje i poređenje sa drugim bankama slične veličine i strukture.

Poslovanje AIK banke karakteriše fleksibilnost i efikasnost delovanja, što predstavlja bitnu

stratešku prednost u odnosu na konkurente i potrebno ju je očuvati u okviru budućeg poslovnog

modela. Poslovanje AIK banke karakteriše nizak nivo operativnih troškova u poređenju sa drugim

bankama slične veličine i razgranatosti mreže. Posmatrajući podatke za kraj trećeg kvartala 2015.

godine, racio odnosa operativnih rashoda i ukupnih prihoda sa nivoom od 38,1% je značajno niži od

proseka bankarskog sektora (59,7%). Ovo je velika prednost banke u odnosu na konkurenciju i

sistemsko upravljanje troškovima ostaje imperativ u daljem poslovanju banke.

Tabela 1. Tržišna pozicija1

Kriterijum rangiranja

30.09.2015.

31.12.2014.

30.09.2014.

Pozicija

Učešće

Iznos u mil. EUR

Pozicija

Učešće

Iznos u mil. EUR

Pozicija

Učešće

Iznos u mil. EUR

Neto aktiva 6 5.9% 1,483 6 5.8% 1,433 6 5.5% 1,365

Neto plasmani 7 5.0% 685 7 4.5% 618 9 4.1% 557

Ukupni depoziti2 6 5.3% 997 6 5.3% 980 6 4.8% 885

Depoziti3 6 5.9% 945 6 6.0% 925 6 5.7% 869

Kapital 5 8.8% 472 5 8.6% 439 5 8.6% 447

Tabela 2. Rangiranje banaka po neto aktivi

30.09.2015.

31.12.2014.

30.09.2014.

Banka

Rang

Tržišno učešće

RSD mlrd

Banka

Rang

Tržišno učešće

RSD mlrd

Banka

Rang

Tržišno učešće

RSD mlrd

Intesa 1 16.0%

480.1 Intesa 1 15.9% 473.0 Intesa 1

16.2% 477.8

Komercijalna

2

13.1%

393.7 Komercijalna 2

13.7%

406.3 Komercijalna

2

12.9%

380.1

Unicredit

3

10.2%

307.8 Unicredit 3

8.9%

265.3 Unicredit

3

9.0%

265.8

Raiffeisen 4

7.7%

232.5

Raiffeisen

4

7.5%

224.1

Raiffeisen

4

7.8%

230.5

Societe Generale

5

7.3%

218.6

Societe Generale

5

7.5%

222.3

Societe Generale

5

7.8%

230.2

AIK 6

5.9%

177.6 AIK 6

5.8%

173.3 AIK

6

5.5%

162.3

Eurobank

7

4.5%

135.8 Eurobank

7

5.0%

147.3

Eurobank

7

5.2%

154.8

Vojvođanska

8

4.2%

127.0 Vojvođanska 8

4.1%

123.2 Vojvodjanska

8

4.2%

124.0

Poštanska štedionica

9

4.1%

123.0

Hypo Alpe-Adria

9

4.0%

118.7 Hypo

9

4.0%

118.3

Sberbank

10

3.7%

109.9

Poštanska štedionica

10

3.8%

113.3

Poštanska štedionica

10

3.8%

111.4

Tabela 3. Rangiranje banaka po dobit pre oporezivanja

30.09.2015.

31.12.2014.

30.09.2014.

Banka

Rang

Tržišno učešće

RSD mlrd

Banka

Rang

Tržišno učešće

RSD mlrd

Banka

Rang

Tržišno učešće

RSD mlrd

1 Tržišna pozicija, rangiranje banaka i pregled pokazatelja je dat sa stanjem na 30.09.2015. godine obzirom da podaci na nivou bankarskog sektora sa stanjem na 31.12.2015. nisu objavljeni do dana izrade ovog dokumenta 2 Ukupni depoziti uključuju i primljene kredite od banaka 3 Depoziti uključuju transakcione i ostale depozite

- 9 - | S t r a n a

Unicredit 1 29.2%

7.8 Intesa 1 158.3% 7.1 Intesa

1

27.4%

5.7

Intesa 2

23.3%

6.2

Raiffeisen

2

130.3%

5.8

Raiffeisen

2

24.8%

5.2

Raiffeisen

3

17.4%

4.6 Unicredit

3

126.7%

5.7 Unicredit

3

24.1%

5.0

AIK 4

15.0%

4.0 Komercijalna

4

106.1%

4.8

Komercijalna 4

16.9%

3.5

Eurobank

5

9.0%

2.4

ProCredit

5

53.3%

2.4

ProCredit

5

8.2%

1.7

Societe Generale

6

7.8%

2.1 AIK

6

42.1%

1.9 AIK

6

7.2%

1.5

ProCredit 7

5.9%

1.6

Sberbank

7

36.0%

1.6

Eurobank

7

4.5%

0.9

Komercijalna 8

4.9%

1.3

Poštanska štedionica

8

6.8%

0.3

Sberbank

8

4.3%

0.9

Erste

9

4.2%

1.1

Societe Generale

9

3.9%

0.2

Poštanska štedionica

9

2.2%

0.5

Poštanska štedionica

10

1.5%

0.4 Alpha

10

3.8%

0.2

Erste

10

2.0%

0.4

Tabela 4. Pokazatelji profitabilnosti i efikasnosti

Pokazatelji profitabilnosti i efikasnosti

30.09.2015.

31.12.2014.

30.09.2014.

AIK

Peers

Sektor

AIK

Peers

Sektor

AIK

Peers

Sektor

Profit / Prosečni kapital (ROE) 9.7% 7.8% 5.6% 3.6% 5.1% 0.7% 3.8% 6.5% 4.6%

Profit / Prosečna aktiva (ROA)

3.1%

1.7%

1.2%

1.2% 1.1%

0.2%

1.3%

1.5%

1.0% Kamatna margina / Prosečna aktiva

4.1%

4.2%

4.4%

4.3%

4.3%

4.3%

4.4%

4.2%

4.2%

Kamatni prihodi / Prosečna aktiva

5.8%

5.6%

5.8%

6.6%

6.2%

6.3%

6.7%

6.1%

6.3%

Kamatni rashodi / Prosečna aktiva

1.7%

1.4%

1.5%

2.3%

1.9%

2.0%

2.4%

1.9%

2.1%

Gubitak od ispravke vrednosti / Prosečna aktiva

0.1%

1.1%

1.3%

2.0%

1.7%

2.0%

1.9%

1.3%

1.3%

Kamatni rashodi / Prosečna kamatonosna pasiva

2.5%

1.9%

2.0%

3.6%

2.6%

2.8%

3.7%

2.7%

2.8%

Neto naknade / Prosečna aktiva

0.5%

1.1%

1.2%

0.5%

1.1%

1.2%

0.5%

1.1%

1.2% Prihodi naknada / Prosečna aktiva

0.6%

1.5%

1.6%

0.6%

1.5%

1.6%

0.6%

1.5%

1.6%

Profit pre poreza / Ukupni prihodi 43.9% 22.4% 14.8% 15.4% 14.0% 1.8% 16.7% 18.2% 11.6% Profit pre rezervisanja / Prosečna aktiva

3.2%

2.8%

2.5%

3.2%

2.8%

2.1%

3.2%

2.7%

2.3%

Ukupni prihodi / Prosečna aktiva

7.0%

7.7%

8.1%

7.8%

8.1%

8.5%

7.8%

8.0%

8.4% Operativni rashodi / Prosečna aktiva

2.0%

3.1%

3.7%

2.2%

3.1%

3.9%

2.1%

3.0%

3.6%

Operativni rashodi / Ukupni prihodi - CIR

38.1%

52.2%

59.7%

40.6%

52.0%

64.5%

39.5%

52.6%

61.4%

Operativni rashodi / Prihodi od kamata i naknada

30.6%

43.2%

49.1%

30.0%

39.9%

48.9%

28.4%

39.6%

45.9%

Troškovi zarada / Prosečna aktiva

0.7%

1.1%

1.4%

0.7%

1.1%

1.4%

0.7%

1.1%

1.4%

Kamatni prihodi / Ukupni prihodi

83.3%

73.1%

72.4%

84.9%

75.8%

74.5%

86.8%

76.3%

74.9%

Prihodi naknada / Ukupni prihodi

8.6%

19.4%

20.0%

8.0%

18.4%

19.3%

8.0%

18.3%

19.2%

Peer grupu čine: Intesa, Komercijalna banka, Unicredit, Raiffeisenbank, Societe General, Eurobank, Hypo, Erste, Sberbank

- 10 - | S t r a n a

Tabela 5. Pokazatelji bilansa stanja

Pokazatelji bilansa stanja

30.09.2015.

31.12.2014.

30.09.2014.

AIK

Peers

Sektor

AIK

Peers

Sektor

AIK

Peers

Sektor

Neto plasmani / Neto aktiva 46.2% 53.8% 54.4% 43.1% 55.3% 55.8% 40.8% 54.7% 55.0%

Ukupan kapital / Neto aktiva

31.8%

22.6%

21.4%

30.7%

21.6%

20.7%

32.8%

22.1%

20.8%

Ukupni depoziti* / Neto aktiva

67.2%

73.8%

74.7%

68.4%

74.1%

74.9%

64.9%

72.2%

73.5%

Depoziti3 / Neto aktiva

63.7%

62.6%

63.6%

64.5%

61.9%

63.0%

63.7%

58.5%

61.1%

Neto krediti / Ukupni depoziti2

68.7%

72.8%

72.7%

63.0%

74.6%

74.5%

63.0%

75.7%

74.7%

Neto krediti / Depoziti3

72.5%

85.9%

85.5%

66.8%

89.3%

88.6%

64.1%

93.5%

89.9%

Peer grupu čine: Intesa, Komercijalna banka, Unicredit, Raiffeisenbank, Societe General, Eurobank, Hypo, Erste, Sberbank

II deo

Poslovni ciljevi i smernice poslovanja Banke

Osnovni strateški cilj Banke u narednom periodu je ostvarivanje dugoročno održive profitabilnosti i

stabilne tržišne pozicije na srpskom bankarskom tržištu. Realizaciju navedenog Banka očekuje kroz

organski rast portfolia i/ili kroz proces akvizicije/investiranja u sticanje portfolia ili sticanje udela u

kapitalu lica u finansijskom sektoru. Obzirom da će domaće bankarsko tržište u narednom periodu

karakterisati konsolidacija i dalja koncentracija, Banka vidi mogućnosti rasta kroz prepoznate

potencijale bankarskih tržišta Adria regiona i to kroz udele u kapitalu banaka srednje veličine sa

dobrim razvojnim potancijalom. Ovaj vid investiranja će omogućiti diversifikaciju poslovanja,

stvoriti nove prilike, obezbediti prisustvo na odabranim inostranim tržištima i u krajnjoj instanci

uvećati vrednost akcionarima.

Sledećih sedam pravaca predstavlja osnovu poslovnog pristupa u narednom periodu koji će

omogućiti ostvarenje strateškog cilja koji se reflektuje u finansijskom planu za 2016. godinu i

narednim godinama.

Organizacioni model

Završena je implementacija novog organizacionog modela. Primenjena organizacija ima za cilj da

oslikava međunarodno prepoznatljive principe kao i neophodne regulatorne zahteve i dobru praksu

primenjenu na način koji je prilagođen ciljevima AIK banke. Nova organizacija je preduslov za

unapređenje upravljanja koje treba da se odrazi na efikasnije poslovanje i održivu profitabilnost.

Aktuelni organizacioni model podrazumeva razdvajanje pojedinih segmenata, kao što su prodaja i

administracija kredita, finansijski i risk kontroling, upravljanje i monitoring kredita. Specijalizacija

prodaje izvršena je prema segmentima klijenata. Kod upravljanja rizicima, razdvojene su funkcije

upravljanja kreditnim rizikom , funkcije monitoringa i kontrole rizika. Poseban akcenat stavlja se na

upravljanje preuzetom aktivom i naplatom problematičnih kredita.

Opisani model prati uspostavljanje osnovnih funkcija u okviru unutrašnje oranizacije: 1. Funkcija prodaje - organizacioni delovi Banke orijentisani na prodaju proizvoda i pružanje

usluga klijentima u svim segmentima poslovanja (velika, srednja i mala preduzeća, javna preduzeća, lokalna samouprava i fizička lica);

2. Funkcija podrške - organizacioni delovi Banke orijentisani na pružanje stručne podrške i usluga liniji prodaje;

3. Funkcija kontrole - interni sistem kontrole koji se sastoji od tri integralne celine:

- 11 - | S t r a n a

- Najviši nivo kontrole: Upravni odbor, Izvršni odbor, zaposleni u segmentima definisanim Zakonom o bankama;

- Izvršni nivo kontrole koji uključuje sve rukovodice na menadžerskim pozicijama u okviru trostepene organizacione strukture Banke;

- Sistem interne kontrole koji funkcioniše na nivou svih organizacionih delova Banke, a koje u celini i pojedinačno ocenjuje Interna revizija Banke koja vrše kontrolu pravilnosti rada Banke i efikasnosti funkcionisanja sistema unutrašnjih kontrola.

Organizacioni model predviđa trostepenu organizacionu strukturu: sektor/nezavisna služba, služba i odeljenje. Članovi Izvršnog odbora su direktno nadležni za pripadajuće sektore i nezavisne službe. Organizacioni delovi Banke su definisani kroz: centralu, filijale, ekspoziture i šaltere.

Organizacionu strukturu prate razrađene procedure koje opisuju procese i standardna dokumenta koja se koriste za procese poslovanja, definisane odgovornosti i mehanizme nagrađivanja za učinak, kao i jasna sistematizacija sa opisima radnih mesta i linijama odgovornosti.

S obzirom da se u narednom periodu planira unapredjenje postojeće digitalne platforme (usluga e bankinga i m bankinga) sa ciljem bolje dostupnosti bankarskih usluga masovnom segmentu klijenata (stanovništvo i mala i srednja preduzeća) posebna pažnja se usmerava na optimizaciju poslovne mreže, koja se obavlja kroz kontinuirani proces praćenja stanja na tržištu, ali i ekonomske isplativosti (profitabilnosti) pojedinačnih organizacionih jedinica. U okviru rada organizacionih delova vrši se:

- Standardizacija organizacionih jedinica u pogledu opremljenosti i izgleda (filijale/ekspoziture sa self-service zonama),

- Optimizacija broja zaposlenih u filijalama i ekspoziturama,

- Jasno određivanje obima poslovnih aktivnosti.

