Zaboravljeni kralj gudu

Drugi deo

ana Marija Matute

Preveo sa španskogigor Marojević

4 5

Copyright © ana María Ma tu te, 1996.Translation Copyright © 2009 za srpsko izdanje, laguna

naslov originala

ana María Ma tu te ol vi da do rey gudú

Ovu knji gu po sve ću jem se ća nju na H. K. An der se na, Ja ko ba i Vil hel ma Gri ma i Šar la Pe roa.

Sve mu što sam za bo ra vi la.Sve mu što sam iz gu bi la.

6 7

kra lje vi na olar

Tre Ći deoXv Cr ni dvor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Xvi ostr vo le o ni ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Xvii bes i jed no sr ce s le gen dom. . . . . . . . . . . . . . . 67Xvi ii Ma če vi i lju di . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93XiX Mo žda lju bav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123XX Sta ri otrov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145

Če Tvr Ti deoXXi urd ska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .169XXii kra lje va de ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .189XXi ii je sen u ba šti lu ka ve . . . . . . . . . . . . . . . . . .249XXiv Za bo ra vlje na de ca se pre ru ša va ju na ta va ni ma . . .299XXv na re du u igri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .333

Sadržaj

8 9

KRA LJE VI NA OLAR

10 11

12 13

TRE ĆI DEO

14 15

1

P rin ca omi lje nog ni je bi lo ni od ko ro va pa je gu du, od ma­le na na vik nut da se ne raz dva ja od nje ga, pr vi put is ku­sio jed no neo bič no ose ća nje: uti sak da je za bo ra vio ne što,

ka kvo oruž je, na re đe nje ili upo zo re nje. ne što mu je ne do sta ja lo i da je mo gao da vo li, mo žda bi u tim tre nu ci ma za pla kao. no, iako ni je vo leo svog bra ta za štit ni ka, nje go vo dru štvo – još od da na kad ga je kao de ča ka za šti tio od slu gu i nji ho vog še ga če nja i uda ra ca no gom – de lo va lo mu je pri rod no ko li ko i dan i noć, žeđ i vo da, kao nje go va de sna ru ka i va zduh ko ji je di sao. iz ve sno je da ni je ose ćao ža lost, ali je ste ta kvo sla blje nje uma i ne pri jat nost da je mno go da na bio uz ne mi ren: uza lud je ra za slao lju de po či ta voj obla sti. ka da mu je, na kra ju, pa lo na pa met da upu ti iza sla ni ka u ju žne ze mlje, gde je omi lje ni imao po se de – ma da ih je princ, a da to ni je znao, bio li šen po kra lje vom na re đe nju – nje go vom bra tu ni je bi lo ni tra ga ni gla sa. iza sla nik se vra tio re kav ši da ta mo vla da ju je di no za pu šte­nost, smrt i sa mo ća, za jed no s ko pri va ma i ko ro vom. u ce lom tom pre de lu, ob i šav ši ima nje po ima nje, me đu nje go vim ret kim ži te lji­ma na šao je sa mo be du i ne zna nje. na kra ju mu je je dan čo ba nin re kao: „omi lje ni je mr tav.“ i po što ni šta vi še ni je mo gao da sa zna, vra tio se s ube đe njem da princ i ni je ta mo.

XVCrni dvor

ana Marija Matute16 Zaboravljeni kralj Gudu 17

– a za što… za što, si ne moj – ret ko ga je ta ko oslo vlja va la – že liš da pre ži viš u ljud skom se ća nju?

kao da je po no vo po či nja la da drh ti upra vo ta mo, u toj ta ko div noj ba šti gde je sun ce si ja lo i lep ti ri se usu đi va li da di ra ju če lo bu du ćeg kra lja ola ra.

– jer je pri mer jed nog kra lja za dru gog kra lja kao sve ti o nik: uka zu je mu na opa sno sti i uta ba ne sta ze na oba li – uz vra tio je gu du ko ji ni ka da ni je vi deo mo re. i kad je to re kao, ra ši rio je ru ke oči ju pri ko va nih za onog ze le nog in sek ta či ji let mu je sme tao.

– To je do bar raz log – re kla je lu ka va i ma lo živ nu la. uči ni lo joj se da u tom tre nut ku vi di ka ko kroz gu du o vu gla vu pro la zi ti ha i bez broj na svi ta ko nja ni ka: kra lje va ko ji su iz gu bi li tron, kra lje va ko ji su po be di li, ža lo snih, ne po zna tih i za bo ra vlje nih kra lje va, i da su svi oni išli ka jed noj te is toj dr ža vi, dr ža vi ne zna nja i sum nje, ili se iz nje vra ća li.

gu du je sklo pio ru ke i šče pao in sek ta. Po sma trao je svo je spo­je ne ša ke i lu ka voj se uči ni lo da ču je bes po moć ni let iz lu de le i sme le lep ti ri ce.

Me đu tim, gu du je od jed nom otvo rio ru ke i pu stio je da ide. ovaj neo bič ni po stu pak – neo bi čan, na rav no, za nje nog si na – iz ne na dio je lu ka vu, zbog če ga je po no vo ose ti la sum nju, strep nju i la ku po mu će nost ra zu ma. Za du bi la se u si no vlje ve oči i po no vo se smi ri la. u gu du o vim oči ma ni je pro na šla ni naj da lju sen ku do bro te.

