Ovo sam ja (moja fotografija ili crte`)(ime)
(prezime)
(datum ro|ewa)
(boja kose)
(boja o~iju)
Za{to volim ako volim
Moje omiqeno mesto u prirodi je:
U slobodno vreme volim da:
Za{to?
Za{to?
Muzika koju volim:
Kwige koje volim:
Za{to?
Za{to?
Re~i koje volim da ~ujem:
Stihovi koji mi se svi|aju:
Za{to?
Za{to?
2
1. D R U G A R S T V OU~imo: upravni i neupravni govor pisawe
dijaloga promenqive i nepromenqive vrste re~i Tvoj zadatak }e biti
da: opi{e{ igru koju voli{ da igra{ u~estvuje{ u kvizu napi{e{
zami{qeni razgovor pomogne{ Ani da se obu~e zamisli{ razgovor o
nekom problemu dovr{i{ strip
Opi{i igru koju si rado igrao sa svojim dru{tvom za vreme letweg
raspusta. Koja su pravila te igre?
3
U~enici treba da se podele u dve ekipe (Aninu i Tintilinovu) i
da organizuju kviz. Tako }e na zanimqiv na~in obnoviti gradivo iz
3. razreda.
Anina ekipa
VESELI KVIZ1. Izmisli po~etak jedne bajke:
mogu}i broj poena osvojeno
22. Smisli zagonetku o psu:
23. Kako se pravilno pi{e: radio ili radijo?
24. Smisli o travi strofu od dva stiha:
25. Napi{i tri zajedni~ke imenice za psa: 6. Napi{i jednu
uzvi~nu potvrdnu re~enicu o prijateqstvu:
2
27. Podvuci subjekat i predikat u re~enici: Kada Marko igra
fudbal? 8. Napi{i pet glagola kojima se mo`e ozna~iti padawe ki{e:
, 9. Smisli i napi{i tri sme{na imena za olovku: 10. Dopuni
re~enicu: Ana (pril. o. za vreme) 11. Odredi rod i broj prideva
umiqata: 12. Napi{i obave{tajnu re~enicu u kojoj svaka re~ po~iwe
slovom n: (pril. o. za mesto) (pril. o. za na~in) , , , u~i. , , .
.
2
2 2 2 2
2Mogu}i broj poena: 24 Osvojeno: Mesto:
4
Tintilinova ekipa
1. Izmisli po~etak jedne basne:
2
2. Smisli poslovicu o lepom pona{awu u prirodi:
23. Kako se pravilno pi{e: istorija ili istoria? 4. Smisli o
zecu strofu od dva stiha:
2
25. Napi{i tri vlastite imenice za psa: 6. Napi{i jednu
obave{tajnu odri~nu re~enicu o qubavi:
2
27. Podvuci subjekat i predikat u re~enici: Za{to Ana danas
dolazi? 8. Napi{i pet opisnih prideva uz imenicu sunce: , , , ,
.
2
2 2
9. Odgovori {aqivo na pitawe: Za{to je trava zelena? 10. Napi{i
re~enicu Tintilin se sme{ka u pro{lom: sada{wem: budu}em vremenu:
11. Odredi lice i broj glagola prepoznaju:
2
212. Napi{i upitnu potvrdnu re~enicu u kojoj svaka re~ po~iwe
slovom z:
2Mogu}i broj poena: 24 Osvojeno: Mesto:
5
UPRAVNI GOVORRazgovor izme|u Milice i Dragana: Ana je rekla da
joj se dopada{! [ta je rekla Ana? Da si joj simpati~an. Ma ne to.
Navedi mi wene re~i. Aha, rekla je: Svi|a mi se onaj de~ak iz druge
klupe. Upravni govor je navo|ewe tu|ih re~i ta~no onako kako su
izgovorene. Takvo navo|ewe ne~ijih re~i obele`ava se posebnim
znacima navodnicima. Navodnici se stavqaju ispred i iza upravnog
govora. Postoje tri na~ina navo|ewa: 1. Ana je rekla: Svi|a mi se
onaj de~ak iz druge klupe. 2. Svi|a mi se onaj de~ak iz druge
klupe, rekla je Ana. 3. Svi|a mi se, rekla je Ana, onaj de~ak iz
druge klupe. Umesto navodnika (koji nekad izgledaju i ovako: ),
mo`e se staviti crta, kao u primeru stihova iz pesme Grigora Viteza
Kakve je boje potok: 1. A lastavica ozg re~e: Potok je kao nebo
plav. 2. Potok je kao nebo plav lastavica ozg re~e. 3. Potok je
lastavica ozg re~e kao nebo plav.
NEUPRAVNI GOVORNeupravni govor je posredno navo|ewe tu|ih re~i u
ne{to izmewenom obliku. Za takvo navo|ewe ne~ijih re~i ne koriste
se navodnici, ve} re~i da i kako:
Ana je rekla DA joj se svi|a onaj de~ak iz druge klupe. Ana je
rekla KAKO joj se svi|a onaj de~ak iz druge klupe.
6
Slede}u re~enicu napi{i pravilno u neupravnom govoru, kao i na
sva tri opisana na~ina upravnog govora.
Markojerekaotonisamu~inionamernoneupravni govor: upravni govor:
1. na~in 2. na~in 3. na~in Napi{i re~enice u upravnom i neupravnom
govoru na osnovu onoga {to pi{e na slici. neupravni govor:
upravni govor:
Posmatraj sliku. Napi{i zami{qen razgovor likova sa slike. Ana:
Tintilin: Ma~ka:
7
[TA DA OBU^EM?
Gledaj sliku i napi{i pri~u u upravnom govoru.
Prebaci upravni govor u neupravni.
8
DIJALOGDijalog je razgovor izme|u dve osobe. Re~i koje
izgovaraju sagovornici su u upravnom govoru. Razgovor mo`e biti
pomirqiv i sva|ala~ki. Da bi tvoj razgovor bio plodotvoran i
pomirqiv trebalo bi da po{tuje{ neka pravila: 1. razgovaraj o
problemu 2. nastupi miroqubivo 3. napadaj problem, a ne osobu 4.
usredsredi se na ono {to je u tom trenutku va`no 5. po{tuj tu|a
ose}awa 6. preuzmi odgovornost za svoje postupke1 Objasni kroz
navo|ewe primera na koji na~in si razumeo ova pravila. Napi{i kako
bi o nekom problemu razgovarao sa drugom ili s roditeqem.
Dobio/dobila si slabu ocenu u {koli. Ti:
Ti:
Ti:
Zaqubio/zaqubila si se. Ti:
Ti:
Ti:
1D. Plut, Q. Marinkovi}, Konflikti i {ta s wima, Kreativni
centar, Beograd 2002, 25.
9
PROMENQIVE I NEPROMENQIVE RE^I PromeneZove se Mira. Od Mire
dobijah osmeh ~esto, pa Miri dadoh u srcu mesto. Sad snivam Miru.
Dozivam: Miro! Dru`im se s Mirom. Pri~am o Miri. I ja se mewam uz
muka trista, a ona ni{ta, ostala ista. S. M.
Prime}uje{ da se imenica Mira u pesmi pojavquje u razli~itim
oblicima. Pored te imenice, promenqive re~i iz pesme su tako|e:
zove se, dobijah, osmeh, dadoh, srcu, mesto, snivam, dozivam,
dru`im se, pri~am, ja, mewam se, muka, ona, ostala, ista.
Nepromenqive re~i su: od, ~esto, pa, u, sad, s, o, i, uz, trista,
a, ni{ta. Sve re~i u na{em jeziku dele se na promenqive i
nepromenqive.
Imenice, pridevi, zamenice, neki brojevi i glagoli su promenqive
re~i, jer prilikom upotrebe u re~enici mewaju svoj oblik. Za
promenqive re~i (do}i, do{ao, do{la, do{lo; sam, si, je, smo, ste,
su; dobijati, dobijah, dobija{e; srce, srca, srcu; pri~am, pri~a{,
pri~a, pri~amo, pri~ate, pri~aju itd.) karakteristi~no je to {to u
re~enici dobijaju razli~ite zavr{etke. Nepromenqive re~i nikada ne
mewaju svoj oblik.
10
CVR^AK I MRAVI
Napi{i i nacrtaj zapo~eti strip prema basni Cvr~ak i mravi.
Nastavi daqe kako `eli{: mo`e{ da izmisli{ jo{ neki lik, druge
doga|aje, druga~iji zavr{etak. Najpre napravi plan u 6 slika.
1. 3. 5.
Cvr~ak peva i svira.
2. 4. 6.
Mravi rade.
11
SETI SE [TA SMO NAU^ILI vrste re~i
promenqive
nepromenqive
prilikom upotrebe u re~enici mewaju svoj oblik
nikada ne mewaju svoj oblik
imenice pridevi zamenice brojevi (neki) glagoli
O ovim vrstama re~i u~i}e{ u petom razredu.
re~enice
upravni govor navodnici ili
neupravni govor re~i da i kako
crta Sledi prva kontrolna ve`ba
12
2. N A D @ W E V A S E M O M A K I D E V O J K AU~imo: podela
imenica po zna~ewu rod imenica broj imenica pisawe velikog slova
Tvoj zadatak }e biti da: zamisli{ i napi{e{ sme{an telefonski
razgovor zamisli{ kako bi razgovarao o nekom problemu re{ava{
ukr{tenice sa imenicama najavi{ nastup tebi omiqene li~nosti
napravi{ intervju pi{e{ grafite
Zamisli i napi{i jedan sme{an telefonski razgovor. : : : : : : :
: Drug(arica) je qut(a) na tebe. Kako }e{ zapo~eti razgovor o
problemu? Ti:
Ti:
Ti:
13
PODELA IMENICA PO ZNA^EWUImenice su re~i koje ozna~avaju imena
bi}a, predmeta i pojava.
vlastite ozna~avaju vlastita imena bi}a (qudi i `ivotiwa),
geografskih pojmova (reka, planina, mora)
zajedni~ke ozna~avaju zajedni~ka imena bi}a, predmeta i
pojava
zbirne ozna~avaju skup vi{e bi}a ili predmeta iste vrste
Marija @u}ko Ni{ Morava Rtaw Jadransko more
~ovek, majka, u~enica; pas, `aba; drvo, more, planina; ki{a,
vetar, sneg; torba, kapa, ku}a
deca, bra}a; prasad, telad; cve}e, li{}e, kamewe
gradivne ozna~avaju neku materiju ili gra|u
apstraktne ili misaone ozna~avaju ose}awa, osobine i stawa
voda zemqa pesak malter {e}er bra{no srebro
sre}a, tuga, qubav, mladost, detiwstvo, zdravqe Napomena:
Misaone imenice ne mora{ obavezno da nau~i{ u ~etvrtom razredu.