Model upravljanja prodajom

Kvalitetan sistem za upravljanje prodajom neophodan je radi obezbeđenja efikasnog mehanizma za ciljano upravljanje plasmanima i depozitima određenih kategorija klijenata u cilju dostizanja planiranih obima aktivnosti, s jedne strane, i ušteda i povećanja efiksanosti kroz specijalizaciju određenih organizacionih jedinica za određene tipove klijenata i određene kanale prodaje. Ovime se takođe unapređuje i upravljanje rizicima. Princip na kojem se zasniva novi model prodaje jeste očuvanje fleksibilnosti kao identifikovane strateške prednosti AIK banke u odnosu na konkurenciju ali, s druge strane, omogućavanje da postoji neophodan sistem koji će obezbediti na srednji rok uštede kroz centralizovani tretman operacija velikog obima uz istovremeno poštovanje regulatornih zahteva i ciljeva Banke u pogledu prinosa na kapital i aktivu kao i upravljanja rizicima.

Uvođenjem segmentacije klijenata omogućen je ciljan i specijalizovan pristup u prodaji koji odgovara vrsti klijenta u svakom pojedinačnom segmentu. Klijenti su segmentirani na sledeći način:

Velike korporacije – privatna privredna društva sa godišnjim poslovnim prihodima u vrednosti od preko 20 miliona evra

Srednje korporacije – privatna privredna društva sa godišnjim poslovnim prihodima između 1 milion evra i 20 miliona evra

Javni sektor – sva javna i državna preduzeća (preko 50% udela državnog vlasništva) i lokalne samouprave

Mala i srednja preduzeća – privredna društva sa godišnjim poslovnim prihodom manjim od 1 milion evra, registrovana poljoprivredna gazdinstva, zemljoradničke zadruge i svi preduzetnici

Stanovništvo – sva fizička lica (bez preduzetnika)

Pored ovakve podele prema vrsti klijenata, prodaja se oslanja i na regionalnu podelu i to na četiri regiona – Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac.

Prodaja i tretman klijenata – velikih korporacija i javnih i državnih preduzeća obavlja se isključivo u centrali banke. Prodaja srednjim korporacijama i jedinicama lokalne samouprave organizovana je u okviru pomenuta četiri regiona, uz nadležnost Sektora za poslovanje sa privredom i javnim sektorom.

Prodaja Sektora za rad sa stanovništvom i malim i sredjim preduzećima se bazira na specifičnim potrebama klijenata, za koje se razvijaju odgovarajući proizvodi, čije se plasiranje obavlja kroz

- 12 - | S t r a n a

odgovarajuće kanale prodaje. Zbog toga je neophodno raditi na daljem grupisanju kljenata (fizičkih lica, preduzetnika, registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, poljoprivrednih zadruga i malih i srednjih preduzeća) uzimajući u obzir njihov finansijski potencijal, fazu životnog ciklusa, ali i njihove ukupne obaveze. Uspešnu prodaju uslovljava i specijalizacija zaposlenih prema vrstama klijenata u cilju pružanja što kvalitetnije usluge klijentima, na kojoj se kontinuirano radi. Ovako predstavljen model očekivano rezultuje dugoročnim razvojem poslovanja u okviru svih segmenata i daljim širenjem baze klijenata, aktiviranjem neaktivnih klijenata, povećanjem „cross selling“ aktivnosti , kao i produbljivanjem poslovnih odnosa sa klijentima.

Navedeni prodajni model za posledicu treba da ima:

- Povećanje nivoa depozita (posebno transakcionih),

- Povecanje nivoa plasmana sa akcentom na profitabilnije proizvode,

- Povećanje prihoda od naknada,

- Širenje ponude proizvoda sa fokusom na proizvode koji generišu prihod od naknada.

Za potrebe adekvatnog pristupa prodaje ka definisanim segmentima klijenata uvedena je neophodna

infrastruktura: adekvatna tehnička i informatička rešenja, uvođenje striktnih limita vremena

realizacije pojedinih poslova (T2Yes, T2Cash), definisanje gornje granice prihvatljivosti rizika kao

kombinacija rejtinga klijenta i obezbeđenja, delegiranja prava odlučivanja o plasmanima,

centralizovani sistem naplate, restrukturiranje problematičnih klijenata i naplate po osnovu loših

plasmana.

Unapređenje strukture kreditnog portfolia

Cilj daljeg upravljanja strukturom kreditnog portfolia se oslanja na povećanje kreditne aktivnosti u

segmentima mid-corporate , SME i stanovništva sa ciljem dodatne diversifikacije portfolija i rizika.

Rad na kvalitetu ukupnog portfolija, baziran je na targetiranjnu novih grupa klijenata, dobrog

kvaliteta, koje može dovesti do smanjenja kamatnih prihoda usled niže prosečne ponderisane

kamatne stope za tu grupu, što se kompenzuje posledično nižim troškovima rezervacija.

Unapređenje kvaliteta izvora

U narednom periodu planirano je održavanje potrebnog nivoa depozitne baze uz postepeno

snižavanje kamata na depozite, kao i izmenu strukture unutar ukupnih depozita sa akcentom na

veće učešće transakcionih depozita, a sve u cilju što nižih troškova izvora finansiranja. Obzirom na

trenutno nizak nivo alternativnih izvora finansiranja, Banka je dugoročno orjentisana na dopunu

izvora sredstava kroz uspostavljanje odnosa sa drugim institucionalnim finansijskim investitorima.

Sve pomenute smernice iz ove strategije moraju biti u funkciji kreiranja međunarodno prihvatljivog

i prepoznatljivog modela poslovanja banke, koji će dovesti do uspostavljanja stabilnih poslovnih

odnosa sa institucionalnim finansijskim investitorima. Kroz standardne kreditne finansijske

instrumente (kreditne linije, izdavanje hartija od vrednosti), banka teži optimizaciji svojih izvora

finansiranja sa aspekta ročnosti i cena.

Efikasno upravljanje likvidnošću

Upravljanje likvidnošu postavljeno je na način da se optimizuju kamatni prihodi sa jedne strane, ali

i da se omogući nesmetano poslovanje sa druge strane. U tom smislu neophodno je aktivno

upravljanje likvidnošću vodeći računa o tome da se u slučaju potrebe može obezbediti adekvatan

nivo likvidnih sredstava. U tom smislu aktivnost je fokusirana na konverziji gotovine u likvidne

hartije od vrednosti sa malim rizikom, čijom prodajom bi se pokrile likvidonosne potrebe banke.

Upravljanje likvidnošću organizaciono je obuhvaćeno u okviru Sektora sredstava i upravljanja

bilansom, kroz posebnu službu. Praćenje likvidnosti vrši se kontinuirano uz adekvatni sistem

izveštavanja.

Kredibilan sistem upravljanja rizicima i kontrole rizika

Uspostavljanje sistema za upravljanje rizicima rukovodi se principom da se rizicima upravlja, a ne

da se rizici u potpunosti izbegavaju. U tom smislu teži se visokim standardima procene i upravljanja

rizicima. Istovremeno, sve mere u cilju unapređenja funkcija rizika biće na prvom mestu

- 13 - | S t r a n a

rukovođene imperativom poštovanja svih regulatornih zahteva u oblasti rizika i najboljom

međunarodnom praksom prilagođenom tržištu Srbije.

Sve funkcije upravljanja i kontrole rizika u postojećem modelu organizacije i upravljanja nalaze se

u nadležnosti člana Izvršnog odbora zaduženog za rizike. Ove funkcije uključuju: procenu i praćenje

kreditnog rizika na osnovu procene i praćenja finansijskog stanja klijenta pre odobravanja plasmana

i tokom trajanja perioda otplate, procena i kontrola deviznog rizika, ročne usklađenosti i kamatnog

rizika banke, procena i kontrola tržišnih rizika banke, praćenje i upravljanje operativnim rizikom

banke, kao i funkcije restrukturiranja problematičnih plasmana i naplate nenaplativih potraživanja.

Postoji pravo veta na odlučivanje uz pravo prodajnih službi na eskalaciju i limitirano delegiranje

prava odlučivanja. Uspostavljanje neprihvatljive zone rizika gde je izuzetak moguć samo uz iscrpnu

i kvantifikovanu argumentaciju i višestruko obezbeđenje.

Uspostavljen je transparentan kreditni proces u koji su uključeni i evidentirani svi koraci od upita

klijenta, preko analize i procene kreditnog rizika, odlučivanja, puštanja plasmana, praćenja rizika

klijenta i otplate.

Uveden je sistema za rano upozoravanje od moguće realizacije kreditog rizika koji funkcioniše

korišćenjem odgovarajućih kvantitativnih pokazatelja i mehanizama redovnog razmatranja i

reakcije prema klijentu ukoliko se primete odstupanja tj. povećana opasnost od neizmirenja

obaveza prema banci. Sistemski pristup praćenju kredita kod kojih klijent kasni sa otplatom

obezbeđen je uvođenjem posebnog odbora za praćenje ovakvih kredita, gde se redovno razmatra

lista i na osnovu nje preduzimaju potrebni koraci.

Unapređenje politike procene i upravljanja kvalitetom sredstava obezbeđenja ostvareno je kroz

politiku detaljne provere sredstava obezbeđenja i uvođenjem jasnih pravila uspostavljanja,

dokumentovanja i čuvanja ažurne dokumentacije u vezi sa kolateralima. Takođe, usvojena je

interno prihvatljiva metodologija procene vrednosti kolaterala uz eksternalizaciju poslova procene

na nekoliko za banku prihvatljivih uglednih procenjivača.

Oformljeni su posebni segmenti u čijoj nadležnosti se sprovoditi restrukturiranje i naplata

problematičnih plasmana. Rad sektora se bazira na unapred definisanim mehanizmima preuzimanja

loših plasmana u svoju nadležnost i aktivnostima na restrukturiranju i naplati uključujući i prodaju

preuzete imovine.

Sistem upravljanja operativnim troškovima

Uspostavljen centralizovan pristup upravljanju troškovima omogućava koordinaciju i kontrolu

troškova koja se aktivno sprovodi bez uticaja na efikasnost i fleksibilnost poslovanja. Glavni

mehanizam za kontrolu administrativnih troškova oslanja se na sistem centralizovanih nabavki uz

poštovanje unapred definisane procedure za nabavke, s jedne strane, i postojanje limita i budžeta

za pojedine vrste troškova po organizacionim delovima i vlasnicima troškova, s druge strane.

III deo

Adria region kao razvojna prilika za AIK Banku

AIK Banka a.d. ima najvišu kapitalnu adekvatnost u bankarskom sistemu Srbije koja iznosi na dan 31.12.3015. 32,75%, a 34,6% prema posebnoj dijagnostičkoj oceni NBS, što je 16,15 procentnih poena više od bankarskog proseka. S obzirom na strategiju organskog razvoja banke na domicilnom području Srbije uz pažljivo dalje alociranje kapitala u određene vrste poslova i izloženosti, rukovodstvo banke procenjuje da će banka u budućem razvojnom periodu raspolagati sa dovoljno kapitala koji bi mogla da alocira i u investicije na područja izvan Srbije u slučaju, prepoznavanja razvojnog potencijala bankarskih sistema država u Adria regionu, a prioritetno u državama EU. Posle proučavanja bankarskog okruženja izvan područja Srbije nalazimo da u datom trenutku postoje prilike u okviru bankarskih sistemima u regionu gde nakon obaljenog temeljnog restrukturiranja banaka ("čišćenja" loših investicija) sada dolazi faza restrukturiranja vlasništva

- 14 - | S t r a n a

banaka. To pre svega važi za tržišta država članica EU koje su pratile stroge direktive Evropske centralne banke i Evropske komisije. Na tim tržištima se bez obzira na zaoštrene kreditne standarde povećava potražnja za izvorima finansiranja, a takođe se ponovo pojačava i privredna aktivnost, pre svega u državama koje su izvozno usmerene. Tabela 6 prikazuje izvoznu orijentaciju odabranih država regiona Adria, od kojih je izvozna aktivnost najviša u Sloveniji (62% DBP), od toga daleko najviše u države EU (skoro 77% ukupnog izvoza). Srbija i Hrvatska imaju veoma uporedive pokazatelje izvozne delatnosti, dok je Crna Gora najizrazitije usmerena na države zapadnog Balkana. Tabela 6: Indikatori spoljne trgovine odabranih država Adrie regiona

Izvoz Srbija Slovenija Hrvatska Crna gora

1. Udeo u DBP (%) 46 62 47 42 2. Udeo u izvozu (%)

100

100

100

100

- U države zapadnog Balkana

21 n.p.

21

67 - U države nove članice EU

20

n.p.

18

11

- U države EU - 17

41

76,8

42

14

- U države nečlanice EU

18

23,2

19

8

Izvor: IMF, Regional Economic Issue, The Western Balkan, March 2015 Statistički zavod RS, www.stat.si

Poredeći države Adria regiona po nominalnoj visini DBP (tabela 7), zapaža se najviši DBP u Hrvatskoj, a daleko najniži u Crnoj Gori, ali se "per capita" izdvaja Slovenija koja ima skoro dva puta veći DBP per capita od proseka izabranih država u regionu. To je i pokazatelj znatno višeg štednog potencijala stanovništva s jedne strane i mogućnosti trošenja s druge strane, što posledično znači i veću potražnju za finansijskim uslugama. Čišćenje bilansa slovenačkih banaka uticalo je pad bilansne sume bankarskog sistema koje je trenutno u visini od 104,6% DBP, dok je hrvatski bankarski sistem i dalje na nivou od 121% DBP. Daleko najmanja je veličina bankarskog sistema Crne Gore koja iznosi samo 2,7% ukupne veličine bankarskog sistema u izabranim državama regiona. Kapitalne adekvatnosti bankarskih sistema, kao što ih prikazuje tabela 7, poredive su među posmatranim državama, dok je unosnost u slovenačkom bankarskom sistemu u 2014. godini još uvek negativna zbog daljeg slabljenja investicija, a s druge strane slovenački bankarski sistem ima najviše pokriće NLP-a sa ispravkama i rezervacijama (čak 61%). U kalkulaciji pokazatelja unosnosti hrvatskog sistema nije uzet u obzir gubitak iz naslova jednokratne konverzije CHF u HRK, inače bi pokazatelji unosnosti bili duboko negativni. Tabela 7: Indikatori ekonomskog i bankarskog sistema u 2014. godini

Srbija Slovenija Hrvatska Crna gora

DBP u mlrd EUR 29,20 37,20 43,10 3,50 DBP na stanovnika u EUR

4.076

18.093

10.134

5.636

Ukupna imovina banaka u mlrd EUR

24,10

38,70

52,10

3,11

Ukupna imovina banaka / DBP u %

82,60

104,60

121,00

89,00

KU : regulatorni kapital / rizična aktiva u %

20,00

19,30

21,78

16,20

RoA u %

0,10

-0,27

0,50

0,80

RoE u %

0,60

-2,69

2,80

5,40

Pokrivenost NPL's sa ispravkama vrednosti i rezervacijama u %

51,00

61,00

52,00

39,50

Izvor: Finansijska stabilnost 2014., Narodna banka Srbije, Izveštaj finansijske stabilnosti, jan. 2016., Banka Slovenije Bilten Narodne banke Hrvatske, jan. 2016 Izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema 2014., Centralna banka Crne Gore

- 15 - | S t r a n a

Tabela 8 prikazuje vlasničku strukturu posmatranih bankarskih sistema, iz koje je vidljivo da je najveći bankarski sistem u regionu u 90% stranom vlasništvu (Hrvatska), dok je u Sloveniji još 64% bankarskog sistema u domaćem vlasništvu, gde se očekuje značajna promena strukture vlasništva banaka. U Crnoj Gori je od 12 banaka, 7 u stranom vlasništvu. Tabela 8: Vlasnička struktura bankarskog sistema u odabranim državama regiona Adria (kao udeo ukupne imovine)

Srbija Slovenija Hrvatska Crna Gora*

Banke u domačem državnom vlastništvu 17,80% 55,40% 5,20% n.p.