gu du je sa op štio dvo ru i skup šti ni da ne vi di raz lo ga da pro gla si olar kra lje vi nom, ako je olar već bio glav ni grad, za mak i dvor. Ta ko je, ka ko bi iz be gao zbr ku, po red usva ja nja no vih za ko na ko je je lič no stvo rio, na re dio da se sve nje go ve ze mlje, kao i one ko je su mo gle bi ti pri do da te nje go voj dr ža vi, na zo vu gu du o vom kra lje vi­nom – iako je na rod na sta vio da je zo ve kra lje vi nom olar. Skup­šti na, ko ja je od kra lje vog sa mo kru ni sa nja po če la po la ko da to ne u ta mu u ko joj ju je dr žao kralj vo lo di o so, ni je ima la ni šta da pri go­vo ri, sa mo da od štam pa nje gov pot pis – ili grb slič nog ob li ka – na pri god nom per ga men tu. Po što s dru ge stra ne, sa svim su prot no od

kralj se ovom pi ta nju bio po sve tio ko li ko i obu ci onih ko je je s po no som na zi vao svo jim mla dun ci ma na ta ko zva nom Cr nom dvo ru. iz bor bu du će su pru ge od la ga la je nje go va maj ka ko ju je za du žio da mu tra ži ne jed nu, ne go vi še kan di dat ki nja što ma nje za go net nog i ple me ni tog po re kla.

Po se ta ro đe nog si na iz ne na di la je kra lji cu ko ja je, dan za da nom i ve o ma ne ras po lo že no, odu go vla či la s iz bo rom mo gu ćih iza bra­ni ca. na stu piv ši ne mno go – bo lje re če no, ni ma lo – pro to ko lar no, gu du se ogla sio:

– Maj ko – re kao je – že lim da moj stric, princ Špin, ob no vi isto ri ju ko ja je osta la ne za vr še na.

– ka kvu isto ri ju?– isto ri ju na šeg na ro da i na še lo ze.Pro mi sliv ši, lu ka va je re kla:– je ste: mno go to ga što za slu žu je da lju di ma bu de po zna to

uči nio je do bri voj vo da olar kao i, na rav no, tvoj otac – nje nom gla vom pro šli su mno gi ne do stoj ni do ga đa ji, kr va vi, bol ni i lju­bav ni pri zo ri ko je je oda gna la kao in sek te kraj sve tilj ke za či ta nje. – ali, bez sum nje, ti ćeš bo lje po gla vlje za slu ži ti tek ka sni je. Zar ne mi sliš da je bo lje da sa če kaš?

– Zbog če ga? – uz ne mi rio se gu du. – Moj ži vot mo ra da bu de za be le žen od po čet ka do kra ja, kao i Si kro si ov, a nje ga, ko li ko vi dim, i ne po mi nje te…

– ah, Si kro sio! on ni je bio baš ča stan čo vek.– Ča stan ili ne, po sto jao je. a da ni je bi lo nje ga, mo žda moj

otac ne bi mo gao ni da sa nja da će jed nog da na po sta ti kralj. Sto ga, maj ko, re ci te prin cu – za ni mlji vo je da je ovom ti tu lom na zi vao sa mo Špi na i omi lje nog, iako je za po sled njeg, po što je bio go vo­rio ja sno ka ko bi iz be gao zbr ku, obič no do da vao reč brat – da ob no vi isto ri ju.

– a če mu to li ka žur ba?– isto ri ja je je di ni na čin da se pre ži vi u se ća nju lju di, maj ko,

je di ni na čin da se čo vek spa se od za bo ra va.neo bič na hlad no ća, po put ne žnog sne ga, od jed nom je oba vi la

sr ce lu ka ve. uz ne mi re no je osmo tri la si na ko ji je de lo vao za du­bljen u let lep ti ri ce što je bes po treb no i dr sko kru ži la oko nje ga.

ana Marija Matute18 Zaboravljeni kralj Gudu 19

go lim ru ka ma, i sva ki put bio po be đen; zbog če ga se po taj no di vio atreu, ko ji je na to uz vra ćao to pli nom. Sto ga mu je jed nog da na re kao: „Haj de da se zbra ti mi mo, sta ri vu če.“ „ka ko?“, pi tao je ja ek, ko ji je bio se ljač ki jed no sta van i ra do znao. „Po se ci svo ju mi ši cu do kr vi, ja ću uči ni ti isto, pa će mo da sje di ni mo tvo ju i mo ju krv: i bi će mo bra ća.“ „do bro“, re kao je ja ek, „ni je mi va žno ni to što smr diš na ži vo tinj ski iz met kad si već ka dar da me po be diš. ali bu di si gu ran da moj mač ne zna za bra ću i da bih te ma čem sa vla­dao iz dva za ma ha.“ Ta ko su i uči ni li. i na kon što su pro sla vi li obil nim vi nom, atre je re kao ja e ku: „Sa da, bra te vu če, na u či me da ru ku jem ma čem kao ti.“ „o to me i ne sa njaj“, re kao je ja ek, „jer ne bih mo gao da spa vam mir no do kra ja ži vo ta.“

dru gi pa stir – ko ji je po vre me no tvr dio da je sin atrea i neo­bič nog bi ća, po lu ko ze i po lu že ne, a po vre me no da ga je sam đa vo na pra vio u žen skoj utro bi – bro jao je, na o ko, dva de se tak go di na. bio je vi sok i kru pan – iako ne ko li ko atre – i ta ko glup da su mu usta ne pre sta no bi la otvo re na, zbog če ga je če sto tr peo ša le voj ni ka i mla du na ca ko ji su mu ka me njem pu ni li usta, ga đa ju ći ih iz da le ka. ali nje mu – a zvao se osi – je to pri ja lo po što je imao ta ko ja ke zu be, de sni, je zik i nep ca da je bio spo so ban da za dr ži ka me nje dok mu ne bi pre pu ni lo usta, i po sle da ga is plju ne s ta kvom sna gom da je ta ko vi še pu ta pro bio gla vu ne ke glu pe i ra do zna le ko ko ške, ka kva se mo gla na ći go to vo na sva kom ko ra ku dvor skih pro sto ri ja i od mo ri šta. i mno ge su svi ja le gne zda u po ne kom uglu mrač nog ste pe ni šta, ta ko da su voj ni ci ta mo obič no tra ži li ja ja i pi li ih ži va, po što im je to, kao lju di ma se ljač kog po re kla, bi la osno va ve li ke sna ge i ro bu sno sti nji ho vih mi ši ća i te la.