14
Napi{i zajedni~ke imenice za: ptice
Napi{i vlastite imenice za: planine
ribe
reke
biqke
dr`ave
sportove
narode
delove tela
gradove
ode}u
novine
Napi{i apstraktne imenice suprotnog zna~ewa.
Izmisli vi{e vlastitih imena za:
la` mraz sre}a hrabrost siroma{tvo zdravqe
je`a
ma~ku
pesme koje }e{ napisati
15
Napi{i gradivne imenice za:
Popuni tabelu odgovaraju}im imenicama. zajedni~ke u jednini
zajedni~ke u mno`ini
te~nosti
zbirne
namirnice
metale
trn klas kamen
trnovi
trwe
industrijske sirovine
gro`|e prasad kestenovi `bun prsten prutovi
tkanine
gra|evinski materijal
Re{i ukr{tenicu sa gradivnim imenicama.
Upi{i zbirne imenice izvedene od zajedni~kih: zrno, `bun, pile,
pero, lane, kamen.
1. metal 2. namirnica 3. plemeniti metal 4. gra|evinski
materijal 5. fina tkanina 6. pletivo 7. zapaqiva te~nost 8.
te~nost
1. 2.3.
g r a1. z2.3. 4. 5. 6.
4. d 5. 7. 8.
b i r n e
i6. v n
e
16
ROD IMENICAImenice mogu biti mu{kog, `enskog ili sredweg roda.
Posmatraj slike i pomo}u zamenica taj, ta, to rasporedi i upi{i
imenice prema rodu.
mu{kitaj
`enskita
sredwito
~ovek haqina drvoPomozi Tintilinu da prema rodu rasporedi
imenice: nebo, oluk, radost, pismo, toplina, ime, va{ar, delo,
cirkus, pla`a, pero, mrak, iwe, nauka, dimwak, milina, zavesa.
m u { k i ` e n s k i
s r e d w i
17
BROJ IMENICAImenice imaju razli~ite oblike za jedninu i mno`inu.
Imenica je u jednini kada ozna~ava jedno bi}e ili predmet, a u
mno`ini kada ozna~ava vi{e bi}a ili predmeta.
jedninaOvo je kwiga.
mno`inaOvo su kwige.
Neke imenice imaju samo mno`inu. Popuni tabelu.
mno`ina
Popuni tabelu odgovaraju}im oblicima imenica.
jednina
mno`ina
sin pe{kiri }erka pticejednina mno`ina zbirna im.
more poqaNeke zajedni~ke imenice imaju i oblik zbirne imenice.
Popuni tabelu.
list cve}e grane
18
PISAWE VELIKOG SLOVA Za velika slova va`e i pravila ova:Velikim
slovom pi{u se imena kontinenata, dr`ava, pokrajina i wihovih
stanovnika. Velikim slovom pi{u se imena naseqa (gradova i sela) i
wihovih stanovnika.
Evropa Srbija Crna Gora Ma|arska Rusija Srem Vojvodina [umadija
Ma~va Banat
Evropqanin Srbin Crnogorac
Evropqanka
Beograd Novi Sad Kraqevo ^a~ak Kragujevac Sombor Ruma Vaqevo
Beogra|anin Novosa|anka Kraqev~anin
Ma~vanka
Vi{wica Pan~evo
Sigurno si zapazio da se kod vi{e~lanih imena dr`ava, pokrajina,
gradova i sela velikim slovom pi{u sve imenice, a malim re~i kao
{to su i, na i sl. Srbija i Crna Gora, Velika Britanija, Novi Sad,
Petrovac na Mlavi, Kriva Reka Napi{i pravilno re~enicu:
jasamletovaonajadranskommoruucrnojgoriugradukojisezovehercegnovikodro|akacrnogoraca.
19
KAKO NAJAVITI NE^IJI NASTUP Va`no je:1. na koji na~in se
obra}amo slu{aocima i gledaocima 2. re}i o kojoj }e se temi
govoriti i zbog ~ega je to zna~ajno 3. predstaviti gosta, re}i
wegovo ime, prezime i zvawe 4. predstaviti dostignu}a svoga gosta.
Zamisli da na nekom skupu treba da najavi{ nastup tvoje omiqene
li~nosti. Napi{i kakobi to u~initi.
Nacrtaj omiqenu li~nost.
Po{tovani razgovarati o Tema je zanimqiva zbog Na{ gost je
. Danas }emo .
(navedi wegovo zanimawe i najva`nija dostignu}a)
Drago mi je {to mogu da vam predstavimINTERVJUNapi{i zami{qena
pitawa i odgovore. Ti: Intervju je pripremqeni razgovor s nekom
osobom. Za intervju je najva`nije da gost bude zanimqiv i da pitawa
budu dobra.
.
Ti:
Ti:
20
GRAFITI
21
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
imenice
po zna~ewu se dele na:
ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojava
to su promenqive re~i; mogu biti u:
vlastite
vlastita imena bi}a; nazivi geografskih pojmova
m., `. i sr. r.; naj~e{}e u jednini
zajedni~ke
zajedni~ka imena bi}a, predmeta i pojava
m., `. i sr. r.; jednina i mno`ina
zbirne
skup vi{e bi}a ili predmeta iste vrste
`. i sr. r. oblikom jednine ozna~avaju mno`inu m., `. i sr. r.
naj~e{}e u jednini
gradivne
materija ili gra|a
apstraktne (misaone)
ose}awa, osobine, stawa
m., `. i sr. r. jednina i mno`ina
pravopis
vlastite imenice pi{u se velikim slovom
Sledi druga kontrolna ve`ba
22
3. ^ O V E K S A M O S R C E M D O B R O V I D IU~imo: pridevi
rod i broj prideva gra|ewe prideva od imenica pisawe prisvojnih
prideva izvedenih od vlastitih imenica nagla{eni izgovor slogova u
re~i dugi i kratki nagla{eni slogovi u re~i nagla{ene i nenagla{ene
re~i u re~enici pisawe skra}enica Tvoj zadatak }e biti da: objasni{
zna~ewe nekih prideva opi{e{ sebe ili svog druga/drugaricu smisli{
zagonetke napravi{ prideve od imenica nastavi{ zapo~etu pri~u re{i{
ukr{tenicu sa skra}enicama zavr{i{ zapo~ete piramide re~i sa~ini{
pravilnik o ~uvawu `ivotiwa
Objasni {ta zna~e pridevi koji ozna~avaju qudske osobine. Ako ne
zna{ zna~ewe nekog prideva, potra`i ga u re~niku srpskog jezika.
dru`equbiv pouzdan lakom ~astan duhovit sebi~an povr{an razmetqiv
zaqubqiv tolerantan iskren ma{tovit
23
PRIDEVIVrata Vrata su bela, plava, zelena, visoka, te{ka ili
malena. Vrata su ku}na, dvori{na, gradska, {kolska, seoska il mo`da
carska. Vrata su drvena, zlatna, platnena, betonska, tr{~ana ili
staklena. Iza svih vrata puti} svetluca do neke tajne, do nekog
srca. S. M. Napi{i kakva vrata jo{ mogu biti?
^ija vrata jo{ mogu biti?
Od ~ega jo{ mogu biti vrata?
U ovoj pesmi uz imenicu vrata stoji ~itav niz re~i koje
ozna~avaju osobine. To su pridevi. Kada koristimo prideve, na{e
kazivawe je lep{e i slikovitije. Pridevi su re~i koje stoje uz
imenice i bli`e ih odre|uju. Opisni pridevi ozna~avaju kakvo je
ne{to, kako izgleda. Prisvojni pridevi kazuju ~ije je ne{to, kome
odnosno ~emu pripada. Gradivni pridevi ozna~avaju od ~ega je ne{to,
od koje je materije napravqeno.
24
KAKO DA TE OPI[EM?Napi{i prideve koji se koriste u opisivawu
qudi.
visokvisina debqina
vitak
pokreti ruku
pokreti nogu
lice
nos
usta
u{i
osmeh
glas
boja kose
oblik kose
boja o~iju
oblik o~iju
25
PODELA PRIDEVA PO ZNA^EWUOpi{i sebe ili svog druga/drugaricu.
Koristi prideve.
Popuni tabelu.
imenicepe}ina olovka
prideviopisni prisvojni gradivni
mra~na
medve|a
ta{na lopta
Uporedi i napi{i {ta zna~e: 1. otvoren ~ovek 2. zlatne ruke 3.
prazna glava 4. zavezan jezik 5. gvozdena voqa 6. kameno srce 7.
bakarno nebo otvoren prozor zlatan prsten prazna ~a{a zavezan ~amac
gvozden ekser kamena sekira bakarna `ica
26
ROD I BROJ PRIDEVAPove`ite prideve iz leve kolone sa imenicama
iz desne. lep dobra radoznalo dete de~ak devoj~ica Pridevi, kao i
imenice, mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda. Za de~aka }emo
re}i: lep, dobar, radoznao. Za devoj~icu: lepa, dobra, radoznala.
Za dete: lepo, dobro, radoznalo.
Za{to ove prideve nije mogu}e povezati druga~ije? Koje pravilo
bi mogao da izvede{? Rasporedi slede}e prideve uz odgovaraju}e
imenice: pravi~na, zavidqive, dosetqiva, odgovorna, povr{ne,
iskrene, uobra`ene, snala`qiva. devoj~ica: devoj~ice: Na osnovu
~ega si prideve rasporedio uz imenice? [ta je to {to je zajedni~ko
imenicama i pridevima?
Pridevi, kao i imenice, mogu biti u jednini i u mno`ini. Zna~i,
uvek }emo za jednog de~aka re}i: hrabar, savestan de~ak (jednina);
za vi{e de~aka re}i }emo: hrabri, savesni de~aci (mno`ina). Za
jednu devoj~icu: plemenita, duhovita devoj~ica (jednina); za vi{e
devoj~ica: plemenite, duhovite devoj~ice (mno`ina). Za jedno pile
re}i }emo: nesta{no, lepo pile (jednina); za vi{e pili}a: nesta{ni,
lepi pili}i (mno`ina).
