zabavna gramatika IV - TmInfo Zabavna Gramatika 4.pdf · 4 U~enici treba da se podele u dve ekipe (Aninu i Tintilinovu) i da organizuju kviz. Tako }e na zanimqiv na~in obnoviti gradivo

2

(ime)

(prezime)

(datum ro|ewa)

(boja kose)

Moje omiqeno mesto u prirodi je:

Za{to?

Za{to?

Muzika koju volim:

Re~i koje volim da ~ujem:

Za{to?

U slobodno vreme volim da:

Za{to?

Za{to?

Kwige koje volim:

Stihovi koji mi se svi|aju:

Za{to?

(boja o~iju)

Za{to volim ako volim

Ovo sam ja (moja fotografija ili crte`)

3

U~imo:

‡ upravni i neupravni govor

‡ pisawe dijaloga

‡ promenqive i nepromenqive vrste re~i

Opi{i igru koju si rado igrao sa svojim dru{tvom za vreme letweg raspusta.

Koja su pravila te igre?

Tvoj zadatak }e biti da:

‡ opi{e{ igru koju voli{ da igra{

‡ u~estvuje{ u kvizu

‡ napi{e{ zami{qeni razgovor

‡ pomogne{ Ani da se obu~e

‡ zamisli{ razgovor o nekom problemu

‡ dovr{i{ strip

1. DRUGARSTVO

4

U~enici treba da se podele u dve ekipe (Aninu i Tintilinovu) i da organizuju kviz.

Tako }e na zanimqiv na~in obnoviti gradivo iz 3. razreda.

1. Izmisli po~etak jedne bajke:

2. Smisli zagonetku o psu:

3. Kako se pravilno pi{e: radio ili radijo?

4. Smisli o travi strofu od dva stiha:

5. Napi{i tri zajedni~ke imenice za psa:

6. Napi{i jednu uzvi~nu potvrdnu re~enicu o prijateqstvu:

7. Podvuci subjekat i predikat u re~enici: Kada Marko igra fudbal?

8. Napi{i pet glagola kojima se mo`e ozna~iti padawe ki{e:

9. Smisli i napi{i tri sme{na

imena za olovku:

11. Odredi rod i broj prideva umiqata:

12. Napi{i obave{tajnu re~enicu u kojoj svaka re~ po~iwe slovom n:

10. Dopuni re~enicu: Ana u~i.

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

Mogu}i broj poena: Osvojeno: Mesto:

(pril. o. za vreme) (pril. o. za mesto) (pril. o. za na~in)

,,

,

, , , .

.

VESELI KVIZ Anina ekipa

mogu}i broj poena

osvojeno

24

5

12. Napi{i upitnu potvrdnu re~enicu u kojoj

svaka re~ po~iwe slovom z:

9. Odgovori {aqivo na pitawe: Za{to je trava zelena?

1. Izmisli po~etak jedne basne:

2. Smisli poslovicu o lepom pona{awu u prirodi:

3. Kako se pravilno pi{e: istorija ili istoria?

4. Smisli o zecu strofu od dva stiha:

5. Napi{i tri vlastite imenice za psa:

6. Napi{i jednu obave{tajnu odri~nu re~enicu o qubavi:

7. Podvuci subjekat i predikat u re~enici: Za{to Ana danas dolazi?

8. Napi{i pet opisnih prideva uz imenicu sunce:

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

Mogu}i broj poena: Osvojeno: Mesto:

Tintilinova

ekipa

11. Odredi lice i broj glagola prepoznaju:

,

, , , .

10. Napi{i re~enicu Tintilin se sme{ka u

pro{lom:

sada{wem:

budu}em vremenu:2

24

6

UPRAVNI GOVOR

NEUPRAVNI GOVOR

Razgovor izme|u Milice i Dragana:

‡ Ana je rekla da joj se dopada{!

‡ [ta je rekla Ana?

‡ Da si joj simpati~an.

‡ Ma ne to. Navedi mi wene re~i.

‡ Aha, rekla je: „Svi|a mi se onaj de~ak iz druge klupe“.

1. Ana je rekla: „Svi|a mi se onaj de~ak iz druge klupe“.

2. „Svi|a mi se onaj de~ak iz druge klupe“, rekla je Ana.

3. „Svi|a mi se“, rekla je Ana, „onaj de~ak iz druge klupe.“

1. A lastavica ozg re~e: ‡ Potok je kao nebo plav.

2. ‡ Potok je kao nebo plav ‡ lastavica ozg re~e.

3. ‡ Potok je ‡ lastavica ozg re~e ‡ kao nebo plav.

Upravni govor je navo|ewe tu|ih re~i ta~no onako kako su izgovorene. Takvo navo|ewe ne~ijih

re~i obele`ava se posebnim znacima ‡ navodnicima. Navodnici se stavqaju ispred i iza

upravnog govora. Postoje tri na~ina navo|ewa:

Umesto navodnika (koji nekad izgledaju i ovako: » «),

mo`e se staviti crta, kao u primeru stihova iz pesme

Grigora Viteza Kakve je boje potok:

Neupravni govor je posredno navo|ewe tu|ih re~i u ne{to izmewenom obliku.

Za takvo navo|ewe ne~ijih re~i ne koriste se navodnici, ve} re~i da i kako:

Ana je rekla DA joj se svi|a onaj de~ak iz druge klupe.

Ana je rekla KAKO joj se svi|a onaj de~ak iz druge klupe.

7

Slede}u re~enicu napi{i pravilno u neupravnom govoru, kao i na sva tri

opisana na~ina upravnog govora.

Napi{i re~enice u upravnom i neupravnom govoru

na osnovu onoga {to pi{e na slici.

Markojerekaotonisamu~inionamerno

neupravni govor:

upravni govor:

1. na~in

2. na~in

3. na~in

Posmatraj sliku. Napi{i zami{qen razgovor likova sa slike.

neupravni govor:

upravni govor:

Ana:

Tintilin:

Ma~ka:

8

[TA DA OBU^EM?

Gledaj sliku i napi{i pri~u

u upravnom govoru.

Prebaci upravni govor

u neupravni.

Ti:

9

DIJALOG

Dijalog je razgovor izme|u dve osobe. Re~i koje izgovaraju sagovornici su u upravnom govoru.

Razgovor mo`e biti pomirqiv i sva|ala~ki.

Da bi tvoj razgovor bio plodotvoran i pomirqiv

trebalo bi da po{tuje{ neka pravila:

1. razgovaraj o problemu

2. nastupi miroqubivo

3. napadaj problem, a ne osobu

4. usredsredi se na ono {to je u tom trenutku va`no

5. po{tuj tu|a ose}awa

6. preuzmi odgovornost za svoje postupke

1

Dobio/dobila si slabu ocenu u {koli.

Ti:

Zaqubio/zaqubila si se.

1

D. Plut, Q. Marinkovi}, Konflikti i {ta s wima, Kreativni centar, Beograd 2002, 25.

Ti:

Objasni kroz navo|ewe primera na koji na~in si razumeo ova pravila.

Napi{i kako bi o nekom problemu razgovarao sa drugom ili s roditeqem.

Ti:

Ti:

Ti:

10

PROMENQIVE I NEPROMENQIVE REÎ

Promene

Zove se Mira.

Od Mire dobijah osmeh ~esto,

pa Miri dadoh u srcu mesto.

Sad snivam Miru.

Dozivam: „Miro!“

Druìm se s Mirom.

Pri~am o Miri.

I ja se mewam

uz muka trista,

a ona ‡ ni{ta,

ostala ista.

S. M.

Prime}uje{ da se imenica Mira u pesmi pojavquje u razli~itim oblicima. Pored te imenice,

promenqive re~i iz pesme su tako|e: zove se, dobijah, osmeh, dadoh, srcu, mesto, snivam,

dozivam, druìm se, pri~am, ja, mewam se, muka, ona, ostala, ista.

Nepromenqive re~i su: od, ~esto, pa, u, sad, s, o, i, uz, trista, a, ni{ta.

Za promenqive re~i (do}i, do{ao, do{la, do{lo; sam, si, je, smo, ste, su; dobijati, dobijah,

dobija{e; srce, srca, srcu; pri~am, pri~a{, pri~a, pri~amo, pri~ate, pri~aju itd.)

karakteristi~no je to {to u re~enici dobijaju razli~ite zavr{etke.

Sve re~i u na{em jeziku dele se na promenqive i nepromenqive.

Nepromenqive re~i nikada ne mewaju svoj oblik.

Imenice, pridevi, zamenice, neki brojevi i glagoli su promenqive re~i,

jer prilikom upotrebe u re~enici mewaju svoj oblik.

11

Napi{i i nacrtaj zapo~eti strip prema basni „Cvr~ak i mravi“.

Nastavi daqe kako èli{: moè{ da izmisli{ jo{ neki lik, druge doga|aje,

druga~iji zavr{etak. Najpre napravi plan u 6 slika.

1.

CVRÂK I MRAVI

3.

5.

2.

4.

6.

Cvr~ak peva i svira. Mravi rade.

SETI SE [TA SMO NAU^ILI

Sledi prva kontrolna ve`ba

12

vrste re~i

re~enice

promenqive

imenice

pridevi

zamenice

brojevi (neki)

glagoli

nepromenqive

prilikom upotrebe u re~enici

mewaju svoj oblik

nikada ne mewaju

svoj oblik

O ovim vrstama re~i

u~i}e{ u petom razredu.

upravni govor

navodnici „ “ ili » «

crta ‡

neupravni govor

re~i da i kako

13

Zamisli i napi{i jedan sme{an telefonski razgovor.

Drug(arica) je qut(a) na tebe. Kako }e{ zapo~eti razgovor o problemu?

:

:

:

:

:

:

:

:

Ti:

Ti:

Ti:

U~imo:

‡ podela imenica po zna~ewu

‡ rod imenica

‡ broj imenica

‡ pisawe velikog slova


‡ zamisli{ i napi{e{ sme{an telefonski razgovor

‡ zamisli{ kako bi razgovarao o nekom problemu

‡ re{ava{ ukr{tenice sa imenicama

‡ najavi{ nastup tebi omiqene li~nosti

‡ napravi{ intervju

‡ pi{e{ grafite

2. NAD@WEVA SE MOMAK I DEVOJKA

14

PODELA IMENICA PO ZNAÊWU

Imenice su re~i koje ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojava.

vlastite ‡ ozna~avaju

vlastita imena bi}a

(qudi i ìvotiwa),

geografskih pojmova

(reka, planina, mora)

Marija

@u}ko

Ni{

Morava

Rtaw

Jadransko more

zajedni~ke ‡ ozna~avaju

zajedni~ka imena bi}a,

predmeta i pojava

~ovek, majka, u~enica;

pas, àba;

drvo, more, planina;

ki{a, vetar, sneg;

torba, kapa, ku}a

zbirne ‡ ozna~avaju

skup vi{e bi}a ili

predmeta iste vrste

deca, bra}a;

prasad, telad;

cve}e,

li{}e, kamewe

sre}a, tuga,

qubav, mladost,

detiwstvo, zdravqe

Napomena:

Misaone imenice ne mora{

obavezno da nau~i{

u ~etvrtom razredu.

apstraktne ili misaone

‡ ozna~avaju ose}awa,

osobine i stawa

voda

zemqa

pesak

malter

{e}er

bra{no

srebro

gradivne ‡ ozna~avaju

neku materiju ili gra|u

15

Napi{i zajedni~ke imenice za:

Napi{i apstraktne imenice suprotnog

zna~ewa.

