ZABORAVLJENI KRALJ GUDU

Prvi deo

Ana Marija Matute

Preveo sa španskogIgor Marojević

4 5

Copyright © Ana María Ma tu te, 1996.Translation Copyright © 2008 za srpsko izdanje, LAGUNA

Naslov originala

Ana María Ma tu te Ol vi da do rey Gudú

Ovu knji gu po sve ću jem se ća nju na H. K. An der se na, Ja ko ba i Vil hel ma Gri ma i Šar la Pe roa.

Sve mu što sam za bo ra vi la.Sve mu što sam iz gu bi la.

6 7

SADRŽAJ

KRA LJE VI NA OLAR

PR VI DEOPle mi ći. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Olar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Van brač ni si no vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Pri ča o ma loj Lu ka voj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Naj mla đa kra lji ca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141Prin če vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .167Ve pro va smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .197

DRU GI DEOGu du, kralj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215Var ni ca i va tra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .261Bra ća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .283Sta blo iga ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .311Ras po lu će ni ka men . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .343Ne što se ra đa, ne što umi re . . . . . . . . . . . . . . . . . .393Iz vo ri vo de . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .441

8 9

KRA LJE VI NA OLAR

10 11

12 13

PR VI DEO

14 15

1

s i no vi voj vo de Ola ra od oca su na sle di li iz u zet nu te le snu sna-gu, si ve oči, gru bu ri đu ko su i po ni ža va ju će krat ke no ge.

Naj sta ri je de te, Si kro sio, od sve bra će je imao naj cr ve ni ju ko su a nad ma ši vao ih je i sna gom i krup nim sta som, okret no šću u ru ko va nju ma čem i sme lo šću. Na su prot to me, be še naj r đa vi ji ko nja nik me đu nji ma, upra vo kri vi com tih krat kih no gu, de be lih i bla go za kri vlje nih, ko je su ne ki – iza nje go vih le đa – na zi va li ša pe. Ako bi se ne ko neo pre zan ili zlo na me ran usu dio da to na tuk ne u nje go voj bli zi ni, ne bi po že leo, ili mo gao, vi še ikad da po no vi.

Od naj mla đih da na Si kro sio je ja sno sta vljao do zna nja da ni je baš sti dljiv, str pljiv ni ob zi ran u po stup ci ma pre ma bli žnji ma. Nje-go va ne u stra ši va pri ro da, nje go va pri ro da uop šte, ni je po zna va la ma lo du šnost, bo lest, ku ka vič luk, sum nju, po što va nje ni ti sa o se ća-nje. Iz go va rao je is klju či vo ja sne re či ka ko bi bio shva ćen i obič no ni je slu šao ono što su dru gi ima li da ka žu a da se ni je od no si lo na nje go vu lič nost ili na ko nja. Ni je baš du go raz mi šljao o tu đim po slo vi ma u ve zi sa ra tom, su ko bom vi te zo va ili su se da i, uop šte, klo nio se sveg onog naglabanja ko je ne bi ima lo ve ze s nje go vim po tre ba ma. Ka da se ne bi su ko blja vao, pro vo dio je rad ni dan baveći se oruž jem i ja ha njem, lo vom, iz ve snim ratnič kim ve žba ma

IPLEMIĆI

Ana Marija Matute16 Zaboravljeni kralj Gudu 17

ili ne iz mer nog stra ha, tog ne vi dlji vog oruž ja. Osmo trio je njen po sled nji drh taj na ze mlji, vi deo je ka ko tre pe ri, iz di še i ka ko se, na kra ju, uki plju je.

Si kro sio se ni je ni po me rio pre ma njoj. Bio je pao zrak sve tlo sti ko ja je pre svla či la od sjaj tog je dva ni klog sun ca ko je je iz gle da lo kao teč nost što se raz li va po ne bu. On da je ose tio ka ko mu pod te lom ze mlja vr lo la ga no drh ti. Za ne kog ko ne bi po zna vao gru-bost i krh kost pri ro de kao on, bio je to go to vo ne pri me tan drh taj sli čan glu voj gr mlja vi ni: bub nja nje uda lje nih do bo ša ko je je, ipak, ne mo.

Si kro sio je pri me tio ka ko mu se te lo ob li va zno jem, iako vru ći-na još ni je bi la sti gla u te pre de le. Ona ko ka ko je to li ko pu ta vi deo da či ne zmi je i sa la man de ri, od gmi zao je do gu šćeg ko ro va i opa-log li šća i pri bio dr šku krat kog ko plja uz bok. On da je za pa nje no čuo ko pi ta svog ko nja – ko ji je do tog tre nut ka pa sao u bli zi ni – u lu dač kom be gu. Nje gov rzaj je pre se kao ne bo po put ka kve stre le smr ti ko ju je Si kro sio, ja sno i te lom, omi ri sao: bio je to vonj ko ji je do bro po zna vao.