Sme šte ne u odvo je ne pro sto ri je okru že ne dr ve nom ogra dom, že ne su ima le do zvo lu da iz la ze i vra ća ju se kad im se proh te, po što su već bi le za do volj ne svo jim mu škar ci ma i do bro uhra nje ne. Ču va le su svo je de ča ke do nji ho ve še ste go di ne, kad su se upi si va li u mla dun ce i pod vr ga va li se ja e ko vim i ran da lo vim na re đe nji ma. Spre ma le su hra nu i – ona ko ka ko im je na la gao ra zum, za ko ji se naj pre mo že re ći da je bio škrt – či sti le kra lje ve i sop stve ne so be.

Po ne kad je žen skim pro sto ri ja ma vr šlja la ve šti ca iz ste pe. ali naj vi še je vo le la da bo ra vi u šu mi, gde je na šla jed no šu plje de blo

vo lo di o sa, gu du ni je za ma rao svo je ve li čan stvo nji ma, i nji ho ve si no ve je s la ko ćom ime no vao za po ved ni ci ma uko li ko ih je sma­trao vred nim to ga, a ka ko je ta ze mlja ra đa la lju de ako ne na ro či to bi stre, sva ka ko kr vo žed ne, gu du je ot krio da im je do vo ljan sa mo vo đa ka ko bi mo gli ne kom da ta kve vr li ne po ve re na upra vlja nje. Za to im je ša kom i ka pom de lio po se de, vlast i bo gat stvo, zbog če ga je skup šti na ima la mno štvo raz lo ga – ne ra ču na ju ći su je ver ni strah ko ji su u nje nim pri pad ni ci ma bu di le kra lje ve oči – da pri hva ti i odo bri sve što bi nje mu pa lo na pa met.

je di ni ko ji ni su pi ta ni za mi šlje nje bi li su, kao po obi ča ju, lju­di skrom nog imo vin skog sta nja. ve ko vi ma su ži ve li u za bo ra vu i iako je s vre me na na vre me do la zi lo do po bu ne, to li ko su bi li ne u ki i si ro ma šni da bi la ko za vr ši li raš če tvo re ni a kosti i ko ža im bi li iz lo že ni za pri mer i du go se ća nje.

ob no va sta rog Cr nog dvo ra za vr še na je kad je zi ma već bi la na iz di sa ju. iako ni je iza zi va la di vlje nje pre fi nje nih i sa nja lač kih du ša – i ma da je ne us kla đe nost obi ma i li ni ja zam ka uz bu ni la ose tlji vog Špi na – iz ve sno je da je gu du is ho dom bio ve o ma za do­vo ljan. unu tra šnje pro sto ri je u ko ji ma su nje go vi lju di sta no va li, kao i nje go va lič no, ni su odi sa le ni ka kvom ras ko ši ni ti udob no šću. kao pre kri va či slu ži le su is klju či vo cr ne ko že – ote te od Hor di – a kao le ža ji sla ma i su vo li šće. ži te lji Cr nog dvo ra ko ri sti li su sa mo ono naj ne op hod ni je. ali nji ho va sta da bi la su do bro ču va na jer je gu du na re dio da se u oko li ni na đu dva pa sti ra ko ji bi ih stal no dr ža la na oku. a ti gor šta ci, što su je dva ume li da go vo re i ko je su se lja ni sma tra li po lu ve šci ma – jer su im pri pi si va li od no se s đa vo lom i pol no op šte nje s ko za ma – bi li su za do volj ni što su ima li hra ne i pi ća ko li ko ni ka da ra ni je. nji ho voj kr vo loč noj na ra­vi go di lo je ru ko va nje oruž jem, u šta su če sto mo gli da se uve re sta nov ni ci dvo ra. Po što su po sta li čo ba ni­voj ni ci, svo jim opo na­ša nji ma voj ni ka i mla du na ca iz u zet no su ra zo no di li gu dua, ko ji im se po op štem uvi du sme jao kao ni ka da ni ko me: sa iskre nom i ogrom nom ra do šću.

naj sta ri ji od tih pa sti ra­voj ni ka zvao se atre i bio je sla bo vid i već vre me šan, ali sna žan kao ni ko dru gi, ako se ne ra ču na ju kralj vo lo di o so i sam gu du. ja ek ga je po vre me no iza zi vao na bor bu

ana Marija Matute20 Zaboravljeni kralj Gudu 21

stva ri ma, po mi slio je ka ko, da je bo lje ob u če na i hra nje na, ni na če mu ne bi po za vi de la naj div ni jim le po ti ca ma ko je je imao za do­volj stvo da upo zna.

– Haj de sa mnom – re kao je kralj. – ku nem ti se da ti ni ko ne će na u di ti: na pro tiv, da ću ti da je deš kad god ti se proh te i ode ću hi lja du pu ta bo lju od ove ko ju imaš na se bi.

– Mo lim vas, go spo di ne – re kla je sta ri ja. – ne moj te da vo di te mo ju mla đu se stru jer će nam maj ka umre ti od tu ge.

– ne će zna ti ni za ka kvu tu gu ako tvo ja se stra po đe sa mnom – re kao je gu du po ma lo ne str plji vo. S iz u zet kom ne pri jat ne epi zo de ko ju mu je pri re di la glu pi na, ni jed na mu de voj ka ni je odo le la.

– Tvo ja maj ka će do bi ja ti dvo stru ke za li he po trep šti na i go di­na ma ne će mo ra ti da pla ća na me te… ko me pri pa da te?