Izmisli vi{e vlastitih imena za:

Napi{i vlastite imenice za:

ptice

ribe

biqke

sportove

delove tela

ode}u

planine

reke

dr`ave

narode

gradove

novine

la` ‡

mraz ‡

sre}a ‡

hrabrost ‡

siroma{tvo ‡

zdravqe ‡

‡

je`a

ma~ku

pesme koje }e{ napisati

16

g

r

a

d

i

v

n

e

Napi{i gradivne imenice za:

Re{i ukr{tenicu sa

gradivnim imenicama.

Upi{i zbirne imenice izvedene

od zajedni~kih: zrno, `bun, pile, pero,

lane, kamen.

Popuni tabelu odgovaraju}im imenicama.

1. metal

2. namirnica

3. plemeniti

metal

4. gra|evinski

materijal

5. fina

tkanina

6. pletivo

7. zapaqiva

te~nost

8. te~nost

2.

3.

4.

5.

6.

te~nosti

namirnice

metale

industrijske sirovine

tkanine

gra|evinski materijal

1.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

zajedni~ke

u jednini

zajedni~ke

u mno`ini

zbirne

trn trnovi trwe

gro`|eprasad

kestenovi`bun

klaskamen

prstenprutovi

r

z

b

i

n

e

17

ROD IMENICA

Imenice mogu biti mu{kog, ènskog ili sredweg roda.

Posmatraj slike i pomo}u zamenica taj, ta, to rasporedi i upi{i imenice prema rodu.

m

u

{

k

i

`

e

e

d

wn

s

s

k

i

i

r

mu{ki

taj

ènski

ta

sredwi

to

Pomozi Tintilinu da prema rodu rasporedi imenice: nebo, oluk, radost,

pismo, toplina, ime, va{ar, delo, cirkus, plaà, pero,

mrak, iwe, nauka, dimwak, milina, zavesa.

~ovekhaqina

drvo

18

BROJ IMENICA

jednina mnoìna

Ovo je kwiga. Ovo su kwige.

Imenice imaju razli~ite oblike za jedninu i mnoìnu. Imenica je u jednini kada ozna~ava

jedno bi}e ili predmet, a u mnoìni kada ozna~ava vi{e bi}a ili predmeta.

Popuni tabelu odgovaraju}im

oblicima imenica.

Neke imenice imaju samo mnoìnu.

Popuni tabelu.

Neke zajedni~ke imenice imaju i oblik

zbirne imenice. Popuni tabelu.

jednina mnoìna

sinpe{kiri

}erkaptice

morepoqa

mnoìna

jednina mnoìna zbirna im.

list

cve}e

grane

19

Beograd Beogra|anin

Novi Sad Novosa|anka

Kraqevo Kraqev~anin

â~ak

Kragujevac

Sombor

Ruma

Vaqevo

Vi{wica

Pan~evo

Evropa Evropqanin Evropqanka

Srbija Srbin

Crna Gora Crnogorac

Ma|arska

Rusija

Srem

Vojvodina

[umadija

Ma~va Ma~vanka

Banat

PISAWE VELIKOG SLOVA

Velikim slovom pi{u se imena kontinenata,

dràva, pokrajina i wihovih stanovnika.

Za velika slova vaè i pravila ova:

Velikim slovom pi{u se imena naseqa

(gradova i sela) i wihovih stanovnika.

Sigurno si zapazio da se kod vi{e~lanih imena dràva, pokrajina, gradova i sela velikim slovom pi{u

sve imenice, a malim re~i kao {to su i, na i sl.

Srbija i Crna Gora, Velika Britanija, Novi Sad, Petrovac na Mlavi, Kriva Reka

Napi{i pravilno re~enicu:

jasamletovaonajadranskommoruucrnojgoriugradukojisezovehercegnovikodro|akacrnogoraca.

20

KAKO NAJAVITI NE^IJI NASTUP

INTERVJU

Napi{i zami{qena

pitawa i odgovore.

Nacrtaj omiqenu li~nost.

Va`no je:

1. na koji na~in se obra}amo slu{aocima i gledaocima

2. re}i o kojoj }e se temi govoriti i zbog ~ega je to zna~ajno

3. predstaviti gosta, re}i wegovo ime, prezime i zvawe

4. predstaviti dostignu}a svoga gosta.

Po{tovani

Na{ gost je

Drago mi je {to mogu da vam predstavim

(navedi wegovo zanimawe i najva`nija dostignu}a)

. Danas }emorazgovarati o

.

Ti:

Ti:

Ti:

Zamisli da na nekom skupu treba da najavi{ nastup

tvoje omiqene li~nosti. Napi{i kakobi to u~initi.

.

Intervju je pripremqeni razgovor

s nekom osobom. Za intervju je

najva`nije da gost bude zanimqiv

i da pitawa budu dobra.

Tema je zanimqiva zbog

21

GRAFITI


Sledi druga kontrolna ve`ba

22

vlastite

zajedni~ke

zbirne

gradivne

apstraktne (misaone)

pravopis

vlastita imena bi}a;

nazivi geografskih pojmova

zajedni~ka imena bi}a,

predmeta i pojava

skup vi{e bi}a ili predmeta

iste vrste

materija ili gra|a

ose}awa, osobine, stawa

vlastite imenice pi{u

se velikim slovom

m., `. i sr. r.;

naj~e{}e u jednini

m., `. i sr. r.;

jednina i mnoìna

`. i sr. r.

oblikom jednine ozna~avaju

mnoìnu

m., `. i sr. r.

naj~e{}e u jednini

m., `. i sr. r.

jednina i mnoìna

ozna~avaju imena bi}a,

predmeta i pojava

to su promenqive re~i;

mogu biti u:

po zna~ewu se dele na:

imenice

23

Objasni {ta zna~e pridevi koji ozna~avaju

qudske osobine.

Ako ne zna{ zna~ewe nekog prideva, potraì

ga u re~niku srpskog jezika.

druèqubiv

pouzdan

lakom

~astan

duhovit

sebi~an

povr{an

razmetqiv

zaqubqiv

tolerantan

iskren

ma{tovit

U~imo:

‡ pridevi

‡ rod i broj prideva

‡ gra|ewe prideva od imenica

‡ pisawe prisvojnih prideva

izvedenih od vlastitih imenica

‡ nagla{eni izgovor slogova u re~i

‡ dugi i kratki nagla{eni slogovi u re~i

‡ nagla{ene i nenagla{ene re~i u re~enici

‡ pisawe skra}enica


‡ objasni{ zna~ewe nekih prideva

‡ opi{e{ sebe ili svog druga/drugaricu

‡ smisli{ zagonetke

‡ napravi{ prideve od imenica

‡ nastavi{ zapo~etu pri~u

‡ re{i{ ukr{tenicu sa skra}enicama

‡ zavr{i{ zapo~ete piramide re~i

‡ sa~ini{ pravilnik o ~uvawu ìvotiwa

3. ÔVEK SAMO SRCEM DOBRO VIDI

24

PRIDEVI

Vrata

Vrata su bela, plava, zelena,

visoka, te{ka ili malena.

Vrata su ku}na, dvori{na, gradska,

{kolska, seoska il’ mo`da carska.

Vrata su drvena, zlatna, platnena,

betonska, tr{~ana ili staklena.

Iza svih vrata puti} svetluca

do neke tajne, do nekog srca.

S. M.

Napi{i kakva vrata jo{ mogu biti?

^ija vrata jo{ mogu biti?

Od ~ega jo{ mogu biti vrata?

U ovoj pesmi uz imenicu vrata stoji ~itav niz re~i koje ozna~avaju osobine. To su pridevi.

Kada koristimo prideve, na{e kazivawe je lep{e i slikovitije.

Pridevi su re~i koje stoje uz imenice i bli`e ih odre|uju.

Opisni pridevi ozna~avaju kakvo je ne{to, kako izgleda.

Prisvojni pridevi kazuju ~ije je ne{to, kome odnosno ~emu pripada.

Gradivni pridevi ozna~avaju od ~ega je ne{to, od koje je materije napravqeno.

25

Napi{i prideve koji se koriste u opisivawu qudi.

KAKO DA TE OPI[EM?

visok vitakvisina

pokreti

ruku

lice

usta

osmeh

boja

kose

boja

o~iju

debqina

pokreti

nogu

nos

u{i

glas

oblik

kose

oblik

o~iju

1. otvoren ~ovek otvoren prozor

2. zlatne ruke zlatan prsten

3. prazna glava prazna ~a{a

4. zavezan jezik zavezan ~amac

5. gvozdena voqa gvozden ekser

6. kameno srce kamena sekira

7. bakarno nebo bakarna `ica

26

Opi{i sebe ili svog

druga/drugaricu. Koristi prideve.

Uporedi i napi{i {ta zna~e:

PODELA PRIDEVA PO ZNA^EWU

Popuni tabelu.

opisni prisvojni gradivni

pridevi

imenice

pe}ina

olovka

ta{na

lopta

mra~na medve|a

27

ROD I BROJ PRIDEVA

Poveìte prideve iz leve kolone

sa imenicama iz desne.

Rasporedi slede}e prideve uz odgovaraju}e imenice: pravi~na, zavidqive, dosetqiva,

odgovorna, povr{ne, iskrene, uobraène, snala`qiva.

lep dete

dobra de~ak

radoznalo devoj~ica

Za{to ove prideve nije mogu}e povezati druga~ije?

Koje pravilo bi mogao da izvede{?

Za de~aka }emo re}i: lep, dobar, radoznao.

Za devoj~icu: lepa, dobra, radoznala.

Za dete: lepo, dobro, radoznalo.

Pridevi, kao i imenice, mogu biti mu{kog,

ènskog i sredweg roda.

Pridevi, kao i imenice, mogu biti u jednini i u mnoìni.

Pridevi se u rodu i broju slaù sa imenicama uz koje stoje.

devoj~ica:

devoj~ice:

Na osnovu ~ega si prideve rasporedio uz imenice?

[ta je to {to je zajedni~ko imenicama i pridevima?

Zna~i, uvek }emo za jednog de~aka re}i: hrabar, savestan de~ak (jednina);

za vi{e de~aka re}i }emo: hrabri, savesni de~aci (mnoìna).