Mo rao je da ulo ži ve li ki na por ka ko mu se od jed nom ote ža li kap ci ne bi sklo pi li. Obič no mu ni je bi lo ni ma lo te ško da sva ču la dr ži u bud nom iš če ki va nju, ali u tom tre nut ku ne ka ve li ka te ži na, ne ki bol ni ose ćaj bes ko ri sno sti ovla dao je ce lim nje go vim bi ćem; i sa mo zbog za se nje no sti ko ju je taj ose ćaj u nje mu po bu dio ni je pot pu no pao u ta man i gust pre deo što se la ga no otva rao pred njim. Uči ni lo mu se da je čuo uda re sop stve nog sr ca o ze mlju. „Ali pred kim? Pred čim? Šta je to što pre ti odan de… sa dna re ke?“

Strah je za nje ga bio ne što pot pu no no vo i ose tio je gor či nu. U dru gim pri li ka ma, ako bi na nju šio ne ku pret nju, sr ce mu je go to-vo ra do sno po ska ki va lo pred bli zi nom bit ke i ubi ja nja. Ali ni je to bio ovaj gru bi ot ku caj ko ji ga je po tre sao i ko ji je – opi rao se da po ve ru je u to – to li ko li čio na strah. Ni u naj o pa sni jim tre nu ci ma svog ži vo ta ni je imao ble đu po mi sao na smrt, ali u tom ča su, smrt je di ra la nje ga, sa mo nje ga. I ni je ose ćao sa mo strah ne go ne što još go re: hla dan gust znoj, kao ose ćaj sop stve nog umi ra nja.

Po sle mu je do uši ju sti glo ti ho i rit mič no uda ra nje. De lo va lo je kao sa mo je dan uda rac, ali bi lo je sa či nje no od mno štva dru gih:

i lič nim za do volj stvi ma ko ja ni su bi la na ro či to slo že na, a uisti nu ni zah tev na. Po pri ro di je bio ve seo i bu čan i mno go če šće je ra si pao smeh ne go re či. Ka ko se go vo ri lo, od nje go vog gro ho ta bi za drh ta la i ste na, i ma da je ra ču nao na to da će se ve ro vat no jed nog da na sam đa vo po bri nu ti za nje go vu du šu, o njoj je imao ta ko ma glo vi tu i oskud nu pred sta vu – u du bi ni svog bi ća ni je ve ro vao da ta ko šta po sto ji – da je za to ma rio ma lo ili ni ma lo. Svom si li nom je vo leo ži vot – na rav no, svoj – i tru dio se da iz nje ga is cr pe sav mo gu ći sok i svu mo gu ću srž. Na svoj na čin je u to me i uspe vao.

Ali jed nog da na Si kro sio je upo znao užas. Užas je ro đen u jed nom se ća nju, a vr hu nio je u jed nom pred ska za nju. Se ća nje se na nje ga sva li lo neo če ki va no, ja vlja lo se sve uče sta li je, da bi mu na kra ju za gor ča lo deo ži vo ta. Pred ska za nje, ko je je do šlo mno go ka sni je, ko nač no ga je uni šti lo.

A sve je po če lo jed nog ju tra, u vr lo ra no pro le će, kraj re ke Oser.

Te zi me je bio na pu nio de vet na est go di na. Znao je – ali ni ka da ni je upam tio ka da, ni u ko jim okol no sti ma – da je za vr šio lov, da je bio umo ran i da se bio pro stro na mla du tra vu na do mak pa di-ne uz re ku. Po red gu sti ša, ko ji je na dru goj oba li Ose ra pre la zio u pra šu mu, još je bi lo za le đe nih i sne žnih de lo va ko ji se ni su to pi li po se no vi tim pu ko ti na ma.

Za sve ob la sne ži te lje, po re klo re ke bi lo je za go net ka. Njen rod-ni iz vor iz bi jao je u se ver nom gu sti šu, ta mo gde ni ko ni je za la zio. Od sa mog nje nog ime na – za ko je ni su zna li ka ko je na sta lo – pre-tr nu li bi kao od re či ne ke za bra nje ne knji ge ili po nov nog su sre ta ko ji ni ko ni je že leo i na ko ji bi ih sa ma po mi sao uz ne mi ri la.