Banke u domačem privatnom vlastništvu 6,30% 8,50% 4,60% n.p.

Banke u stranom vlastništvu 75,90% 36,10% 90,20% n.p. Izvor: NBS Bilten NBH, jan 2016 Prezentacija za investitore, Gorenjska banka d.d., 2015 n.p. – nije nam poznato, od 12 banaka je u Crni Gori 7 njih u stranom vlastništvu.

Na osnovu proučenih prilika u bankarskim sistemima regiona prepoznajemo sledeće:

- Bankarski sistem Crne Gore je premali za dalje sistematsko proučavanje, a predstavlja priliku za ulazak s obzirom na povezanost obe države.

- Bankarski sistem Hrvatske procenjujemo kao već podeljeno tržište, zbog izuzetno visokog udela stranih banaka, a uz to je dodatno prisutan valutni rizik domaće valute.

- Bankarski sistem Slovenije procenjujemo kao priliku za ulazak na područje EU kupovinom znatnog udela u drugoj banci.

S obzirom na nalaze, u nastavku se ograničavamo na detaljniju analizu slovenačke privrede i slovenačkog bankarskog sistema. Slovenačka privreda Godine 2012. Slovenija je bila blizu zahteva za pomoć Evropske Unije, ali je uspešno sprovela reforme i racionalizacije za stabilizaciju privrede. Javni dug je na nivou od 81% BDP, što je gornji limit EU regulative, ali je i dalje na nižem nivou u poređenju sa drugim evropskim državama. Slovenija zauzima 29. mesto (od njih 189) u izveštaju Svetske Banke “Doing business 2016”. Ekonomska stabilnost je potvrđena od strane priznatih bonitetnih agencija: Moody`s (Baa3, stabilno, 23.01.2015.), Fitch (BBB+ stabilno, 27.03.2015.) i S&P (A-, pozitivno, 19.06.2015.). Posle ostvarenog rasta od 3% u 2014. godini, slovenačka privreda je nastavila rast u prvoj polovini 2015. godine. Na rast je najviše uticao osetni rast strane potražnje, dalje poboljšanje cenovne i troškovne konkurentnosti, relativno snažan realni rast izvoza i povećanje dodate vrednosti u proizvodnom sektoru. Tržišni udeli glavnih tržišta u Sloveniji povećali su se već treću godinu uzastopno, a naročito u EU. Oporavak privrednih aktivnosti omogućio je rast zaposlenosti i dalje smanjenje broja nezaposlenih. Poboljšanje generalne privredne klime i situacija na tržištu radne snage imaju pozitivan uticaj na poverenje potrošača i snažno su podstakli rast privatne potrošnje. Uz zadovoljavajući rast izvoza, relativno snažnu domaću proizvodnu aktivnost i rast privatne potrošnje novi razvoj je registrovan i u većini tržišnih uslužnih aktivnosti. Rast dodate vrednosti u sektoru smeštaja i ugostiteljstva posledica je većeg broja stranih turista. Investicije u građevinarstvu su posle skokovitog rasta u poslednje dve godine pale, pre svega zbog pada infrastrukturnih objekata. Uz još uvek skroman rast privatnih investicija, investiciona potrošnja ostaje na istom nivou kao i prethodne godine. Tabela 9. Glavni privredni pokazatelji

2014

2015*

2016*

2017*

BDP, realni rast, %

3.0

2.7

2.3

2.3

BDP na stanovnika, u EUR

18.093

18.633

19.247

19.800

- 16 - | S t r a n a

Produktivnost radne snage po zaposlenom, realni rast, %

0,9

1.3

1.4

0.8

Registrovana nezaposlenost, %

13.1

12.3

11.8

11.1

Izvoz proizvoda i usluga, realni rast, %

5.8

5.0

5.2

4.9

Inflacija (Dec/Dec, %)

0.2

0.1

1.2

1.6

Domaća potrošnja, realni rast, %

1.6

2.4

2.9

2.8

- Privatna potrošnja

0.7

2.0

2.6

2.2

- Potrošnja države

-0.1

-0.1

-0.4

-0.3

- Bruto investicije u osnovna sredstva

3.2

2.0

-1.8

5.0

Note: * UMAR, Ured za makroekonomsko analizu i istraživanja, Jesenja prognoza privrednih kretanja, Septembar 2015.

Jesenja prognoza zasniva se na povoljnim prilikama u 2015. godini i predstavlja nastavak trenutnih privrednih politika i stabilne situacije u evro zoni. Prognoze uzimaju u obzir očekivanja međunarodnih investicija u pogledu dalje privredne koristi u evro zoni i stabilnih prilika na finansijskim tržištima. Dalje razduživanje preduzetničkog sektora i stabilizacija bankarskog sistema postepeno će stvoriti uslove, koji doprinose oživljavanju bankarskog kreditiranja preduzetničkog sektora. Jesenja prognoza rasta BDP u 2015. i 2016. je 2,7% i 2,3%. Glavni faktori privrednog oporavka biće izvoz i privatna potrošnja; donekle slabi rast u 2016. godini biće posledica smanjenja investicija države kroz tranziciju finansijske perspektive 2014.-2020. Izvoz, koji će biti još veći u odnosu na 2015. i privatna potrošnja ostaće ključni pokretači rasta u 2016. godini. Uz dodatno povećanje međunarodne konkurentnosti, na izvoz će uticati i blago povećanje strane potražnje. Snažan rast privatne potrošnje odraziće se na rast raspoloživog dohotka uz poboljšanje prilika na tržištu radne snage i zadovoljavajućih indikatora poverenja potrošača, koji odražavaju spremnost potrošača na potrošnju. Dinamika rasta investicija biće posledica pre svega znatno nižih državnih investicija posle završenog pristupa sredstvima Evropskih fondova iz protekle finansijske perspektive. Privredni rast će u 2017. (2.3%) biti sličan kao i u 2016. Uz izvoz, koji će biti posledica povećanja strane potražnje i rasta privatne potrošnje, osetni uticaj na rast BDP imaće investiciona potrošnja, kod koje će rasti privatne investicije. Doprinos domaće potrošnje rastu BDP-a će se tako znatno povećati, ali će posledično relativno veći uvoz potrošačkih i investicionih dobara doprineti smanjenju doprinosa spoljne trgovine. Bankarski sektor u Sloveniji Slovenački bankarski sektor je u važnom stabilizacionom procesu. Kapitalna adekvatnost banaka se povećava i među najvišima je u euro zoni u poslednjem kvartalu 2014. (na nivou 17.3%)4. Banke smanjuju svoje obaveze prema inostranstvu5, sa 13 milijardi EUR septembra 2008. na 5,4 milijarde EUR jula 2015. Obaveze prema inostranstvu iznose otprilike 13% svih obaveza banaka, što slovenačke banke svrstava u najmanje zadužene prema inostranstvu u poređenju sa drugim bankama u euro zoni. Iznos dospelih obaveza prema stranim bankama i dalje će postepeno padati u periodu prognoze6. Poslovni rezultati bankarskog sektora se poboljšavaju, pre svega zbog manjih slabljenja i povećanja provizija, ali se neto kamatni prihodi i dalje smanjuju zbog skromne kreditne aktivnosti banaka. Kamatne stope na depozite su veoma niske, što je i posledica brzog prilagođavanja kamatnih stopa u prošlosti (koje su u proseku i dalje veće u odnosu na euro zonu).

4 Veća kapitalna adekvatnost registrovana je samo u bankarskom sistemu u Estoniji, Letoniji i Irskoj. 5 Podatak pokazuje obaveze prema celom stranom sektoru, ne samo prema stranim bankama. 6 BS, Izveštaj o finansijskoj stabilnosti (maj, 2015.).

- 17 - | S t r a n a

Bez obzira na stabilnije okruženje bankarskog sistema i uspostavljanje uslova za povećanje kreditne aktivnosti, bankarski krediti privredi se još uvek nisu povećali u 2015. godini, poboljšanje trendova treba očekivati u narednoj godini. U prvih sedam meseci 2015. obim kredita preduzećima i nefinansijskih institucija domaćih banaka pao je za otprilike 700 mil EUR, dok je obim novih kredita u tom periodu bio još niži u odnosu na isti period 2014. godine. Prema našim procenama je skromna kreditna aktivnost, bez obzira na smanjenje zaduženosti, posledica dodatnog opreza dodeljivanja kredita7. To predstavlja ograničavajući faktor za preduzeća koja su kreditno sposobna i imaju poslovne prilike, koje ne mogu u potpunosti da iskoriste zbog ograničenog pristupa kreditima. Ključni pokazatelji bankarskog sektora pokazuju da se slovenački bankarski sektor u značajnoj meri oporavio posle bankarske krize. Udeo nenaplativih kredita (NPL) smanjio se u 2014. sa 22% na 16%, a takođe su se ROE i ROA okrenuli u pozitivni smer posle perioda negativnih rezultata. Povećanje Tier 1 kapitala je izuzetno povećalo zaštitu stabilnosti bankarskog sektora. Tabela 10. Ključni pokazatelji slovenačkog bankarskog sistema

2011

2012

2013

2014

Celokupna sredstva (milijardi €)

45.6

44.5

39.6

38.7

Penetracija (Krediti u % GDP)

91.2

89.8

74.8

62.3

Udeo NPL (u %)

11.8

15.2

22.0

16.0

Prinos na kapital ROE (u %)

(11.7)

(19.0)

(31.6)

(2,7)

Prinos na sredstva ROA (u %)

(1.1)

(1.6)

(2.6)

(0,3)

Izvor: IMF, Eurostat, CIA.

Godine 2015. slovenački bankarski sistem činilo je 16 banaka, 3 štedionice i 4 filijale stranih banaka. U procesu konsolidacije bankarskog sektora fuzionisale su se Abanka i Banka Celje, privatizovala se druga najveća banka (NKBM od strane fonda Apollo), spajanje Hypo Alpe Adria (od strane Advent International), istovremeno je predviđena IPO najveće banke NLB u 2016/17 godini, dok su dve banke u procesu prestanka poslovanja. Tabela 11: Konkurentsko bankarsko okruženje (kao udeo celokupnih sredstava)

Banke i štedionice Tržni udeo

Državno vlastništvo 56,20%

1. Nova ljubljanska banka d.d.

22,90%

2. Nova kreditna banka sa Poštnom bankom Slovenije

11,20%

Slovenije

11,20%

3. Abanka - Banka Celje

11,10%

4. SID Banka

9,20%

5. Probanka

1,00%

6. Factor banka

0,80%

Strano vlastništvo

35,30%

7. Unicredit

6,70%

8. SKB

6,60%

7 To potvrđuju rezultati ankete o bankarskim kreditima Euro-sistema.

- 18 - | S t r a n a

9. Banka Koper

5,90%

10. Sberbanka

4,60%

12. Hypo Banka

3,60%

13. Sparkasse

2,80%

14. Raiffeisen Bank

2,70%

15. BKS Bank

2,40%

Privatno vlastništvo

8,50%

16. Gorenjska banka

3,70%

17. Deželna banka Slovenije

2,40%

18. Delavska hranilnica

1,70%

19. Hranilnica Lon

0,60%

20. Primorska hranilnica Vipava

0,10%

Izvor: Prezentacija za investitore, Gorenjska banka d.d., 2015

Detaljan pregled slovenačkog bankarskog okruženja pokazuje trend poboljšanja (sa nekim izuzecima). Tabela 12. Ključni pokazatelji uspešnosti slovenačkih banaka

KAPITALNA ADEKVATNOST

PRINOS NA SREDSTVA - ROA

2013

2014

6/2015

2013

2014

6/2015

ABANKA 9,60% 18,70% 20,10% -8,85% -6,80% 0,49%

BANKA KOPER 14,64% 16,27% 0,11% 0,29%

SPARKASSE 11,42% 11,71% -1,24% -0,40%

DBS 10,21% 12,18% -2,10% 0,19%

GBKR 13,42% 16,64% -6,83% 0,14%

HYPO 14,31% 12,97% -5,07% -2,81%

NKBM 20,49% 25,75% -15,57% 0,95%

NLB 16,60% 22,70% 22,80% -14,20% 0,90% 0,90%

PBS 10,01% 11,84% -7,05% 0,03%

RAIFFEISEN 17,61% 17,86% -2,59% -1,98%

SBERBANK 16,45% 15,85% 0,09% 0,42%

SKB 13,70% 16,30% -1,25% 1,40%

SID 16,49% 26,15% 30,80% 0,12% 0,12% 0,26%

UNICREDIT 16,90% 19,70% -1,40% 0,00%

KAMATNA MARŽA MARŽA FINANSIJSKOG POSREDOVANJA

2013 2014 6/2015 2013 2014 6/2015

ABANKA 1,51% 1,94% 1,60% 5,36% 0,49% 3,55%

BANKA KOPER 1,89% 1,98% 2,97% 3,30%

SPARKASSE 1,78% 1,97% 2,18% 2,45%

DBS 2,37% 2,34% 2,96% 4,23%

GBKR 2,09% 2,34% 2,43% 3,92%

HYPO 1,28% 1,93% 1,49% 2,95%

- 19 - | S t r a n a

NKBM 1,44% 2,48% 3,21% 3,92%

NLB 1,40% 2,50% 2,40% -0,20% 4,10%

PBS 2,09% 2,73% 2,96% 4,25%

RAIFFEISEN 1,54% 1,47% 2,24% 2,19%

SBERBANK 1,77% 2,08% 2,26% 2,92%

SKB 2,27% 2,46% 3,68% 3,97%

SID 1,31% 1,17% 0,78% 1,90% 1,52% 1,00%

UNICREDIT 1,80% 1,80% 2,60% 2,60% Izvor: Godišnji izveštaji.