– ba ro nu ru sin du – re kla je sta ri ja. – i znaj te da je to mr zo­vo ljan go spo din.

kad je to čuo, gu du se gro ho tom na sme jao. Zgra bio je de voj ku i vu kao je za so bom pre ma oba li, go vo re ći:

– re ci ba ro nu da je kralj gu du uzeo za se be jed nu od svo jih va zal ki i bu di si gur na da ne će ima ti ni ka kve pri med be.

kad su to ču le, de voj ke su pre ble de le. Sta ri ja je br zo po be gla i pre šla pre ko po lja mno go hi tri je ne go što je kroz njih bi la do šla do re ke.

u me đu vre me nu, mla đa je užasnuta ta ko silno drh ta la da je uz ne mi ri la gu dua. Trup ka ju ći no gom, re kao je:

– ne gle daj me kao ža ba zmi ju, glu pa čo, i kre ni sa mnom. bu di si gur na da se ne ćeš po ka ja ti.

Sme stio ju je iza se be na ko nja i vra tio se s njom u Cr ni dvor. Ta da je po zvao jed nog sta rog voj ni ka zva nog re li sio, ko ga su, po što mu je još od vo lo di o so vih vre me na ne do sta ja la po lo vi na jed nog obra za ko ju mu je od se kao ne ki rat nik iz Hor de, ve o­ma po što va li ko li ko ži te lji dvo ra, to li ko i sam kralj; za to ga je, s ob zi rom na nje go ve go di ne i is ku stvo, ime no vao svo jim glav nim čo ve kom za na bav ku.

– re li sio, od ve di ovu upla še nu pti či cu u žen ske pro sto ri je. re ci in dri da joj da či stu ode ću, da joj na re di da se oku pa i oče šlja, i dâ

u ko je je mo gla da sta ne sa svo jim po su da ma i le ža jem od li šća i sla me. na taj na čin joj je ja ek go to vo uvek bio u vi do kru gu i pot­hra nji vao joj mr žnju. že ne su je obič no zva le da im uspa vlju je de cu, bu du ći da je sta ri ca ume la da pri po ve da i pe va ta ko da i naj­ne sta šni ji ma li ša ni sklo pe oči kao da im je po tre pa vi ca ma po pao sit ni pe sak. dr ža la se po da lje sa mo od že ne či jeg si na ni ka da ni je hte la da uspa va, pa ni da ga po gle da: to je bi la in dra, a njen i ja e­kov de čak zvao se krin.

gu du je na re dio da se na pra vi ve li ka ko vač ni ca i oru žar ni ca i u tu svr hu po slao je svo je lju de u po tra gu za de set naj bo ljih maj sto ra tog za na ta. Po je di ni su do šli svo je volj no, dru gi ne ve se lo, a dvo ji ca su do ve de ni u lan ci ma, s ob zi rom na to da je kralj bio iz ri čit u svo­jim od lu ka ma i ne ras po lo žen da ih i sa kim pre tre sa – a po go to vo ne s oni ma ko ji su za vi si li od nje ga. ali, bi lo po vo lji ili na si lu, ti lju di su osta li u ra di o ni ci i na nji ho vim na kov nji ma su na sta la naj bo lja oruž ja kra lje vi ne i nje ne naj u bo ji ti je sa blje.

Sneg je po čeo da se ota pa. re ka je po ra sla, po sled nje par če le da na oba li po kri lo se ze le ni lom, a pa di ne pla vim zvon či ći ma i žu tim okru glim cve ćem na lik na su na šca. kroz zup ča ste otvo re ku le Cr nog dvo ra mu škar ci su po sma tra li naj mla đe me sne de voj ke ko je su se spu sti le na oba lu re ke. Sam kralj je jed nog da na ja hao po red šu me, ka da je vi deo dve mla de se ljan ke ka ko se po kraj vo de umi va ju i do te ru ju. „već ne ko vre me“, po mi slio je, „u mom ži vo tu ne ma ova kvih di vo ta, a ne kad sam bio okru žen nji ma…“ od mah za tim im se pri bli žio što je ti še mo gao. Čuv ši konj ska ko pi ta, obe su pre stra še no ušle u vo du i, po pev ši se na ne ku vr stu ostrv ce ta ko je je iz nje vi ri lo, po sma tra le su ga drh te ći i čvr sto za gr lje ne.

– ne ma te se ra šta pla ši ti – re kao je kralj sja hav ši. – ne ću da vas ubi jem ni ti da vam ura dim i šta što vam ne bi i te ka ko pri ja lo.

ušao je u vo du do ko le na i pru žio ru ku pre ma onoj ko ja mu se uči ni la lep ša i mla đa: zla to ko soj de voj či ci od če tr na e stak go di na. bi la je vr lo si ro ma šno ode ve na, a kad ju je vi deo iz bli za, gu du je pro ce nio da je od već mr ša va i ve ro vat no pre glad ne la. ali, s ob zi rom na is ku stvo ko je je sti cao u tim kao i u to li kim dru gim

ana Marija Matute22 Zaboravljeni kralj Gudu 23

mo že da bo ra vi u žen skim pro sto ri ja ma i ne sum njam da će usko ro na ći ka kvo sta blo da se o nje ga po svo joj vo lji obe si.

– Šta ho će te da ka že te, go spo da ru?– ne moj da shva taš bu kval no – re kao je gu du. – Ho ću da

ka žem da će do bro bi ti pri mlje na me đu voj ni ci ma i da će mo ći da bi ra iz me đu naj ve li ko du šni jih, jer nam ne do sta je ta ko mla dih i pri jat nih stvo re nja ka kve ste vas dve. Pri me ti ćeš da su ve ći na že na maj ke i da ni su pre vi še mla de. i iako su kad ne ma hle ba do bri i ko la či, ne bi bi lo lo še po pu ni ti te pro sto ri je no vim i bo ljim stvar­či ca ma.