Od jed nom, ko rov je po me ri lo ne što što ni je bi lo po ve ta rac, ni ti ljud ski ni ži vo tinj ski ko rak, ni le pet kri la – ni šta što bi nje go vo lo vač ko uvo po zna va lo. Bez na ro či tog raz lo ga – na gon ju je na to upo zo rio – jed na uža snu ta pti ca je po be gla i usko ro pa la kraj nje-ga, kao ra nje na. Ali ni je bi lo kr vi ni na nje nom per ju ni ti u mi ri su ju tra. Bi la je to neo bja šnji va smrt, ne ka vr sta pa da sa mog od se be, li še nog ra na, ne što u če mu je po ka za la sa mo tra go ve svog uža sa

Ana Marija Matute18 Zaboravljeni kralj Gudu 19

krčaga pe nu ša vog pi va ili u kraj nje pri jat nom dru štvu. Kao da se su no vra ti lo, se ća nje, sa ma za go net na sli ka one pti ce, po či nja lo bi da mu uda ra o sr ce: i ta mo bi po no vo oži ve lo i po le te lo, pre-tvo re no u sli ku le ši na ra. U ta kvim pri li ka ma Si kro sio bi za vr šio na po du tr za ju ći se u gr če vi ma, bled kao da mu je upra vo isi sa na po sled nja kap kr vi.

Ni je bi lo pre po ruč lji vo bi ti u nje go voj bli zi ni kad bi do šao k se bi. Uvek je bio na si lan i bez ob zi ran, ali užas ga je vra tio jed nom se bi ko ji je po bru tal no sti bio pot pu no dno, go to vo obič na ži vo-ti nja. Nje go vo ne mno go vi so ko če lo sve du blje bi se na bi ra lo, pre tva ra ju ći se u bra zdu ko ja bi mu zbr ka la obr ve i ko su u cr ve-no-cr nu ma su – vi še cr ve nu ne go cr nu. Oči bi mu se is ko la či le u od lu čan i ta ko svi rep po gled da su ga ret ki mo gli iz dr ža ti a da se u pot pu no sti ne iz gu be. Uvek je bio ma lo rek i ni je de lo va lo pre te ra-no čud no ako bi za me nio re či ma nje-vi še ra zu mlji vim grok ta ji ma. Me đu tim, ono što je bi lo naj ne o bič ni je, i što je ozbilj no pre stra ši lo lju de iz nje go vog okru že nja, bi lo je po la ga no ali ne u mo lji vo iš če-za va nje nje go vog sme ha.

Kad bi mu sred gr če va za ble snu le uspomene, po no vo bi se pri-se tio ka ko je slič no drh tao sa mo on da ka da je be žao od onih ko ji su že le li da ga svi re po ubi ju, da bi se na kra ju sa krio u pe ći nu za ko ju je sa mo on znao. Ali iz gle da da se u njoj krio to kom či ta ve zi me; a ako ga je pe ći na oslo bo di la smr ti ko ja ga je na po lju pro-ga nja la, za ma lo da mu je, zbog hlad no će, obez be di la smrt unu tar se be. Si kro sio je ta da još jed nom po ka zao da mu pri rod nim pu tem ni je la ko na u di ti.

Me đu tim, jed nog pro leć nog ju tra po red Ose ra, se ća nje mu je donelo pro kle ti pri zor nje ga sa mog i to ga je uni šta va lo. Ce lim bi ćem je ura nja lo u to sle pi lo, u pot pu no ne ra zu me va nje ka ko mu se to do go di lo, dok ga ni je pre tvo ri lo u pri vi đe nje sa mog se be, ili ono ga što je ne ka da ve ro vao da je ste. Jer tog ju tra, i to kom onog što se tad de si lo, san mu je od u zeo je dan či ni lac ko ji je po sto jao u nje mu ili u sve tu ko jim je do ta da bez ika kvih pre pre ka ga zio, a či ju pri ro du se bi ni ka da ni je mo gao da ob ja sni. „To je čud na, čud na, čud na pri ča“, po na vljao je se bi tvr do gla vo. Ka da bi do šao k se bi, užas bi se to pio, ne sta jao sam pred so bom i pre tva rao se

je dan u mno gi ma, kao kri la što se sva u isti mah šire, sa tre pe re-njem i tač no šću do bro uve žba nih ta lam ba sa. Do la zio je odan de ka do le i uda rao o vo du. U tom predelu je dva da je bi la po ne ka bar ka od onih ko je su ko ri sti li ri ba ri na sta nje ni kraj je ze ra. „To su ve sla. Ve sla ko ja uda ra ju po re ci. Do la ze sa se ve ra.“

U tom tre nut ku nje gov strah bio je oči gle dan ko li ko i ma lak-sa lost nje go vih udo va i sklo nost nje go vih ka pa ka da se za klo pe. Uko čen, is pru žen i bes po mo ćan po put li sta ot pa log sa sta bla, po mi slio je: „Naj o bič ni ji po ve ta rac bio bi do vo ljan da me od vu-če.“ Ta da ih je vi deo pr vi i po sled nji put u ži vo tu. I ni ka da ni je mo gao da ih za bo ra vi.

