36
Z E R Z A N
1
U Z R O C I I Z N A E N J E P R V O G S V E T S K O G R A T A
2
Z E R Z A N
3
U Z R O C I I Z N A E N J E P R V O G S V E T S K O G R A T A
Uzroci i znaenje Prvog svetskog rata
UVOD
Po reima Jana Patoke, Prvi svetski rat je bio strahovit, ali, u izve-snom smislu i kosmiki dogaaj1 koji je oznaio prekretnicu u istoriji Zapada i imao daleko najvei uticaj na sve kasnije dogaaje ovog veka.
Kada je re o njegovim uzrocima, skoro sve rasprave vodile su se oko stepena odgovornosti razliitih vlada, u smislu njihove savezni-ke pripadnosti (s jedne strane Trostruka Antanta Engleske, Francuske i Rusije, a s druge Trojni savez Austrougarske, Nemake i Italije) to je za ishod, tvrdi se, moralo imati svetski rat. Druga fokusna taka je marksistika teorija imperijalizma, koja se zadovoljava tvrdnjom da je meunarodno rivalstvo u potrazi za novim tritima i izvorima sirovina neizbeno vodilo u svetski rat. Unutranji uzroci su privlaili zauujue malu panju. ak i kada bi se to dogodilo, ta istraivanja su, u manjoj ili veoj meri, samo promovisala nove predrasude.
Uzroci rata su ovde istraeni u svetlu drutvenih pitanja i njihove dinamike; izneta je teza da je naglo uveanje pretnji upuenih siste-mu dominacije bilo saseeno izbijanjem rata, tim najvanijim kontra-revolucionarnom udarom u modernoj svetskoj istoriji. Ako je avgusta 1914. preokret zapravo bio odloen, jasno je da su uobiajene refe-rence (u ovom sluaju, Deborove) na duboka drutvena previranja pokrenuta Prvim svetskim ratom2 u osnovi pogrene.
1 Jan Patocka: Wars of the 20th Century and the 20th Century as War, Telos 30, (Winter 19761977), str. 116.2 Guy Debord: La Socit du spectacle (Paris, 1967), teza 97.
Sve ilustracije: Toyen (Marie ermnov; Prag, 1902 Pariz, 1980), iz ciklusa Cache-toi guerre! (Schovej se vlko; Bei, ratu!), iz 1944, i Tir (Stelnice;
Strelite), iz 19391940.
4
Z E R Z A N
5
U Z R O C I I Z N A E N J E P R V O G S V E T S K O G R A T A
graniila se s ravnodunou. Ljudi nisu obraali mnogo panje; na berzi jedva da je zabeleen neki potres.7
Kada je re o iznenaenju u pogledu duine i voenju samog rata, treba naglasiti da je rovovski rat zatitni znak Prvog svetskog rata bio sve samo ne nov. Poto je bio primenjen pre punih 50 godi-na u amerikom Graanskom ratu, na Krimu i u Plevenu (ili Plevna, Bugarska, 18771878), kao i u Rusko-japanskom ratu 19041905, ne treba da udi to su ga vojne vlasti predviale. U est tomova svog dela Budunost rata, Ivan Bloh je naglaavao rovovsku borbu i to-talnost modernog rata; o tom delu se raspravljalo u vladajuim kru-govima tokom devedesetih godina XIX veka. Paljivije istraivanje zapisa iz tog vremena dovodi nas do teze da je rat bio potreban zbog pranjenja nagomilanih tenzija, to je zahtevalo da se njegov oblik i trajanje prilagode potrebi za iskorenjivanjem radikalnih mogunosti.
L. T. Hobhaus je pisao da su se unutranji problemi u Evropi stalno zaotravali, to je stvorilo opte oseanje uzbune: Katastrofa iz 1914. bila je vrhunac perioda potresa i napetosti.8 Slino tome, tefan Cvajg je pisao o izbijanju rata: Ne mogu to da objasnim drugaije, osim tim vikom sile, traginom posledicom nagomilane unutranje dinamike koja sada tei nasilnom olakanju.9 Razmere i uslovi rata morali su biti takvi da potisnu taj izazov uasom i oajem koji su se irili s ratita i zamraivali um Zapada XX veka.