– Ta ko ću da joj ka žem, go spo da ru – re kla je da lji na. i po klo­niv ši se po lju bi la je ru ku čo ve ka ko ga je, ne ta ko dav no, mr ze la i sma tra la naj go rom zve ri.

vest o ovo me pro ši ri la se oko li nom. i iako su po je di ne maj ke iz stra ha sa ču va le kće ri kod ku će, dru ge su ih, su prot no to me, pra­ve ći se da tra že tra ve kraj re ke, do vo di le do cr nih zi di na. a dru ge de voj či ce su don de do spe le sop stve nom vo ljom; i ta ko su, što je vre me bi lo lep še, a tra ve i bi lje i sve se o sko cve će pre kri va li šu me i bre go ve tvo re ći pla ve, cr ve ne i lju bi ča ste, be le i zla ća ne ći li me što su se spu šta li do re ke, de voj ke raz li či tih go di na i te la pri mi­ca le Cr nom dvo ru i čak ula zi le u nje ga i, na kra ju kra je va, du go i ras po lo že no osta ja le unu tra. bi le su sprem ne da ga ne na pu šta ju dok god im to bu de mo guć no.

Ta ko da je da lji ni pra vi la dru štvo de voj ka po ime nu ko ska, a ne ko vre me za tim i jed na ko ja se zva la Sin si ja. i sve tri su pre bi va le u kra ljev skoj spa va o ni ci, i ma da su se če sto pre pi ra le i na pa da le jed na dru gu, iz u zet no su vo di le ra ču na da to ne do pre do kra lja; jer im je u su šti ni bi lo do bro za jed no – po što već dru štvo sa mog gu dua sve u sve mu ni je bi lo od već pri jat no, osim dok su s njim vo di le lju bav. i ma šta le su da se ose ća ju kao prin ce ze – o če mu ni ka da ra ni je ni su ni sa nja le – jed na dru goj pri ča le su pri če i za jed­no ši le le pe tka ni ne, i iako ih je s vre me na na vre me pod bu nji va lo ne što što bi pro bu di lo po je di nač nu lju bo mo ru ili ne ras po lo že­nje, pa bi jed na dru gu bo le ši va ćim igla ma ili vu kle za ple te ni ce, si gur no je da se ne bi me nja le za svoj pre đa šnji ži vot, ni ti se li ši le jed na dru ge. i po što je voj ni ci ma ta ko đe bi lo do pu šte no da se

joj hra ne ko li ko god ma la ho će. i ako za ne de lju da na bu de iz gle­da la krep ki je, po ša lji mi je.

– Ta ko ću i uči ni ti, go spo da ru – re kao je re li sio. kao naj pre­fi nje ni ja i naj u pu će ni ja že na, u tim stva ri ma in dra je bi la ve šti ja i bo ljeg uku sa od osta lih.

kroz ne ko li ko da na de voj či cu po sla še gu duu.– ne ko li ko do dat nih obro ka i ne ko li ko me ta ra tka ni ne mo gu

da uči ne ču da ko li ko kod voj ni ka to li ko i kod cu ri ca – za do volj no je re kao gu du. ra di lo se o to me da je či sta, zlat ne ko se svi je ne u tan ke ple te ni ce, sve tli je i sjaj ni je ko že i bli sta vih oči ju, de lo va la naj lep še mo gu će. Čak se osmeh nu la kad je, na pi ta nje ka ko se zo ve, uz ne vešt na klon ko jem ju je na u či la in dra, re kla:

– aran di ska, go spo da ru.– To ime zvu či mno go ru žno – re kao je gu du. – ali do bro,

zva ću te da lji na, ka ko sam zvao jed nu de voj ku ko ja je bi la le pa kao ti i ko je se ra do se ćam. na dam se da ćeš ume ti da is pu niš svo je oba ve ze jed na ko do bro kao ona.

re kav ši to, na re dio je da je sme ste u nje go vu spa va o ni cu. od tog da na mu je pra vi la dru štvo.

de voj či ca je iz da na u dan bi la sve lep ša i kralj joj je re kao:– naj vi še za me sec da na tvo je ru ke i no ge vi še ne će bi ti gru be

ta ko da ti ne će ne do sta ja ti ni naj ma nja po je di nost.– Hva la, go spo da ru – re kla je no va da lji na. – ali že le la bih da

sa znam no vo sti o mo joj maj ci i se stri, ko ji ma ste obe ća li po moć ako vam se ja po ko rim.

– je sam li to re kao? do bro, u sva kom slu ča ju, to mi se či ni pra vič no. re ci mi gde ži ve i ta mo ću po sla ti svo je lju de da is pu ne šta sam obe ćao.

– o, go spo da ru – re kla je da lji na okle va ju ći – uisti nu smo po ro di ca jed nog od ko va ča ko je ste do ve li ov de. i od ta da mo ja maj ka i se stra kru že ovu da u na di da će me vi de ti, iako sam im po sla la po trep šti ne i ne što hra ne pre ko že na.