Slan ukus ob u zeo mu je nep ca i je zik i ja sno je vi deo ne ko si vo i le de no mo re ka ko na sta je kroz ma glu što mu je okru ži va la svest. Po kri ve no nje go vim naj skro vi ti jim se ća njem, si vo i le de no mo re bez oba le ras pro str lo se i na va li lo na nje ga, is pre se ca no za glu šu-ju ćim, naj o krut ni jim mo gu ćim kri ci ma ga le bo va. U naj u da lje ni-jem slo ju svog se ća nja, pre ne go što bi se ta uspo me na iz bri sa la, po no vo ju je pre po znao.

Po tom se po la ko kao u ko šma ru, iz tam no ze le nog sve ta re ke po ja vi la ogrom na i vi so ka gla va zma ja. Bi la je gnev na, ne u mo lji-va, po kri ve na kr lju šti ma, nje ne oči od zlat ne va tre pre se ca le su od ble ske sa mog sun ca. Lep i u isti mah uža san pri zor ra stao je pred njim. Iza šao je iz ko ro va i di gao vrat, kao krik.

Si kro sio je imao sna ge sa mo da se obe ma ru ka ma od u pre o le di nu, da za ri je nok te u pe sko li ku pa di nu i da u onom što je vi deo pre po zna zma ja iz svo jih naj skro vi ti jih sno va; zma ja ko ji je sve-tleo u si vim oči ma nje go vog oca, za kog je po mi slio da ga je bio pri me tio ka ko se vr ti na dnu ne kog kr ča ga pi va. Bio je to nje gov sta ri, omra že ni, vo lje ni, po zna ti, ne po zna ti, že lje ni, za stra šu ju ći, di vlji zmaj ko ji ga je po pr vi put po ta pao u str mu i od vrat nu svest uža sa.

Po tom su do šli oni.

U pr vo vre me, po sle tog da na, se ća nje na taj pri zor po ha đa lo je Si kro si ja bez vid nog raz lo ga, na naj ne o če ki va ni ji na čin, iz me đu

Ana Marija Matute20 Zaboravljeni kralj Gudu 21

že le li da po sta nu ne za vi sni. Ali nji ho ve tru pe, re gru to va ne na se lu, uisti nu su či ni li bez volj ni i ma lo du šni lju di, ni ma lo ras po lo že ni za bor bu. Ta go spo da ni su mo gla da se obo ga te ni od ze mlje. Da kle, mo gla su da ra ču na ju je di no na sop stve nu pre ve ja nost, okrut nost i be smi sle nu i ne do sled nu sme lost. Smrt je bi la ta ko če sta u tom uskom i du gač kom po ja su ze mlje da su se na nju na kra ju na vi kli i ni su je se pre vi še pla ši li. „Iole čvrst čo vek se na sve na vik ne“, obič no je go vo rio sam voj vo da si no vi ma i pot či nje ni ma. Ni je to bi lo tek ta ko, jer su se i ple mi ći i va za li na kra ju na vi kli čak i na nje ga. Na rav no, svi osim Ter zga ri na.

U tom kra ju ko ji se gra ni čio sa is toč nim de lom kra lje vi ne i ko ji je, isti ni za vo lju, bio prava zabit, Olar je ste kao no ve po se-de po sle raz vla šće nja i osu de na smrt pe to ri ce vr lo bun tov ne i ra to bor ne go spo de, sve ka žnje ni ka po osno vu ne ver no sti kru ni, raz boj ni štva i du gač kog ni za sit ni jih zlo či na. Bio je to, ipak, je di-ni ko li ko-to li ko plo dan deo obla sti u ko joj se, pored to ga na la zi lo naj ve će od tri de set dva je ze ra od ko jih su ne ka bi la to li ko ma la da ni su za slu ži va la taj na ziv, a po ne ka ta ko pu na bla ta da su ih svi, s raz lo gom, naziva li mo čva ra ma. Za hva lju ju ći to me, kao i tri ma re ka ma i po ko joj re či ci, mo glo se obez be di ti ne što ri be a ze mlja je bi la bo lje đu bre na. Uz to, voj vo da je po se do vao ne ko li ko va ro ši, slu gu i va za la ko ji su svi bi li pod nje go vom za šti tom.