Za jednu devoj~icu: plemenita, duhovita devoj~ica (jednina);

za vi{e devoj~ica: plemenite, duhovite devoj~ice (mnoìna).

Za jedno pile re}i }emo: nesta{no, lepo pile (jednina);

za vi{e pili}a: nesta{ni, lepi pili}i (mnoìna).

28

mu{ki ènski sredwi

jednina

mnoìna

jednina

mnoìna

jednina

mnoìna

jednina

mnoìna

mu{ki ènski sredwi

sunce mesec zvezde oblaci

sjajno beli

veliki

blistave

svetao paperjasti

tajanstveno

daleke

Ispod imenica u tabeli upi{i prideve u odgovaraju}em rodu i broju.

Popuni tabele.

SLAGAWE PRIDEVA SA IMENICAMA

lep

dobre

sre}na

veseo~ista

nemirna

pospanaprijatno

{aren

vredno

29

Izmisli zagonetke za mesec i vetar.

IZVO\EWE PRIDEVA OD IMENICA

PISAWE PRISVOJNIH PRIDEVA IZVEDENIH OD VLASTITIH IMENICA

Pro{le godine smo u~ili da se od imenica mogu graditi (izvoditi) nove re~i ‡ druge imenice

i glagoli. Od imenice list nastale su, na primer, imenica listi} i glagol listati.

Od imenica se mogu graditi i pridevi, kao {to se vidi iz naredne tabele.

Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica pi{u se dvojako:

1. velikim slovom kada se zavr{avaju na -ov, -ev, -in:

Petar ‡ Petrov; Wego{ ‡ Wego{ev; Marija ‡ Marijin

2. malim slovom kada se zavr{avaju na -ski, -~ki, -{ki:

Sombor ‡ somborski; Kragujevac ‡ kragujeva~ki; Ni{ ‡ ni{ki

imenica pridev

sunce sun~an

bes besan

plod plodan

bol bolan

bra{no bra{wav

drvo drven

30

Sa~ini prideve od imenica. Pazi na velika slova.

Nastavi zapo~etu pri~u.

vlastite

imenice

prisvojni pridevi

Srbin

Francuz

Beograd

Pan~evo

Dragana

Uro{

Jastrebac

gradivne

imenice

gradivni pridevi

zlato

staklo

srebro

pesak

voda

guma

vuna

Bio jedan car veliki kao . Imao je`enu malu kao

, a ona je pri~ala kao

. On je }utao kao

31

NAGLA[ENI IZGOVOR SLOGOVA U REÎ

Izgovaraj slede}e re~i i oslu{kuj wihov zvuk.

Zaokruì nagla{ene slogove u slede}im re~ima:

Re{i rebuse i smisli jedan i sam.

Kada re~i izgovara{ polako, u slogovima, zapazi}e{ da se svi slogovi ne izgovaraju isto.

U nekim re~ima jedan slog se izgovara ja~e. To je nagla{avawe sloga ili akcenat.

voda raditi

vodono{a zaraditi

navodwavawe zara|ivati

U ve}im re~nicima srpskog jezika sve re~i su akcentovane (osim nekih jednoslo`nih re~i).

Ako nisi siguran da li si ta~no ozna~io nagla{ene slogove, pogledaj u re~niku i proveri.

ruka

rukavica

rukovodilac

zemqa

zemqoradwa

zemqopisac

noga

nogavica

nogomet

Kako }e zvu~ati re~i kada ih pogre{no akcentuje{?

Da li }e se razumeti wihovo zna~ewe?

Na primer: voda, ruka, raditi.

Sigurno zapaà{ da je ovako nagla{ene re~i teè razumeti.

narogu{en

Iza ku}a ‡ moja ku}a,

iza zgrada ‡ moja zgrada.

Iza {uma ‡ moja {uma,

a u {umi ‡ potok {umi.

Ozna~i kra}e i duè slogove u podvu~enim re~ima:

PISAWE SKRA]ENICA

32

DUGI I KRATKI NAGLA[ENI SLOGOVI U REÎ

Pro~itaj i objasni {ta zna~e re~enice:

Re{i ukr{tenicu:

Ako obrati{ pa`wu na akcenat, primeti}e{ da nagla{eni slogovi

nekad mogu biti dugi, a nekad kratki.

Kao {to si verovatno primetio, re~i luk i luk imaju isti oblik (iste glasove),

a razlikuju se po duìni akcenta. U re~i luk (vrsta povr}a) akcenat je kratak,

a u re~i luk (vrsta oru`ja) on je dug.

Luk za luk. Luk za luk. Luk za luk.

Da se podsetimo: Skra}enica je skra}eno

pisawe re~i. Skra}enice postoje zbog toga

{to nam pomaù da lak{e pi{emo. Do sada

smo u~ili:

skra}enice za mere ‡ km (kilometar),

kg (kilogram);

druge skra}enice ‡ br. (broj), str. (strana),

god. (godina), u~. (u~enik);

Postoje jo{ neke skra}enice: itd. (i tako

daqe), i sl. (i sli~no), npr. (na primer).

Skra}eno mogu da se pi{u i imena dràva:

RS (Republika Srbija), SCG (Srbija i Crna

Gora), SAD (Sjediwene Ameri~ke Dràve).

1.

8.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

1. npr. 2. str. 3. km 4. RS

5. u~. 6. god. 7. itd. 8. i sl.

Ozna~i iznad nagla{enog sloga: kratak izgovor , dug izgovor i dopi{i

druge re~i s istim naglaskom.

Pomozi Tintilinu da obeleì

kra}i i duì izgovor re~i

i objasni {ta zna~e izrazi:

Pomozi Ani da zaokruì duge i kratke

nagla{ene slogove u slede}im re~ima.

Dobi}e{ poruku.

33

noga ‡ ruka

voda ‡ roda

~esma ‡ reka

ma~e ‡ zeka

snop ‡ plast

vr~ ‡ mast

mek ‡ led

~ep ‡ med

korak

parada

no{wa

radost

planina

dvesta

srebro

}ebe

vinogradar

osobina

Vuk u jagwe}oj koì.

Zavadio bi dva oka u glavi.

Srce mu je si{lo u pete.

Pao mu je mrak na o~i.

Nisu mu sve koze na broju.

Veì to ma~ku za rep.

34

NAGLA[ENE I NENAGLA[ENE REÎ

Pro~itaj nekoliko puta naglas slede}e poslovice i obrati pa`wu na akcenat.

Zaokruì akcentovani slog u re~ima u slede}im narodnim poslovicama i izrekama:

Popuni zapo~ete piramide re~i.

U na{em jeziku postoje re~i koje nemaju svoj akcenat, odnosno nagla{eni slog.

One se izgovaraju zajedno s re~ju ispred ili iza sebe i s wom ~ine akcenatsku

(izgovornu) celinu.

Kosim crtama ozna~ena je granica izme|u akcenatskih celina.

ôvek / bez slobode / kao riba / bez vode.

Drvo se / na drvo / naslawa, / a ~ovek / na ~oveka.

Zalud mi je / biser / kad mi grlo / davi.

Naobla~io se / kao da }e mu ki{a / iz ~ela / udariti.

Da se re~i / kupuju, / mawe bi ih / bilo.

35

Sa~ini pravilnik o ~uvawu `ivotiwa.

Napi{i {to vi{e re~i koje imaju sli~no zna~ewe kao slede}e:

Sastavi {to vi{e prideva od slova: VAINSLTOEK.

gledati brdo veseo lep tu`an

(naslov)

^lan 1

^lan 2

^lan 3

^lan 4 ‡ kaznene mere


Sledi tre}a kontrolna ve`ba

36

imenica

sneg

grad

vuna

pesak

sne`ni

gradski

vuneni

pe{~ani

pridev

vlastita imenica

Petar

Vesna

Beograd

[abac

Petrov

Vesnin

beogradski

{aba~ki

Ni{ ni{ki

prisvojni pridev

stoje uz imenice

i bliè ih odre|uju

po tome

promenqive re~i; slaù

se s imenicama uz koje stoje

u rodu i broju

po zna~ewu

se dele na

pridevi

gra|ewe prideva od imenica

opisne

prisvojne

gradivne

kakvo je ne{to

~ije je ne{to

od ~ega je ne{to

jednina: lepo mesto

mnoìna: lepa mesta

jednina: Markov sat

mnoìna: Markovi satovi

jednina: zlatna ogrlica

mnoìna: zlatne ogrlice

U~imo:

‡ pridevi

‡ rod i broj prideva

‡ gra|ewe prideva od

imenica

‡ pisawe prisvojnih

prideva izvedenih od

vlastitih imenica

‡ nagla{eni izgovor

slogova u re~i

‡ dugi i kratki nagla{eni

slogovi u re~i

‡ nagla{ene i nenagla{ene

re~i u re~enici

‡ pisawe skra}enica

4. NA MUCI SE POZNAJU JUNACI

37

Izmisli bajku.

Bajka o patuqku i za~aranoj princezi

Zav

r{

etak

Gl

av

ni

d

oga|

aji

Uv

od

: up

ozn

av

aw

e

sa l

ik

ov

im

a

nekoj dalekoj zemqi `iveo je


‡ objasni{ zna~ewe

nekih prideva

‡ opi{e{ sebe ili svog

druga/drugaricu

‡ smisli{ zagonetke

‡ napravi{ prideve od

imenica

‡ nastavi{ zapo~etu

pri~u

‡ re{i{ ukr{tenicu sa

skra}enicama

‡ zavr{i{ zapo~ete

piramide re~i

‡ sa~ini{ pravilnik o

~uvawu `ivotiwa

38

LI^NE ZAMENICE

Izmeni naboqe i prepi{i ovu pri~u Tawe

To{ev. Koristi li~ne zamenice tako da pri~a

ne bude dosadna.

Dosadna lopta

Sva deca su imala lopte. Lopte su tako lepe.

Danas sam i ja dobila loptu. ‡ Kako si mi, lopto,

divna! ‡ rekla sam. Drugarice su mi traìle loptu.

Od lopte se nisam odvajala. Mama mi je rekla da smo

dosadne i lopta i ja. Kako je mogu}e da lopta bude

dosadna?

Sigurno zapaà{ da je imenica lopta u ovom tekstu pomenuta mnogo puta, {to nije dobro.

Da bi se izbeglo sli~no ponavqawe, u govoru ~esto koristimo zamenice.

Zamenice su re~i koje upu}uju na bi}a, predmete i pojave.

Li~ne zamenice upu}uju na lica.

jednina

1. lice ja

2. lice ti

3. lice on, ona, ono

mnoìna

1. lice mi

2. lice vi

3. lice oni, one, ona

Kada sam se vratila iz {kole, videla sam da sam zaboravila kwigu. Zbog toga sam se vratila

po . Usput sam srela druga i drugaricu, pa sam stala da bih s porazgovarala.