– Pa do bro – re kao je kralj – oba ve sti ih da ne mo ra ju da se kri ju i, šta vi še, ako tvo ja maj ka mo že da pod ne se ova kav ži vot, do zvo li ću joj da bu de s tvo jim ocem. Što se ti če tvo je se stre, ona

ana Marija Matute24 Zaboravljeni kralj Gudu 25

njihovom vo ljom: jer ako sa mi že le da do đu, ra di je će osta ti i s vi še vo lje uči ti.“

lju di su mu do vo di li gru pe ma nje ili vi še is pre pa da nih i ma nje ili vi še po let nih mom či ća. a po što je pro su dio da su po to nji pri­lje žni ji i da ostva ru ju naj bo lji uči nak, re kao je se bi da je di vlje nje do bar put da se ras plam sa ju deč ji umo vi; te je po slao svo je lju de da ši re pri ču o nje go vom ju na štvu kao ne po sred noj po sle di ci nje go vog po šte nja i ta ko da za gre ju gla ve sve krep ke de čur li je na ko ju na i đu. Ta kav pri stup je uro dio bo ljim is ho dom od pret hod­nih, do me re u ko joj su, ka ko će doc ni je uči ni ti mla de de voj ke ili le pu ška ste že ne, mom či ći do ti ca li ka zi di na ma Cr nog dvo ra i tu da se smu ca li dok ne bi bi li pri mlje ni. ni to gu du ni je pre vi đao: ni naj ma nje ni su pot ce nji va li ma mac ka kav su di vlje nje i že lja da se po sta ne ve lik i do bro na o ru žan voj nik, i s dru ge stra ne hleb, me so i pra va ode ća ume sto pr nja.

jed nog da na ran dal ga je oba ve stio da je, pre ma nje go vom is ku stvu iz ra to va u vo lo di o so va vre me na, jug pun pre glad ne lih de ča ka. vo lo di o so je bio ko ri stio nji ho ve ze mlje is cr piv ši sve nji­ho ve mo guć no sti, pa je ran dal ta mo pri me tio naj kr vo loč ni ja deč ja li ca, naj o štri ju bi stri nu i naj sme li je po stup ke. „Pa, idi te na jug“, re kao je gu du, „i me đu nji ma pro be ri te i ov de do ve di te ko li ko god njih vam se uči ni pri klad no.“

ran dal je po slao gru pu lju di u ze mlje omi lje nog i oni su ta mo pri ku pi li sve mom či će ko ji su im se uči ni li ko ri sni. a za mak kra­lje vog bra ta bio je – kao i sve osta lo – žr tva te pre tra ge i hva ta nja. Ta ko su mom či ći ko ji su se ta mo ne ka da kri li s ame rom, po no vo po sla ti na Se ver.

od ta da je pro šlo go di nu da na i deč ki ći ko ji su bi li bro ja li de set go di na sa da su ima li je da na est, a on da šnji osmo go di šnja­ci de vet. a onaj ko ji je svi ma nji ma na re đi vao i vo dio ih – i od ko ga su svi oče ki va li da omo gu ći da se pred ska za nje omi lje nog ob i sti ni – li sio, bio je već ju no ša mrač nog i kr vo loč nog po gle da i po no si tog dr ža nja.

– ne ću vas na pu sti ti – re kao je dru gim mom či ći ma.i iako mu je dob bi la od ma kla u od no su na onu ko ju su voj ni ci

zah te va li, po nu dio se kao do bro vo ljac. i po što su nje go vo dr žanje

sprija te lje s tek pri do šli ma, Cr nim dvo rom za i sta ni su vla da li sa mo bla go sta nje i pri vid na ra dost ne go je broj nje go vih ži te lja ra stao iz ne na đu ju ćom br zi nom.

– ovi mla di voj ni ci – mi slio je gu du – jed nog da na će osta ri ti, a ovi voj nič ki mla dun ci će jed nog da na bi ti mu škar ci. baš za to ne sme pre sta ti upi si va nje no vih mla du na ca­voj ni ka, ni ti se za ne ma­ri ti nji ho va obu ka. ako sve bu de te klo ka ko oče ku jem, mo joj voj sci ne će bi ti rav ne ni u ola ru ni ti u bi lo kom dru gom de lu sve ta.

a ta kvi su mu na cr ti, za jed no s že ljom da pre đe ve li ku re ku u prav cu ste pe, ža ri li sno ve i ma mu za li že lje i či ni li ih da le ko se­žni ji ma. „gu du, gu du“, go vo rio je sa mom se bi u no ći ma ka da je pio sa svo jom voj skom, „tvo je ime i kra lje vi na će se ra ši ri ti pre ko ze mlje i vo de, pre ko ve ko va i lju di.“

S le pim vre me nom uče sta le su bor be i ve žbe voj ni ka i mla du­na ca. i isti na je da ni gu duu ni osta lim sta nov ni ci ma Cr nog dvo ra ni je mo glo da bu de do sad no. kralj je po ste pe no za bo ra vio na svog bra ta omi lje nog i iz da na u dan se ose ćao si gur ni ji u se be, slo­bod ni ji i, sve uzev, kao naj moć ni ji i naj ne u ni šti vi ji na sve tu. Ta ko je i do šao do za ključ ka – iako ste če nog ne pro mi šlja njem, ne go pro to kom sa ti i da na – da ne ma bo ljeg za štit ni ka ne kog čo ve ka, ili ne ko ga kra lja, od sa mog tog čo ve ka, od no sno kra lja.

2

Pa ipak, ni su svi uži va li isti ose ćaj bla go sta nja na tom po seb nom i toliko ču ve nom dvo ru.

To kom pr vih da na nje go vog stva ra nja, kad je po sre di bio tek usa mljen i mra čan za mak okru žen zi di na ma ko je ni su bi le za vr­še ne ni ti su mno ge pro sto ri je još bi le sa zi da ne, gu du je pro ce nio da ima ma lo mom či ća vred nih obu ke. iz ve sno je da su ve ći na njih bi li ma li ša ni, a naj u hra nje ni ju gru pu či ni le su pre glad ne le lu ta li ce ko je su im se pri dru ži le na jed nom pu tu ko ji je bio pun ru še vi na i uni šte nja. jed nog da na gu du je na re dio svo jim lju di ma da odu u po tra gu za de ča ci ma uz ra sta iz me đu osam i dva na est go di na i da ih do ve du. „na si lu ili po nji ho vom iz bo ru, ali“, do dao je, „bo lje

ana Marija Matute26 Zaboravljeni kralj Gudu 27

tam ni jeg i na sil ni jeg me sta ne go što je mo je te lo. a i ako bi me po be di li, osta ni ti s lju di ma tvo je ra se, jer sa mnom na ze mlji ne bi imao od mo ra. ne ću bi ti tvoj sin, ni ti ću to ika da mo ći da bu dem.

