Zakon o Bezbednosti u Saobracaju

7/22/2019 Zakon o Bezbednosti u Saobracaju

1/47

1

ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA NA PUTEVIMA

("Sl. glasnik SRS", br. 53/82 - preien tekst, 15/84, 5/86 i 21/90 i "Sl. glasnik RS", br.28/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 25/97 - odluka USRS)

I UVODNE ODREDBE

lan 1

Mere bezbednosti i druge mere u vezi sa bezbednou i unapreenjem saobraaja na putevimasprovode se po odredbama Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima, poodredbama ovog zakona i po propisima na osnovu ovih zakona.

lan 2

Ogranienje saobraaja za odreene kategorije vozila, u odreeno vreme ili na odreenomputu, opte ogranienje brzine kretanja motornih vozila, kao i druge zabrane, obaveze i

ogranienja moraju biti saoptena uesnicima u saobraaju propisanim saobraajnim znakom.

Na delu magistralnog i regionalnog puta koji prolazi kroz naseljena mesta moe se zabranitisaobraaj motornim vozilima samo ako postoji drugi odgovarajui deo puta na kome se moenormalno odvijati saobraaj tih vozila.

lan 3

Organi unutranjih poslova prate stanje bezbednosti saobraaja na putevima, vre kontrolu iregulisanje saobraaja na putevima i nadzor nad sprovoenjem propisa i preduzimaju drugemere koje se odnose na bezbednost saobraaja na putevima.

U vrenju poslova iz stava 1 ovog lana, organi unutranjih poslova, u okviru svog delokruga,preduzimaju i predlau mere kojima se omoguuje uspeno ostvarivanje prava i interesaorganizacija udruenog rada, drugih organizacija i graana u oblasti saobraaja na putevima,sarauju sa organima drutveno-politikih zajednica, strunim organizacijama u oblastisaobraaja, udruenjima graana i graanima i prihvataju njihovu inicijativu za reavanjepitanja bezbednosti saobraaja na putevima.

lan 4

Kontrolu i regulisanje saobraaja na putevima, kao i kontrolu nad vozaima i vozilima naputevima vre radnici milicije.

Radnici milicije duni su da uesnicima u saobraaju pruaju odgovarajuu pomo.

U rejonima vojnih objekata, na obuci i pri vrenju saobraaja vojnih jedinica i vozila naputevima, regulisanje saobraaja izuzetno mogu da vre i vojna lica koja odrede nadlenivojni organi, u obimu kojim se osigurava bezbednost ostalih uesnika u saobraaju.

lan 5

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju ova znaenja:


2/47

2

1. "motokultivator" je vozilo na motorni pogon koje ima samo jednu osovinu i najvie 16 KS,konstruisano da vue, potiskuje ili nosi izmenjiva orua za razne privredne radove, odnosnoda slui za pogon takvih orua ili za vuu prikljunog vozila;

2. "radna maina" je svako vozilo na motorni pogon, osim motornih vozila, traktora,motokultivatora i bicikala sa motorom, koje je prvenstveno namenjeno za vrenje odreenih

radova sopstvenim ureajima i opremom, i koje po konstrukcionim osobinama ne moe darazvije brzinu kretanja, veu od 30 km na as (kombajn, valjak, grejder, finier, koparovovai dr.).

II SAOBRAAJ

1. Ukljuivanja vozila u saobraaj i promena naina i pravca kretanja

lan 6

Vozavozila na motorni pogon kad se ukljuuje u saobraaj iz dvorita, garae ili drugepovrine, ako mu je vidik zaklonjen drugim vozilom, objektom ili predmetom ili mu jevidljivost znatno smanjena zbog vremenskih ili drugih prilika, duan je da na mestu gde se

ukljuuje postavi lice koje e omoguiti bezbedan izlazak vozila na put.

lan 7

Pri ukljuivanju u saobraaj sa zemljanog puta kao i sa povrina na kojima se ne vrisaobraaj, vozane sme na tokovima vozila iznositi blato na put sa savremenim kolovozom.

lan 8

Vozane sme da vri polukruno okretanje vozila na mestima gde je nedovoljna vidljivost(prevoji, krivine, i dr.).

lan 9

Vozane sme kretanjem vozila unazad da ulazi u nepreglednu raskrsnicu, da se kree prekoprelaza puta preko eleznike pruge u nivou, niti da vozi na prevojima i u krivinama gde jepreglednost nedovoljna.

2. Zaustavljanje i parkiranje

lan 10

Vozakoji vozilo na motorni pogon ostavlja na putu, duan je da preduzme sve potrebnemere radi spreavanja neovlaenih lica da vozilo stave u pokret, a naroito:

1. da prekine rad motora i uzme sa sobom kljuza stavljanje motora u pokret,

2. da na vozilu za koje je propisano da mora imati ureaj za obezbeenje vozila od kraepostavi ovaj ureaj u poloaj kojim se spreava pokretanje vozila,

3. da zatvori sve prozore na kabini i karoseriji,

4. da zakljua brave na svim vratima vozila i kljueve uzme sa sobom.