Nastavila sam do {kole i uzela kwigu. îm sam stigla ku}i, pozvala je mama. Pitala

me je da li sam kupila ono {to je rekla. Odgovorila sam da }u tek i}i u

prodavnicu, po{to sam morala da se vratim u {kolu po kwigu. Mama je kazala da sam

ba{ zaboravna.

39

Dopuni re~enice odgovaraju}im li~nim zamenicama.

Dopuni re~enice odgovaraju}im oblicima li~nih zamenica.

1. Zamenica ja upu}uje na lice

koje govori.

2. Ti upu}uje na lice kojem se govornik

obra}a, na sagovornika.

3. Zamenica on, ona, ono upu}uje na lice

odnosno predmet o kojem se govori.

su se naqutili.je radosna.

sam ponosan.

ste nas razumeli.si mi pomogla.

smo vam se obradovali.

1. Zamenica mi upu}uje na grupu kojoj

pripada govornik.

2. Zamenica vi upu}uje na grupu u kojoj je

sagovornik, kao i na vi{e sagovornika.

3. Zamenicama oni, one, ona upu}uje se na lica

koja ne u~estvuju u razgovoru, kao i na predmete.

Dakle, li~ne zamenice imaju posebne oblike za jedninu i mnoìnu; zamenice 3. lica jednine

i mnoìne imaju i posebne oblike za sva tri roda ‡ mu{ki, ènski i sredwi.

Li~ne zamenice u re~enici ~esto vr{e slu`bu subjekta, ba{ kao i imenice na koje same upu}uju.

Sve zamenice u re~enicama iz prethodnog ve`bawa imaju tu slu`bu.

Zamenice su, kao {to smo ve} rekli, promenqive re~i.

Zbog toga se i li~ne zamenice u re~enici pojavquju u razli~itim oblicima.

ja mene (me), meni (mi), mnom, o meni

ti tebe (te), tebi (ti), tobom, o tebi

on, ono wega (ga), wemu (mu), wim, o wemu

ona we (je), woj (joj), wu (je, ju), wom, o woj

mi nas, nama (nam), nama, o nama

vi vas, vama (vam), vama, o vama

oni, one, ona wih (ih), wima (im)

40

Napi{i nekoliko predloga o tome {ta bi moglo da se uradi

da bi se lep{e ìvelo u tvojoj okolini.

Ja bih mogao daTi bi mogao/mogla da Oni bi mogli daMi mogli daVi mogli da

Sagovorniku se naj~e{}e obra}amo li~nom zamenicom za drugo lice jednine ‡ ti.

Zdravo, Tamara, da li si me ti zvala?

Me|utim, ukoliko sagovorniku èlimo da iskaèmo po{tovawe, moèmo mu se obratiti zamenicom

za drugo lice mnoìne ‡ vi. Na taj na~in razgovaramo s nepoznatim osobama, kao i sa starijima od sebe.

Dobar dan, ja sam Zoran, da li ste vi gospo|a Petrovi}?

Pravopisno pravilo: Kada li~nu zamenicu vi (vas, vama/vam) upotrebqavamo iz po{tovawa,

moèmo je pisati i velikim slovom.

Draga u~iteqice, javqam Vam se s letovawa.

UPOTREBA ZAMENICE VI

Izmisli brojalicu sa li~nim zamenicama.

Ja sam ovde,

ti si

On/ona

Mi smo

Vi ste

Oni/one

Ja sam meda,

traìm meda.

Ti si

On/ona je

Mi smo

Vi ste

Oni/one

41

PROBLEMI

Marija èli da smr{a. Luka èli da kupi skije. Milena èli da ima

vi{e prijateqica. Marko èli da pi{e dobre pesme i pri~e.

Marija, trebalo bi da jede{ mawe slatki{a.

Luko,

TVOJI SAVETI

Oni imaju probleme. Ohrabri ih i posavetuj {ta da urade.

Poveì doga|aje i odgovaraju}a ose}awa kao {to je zapo~eto. Jedno ose}awe je suvi{no.

Milena,

Marko,

mr`wa

àlost

divqewe

strah

qubav

qutwa

Kako sam mogao da zaboravim svesku?!

Tako mi je milo kad me pogleda.

U podrumu je bilo mra~no.

O, kako ona lepo govori!

Moj pas se razboleo.

42

BROJEVI

Dopuni slede}e re~enice odgovaraju}im oblicima zamenice ti

i rednih brojeva drugi, ~etvrti i peti:

Smisli i napi{i na koje sve na~ine mo`e da se koristi jedno obi~no dugme.

S. M.

Prvi let

„Jedan, dva, tri.

Na broju ste svi.

Prvi, drugi, tre}i!

Po redu pole}i!

U zbiru ste troje.

Zna~i: uspelo je!“

Brojevi su re~i koje kazuju:

1. koliko je bi}a odnosno predmeta na broju; to su osnovni brojevi: jedan, dva, tri, deset...

2. koje je neko ili ne{to po redu; to su redni brojevi: prvi, drugi, tre}i, deseti...

3. koliko je bi}a u zbiru; to su zbirni brojevi: dvoje, troje, petoro...

Neki brojevi su promenqivi, a neki nisu.

Ti si u~enik (~etvrti) razreda. Sa (ti) u(druga) klupi sedi Ana. Iza (ti) u (peta) klupisu dva de~aka. O (ti) i Ani se pri~a da ste dobri drugovi.

Prvi na~in:

Drugi na~in:

Tre}i na~in:

Napomena: Zbirne brojeve za sada ne mora{ da zna{.

O wima }e{ u~iti u petom razredu.

43

Re{i ukr{tenicu i izmisli brojnu zagonetku za prozor. Re{ewa se kriju u slikama.

p r o z o r

1.

6.

2.

3.

4.

5.

1. Jedan sipa, drugi pije, tre}i raste veselije

2. Oko pawa dva lokvawa

3.

4. Jedna guja preko bela sveta

5. Dva podruma, jedan direk

6. Jedna glava, a stotinu kapa

Jedan |ak iz osmog reda,dva |aka iz sedmog tri

osam |akasvaki od wih `eli sestiispred pite sa vi{wama prvi,kod zubara trideset i {esti.

Popuni tabelu.

Zavr{i zapo~etu brojalicu.

[ta ko voli ‡ nek izvoli!

jedan

{eststo

jedanaest

devedeset

{esti

sedamnaesti

{ezdeseti

OSNOVNI BROJEVI REDNI BROJEVI

44

GRA\EWE IMENICA I PRIDEVA OD BROJEVA

Od brojeva se ~esto grade druge re~i, kao {to su imenice i pridevi.

1. Od osnovnih brojeva dobijene su slede}e re~i:

osnovni broj imenica pridev

jedan

jedinac

jedinica

jedini, jedina, jedino;

jednostavan

dva

dvoboj; dvoglas;

dvokolica

dvogrba; dvokrak;

dvostruk

tri

trogodi{wak; trome|a; trobojka;

trougao; trospratnica

trodnevni; trokrevetni;

tro~lani; troglav

~etiri

~etvorobroj;

~etvorogodi{wak

~etvorosoban;

~etvorocifren

Pomozi Ani da od brojeva, imenica i drugih re~i

izvede slo`ene re~i i da ih objasni.

stolica sa tri noge

buzdovan sa {est pera

pu{ka sa dve cevi

stonoga

jednosmerna

petodinarka

2. Od zbirnih brojeva, na primer, dobijene su imenice: Trojeru~ica, ~etvorosed.

3. A od rednih brojeva imenice: prvak, drugak, tre}ak; ~etvrtina, petina i sl.

45

Napi{i tri predloga za boqe druèwe qudi.

Pomozi Tintilinu da nastavi sme{nu pri~u u kojoj }e ~esto

koristiti brojeve.

êtvrtog dana u nedeqi, u ~etvrtak, êtvrtko, u~enik ~etvrtog razreda, pojeo je ~etiri kola~a.

Prvi kola~

Prvi:

Drugi:

Tre}i:

Re{i rebuse.

46

PISAWE BROJEVA I DATUMA SLOVIMA

PISAWE ZAGRADE

NIJE ‡ NEGO

Kad broj ho}e{ da napi{e{,

dobro je i ovo znati:

Nije dvesto ‡ nego dvesta,

nije tristo ‡ nego trista.

Ne {estdeset ‡ no {ezdeset,

ne jedanajest ‡ no jedanaest.

Nije {esto ‡ nego {eststo,

ne ~etristo ‡ ve} ~etiristo.

Ko zna vi{e

‡ za broj vi{e ‡

lep{e di{e.

S. M.

Napi{i slovima brojeve: 12, 36, 418, 1960, 2511.

Napi{i brojevima na tri na~ina datum svoga ro|ewa.

Na primer, kad ka`emo:

U ovoj kwizi (str. 50) pi{e da je glagol pevam

u prezentu (u sada{wem vremenu), a da je glagol

peva}u u futuru (u budu}em vremenu).

Navedi svoj primer upotrebe zagrade:

Zagradom se odvaja dopunski podatak ili obja{wewe.

47

Zamisli i napi{i razgovor izme|u ku}a sa slike.

Neki ~ovek je u parku tukao psa. Napi{i {ta su o tome rekli:

pas

~ovek

jedna baka

ma~ka

policajac


Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba

48

li~ne zamenice

brojevi

upu}uju na lica ili na predmete

zamenica vi moè se pisati velikim slovom kada se nekoj osobi

obra}amo s po{tovawem

jednina

osnovni redni zbirni

pravopis

mnoìna

ja mene (me), meni (mi), mnom, o meni

ti tebe (te), tebi (ti), tobom, o tebi

on, ono wega (ga), wemu (mu), wim, o wemu

ona we (je), woj (joj), wu (je, ju), wom, o woj

mi nas, nama (nam), nama, o nama

vi vas, vama (vam), vama, o vama

oni, one, ona wih (ih), wima (im)

koliko je bi}a odnosno

predmeta na broju

koje je neko ili ne{to

po redu

koliko je bi}a odnosno

predmeta u zbiru

Zamenice su promenqive re~i i imaju razli~ite oblike za jedninu i mnoìnu, kao i za pojedine padeè.

ja

ti

on, ona,

ono

govornik

sagovornik

lice ili predmet

o kome se govori

mi

vi

oni,

one, ona

grupa kojoj pripada govornik

grupa kojoj pripada sagovornik

lica koja ne u~estvuju u razgovoru;

predmeti o kojima se govori

49

O kwizi:

O psu:

1.

2.

3.

4.

5.

1.

2.

3.

4.

5.

Pomozi Tintilinu da postavi zanimqiva pitawa o kwizi i psu.

Koja je najmawa, a koja najve}a kwiga na svetu?

Za{to psi ne vole ma~ke?