IV deo

Smernice za poslovanje AIK Banke u narednom periodu na područjima delovanja AIK Banka ima na osnovu svoje stabilne vlasničke strukture, visoke kapitalne adekvatnosti i kvalitetnog investicionog portfolia klijenata na području Srbije, koji su u velikoj meri integrisani u tokove poslovanja izvan države, stratešku razvojnu priliku da postane prisutna na određenim tržištima izvan Srbije u državama Adria regiona. Posebno države iz regiona koje su u okviru EU, do sada nismo razmatrali kao stratešku priliku za širenje investicionog portfolia banke i jačanje svog prisustva. Usmerenja u poslovanju AIK Banke s obzirom na područja su sledeća:

a) Na području Srbije će se AIK Banka razvijati kroz organski rast portfolia i/ili kroz proces akvizicije/investiranja u sticanje portfolia ili sticanje udela u lica u finansijskom sektoru , s obzirom da će domaće bankarsko tržište u narednom periodu karakterisati konsolidacija i dalja koncentracija..

b) Uz prepoznati potencijal bankarskog tržišta u državama regiona Adria (prioritetno u članicama EU) AIK Banka će biti spremna za sticanje značajnog udela u kapitalu u srednje velikim bankama koje imaju dobar razvojni potencijal i kojima se dobro rukovodi.

c) U narednom periodu, uz ocenu ekonomske opravdanosti i mogućnosti preuzimanja rizika, gde će konzervativna politika AIK Banke ostati nepromenjena, cilj banke će biti sticanje bitnijih kapitalnih udela u jednoj ili dve banke u regionu.

S obzirom da je strateški cilj AIK Banke u predstojećem trogodišnjem periodu (od 2016. do 2018.)

ostvarivanje dugoročno održivog prinosa na kapital i aktivu, i stabilne tržišne pozicije na domaćem

bankarskom tržištu, kao i širenje poslovanja u Adria regionu kroz sticanje udela u kapitalu lica u

finansijskom sektoru koja imaju dobar razvojni potencijal i model korporativnog upravljanja, Banka

će posebnu pažnju posvetiti definisanju i sprovodjenju politike investiranja, politike upravljanja na

nivou grupe, kao i politike upravljanja rizicima i nadzora na konsolidovanoj osnovi, u skladu sa

regulatornim standardima i primerima najbolje prakse.

U tu svrhu AIK Banka će sprovoditi sledeće aktivnosti:

- Održavanje raspoloživosti kapitala na konstantnom nivou za potrebe pokrića kapitalnih

zahteva AIK Banke, kako samostalno tako i na konsolidovanoj osnovi,

- Uspostavljanje sistema upravljanja, koji će omogućiti odgovarajuće, efikasno i

sveobuhvatno praćenje vrednosti, strukturu i alokaciju kapitala u bankama na pojedinačnoj

i konsolidovanoj osnovi, radi pokrivanja svih vrsta i obima rizika.

- Usvajanje i implementacija potrebnih politika i procesa upravljanja rizicima u bankama u

okviru grupe u skladu sa regulativama država u kojima AIK Banka investira kapital, od strane

nadležnih organa u bankama.

- 20 - | S t r a n a

- Uspostavljanje mehanizma konsolidovanog praćenja administrativih i računovodstvenih

aktivnosti,

- Uspostavljanje politike naknada, usklađene sa poslovnom strategijom banke, ciljevima,

vrednostima i dugoročnim interesima banke, strategijom preuzimanja rizika u pogledu

promovisanja efikasnog upravljanja rizicima, na način da ne podstiče preuzimanje rizika

koje prelazi nivo prihvatljivog rizika za banku.

Tabela 13: Strateški finansijski ciljevi AIK Banke Kapitalna adekvatnost

≥ 14,5 %

Tržni udeo - nominalno - godišnji rast

≥ 5 % u nivou posmatrane “peer grupe”

Stabilan ROE = profit/ prosečni kapital

u nivou posmatrane „peer grupe“ na godišnjoj osnovi

Troškovna efikastnost = operativni rashodi/prosečna aktiva

≤ 2,5 %

Strukturni pokazatelji:

- LTD (loans to depostis ratio) =

neto krediti/ukupni depoziti

- Neto plasmani/Neto aktiva

< 100% > 40%

V deo

Zaključak Kapitalna ulaganja u druge banke za AIK Banku će imati karakter portfolio investicija ili strateških

investicija, u zavisnosti od prepoznate prilike na bankarskom tržištu i potencijalne investicione

prilike u određenu banku. Primarni cilj AIK Banke je da stvori stabilan portfolio investicija kroz

učešće u kapitalu drugih banaka uz mogućnost učestvovanja u upravljanju bankom, sa značajnim

i/ili kontrolnim učešćem koje će joj omogućiti da aktivno podrži dalji razvoj odnosne banke, kako

kapitalno, tako i svojim znanjem i iskustvom.

Na osnovama predložene strategije biće stvoren novi potencijal povećanja vrednosti za akcionare

AIK Banke.

VI deo

Završne odredbe U slučaju značajnih poremećaja na tržištu, nesagledanih promena u okruženju ili nepredviđenih

efekata na poslovanje banke, strategija će biti blagovremeno revidirana i predstavljena na

usvajanje Skupštini banke uz detaljno obrazloženje promena u poslovnom pravcu.

Danom usvajanja ove strategije prestaje da važi strategija banke doneta odlukom broj 14/2014 na

redovnoj sednici Skupštine banke održanoj dana 30.05.2014. godine.

“AIK BANKA” a.d. Beograd Skupština, predsednik

- 21 - | S t r a n a

Na osnovu člana 66. stav 1. tačka 4. Zakona o bankama (Sl glasnik RS br. 107/05, 91/10 i

14/2015), člana 12. stav 1, tačka 4. i dr. Statuta „AIK BANKE“ а.d. Beograd, Skupština „AIK BANKE“ а.d. Beograd na svojoj XXXV vanrednoj sednici dana 25.03.2016. godine, donosi:

Odluku broj ___-XXXV/2016 o ulaganju u lica u finansijskom sektoru i lica koja nisu u finansijskom sektoru (druga

pravna lica) 1. Ovlašćuje se Upravni odbor da u 2016. godini i nadalje do drugačije odluke Skupštine, može donositi Odluke o ulaganju u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru (finansijski sektor u smislu člana 2. Zakona o bankama).

Ulaganja „AIK BANKE“ а.d. Beograd u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru ne sme preći 10% kapitala „AIK BANKE“ а.d. Beograd (računajući na dan ulaganja).

Ukupna ulaganja „AIK BANKE“ а.d. Beograd u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru (finansijski sektor u smislu člana 2. Zakona o bankama) kao i u osnovna sredstva i investicione nekretnine „AIK BANKE“ а.d. Beograd, ne smeju preći 60% kapitala „AIK BANKE“ а.d. Beograd.

Ulaganja iz prethodnog stava ove tačke ne odnose se na sticanje akcija radi njihove dalje prodaje u roku od 6 (šest) meseci od dana sticanja. 2. Ovlašćuje se Upravni odbor da u 2016. godini i nadalje do drugačije odluke Skupštine, može donositi Odluke o ulaganjima u lica u finansijskom sektoru u skladu sa važećim propisima. Pod ulaganjem u lica u finansijskom sektoru podrazumeva se ulaganje u već postojeće-osnovane subjekte i/ili za (u) osnivanje novih subjekata. 3. Ova Odluka važi za ulaganja u 2016. godini (uključujući i već izvršena ulaganja do dana održavanja ove sednice Skupštine) i nadalje, do donošenja drugačije odluke.

Obrazloženje: Imajući u vidu odredbe Zakona o bankama, kao i ovlašćenja i odgovornosti organa Banke, donosi se Odluka kao u dispozitivu.

„AIK BANKA” a.d. Beograd Skupština, predsednik

- 22 - | S t r a n a

Na osnovu člana 66. stav 1. tačka 4. člana 124. i dr. Zakona o bankama (Sl glasnik RS br. 107/05, 91/10 i 14/2015), člana 12. i dr. Statuta „AIK BANKE“ а.d. Beograd, Skupština „AIK BANKE“ а.d. Beograd na svojoj XXXV vanrednoj sednici dana 25.03.2016. godine, donosi:

Odluku broj ___-XXXV/2016

o sticanju podređenog društva Banke

1. Skupština “AIK BANKE” a.d. Beograd konstatuje da je na osnovu svoje odluke broj 16-

XXXIII/2015 od 29.06.2015. godine „AIK Banka“ dana 08.01.2016. godine stekla 13,86 % akcija

Gorenjske banke d.d. Kranj koja joj omogućava vršenje 15,22 % glasačkih prava.

2. Odobrava se dalje ulaganje “AIK Banke” a.d. Beograd u lice u finansijskom sektoru – Gorenjsku

banku d.d. Kranj, čime „AIK Banka” može steći do 100% akcija podređenog društva - Gorenjske

banke d.d Kranj.

3. Ovlašćuje se Upravni odbor „AIK BANKE” a.d. Beograd da u cilju relizacije tačke 2. ove Odluke,

donosi sve neophodne pojedinačne odluke o svakom dodatnom povećanju ili smanjenju

novčanog uloga u Gorenjskoj banci d.d. Kranj, odnosno o konkretnom novčanom ulaganju Banke

u ovo podređeno društvo Banke, u skladu sa ovom odlukom.

4. Ovlašćuju se stručne službe Banke da ovu Odluku i/ili Odluku Upravnog odbora „AIK BANKE”

a.d. Beograd u skladu sa zakonom dostave Narodnoj banci Srbije sa potrebnom

dokumentacijom, radi pribavljanja potrebnih saglasnosti, kao i da preduzmu druge aktivnosti

pred nadležnim organima bilo u Republici Srbiji ili van nje, radi realizacije ove odluke.

Obrazloženje:

“AIK Banka” a.d. ima u ovom trenutku najvišu adekvatnost kapitala u bankarskom sistemu

Srbije koja iznosi na dan 31.12.3015. 32,75%, a 34,6% prema posebnoj dijagnostičkoj oceni NBS, što

je 16,15 procentnih poena više od bankarskog proseka. S obzirom na strateško opredeljenje daljeg

rasta, rukovodstvo je pažljivo razmotrilo potencijal na domaćem tržištu ali i u regionu i procenilo da

je rast putem sticanje udela (i/ili podredjenih društava) u lica u finansijskom sektoru opravdan

način da se strateški ciljevi realizuju. Nakon proučavanja bankarskog okruženja izvan područja

Srbije, prepoznat je razvojni potencijal ulaganja u bankarski sektor država u Adria regionu,

prioritetno u države članice EU koje su pratile stroge direktive Evropske centralne banke i Evropske

komisije, u kojima je nakon obavljenog temeljnog restrukturiranja banaka ("čišćenja" loših

investicija) u toku faza restrukturiranja vlasništva banaka.

Na tim tržištima se bez obzira na pooštrene kreditne standarde povećala potražnja za

izvorima finansiranja, kao i privredna aktivnost, a pogotovo u državama koje su izvozno usmerene,

među kojima je izvozna aktivnost u Sloveniji (sa 62% DBP) najviša, a naročito izvoz u države EU

(skoro 77% ukupnog izvoza). Čišćenje bilansa slovenačkih banaka uticalo je na pad bilansne sume

bankarskog sistema koje je trenutno u visini od 104,6% DBP aktivnost, što ukazuje na potencijal za

budući rast.

- 23 - | S t r a n a

Slovenija ima visok DBP per capita što je pokazatelj znatno višeg štednog potencijala

stanovništva s jedne strane i mogućnosti potrošnje s druge strane, a to posledično znači i veću

potražnju za finansijskim uslugama.

Pored navedenog u Sloveniji još 64% bankarskog sistema je u domaćem vlasništvu, te se

očekuje značajna promena strukture vlasništva banaka u skorijem periodu.

Kako je rukovodstvo najadekvatniji tržišni potencijal prepoznalo u Sloveniji, a istovremeno

se ukazala šansa učešća u dokapitalizaciji Gorenjske banke d.d. Kranj, predlaže se dalje ulaganje

“AIK Banke” a.d. Beograd u lice u finansijskom sektoru – Gorenjsku banku d.d. Kranj, čime „AIK

Banka” može steći do 100% akcija podređenog društva - Gorenjske banke d.d Kranj.

„AIK BANKA“ а.d. Beograd Skupština, predsednik

- 24 - | S t r a n a

Na osnovu člana 66. Zakona o bankama i člana 12. Statuta Agroindustrijsko komercijalne

banke „AIK BANKE” a.d. Beograd, Skupština „AIK BANKE“ а.d. Beograd na svojoj XXXV vanrednoj

sednici, dana 25.03.2016. godine, donosi:

Odluku broj ____-XXXV/2016

o izmeni

Odluke broj 20-XXXIII/2015 o ovlašćenjima u postupanju sa investicionim

nekretninama, materijalnim vrednostima i sredstvima namenjenim daljoj prodaji

(dalje: nepokretnostima) i pokretnom imovinom Banke, kao i udelima i akcijama u

drugim privrednim društvima stečenim u postupku naplate potraživanja Banke od

29.06.2015.godine (izmenjena Odlukom broj 09-XXXIV/2015 od 23.12.2015.)

I Odluka broj 20-XXXIII/2015 o ovlašćenjima u postupanju sa investicionim nekretninama,

materijalnim vrednostima i sredstvima namenjenim daljoj prodaji (dalje: nepokretnostima) i

pokretnom imovinom Banke, kao i udelima i akcijama u drugim privrednim društvima stečenim u

postupku naplate potraživanja Banke od 29.06.2015.godine (izmenjena Odlukom broj 09-XXXIV/2015

od 23.12.2015.) menja se, tako da glasi:

“ 1.AIK BANKA može u 2015. godini i dalje do donošenja drugačije odluke, otuđivati nepokretnosti i

pokretnu imovinu, kao i udele i akcije u drugim privrednim društvima, stečene u postupku naplate

potraživanja Banke.