3/47

3

lan 11

Radi spreavanja da vozilo na motorni pogon samo krene sa mesta na kome je ostavljeno,vozaje duan da preduzme sledee mere:

1. da stavi ruicu menjaa u odgovarajui stepen prenosa i po potrebi pritegne parkirnu

konicu,

2. ako je vozilo ostavljeno na putu sa uzdunim nagibom, da okrene prednje tokove premaivinjaku trotoara ili kolovoza - ako se vozilo ostavlja na nizbrdici, odnosno da okreneprednje tokove prema sredini kolovoza - ako se vozilo ostavlja na uzbrdici,

3. da stavi klinaste podmetae pod odgovarajue tokove vozila ako je na putu sa uzdunimnagibom ostavljeno vozilo koje po propisima mora imati takve podmetae.

3. Prevoz lica i tereta motornim i prikljunim vozilima

lan 12

Na motornom i prikljunom vozilu mogu se, u saobraaju na putu, prevoziti lica samo u onombroju koji je oznaen u saobraajnoj dozvoli za to vozilo.

lan 13

Prikljuno vozilo u kome se prevoze putnici moe biti pridodato samo autobusima u lokalnomprevozu.

lan 14

Autobusima i trolejbusima, kojima se vri javni prevoz kao i autobusima kojima se vriprevoz lica za sopstvene potrebe, moe se prevoziti onoliko lica koliko ima ugraenih sedita

i odre

enih mesta za stajanje.Broj mesta za stajanje utvruje se na osnovu fabrike dokumentacije o dozvoljenomoptereenju vozila i upisuje se u saobraajnu dozvolu.

U autobusu i trolejbusu u kome su predviena mesta za stajanje moraju biti ugraeni drai.

Obavetenje o broju sedita i mesta za stajanje mora biti istaknuto na vidnom mestu u vozilu.

lan 15

Autobusi i trolejbusi koji pored ugraenih sedita imaju i odreena mesta za stajanje, ne

smeju da se na putu kreu brzinom ve

om od 50 km na

as.

lan 16

U autobusima i trolejbusima kojima se vri javni prevoz zabranjeno je puenje.

lan 17

Na teretnim motornim vozilima, u prostoru odreenom za smetaj tereta, mogu se prevozitinajvie pet lica koja rade na utovaru ili istovaru tereta.


4/47

4

Lica iz stava 1 ovog lana ne smeju u vozilu stajati niti sedeti na stranicama karoserije, nanestabilnom teretu ili na teretu koji prelazi visinu tovarnog sanduka.

Na teretnom motornom vozilu koje nema stranice na karoseriji u prostoru za smetaj tereta ina teretnom vozilu sa automatskim istovarivaem ne smeju se prevoziti lica.

lan 18

Na teretnom motornom vozilu u prostoru odreenom za smetaj tereta izuzetno se moguprevoziti radnici od mesta stanovanja do mesta rada i obratno, kao i sa jednog mesta rada nadrugo (u daljem tekstu: skupni prevoz), pod uslovom da vozilo ima: sedita privrena zapod karoserije, stranice na karoseriji visoke najmanje 120 cm, vrst spoljni naslon visoknajmanje 120 cm na zadnjim seditima, kao i na seditima du ivice karoserije ako su njenestranice nie od 120 cm nosacerade i ceradu sa dva otvora za ventilaciju i stepenice zaulazak i izlazak lica koja se prevoze.

Ukupna teina lica koja se prevoze u teretnom motornom vozilu u prostoru za smetaj teretane sme da pree 70% nosivosti vozila i za svako lice koje se prevozi mora da bude

obezbeeno sedite irine najmanje 45 cm.

U sluaju evakuacije ili pruanja pomoi u elementarnim ili drugim nepogodama, teretnimmotornim vozilom moe se vriti skupni prevoz lica iako nisu ispunjeni uslovi iz st. 1 i 2 ovoglana.

lan 19

Teretno motorno vozilo kojim se vri skupni prevoz, ne sme se kretati brzinom veom od 50km na as.

lan 20

Ako se teretnim motornim vozilom prevozi stoka, u prostoru za smetaj tereta ne smeju seprevoziti lica.

lan 21

U teretnim motornim vozilima u prostoru za smetaj tereta ne smeju se skupno prevoziti licamlaa od 14 godina, a pojedinano smeju samo uz pratnju punoletnog lica.

lan 22

U zatvorenom prostoru motornog ili prikljunog vozila koji se ne moe iznutra otvoriti, nesmeju se prevoziti lica osim u vozilima organa unutranjih poslova, organa pravosua i

oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.lan 23

Teretnim motornim vozilom kojim se vri skupni prevoz, moe upravljati samo vozakoji jenajmanje tri godine upravljao vozilom one kategorije kojoj pripada vozilo kojim se vriprevoz lica.

lan 24


5/47

5

Zabranjen je prevoz lica na spoljnim delovima motornog i prikljunog vozila, sem lica kojaposlove svog radnog mesta vre u vezi sa namenom tog vozila (vatrogasno vozilo, vozilogradske istoe, vozilo elektrodistribucije i sl.).

lan 25

Na prikljunom vozilu, koje vu

e teretno motorno vozilo, zabranjen je prevoz lica.