Pridevi se u rodu i broju sla`u sa imenicama uz koje stoje.
27
SLAGAWE PRIDEVA SA IMENICAMAIspod imenica u tabeli upi{i prideve
u odgovaraju}em rodu i broju.
sunce
mesec
zvezde
oblaci
sjajno veliki blistave svetao tajanstveno daleke
beli
paperjasti
mu{ki jednina mno`ina
`enski
sredwi
Popuni tabele.
lepmu{ki `enski sredwi
veseojednina
~istamno`ina jednina mno`ina jednina mno`ina
sre}na nemirna dobre {aren pospana
vredno
prijatno
28
IZVO\EWE PRIDEVA OD IMENICAPro{le godine smo u~ili da se od
imenica mogu graditi (izvoditi) nove re~i druge imenice i glagoli.
Od imenice list nastale su, na primer, imenica listi} i glagol
listati. Od imenica se mogu graditi i pridevi, kao {to se vidi iz
naredne tabele. imenica sunce bes plod bol bra{no drvo pridev
sun~an besan plodan bolan bra{wav drven
PISAWE PRISVOJNIH PRIDEVA IZVEDENIH OD VLASTITIH
IMENICAPrisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica pi{u se
dvojako: 1. velikim slovom kada se zavr{avaju na -ov, -ev, -in:
Petar Petrov; Wego{ Wego{ev; Marija Marijin 2. malim slovom kada se
zavr{avaju na -ski, -~ki, -{ki: Sombor somborski; Kragujevac
kragujeva~ki; Ni{ ni{ki
Izmisli zagonetke za mesec i vetar.
29
Sa~ini prideve od imenica. Pazi na velika slova.
vlastite imenice Srbin Francuz Beograd Pan~evo Dragana Uro{
Jastrebac
prisvojni pridevi
gradivne imenice zlato staklo srebro pesak voda guma vuna
gradivni pridevi
Nastavi zapo~etu pri~u.
Bio jedan car veliki kao . Imao je `enu malu kao . On je }utao
kao , a ona je pri~ala kao
30
NAGLA[ENI IZGOVOR SLOGOVA U RE^IKada re~i izgovara{ polako, u
slogovima, zapazi}e{ da se svi slogovi ne izgovaraju isto. U nekim
re~ima jedan slog se izgovara ja~e. To je nagla{avawe sloga ili
akcenat. Izgovaraj slede}e re~i i oslu{kuj wihov zvuk.
voda vodono{a navodwavawe
raditi zaraditi zara|ivati
Kako }e zvu~ati re~i kada ih pogre{no akcentuje{? Da li }e se
razumeti wihovo zna~ewe? Na primer: voda, ruka, raditi. Sigurno
zapa`a{ da je ovako nagla{ene re~i te`e razumeti. Zaokru`i
nagla{ene slogove u slede}im re~ima: ruka rukavica rukovodilac
zemqa zemqoradwa zemqopisac noga nogavica nogomet
U ve}im re~nicima srpskog jezika sve re~i su akcentovane (osim
nekih jednoslo`nih re~i). Ako nisi siguran da li si ta~no ozna~io
nagla{ene slogove, pogledaj u re~niku i proveri. Re{i rebuse i
smisli jedan i sam.
narogu{en31
DUGI I KRATKI NAGLA[ENI SLOGOVI U RE^IAko obrati{ pa`wu na
akcenat, primeti}e{ da nagla{eni slogovi nekad mogu biti dugi, a
nekad kratki. Pro~itaj i objasni {ta zna~e re~enice:
Luk
za
luk.
Luk
za
luk.
Luk
za
luk.
Kao {to si verovatno primetio, re~i luk i luk imaju isti oblik
(iste glasove), a razlikuju se po du`ini akcenta. U re~i luk (vrsta
povr}a) akcenat je kratak, a u re~i luk (vrsta oru`ja) on je dug.
Ozna~i kra}e Iza ku}a moja ku}a, iza zgrada moja zgrada. PISAWE
SKRA]ENICA Da se podsetimo: Skra}enica je skra}eno pisawe re~i.
Skra}enice postoje zbog toga {to nam poma`u da lak{e pi{emo. Do
sada smo u~ili: skra}enice za mere km (kilometar), kg (kilogram);
druge skra}enice br. (broj), str. (strana), god. (godina), u~.
(u~enik); Postoje jo{ neke skra}enice: itd. (i tako daqe), i sl. (i
sli~no), npr. (na primer). Skra}eno mogu da se pi{u i imena dr`ava:
RS (Republika Srbija), SCG (Srbija i Crna Gora), SAD (Sjediwene
Ameri~ke Dr`ave). i du`e slogove u podvu~enim re~ima: Iza {uma moja
{uma, a u {umi potok {umi. Re{i ukr{tenicu: 1. npr. 2. str. 3. km
4. RS 5. u~. 6. god. 7. itd. 8. i sl. 8. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
32
Ozna~i iznad nagla{enog sloga: kratak izgovor , dug izgovor
druge re~i s istim naglaskom. noga ruka
i dopi{i
snop plast
voda roda
vr~ mast
~esma reka
mek led
ma~e zeka
~ep med
Pomozi Ani da zaokru`i duge i kratke nagla{ene slogove u
slede}im re~ima. Dobi}e{ poruku. korak dvesta
Pomozi Tintilinu da obele`i kra}i i du`i izgovor re~i i objasni
{ta zna~e izrazi: Vuk u jagwe}oj ko`i.
parada
srebro
Zavadio bi dva oka u glavi.
no{wa
}ebe Srce mu je si{lo u pete.
radost
vinogradar Pao mu je mrak na o~i.
planina
osobina Nisu mu sve koze na broju.
Ve`i to ma~ku za rep.
33
NAGLA[ENE I NENAGLA[ENE RE^IU na{em jeziku postoje re~i koje
nemaju svoj akcenat, odnosno nagla{eni slog. One se izgovaraju
zajedno s re~ju ispred ili iza sebe i s wom ~ine akcenatsku
(izgovornu) celinu. Pro~itaj nekoliko puta naglas slede}e poslovice
i obrati pa`wu na akcenat.
Kosim crtama ozna~ena je granica izme|u akcenatskih celina.
^ovek / bez slobode / kao riba / bez vode. Drvo se / na drvo /
naslawa, / a ~ovek / na ~oveka.
Zaokru`i akcentovani slog u re~ima u slede}im narodnim
poslovicama i izrekama:
Zalud mi je / biser / kad mi grlo / davi. Naobla~io se / kao da
}e mu ki{a / iz ~ela / udariti. Da se re~i / kupuju, / mawe bi ih /
bilo.
Popuni zapo~ete piramide re~i.
34
Sa~ini pravilnik o ~uvawu `ivotiwa. ^lan 1
(naslov)
^lan 2
^lan 3
^lan 4 kaznene mere
Napi{i {to vi{e re~i koje imaju sli~no zna~ewe kao slede}e:
gledati
brdo
veseo
lep
tu`an
Sastavi {to vi{e prideva od slova: VAINSLTOEK.
35
SETI SE [TA SMO NAU^ILI pridevi po zna~ewu se dele na stoje uz
imenice i bli`e ih odre|uju po tome promenqive re~i; sla`u se s
imenicama uz koje stoje u rodu i brojujednina: lepo mesto mno`ina:
lepa mesta jednina: Markov sat mno`ina: Markovi satovi jednina:
zlatna ogrlica mno`ina: zlatne ogrlice
opisne
kakvo je ne{to
prisvojne
~ije je ne{to
gradivne
od ~ega je ne{to
gra|ewe prideva od imenica vlastita imenica imenicasneg grad
vuna pesak
prisvojni pridevPetrov Vesnin beogradski {aba~ki ni{ki
pridevsne`ni gradski vuneni pe{~ani
Petar Vesna Beograd [abac Ni{
Sledi tre}a kontrolna ve`ba
36
4. N A M U C I S E P O Z N A J U J U N A C IU~imo: pridevi rod i
broj prideva gra|ewe prideva od imenica pisawe prisvojnih prideva
izvedenih od vlastitih imenica nagla{eni izgovor slogova u re~i
dugi i kratki nagla{eni slogovi u re~i nagla{ene i nenagla{ene re~i
u re~enici pisawe skra}enicaUvod: upoznavawe sa likovima
Izmisli bajku.
Bajka o patuqku i za~aranoj princezi
nekoj dalekoj zemqi `iveo je
Zavr{etak
Tvoj zadatak }e biti da: objasni{ zna~ewe nekih prideva opi{e{
sebe ili svog druga/drugaricu smisli{ zagonetke napravi{ prideve od
imenica nastavi{ zapo~etu pri~u re{i{ ukr{tenicu sa skra}enicama
zavr{i{ zapo~ete piramide re~i sa~ini{ pravilnik o ~uvawu
`ivotiwa
Glavni doga|aji
37
LI^NE ZAMENICEIzmeni naboqe i prepi{i ovu pri~u Tawe To{ev.
Koristi li~ne zamenice tako da pri~a ne bude dosadna.
Dosadna loptaSva deca su imala lopte. Lopte su tako lepe. Danas
sam i ja dobila loptu. Kako si mi, lopto, divna! rekla sam.
Drugarice su mi tra`ile loptu. Od lopte se nisam odvajala. Mama mi
je rekla da smo dosadne i lopta i ja. Kako je mogu}e da lopta bude
dosadna?
Sigurno zapa`a{ da je imenica lopta u ovom tekstu pomenuta mnogo
puta, {to nije dobro. Da bi se izbeglo sli~no ponavqawe, u govoru
~esto koristimo zamenice. Zamenice su re~i koje upu}uju na bi}a,
predmete i pojave. Li~ne zamenice upu}uju na lica. jednina 1. lice
ja 2. lice ti 3. lice on, ona, ono mno`ina 1. lice mi 2. lice vi 3.
lice oni, one, ona
38
1. Zamenica ja upu}uje na lice koje govori. 2. Ti upu}uje na
lice kojem se govornik obra}a, na sagovornika. 3. Zamenica on, ona,
ono upu}uje na lice odnosno predmet o kojem se govori.
1. Zamenica mi upu}uje na grupu kojoj pripada govornik. 2.
Zamenica vi upu}uje na grupu u kojoj je sagovornik, kao i na vi{e
sagovornika. 3. Zamenicama oni, one, ona upu}uje se na lica koja ne
u~estvuju u razgovoru, kao i na predmete.