2. Ovlašćuju se Upravni odbor i Izvršni odbor AIK BANKE da odlučuju o svakom pojedinačnom

otuđenju nepokretnosti ili pokretne imovine, kao i udela i akcije u drugim privrednim društvima i

to:

Upravni odbor se ovlašćuje da donosi odluku o otuđenju svake konkretne

nepokretnosti ili pokretne imovine za koju sadašnja knjigovodstvena vrednost

prelazi iznos od 1.000.000,00 eur u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu

NBS na dan donošenja konkretne Odluke;

Izvršni odbor se ovlašćuje da donosi odluku o otuđenju svake konkretne

nepokretnosti ili pokretne imovine za koju sadašnja knjigovodstvena vrednost ne

prelazi iznos od 1.000.000,00 eur u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu

NBS na dan donošenja konkretne Odluke.

Izuzetno od napred navedenog, donošenje Odluke o otuđenju pokretnih stvari koje su klasifikovane

kao: zalihe materijalno nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda i robe; poljoprivedna

mehanizacija i vozila; državne hartije od vrednosti; osnovna stada, je isključivo u nadležnosti

Izvršnog odbora, dok se otuđenje akcija čiji su izdavaoci javna akcionarska društva vrši na način

propisan zakonima kojima se uređuje tržište kapitala i privredna društva.

3.Odluka nadležnog organa iz tačke 2. ove Odluke mora da sadrži:

a. Postupak otuđenja. Postupak otuđenja može biti organizovan putem aukcije –

javnog nadmetanja, putem tendera – prikupljanjem ponuda i neposrednom

pogodbom. Pre sprovođenja bilo kog od navedenih postupaka neophodno je da

konkretna nepokretnost prethodno bude oglašena u javnim glasilima. Upravni

odnosno Izvršni odbor imenuje lice/lica koja sprovode postupak neposredne

pogodbe i nivo njihovih ovlašćenja.

b. Početnu cenu po kojoj se oglašava otuđenje. Početna cena u prvom oglašavanju

otuđenja konkretne nepokretnosti ili pokretne imovine ne može biti niža od

sadašnje knjigovodstvene vrednosti, a po pravilu je jednaka procenjenoj tržišnoj

vrednosti ili je veća od nje, osim u slučajevima kada za prodaju ispod sadašnje

- 25 - | S t r a n a

knjigovodstvene vrednosti postoji opravdan razlog (visoki troškovi održavanja,

troškovi obezbeđivanja konkretne nepokretnosti, troškovi poreza na imovinu,

troškovi osiguranja, troškovi struje, vode, grejanja,...koji sa protokom vremena

stvaraju još veći gubitak za Banku). Procenjena tržišna vrednost utvrđena je

angažmanom renomirane proceniteljske kuće koja se nalazi na listi ovlašćenih

procenitelja Banke.

c. Dodatne elemente neophodne za realizaciju otuđenja u slučaju da inicijalni–prvi

postupak oglašavanja bude neuspešan: naredni postupak otuđenja, donja granica-

minimalna cena ispod koje se odustaje od postupka otuđenja, način i rok plaćanja

kupoprodajne cene, iznos depozita, mogućnost kreditiranja potencijalnog kupca,

lice/lica ovlašćena da sprovode postupak neposredne pogodbe i nivo njihovih

ovlašćenja, da li Banka za konkretnu nepokretnost samostalno realizuje postupak

otuđenja ili ga eksternalizuje angažovanjem specijalizovanih subjekata, dodatne

garancije za plaćanje ako su potrebne, mogućnost diskontovanja cene u slučaju

isplate kupoprodajne cene iz sopstvenih sredstava u celosti i sl.

4. Upravni i Izvršni odbor su dužni da se prilikom odlučivanja o otuđenju svake konkretne

nepokretnosti ili pokretne imovine staraju o najboljem interesu AIK BANKE.

5. Ovom Odlukom ovlašćuje se Upravni odbor da može, na predlog Izvršnog odbora i u skladu

sa odredbama svih pozitivnih propisa, posebno Odluke o upravljanju rizicima banke

(Sl.glasnik RS br.. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, ….33/2015) doneti Odluku o

prodaji i/ili zalaganju i/ili ustupanju celokupnog ili delimičnog portfolija pokretne odnosno

nepokretne imovine u svojini Banke, koje je Banka stekla u postupku naplate potraživanja,

ukoliko to predstavlja najbolje moguće rešenje u interesu Banke, uz posebno obrazloženje

razloga opravdanosti i celishodnosti takve odluke i obavezu izveštavanja Skupštine na prvoj

narednoj redovnoj sednici.

6. Odluka Upravnog odbora odnosno Izvršnog odbora dostavljaju se na realizaciju nadežnim

službama u skladu sa internim aktima AIK BANKE.

7. Ukoliko postupak otuđenja za konkretnu nepokretnost ili pokretnu imovinu bude uspešan –

nepokretnost se proda, Izvršni odbor ovlašćuje određeno lice/a da mogu zaključiti ugovor sa

kupcem. Izvršni odbor je u obavezi da o svakom uspešno realizovanom postupku otuđenja

dostavi izveštaj Upravnom odboru na prvoj narednoj redovnoj sednici.

8. Ova Odluka stupa na snagu i primenjuje se od dana donošenja do donošenja drugačije

Odluke.”

II Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja.

Obrazloženje:

Izmene usvojene ovom Odlukom odnose se na :

- definisanje mogućnosti prodaje nekretnine ispod knjigovodstvene vrednosti ukoliko za to postoji

opravdan razlog (visoki troškovi održavanja, troškovi obezbeđivanja konkretne nepokretnosti,

troškovi poreza na imovinu, troškovi osiguranja, troškovi struje, vode, grejanja,...koji sa protokom

vremena stvaraju još veći gubitak za Banku) i

- izjednačavanje postupka neposredne pogodbe (koji je bio predviđen kao izuzetak) sa ostalim

predviđenim postupcima prodaje nepokretnosti.

„AIK BANKA” a.d. Beograd

Skupština, predsednik

- 26 - | S t r a n a

(PREČIŠĆENI TEKST Odluke Skupštine broj 20-XXXIII/2015 od 29.06.2015. sa izmenama

usvojenim na sednici dana 23.12.2015. godine i na sednici dana 25.03.2016. godine)

ODLUKA

O ovlašćenjima u postupanju sa investicionim nekretninama, materijalnim vrednostima

i sredstvima namenjenim daljoj prodaji (dalje: nepokretnostima) i pokretnom

imovinom Banke, kao i udelima i akcijama u drugim privrednim društvima stečenim u

postupku naplate potraživanja Banke

1.AIK BANKA može u 2015. godini i dalje do donošenja drugačije odluke, otuđivati nepokretnosti i

pokretnu imovinu, kao i udele i akcije u drugim privrednim društvima, stečene u postupku naplate

potraživanja Banke.

2. Ovlašćuju se Upravni odbor i Izvršni odbor AIK BANKE da odlučuju o svakom pojedinačnom

otuđenju nepokretnosti ili pokretne imovine, kao i udela i akcije u drugim privrednim društvima i

to:

Upravni odbor se ovlašćuje da donosi odluku o otuđenju svake konkretne

nepokretnosti ili pokretne imovine za koju sadašnja knjigovodstvena vrednost

prelazi iznos od 1.000.000,00 eur u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu

NBS na dan donošenja konkretne Odluke;

Izvršni odbor se ovlašćuje da donosi odluku o otuđenju svake konkretne

nepokretnosti ili pokretne imovine za koju sadašnja knjigovodstvena vrednost ne

prelazi iznos od 1.000.000,00 eur u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu

NBS na dan donošenja konkretne Odluke.

Izuzetno od napred navedenog, donošenje Odluke o otuđenju pokretnih stvari koje su klasifikovane

kao: zalihe materijalno nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda i robe; poljoprivedna

mehanizacija i vozila; državne hartije od vrednosti; osnovna stada, je isključivo u nadležnosti

Izvršnog odbora, dok se otuđenje akcija čiji su izdavaoci javna akcionarska društva vrši na način

propisan zakonima kojima se uređuje tržište kapitala i privredna društva.

3.Odluka nadležnog organa iz tačke 2. ove Odluke mora da sadrži:

a. Postupak otuđenja. Postupak otuđenja može biti organizovan putem aukcije –

javnog nadmetanja, putem tendera – prikupljanjem ponuda i neposrednom

pogodbom. Pre sprovođenja bilo kog od navedenih postupaka neophodno je da

konkretna nepokretnost prethodno bude oglašena u javnim glasilima. Upravni

odnosno Izvršni odbor imenuje lice/lica koja sprovode postupak neposredne

pogodbe i nivo njihovih ovlašćenja.

b. Početnu cenu po kojoj se oglašava otuđenje. Početna cena u prvom oglašavanju

otuđenja konkretne nepokretnosti ili pokretne imovine ne može biti niža od

sadašnje knjigovodstvene vrednosti, a po pravilu je jednaka procenjenoj tržišnoj

vrednosti ili je veća od nje, osim u slučajevima kada za prodaju ispod sadašnje

knjigovodstvene vrednosti postoji opravdan razlog (visoki troškovi održavanja,

troškovi obezbeđivanja konkretne nepokretnosti, troškovi poreza na imovinu,

troškovi osiguranja, troškovi struje, vode, grejanja,...koji sa protokom vremena

stvaraju još veći gubitak za Banku). Procenjena tržišna vrednost utvrđena je

angažmanom renomirane proceniteljske kuće koja se nalazi na listi ovlašćenih

procenitelja Banke.

c. Dodatne elemente neophodne za realizaciju otuđenja u slučaju da inicijalni–prvi

postupak oglašavanja bude neuspešan: naredni postupak otuđenja, donja granica-

- 27 - | S t r a n a

minimalna cena ispod koje se odustaje od postupka otuđenja, način i rok plaćanja

kupoprodajne cene, iznos depozita, mogućnost kreditiranja potencijalnog kupca,

lice/lica ovlašćena da sprovode postupak neposredne pogodbe i nivo njihovih

ovlašćenja, da li Banka za konkretnu nepokretnost samostalno realizuje postupak

otuđenja ili ga eksternalizuje angažovanjem specijalizovanih subjekata, dodatne

garancije za plaćanje ako su potrebne, mogućnost diskontovanja cene u slučaju

isplate kupoprodajne cene iz sopstvenih sredstava u celosti i sl.

4. Upravni i Izvršni odbor su dužni da se prilikom odlučivanja o otuđenju svake konkretne

nepokretnosti ili pokretne imovine staraju o najboljem interesu AIK BANKE.

5. Ovom Odlukom ovlašćuje se Upravni odbor da može, na predlog Izvršnog odbora i u skladu

sa odredbama svih pozitivnih propisa, posebno Odluke o upravljanju rizicima banke

(Sl.glasnik RS br.. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, ….33/2015) doneti Odluku o

prodaji i/ili zalaganju i/ili ustupanju celokupnog ili delimičnog portfolija pokretne odnosno

nepokretne imovine u svojini Banke, koje je Banka stekla u postupku naplate potraživanja,

ukoliko to predstavlja najbolje moguće rešenje u interesu Banke, uz posebno obrazloženje

razloga opravdanosti i celishodnosti takve odluke i obavezu izveštavanja Skupštine na prvoj

narednoj redovnoj sednici.

6. Odluka Upravnog odbora odnosno Izvršnog odbora dostavljaju se na realizaciju nadežnim

službama u skladu sa internim aktima AIK BANKE.

7. Ukoliko postupak otuđenja za konkretnu nepokretnost ili pokretnu imovinu bude uspešan –

nepokretnost se proda, Izvršni odbor ovlašćuje određeno lice/a da mogu zaključiti ugovor sa

kupcem. Izvršni odbor je u obavezi da o svakom uspešno realizovanom postupku otuđenja

dostavi izveštaj Upravnom odboru na prvoj narednoj redovnoj sednici.

8. Ova Odluka stupa na snagu i primenjuje se od dana donošenja do donošenja drugačije

Odluke.

„AIK BANKA” a.d. Beograd

Skupština, predsednik

- 28 - | S t r a n a

Na osnovu člana 66. Zakona o bankama, člana 12. Statuta „AIK BANKE“ а.d. Beograd odredaba Ugovora o osnivanju „AIK BANKE“ а.d. Beograd, Skupština „AIK BANKE“ а.d. Beograd na XXXV vanrednoj sednici, dana 25.03.2016. godine donosi:

Odluku broj ____-XXXV/2016 o usvajanju izmenjene Politike dividendi

1.Usvaja se izmenjena Politika dividendi u tekstu kao u prilogu ove Odluke. 2.Odluka stupa na snagu danom donošenja, kada počinje da se primenjuje Politika dividendi iz tačke 1. ove Odluke, a prestaje da važi Politika dividendi usvojena na sednici Skupštine dana 28.10.2014.godine.

Obrazloženje:

Radi ažuiraranja podataka o nominalnoj vrednosti akcija i CFI kodova, donosi se odluka kao u dispozitivu.

„AIK BANKA“ а.d. Beograd

Skupština, predsednik

- 29 - | S t r a n a

POLITIKA DIVIDENDI

UVODNI DEO

1.1 Cilj

Polazeći od osnovnih strateških ciljeva Banke ovim aktom donosi se optimalna politka dividendi koja

će povezati i uskladiti interese akcionara, interese samog Drušva, menadžmenta i zaposlenih.

1.2 Definicije

Banka - “Aik banka” a.d. Beograd

Dividenda - Novčani iznos koji se distribuira akcionarima određene vrste i klase hartija od vrednosti iz ostvarene dobiti Banke ili rezervi koje su formirane za tu namenu.

Dan dividende – Dan dividende je dan usvajanja Odluke o isplati dividende na sednici Skupštine akcionara Banke.Dan na koji se utvrđuje spisak akcionara koji imaju pravo na dividendu

Porez – Pripadajući porezi koji se obračunavaju i plaćaju pri isplati dividende.

DETALJAN OPIS

1.3 Predmet Politike dividendi

Predmet politike dividendi je određivanje opštih pravila pri utvrđivanju iznosa koji se opredeljuje za

isplatu dividende akcionarima, način određivanja dividende za svaku klasu izdatih akcija,

ograničenja isplate i prioritete isplate dividende različitih klasa akcija, kao i utvrđivanje postupka

isplate dividende pojedinačnim akcionarima.

1.4 Dividende

Dividenda na akcije isplaćuje se akcionarima u skladu sa pravima koja proizilaze iz vrste i klase

akcija koje poseduju na dan dividende, a srazmerno broju akcija koje poseduju u ukupnom broju

akcija te klase.