4. Prevoz lica traktorima i prikljunim vozilima koje vuku traktori

lan 26

Na traktoru je zabranjen prevoz lica, osim na seditima ako su ugraena pored sedita vozaa.

U prikljunom vozilu koje vue traktor moe se vriti prevoz lica koja obavljaju utovar iliistovar tereta ili radi obavljanja poljoprivrednih radova.

Prevoz lica u prikljunom vozilu koje vue traktor moe se vriti samo ako traktor vue jednoprikljuno vozilo.

U prikljunom vozilu sa automatskim istovarivaem koje vue traktor mogu se prevoziti lica,samo kad je taj ureaj iskljuen.

Traktor koji vue prikljuno vozilo kojim se vri prevoz lica ne sme se kretati brzinom veomod 25 km na as.

lan 27

U prikljunom vozilu koje vue traktor moe se prevoziti najvie pet lica.

Za vreme prevoza, lica moraju sedeti na podu tovarnog sanduka ili na tovaru ako tovar ne

prelazi visinu tovarnog sanduka i ne smeju uskakati i iskakati dok je vozilo u pokretu, niti senalaziti na spoljnim delovima vozila ili na prikljunim oruima koja vue traktor.

lan 28

Skupni prevoz prikljunim vozilom koje vue traktor izuzetno se moe vriti samo radiobavljanja poljoprivrednih radova, i to od mesta stanovanja do mesta rada i obratno, odnosnosa jednog mesta rada na drugo, kao i u sluajevima evakuacije ili pruanja pomoi uelementarnim nepogodama, odnosno u saobraajnim nezgodama i udesima ili drugimnesreama.

lan 29

Traktorom koji vue prikljuno vozilo u kome se vri skupni prevoz moe upravljati samovozakoji je najmanje tri godine proveo na upravljanju ovom kategorijom vozila.

5. Saobraaj traktora koji vuku zapreno vozilo

lan 30

U saobraaju na putu, osim na magistralnim putevima, traktor moe vui samo jednozapreno vozilo koje je posebno preureeno za traktorsku vuu i registrovano po odredbama


6/47

6

lana 132 ovog zakona, i to samo ako se tim vozilom vri prevoz poljoprivrednih proizvoda iliobavljaju poljoprivredni radovi.

Zapreno vozilo koje vue traktor mora imati tokove sa pumpanim, sunerastim ili slinimgumama.

Zapreno vozilo mora biti tako prikljueno uz traktor da je razdaljina izmeu traktora izaprenog vozila uvek ista, da je obezbeena stabilnost oba vozila i da se pri normalnojupotrebi onemogui odvajanje prikljunog vozila od traktora.

lan 31

Zapreno vozilo koje vue traktor, pored propisanih ureaja za zapreno vozilo, mora usaobraaju na putu imati na zadnjim tokovima ispravne ureaje za zaustavljanje i na zadnjojstrani dva crvena svetla za oznaavanje vozila i pokazivae pravca propisane za motorna iprikljuna vozila.

Ako traktor koji vue zapreno vozilo na ravnom putu moe da razvije brzinu veu od 20 km

na as, zapreno vozilo mora da ima i propisana stop svetla, koja su povezana sa ureajem zazaustavljanje.

Ukupna teina zaprenog vozila koje vue traktor u saobraaju na putu ne sme prei 3000kilograma.

lan 32

Na zaprenom vozilu koje vue traktor moe se prevoziti najvie tri lica koja obavljaju utovarili istovar tereta ili obavljaju poljoprivredne radove.

Lica koja se prevoze na zaprenom vozilu koje vue traktor ne smeju stajati u vozilu, sedeti

na stranicama vozila ili na nestabilnom teretu niti se nalaziti na rudi za vreme kretanja vozila.6. Saobraaj radnih maina i motokultivatora

lan 33

Radna maina koja se kree snagom sopstvenog motora moe u saobraaju na putu imatisamo one prikljuke koji slue nameni radne maine.

Ako radna maina nema svetlosno-signalne ureaje za davanje svetlosnih znakova (stop svetlai pokazivae pravca), vozaodnosno pratilac je duan da o promeni pravca kretanja vozilablagovremeno daje znak rukom.

lan 34

Radna maina u saobraaju na putu mora imati ispravne ureaje za upravljanje i zazaustavljanje.

Na radnoj maini ili prikljuku za vreme vonje mogu se nalaziti samo vozai pratilac.