Dakle, li~ne zamenice imaju posebne oblike za jedninu i mno`inu;
zamenice 3. lica jednine i mno`ine imaju i posebne oblike za sva
tri roda mu{ki, `enski i sredwi. Dopuni re~enice odgovaraju}im
li~nim zamenicama.
su se naqutili. je radosna. sam ponosan.
ste nas razumeli. si mi pomogla. smo vam se obradovali.
Li~ne zamenice u re~enici ~esto vr{e slu`bu subjekta, ba{ kao i
imenice na koje same upu}uju. Sve zamenice u re~enicama iz
prethodnog ve`bawa imaju tu slu`bu. Zamenice su, kao {to smo ve}
rekli, promenqive re~i. Zbog toga se i li~ne zamenice u re~enici
pojavquju u razli~itim oblicima. ja mene (me), meni (mi), mnom, o
meni ti tebe (te), tebi (ti), tobom, o tebi on, ono wega (ga), wemu
(mu), wim, o wemu ona we (je), woj (joj), wu (je, ju), wom, o woj
mi nas, nama (nam), nama, o nama vi vas, vama (vam), vama, o vama
oni, one, ona wih (ih), wima (im)
Dopuni re~enice odgovaraju}im oblicima li~nih zamenica. Kada sam
se vratila iz {kole, videla sam da sam zaboravila kwigu. Zbog toga
sam se vratila po . Usput sam srela druga i drugaricu, pa sam stala
da bih s kupila ono {to je rekla. Odgovorila sam porazgovarala. je
mama. Pitala da }u tek i}i u je kazala da sam Nastavila sam do
{kole i uzela kwigu. ^im sam stigla ku}i, pozvala me je da li sam
ba{ zaboravna. prodavnicu, po{to sam morala da se vratim u {kolu po
kwigu. Mama
39
Napi{i nekoliko predloga o tome {ta bi moglo da se uradi da bi
se lep{e `ivelo u tvojoj okolini.
Ja bih mogao da Ti bi mogao/mogla da Oni bi mogli da Mi mogli da
Vi mogli daIzmisli brojalicu sa li~nim zamenicama.
Ja sam ovde, ti si On/ona Mi smo Vi ste Oni/one
Ja sam meda, tra`im meda. Ti si
Mi smo
Vi ste
On/ona je
Oni/one
UPOTREBA ZAMENICE VISagovorniku se naj~e{}e obra}amo li~nom
zamenicom za drugo lice jednine ti. Zdravo, Tamara, da li si me ti
zvala? Me|utim, ukoliko sagovorniku `elimo da iska`emo po{tovawe,
mo`emo mu se obratiti zamenicom za drugo lice mno`ine vi. Na taj
na~in razgovaramo s nepoznatim osobama, kao i sa starijima od sebe.
Dobar dan, ja sam Zoran, da li ste vi gospo|a Petrovi}? Pravopisno
pravilo: Kada li~nu zamenicu vi (vas, vama/vam) upotrebqavamo iz
po{tovawa, mo`emo je pisati i velikim slovom. Draga u~iteqice,
javqam Vam se s letovawa.
40
PROBLEMI TVOJI SAVETI
Oni imaju probleme. Ohrabri ih i posavetuj {ta da urade. Marija
`eli da smr{a. Luka `eli da kupi skije. Milena `eli da ima vi{e
prijateqica. Marko `eli da pi{e dobre pesme i pri~e.
Marija, trebalo bi da jede{ mawe slatki{a.
Luko,
Milena,
Marko,
Pove`i doga|aje i odgovaraju}a ose}awa kao {to je zapo~eto.
Jedno ose}awe je suvi{no. Kako sam mogao da zaboravim svesku?! Tako
mi je milo kad me pogleda. U podrumu je bilo mra~no. O, kako ona
lepo govori! Moj pas se razboleo. mr`wa `alost divqewe strah qubav
qutwa
41
BROJEVI Prvi letJedan, dva, tri. Na broju ste svi.
Napomena: Zbirne brojeve za sada ne mora{ da zna{. O wima }e{
u~iti u petom razredu. Prvi, drugi, tre}i! Po redu pole}i! U zbiru
ste troje. Zna~i: uspelo je!
S. M. Brojevi su re~i koje kazuju: 1. koliko je bi}a odnosno
predmeta na broju; to su osnovni brojevi: jedan, dva, tri, deset...
2. koje je neko ili ne{to po redu; to su redni brojevi: prvi,
drugi, tre}i, deseti... 3. koliko je bi}a u zbiru; to su zbirni
brojevi: dvoje, troje, petoro... Neki brojevi su promenqivi, a neki
nisu.
Dopuni slede}e re~enice odgovaraju}im oblicima zamenice ti i
rednih brojeva drugi, ~etvrti i peti:
Ti si u~enik (~etvrti) razreda. Sa (ti) u (druga) klupi sedi
Ana. Iza (ti) u (peta) klupi su dva de~aka. O (ti) i Ani se pri~a
da ste dobri drugovi.Smisli i napi{i na koje sve na~ine mo`e da se
koristi jedno obi~no dugme. Prvi na~in: Drugi na~in: Tre}i
na~in:
42
[ta ko voli nek izvoli!Zavr{i zapo~etu brojalicu. Popuni
tabelu.
Jedan |ak iz osmog reda, dva |aka iz sedmog tri
OSNOVNI BROJEVI
REDNI BROJEVI
jedan {esti {eststo jedanaest
osam |aka svaki od wih `eli sesti ispred pite sa vi{wama prvi,
kod zubara trideset i {esti.
sedamnaesti devedeset {ezdeseti
Re{i ukr{tenicu i izmisli brojnu zagonetku za prozor. Re{ewa se
kriju u slikama.
6.1. Jedan sipa, drugi pije, tre}i raste veselije 2. Oko pawa
dva lokvawa 3. 4. Jedna guja preko bela sveta 5. Dva podruma, jedan
direk 6. Jedna glava, a stotinu kapa
1. 2. 3. p 4. 5. r o z o r
43
GRA\EWE IMENICA I PRIDEVA OD BROJEVAOd brojeva se ~esto grade
druge re~i, kao {to su imenice i pridevi. 1. Od osnovnih brojeva
dobijene su slede}e re~i: osnovni broj jedan dva tri ~etiri jedinac
jedinica dvoboj; dvoglas; dvokolica trogodi{wak; trome|a; trobojka;
trougao; trospratnica ~etvorobroj; ~etvorogodi{wak imenica pridev
jedini, jedina, jedino; jednostavan dvogrba; dvokrak; dvostruk
trodnevni; trokrevetni; tro~lani; troglav ~etvorosoban;
~etvorocifren
2. Od zbirnih brojeva, na primer, dobijene su imenice:
Trojeru~ica, ~etvorosed. 3. A od rednih brojeva imenice: prvak,
drugak, tre}ak; ~etvrtina, petina i sl. Pomozi Ani da od brojeva,
imenica i drugih re~i izvede slo`ene re~i i da ih objasni. stolica
sa tri noge buzdovan sa {est pera stonoga pu{ka sa dve cevi
jednosmerna petodinarka
44
Pomozi Tintilinu da nastavi sme{nu pri~u u kojoj }e ~esto
koristiti brojeve. ^etvrtog dana u nedeqi, u ~etvrtak, ^etvrtko,
u~enik ~etvrtog razreda, pojeo je ~etiri kola~a.
Prvi kola~
Napi{i tri predloga za boqe dru`ewe qudi.
Prvi:
Drugi:
Tre}i:
Re{i rebuse.
45
PISAWE BROJEVA I DATUMA SLOVIMANIJE NEGO Kad broj ho}e{ da
napi{e{, dobro je i ovo znati: Nije dvesto nego dvesta, nije tristo
nego trista. Ne {estdeset no {ezdeset, ne jedanajest no jedanaest.
Nije {esto nego {eststo, ne ~etristo ve} ~etiristo. Ko zna vi{e za
broj vi{e lep{e di{e. S. M. Napi{i slovima brojeve: 12, 36, 418,
1960, 2511.
Napi{i brojevima na tri na~ina datum svoga ro|ewa.
PISAWE ZAGRADEZagradom se odvaja dopunski podatak ili obja{wewe.
Na primer, kad ka`emo: U ovoj kwizi (str. 50) pi{e da je glagol
pevam u prezentu (u sada{wem vremenu), a da je glagol peva}u u
futuru (u budu}em vremenu). Navedi svoj primer upotrebe
zagrade:
46
Zamisli i napi{i razgovor izme|u ku}a sa slike.
Neki ~ovek je u parku tukao psa. Napi{i {ta su o tome rekli:
pas
~ovek
jedna baka
ma~ka
policajac
47
SETI SE [TA SMO NAU^ILI li~ne zamenice upu}uju na lica ili na
predmete jedninaja ti on, ona, ono govornik sagovornik lice ili
predmet o kome se govori mi vi oni, one, ona
mno`inagrupa kojoj pripada govornik grupa kojoj pripada
sagovornik lica koja ne u~estvuju u razgovoru; predmeti o kojima se
govori
pravopis
zamenica vi mo`e se pisati velikim slovom kada se nekoj osobi
obra}amo s po{tovawem
Zamenice su promenqive re~i i imaju razli~ite oblike za jedninu
i mno`inu, kao i za pojedine pade`e. ja mene (me), meni (mi), mnom,
o meni ti tebe (te), tebi (ti), tobom, o tebi on, ono wega (ga),
wemu (mu), wim, o wemu ona we (je), woj (joj), wu (je, ju), wom, o
woj mi nas, nama (nam), nama, o nama vi vas, vama (vam), vama, o
vama oni, one, ona wih (ih), wima (im)
brojeviosnovni koliko je bi}a odnosno predmeta na broju redni
koje je neko ili ne{to po redu zbirni koliko je bi}a odnosno
predmeta u zbiru Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba
48
5. ^ U D E S N I S V E TU~imo: glagoli obnavqawe sada{we, pro{lo
i budu}e vreme izvo|ewe glagola od imenica i prideva vrste re~i i
slu`ba re~i u re~enici prosta re~enica predikat (glagolski i
imenski) subjekat izgovor glasova Tvoj zadatak }e biti da:
postavqa{ neobi~na pitawa izvodi{ glagole od imenica i prideva
dovr{i{ pesmu o vetru opi{e{ izgled {kole danas i u budu}nosti
dovr{i{ basnu bez glagola zamisli{ kako vrabac razmi{qa o sebi i
drugima pi{e{ dnevnik sastavi{ poruke o ~uvawu biqaka i
`ivotiwa
ZANIMQIVA I NEOBI^NA PITAWAPomozi Tintilinu da postavi zanimqiva
pitawa o kwizi i psu.