ZANIMQIVA I NEOBI^NA PITAWA

U~imo:

‡ glagoli ‡ obnavqawe

‡ sada{we, pro{lo i budu}e vreme

‡ izvo|ewe glagola od imenica i prideva

‡ vrste re~i i slu`ba re~i u re~enici

‡ prosta re~enica

‡ predikat (glagolski i imenski)

‡ subjekat

‡ izgovor glasova


‡ postavqa{ neobi~na pitawa

‡ izvodi{ glagole od imenica i prideva

‡ dovr{i{ pesmu o vetru

‡ opi{e{ izgled {kole danas i u budu}nosti

‡ dovr{i{ basnu bez glagola

‡ zamisli{ kako vrabac razmi{qa

o sebi i drugima

‡ pi{e{ dnevnik

‡ sastavi{ poruke o ~uvawu biqaka i `ivotiwa

5. ^UDESNI SVET

50

GLAGOLI

SADA[WE, PRO[LO I BUDU]E VREME

Glagoli su promenqive re~i i imaju posebne oblike za razli~ita lica.

Dakle, imaju razli~ite oblike za 1, 2. i 3. lice jednine i mno`ine.

Glagoli mogu ozna~avati: pro{lo, sada{we i budu}e vreme.

Glagoli su re~i koje ozna~avaju:

jednina

1. Ja u~i-m.

2. Ti u~i-{.

3. On, ona, ono u~i.

mno`ina

1. Mi u~i-mo.

2. Vi u~i-te.

3. Oni, one, ona u~-e.

pro{lo

Pevao sam,

pro{lo vreme (perfekat)

ozna~ava radwu koja se

odigrala pre trenutka govora

sada{we

pevam

sada{we vreme (prezent)

ozna~ava radwu koja se

de{ava u trenutku govora

budu}e

i peva}u.

budu}e vreme (futur)

ozna~ava radwu koja }e se

de{avati u budu}nosti

radwu

radi

peva

stawe

raste

sneva

zbivawe

grmi

seva

glagol u~iti

Pu` i vo }e se tu}i,koze kolasviwa brkema~ke ra~unkow na granizec putvuk na drumua mrav bureroda àbemi{ se s ma~kom

Pu` i vo su se tukli, koze su kolasviwa brkema~ke su ra~unkow je na grani zec putvuk na drumua mrav bureroda àbemi{ se s ma~kom

51

Ja sam ~udo video

Pu` i vo se tuku,

koze kola vuku,

sviwa brke su~e,

ma~ke ra~un u~e,

kow na grani spava,

zec put preorava,

vuk na drumu prosi,

a mrav bure nosi,

roda àbe sluì,

mi{ se s ma~kom druì.

Narodna pesma

Prepi{i glagole iz pesme:

U kom su vremenu glagoli u pesmi?

,

,

,

,

,

,

,

,

.

,

,

,

,

,

,

,

,

.

Dopuni prazna mesta glagolima

u pro{lom vremenu.

Dopuni prazna mesta glagolima

u budu}em vremenu.

52

IZVO\EWE GLAGOLA OD IMENICA I PRIDEVA

Glagoli se ~esto izvode od imenica i prideva.

Od glagola se izvode glagolske imenice.

put ‡ putovatiruka ‡

zid ‡

glas ‡

sanke ‡

leto ‡

boja ‡

u~iti ‡ u~ewetr~ati ‡

misliti ‡

pisati ‡

brojiti ‡

disati ‡

snevati ‡

gledati ‡

beo ‡ beliticrven ‡

ravan ‡

o{tar ‡

mudar ‡

glup ‡

hladan ‡

se

se

tra`im

zahvaquju se

sada{we vreme

(prezent)

smi{qali su

razgledali smo

pro{lo vreme

(perfekat)

pomo}i }u

ispri~a}emo

budu}e vreme

(futur)

Pomozi Tintilinu da popuni tabelu.

53

Volim

Ne sla`em se sa

Da sam nevidqiv(a)

Kad bih bio/bila

{ta radi oko gleda, `muri,

miluje,{ta radi ruka

{ta radi noga

[ta je to?

[ta to prija sve dok vrelo sunce sija,

kada {u{ka, hladi, piri,

kada _________, _________, _________,

kad lahori i }arlija?

^ik pogodi {ta to godi,

kada {umi, furwa, struji,

kada _________, _________, _________,

kada bruji, gudi, huji?

[ta to pla{i

kada se~e, bri{e, kosi,

kada _________, _________, _________,

lomi, vitla, ~upa, nosi?

[ta to preti, {ta to stra{i

kad zavija i fiju~e,

kada _________, _________, _________,

grmi, urla i jau~e?

U sekundi i na metar duva __________.

Pomozi Tintilinu da napi{e:

Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete re~enice. Dopuni ovu pesmu glagolima.

54

Izgled {kole u budu}nosti...Izgled {kole danas...

Nastavni predmeti, u~ewe,

ocewivawe danas...

U~iteqi i odnosi sa

|acima danas...

U budu}nosti...

U budu}nosti...

Na drvetu gavran. U kqunu sir.

Napi{i {ta zapa`a{.

Poku{aj da ispri~a{ basnu „Gavran i lisica“ bez glagola:

[KOLA DANAS I U BUDU]NOSTI Napi{i kako izgledaju {kole danas,

a kako }e izgledati u budu}nosti.

subjekat

imenica

Masla~ak

55

VRSTE REÎ I SLU@BA REÎ U REÊNICI

Odredi kojoj vrsti pripada re~ prole}e, kao i slu`bu koju ima u re~enicama:

Dovr{i zapo~ete re~enice.

Do sada smo upoznali pet vrsta promenqivih re~i: imenice, prideve, zamenice, brojeve i glagole.

Svaka od ovih vrsta re~i ima svoje osobenosti. Kada se na|u u re~enici, re~i mogu da imaju razli~ite

slu`be, odnosno uloge. Mogu biti u slu`bi subjekta, predikata, prilo{ke odredbe itd.

Dakle, imenica masla~ak u prvoj re~enici ima slu`bu subjekta, a u drugoj slu`bu

prilo{ke odredbe za mesto.

Prole}e je stiglo. U prole}e cvetaju tre{we.

Me|utim, i imenice i glagoli mogu imati i druge slu`be. O wima }emo tek u~iti.

vrsta re~i

slu`ba

predikat

vrsta re~i

predikat

slu`ba

imenica

Leptir

glagol

je sleteo

imenica

na masla~ak.

subjekat pril. odr. za mesto

glagol

je procvetao.

Drago mi je

Ne volim kada

Zapaàm

56

PROSTE REÊNICE

Re~enice se po sastavu dele na proste i sloène. Proste re~enice imaju samo jedan predikat, dok sloène

mogu imati dva i vi{e predikata. O sloènim re~enicama }e{ u~iti u narednim razredima.

Predikat je glagol u li~nom glagolskom obliku. Li~ni glagolski oblici su oni

koji imaju posebne oblike za 1, 2. i 3. lice jednine i mnoìne.

[ta sija?[ta radi ma~ka?

Ma~ka

[arenama~ka gleda.

za~u|eno Zubatosunce sija.

oskudno

Pro{iri proste re~enice

o ma~ki i suncu.

Na|i subjektu vi{e predikata. Na|i predikatu vi{e subjekata.

Pro{irene re~enice nisu

tako kratke, uz subjekat

i predikat imaju dodatke.

gleda.prede.

sunce.lice.

Prosta re~enica je kratka, sastoji se od subjekta i predikata.

jednina

1. (Ja) u~im.

2. (Ti) u~i{.

3. (On, ona, ono) u~i.

mnoìna

1. (Mi) u~imo.

2. (Vi) u~ite.

3. (Oni, one, ona) u~e.

57

PREDIKAT

GLAGOLSKI PREDIKAT

Napi{i proste re~enice sastavqene od slede}ih subjekata i predikata:

ki{a, de~ak, beba, tata, sestra, radi, crta, pada, igra se, spava.

Predikat i subjekat su najva`niji re~eni~ni ~lanovi.

Predikat u re~enici kazuje radwu, stawe ili zbivawe koje vr{i subjekat.

Dobija se na pitawe: [ta radi subjekat?

Predikati iskazani glagolima nazivaju se glagolski predikati.

Kada smo govorili o prostoj re~enici, rekli smo da ona moè da se sastoji samo od subjekta i predikata.

Ana u~i.

Prosta re~enica moè da se pro{iri, pa da sadrì i druge re~eni~ne ~lanove ‡ odredbe i dopune.

ANA marqivo UÎ matematiku svakog dana za svojim stolom.

Na taj na~in pro{irili smo re~enicu.

Pored toga {to smo dobili odgovor na pitawa:

[ta radi Ana? (u~i), i Ko radi? (Ana), saznali smo tako|e i:

{ta Ana u~i: matematiku

kako u~i: marqivo

kada u~i: svakog dana

gde u~i: za svojim stolom

Dakle, saznali smo ne{to vi{e o radwi koju Ana vr{i.

Ta radwa ozna~ena je glagolom ~itati.

Subjektu se mogu pripisivati razli~ite radwe. To moèmo u~initi raznim glagolima.

Ana u~i / se {eta / spava / raste...

58

glagolski predikat imenski predikat

Vrabac uzle}e. Vrabac je gladan.

IMENSKI PREDIKAT

Pomozi Ani da upi{e glagolske i imenske predikate.

Kad predikat ~ini samo glagol, tad se zove predikat

glagolski; doda li se pridev, imenica, doda li se broj

il' zamenica, tad se zove predikat imenski.

Pored glagolskog predikata postoji i imenski predikat.

Imenskim predikatom subjektu se umesto radwe pripisuju

neka svojstva i osobine.

Imenski predikat se sastoji od:

glagolskog dela

(skra}enih oblika

glagola jesam)

1. (je)sam

2. (je)si

3. je(ste)

1. (je)smo

2. (je)ste

3. (je)su

i

imenice

prideva

zamenice ili

broja

je

devoj~ica/pametna.

takva/prva.

Ana

Napomena: Ova lekcija nije obavezna,

jer }e{ o imenskom predikatu u~iti

u petom razredu.

Re{i rebus.

59

SUBJEKAT

IMENI^KI SKUP RE^I Podvuci subjekte u slede}im re~enicama:

Subjekat u re~enici kazuje ko je vr{ilac radwe.

Dobija se na pitawe: Ko vr{i radwu?

subjekat predikat

radwa Marko peca.

stawe Baka spava.

zbivawe Vetar duva.

osobina Kwiga je zanimqiva.

svojstvo Marta je studentkiwa.

Moja sestra je pred{kolac.

Mi se stalno igramo.

Planina je visoka.

Wihovi roditeqi su veoma zauzeti.

Ulogu subjekta u prethodnim primerima vr{e imenice.

Osim pojedina~nih re~i, slu`bu subjekta mogu da vr{e

i skupovi re~i.