7/47

7

Radna maina koja prekorauje granice dozvoljenih dimenzija, ukupne teine ili osovinskogoptereenja moe se kretati u saobraaju na putu samo uz posebnu dozvolu za vanredniprevoz.

lan 35

Motokultivator moe u saobraaju na putu imati samo one priklju

ke koji su za tu svrhuproizvedeni.

Ako motokultivator nema svetlosno-signalne ureaje za davanje svetlosnih znakova (stopsvetla i pokazivae pravca), vozaje duan da o promeni pravca kretanja vozilablagovremeno daje znak rukom.

lan 36

Motokultivator u saobraaju na putu mora imati ispravne ureaje za upravljanje i zazaustavljanje.

Na motokultivatoru se za vreme vonje moe nalaziti samo voza.

U prikljunom vozilu koje vue motokultivator u saobraaju na putu, dozvoljen je prevoznajvie tri lica, koja rade na utovaru i istovaru tereta ili obavljanju poljoprivrednih radova.

Prevoz lica u smislu stava 3 ovog lana moe se vriti samo ako motokultivatorom usaobraaju na putu upravlja lice koje ima vaeu dozvolu za vozaa traktora.

7. Saobraaj bicikala, bicikala sa motorom i motocikala

lan 37

Na magistralnim i regionalnim putevima zabranjena je vonja bicikla deci mlaoj od 12

godina.

Deca koja su kroz saobraajno vaspitanje u kolama i drugim ustanovama za vaspitanje iobrazovanje osposobljena za vonju bicikla i o tome im je izdata potvrda, mogu, na lokalnimputevima, samostalno upravljati biciklom ako nisu mlaa od 9 godina.

Biciklom u saobraaju na lokalnim putevima mogu upravljati i deca sa zavrenih 7 godina,ako ih prati lice koje je starije od 16 godina.

lan 38

Biciklom sa motorom u saobraaju ne sme upravljati lice koje nije navrilo 14 godina.

lan 39

Vozabicikla ili bicikla sa motorom ako je stariji od 18 godina sme da prevozi samo dete do7 godina starosti, i to ako na ovakvom vozilu postoji posebno ugraeno sedite ispred vozaa.

Vozamotocikla sme da prevozi samo lice starije od 7 godina, ali samo na seditunamenjenom za prevoz lica i to tako da ovo lice opkorai vozilo.


8/47

8

Vozamotocikla ne sme da prevozi lice koje je pod uticajem alkohola, ili koje ne moesobom da vlada.

lan 40

Bicikl, bicikl sa motorom i motocikl u saobraaju na putu mogu imati prikolicu sa dva toka

prikljuenu tako da je obezbe

ena stabilnost vozila. Ova prikolica ne sme biti ira od 0,8 m, ana zadnjoj levoj strani mora imati trouglasti katadiopter.

lan 41

U prikolicama iz lana 40 ovog zakona, kao i u tovarnom sanduku tricikla, tricikla samotorom i motorcikla na tri toka ne smeju se prevoziti lica.

lan 42

Na magistralnim i regionalnim putevima zabranjeno je uenje vonje na biciklu i biciklu samotorom.

lan 43

Bicikl i bicikl sa motorom, kad se kreu po biciklistikoj stazi, ne smeju se kretati brzinomveom od 40 km na as.

8. Saobraaj zaprenih vozila i kretanje stoke

lan 44

Smatra se da vozaupravlja zaprenim vozilom ako to ini iz vozila ili ako vodi stoku iduiispred ili pored nje.

Vozazaprenog vozila duan je da vodi stoku pri prelasku preko puta rezervisanog za

saobraaj motornih vozila i na prelazu puta preko eleznike pruge u nivou bez branika ilipolubranika.

lan 45

Vozazaprenog vozila koje se kree iza drugog zaprenog vozila duan je da se kree izatog vozila na dovoljnom odstojanju, a najmanje na odstojanju od 50 metara, da bi seomoguilo preticanje brih vozila.

lan 46

Licima koja se prevoze zaprenim vozilom na putu, zabranjeno je stajati u vozilu, sedeti na

stranicama vozila i nalaziti se na rudi za vreme kretanja vozila.lan 47

Za zapreno vozilo koje se kree na putu moe biti privezano samo jedno grlo stoke i to sadesne strane zadnjeg dela vozila.

lan 48


9/47

9

Preko magistralnih i regionalnih puteva stoka se moe pregoniti samo na preglednom deluputa, pri emu se moraju preduzeti potrebne mere da se ne ometa i ne ugroava bezbednostsaobraaja.

Prelaenje stoke u stadu ili krdu preko puteva iz stava 1 ovog lana moraju osiguravatinajmanje dva gonia koji se postavljaju s jedne i s druge strane prelaza.

lan 49

Na javnim putevima zabranjeno je hranjenje, zadravanje i ostavljanje stoke.

Na magistralnim i regionalnim putevima zabranjeno je goniti stoku u stadu ili krdu iprikupljati je radi gonjenja na ispau.