O kwizi:
1. 2. 3. 4. 5.
Koja je najmawa, a koja najve}a kwiga na svetu?
O psu:
1. 2. 3. 4. 5.
Za{to psi ne vole ma~ke?49
GLAGOLIGlagoli su re~i koje ozna~avaju:
radwuradi peva
staweraste sneva
zbivawegrmi seva
Glagoli su promenqive re~i i imaju posebne oblike za razli~ita
lica. Dakle, imaju razli~ite oblike za 1, 2. i 3. lice jednine i
mno`ine.
glagol u~iti jednina1. Ja u~i-m. 2. Ti u~i-{. 3. On, ona, ono
u~i.
mno`ina1. Mi u~i-mo. 2. Vi u~i-te. 3. Oni, one, ona u~-e.
SADA[WE, PRO[LO I BUDU]E VREMEGlagoli mogu ozna~avati: pro{lo,
sada{we i budu}e vreme.
pro{lo
sada{we
budu}e
Pevao sam,pro{lo vreme (perfekat) ozna~ava radwu koja se
odigrala pre trenutka govora
pevamsada{we vreme (prezent) ozna~ava radwu koja se de{ava u
trenutku govora
i peva}u.budu}e vreme (futur) ozna~ava radwu koja }e se de{avati
u budu}nosti
50
Ja sam ~udo video Pu` i vo se tuku, koze kola vuku, sviwa brke
su~e, ma~ke ra~un u~e, kow na grani spava, zec put preorava, vuk na
drumu prosi, a mrav bure nosi, roda `abe slu`i, mi{ se s ma~kom
dru`i.Narodna pesma
Prepi{i glagole iz pesme:
U kom su vremenu glagoli u pesmi?
Dopuni prazna mesta glagolima u pro{lom vremenu.
Dopuni prazna mesta glagolima u budu}em vremenu.
Pu` i vo su se tukli, koze su kola sviwa brke ma~ke su ra~un kow
je na grani zec put vuk na drumu a mrav bure roda `abe mi{ se s
ma~kom
, , , , , , , , .
Pu` i vo }e se tu}i, koze kola sviwa brke ma~ke ra~un kow na
grani zec put vuk na drumu a mrav bure roda `abe mi{ se s
ma~kom
, , , , , , , , .
51
Pomozi Tintilinu da popuni tabelu.
sada{we vreme (prezent) tra`im
pro{lo vreme (perfekat) smi{qali su
budu}e vreme (futur)
pomo}i }u zahvaquju se razgledali smo ispri~a}emo
IZVO\EWE GLAGOLA OD IMENICA I PRIDEVAGlagoli se ~esto izvode od
imenica i prideva. put
putovati se
beo
beliti
ruka zid glas sanke leto boja
crven ravan o{tar mudar glup hladan
se
Od glagola se izvode glagolske imenice. u~iti
u~ewe
brojiti disati snevati gledati
tr~ati misliti pisati
52
Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete re~enice.
Dopuni ovu pesmu glagolima.
Volim Ne sla`em se sa Da sam nevidqiv(a) Kad bih bio/bilaPomozi
Tintilinu da napi{e:
[ta je to?[ta to prija sve dok vrelo sunce sija, kada {u{ka,
hladi, piri, kada _________, _________, _________, kad lahori i
}arlija? ^ik pogodi {ta to godi, kada {umi, furwa, struji, kada
_________, _________, _________, kada bruji, gudi, huji? [ta to
pla{i
{ta radi oko
gleda, `muri,
{ta radi ruka
miluje,
kada se~e, bri{e, kosi, kada _________, _________, _________,
lomi, vitla, ~upa, nosi? [ta to preti, {ta to stra{i
{ta radi noga
kad zavija i fiju~e, kada _________, _________, _________, grmi,
urla i jau~e? U sekundi i na metar duva __________.
53
[KOLA DANAS I U BUDU]NOSTI
Napi{i kako izgledaju {kole danas, a kako }e izgledati u
budu}nosti.
Izgled {kole danas...
Izgled {kole u budu}nosti...
Nastavni predmeti, u~ewe, ocewivawe danas...
U budu}nosti...
U~iteqi i odnosi sa |acima danas...
U budu}nosti...
Poku{aj da ispri~a{ basnu Gavran i lisica bez glagola:
Na drvetu gavran. U kqunu sir.Napi{i {ta zapa`a{.
54
VRSTE RE^I I SLU@BA RE^I U RE^ENICIDo sada smo upoznali pet
vrsta promenqivih re~i: imenice, prideve, zamenice, brojeve i
glagole. Svaka od ovih vrsta re~i ima svoje osobenosti. Kada se
na|u u re~enici, re~i mogu da imaju razli~ite slu`be, odnosno
uloge. Mogu biti u slu`bi subjekta, predikata, prilo{ke odredbe
itd. vrsta re~i vrsta re~i
imenica Masla~ak subjekat
glagol je procvetao. predikat
imenica Leptir subjekat
glagol je sleteo predikat
imenica na masla~ak. pril. odr. za mesto
slu`ba
slu`ba
Dakle, imenica masla~ak u prvoj re~enici ima slu`bu subjekta, a
u drugoj slu`bu prilo{ke odredbe za mesto. Odredi kojoj vrsti
pripada re~ prole}e, kao i slu`bu koju ima u re~enicama: Prole}e je
stiglo. U prole}e cvetaju tre{we.
Me|utim, i imenice i glagoli mogu imati i druge slu`be. O wima
}emo tek u~iti. Dovr{i zapo~ete re~enice.
Drago mi je Ne volim kada Zapa`am55
PROSTE RE^ENICERe~enice se po sastavu dele na proste i slo`ene.
Proste re~enice imaju samo jedan predikat, dok slo`ene mogu imati
dva i vi{e predikata. O slo`enim re~enicama }e{ u~iti u narednim
razredima.
Prosta re~enica je kratka, sastoji se od subjekta i
predikata.
Predikat je glagol u li~nom glagolskom obliku. Li~ni glagolski
oblici su oni koji imaju posebne oblike za 1, 2. i 3. lice jednine
i mno`ine.
jednina 1. (Ja) u~im. 2. (Ti) u~i{. 3. (On, ona, ono) u~i.Na|i
subjektu vi{e predikata.
mno`ina 1. (Mi) u~imo. 2. (Vi) u~ite. 3. (Oni, one, ona)
u~e.Na|i predikatu vi{e subjekata.
[ta radi ma~ka?
[ta sija?
Ma~ka gleda. prede.
sunce. lice.
Pro{iri proste re~enice o ma~ki i suncu.
Pro{irene re~enice nisu tako kratke, uz subjekat i predikat
imaju dodatke.
[arena ma~ka56
za~u|eno gleda.
Zubato sunce
oskudno sija.
PREDIKATPredikat i subjekat su najva`niji re~eni~ni ~lanovi.
Kada smo govorili o prostoj re~enici, rekli smo da ona mo`e da se
sastoji samo od subjekta i predikata. Ana u~i. Prosta re~enica mo`e
da se pro{iri, pa da sadr`i i druge re~eni~ne ~lanove odredbe i
dopune. ANA marqivo U^I matematiku svakog dana za svojim stolom. Na
taj na~in pro{irili smo re~enicu. Pored toga {to smo dobili odgovor
na pitawa: [ta radi Ana? (u~i), i Ko radi? (Ana), saznali smo
tako|e i: {ta Ana u~i: matematiku kako u~i: marqivo kada u~i:
svakog dana gde u~i: za svojim stolom Dakle, saznali smo ne{to vi{e
o radwi koju Ana vr{i. Ta radwa ozna~ena je glagolom ~itati.
Predikat u re~enici kazuje radwu, stawe ili zbivawe koje vr{i
subjekat. Dobija se na pitawe: [ta radi subjekat? Subjektu se mogu
pripisivati razli~ite radwe. To mo`emo u~initi raznim
glagolima.
GLAGOLSKI PREDIKATPredikati iskazani glagolima nazivaju se
glagolski predikati. Ana u~i / se {eta / spava / raste... Napi{i
proste re~enice sastavqene od slede}ih subjekata i predikata: ki{a,
de~ak, beba, tata, sestra, radi, crta, pada, igra se, spava.
57
IMENSKI PREDIKATKad predikat ~ini samo glagol, tad se zove
predikat glagolski; doda li se pridev, imenica, doda li se broj il'
zamenica, tad se zove predikat imenski. Pored glagolskog predikata
postoji i imenski predikat. Imenskim predikatom subjektu se umesto
radwe pripisuju neka svojstva i osobine. Imenski predikat se
sastoji od: glagolskog dela (skra}enih oblika glagola jesam) 1.
(je)sam 1. (je)smo 2. (je)si 2. (je)ste 3. je(ste) 3. (je)su Ana je
takva/prva. Pomozi Ani da upi{e glagolske i imenske predikate. i
imenice prideva zamenice ili brojaNapomena: Ova lekcija nije
obavezna, jer }e{ o imenskom predikatu u~iti u petom razredu.
Re{i rebus.
devoj~ica/pametna.
glagolski predikat
imenski predikat
Vrabac
uzle}e.
Vrabac
je gladan.
58
SUBJEKATSubjekat u re~enici kazuje ko je vr{ilac radwe. Dobija
se na pitawe: Ko vr{i radwu?
subjekat radwa stawe zbivawe osobina svojstvo Marko Baka Vetar
Kwiga Marta
predikat peca. spava. duva. je zanimqiva. je studentkiwa.Podvuci
subjekte u slede}im re~enicama: Moja sestra je pred{kolac. Mi se
stalno igramo. Planina je visoka. Wihovi roditeqi su veoma
zauzeti.
IMENI^KI SKUP RE^IUlogu subjekta u prethodnim primerima vr{e
imenice. Osim pojedina~nih re~i, slu`bu subjekta mogu da vr{e i
skupovi re~i. Brat spava. U ovoj re~enici slu`bu subjekta vr{i
imenica brat. Moj mali brat spava. U ovoj re~enici slu`bu subjekta
vr{i skup re~i moj mali brat. Napi{i {alu koju voli{ da pri~a{ u
dru{tvu.
Re{i rebus.