Pre ma se ve ru se pro sti ra la šu ma ko ja je omo gu ća va la bo lji ulov, a na is tok vi so ka tun dra kroz ko ju je vo dio put do kra lja i gde se utvr dio ma li po sed sve šte ni ka Abun di o sa ko ga je vla dar – a sto-ga i Olar – po što vao i vo leo. Za vr še tak po se da, ce lom is toč nom du ži nom, bio je obe le žen ste pom i ova pri rod na gra ni ca sa mo je izgledala kao pre ki nu ta za go net nom gro fo vi jom ko ja se zva la Dr ža va Kla na ca – i, ka ko se pri ča lo, bi la bo ga ta div nim mi ne ra li ma – a njen knez Ter zga ri no. Ka ju gu, gra ni ce ze ma lja voj vo de Ola ra po me ra le su se shodno su ko bi ma sa ša či com ba ro na, a vi so ki pla-nin ski ve nac či nio je nje go vu pri rod nu me đu pre ma ju go i sto ku.

Iz me đu pla nin skog ven ca i voj vo di nih po se da, vi še ka is to ku, po sto ja la je ma la Dr ža va Ve rin gi je vih ko ju je vo dio kralj čić po ime nu Ver sko. Nje ni ži te lji bi li su dru ga či jeg po re kla i go vo ri li raz li či tim je zi kom. Su de ći po se lja ni ma, Ve rin gi je vi su u svo je

tek u ko ma dić stra ha, be dan plen na pe sko li kom tlu što se spu-šta lo pre ma re ci.

Me đu tim, upr kos nje go voj od va žno sti, sna zi i taštini, pa i upr-kos tom nje go vom uža su, Si kro sio ni po če mu ni je bio na ro čit. U po re đe nju s ve ći nom ba ro na, gro fo va i voj vo da ko ji su se su ko-blja va li go di na ma i go di na ma u toj du goj po gra nič noj obla sti gde se ro dio, Si kro sio je pre ne go išta dru go bio prost čo vek.

2Na su prot to me, voj vo da Olar, otac Si kro si ja i još pe to ri ce mu ška-ra ca, ni je bio prost čo vek. Kralj je na gra dio nje go vu oda nost do de-liv ši mu naj pro stra ni ju i naj be zbed ni ju oblast pri gra ni ci i ta mo se po sle jed nog ču ve nog da na ho da sme stio, pro veo tu de se ti ne go di na, i sa gra dio gru bo dr ve no utvr đe nje ko je će ka sni je po sta ti to ranj a još mno go ka sni je sre di šte pra ve kra lje vi ne.

Ali do to ga ni kad ne bi do šlo da voj vo da Olar ni je pri hva tio ovu po zdra vlje štet nu i ne po volj nu na gra du za ve li ke žr tve ko je je pri neo za svog kra lja – me đu ko ji ma je i par če de snog sto pa la i po lo vi nu vi li ce . Za nje go vog ži vo ta utvr đe nje je dva pu ta pa lje no a jed nom go to vo uni šte no. Me đu tim, isti na je i da je za nje go vog ži vo ta utvr đe nje ob no vlje no, na istom me stu: na br du što bi se naj vi še za ze le ne lo s pro le ća, sa svih stra na iz lo že nom ve tro vi ma, bli zu Ose ra; i iz stra žar ni ca utvr đe nja mo gla se pa žlji vo osma tra ti go to vo ce la ta oblast ko ja je bi la po de lje na, ko li ko na ne sta lan, to li ko i na od lu čan na čin, za hva lju ju ći ne iz broj nom i su rev nji vom dru štvu sit nih ple mi ća i za stra šu ju ćem gro fu Ter zga ri nu či ji ži vot i pri klju če ni ja ni su baš de lo va li umi ru ju će: bio se po bu nio pro tiv kra lja, i pri su stvo Ola ra i nje go va ver nost vla da ru, kao ni po klon u vi du re če nog po se da, ni su bi li ni naj ma nje slu čaj ni. Mo že se re ći da je ne pri ja telj stvo iz me đu Ter zga ri na i Ola ra na sta lo još pre no što je po to nji kro čio na tu ze mlju.

Osta tak sit nih vla ste li na i ba ro na, ka kvih je oblast bi la pu na, ni je se raz li ko vao po pri ja telj stvu pre ma do šlja ku, kra lje vom šti će-ni ku, ko ga su mr ze li i od ko ga su, ne pri kri ve no ili je dva pri kri ve no,