Banka ima emitovane sledeće vrste i klase akcija:

1. Obične akcije sa pravom glasa, ISIN broj RSAIKBE79302 , CFI kod ESVUFR, nominalna

vrednosti jedne akcija 2.090,44 dinara;

2. Prioritetne konvertibilne akcije bez prava glasa, ISIN broj RSAIKBE15363, CFI kod EFNXFR,

nominalna vrednosti jedne akcije 2.090,44 dinara;

3. Prioritetne kumulativne akcije bez prava glasa, ISIN broj RSAIKBE36633, CFI kod EPNXCR,

nominalna vrednost jedne akcije 2.090,44 dinara.

Prioritetne konvertibilne akcije bez prava glasa i prioritetne kumulativne akcije bez prava glasa iz

tačke 2. i tačke 3. prethodnog stava nose dividendu u iznosu od 6% godišnje, računajući na

nominalnu vrednost.

Prioritetne kumulativne akcije bez prava glasa, ISIN broj RSAIKBE36633, CFI kod EPNXCR, nose pravo

da im se neisplaćena dividenda kumulira i isplati pre isplate dividendi ostalih vrsta i klasa akcija.

- 30 - | S t r a n a

Prioritetne konvertibilne akcije bez prava glasa, ISIN broj RSAIKBE15363, CFI kod EFNXFR, imaju

prvenstvo u isplati dividende u odnosu na obične akcije sa pravom glasa, ISIN broj RSAIKBE79302 ,

CFI kod ESVUFR.

1.5 Dan dividende

Dan dividende je dan usvajanja Odluke o isplati dividende na sednici Skupštine akcionara Banke.

Akcionar koji prenese svoje akcije na osnovu kojih je stekao pravo na dividendu posle dana

dividende, a pre isplate dividende, zadržava pravo na dividendu.

Spisak lica sa pravom na dividendu se utvrđuje na osnovu izvoda iz Centralnog registra, depoa i

kliringa hartija od vrednosti, na datum koji je određen kao dan dividende.

1.6 Ograničenja plaćanja dividendi

Banka ne može raspodelu dobiti vršiti isplatom dividendi svojim akcionarima ako:

1) svoju likvidnost ne održava u skladu s propisima Narodne banke Srbije;

2) zbog te raspodele ne bi mogla da održava svoju likvidnost u skladu s propisima Narodne banke

Srbije;

3) nije otklonila slabosti i nedostatke koje joj je naložila Narodna banka Srbije u vezi s nepravilnim

iskazivanjem poslovnih promena i drugih događaja, a koji mogu uticati na bilans uspeha banke;

4) nije postupila u skladu s nalozima za otklanjanje nepravilnosti;

5) Narodna banka Srbije to odredi svojom korektivnom merom.

Akcionarima Banka ne može isplaćivati ni akontacije, ukoliko postoje razlozi navedeni u stavu 1.

ove tačke.

Ako je Banka potkapitalizovana u smislu Zakona o bankama ne može isplaćivati dividende ili vršiti

raspodelu kapitala u bilo kom obliku;

Ako ukupan iznos isplata po osnovu raspodele dobiti prelazi 10% kapitala banke ili bilans uspeha

banke iskazuje gubitak u tekućem ili prethodnom tromesečju, odnosno za poslovnu godinu do tog

datuma, Banka raspodelu ovih isplata može vršiti samo uz prethodno odobrenje Narodne banke

Srbije.

Banka ne može vršiti plaćanja dividendi akcionarima ako je prema poslednjim godišnjim finansijskim

izveštajima neto imovina društva manja, ili bi usled takve isplate postala manja, od uplaćenog

osnovnog kapitala uvećanog za rezerve koje je društvo u obavezi da održava u skladu sa zakonom ili

statutom, osim u slučaju smanjenja osnovnog kapitala.

Ukoliko se zbog pokrića gubitka Banke smanji akcionarski kapital, akcionari nemaju pravo na

dividendu, dok se iznos sredstava akcionarskog kapitala korišćen za pokriće gubitka ne nadoknadi.

- 31 - | S t r a n a

Ukupan iznos isplata dividendi akcionarima za poslovnu godinu ne može biti veći od dobiti na kraju

te poslovne godine, uvećane za neraspoređenu dobit iz prethodnih perioda i iznose rezervi

predviđenih za raspodelu akcionarima, a umanjene za nepokrivene gubitke iz prethodnih perioda i

iznose rezervi koje je društvo u obavezi da održava u skladu sa zakonom ili statutom, ako takve

rezerve postoje.

Sopstvene akcije ne daju pravo na dividendu.

1.7 Način plaćanja dividende

Dividende se mogu plaćati u novcu ili u akcijama Banke, u skladu sa odlukom Skupštine i zakonom.

1.8 Postupak utvrđivanja dividende

Ukupan iznos opredeljen za isplatu dividende se definiše Odlukom o upotrebi i raspoređivanju

dobiti.

Po pravilu, Upravni odbor Banke usvaja predlog odluke o upotrebi i raspoređivanju ostvarene dobiti i

upućuje ga Skupštini akcionara Banke na usvajanje.

Akcionari Banke mogu da predlože u skladu sa aktima Banke i Zakonom Predlog Odluke o upotrebi i

raspoređivanju ostvarene dobiti.

Predlog odluke o upotrebi i raspoređivanju dobiti se, po pravilu, donosi na sednici Upravnog odbora

na kojoj se razmatra Odluka o usvajanju godišnjih finansijskih izveštaja Banke.

Prilikom određivanja visine predloženog iznosa za isplatu dividendi, Upravni odbor uzima u obzir

rezultate tekućeg poslovanja Banke, njenu likvidnost, planove poslovanja, planirane investicione

aktivnosti, opšte poslovne i privredne okolnosti, kao i uticaj isplate dividende na akcionare Banke,

njegove zaposlene i klijente.

Predlogom Odluke o upotrebi i raspoređivanju ostvarene dobiti se može predvideti da se dividenda

ne isplaćuje, u kom slučaju se vlasnicima prioritetnih kumulativnih akcija iz odeljka 2.2 stava 2.

tačke 3.ove Politike, kumulira iznos neisplaćene dividende i pri sledećoj isplati dividende, prvo se

isplaćuje iznos kumulirane neisplaćene dividende.

Ukoliko je predlogom odluke o raspodeli dobiti opredeljen iznos za isplatu dividende, Upravni odbor

ili akcionar koji ima pravo predlaganja odluka na Skupštini akcionara u skladu sa zakonom i aktima

društva, mogu doneti predlog odluke o isplati dividende.

1.9 Izračunavanje dividendi

- 32 - | S t r a n a

Iznos pripadajuće dividende za svakog od akcionara se izračunava srazmerno broju akcija koje

akcionar poseduje.

Po izračunatoj pripadajućoj dividendi za svakog od akcionara, Društvo obračunava i pripadajući

porez u skladu sa važećim zakonskim propisima.

Prilikom isplate dividende, Društvo uplaćuje obračunati porez na odgovarajući račun javnih prihoda,

a akcionaru se isplaćuje neto iznos dividende.

1.10 Isplata dividende

Društvo objavljuje na svojoj internet stranici termin i način isplate dividende, koji ne može biti duži

od 12 meseci od dana održavanja sednice Skupštine.

Na svojoj internet stranici Društvo čini dostupnim i sve druge informacije od značaja za sprovođenje

postupka isplate.

1.11 Završne odredbe

Politika dividendi menja se odlukom Skupštine akcionara.

ODGOVORNOST I OVLAŠĆENJA

Obavezu i odgovornost za postupanje u skladu sa Politikom imaju svi zaposleni u AIK Banka ad

Beograd koji učestvuju u procesu izrade, odobravanja, izmene i zamene dokumenta, kao i

zaposleni koji taj dokument primenjuju.

Vlasnik dokumenta odgovoran za sačinjeni tekst i tačnost podataka u dokumentu, kao i za

implementaciju i rešavanje eventualnih spornih situacija je Sektor sredstava i upravljanja

bilansom.

Sve odgovorne osobe u postupku izrade, provere i odobravanja primene ovog dokumenta, kao i

svi korisnici, dužni su da se, shodno Ugovoru o radu, pridržavaju obaveze čuvanja poverljivih

informacija vezanih za poslovanje Banke. Strogo je zabranjeno kopiranje i iznošenje ovog

dokumenta van Banke. Svako nepoštovanje pravila povlači sa sobom sankcionisanje u skladu sa

pravilima o tajnosti podataka i zaštiti regulatornih dokumenata Banke.

„AIK BANKA“ a.d. Beograd Skupština,predsednik

- 33 - | S t r a n a

Na osnovu člana 66. Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 ,91/2010 i 14/2015),

člana 12., 20. i dr. Statuta ”AIK BANKE” a.d. Beograd, Skupština „AIK BANKE” a.d. Beograd na svojoj

XXXV vanrednoj sednici, dana 25.03.2016. godine, donosi:

Odluku broj _______-XXXV/2016

o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Skupštine Agroindustrijsko komercijalne banke ”AIK BANKA” A.D. BEOGRAD

Član 1.

Član 15. Poslovnika o radu Skupštine Agroindustrijsko komercijalne banke ”AIK BANKA” a.d. Beograd, menja se i glasi:

“ Akcionar može putem punomoćja ovlastiti odredjeno lice da u njegovo ime učestvuje u

radu Skupštine Banke, uključujući i pravo da u njegovo ime glasa.

Punomoćnik ima ista prava u pogledu učešća u radu sednice skupštine kao i

akcionar koji ga je ovlastio.

Ako je punomoćje izdato većem broju lica, smatraće se da je svako od punomoćnika

ponaosob ovlašćen za glasanje.

Ako sednici pristupi više punomoćnika istog akcionara po osnovu istih akcija sa

punomoćjem za glasanje, glasa punomoćnik sa najkasnijim datumom punomoćja.

Punomoćje za glasanje se daje u pisanoj formi i isto sadrži naročito:

-ime, jedinstven matični broj i prebivalište akcionara koji je domaće fizičko lice, odnosno

ime, broj pasoša ili drugi identifikacioni broj i prebivalište akcionara koji je strano fizičko lice,

odnosno poslovno ime, matični broj i sedište akcionara koji je domaće pravno lice, odnosno

poslovno ime, broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedište akcionara koji je strano pravno

lice;

-ime punomoćnika, sa svim podacima iz prethodnog stava;

-broj, vrstu i klasu akcija za koje se punomoćje izdaje.

Punomoćje za glasanje koje izdaje akcionar-pravno lice treba da bude potpisano od

zastupnika pravnog lica i overeno pečatom pravnog lica.

Kad se punomoćje daje elektronskim putem, ono mora biti potpisano kvalifikovanim

elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom kojim se uredjuje elektronski potpis.

Banka je propisala obaveznu upotrebu formulara za glasanje koji omogućava

davanje punomoćja sa instrukcijama po svakoj tački dnevnog reda.

Akcionari odnosno, punomoćnici akcionara, dužni su da kopiju punomoćja dostave

Banci pre dana održavanja sednice Skupštine, odnosno, najkasnije na dan sednice.

Punomoćje dato za jednu sednicu Skupštine važi i za ponovljenu sednicu.

Punomoćje za glasanje nije prenosivo.

Ako je punomoćnik akcionara pravno lice, isto pravo glasa vrši preko svog zakonskog

zastupnika ili drugog za to posebno ovlašćenog lica, koje mora biti zaposleno kod punomoćnika ili

član organa punomoćnika.

- 34 - | S t r a n a

Akcionar ili njegov punomoćnik, mogu obavestiti Banku o datom punomoćju za

glasanje elektronskim putem, i to slanjem digitalno potpisanog punomoćja na email adresu

skupstina@aikbanka.rs, s tim da se od strane Banke ima smarati da je punomoćje blagovremeno

primljeno ukoliko stigne na navedenu adresu – neposredno pre zakazanog vremena početka

konkretne sednice.”

Član 2.

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja.

Član 3.

Prilog ove odluke čini prečišćeni tekst Poslovnika o radu Skupštine Agroindustrijsko komercijalne

banke ”AIK BANKA” a.d. Beograd sa izmenama i dopunama iz ove odluke.

Obrazloženje:

Radi preciznije formulacije i usklađivanja sa odredbama Statuta, donosi se Odluka kao u

dispozitivu.

„AIK BANKA“ a.d. Beograd

Skupština,predsednik

- 35 - | S t r a n a

PREČIŠĆENI TEKST

POSLOVNIK O RADU SKUPŠTINE

Agroindustrijsko komercijalne banke ”AIK BANKA” a.d. Beograd

Član 1.

Ovim Poslovnikom bliže se uredjuju sva pitanja u vezi sa načinom rada i odlučivanja Skupštine

Banke, kao i učestvovanja akcionara u radu Skupštine, neposredno ili preko punomoćnika.

Član 2.

Skupštinu Banke čine svi akcionari Banke.

Akcionari Banke, koji imaju pravo na učešće u radu sednice Skupštine Banke, su akcionari

koji su to na deseti dan, pre dana održavanja sednice Skupštine Banke - Dan akcionara, a prema

Izvodu iz jedinstvene evidencije akcionara Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti

Republike Srbije.

Akcionar koji nakon Dana akcionara, prenese svoje akcije na treće lice, zadržava pravo da

učestvuje u radu te sednice skupštine, po osnovu akcija koje je posedovao na Dan akcionara.

Akcionaru, koji podnese pisani zahtev Banci za uvid u spisak iz stava 2. ovog člana, Banka će

omogućiti uvid u spisak u prostorijama Banke, počev od narednog radnog dana od dana akcionara pa

do radnog dana koji prethodi danu održavanja sednice Skupštine.

Akcionar ima pravo da učestvuje u radu Skupštine, što podrazumeva:

1. pravo da glasa o pitanjima o kojima glasa njegova klasa akcija,

2. pravo na učešće u raspravi o pitanjima na dnevnom redu Skupštine, uključujući i pravo na

podnošenje predloga, postvaljanje pitanja koja se odnose na dnevni red Skupštine i dobijanje

odgovora, u skladu sa Statutom Banke i ovim Poslovnikom.

Skupštini akcionara po pravilu prisustvuju i učestvuju u radu predsednik i/ili drugi članovi

Izvršnog odbora Banke, članovi Upravnog odbora Banke, kao i Revizor Banke.

Skupštini akcionara može prisustvovati predstavnik Narodne banke Srbije pod uslovima

predvidjenim Zakonom o bankama.

Član 3.

Delokrug Skupštine Banke utvrđen je Zakonom o bankama (u daljem tekstu: Zakon) i Statutom

Banke.

Odluke iz delokruga svog rada, osim odluke o statusnim promenama i prestanku rada Banke,

Skupština Banke donosi običnom većinom glasova prisutnih akcionara sa pravom glasa po tom

pitanju (Kvorum za rad Skupštine Banke je obična većina od ukupnog broja prisutnih akcionara sa

pravom upravljanja).