Brat spava.

U ovoj re~enici slu`bu subjekta vr{i imenica brat.

Moj mali brat spava.

U ovoj re~enici slu`bu subjekta vr{i skup re~i

moj mali brat.

Napi{i {alu koju voli{ da pri~a{ u dru{tvu.

Re{i rebus.

60

Napi{i kako o sebi razmi{qa vrabac, a kako o vrapcu razmi{qaju ma~ka, gusenica,

gavran i krava.

61

Datum:

ZABAVNO POPODNE U MOM DNEVNIKU

Zamisli da tvoj razred organizuje zabavu na kojoj }e se pevati, svirati, recitovati,

pri~ati anegdote, igrati pod maskama itd. Ti si zvezda zabave.

Zapi{i u svoj dnevnik kako je to izgledalo.

Zamisli da si se ti razboleo i da nisi mogao da ide{ na zabavu.

Zapi{i u svoj dnevnik kako si se ose}ao.

Zamisli da je o va{oj zabavi napravqen prilog za lokalnu televiziju. Napi{i izve{taj.

Datum:

Datum:

62

c

~

|

x

}

h

q

l

n

w

Smisli i napi{i re~i i re~enice koje po~iwu suglasnicima:

îtaj tekst najpre lagano, a onda brè. Va`no je da se svaki glas u re~i lepo ~uje.

VE@BE U IZGOVORU GLASOVA

ÂVRQAWE

Car carici ~isti cipelice,

î~ak ~i~i celiva ~izmice.

\evrek \or|u, a |ur|evak |aku,

xin u xipu, xemper u buxaku.

]urka |uska, }u}ori }uranu,

hr~ak ho}e haqinu i hranu.

Qiqa quqa Lenu na quqa{ci,

nana wi{e Nenu na wihaqci.

]up u }o{ku ~udi se i }uti,

~udno ~udo ~esto }ete ~uti.

S. M.

63

U nedequ tvoji prijateqi odlaze na izlet na planinu. Napi{i {ta bi im savetovao.

Sastavi poruke o ~uvawu biqaka i `ivotiwa.


Sledi peta kontrolna ve`ba

64

glavni re~eni~ni ~lanovi

sloèna re~enica

Sloèna re~enica ima dva

ili vi{e predikata.

glagolski imenski

predikat

u~i je u~enik

glagoli

prosta re~enica

Prosta re~enica ima

jedan predikat.

subjekat

Marko/On

imaju razli~ite oblike za

1, 2. i 3. lice jednine i mnoìne

pi{em, pi{e{, pi{e

pi{emo, pi{ete, pi{u

spavam, spava{, spava

spavamo, spavate, spavaju

ali: grmi, seva, svi}e

imaju posebne oblike za sada{we,

pro{lo i budu}e vreme

radio sam/radila sam;

radim; radi}u

spavao sam/spavala sam;

spavam; spava}u

grmelo je; grmi; grme}e

ozna~avaju

radwu

stawe

zbivawe

65

PISAWE SUGLASNIKA J

daire, kai{

{eik, ateista

doista, egoista

uigran, ruina

violina, radio

u~io, kosio

ai

ei

oi

ui

io

ija

ije

iju

moji, tvoji

broji, boji

stoji, postoji

prija, Srbija

dijeta, pijem

fijuk, cijuk

Suglasnik j se ne pi{e izme|u samoglasnika A i I, E i I, O i I, U i I; I i O.

Pi{e se izme|u samoglasnika I i A, I i E, I i U; u nekim slu~ajevima izme|u O i I.

istorija, istorijski

[umadija, {umadijski

Marija, Mariji

Ilija, Iliji

Vojin, Voji}

Boja, Boji}

Ovde mi

nije mesto!

Ovde

mi je mesto!

ali

U~imo:

‡ pisawe suglasnika j

‡ objekat

‡ atribut

‡ prilo{ke odredbe za mesto,

vreme i na~in vr{ewa glagolske radwe

‡ skupovi re~i u re~enici

‡ red re~i u re~enici


‡ napi{e{ vremenski izve{taj

‡ re{i{ gramati~ku ukr{tenicu

‡ napi{e{ {ta rade `ivotiwe

‡ pomogne{ Ani u pisawu predloga

za boqe odnose u odeqewu

‡ napravi{ svoje novine

‡ obnovi{ gramatiku na dve strane

6. DOBRO SE DOBRIM VRA]A

66

OBJEKAT

Da li voli{ pala~inke? Bez obzira na to koliko ih voli{, obrati pa`wu na slu`bu re~i

u ovim re~enicama:

Ana jede pala~inke. Zoran razmi{qa o pala~inkama.

Subjekat u prvoj re~enici je Ana, a u drugoj Zoran.

Predikat u prvoj re~enici je glagol jede, a u drugoj glagol razmi{qa.

Re~i pala~inke, o pala~inkama i u jednoj i u drugoj re~enici trpe radwu; na wima se radwa vr{i,

odnosno obuhva}ene su radwom. Takvu slu`bu re~i nazivamo objekat.

Objekat je glagolski dodatak koji ozna~ava na kome ili na ~emu se radwa vr{i.

Dobija se na pitawa: KOGA ili [TA?

Objekat mo`e biti samo jedna re~, a mo`e biti i skup re~i (imeni~ki skup re~i).

subjekatski skup

predikat

(jedna re~)

predikat (jedna re~)

objekat

(jedna re~)

subjekat

(jedna re~)

predikatski skup

jedu slatke, ukusne pala~inke.

objekatski skup

Gladna deca

jedu pala~inke.Deca

Skup re~i slatke, ukusne pala~inke u ovoj re~enici ima slu`bu objekta.

67

glagol

Perem

objekat

Pripremam

glagol

^istim

objekat

Spremam

Volim

Ne volim

Razmi{qam o

Miri{em

Gledam

Radujem se

[ta radi{ sam?

Napi{i one objekte koji dopuwavaju radwu koju zna{ da obavqa{.

Napi{i {to vi{e objekata uz navedene glagole.

68

ATRIBUT

Pro~itaj re~enice:

Brza reka proti~e kroz veliki grad.

Marijino dvori{te je veliko.

Ja volim pamu~ne xempere.

Istaknute re~i koje stoje uz imenice govore nam:

‡ kakvi su reka i grad (opisni pridevi brz i veliki)

‡ ~ije je dvori{te (prisvojni pridev Marijin)

‡ od ~ega je xemper (gradivni pridev pamu~ni)

Pogledajmo atribute u slede}em tekstu:

Bila je jesen. I{li smo uskom {umskom stazom. Velike, razgranate kro{we bile su gole.

Po zemqi je bilo razasuto ùto i crveno li{}e. Samo se ponegde mogla videti zelena boja,

na nekom usamqenom ~etinaru. Vla`na, mekana zemqa ugibala se pod na{im ùrnim koracima.

‡ uska {umska staza

‡ velike, razgranate kro{we

‡ ùto i crveno li{}e

‡ zelena boja

‡ neki usamqeni ~etinar

‡ vla`na, mekana zemqa

‡ na{i ùrni koraci

Uporedi funkciju prideva ùt u slede}im re~enicama:

Re~i koje stoje uz imenice (i druge re~i) i bliè ih odre|uju

nazivaju se atributi.

Prime}uje{:

‡ da su u slu`bi atributa naj~e{}e pridevi

‡ da tu slu`bu pored prideva mogu da vr{e i druge vrste re~i (zamenice neki, na{i)

‡ da dva (i vi{e) atributa mogu da stoje jedan do drugog

‡ da se atributi slaù sa imenicom uz koju stoje u rodu i broju

@uto li{}e je opalo.

pridev ùt u slu`bi

atributa

Li{}e je ùto.

pridev ùt u slu`bi

imenskog dela predikata

Atribut je imenski dodatak

koji zna~i neku osobinu,

il’ pripadnost ili koli~inu.

4.

3.

1.

2.

69

kakav? (osobina)

Vla`an

~iji? (pripadnost)

sneg je padao u gradu

koliko? (koli~ina)

i polomio stabala.

Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu.

Ve`baj pisawe izve{taja o vremenu i koristi pro{irene re~enice.

1. Ozna~ava radwu koja se vr{i u trenutku govora

2. Re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe su...

3. U re~enici Danas pada ki{a, re~ danas ima slu`bu

prilo{ke odredbe za...

4. Re~ u re~enici koja kazuje ko vr{i radwu

5. Nagla{avawe slogova u re~i nazivamo...

6. Imeni~ki dodatak koji ozna~ava neku osobinu,

il’ pripadnost ili koli~inu

7. Re~i koje ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojava

8. Glagolski dodatak koji ozna~ava na kome ili

na ~emu se vr{i radwa

9. Re~i koje upu}uju na bi}a, predmete i pojave

5.

6.

7.

8.

9.

70

PRILO[KE ODREDBE ZA MESTO, VREME I NAÎN VR[EWA

GLAGOLSKE RADWE

[ta rade ìvotiwe?

Napi{i na slede}oj strani {to vi{e re~enica o svakoj ìvotiwi. Koristi zadate glagole

za predikate, a druge zadate re~i za prilo{ke odredbe. Neke smisli i sam.

Ve} smo govorili o prostim re~enicama. Kada se pro{ire, pored subjekta i predikata mogu imati i druge

re~eni~ne ~lanove ‡ odredbe i dopune. Odredbe i dopune odnose se na predikat, odnosno bliè ga

odre|uju ili dopuwuju. Pro~itaj re~enicu:

Mi se posle {kole rado igramo u parku.

Subjekat ove re~enice je li~na zamenica mi, predikat je glagol se igramo. Skup re~i posle {kole

odre|uje vreme vr{ewa radwe, rado ozna~ava na~in na koji se radwa vr{i, a re~i u parku odre|uju

mesto vr{ewa radwe.

Re~i koje u re~enici odre|uju mesto,

vreme ili na~in vr{ewa radwe

nazivaju se prilo{ke odredbe.

tr~i, gazi,

leti, spava,

laje, mjau~e,

kquca, cvrku}e,

viri, gricka,

prede itd.

[ta rade?

(glagoli)

ujutru, u podne,

uve~e, dawu,

no}u, zimi,

leti, u prole}e,

u jesen

itd.

Kada?

(vreme)

brzo, sporo,

tiho, glasno,

visoko,

veselo,

umiqato,

oprezno itd.

Kako?

(na~in)

u {umi,

u poqu,

na drvetu,

u rupi,

po travi,

u gnezdu itd.

Gde?

(mesto)

Prilo{ke odredbe dobijamo na pitawa:

Gde? (odredba za mesto)

Kada? (odredba za vreme)

Kako? (odredba za na~in)

71

Tigar no}u glasno ri~e u {umi.

72

Brzi kow naglo ska~e. Velika reka lagano te~e.

Bela koza nemirno sawa.