Optinski organ unutranjih poslova moe, kod sezonske seobe stoke, izuzetno dozvolitigonjenje stoke u stadu ili krdu na magistralnim i regionalnim putevima i odrediti potrebnemere bezbednosti.

lan 50

Kad se stoka goni ili vodi javnim putem, gonistoke duan je da obezbedi da leva polovinakolovoza bude slobodna za saobraaj.

Na javnim putevima gonii su duni da stoku koja se kree u veem broju gone u odvojenimgrupama da bi se vozilima omoguilo bezbednije preticanje.

Kada se stoka goni u stadu ili krdu nou, na poetku i na kraju stada, odnosno krda mora senalaziti po jedan gonikoji je duan da nosi upaljeno svetlo vidljivo za druge uesnike usaobraaju koji mu dolaze u susret, odnosno koji se kreu iza njega.

9. Kretanje peaka

lan 51

Peaci, biciklisti i jahai, ako za njihovo kretanje ne postoje posebno izgraene staze mogu, zasvoje kretanje po putu, koristiti najvie jedan metar irine kolovoza, raunajui ododgovarajue ivice kolovoza.

lan 52

Pre stupanja na kolovoz radi obilaenja neke prepreke koja se nalazi na trotoaru peak jeduan da naroito obrati panju na udaljenost i brzinu kretanja vozila koje mu se pribliavakako bi mogao oceniti da li stupanjem na kolovoz ne ugroava bezbednost saobraaja.

lan 53

Kolona peaka koja se kolovozom kree pod rukovodstvom vodia (organizovana kolona) nesme biti toliko duga da svojom duinom onemoguava normalno vrenje saobraaja.

Ako se kolovozom kree vie organizovanih kolona peaka odstojanje izmeu pojedinihkolona mora biti najmanje 30 metara.


10/47

10

Nou i u uslovima smanjene vidljivosti kao i u drugim sluajevima kad to zahteva bezbednostsaobraaja, peaci koji se kreu po kolovozu u organizovanoj koloni, osim kad se kreuodobrene povorke i vojne jedinice, duni su da se kreu u koloni po jedan.

10. Vuenje vozila

lan 54

Vuenje vozila na motorni pogon na putu, moe da se vri pomou ueta, krute veze (rude) ioslanjanjem ili veanjem vozila o vuno vozilo.

Pomou ueta ne sme da se vue vozilo na motorni pogon na kome su neispravni ureaji zaupravljanje ili ureaji za zaustavljanje, niti teretno motorno vozilo i autobus.

Krutom vezom ne sme da se vue vozilo na motorni pogon koje nema ispravan ureaj zaupravljanje niti vozilo na motorni pogon tee od vunog vozila ako mu je neispravna radnakonica.

lan 55

Ako se vuenje vozila na motorni pogon vri pomou ueta ili krute veze, lice koje upravljavuenim vozilom mora da ima odgovarajuu dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozilakojoj pripada vozilo koje se vue.

lan 56

Vuenje natovarenog teretnog motornog vozila, odnosno traktora sa prikljunim vozilomdozvoljeno je samo do prvog mesta pogodnog za pretovar tereta, a izuzetno i do mesta nakome se moe otkloniti kvar na vozilu.

lan 57

Odstojanje izmeu vunog i vuenog vozila na motorni pogon, ako se vue uetom mora daiznosi tri do pet metara, a ako se vue pomou krute veze moe da iznosi i manje od tri metra.

lan 58

Vozilo na motorni pogon koje na putu vue drugo neispravno vozilo na motorni pogon nesme se kretati brzinom veom od 40 km na as.

Vuenim vozilom zabranjeno je prevoziti lica.

11. Naizmenino proputanje vozila

lan 59

Organizacija udruenog rada koja je zbog izvoenja radova na putu prinuena da organizujenaizmenino proputanje vozila iz suprotnih smerova jednom saobraajnom trakom, regulieovo proputanje postavljanjem privremenih ureaja za davanje svetlosnih saobraajnihznakova na krajnjim takama ovakve deonice puta. Ako je deonica kraa i pregledna itavomsvojom duinom i ako radovi kratko traju, ovo regulisanje mogu vriti i odreena lica izorganizacije udruenog rada i to naizmeninim dizanjem, odnosno sputanjem crvene i zelenezastavice ili postavljanjem crvene ili zelene table okruglog oblika.


11/47

11

U sluaju regulisanja saobraaja pomou crvene i zelene zastavice odnosno crvene i zelenetable, prolaz imaju ona vozila koja nailaze iz smera gde je podignuta zelena zastavica,odnosno postavljena zelena tabla.

12. Probne vonje

lan 60

Za probne vonje pri kojima se radi ispitivanja svojstva proizvedenih ili prepravljenih vozilana motorni pogon, mora odstupati od pojedinih odredaba propisa o bezbednosti saobraaja naputevima, potrebno je posebno odobrenje.

lan 61

Odobrenje iz lana 60 ovog zakona izdaje optinski organ unutranjih poslova.