Iza poetnog znaaja rata u promovisanju centralizacije i institucija vlasti, mogu se sagledati mnogo krupniji ciljevi. Po Velsovim reima, napredovanje ka veoj srei i stalnom obogaivanju ivota, bilo je nasilno prekinuto i moda potpuno zaustavljeno.10 Pre poetka etvorogodinjeg ubijanja, sve je podrhtavalo od iekivanja i elje za velikom promenom, to ne treba meati s buroaskom ideologijom
7 Z. A. B. Zeman: The Gentleman Negotiators (New York, 1971), str. 46.8 L. T. Hobhouse: The World in Confl ict (London, 1915), str. 15.9 Stefan Zweig: The World of Yesterday (New York, 1943), str. 197.10 H. G. Wells, The Salvaging of Civilization (New York, 1922), str. 1.
Neki posmatrai su, skoro usput, govorili o prevazi nekontroli-sanog i nepredvidljivog nasilja irom predratne Evrope kao o moda najreitijem znaku dubokog nezadovoljstva unutar jednog nesreenog drutva. To se moglo primetiti u najveim nacijama, ali i u drugim sre-dinama. Na primer, Alevi je bio iznenaen injenicom da su generalni trajkovi u Junoj Africi i Irskoj 1913. godine udno i neoekivano presekli sporove izmeu Engleske i Holandije oko prekomorskih ze-malja, kao i one izmeu protestanata i katolika u Irskoj.3 Berghan je primetio da su Tursku i Austrougarsku ugroavali kako socijalni, tako i nacionalistiki revolucionarni pokreti.4 Sazonovljeva knjiga Seanja: Sudbonosne godine, 19061916 govori o iznenadnom izbijanju pobuna u Konstantinopolju, kao i o jermenskim radikalima iz partije Danak (Dashnaktsutyun), za koje je bilo teko rei da li su vie protiv Tur-ske ili za dizanje revolucije kod kue.5 A memoari Pjera van Pasena govore o slomu drutvenog mira u predratnoj Holandiji: Zajednicu je ispunio neki novi duh. Pre svega, radnici iz brodogradilita vie se ne vraaju kui u malim grupama ili sami. Oni sada mariraju i pevaju, svi do jednog, pevaju dok im se plua ne raspuknu, toliko glasno da se prozori tresu. ta se to desilo s tim momcima?6
Umesto analize te reite pozadine, predstojei rat je obino bio trivijalizovan fokusiranjem na ubistvo austrijskog nadvojvode Fran-ca Ferdinanda, a karakter i trajanje klanice koja je usledila lano su prikazani kao iznenaujui ishod. Nijedan od tih pristupa tumaenju uzroka rata ne moe da izdri stroiju analizu dogaaja.
Naprotiv, srpski militant koji je pucao na habzburkog nadvojvo-du nije prosto gurnuo Evropu u rat; to se vidi pre svega po injenici da je izmeu junskog atentata i avgustovske mobilizacije prolo est nedelja. Zeman je o tome pisao: U svim evropskim prestonicama reakcija na ubistvo habsburkog prestolonaslednika bila je mlaka i
3 lie Halvy: The World Crisis of 19141918 (Oxford, 1930), str. 17.4 V. R. Berghahn: Germany and the Approach of War in 1914 (New York, 1974), str. 14.5 S. A. Sazonov: Reminiscences: Fateful Years, 19061916 (London, 1925), str. 123, 140.6 Pierre van Paasen: Days of our Years (New York, 1946), str. 46.
6
Z E R Z A N
7
U Z R O C I I Z N A E N J E P R V O G S V E T S K O G R A T A
usmerili na nekoliko zemalja idui, iako ne tako strogo, od onih manje razvijenih, do Nemake i Engleske.