BKNS VRLT

imenice: ograde,

pridevi: gord,

glagoli: ore,

Sastavi {to vi{e re~i od slova koja ~ine re~ Beograd.

Sastavi re~enice prema zadatim slovima.

Opi{i svoju ulicu i napi{i {ta bi u woj promenio.

Uo~i razliku i popuni tabelu.

atribut

Lepe re~i

Brzi zec

Ne`na ruka

prilo{ka odredba za na~in

lepo stoje.

brzo

73

Ana razmi{qa o tome kako da odnosi u odeqewu postanu boqi.

Pomozi joj da napi{e svoj predlog.

DAVAWE PREDLOGA

Po{tovaniZapazila sam

Zbog toga se doga|a da

Zato predla`em

subjekatski skup

predikat

(jedna re~)

predikat (jedna re~)

objekat

(jedna re~)

subjekat

(jedna re~)

predikatski skup

objekatski skup

74

SKUPOVI REÎ U REÊNICI

Re~i mogu da vr{e svoju slu`bu

pojedina~no, ali mogu i da se

grupi{u u skupove re~i.

Dakle, moèmo re}i samo:

Qudi prave mostove.

Istu re~enicu moèmo pro{iriti:

Vredni qudi prave nekoliko mostova na brzom potoku.

Moja starija sestra u svojoj sobi ~ita zanimqivu kwigu.

subjekatski skup je:

predikatski sup je:

Slavko crta.Milena se igra.Sija sunce.

Odredi subjekatski i predikatski skup re~i u slede}im re~enicama.

Pro{iri re~enicu tako {to }e{ napraviti subjekatski i predikatski skup re~i.

Qudi prave mostove.

75

RED REÎ U REÊNICI

Obrati pa`wu na red re~i kojim naj~e{}e po~iwu bajke:

Ana pe~e pala~inke.

Ukoliko su u ulozi subjekta, predikata i objekta skupovi re~i, vaè jo{ i ova pravila:

‡ atributi stoje ispred imenica

‡ prilo{ke odredbe stoje uz glagol.

Ana pala~inke pe~e. (a jo{ ih ne jede) Pala~inke pe~e Ana. (a ne wena mama)

Dakle, obrnutim redom re~i naj~e{}e èlimo ne{to da naglasimo: u prvoj re~enici da Ana pala~inke

pe~e, a ne da ih jede, a u drugoj re~enici da to ~ini ba{ Ana, a ne, na primer, wena mama.

Bio jedan car, pa imao tri sina.

Bila jednom mala, qupka devoj~ica...

@iveli otac, majka i k}i.

subjekat objekatpredikat

atribut + imenica pril. odr. za mesto + glagol atribut + imenica

subjekatski skup predikatski skup objekatski skup

Pored uobi~ajenog reda re~i, u jeziku se koristi i neuobi~ajeni ili obrnuti red re~i.

Re~i se u na{em jeziku raspore|uju po odre|enim pravilima. Uobi~ajeni red re~i

u srpskom jeziku jeste: subjekat ‡ predikat ‡ objekat.

Vredna Ana u kuhiwi pe~e divne pala~inke.

Neuobi~ajeni red re~i ~est je u pesmama i pri~ama:

Ko`nu torbu na le|ima

po{tar nosi sokacima...

Mom~ilo Te{i}, Po{tareva torba

Navedi svoje primere neuobi~ajenog reda re~i u re~enici.

[ta zakqu~uje{?

76

MOJE NOVINE

naziv novina

adresa

cena

datum

Ovde ne{to nacrtaj.

Ovde ne{to nacrtaj.

Zamisli da izdaje{ svoje novine. Napi{i tekstove za sve rubrike.

Glavni doga|aj Va`ne vesti iz zemqe i inostranstva

Pri~a iz `ivota

77

Intervju

Humor

Re{i rebuse

Sport

Nove kwige

Pisma ~italaca

Ukr{tenica

Vremenska prognoza

78

GRAMATIKA NA DVE STRANE

Imenice su re~i koje

Imenice se po zna~ewu dele na:

Pridevi su re~i koje

Pridevi se po zna~ewu dele na:

Brojevi su re~i koje

Brojevi se po zna~ewu dele na:

Li~ne zamenice su re~i koje

Navedi li~ne zamenice:

Glagoli su re~i koje

Glagolska radwa mo`e da se de{ava u:

Promenqive re~i su:

Slu`ba re~i u re~enici

Subjekat je

Predikat je

Predikat mo`e biti

Objekat je

Atribut je

Prilo{ke odredbe su

Sa~ini pregled gramatike.

Pi{i lepim slovima i raznim

bojama. Navedi primere.

Vrste re~i

Red re~i u re~enici

Uobi~ajeni red re~i u srpskom jeziku je

Obrnuti red re~i mo`e biti

i

Pravopisna pravila

Velikim slovom se pi{u:

Prisvojni pridevi na -ov, -ev i -in izvedeni od vlastitih imena pi{u se:

Prisvojni pridevi na -ski, -~ki i -{ki pi{u se:

Suglasnik j se pi{e:

Suglasnik j se ne pi{e:

Zagrada se pi{e:

Navodnici se koriste:

79

Do vi|ewa

do petog

razreda!

Sre}an raspust!


80

pisawe glasa j

skupovi re~i i slu`ba re~i u re~enici

uobi~ajeni red re~i

pi{e se izme|u:ne pi{e se izme|u:

Vredna

subjekat predikat objekat

Ana pe~e pala~inke.

Ana

svakog

dana

marqivo pi{e doma}i zadatak

za radnim

stolom.

subjekatski skup re~i predikatski skup re~i

atribut subjekat

pril. o.

za vreme

pril. o.

za na~in

predikat objekat

pril. o. za

mesto

ai

ei

oi

ui

io

doista

uigran

violina

{eik

kai{ija

ije

oji

ijupijuk

dijeta

moji, tvoji, broji

dijalog

ali

?

? ?

?

?

?

?

?

?

?

???

?

?

?

poeni ocena

0‡5 nedovoqan

6‡9 dovoqan

10‡13 dobar

14‡17 vrlo dobar

18‡20 odli~an

UPUTSTVO

82

PRVA PROVERA ZNAWA

Smisli zagonetke o ribi i o komarcu.

Prepi{i re~enicu pravilno koriste}i znake: , „ “ .

5

2

3

Razgovor u upravnom govoru:

1

3

2

Razgovor u neupravnom govoru:

... .......

..........

... .......

..........

Zamisli razgovor izme|u `abe i papagaja. O ~emu razgovaraju?

Napi{i to na dva na~ina ‡ u upravnom i neupravnom govoru.

brzosevratire~eanatintilinudatine{toka`em

mogu}i broj poena

osvojeno

83

2

4

2

5

2

6

Sastavi re~enicu od re~i: Ana, nadati se.

Sastavi upitne re~enice o krokodilu, tako da svaka re~ po~iwe slovom k.

Smisli jednu strofu (od najmawe dva stiha) pesme o suncu.

Odgovori {to boqe ume{ na pitawe:

Napi{i slova azbuke po redu.

sada{wem vremenu:

pro{lom vremenu:

budu}em vremenu:

2

7

2

8

[ta je lisica?

[ta je lopta?

2 24 2 1 14 6 9 3 1

Napi{i slova abecede po redu.

Napi{i je u

84

DRUGA PROVERA ZNAWA

2

1

m

u

{

k

i

`

e

n

s

k

i

s

r

e

d

w

i

Upi{i u ukr{tenice slede}e imenice prema rodu: luk, hrana, {e{ir, selo, ve~e, lek,

navika, ne`nost, rubqe, lik, nadahnu}e, som, senka, kamewe, visina, pile, misao.

3

Zamisli da na nekom skupu treba da najavi{ nastup svoje omiqene li~nosti

(sportiste, glumca, peva~a, junaka iz kwiga i sli~no).

Napi{i kako }e{ to u~initi.

Popuni tabelu.

jednina mno`ina zbirna imenica

2

3

5

mogu}i broj poena

osvojeno

85

4

5

Podvuci imenice u slede}im re~enicama. Razvrstaj ih prema zna~ewu.

Prepi{i pravilno samo one imenice koje su pogre{no napisane.

4

2

6

4

Ana je u `urbi zaboravila da nahrani ma~ku.

Tintilin je kupio bra{no i mleko.

Tawina mama je iz Malog Mokrog Luga.

Deca su puna zanimqivih ideja.

vlastite:

zajedni~ke:

gradivne:

apstraktne:

engleskiwa, vir{la, sok, More, Novi sad, planina, {umadija

zna{likojajenajve}arekausrbijitoje

d u n a v o n p r o t i ~ e p o r e d n o v o g s a d a

beogradasmederevadowegmilanovca

prolazizatimkrozbugarskuirumuniju

iulivaseucrnomorenajdubqijeukazanu

oko82metraauhpatoje~udesnadubina

zamislikaosoliterod28spratova

Napi{i pravilno slede}i tekst.

86

TRE]A PROVERA ZNAWA

Nacrtaj i opi{i kako izgleda tvoj omiqeni lik

(sportista, glumac, peva~, junak iz filma i sl.).

Dodaj imenicama odgovaraju}e prideve

1

3

2

2

3

5

kapa

opisni prisvojni gradivni

xemper

torba

Beo kow,

zelen mu rep.

2.

6.

4.

5.

1.1.

5.

3.

4.

3.

2.

6.

Na jedna vrata ulazi{,

na dvoja izlazi{,

kad misli{ da si iza{ao,

ti si tek u{ao.

Vatreno leti,

vatreno zimi.

Re{i ovu zagonetnu ukr{tenicu i smisli zagonetke koje nedostaju.

mogu}i broj poena

osvojeno

87

8

2

2

5

2

6

7

2

2

Izmisli sme{ne zajedni~ke imenice za ma~ku (npr. mjaukalica).

Zaokruì nagla{ene slogove u slede}im re~ima:

Podvuci crvenom bojom re~i koje imaju kratak akcenat,

a plavom one koje imaju dug akcenat:

Podvuci samo one re~i koje imaju svoj akcenat u slede}em odlomku

iz Andersenove bajke Pal~ica.

Napi{i vlastite imenice za ma~ku.

mama pesma trava kalendar prepri~ati nositi

prepisivati razveseliti sme{an

pevati stolica kwiga ruka stih vuk puter glava

roda ùriti

Pal~ica je zebla na hladnom vazduhu, ali se onda lepo uvukla u

toplo lastino perje. Samo bi pokatkad pomaqala glavicu da bi

odozgo uìvala gledaju}i tu lepotu pod sobom.

4

nagrada

Re{i rebuse

i sam sastavi

jedan rebus.

88

^ETVRTA PROVERA ZNAWA

Seti se basne „Cvr~ak i mrav“. Zamisli da si ti cvr~ak,

pa ispri~aj basnu u prvom licu jednine.