– Tvo je re či me pla še – re kao je ja ek. – a ako ne ćeš da bu deš moj sin, bu di ube đen da ću bde ti nad to bom, dok mi god to bu de mo gu će, kao pra vi otac.

Tek što se u dvo ri štu za bor be di glo sun ce, za po čeo je su kob iz me đu li si ja i če tvo ri ce mla du na ca ko je je oda brao ja ek. Po sle vr lo te ške bor be, li sio je u pr vom su ko bu po be dio sve njih.

kralj se to li ko odu še vio li si om da je od mah za bo ra vio na svoj ot por pre ma nje mu. a ka ko je bio sklo ni ji lo gi ci stva ri ne go ne ja­snim uti sci ma li še nim istin ske osno ve, bez od la ga nja ga je ime­no vao za po ved ni kom svih mla du na ca i lič no mu uru čio ne dav no is ko van mač na ko jem se mo glo pro či ta ti nje go vo ime i sle de ća re če ni ca: „ko slu ži kra lju gu duu, slu ži sa mom se bi, kroz vre me i svet.“ re če ni ca je bi la du gač ka, kao i mač, naj du ži i naj te ži ko ga se ikad la tio ne ki mla du nac na Cr nom dvo ru.

Te no ći li sio je u po ta ji oku pio ju žnjač ki pod mla dak i re kao: „ku nem se ovim ma čem da ću osve ti ti svog oca i sve lju de na še ra se, i ku nem se da će sva ki me đu va ma ko se oglu ši o na šu za kle­tvu bi ti ka žnjen naj go re mo gu će.“ Mom či ći su ta ko đe po lo ži li za kle tvu. ali li sio ni je pri me tio sum nju ko ja se kod svih njih ro di la. i ubr zo je mo gao da se uve ri u to ko li ko su krh ki ljud ska pri ro da i ljud ske za kle tve i ka ko je bes po mo ćan je dan deč ji mač – ma ko li ko du gač ka bi la re če ni ca u nje ga uti snu ta i ma ko li ko duga čak bio sam mač – u usa mlje nič koj bor bi pro tiv se bič no sti i sle pi la ko ji po kri va ju ze mlju.

jer ni je pro šlo mno go me se ci – sun ce je je dva is to pi lo i po sled­nji sneg – ka da je li sio, ko ji je do bro po zna vao ze mlju ko jom je ga zio, po mi slio da je ko nač no do šlo po volj no vre me na ko je je ta ko du go če kao. Znao je da je zi ma naj go ri ne pri ja telj be gu na ca i zi d o ko ji se smr ska ju naj sme li ji i naj bed ni ji bor ci. de da mu je po ne kad go vo rio da je let nje sun ce naj i zda šni je bo gat stvo si ro ti nje. „od to plog vre me na sna že te lo i duh“, go vo rio mu je, „i sa mo se le ti si ro ma si usu đu ju da dig nu gla vu pro ti vu moć ni ka. jer zi mi je

i re či go di li voj ni ci ma, pri mi li su ga i po ve li sa so bom. Ta ko, kad su ga po ka za li kra lju, ovaj je pa žlji vo osmo trio nje gov iz gled i pro­ce nio da, iako je lič no bio sta si ti ji od nje ga, mo ra da su bi li istih ili pri bli žnih go di na.

– ko li ko mo gu da pro ce nim, pre ma šio si po tre ban uz rast, ali ako že liš, ja ek će te is pro ba ti. i ako za ma nje vre me na ne go osta li na u čiš vi še, osta ćeš s na ma kao vo đa mla du na ca, iako, na rav no, pod za po ved ni štvom va šeg uči te lja ja e ka. ali ako ne is pu niš ono što se od te be oče ku je, iz ba ci će mo te iz dvo ra, i do bro bi ti bi lo da se u nje ga ne vra ćaš.

– Ta ko će i bi ti – re kao je li sio, gle da ju ći ga u oči bez stra ha, če mu se gu du jed na ko za di vio ko li ko mu je to za sme ta lo. – ko li ko vre me na mi za to da je te?

– Tri de set da na – re kao je gu du sma nju ju ći rok ko ji je bio pred­vi deo. – i imaj na umu da ni kad ne po vla čim ono što ka žem.

ali iako je gu du po taj no – i neo bja šnji vo – že leo da ju no ša ne uspe, ja ek je još pre utvr đe nog ro ka iz ja vio – s po no som ko ji je za sme tao gu duu jer za nje ga ni je vi deo raz log – da je nje gov no vi i po seb ni uče nik već spre man ne sa mo da po be di naj bo ljeg i naj­hra bri jeg mla dun ca ne go i naj ve šti je zre le voj ni ke.

– u tom slu ča ju – re kao je gu du – su tra će se odr ža ti bor be u ko ji ma će se je dan bo ri ti pro tiv če tvo ri ce. To zna či da ako li sio tre ba da bu de vo đa mla du na ca, mo ra zna ti ka ko da po be di svu če tvo ri cu. da kle, iza be ri naj bo lju če tvo ri cu i pri pre mi sve da do bor be do đe čim sva ne.

Ta ko je ja ek i uči nio, i po što je me đu mla dun ci ma bi la za bra­nje na bor ba na smrt, iza brao je če tvo ri cu ko ji su naj vi še obe ća va li. osta tak ve če ri je pro veo ob u ča va ju ći li si ja, pre ma ko jem je ose ćao lju bav kao pre ma naj ro đe ni jem.