AUSTROUGARSKA
in koji je eliminisao nesuenog cara Austrougarske sigurno nije bio netipian: ruski premijer Stolipin je ubijen 1911, panski premijer Kanalehas 1912, a grki kralj ore I 1913, da navedem samo najpo-znatije rtve. U stvari, bilo je nekoliko pokuaja atentata na lanove habzburke kraljevske porodice u godinama neposredno pred rat i makar jo jedan na Franca Ferdinanda, pre onog koji je izveden uve-nog letnjeg popodneva 1914. Upadljivo je bilo da je nadvojvoda doao u posetu Sarajevu na godinjicu Kosovske bitke, nacionalnog prazni-ka nemirne vazalske nacije habsburkog carstva. Slina provokacija bila bi, recimo, poseta nekog lana britanske kraljevske porodice Da-blinu na Uskrs 1916. Moda bi u prolazu trebalo napomenuti da je opta saglasnost o liku iz te i drugih balkanskih drama o mladom nacionalisti (tanije, nacionalistikom studentu) ukazivala na suvi-e predvidljiv klie. Valijani je uoio obnavljanje anarhistikih veza i uticaja u Srbiji i Bosni,13 pri emu je danas jasno da ubistvo Franca Ferdinanda nije bilo iskljuivo nacionalistiki motivisano. Ali, za rat je uvek bio potreban dobar izgovor, naroito kada su neprijatelji dr-ave njeni sopstveni graani; sarajevski odmetnik je bio kao stvoren za potrebe uzdrmanog reima.
Latifundijski sistem feudalnog raspolaganja zemljom, u kombi-naciji s isto zelenakim oblikom kapitalizma, bili su povod za vrlo snanu revolucionarnu dinamiku koja je prevagnula nad nacionali-stiko-separatistikim tenjama prisutnim u viejezinoj imperiji. U drevnoj prestonici je zavladala dekadentna klonulost, kao odraz po-sustale vladavine; lajtmotiv bezbrojnih dela bila je udna atmosfera koja je vladala u Beu, oseanje da neemu oigledno dolazi kraj. Hofmanstalova Elektra jadikuje, Moe li se istruliti, za ivota, kao
13 Leo Valiani: The End of Austria-Hungary (New York, 1973).
pozitivizma, okotalom i suvoparnom, koja je takoe bila predmet napada u javnom ivotu.11
Monotona, jednolina svakodnevica industrijskog drutva, kao i njegova sve vea birokratizacija, koju je predvideo Veber, bili su bolno opipljivi. U isto vreme, pred takvom stvarnou, leviarska ideologija je delovala sve istroenije. Rat je pruio mogunost bekstva, kako od svakodnevnog ivota, tako i od anse za njegovo prevazilaenje. Do 1914, sve ono to je u marksistikoj viziji moglo biti oslobaajue bilo je na izdisaju; s ratom je bio zbrisan i anarhizam, koji se do tada, po reima Lorensa Lafora, neodoljivo nametao.12
Da bismo istraili optu unutranju krizu i naine na koje je ona bila uspeno skrenuta i ponitena Prvim svetskim ratom, panju smo
11 To opte vienje se ponekad spominje, vie uzgred, bez daljeg istraivanja ili razvijanja. Dejvid Tompson (David Thompson) je primetio da je zvaninim au-toritetima (do 1914) svuda bio upuen izazov koji je pogaao same korene njihove vlasti izazov masovne zgaenosti neumoljivom disciplinom industrijske urbane civilizacije. Thompson, Europe since Napoleon (New York, 1962), str. 505.12 Laurence Lafore: The Long Fuse: An Interpretation of the Origins of World War I (Philadelphia, 1965), str. 15.
8
Z E R Z A N
9
U Z R O C I I Z N A E N J E P R V O G S V E T S K O G R A T A
jeenost i nezadovoljstvo meu trupama poeli su da se ire svega nekoliko meseci posle ozbiljnog rasplamsavanja ratnih sukoba.18
Pobune zbog oskudice u hr