Odobrenje za probne vonje, koje se vre na teritoriji dva ili vie optinskih organaunutranjih poslova, kao i na putevima na kojima kontrolu i regulisanje saobraaja vreposebne jedinice saobraajne milicije, izdaje Republiki sekretarijat za unutranje poslove.

Ako bi se probnom vonjom mogli otetiti put ili putni objekti, odobrenje za probnu vonjuizdaje se u saglasnosti sa nadlenim organom, odnosno organizacijom koja upravlja putem nakome se vri probna vonja.

lan 62

Zahtev za izdavanje odobrenja za probnu vonju treba da sadri: vrstu i tip vozila, svrhuprobe, ime i prezime vozaa i broj njegove vozake dozvole, podatke o licima koja e se zavreme vonje nalaziti u vozilu, naziv puta i relaciju na kojoj se probna vonja vri, vremeizvoenja, naznaenje odredaba iz propisa o bezbednosti saobraaja od kojih e se odstupati iposebne mere bezbednosti koje je organizator probne vonje duan o svom troku preduzeti

za vreme vonje.

lan 63

Vozilo na motorni pogon kojim se vri probna vonja, pored registarskih odnosno probnihtablica, mora biti na prednjem i zadnjem delu posebno obeleeno natpisom "PROBNAVONJA".

13. Sportske i druge priredbe na putu

lan 64

Za odravanje sportskih i drugih priredaba na putu potrebno je posebno odobrenje.

Odobrenje iz stava 1 ovog lana izdaje organ unutranjih poslova, shodno odredbama lana61 ovog zakona.

lan 65

Zahtev za izdavanje odobrenja mora biti podnet nadlenom organu najmanje 15 dana pre danapoetka odravanja priredbe.


12/47

12

Zahtev treba da sadri: naziv organizatora, put i relaciju na kojoj e se priredba odrati, vremeodravanja i mere koje organizator predvia da preduzme za obezbeenje uesnika i gledalacapriredbe.

Uz zahtev se mora priloiti program priredbe i pravila takmienja.

lan 66

Ako se sportska priredba na kojoj se motorna vozila takmie u brzini odrava na putu nakome se za vreme priredbe iskljuuje saobraaj (trke na zatvorenoj stazi), zahtevu zaizdavanje odobrenja za odravanje takve priredbe mora se priloiti saglasnost organa iliorganizacije koja se stara o odravanju puta na kome se priredba odrava.

lan 67

Zahtev za izdavanje odobrenja za odravanje sportskih i drugih priredaba na putu odbie seukoliko nije blagovremeno podnet ili ako se utvrdi da organizator ne moe obezbeditipotreban red i sprovesti odgovarajue mere za obezbeenje uesnika i gledalaca priredbe, kaoi ako bi se obustavom saobraaja na vanim saobraajnim pravcima u veoj meri ometao iliugroavao saobraaj na putu.

U odobrenju za odravanje priredbe na putu nadleni organ unutranjih poslova naroito enaglasiti mere bezbednosti koje je organizator priredbe duan da preduzme kao i nain na koji

je organizator duan da obavesti javnost o merama ogranienja saobraaja i drugim meramakoje e preduzeti povodom odravanja priredbe.

lan 68

Takmiare koji uestvuju na priredbi mogu pratiti samo vozila obeleena posebnom oznakomkoju odreuje organizator priredbe. Primerak ove oznake organizator dostavlja organunadlenom za izdavanje odobrenja i svim organima unutranjih poslova optina preko ijihteritorija prolaze putevi na kojima se priredba odrava, najdocnije pet dana pre poetkapriredbe.

lan 69

Organizator je duan da odmah, a najkasnije u roku od 24 asa posle odravanja priredbeukloni sa puta sve znakove upozorenja, obavetenja i druge oznake, ureaje i predmete koji subili postavljeni u vezi sa odravanjem priredbe.

lan 70

Ako utvrdi da organizator nije preduzeo mere bezbednosti navedene u odobrenju, organ

unutranjih poslova koji je izdao odobrenje za odravanje priredbe moe odobrenje povui ipriredbu zabraniti.

Radnik organa unutranjih poslova koji je odreen da se stara o bezbednosti saobraaja napriredbi moe narediti da se priredba koja je u toku prekine, ako ustanovi da organizator nijepreduzeo mere navedene u odobrenju ili ako to zahtevaju drugi razlozi bezbednosti.

III DUNOSTI U SLUAJU SAOBRAAJNE NEZGODE

lan 71


13/47

13

Svaki uesnik u saobraajnoj nezgodi u kojoj je bilo poginulih ili povreenih lica ili u kojoj jenastala vea materijalna teta, duan je:

1. da ostane na mestu saobraajne nezgode i saeka dolazak organa ovlaenog za vrenjeuviaja, s tim to se moe privremeno udaljiti samo radi pruanja pomoi licima povreenimu nezgodi ili ako mu je samom potrebna pomoili radi obavetavanja nadlenih organa o

nezgodi;

2. da preduzme sve to je u njegovoj moi da se otklone opasnosti od nastajanja novesaobraajne nezgode na istom mestu, da se ne menja stanje na mestu nezgode, i da se uvajupostojei tragovi pod uslovom da se na taj nain ne ugroava bezbednost saobraaja;

3. da o saobraajnoj nezgodi odmah obavesti najblii organ unutranjih poslova, a ako je bilopovreenih lica najbliu organizaciju udruenog rada u oblasti zdravstva.