59
Napi{i kako o sebi razmi{qa vrabac, a kako o vrapcu razmi{qaju
ma~ka, gusenica, gavran i krava.
60
ZABAVNO POPODNE U MOM DNEVNIKUZamisli da tvoj razred organizuje
zabavu na kojoj }e se pevati, svirati, recitovati, pri~ati
anegdote, igrati pod maskama itd. Ti si zvezda zabave. Zapi{i u
svoj dnevnik kako je to izgledalo.
Datum:
Zamisli da si se ti razboleo i da nisi mogao da ide{ na zabavu.
Zapi{i u svoj dnevnik kako si se ose}ao.
Datum:
Zamisli da je o va{oj zabavi napravqen prilog za lokalnu
televiziju. Napi{i izve{taj.
Datum:
61
VE@BE U IZGOVORU GLASOVA^itaj tekst najpre lagano, a onda br`e.
Va`no je da se svaki glas u re~i lepo ~uje. ^AVRQAWE Car carici
~isti cipelice, ^i~ak ~i~i celiva ~izmice. \evrek \or|u, a |ur|evak
|aku, xin u xipu, xemper u buxaku. ]urka |uska, }u}ori }uranu,
hr~ak ho}e haqinu i hranu. Qiqa quqa Lenu na quqa{ci, nana wi{e
Nenu na wihaqci. ]up u }o{ku ~udi se i }uti, ~udno ~udo ~esto }ete
~uti. S. M. Smisli i napi{i re~i i re~enice koje po~iwu
suglasnicima: c ~ | x } h q l n w
62
U nedequ tvoji prijateqi odlaze na izlet na planinu. Napi{i {ta
bi im savetovao.
Sastavi poruke o ~uvawu biqaka i `ivotiwa.
63
SETI SE [TA SMO NAU^ILI glagoli
ozna~avaju
imaju razli~ite oblike za 1, 2. i 3. lice jednine i mno`ine
pi{em, pi{e{, pi{e pi{emo, pi{ete, pi{u spavam, spava{, spava
spavamo, spavate, spavaju ali: grmi, seva, svi}e
imaju posebne oblike za sada{we, pro{lo i budu}e vreme radio
sam/radila sam; radim; radi}u spavao sam/spavala sam; spavam;
spava}u grmelo je; grmi; grme}e
radwu
stawe
zbivawe
glavni re~eni~ni ~lanovi subjekatglagolski Marko/On u~i
predikatimenski je u~enik
prosta re~enicaProsta re~enica ima jedan predikat.
slo`ena re~enicaSlo`ena re~enica ima dva ili vi{e predikata.
Sledi peta kontrolna ve`ba
64
6. D O B R O S E D O B R I M V R A ] AU~imo: pisawe suglasnika j
objekat atribut prilo{ke
Tvoj zadatak }e biti da: napi{e{ vremenski izve{taj re{i{
gramati~ku ukr{tenicu napi{e{
{ta rade `ivotiwe Ani u pisawu predloga
odredbe za mesto,
pomogne{
vreme i na~in vr{ewa glagolske radwe skupovi red
za boqe odnose u odeqewu napravi{ obnovi{
re~i u re~enici
svoje novine
re~i u re~enici
gramatiku na dve strane
PISAWE SUGLASNIKA J
Ovde mi nije mesto!
Ovde mi je mesto!
daire, kai{ {eik, ateista doista, egoista uigran, ruina violina,
radio u~io, kosio
ai ei oi ui io ali moji, tvoji broji, boji stoji, postoji
ija ije iju
prija, Srbija dijeta, pijem fijuk, cijuk
istorija, istorijski [umadija, {umadijski Marija, Mariji Ilija,
Iliji Vojin, Voji} Boja, Boji}
Suglasnik j se ne pi{e izme|u samoglasnika A i I, E i I, O i I,
U i I; I i O. Pi{e se izme|u samoglasnika I i A, I i E, I i U; u
nekim slu~ajevima izme|u O i I.
65
OBJEKATDa li voli{ pala~inke? Bez obzira na to koliko ih voli{,
obrati pa`wu na slu`bu re~i u ovim re~enicama: Ana jede pala~inke.
Zoran razmi{qa o pala~inkama. Subjekat u prvoj re~enici je Ana, a u
drugoj Zoran. Predikat u prvoj re~enici je glagol jede, a u drugoj
glagol razmi{qa. Re~i pala~inke, o pala~inkama i u jednoj i u
drugoj re~enici trpe radwu; na wima se radwa vr{i, odnosno
obuhva}ene su radwom. Takvu slu`bu re~i nazivamo objekat. Objekat
je glagolski dodatak koji ozna~ava na kome ili na ~emu se radwa
vr{i. Dobija se na pitawa: KOGA ili [TA? Objekat mo`e biti samo
jedna re~, a mo`e biti i skup re~i (imeni~ki skup re~i).
Decasubjekat (jedna re~)
jedupredikat (jedna re~)
pala~inke.objekat (jedna re~)
Gladna deca
jedupredikat (jedna re~)
slatke, ukusne pala~inke.objekatski skup
subjekatski skup
predikatski skup
Skup re~i slatke, ukusne pala~inke u ovoj re~enici ima slu`bu
objekta.
66
[ta radi{ sam?
Napi{i one objekte koji dopuwavaju radwu koju zna{ da
obavqa{.
glagol
objekat
glagol
objekat
Perem
^istim
Pripremam
Spremam
Napi{i {to vi{e objekata uz navedene glagole.
Volim
Miri{em
Ne volim
Gledam
Razmi{qam o
Radujem se
67
ATRIBUTPro~itaj re~enice: Brza reka proti~e kroz veliki grad.
Marijino dvori{te je veliko. Ja volim pamu~ne xempere. Istaknute
re~i koje stoje uz imenice govore nam: kakvi su reka i grad (opisni
pridevi brz i veliki) ~ije je dvori{te (prisvojni pridev Marijin)
od ~ega je xemper (gradivni pridev pamu~ni) Re~i koje stoje uz
imenice (i druge re~i) i bli`e ih odre|uju nazivaju se atributi.
Pogledajmo atribute u slede}em tekstu: Bila je jesen. I{li smo
uskom {umskom stazom. Velike, razgranate kro{we bile su gole. Po
zemqi je bilo razasuto `uto i crveno li{}e. Samo se ponegde mogla
videti zelena boja, na nekom usamqenom ~etinaru. Vla`na, mekana
zemqa ugibala se pod na{im `urnim koracima. uska {umska staza
velike, razgranate kro{we `uto i crveno li{}e zelena boja neki
usamqeni ~etinar vla`na, mekana zemqa na{i `urni koraci Prime}uje{:
da su u slu`bi atributa naj~e{}e pridevi da tu slu`bu pored prideva
mogu da vr{e i druge vrste re~i (zamenice neki, na{i) da dva (i
vi{e) atributa mogu da stoje jedan do drugog da se atributi sla`u
sa imenicom uz koju stoje u rodu i broju Atribut je imenski dodatak
koji zna~i neku osobinu, il pripadnost ili koli~inu.
Uporedi funkciju prideva `ut u slede}im re~enicama: @uto li{}e
je opalo. pridev `ut u slu`bi atributa Li{}e je `uto. pridev `ut u
slu`bi imenskog dela predikata
68
Ve`baj pisawe izve{taja o vremenu i koristi pro{irene
re~enice.
kakav? (osobina)
~iji? (pripadnost)
Vla`an sneg je padao u gradu
koliko? (koli~ina)
i polomio
stabala.Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu.
1. Ozna~ava radwu koja se vr{i u trenutku govora 2. Re~i koje
ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe su... 3. U re~enici Danas pada
ki{a, re~ danas ima slu`bu prilo{ke odredbe za... 4. Re~ u re~enici
koja kazuje ko vr{i radwu 5. Nagla{avawe slogova u re~i nazivamo...
6. Imeni~ki dodatak koji ozna~ava neku osobinu, il pripadnost ili
koli~inu 7. Re~i koje ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojava 8.
Glagolski dodatak koji ozna~ava na kome ili na ~emu se vr{i radwa
9. Re~i koje upu}uju na bi}a, predmete i pojave 7. 8. 4. 5. 6. 3.
1. 2.
9.
69
PRILO[KE ODREDBE ZA MESTO, VREME I NA^IN VR[EWA GLAGOLSKE
RADWEVe} smo govorili o prostim re~enicama. Kada se pro{ire, pored
subjekta i predikata mogu imati i druge re~eni~ne ~lanove odredbe i
dopune. Odredbe i dopune odnose se na predikat, odnosno bli`e ga
odre|uju ili dopuwuju. Pro~itaj re~enicu: Mi se posle {kole rado
igramo u parku. Subjekat ove re~enice je li~na zamenica mi,
predikat je glagol se igramo. Skup re~i posle {kole odre|uje vreme
vr{ewa radwe, rado ozna~ava na~in na koji se radwa vr{i, a re~i u
parku odre|uju mesto vr{ewa radwe. Prilo{ke odredbe dobijamo na
pitawa: Gde? (odredba za mesto) Kada? (odredba za vreme) Kako?
(odredba za na~in)
Re~i koje u re~enici odre|uju mesto, vreme ili na~in vr{ewa
radwe nazivaju se prilo{ke odredbe.
[ta rade `ivotiwe?
Napi{i na slede}oj strani {to vi{e re~enica o svakoj `ivotiwi.
Koristi zadate glagole za predikate, a druge zadate re~i za
prilo{ke odredbe. Neke smisli i sam.
[ta rade? (glagoli)
Kada? (vreme)
Kako? (na~in)
Gde? (mesto)
tr~i, gazi, leti, spava, laje, mjau~e, kquca, cvrku}e, viri,
gricka, prede itd.
ujutru, u podne, uve~e, dawu, no}u, zimi, leti, u prole}e, u
jesen itd.
brzo, sporo, tiho, glasno, visoko, veselo, umiqato, oprezno
itd.
u {umi, u poqu, na drvetu, u rupi, po travi, u gnezdu itd.
70
Tigar no}u glasno ri~e u {umi.
71
Sastavi re~enice prema zadatim slovima.
BKNS
Brzi kow naglo ska~e. Bela koza nemirno sawa.
Velika reka lagano te~e.
VRLT
Opi{i svoju ulicu i napi{i {ta bi u woj promenio.