- 36 - | S t r a n a

Za rad i odlučivanje po pitanjima u vezi statusnih promena i prestanka rada Banke potrebna

je 2/3 većina od ukupnog broja akcionara Banke sa pravom upravljanja.

Skupština Banke razmatra na sednici, najmanje jednom godišnje, pismenu informaciju, s

detaljnim podacima o svim zaradama i naknadama i drugim primanjima članova Upravnog i Izvršnog

odbora Banke i o svim ugovorima između Banke i članova tih odbora i drugih lica koja su povezana s

tim članovima, čija je posledica imovinska korist za ta lica, kao i predlog Upravnog odbora Banke o

zaradama, naknadama i drugoj imovinskoj koristi tih lica za narednu godinu.

Najkasnije u roku od 3 dana od dana održane sednice Skupštine, Banka je u obavezi da na

svojoj internet stranici objavi donete odluke i rezultate glasanja po svim tačkama dnevnog reda o

kojima su akcionari glasali u trajanju od najmanje 30 dana.

Zakonom o privrednim društvima detaljnije je regulisano pravo na pobijanje odluke

Skupštine, posledice podnete tužbe za pobijanje odluke Skupštine, posledice odluke suda kojom se

poništava odluka Skupštine i dr.

Član 4.

Skupština Banke o pitanjima iz delokruga rada odlučuje na sednicama.

Sednice Skupštine su po pravilu javne, osim u slučaju kada Skupština odluči da se isključi

javnost na konkretnoj sednici.

Sednice se po pravilu održavaju u sedištu Banke.

Upravni odbor Banke može odlučiti da se sednica Skupštine održi i na drugom mestu ako je

to potrebno radi olakšane organizacije sednice skupštine.

Sednice Skupštine mogu biti redovne i vanredne.

Član 5.

Redovna sednica Skupštine Banke održava se najmanje jednom godišnje i to najkasnije u

roku od šest meseci od završetka svake poslovne godine.

Upravni odbor Banke u okviru roka iz prethodnog stava donosi odluku o datumu, vremenu i

mestu održavanja redovne Skupštine, saziva sednicu Skupstine i priprema predloge odluka za

Skupštinu, po svakoj tački dnevnog reda, vodeći računa o obaveznoj sadržini dnevnog reda za

sednicu Skupštine iz Zakona, Zakona o privrednim društvima, Ugovora o osnivanju i Statuta Banke.

Sednicama Skupštine predsedava lice koje Skupština izabere na sednici Skupštine.

Jednom izabrani predsednik Skupštine vrši tu funkciju i na svim narednim sednicama Skupštine

do izbora novog predsednika u skladu sa Statutom i Poslovnikom o radu Skupštine Banke.

Član 6.

Predsednik Skupštine:

- predlaže Skupštini tekst Poslovnika o radu Skupštine i njegove izmene i dopune;

- imenuje radno predsedništvo, zapisničara i članove komisije za glasanje i odgovoran je za uredno

sačinjavanje zapisnika koji potpisuje u roku od osam dana od dana sednice Skupštine i najkasnije u

roku od naredna 3 dana isti objavljuje na internet stranici Banke u trajanju od najmanje 30 dana.

- 37 - | S t r a n a

Predsednik Skupštine je u obavezi da za svaku odluku o kojoj su akcionari glasali utvrdi

samo postojanje potrebne većine za donošenje odredjene odluke, ako se tome ne protivi nijedan

prisutni akcionar.

Uprotivnom, Predsednik Skupštine je u obavezi da za svaku odluku o kojoj su akcionari

glasali utvrdi: ukupan broj akcija akcionara koji su učestvovali u glasanju, procenat akcionarskog

kapatala koji te akcije predstavljaju, ukupan broj glasova i broj glasova za i protiv te odluke kao i

broj glasova akcionara koji su se uzdržali od glasanja.

Član 7.

Poziv akcionarima za sednicu Skupštine sadrži (naročito):

- dan slanja poziva, vreme i mesto održavanja sednice, predlog dnevnog reda sednice, sa jasnom

naznakom o kojim tačkama dnevnog reda se predlaže da Skupština donese odluku i navođenjem

klase i ukupnog broja akcija koja o toj odluci glasa i većini koja je potrebna za donošenje te odluke,

- obaveštenje o načinu na koji se mogu preuzeti materijali za sednicu, pouku o pravima akcionara u

vezi sa učešćem u radu Skupštine, jasno i precizno obaveštenje o pravilima za njihovo ostvarivanje

(koja pravila moraju biti u skladu sa Zakonom, Zakonom o privrednim društvima, Statutom Banke i

Poslovnikom o radu Skupštine Banke),

- formular za davanje punomoćja,

- obaveštenje o danu akcionara, koje obaveštenje mora sadržati minimum podataka i opisa

procedure za glasanje koji su kao takvi propisani odredbama Zakona o privrednim društvima i

objašnjenje da samo akcionari koji su to na dan akcionara imaju pravo na učešće u radu Skupštine.

Obaveštenje o danu akcionara sadrži naročito:

1) podatke o pravima akcionara na predlaganje dnevnog reda i pravima na postavljanje pitanja, uz

navodjenje rokova u kojima se ta prava mogu koristiti (ili samo obaveštenje o rokovima uz

navodjenje da su detaljne informacije o korišćenju tih prava dostupne na nternet stranici Banke),

2) opis procedure za glasanje preko punomoćnika, informaciju o načinu na koji Banka omogućava

akcionarima dostavu obeveštenja o imenovanju punomoćnika elektronskim putem,

3) opis procedura za glasanje u odsustvu kao i za glasanje elektronskim putem i formulare za takvo

glasanje.

Podaci o načinu na koji se mogupreuzeti materijali za sednicu, obaveštenje o danu

akcionara, kao i objašnjenje da samo akcionari koji su to na dan akcionara imaju pravo na učešće u

radu Skupštine mogu se preuzimati i sa internet stranice Banke: www.aikbanka.rs i ne moraju biti

sadržani u pozivu.

Poziv akcionarima za sednicu Skupštine upućuje se licima koja su akcionari Banke na dan na

koji je Upravni odbor doneo odluku o sazivanju Skupštine, na način i u rokovima predviđenim

Zakonom o privrednim društvima i Statutom Banke.

Banka poziv za sednicu objavljuje i na internet stranici regulisanog tržišta, odnosno

multilateralne trgovačke platforme gde su uključene akcije Banke i na svojoj internet stranici.

Banka na svojoj internet stranici, uz poziv za sednicu objavljuje i sledeće podatke: ukupan

broj akcija i prava glasa na dan objavljivanja poziva, uključujući i broj akcija svake klase koja ima

pravo glasa po tačkama dnevnog reda sednice.

- 38 - | S t r a n a

Poziv za redovnu sednicu Skupštine upućuje se najkasnije 30 dana pre dana održavanja

sednice Skupštine a poziv za vanrednu sednicu Skupštine upućuje se najkasnije 21 dan pre dana

održavanja sednice Skupštine.

Istovremeno sa upućivanjem poziva, stavljaju se na raspolaganje materijali za sednicu

Skupštine (prethodno utvrđeni od strane Upravnog odbora Banke) i to ličnim preuzimanjem ili putem

punomoćnika u sedištu Banke, u radno vreme ili na internet stranici Banke tako da ih akcionari mogu

preuzeti u celosti.

Upravni odbor Banke, u roku predviđenom za obaveštavanje članova Skupštine Banke,

obaveštava i Narodnu banku Srbije o datumu održavanja i dnevnom redu Skupštine Banke, u skladu

sa Zakonom i druga tela u skladu sa propisima.

Član 8.

Skupština može odlučivati i raspravljati samo o tačkama na dnevnom redu.

Dnevni red se utvrdjuje odlukom o sazivanju Skupštine koju donosi Upravni odbor.

Jedan ili više akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa može Upravnom

odboru predložiti dodatne tačke za dnevni red sednice o kojima predlažu da se raspravlja, kao i

dodatne tačke o kojima se predlaže da Skupština donese odluku, pod uslovom da obrazlože taj

predlog ili da dostave tekst odluke koju predlažu.

Predlog iz prethodnog stava daje se pisanim putem, uz navodjenje podataka o podnosiocima

zahteva, a može se uputiti najkasnije 20 dana pre dana održavanja redovne sednice Skupštine,

odnosno 10 dana pre dana održavanja vanredne sednice Skupštine.

Banka predlog iz prethodnog stava objavljuje na internet stranici Banke najkasnije narednog

radnog dana od dana prijema naloga.

Ako Upravni odbor prihvati predlog za dopunu dnevnog reda, Banka novi dnevni red bez

odlaganja dostavlja akcionarima koji imaju pravo učešća u radu Skupštine Banke (akcionari na Dan

akcionara).

Ako Upravni odbor ne prihvati predloženu dopunu dnevnog reda, posledice takve odluke i

prava podnosilaca dopune u tom slučaju, bliže su regulisani odredbama Zakona o privrednim

društvima.

Ako se redovna sednica ne održi u roku propisanom zakonom, akcionar koji ima pravo na

učešće u radu Skupštine, Izvršni odbor ili član Upravnog odbora Banke, mogu u roku od 3 meseca od

isteka roka za održavanje redovne sednice zahtevati da Sud u vanparničnom postupku naloži

održavanje te sednice.

Ako Upravni odbor propusti da donese odluku po zahtevu akcionara za sazivanje vanredne

sednice u roku od 8 dana od dana prijema zahteva, odnosno ako u tom roku odbije zahtev i o tome u

istom roku ne obavesti podnosioca zahteva i ako se vanredna sednica ne održi, svaki podnosilac

zahteva može u daljem roku od 30 dana zahtevati da sud u vanparničnom postupku naloži održavanje

te sednice akcionara.

Član 9

Identitet lica koja pristupaju na sednicu utvrdjuje se:

1) za fizička lica, uvidom u lični identifikacioni dokument sa slikom na licu mesta,

- 39 - | S t r a n a

2) za pravna lica, dokazom o svojstvu ovlašćenog lica tog pravnog lica i uvidom u lični

identifikacioni dokument sa slikom na licu mesta.

Dokazom iz tačke 2) ovog člana smatra se izvod iz odgovarajućeg registra i posebno

ovlašćenje koje glasi na ime tog lica ako to lice nije upisano u izvodu iz registra kao zastupnik

društva.

Član 10.

Akcionari mogu da glasaju pisanim putem bez prisustva sednici.

Akcionar koji je glasao u otsustvu smatra se prisutnim na sednici prilikom odlučivanja o

tačkama dnevnog reda po kojima je glasao.

Akcionari mogu učestvovati u radu Skupštine Banke elektronskim putem u skladu sa

odredbama Zakona o privrednim društvima.

Član 11.

Akcionar koji ima pravo na učešće u radu Skupštine ima pravo da članovima Upravnog i

Izvršnog odbora Banke postavi pitanja koja se odnose na tačke dnevnog reda sednice, kao i druga

pitanja u vezi sa Bankom u meri u kojoj su odgovori na ta pitanja neophodni za pravilnu procenu

pitanja koja se odnose na tačke dnevnog reda sednice.

Predsednik ili član Upravnog odbora, odnosno predsednik ili član Izvršnog odbora Banke dužni

su da akcionaru pruže odgovor na postavljeno pitanje tokom sednice.

Izuzetno, odgovor se može uskratiti ako:

- bi se razumno moglo zaključiti da bi davanjem odgovora mogla biti naneta šteta Banci, ili licu

povezanom sa Bankom;

- bi davanjem odgovora bilo učinjeno krivično delo;

- ako je odgovarajuća informacija dostupna na internet stranici Banke najmanje 7 dana pre

održavanja sednice.

U slučaju uskraćivanja odgovora na pitanje iz ovog člana, uskraćivanje odgovora i razlog koji

je do toga doveo obavezno se unose i Zapisnik sa sednice.

Ako je po tački dnevnog reda, u vezi sa kojom je uskraćen odgovor na pitanje akcionara,

doneta odluka, akcionar kome je odgovor uskraćen i koji na Zapisnik Skupštine izjavi da smatra da

mu je odgovor neopravdano uskraćen, ima pravo da u roku od 8 dana od dana održavanja sednice

zahteva da nadležni sud u vanparničnom postupku naloži Banci da mu dostavi odgovor na

postavljeno pitanje u roku od 8 dana.

Član 12.

Vanredno zasedanje Skupštine Banke može se sazvati na pisani zahtev:

1. Upravnog odbora ili drugog organa Banke koji je Statutom ovlašćen da sazove vanredno zasedanje Skupštine,

2. akcionara Banke sa najmanje 10% akcija Banke sa pravom glasa.

Na postupak sazivanja vanrednog zasedanja Skupštine banke primenjuju se odredbe Zakona o

privrednim društvima.

Upravni odbor je dužan da sazove vanrednu sednicu Skupštine akcionara Banke:

- 40 - | S t r a n a

1. kada Banka postane potkapitalizovana;

2. na zahtev unutrašnje revizije Banke, spoljnog revizora ili Odbora za praćenje poslovanja

Banke;

3. na zahtev Narodne banke Srbije;

4. uvek kada oceni da je to potrebno.

Za vanrednu sednicu skupštine mora biti pripremljen i akcionarima stavljen na raspolaganje:

tekst predloga svake odluke čije se donošenje predlaže sa obrazloženjem, tekst ugovora ili drugog

pravnog posla čije se zaključenje predlaže za odobrenje, glasački listić, detaljan opis svakog pitanja

koje se predlaže za raspravu, sa obrazloženjem ili izjašnjenjem od strane Upravnog odbora Banke.

Član 13.

Svaka obična akcija daje pravo na jedan glas.

Ugovorom o osnivanju Banke odredjeni su slučajevi u kojima akcionari preferencijalnih

akcija imaju pravo glasa sa akcionarima običnih akcija.

Kvorum za sednicu Skupštine čini obična većina od ukupnog broja glasova klase akcija sa

pravom glasa po predmetnom pitanju, osim u slučajevima u kojima je Statutom odredjena veća

većina.

Skupština može odlučivati po predmetnom pitanju samo ako sednici Skupštine prisustvuju ili

su na njoj predstavljeni akcionari koji poseduju ili predstavljaju prethodnim stavom navedeni broj

glasova klase akcija sa pravom glasa po tom pitanju.

U kvorum se računaju i glasovi akcionara koji su glasali u odsustvu (pisanim putem) ili

elektronskim putem, a ne uzimaju se u obzir sopstvene akcije date klase, kao ni akcije date klase

čije je pravo glasa suspendovano.