Ako uesnik iz stava 1 ovog lana, nije u mogunosti da o saobraajnoj nezgodi obavestiorgan unutranjih poslova, odnosno organizaciju udruenog rada u oblasti zdravstva, to jeduno da uini svako drugo lice koje se zatekne ili naie na mesto nezgode.

lan 72

Organi unutranjih poslova duni su da odmah po saznanju izau na mesto saobraajnenezgode u kojoj je bilo poginulih ili povreenih lica ili u kojoj je nastala vea materijalnateta.

lan 73

Organizacija udruenog rada u oblasti zdravstva kada primi na leenje lice povreeno usaobraajnoj nezgodi i u sluaju kada povreeno lice umre u zdravstvenoj organizaciji odzadobijenih povreda, duna je da o tome odmah obavesti organ unutranjih poslova optine na

ijoj teritoriji je njeno sedite.lan 74

Neposredni uesnici u saobraajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo materijalna teta manja od10.000 dinara, duni su:

1. da odmah sa kolovoza uklone vozilo i druge predmete koji su usled saobraajne nezgodeostali na kolovozu;

2. da jedan drugome pokau isprave o identitetu, registraciji, osiguranju vozila i o pravu naupravljanje vozilom.

Ako na mestu saobraajne nezgode iz stava 1 ovog lana nije prisutan vlasnik, odnosnokorisnik drugog vozila koje je uestvovalo u saobraajnoj nezgodi, prisutni voza, uesnik usaobraajnoj nezgodi, duan je da odsutnom vlasniku, odnosno korisniku drugog vozila,dostavi svoje ime i prezime i adresu stana.

lan 75

Zajednica osiguranja imovine i lica kod koje je korisnik, odnosno sopstvenik vozila osiguranod odgovornosti za tetu priinjenu treim licima, duna je da optinski organ za unutranje


14/47

14

poslove nadlean po mestu nastanka saobraajne nezgode u kojoj je nastala samo manjamaterijalna teta, obavetava o broju saobraajnih nezgoda i visini priinjene materijalnetete.

Zajednica osiguranja je duna da izvetaje iz stava 1 ovog lana, dostavlja najkasnije do 15januara tekue godine za proteklu godinu.

IV VOZAI

1. Uslovi za upravljanje vozilima

lan 76

Traktorom u saobraaju na putu moe upravljati samostalno samo lice koje ima vaeudozvolu za vozae traktora ili vaeu vozaku dozvolu koja daje pravo na upravljanjemotornim vozilima kategorije B, C ili D.

lan 77

Vozatraktora mora ispunjavati zdravstvene uslove koji su propisani za vozae motornihvozila kategorije B.

lan 78

Radnom mainom, motokultivatorom i biciklom sa motorom u saobraaju na putevima moeupravljati samo lice kome je izdata potvrda o poznavanju saobraajnih propisa, odnosno licekoje poseduje vaeu vozaku dozvolu ili dozvolu za vozaa traktora.

lan 79

Dozvola za vozaa traktora oduzee se vozau u sluajevima i pod uslovima koji suodredbama l. 196 i 198 Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima propisani za

oduzimanje vozake dozvole.

Reenje o oduzimanju dozvole za vozaa traktora u smislu stava 1 ovog lana i reenje ooduzimanju vozake dozvole na osnovu lana 196 i lana 198 Zakona o osnovamabezbednosti saobraaja na putevima, donosi optinski organ unutranjih poslova koji vozaavodi u evidenciji.

Radnik milicije koji vri kontrolu i regulisanje saobraaja na putevima e na licu mestaprivremeno oduzeti dozvolu za vozaa traktora i vozaa iskljuiti iz saobraaja kada se steknuosnovi i uslovi iz lana 197 Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima,propisani za privremeno oduzimanje vozake dozvole.

Radnik milicije koji je u smislu stava 3 ovog lana oduzeo dozvolu za vozaa traktora i organunutranjih poslova iji je radnik oduzeo dozvolu, sa oduzetom dozvolom postupie na nainpropisan u lanu 197 st. 5-7 Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima.

lan 80

Vozau traktora kome je izreena mera bezbednosti ili zatitna mera zabrane upravljanjatraktorom, ta zabrana e se upisati u njegovu dozvolu za vozaa traktora, odnosno u vaeuvozaku dozvolu iz lana 76 ovog zakona.