Uo~i razliku i popuni tabelu. atribut Lepe re~i Brzi zec Ne`na
ruka prilo{ka odredba za na~in lepo stoje. brzo
Sastavi {to vi{e re~i od slova koja ~ine re~ Beograd.
imenice: ograde, pridevi: gord, glagoli: ore,
72
DAVAWE PREDLOGAAna razmi{qa o tome kako da odnosi u odeqewu
postanu boqi. Pomozi joj da napi{e svoj predlog.
Po{tovani Zapazila sam
Zbog toga se doga|a da
Zato predla`em
73
SKUPOVI RE^I U RE^ENICIRe~i mogu da vr{e svoju slu`bu
pojedina~no, ali mogu i da se grupi{u u skupove re~i. Dakle, mo`emo
re}i samo: Qudi prave mostove.
Qudisubjekat (jedna re~)
pravepredikat (jedna re~)
mostove.objekat (jedna re~)
Istu re~enicu mo`emo pro{iriti:
Vredni qudi
pravepredikat (jedna re~)
nekoliko mostova na brzom potoku.objekatski skup
subjekatski skup
predikatski skup
Odredi subjekatski i predikatski skup re~i u slede}im
re~enicama. Moja starija sestra u svojoj sobi ~ita zanimqivu kwigu.
subjekatski skup je: predikatski sup je: Pro{iri re~enicu tako {to
}e{ napraviti subjekatski i predikatski skup re~i.
Slavko crta. Milena se igra. Sija sunce.74
RED RE^I U RE^ENICI
Anasubjekat
pe~epredikat
pala~inke.objekat
Re~i se u na{em jeziku raspore|uju po odre|enim pravilima.
Uobi~ajeni red re~i u srpskom jeziku jeste: subjekat predikat
objekat. Ukoliko su u ulozi subjekta, predikata i objekta skupovi
re~i, va`e jo{ i ova pravila: atributi stoje ispred imenica
prilo{ke odredbe stoje uz glagol. atribut + imenica pril. odr. za
mesto + glagol atribut + imenica
Vredna Anasubjekatski skup
u kuhiwi pe~epredikatski skup
divne pala~inke.objekatski skup
Pored uobi~ajenog reda re~i, u jeziku se koristi i neuobi~ajeni
ili obrnuti red re~i. Ana pala~inke pe~e. (a jo{ ih ne jede)
Pala~inke pe~e Ana. (a ne wena mama)
Dakle, obrnutim redom re~i naj~e{}e `elimo ne{to da naglasimo: u
prvoj re~enici da Ana pala~inke pe~e, a ne da ih jede, a u drugoj
re~enici da to ~ini ba{ Ana, a ne, na primer, wena mama. Obrati
pa`wu na red re~i kojim naj~e{}e po~iwu bajke: Bio jedan car, pa
imao tri sina. Bila jednom mala, qupka devoj~ica... @iveli otac,
majka i k}i. [ta zakqu~uje{? Navedi svoje primere neuobi~ajenog
reda re~i u re~enici. Neuobi~ajeni red re~i ~est je u pesmama i
pri~ama: Ko`nu torbu na le|ima po{tar nosi sokacima... Mom~ilo
Te{i}, Po{tareva torba
75
MOJE NOVINE
Zamisli da izdaje{ svoje novine. Napi{i tekstove za sve
rubrike.naziv novina
cena
adresa
datum
Glavni doga|aj
Va`ne vesti iz zemqe i inostranstva
Ovde ne{to nacrtaj.
Pri~a iz `ivota
76
Ovde ne{to nacrtaj.
Intervju
Sport
Nove kwige
Humor
Pisma ~italaca
Re{i rebuse
Ukr{tenica
Vremenska prognoza
77
GRAMATIKA NA DVE STRANEVrste re~i Imenice su re~i koje Imenice
se po zna~ewu dele na:
Sa~ini pregled gramatike. Pi{i lepim slovima i raznim bojama.
Navedi primere.
Pridevi su re~i koje Pridevi se po zna~ewu dele na:
Brojevi su re~i koje Brojevi se po zna~ewu dele na:
Li~ne zamenice su re~i koje Navedi li~ne zamenice:
Glagoli su re~i koje Glagolska radwa mo`e da se de{ava u:
Promenqive re~i su: Slu`ba re~i u re~enici Subjekat je Predikat je
Predikat mo`e biti Objekat je Atribut je Prilo{ke odredbe su
78
Red re~i u re~enici Uobi~ajeni red re~i u srpskom jeziku je
Obrnuti red re~i mo`e biti
i
Pravopisna pravila Velikim slovom se pi{u:
Prisvojni pridevi na -ov, -ev i -in izvedeni od vlastitih imena
pi{u se:
Prisvojni pridevi na -ski, -~ki i -{ki pi{u se:
Suglasnik j se pi{e:
Suglasnik j se ne pi{e:
Zagrada se pi{e:
Sre}an raspust! Do vi|ewa do petog razreda!
Navodnici se koriste:
79
SETI SE [TA SMO NAU^ILI pisawe glasa j ne pi{e se izme|u:ai ei
oi ui io kai{ {eik doista uigran violina ali ija ije oji iju
pi{e se izme|u:dijalog dijeta moji, tvoji, broji pijuk
skupovi re~i i slu`ba re~i u re~enici subjekatski skup
re~iVredna Ana svakog dana pril. o. za vreme marqivo
predikatski skup re~ipi{e doma}i zadatak za radnim stolom. pril.
o. za mesto
atribut
subjekat
pril. o. za na~in
predikat
objekat
uobi~ajeni red re~isubjekat Ana predikat pe~e objekat
pala~inke.
80
?
?
??
?UPUTSTVO poeni05 69 1013 1417 1820
ocenanedovoqan dovoqan dobar vrlo dobar odli~an
??
?
?
?
??? ?
?
mogu}i broj poena
PRVA PROVERA ZNAWAZamisli razgovor izme|u `abe i papagaja. O
~emu razgovaraju? Napi{i to na dva na~ina u upravnom i neupravnom
govoru. Razgovor u upravnom govoru:
osvojeno
1
... ....... ..........
... ....... ..........Razgovor u neupravnom govoru:
5
Prepi{i re~enicu pravilno koriste}i znake: , .
2
brzosevratire~eanatintilinudatine{toka`em 2
Smisli zagonetke o ribi i o komarcu.
3
3
82
Sastavi re~enicu od re~i: Ana, nadati se.
4
Napi{i je u sada{wem vremenu: pro{lom vremenu: budu}em
vremenu:Sastavi upitne re~enice o krokodilu, tako da svaka re~
po~iwe slovom k.
2
5 2Smisli jednu strofu (od najmawe dva stiha) pesme o suncu.
6
2Odgovori {to boqe ume{ na pitawe:
7[ta je lisica?
[ta je lopta?
2
8 2
Napi{i slova azbuke po redu.
Napi{i slova abecede po redu.
24
2
1
14
6
9
3
1
2
83
mogu}i broj poena
DRUGA PROVERA ZNAWAosvojeno
Zamisli da na nekom skupu treba da najavi{ nastup svoje omiqene
li~nosti (sportiste, glumca, peva~a, junaka iz kwiga i sli~no).
Napi{i kako }e{ to u~initi.
1
5
Upi{i u ukr{tenice slede}e imenice prema rodu: luk, hrana,
{e{ir, selo, ve~e, lek, navika, ne`nost, rubqe, lik, nadahnu}e,
som, senka, kamewe, visina, pile, misao.
2
m u { k i
` e n s k iPopuni tabelu.
s r e d w i3
3
jednina
mno`ina
zbirna imenica
2
84
Podvuci imenice u slede}im re~enicama. Razvrstaj ih prema
zna~ewu. Ana je u `urbi zaboravila da nahrani ma~ku.
4
Tintilin je kupio bra{no i mleko. Tawina mama je iz Malog Mokrog
Luga. Deca su puna zanimqivih ideja. vlastite: zajedni~ke:
gradivne:
4apstraktne: Prepi{i pravilno samo one imenice koje su pogre{no
napisane. engleskiwa, vir{la, sok, More, Novi sad, planina,
{umadija
5 2
Napi{i pravilno slede}i tekst.
zna{likojajenajve}arekausrbijitoje dunavonproti~eporednovogsada
beogradasmederevadowegmilanovca prolazizatimkrozbugarskuirumuniju
iulivaseucrnomorenajdubqijeukazanu oko82metraauhpatoje~udesnadubina
zamislikaosoliterod28spratova
6
4
85
mogu}i broj poena
TRE]A PROVERA ZNAWAosvojeno
Nacrtaj i opi{i kako izgleda tvoj omiqeni lik (sportista,
glumac, peva~, junak iz filma i sl.).
1
3Dodaj imenicama odgovaraju}e prideve
2kapa xemper torba
opisni
prisvojni
gradivni
2
Re{i ovu zagonetnu ukr{tenicu i smisli zagonetke koje
nedostaju.
3
6. 1. 1. 2. 2. Beo kow, zelen mu rep. 3. 3. 4. 5. 4. Na jedna
vrata ulazi{, na dvoja izlazi{, kad misli{ da si iza{ao, ti si tek
u{ao. 6.
5.
Vatreno leti, vatreno zimi.
5
86
Zaokru`i nagla{ene slogove u slede}im re~ima:
4
mama
pesma trava kalendar prepri~ati prepisivati razveseliti
sme{an
nositi
2
Podvuci crvenom bojom re~i koje imaju kratak akcenat, a plavom
one koje imaju dug akcenat:
5
pevati
stolica
kwiga ruka stih roda `uriti
vuk puter
glava
2
Podvuci samo one re~i koje imaju svoj akcenat u slede}em odlomku
iz Andersenove bajke Pal~ica.
6
Pal~ica je zebla na hladnom vazduhu, ali se onda lepo uvukla u
toplo lastino perje. Samo bi pokatkad pomaqala glavicu da bi odozgo
u`ivala gledaju}i tu lepotu pod sobom.
2
7
Re{i rebuse i sam sastavi jedan rebus.
2
nagradaIzmisli sme{ne zajedni~ke imenice za ma~ku (npr.
mjaukalica).
8
Napi{i vlastite imenice za ma~ku.
2
87
mogu}i broj poena
^ETVRTA PROVERA ZNAWAosvojeno
1Seti se basne Cvr~ak i mrav. Zamisli da si ti cvr~ak, pa
ispri~aj basnu u prvom licu jednine.
4Ovde nacrtaj sebe kao cvr~ka.
2
Upi{i li~ne zamenice koje nedostaju
razmi{qate. ose}amo. miri{u.3
ne dolazi{. posmatram. se smeje.