Kvorum na sednici Skupštine utvrđuje se pre početka rada Skupštine i mora postojati za sve

vreme rada – trajanja Skupštine.

Na redovnoj i vanrednoj sednici Skupštine odluke se donose običnom većinom glasova

prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, osim u zakonom propisanim

slučajevima i u slučaju kada je Statutom Banke odredjeno da se traži veća većina tj. osim u slučaju

donošenja odluke o statusnim promenama Banke i o prestanku rada Banke kada je za rad Skupštine i

za donošenje odluke potrabna 2/3 većina od ukupnog broja akcionara Banke sa pravom glasa po tom

pitanju.

Skupština usvaja Izmene i dopune Poslovnika o radu Skupštine, na predlog predsednika

Skupštine ili akcionara koji poseduju ili predstavljaju najmanje 10% glasova prisutnih akcionara.

Zakonom o privrednim društvima bliže su navedena pitanja-odluke o kojima akcionar i lica

koja su sa njim povezana ne mogu glasati na sednici.

O svim pitanjima dnevnog reda po pravilu se glasa javno, s tim da je dozvoljeno da se

odlukom Skupštine koja važi samo za konkretnu (tu) sednicu Skupštine može predvideti tajno

glasanje i postupak tajnog glasanja.

Član 14.

Ako je sednica Skupštine akcionara odložena zbog nedostatka kvoruma, može biti ponovo

sazvana sa istim dnevnim redom tako da se održi najkasnije 30 a najranije 15 dana, računajući od

dana neodržane sednice (ponovljena sednica).

- 41 - | S t r a n a

Poziv za ponovljenu sednicu upućuje se akcionarima najkasnije 10 dana pre dana

predviđenog za održavanje ponovljene sednice.

Ako je dan održavanja ponovljene sednice unapred odredjen u pozivu za neodržanu sednicu,

ponovljena sednica će biti održana na taj dan, s tim da taj dan (održavanja ponovljene sednice) ne

može biti dan koji pada ranije od osmog dana ni kasnije od tridesetog dana računajući od dana

neodržane sednice.

Ponovljena redovna sednica može biti održana i ako nije ispunjen kvorum iz člana 13. ovog

Pravilnika osim, kada su na dnevnom redu sednice pitanja za koja je Statutom Banke odredjena

veća većina.

Kvorum za ponovljenu vanrednu sednicu Skupštine čini jedna trećina od ukupnog broja

glasova akcija sa pravom glasa po predmetnom pitanju, osim u slučajevima kada su na dnevnom

redu sednice pitanja za koja je Zakonom o privrednim društvima i Statutom Banke odredjena veća

većina.

Ako ni na ponovljenoj sednici Skupštine nema potrebnog kvoruma ili se ista ne održi u

propisanom roku, Upravni odbor je u obavezi da sazove novu sednicu Skupštine.

Na ponovljenoj, redovnoj ili vanrednoj sednici Skupštine, odluke se donose običnom

većinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, koja (ta većina)

ne može biti manja od jedne četvrtine od ukupnog broja glasova akcija sa pravom glasa po

predmetnom pitanju, osim u slučaju kada je Statutom Banke za rad i donošenje odluke po

pojedinim pitanjima odredjena veća većina

Član 15.

Akcionar može putem punomoćja ovlastiti odredjeno lice da u njegovo ime učestvuje u radu

Skupštine Banke, uključujući i pravo da u njegovo ime glasa.

Punomoćnik ima ista prava u pogledu učešća u radu sednice skupštine kao i akcionar koji ga

je ovlastio.

Ako je punomoćje izdato većem broju lica, smatraće se da je svako od punomoćnika

ponaosob ovlašćen za glasanje.

Ako sednici pristupi više punomoćnika istog akcionara po osnovu istih akcija sa punomoćjem

za glasanje, glasa punomoćnik sa najkasnijim datumom punomoćja.

Punomoćje za glasanje se daje u pisanoj formi i isto sadrži naročito:

-ime, jedinstven matični broj i prebivalište akcionara koji je domaće fizičko lice, odnosno ime, broj

pasoša ili drugi identifikacioni broj i prebivalište akcionara koji je strano fizičko lice, odnosno

poslovno ime, matični broj i sedište akcionara koji je domaće pravno lice, odnosno poslovno ime,

broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedište akcionara koji je strano pravno lice;

-ime punomoćnika, sa svim podacima iz prethodnog stava;

-broj, vrstu i klasu akcija za koje se punomoćje izdaje.

Punomoćje za glasanje koje izdaje akcionar-pravno lice treba da bude potpisano od

zastupnika pravnog lica i overeno pečatom pravnog lica.

Kad se punomoćje daje elektronskim putem, ono mora biti potpisano kvalifikovanim

elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom kojim se uredjuje elektronski potpis.

Banka je propisala obaveznu upotrebu formulara za glasanje koji omogućava davanje

punomoćja sa instrukcijama po svakoj tački dnevnog reda.

- 42 - | S t r a n a

Akcionari odnosno, punomoćnici akcionara, dužni su da kopiju punomoćja dostave Banci pre

dana održavanja sednice Skupštine, odnosno, najkasnije na dan sednice.

Punomoćje dato za jednu sednicu Skupštine važi i za ponovljenu sednicu.

Punomoćje za glasanje nije prenosivo.

Ako je punomoćnik akcionara pravno lice, isto pravo glasa vrši preko svog zakonskog

zastupnika ili drugog za to posebno ovlašćenog lica, koje mora biti zaposleno kod punomoćnika ili

član organa punomoćnika.

Akcionar ili njegov punomoćnik, mogu obavestiti Banku o datom punomoćju za glasanje

elektronskim putem, i to slanjem digitalno potpisanog punomoćja na email adresu

skupstina@aikbanka.rs, s tim da se od strane Banke ima smarati da je punomoćje blagovremeno

primljeno ukoliko stigne na navedenu adresu – neposredno pre zakazanog vremena početka

konkretne sednice.

Član 16.

Punomoćnik može biti svako poslovno sposobno lice.

Izuzetno, punomoćnik akcionara ne može biti:

-kontrolni akcionar Banke niti lice koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara Banke;

-član Upravnog, član Izvršnog odbora Banke i član Odbora za reviziju Banke, kao ni lica koja imaju

to svojstvo u društvu koje je kontrolni akcionar Banke ili u društvu koje je pod kontrolom

kontrolnog akcionara;

-zaposleni u društvu koje je kontrolni akcionar Banke ili u društvu koje je pod kontrolom

kontrolnog akcionara;

-lice koje se u smislu odredaba Zakona o privrednim društvima smatra povezanim licem sa licima

iz prethodnih alineja;

-revizor Banke odnosno zaposleni u licu koje obavlja reviziju Banke (niti u društvu koje je

kontrolni akcionar lica koje obavlja reviziju Banke)

Napred navedene odredbe ne odnose se na punomoćnika kontrolnog akcionara.

Ako je jedno lice ovlašćeno od više akcioanara kao punomoćnik za glasanje, ono može vršiti

pravo glasa različito za svakog akcionara, odnosno ako punomoćje za glasanje sadrži uputstva ili

naloge za ostvarivanje prava glasa, punomoćnik je dužan da postupa po njima, a ako punomoćje ne

sadrži uputstva, punomoćnik je dužan da glasa savesno i u najboljem interesu akcionara.

Ako je u pozivu sa sednicu akcionarima predloženo jedno ili više lica kojima akcionari mogu

dati punomoćje za glasanje (punomoćnici koje predlaže Banka), za svako od tih lica Banka će u

pozivu navesti činjenice i okolnosti od značaja za utvrdjivanje postojanja sukoba interesa.

Član 17.

Banka koja vodi zbirne ili kastodi račune - koja je u jedinstvenoj evidenciji akcionara kod

Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti upisana kao akcionar u svoje ime a za

račun svojih klijenata, smatra se punomoćnikom za glasanje u odnosu na te svoje klijente, pod

uslovom da prilikom pristupanja na sednicu Skupštine prezentuje pisano punomoćje za glasanje,

odnosno nalog za zastupanje izdat od strane tih klijenata.

Punomoćje za glasanje, odnosno nalog za zastupanje mora se popuniti u celosti prilikom

izdavanja i može sadržati samo elemente ili izjave koje se odnose na vršenje prava glasa.

Ako klijent ne izda odredjena uputstva, punomoćnik u ovom slučaju može glasati samo:

- 43 - | S t r a n a

-u skladu sa predlogom koji je banka-punomoćnik dala klijentu u pogledu vršenja prava glasa ili

-u skladu sa predlozima Upravnog odbora Banke.

Član 18.

Akcionar može da izmeni ili opozove punomoćje u svakom trenutku do dana održavanja

sednice, na način kakav je predvidjen za izdavanje punomoćja.

Smatra se da je punomoćje opzvano, ako akcionara lično pristupi sednici Skupštine.

Član 19.

Predsednik Skupštine imenuje Zapisničara i članove komisije za glasanje koja se sastoji od

najmanje 3 člana i koja:

Komisija za glasanje:

- utvrdjuje spisak lica koja učestvuju u radu sednice odnosno spisak akcionara i njihovih

punomoćnika pri čemu posebno navodi koje akcionara ti punomoćnici zastupaju osim za

punomoćnika koji je kastodi banka;

- utvrdjuje ukupan broj glasova i broj glasova svakog od prisutnih akcionara i punomoćnka, kao i

postojanje kvoruma za rad skupštine;

- utvrdjuje valjanost punomoćja i uputstva u svakom punomoćju;

- broji glasove;

- utvrdjuje i objavljuje rezultate glasanja;

- predaje glasačke listiće predsedniku Skupštine i

- vrši i druge poslove.

Komisija je dužna da postupa nepsistrasno i savesno prema svim akcionarima i

punomoćnicima i o svom radu podnosi potpisani pisani izveštaj.

Članovi Komisije za glasanje ne mogu biti članovi Upravnog i Izvršnog odbora Banke niti sa

njima povezana lica.

Član 20.

Svaka odluka Skupštine unosi se u Zapisnik.

Zapisnik se sačinjava najkasnije u roku od 8 dana od dana održavanja sednice i posebno

sadrži:

- mesto i dan održavanja sednice;

- ime lica koje vodi zapisnik;

- imena članova komisije za glasanje;

- sažeti prikaz rasprave po svakoj tački dnevnog reda,

- 44 - | S t r a n a

- način i rezultat glasanja po svakoj tački dnevnog reda po kojoj je Skupština odlučivala sa

predlogom donetih odluka,

- po svakoj tački dnevnog reda o kojoj je Skupština glasala: broj glasova koji su dati, broj važećih

glasova i broj glasova ,,za,, i ,,protiv,, i ,,uzdržan,,.

-postavljena pitanja akcionara i date odgovore i prigovore nesaglasnih akcionara.

Sastavni deo zapisnika čini spisak lica koja su učestvovala u radu sednice Skupštine, kao i

dokazi o propisnom sazivanju sednice.

Zapisnik potpisuju predsedik Skupštine, zapisničar i svi članovi Komisije za glasanje.

Potpisani zapisnik se u roku od 3 naredna dana objavljuje na internet stranici Banke u

trajanju od najmanje 30 dana.

Član 21.

Ovaj Poslovnik stupa na snagu danom usvajanja na sednici Skupštine Banke i primenjuje se do

drugačije odluke Skupštine.

„AIK BANKA” a.d. Beograd

Skupština,Predsednik

- 45 - | S t r a n a

Na osnovu člana 66. stav 1. tačka 6. i člana 77. Zakona o bankama (Sl glasnik RS br 107/05, 91/10 i 14/2015), člana 12. stav 1. tačka 6., člana 30. Statuta „AIK BANKE” a.d. Beograd, Skupština „AIK BANKE” a.d. Beograd na svojoj XXXV vanrednoj sednici, dana 25.03.2016. godine, donosi:

Odluku broj ____-XXXV/2016 o naknadama članova Upravnog odbora i zaradama članova Izvršnog odbora za 2016.

godinu i razmatranju pisane informacije sa detaljnim podacima o svim zaradama, naknadama i drugim primanjima članova Upravnog i Izvršnog odbora

1.Skupština „AIK BANKE” a.d. Beograd potvrđuje da je razmotrila pisanu informaciju koja u skladu

sa članom 77. Zakona o bankama, sadrži detaljne podatke o svim zaradama, naknadama i drugim

primanjima članova Upravnog i Izvršnog odbora Banke i o svim ugovorima između Banke i članova

ovih odbora i drugih lica povezanim sa ovim članovima, čija je posledica imovinska korist za ta

lica.

2. Ovom Odlukom Skupština prihvata predlog Upranog odbora da:

A) Članovima Upravnog odbora Banke u 2016.godini i nadalje (do usvajanja drugačijeg predloga), naknade ostanu nepromenjene: u iznosu utvrđenom Odlukom Skupštine broj 22-XXXIII/2015 o naknadama članova Upravnog odbora i zaradama članova Izvršnog odbora za 2015. godinu i razmatranju pisane informacije sa detaljnim podacima o svim zaradama, naknadama i drugim primanjima članova Upravnog i Izvršnog odbora od 29.06.2015.godine; B) Osnovna zarada predsednika i članova Izvršnog odbora Banke, utvrđena Ugovorima o radu koji su zaključeni sa svakim od njih ponaosob, ostane nepromenjena (u 2016. godini i nadalje do usvajanja drugačijeg predloga), kao i da predsednik i članovi Izvršnog odbora Banke u 2016.godini i nadalje (do usvajanja drugačijeg predloga) ostvaruju pravo na naknadu za ostvarene rezultate Banke/stimulaciju, saglasno zakonu, zaključenim Ugovorima o radu i Politici zarada Banke. 3. Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i primenjuje se do donošenja drugačije Odluke.

Obrazloženje:

Shodno članu 77. Zakona o bankama Skupštine Banke Odlukom (kao u dispozitivu) potvrđuje

da je razmotrila pisanu informaciju koja sadrži detaljne podatke o svim zaradama, naknadama i

drugim primanjima članova Upravnog i Izvršnog odbora Banke i o svim ugovorima između Banke i

članova ovih odbora i drugih lica povezanim sa ovim članovima, čija je posledica imovinska korist

za ta lica i prihvatila predlog Upravnog odbora Banke o zaradama, naknadama i drugoj imovinskoj

koristi tih lica za 2016.godinu.

„AIK BANKA” a.d. Beograd Skupština, predsednik

- 46 - | S t r a n a

Prilog:

- Zapisnik sa XXXIV redovne sednice Skupštine održane dana 23.12.2015. godine