– Si ne – re kao mu je na kra ju, dok su se za jed no od ma ra li uoči svi ta nja – do zvo li mi da te zo vem ta ko, po što bih že leo da moj ro đe ni sin, ko ji je još pre ma li da bi bio ob u ča van, bu de sna žan i spre tan po put te be: bu di si gu ran da ću, ako te po be de i iz ba ce odav de, ići s to bom.

– ni šta od to ga – re kao je li sio, gle da ju ći ga na na čin ko ji ja ek ni je raz u meo – ne će me po be di ti, po što mi sna ga ni če iz jed nog

ana Marija Matute28 Zaboravljeni kralj Gudu 29

ja e ku, re kla je da su ga zve ri ot kri le i pro ždra le. ona sa ma je bi la u sta nju da mu sa hra ni ko sti u ze mlju.

Pun bo la, kao da mu je sop stve no sr ce sa hra nje no is pod tog ka me na za ko ji je po ve ro vao da po kri va li si ov grob, ja ek je, mo žda pr vi put u ži vo tu, za je cao.

oča jan i u ža lo sti, vra tio se u Cr ni dvor i na šao gu dua ve o ma raz dra že nog. a ovaj mu je re kao:

– ni je vred na zver od jed nog bed nog mla dun ca da ta ko za pu­stiš svo je oba ve ze.

Za to ga je ka znio sa de set uda ra ca bi čem, ko ji ga odi sta ni su bo le li ni upo la kao to od su stvo. i svi osim nje ga za bo ra vi li su na li si ja, bez ko jeg je ži vot na Cr nom dvo ru na sta vio da se od vi ja pri rod no.

Tek kad su pre sta li da se ču ju konj ska ko pi ta i voj nič ki gla so­vi, i le to po če lo da ras pro sti re svo ju vla žnu mla kost po se li ma, da su ši cve će i tra vu i da pra ši nom po kri va dru mo ve, li sio je iza šao iz svog du bo kog sklo ni šta u sta rim rud ni ci ma či jim bi la vi rin ti­ma sa mo on, ili ne ki duh, mo gli da lu ta ju ne do vo de ći sop stve ni ži vot u opa snost. i kre nuo je, šte de ći hleb i vo du – de le ći ih s irom – pre ma pla nin skoj obla sti kla na ca. Po la ko i kri šom se kre tao pre ma Cr nim ze mlja ma ne sreć ni ka i lju di bez do mo vi ne: oni ma ko ji ni su ima li ni šta, pa čak ni ime na. i onih ko ji ma je mo gao da obez be di – ma da vr lo ma lo – hra nu i oruž je.

glad naj o štri ja, smr znu to me so se tre se, a oči su pu ne le da i že đi. i, zi mi vla sto dr šci ži ve u to plim so ba ma i ima ju dr va za ogrev u iz o bi lju, sma nju ju ko li či nu hra ne za si ro ti nju u či jim se zi do vi ma sla ma su ši i ni ka da ne ma do volj no ce pa ni ca da im ogre je pro mr zla te la. ni kad ne za po či nji ni šta, li sio, zi mi. Sa mo te mo je re či mo gu od bra ni ti, pod sun cem, od ljud ske ne prav de i su ro vo sti, te ih pre­ne si svo jim si no vi ma a ovi svo ji ma, do da na kad će uši po če ti da ču ju, oči da gle da ju a svest da se bu di.“ i kao što je obe ćao de di, li sio ni je za bo ra vio nje go ve re či.

ali na dan ko ji je pro ce nio kao bo gom dan, nje go va gor či na, raz o ča ra nje i gnev bi li su ogrom ni. oku piv ši sta re dru ga re, re kao im je da će u zo ru da kre nu, na o ru ža ni do zu ba i s tor ba ma pu nim hra ne.

– gde će mo da kre ne mo? – s ne po ve re njem je pi tao naj sta ri ji od njih.

– u po tra gu za na šom bra ćom: pre ma rud ni ci ma ne ka da šnje dr ža ve kla na ca. i u po tra gu za svim ne sreć ni ci ma što na ze mlji obi ta va ju i ko ji će na ma pri stu pi ti: i ku nem vam se da će mo ja voj ska bi ti ja ča od kra lje ve, jer je oča ja nje oruž je za ko je ni gu du ni nje go vi sled be ni ci ne zna ju.

Me đu tim, nje go vi sta ri dru go vi su spu sti li gla ve i ni su od go­vo ri li ni šta. a on da su, je dan po je dan, po če li da ga na pu šta ju da bi na kra ju po red se be, kroz sta kla sti zar svo jih sr di tih su za, vi deo je di no ira, svog psi ća, ka ko ga gle da to plo i oda no, sa či ta vim ze malj skim sun cem – ka ko mu se či ni lo – u svo jim okru glim i već iz ne mo glim oči ma bo je šlji ve.

Sa svom tom gor či nom, sam je kre nuo u tu zo ru, i sam sti gao do se la i sam za šao u šu me ko je je ta ko do bro po zna vao. je di no dru štvo mu je pra vi lo ti ho i is pre ki da no di sa nje ira ko ji je za njim ga zio če star i pa prat, dok je mla do le to bu di lo pr vu sve tlost u mrač nom gra nju.

kad je za pre pa šte ni ja ek čuo da je li sio ne stao, uza lud ga je tra žio na sve stra ne. Ta da je, sr ca pro stre lje nog bo lom, sle dio ve šti či ne ko ra ke. a ova mu je re kla da je sa kri la nje go vog de ča ka u udu bi ni sta bla jed nog hra sta, po što su hra sto vi stvo re nja ko ja ne u po re di vo na dži vlju ju lju de. i ve šti ca, pu na ogor če nja pre ma