2
Napi{i predlog predsedniku op{tine ili direktoru {kole za neko
poboq{awe.
Zapazi
Po{tovani sam
Zbog toga se doga|a
Zato predla`em4
88
Dopuni re~enice brojevima, kao i imenicama i pridevima dobijenim
od brojeva.
4
Ja sam Petar. Moj tata, moj drug Nikola i ja letos smo i{li na
Srebrno jezero. Planirali smo da ostanemo ~etvoro) dana. Hteli smo
da uzmemo (~etri, ~etiri, ~etvrti, (trikrevetnu,
trokrevetnu) sobu, ali sve su bile zauzete. Zato smo morali da
uzmemo ~etrikrevetnu). Nas (~etrkrevetnu, ~etvorokrevetnu, (troje,
trojca, trojica, tri) smo (petoro, pet,
svakog dana i{li na pecawe. Upecali smo
petoricu) riba. Bilo je mnogo zanimqivo, pa smo se vratili tek
({esti dan, {estog dana). Napi{i slovima slede}e brojeve.
4
5
12 13. 16.
XV 60 X
117. 400 2
Nacrtaj i napi{i {aqivu ~estitku jednom cvr~ku za 1. april, Dan
{ale. Izmisli ime za cvr~ka i wegovu adresu.
6
4(adresa) (ovde napi{i ~estitku) (ovde ne{to nacrtaj)
89
mogu}i broj poena
PETA PROVERA ZNAWAosvojeno
Popuni tabelu (pazi na vreme i na lice).
1sada{we vreme (prezent) pro{lo vreme (perfekat) budu}e vreme
(futur)
miri{emo ~ula sam vide}e{2Dopi{i glagolske predikate.
3
Dopi{i imenske predikate.
Ma~ka
Ma~ka4
3Kako je izgledao automobil u pro{losti? Kako izgleda automobil
danas?
Opi{i: Kako }e izgledati automobil u budu}nosti?
3
90
Re{i ukr{tenicu i napi{i pitawa koja nedostaju.
48. 1.
1. Re~i koje stoje uz imenice da objasne kakve su, ~ije su, od
~ega su 2. 3.
4.
i 3. p r g r a d i v 5. l2. 7.
m e n i
e n s k i z e n t i ~ n e
4. 5. 6. Re~i koje upu}uju na imenice. 7. 8. Re~i koje
ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojmova
6.
p e r f e k a t
4
5imenice:
Sa~ini re~nik koji }e ti pomo}i da opi{e{ no}. pridevi:
glagoli:
zvezde,
3Zaokru`i slovo ispred pravilno napisanog broja.
6a) osamnajest b) osamnajst v) osamnaest Napi{i slovima
brojeve:
1
7260 186 Pro~itaj re~enicu: Wena pohvala bila mi je podstrek da
~itam druge kwige.
1
8Re~ podstrek ima sli~no zna~ewe kao re~: a) dokaz b) ohrabrewe
v) tvrdwa g) uslov
1
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
91
mogu}i broj poena
[ESTA PROVERA ZNAWAosvojeno
1
Ispravi gre{ke u pisawu glasa j i re{i zagonetke: 1. Beli delia
nebom se izvia. 2. Staklo ima prozor nie, ram ima slika nie. 3.
Dvanajest bra}e, jedne im ga}e. 4. Rebrasti delia svima zimi pria.
5. Puna tepsia zlatnih kola~i}a.
4
Napravi kviz iz gramatike. Napi{i pitawa i odgovore koji
nedostaju.
2
pitawa 1. Koja re~ u re~enici pokazuje na kome ili na ~emu se
radwa vr{i? 2.
odgovori
1.2. To je atribut.
3.
3. To su glagoli.
4.
4. To je glagolski predikat.
5.
5. To su redni brojevi. 6.
6. Koje imenice pokazuju od ~ega je ne{to?
6
92
Napi{i pravilno {alu:
3
jedan~ovekpitapericukakotijeimepetarka`ekakotijeprezimepitagaovajdaqe
menijeimepetariprezimeiposlezimeodgovoriperica
3Sastavi re~enice koje }e, osim drugih re~i, obuhvatiti po tri
koje su zadate.
41.
de~ak ptica zima
ki{a ribe gitara 2.
sre}a avion dvori{te 3.
3Pove`i re~i sa odgovaraju}im obja{wewima wihovog zna~ewa. Jedno
obja{wewe je suvi{no.
5privla~an iskren pravi~an plemenit
koji je uporan i vredan koji je ~estit i po{ten koji privla~i
svojim izgledom koji istinito i slobodno kazuje svoje misli koji
pravedno govori i radi
2
6
U slede}em nizu zaokru`i re~i koje ozna~avaju ne{to umaweno.
2ma~kica crvenperka lisica cveti} palica qubi~ica
93
SADR@AJ1. DRUGARSTVO
................................................................................................................................................................................
3 Veseli kviz
......................................................................................................................................................................
45 Upravni govor
........................................................................................................................................................................
6 Neupravni govor
...............................................................................................................................................................
67 [ta da obu~em?
.....................................................................................................................................................................
8 Dijalog
......................................................................................................................................................................................
9 Promenqive i nepromenqive re~i
.........................................................................................................................
10 Cvr~ak i mravi
....................................................................................................................................................................
11 Seti se {ta smo nau~ili
................................................................................................................................................
12 2. NAD@WEVA SE MOMAK I DEVOJKA
.............................................................................................................................
13 Podela imenica po zna~ewu
..................................................................................................................................1416
Rod imenica
...........................................................................................................................................................................17
Broj imenica
..........................................................................................................................................................................18
Pisawe velikog slova
....................................................................................................................................................
19 Kako najaviti ne~iji nastup
..........................................................................................................................................
20 Intervju
..................................................................................................................................................................................
20 Grafiti
.................................................................................................................................................................................
21 Seti se {ta smo nau~ili
................................................................................................................................................
22 3. ^OVEK SAMO SRCEM DOBRO VIDI
..............................................................................................................................
23 Pridevi
..................................................................................................................................................................................
24 Kako da te opi{em?
..........................................................................................................................................................
25 Podela prideva po zna~ewu
........................................................................................................................................
26 Rod i broj prideva
...........................................................................................................................................................
27 Slagawe prideva sa imenicama
.................................................................................................................................
28 Izvo|ewe prideva od imenica
...................................................................................................................................
29 Pisawe prisvojnih prideva izvedenih od vlastitih imenica
..................................................................
29 Nagla{eni izgovor slogova u re~i
...........................................................................................................................
31 Dugi i kratki nagla{eni slogovi u re~i
................................................................................................................
32 Pisawe skra}enica
..........................................................................................................................................................
32 Nagla{ene i nenagla{ene re~i
..................................................................................................................................
34 Seti se {ta smo nau~ili
................................................................................................................................................
36 4. NA MUCI SE POZNAJU JUNACI
.......................................................................................................................................
37 Li~ne zamenice
..........................................................................................................................................................
3840 Upotreba zamenice vi
.....................................................................................................................................................
40 Problemi
................................................................................................................................................................................
41 Brojevi
.............................................................................................................................................................................
4243 Gra|ewe imenica i prideva od brojeva
..........................................................................................................
4445
94
Pisawe brojeva i datuma slovima
...........................................................................................................................
46 Pisawe zagrade
..................................................................................................................................................................
46 Seti se {ta smo nau~ili
................................................................................................................................................
48 5. ^UDESNI SVET
.........................................................................................................................................................................
49 Glagoli
....................................................................................................................................................................................
50 Sada{we, pro{lo i budu}e vreme
......................................................................................................................
5051 Izvo|ewe glagola od imenica i prideva
...............................................................................................................
52 [kola danas i u budu}nosti
..........................................................................................................................................
54 Vrste re~i i slu`ba re~i u re~enici
......................................................................................................................
55 Proste re~enice
.................................................................................................................................................................
56 Predikat
................................................................................................................................................................................
57 Glagolski predikat
...........................................................................................................................................................
57 Imenski predikat
.............................................................................................................................................................
58 Subjekat
.................................................................................................................................................................................
59 Imeni~ki skup re~i
.........................................................................................................................................................
59 Zabavno popodne u mom dnevniku
................................................................................................................................
61 Ve`be u izgovoru glasova
.............................................................................................................................................
62 Seti se {ta smo nau~ili
...............................................................................................................................................
64 6. DOBRO SE DOBRIM VRA]A
................................................................................................................................................
65 Pisawe suglasnika j
.........................................................................................................................................................
65 Objekat
............................................................................................................................................................................
6667 Atribut
............................................................................................................................................................................
6869 Prilo{ke odredbe za mesto, vreme i na~in vr{ewa glagolske
radwe .......................................... 7071 Davawe
predloga
..............................................................................................................................................................
73 Skupovi re~i u re~enici
...............................................................................................................................................
74 Red re~i u re~enici
........................................................................................................................................................
75 Moje novine
.................................................................................................................................................................
7677 Gramatika na dve strane
.......................................................................................................................................
7879 Seti se {ta smo nau~ili
.................................................................................................................................................
80 PROVERA ZNAWA
..........................................................................................................................................................................
81 Prva provera znawa
................................................................................................................................................
8283 Druga provera znawa
...............................................................................................................................................
8485 Tre}a provera znawa
..............................................................................................................................................
8687 ^etvrta provera znawa
.........................................................................................................................................
8889 Peta provera znawa
..................................................................................................................................................
9091 [esta provera znawa
..............................................................................................................................................
9293
95
ZABAVNA GRAMATIKAza ~etvrti razred osnovne {koleprvo izdawe
autor ilustrovao recenzenti Dr Simeon Marinkovi} Miroqub
Milutinovi} Brada Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u
Beogradu Spomenka Markovi}, profesor razredne nastave, O[ Josif
Pan~i} u Beogradu Mr Sla|ana Ili}, profesor Mr Aleksandra Markovi}
Du{an Pavli} Dragica Din~i} Kreativni centarGradi{tanska 8 Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
lektor likovni urednik priprema za {tampu izdava~
urednik za izdava~a {tampa tira` copyright
Mr Aleksandra Markovi} Mr Qiqana Marinkovi} Publikum
Kreativni centar, 2006
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe
i upotrebu ovog uxbenika u ~etvrtom razredu osnovne {kole za
2006/2007. godinu re{ewem broj 6-00-00112/2006-07 od 8.maja 2006.
godine.
96