Upi{i li~ne zamenice koje nedostaju

Napi{i predlog predsedniku op{tine

ili direktoru {kole za neko poboq{awe.

1

2

razmi{qate. ne dolazi{.ose}amo. posmatram.miri{u. se smeje.

Po{tovaniZapazi

Zbog toga se doga|a

Zato predla`em

sam

4

2

3

4

Ovde nacrtaj sebe

kao cvr~ka.

mogu}i broj poena

osvojeno

89

Napi{i slovima slede}e brojeve.

Dopuni re~enice brojevima, kao i imenicama i pridevima dobijenim od brojeva.

Nacrtaj i napi{i {aqivu ~estitku jednom cvr~ku

za 1. april, Dan {ale. Izmisli ime za cvr~ka i wegovu adresu.

5

4

2

4

6

4

12

13.

16.

XV

60

X

117.

400

(adresa) (ovde napi{i ~estitku) (ovde ne{to nacrtaj)

Ja sam Petar. Moj tata, moj drug Nikola i ja letos smo i{li na Srebrno

jezero. Planirali smo da ostanemo (~etri, ~etiri, ~etvrti,

~etvoro) dana. Hteli smo da uzmemo (trikrevetnu,

trokrevetnu) sobu, ali sve su bile zauzete. Zato smo morali da

uzmemo (~etrkrevetnu, ~etvorokrevetnu,

~etrikrevetnu). Nas (troje, trojca, trojica, tri) smo

svakog dana i{li na pecawe. Upecali smo (petoro, pet,

petoricu) riba. Bilo je mnogo zanimqivo, pa smo se vratili tek

({esti dan, {estog dana).

90

PETA PROVERA ZNAWA

3

4

3

1

2

3

sada{we vreme

(prezent)

pro{lo vreme

(perfekat)

budu}e vreme

(futur)

miri{emo

~ula sam

vide}e{

Popuni tabelu (pazi na vreme i na lice).

Dopi{i glagolske predikate. Dopi{i imenske predikate.

Opi{i:

Ma~ka Ma~ka

mogu}i broj poena

osvojeno

Kako izgleda

automobil danas?

Kako je izgledao

automobil u pro{losti?

Kako }e izgledati

automobil u budu}nosti?

91

4

5

6

7

8

1. Re~i koje stoje uz imenice da objasne kakve su,

~ije su, od ~ega su

6. Re~i koje upu}uju na imenice.

8. Re~i koje ozna~avaju imena bi}a,

predmeta i pojmova

2.

1.

8.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

3.

4.

5.

7.

g r a d i n i

il

f e k a trep

~ n e

p r e z e n t

mi e n s k i

v

imenice:pridevi: glagoli:

Re{i ukr{tenicu i napi{i pitawa

koja nedostaju.

Sa~ini re~nik koji }e ti pomo}i da opi{e{ no}.

Zaokru`i slovo ispred pravilno napisanog broja.

Napi{i slovima brojeve:

Pro~itaj re~enicu: Wena pohvala bila mi je podstrek da ~itam druge kwige.

4

3

1

1

1

a) osamnajest b) osamnajst v) osamnaest

260 186

Re~ podstrek ima sli~no zna~ewe kao re~:

a) dokaz b) ohrabrewe v) tvrdwa g) uslov

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

zvezde,

92

1. Beli delia nebom se izvia.

2. Staklo ima ‡ prozor nie, ram ima ‡ slika nie.

3. Dvanajest bra}e, jedne im ga}e.

4. Rebrasti delia svima zimi pria.

5. Puna tepsia zlatnih kola~i}a.

1

2

pitawa odgovori

1. Koja re~ u re~enici pokazuje na kome ili na ~emu

se radwa vr{i?

1.

2. 2. To je atribut.

3. To su glagoli.

4. To je glagolski predikat.

5. To su redni brojevi.

6.

3.

4.

5.

6. Koje imenice pokazuju od ~ega je ne{to?

[ESTA PROVERA ZNAWA

4

6

Ispravi gre{ke u pisawu glasa j i re{i zagonetke:

Napravi kviz iz gramatike.

Napi{i pitawa i odgovore koji nedostaju.

mogu}i broj poena

osvojeno

93

3

4

5

6

jedan~ovekpitapericukakotijeimepetarkaèkakotijeprezimepitagaovajdaqe

menijeimepetariprezimeiposlezimeodgovoriperica

ma~kica crvenperka lisica cveti} palica qubi~ica

2

2

3

3

Napi{i pravilno {alu:

Sastavi re~enice koje }e, osim drugih re~i, obuhvatiti po tri koje su zadate.

Poveì re~i sa odgovaraju}im obja{wewima wihovog zna~ewa.

Jedno obja{wewe je suvi{no.

U slede}em nizu zaokruì re~i koje ozna~avaju ne{to umaweno.

1.

de~ak ‡ ptica ‡ zima

2.

ki{a ‡ ribe ‡ gitara

3.

sre}a ‡ avion ‡ dvori{te

privla~an

iskren

pravi~an

plemenit

koji je uporan i vredan

koji je ~estit i po{ten

koji privla~i svojim izgledom

koji istinito i slobodno kazuje svoje misli

koji pravedno govori i radi

94

1. DRUGARSTVO ................................................................................................................................................................................ 3

Veseli kviz ...................................................................................................................................................................... 4‡5

Upravni govor ........................................................................................................................................................................ 6

Neupravni govor ............................................................................................................................................................... 6‡7

[ta da obu~em? ..................................................................................................................................................................... 8

Dijalog ...................................................................................................................................................................................... 9

Promenqive i nepromenqive re~i ......................................................................................................................... 10

Cvr~ak i mravi .................................................................................................................................................................... 11

Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................ 12

2. NAD@WEVA SE MOMAK I DEVOJKA ............................................................................................................................. 13

Podela imenica po zna~ewu ..................................................................................................................................14‡16

Rod imenica ...........................................................................................................................................................................17

Broj imenica ..........................................................................................................................................................................18

Pisawe velikog slova .................................................................................................................................................... 19

Kako najaviti ne~iji nastup .......................................................................................................................................... 20

Intervju .................................................................................................................................................................................. 20

Grafiti ................................................................................................................................................................................. 21


3. ^OVEK SAMO SRCEM DOBRO VIDI .............................................................................................................................. 23

Pridevi .................................................................................................................................................................................. 24

Kako da te opi{em? .......................................................................................................................................................... 25

Podela prideva po zna~ewu ........................................................................................................................................ 26

Rod i broj prideva ........................................................................................................................................................... 27

Slagawe prideva sa imenicama ................................................................................................................................. 28

Izvo|ewe prideva od imenica ................................................................................................................................... 29

Pisawe prisvojnih prideva izvedenih od vlastitih imenica .................................................................. 29

Nagla{eni izgovor slogova u re~i ........................................................................................................................... 31

Dugi i kratki nagla{eni slogovi u re~i ................................................................................................................ 32

Pisawe skra}enica .......................................................................................................................................................... 32

Nagla{ene i nenagla{ene re~i .................................................................................................................................. 34


4. NA MUCI SE POZNAJU JUNACI ....................................................................................................................................... 37

Li~ne zamenice .......................................................................................................................................................... 38‡40

Upotreba zamenice vi ..................................................................................................................................................... 40

Problemi ................................................................................................................................................................................ 41

Brojevi ............................................................................................................................................................................. 42‡43

Gra|ewe imenica i prideva od brojeva .......................................................................................................... 44‡45

SADR@AJ

95

Pisawe brojeva i datuma slovima ........................................................................................................................... 46

Pisawe zagrade .................................................................................................................................................................. 46


5. ^UDESNI SVET ......................................................................................................................................................................... 49

Glagoli .................................................................................................................................................................................... 50

Sada{we, pro{lo i budu}e vreme ...................................................................................................................... 50‡51

Izvo|ewe glagola od imenica i prideva ............................................................................................................... 52

[kola danas i u budu}nosti .......................................................................................................................................... 54

Vrste re~i i slu`ba re~i u re~enici ...................................................................................................................... 55

Proste re~enice ................................................................................................................................................................. 56

Predikat ................................................................................................................................................................................ 57

Glagolski predikat ........................................................................................................................................................... 57

Imenski predikat ............................................................................................................................................................. 58

Subjekat ................................................................................................................................................................................. 59

Imeni~ki skup re~i ......................................................................................................................................................... 59

Zabavno popodne u mom dnevniku ................................................................................................................................ 61

Ve`be u izgovoru glasova ............................................................................................................................................. 62

Seti se {ta smo nau~ili ............................................................................................................................................... 64

6. DOBRO SE DOBRIM VRA]A ................................................................................................................................................ 65

Pisawe suglasnika j ......................................................................................................................................................... 65

Objekat ............................................................................................................................................................................ 66‡67

Atribut ............................................................................................................................................................................ 68‡69

Prilo{ke odredbe za mesto, vreme i na~in vr{ewa glagolske radwe .......................................... 70‡71

Davawe predloga .............................................................................................................................................................. 73

Skupovi re~i u re~enici ............................................................................................................................................... 74

Red re~i u re~enici ........................................................................................................................................................ 75

Moje novine ................................................................................................................................................................. 76‡77

Gramatika na dve strane ....................................................................................................................................... 78‡79

Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................. 80

PROVERA ZNAWA .......................................................................................................................................................................... 81

Prva provera znawa ................................................................................................................................................ 82‡83

Druga provera znawa ............................................................................................................................................... 84‡85

Tre}a provera znawa .............................................................................................................................................. 86‡87

^etvrta provera znawa ......................................................................................................................................... 88‡89

Peta provera znawa .................................................................................................................................................. 90‡91

[esta provera znawa .............................................................................................................................................. 92‡93

96

ZABAVNA GRAMATIKA

za ~etvrti razred osnovne {kole

prvo izdawe

autor

ilustrovao

recenzenti

lektor

likovni urednik

priprema za {tampu

izdava~

urednik

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

Dr Simeon Marinkovi}

Miroqub Milutinovi} Brada

Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu

Spomenka Markovi}, profesor razredne nastave, O[ „Josif Pan~i}“ u Beogradu

Mr Sla|ana Ili}, profesor

Mr Aleksandra Markovi}

Du{an Pavli}

Dragica Din~i}

Kreativni centar

Gradi{tanska 8

Beograd

Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Mr Aleksandra Markovi}

Mr Qiqana Marinkovi}

Publikum

Ÿ Kreativni centar, 2006

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u ~etvrtom

razredu osnovne {kole za 2006/2007. godinu re{ewem broj 6-00-00112/2006-07 od 8.maja 2006. godine.

Documents

zabavna gramatika IV - TmInfo Zabavna Gramatika 4.pdf · 4 U~enici treba da se podele u dve ekipe (Aninu i Tintilinovu) i da organizuju kviz. Tako }e na zanimqiv na~in obnoviti gradivo