15/47

15

lan 81

Vozatraktora kome je zabrana upravljanja traktorom upisana u dozvolu za vozaa traktora,odnosno u vaeu vozaku dozvolu iz lana 76 ovog zakona, vozatraktora kome je dozvolaza vozaa traktora oduzeta na osnovu lana 79 stav 1 ovog zakona, kao i vozatraktora kome

je dozvola za vozaa traktora privremeno oduzeta na licu mesta na osnovu lana 79 stav 3ovog zakona, ne sme da u saobraaju na putu upravlja traktorom za vreme trajanja zabrane,odnosno za vreme za koje mu je dozvola za vozaa traktora oduzeta.

lan 82

Zaprenim vozilom na javnim putevima moe upravljati samo lice starije od 14 godina.

2. Osposobljavanje kandidata za vozae

lan 83

Obrazovanje lica za zanimanje vozaa u sistemu usmerenog obrazovanja, vre organizacijeudruenog rada u oblasti obrazovanja na osnovu propisa o usmerenom obrazovanju, po

programu koji obuhvata najmanje sadraj programa donetog u skladu sa ovim zakonom.

Osposobljavanje kandidata za zanimanje vozaa motornih vozila i vozaa traktora moe da sevri po odredbama ovog zakona najkasnije do poetka kolske 1983/84 godine. Posle ovogroka obrazovanje lica za zanimanje vozaa motornih vozila i vozaa traktora vrie seiskljuivo u sistemu usmerenog obrazovanja.

lan 84

Osposobljavanje kandidata za vozae motornih vozila i vozae traktora mogu da vreorganizacije udruenog rada.

Osposobljavanje kandidata za vozae motornih vozila i voza

e traktora mogu da vre idrutvene organizacije i udruenja graana iji su ciljevi unapreivanje bezbednosti

saobraaja na putevima.

Drutvene organizacije i udruenja graana iji su ciljevi unapreivanje bezbednostisaobraaja na putevima osposobljavanje kandidata za vozae motornih vozila i vozaetraktora vre neposredno u svojim radnim zajednicama.

lan 85

Organizacije udruenog rada i radne zajednice iz lana 84 ovog zakona (u daljem tekstu:centri za obuku vozaa) moraju biti opremljeni tako da mogu uspeno da osposobljavajukandidate za vozae za bezbedno upravljanje vozilom u saobraaju na putu.

lan 86

Kao instruktor za obuavanje kandidata za vozaa traktora iz oblasti upravljanja vozilom,moe biti angaovano i lice koje nema dozvolu za vozaa - instruktora pod uslovom da jenajmanje tri godine upravljalo motornim vozilom B, C ili D kategorije i koje je posebnoobueno za upravljanje traktorom, ili vozatraktora koji je na upravljanju traktorom proveonajmanje tri godine.


16/47

16

lan 87

Centri za obuku vozaa pored optih uslova za izvoenje nastave, moraju imati:

1. sredstva, ureaje i uila za osposobljavanje kandidata za vozae,

2. vozila na motorni pogon one kategorije za koju vre obuku, i3. odgovarajui struni kadar za teoretsko i praktino osposobljavanje kandidata za vozae.

Blie propise o uslovima iz stava 1 ovog lana donose Republiki sekretarijat za unutranjeposlove i Republiki sekretarijat za obrazovanje i nauku.

lan 88

Poetna obuka iz upravljanja vozilom moe se vriti samo na ureenom poligonu ili drugomprostoru koji za tu svrhu odobri nadleni organ skuptine optine.

lan 89

Optinski organ za unutranje poslove na ijem podruju se nalazi sedite centra za obukuvozaa utvruje da li ovaj centar ispunjava uslove propisane ovim zakonom za vrenjedelatnosti osposobljavanja kandidata za vozae motornih vozila i vozae traktora.

Osposobljavanje kandidata za vozae motornih vozila i vozae traktora kao delatnostorganizacija udruenog rada, drutvenih organizacija i udruenja graana iz lana 84 ovogzakona, upisuje se u sudski registar.

Uz zahtev za upis u sudski registar podnosi se i reenje optinskog organa za unutranjeposlove da su ispunjeni propisani uslovi za rad centra za obuku vozaa.

lan 90

U centrima za obuku vozaa kandidat za vozaa se osposobljava za bezbedno upravljanjevozilom u saobraaju na putu.

Osposobljavanje kandidata za vozae mogu da vre samo lica koja imaju dozvolu za vozaa -instruktora.

Osposobljavanje kandidata za teoretski deo ispita mogu da vre i lica koja nemaju dozvolu zavozaa - instruktora, ako imaju najmanje viu strunu spremu i poloen vozaki ispit.

Kandidat za vozaa moe se samostalno osposobljavati za teoretski deo ispita.

lan 91

Obuavanje kandidata za vozae moe se vriti samo na vozilima koja su registrovana uSocijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i koja imaju ugraenu pomonu konicuizmeu kandidata i vozaa-instruktora ili duple komande.

Za vreme izvoenja obuke u vozilu se mogu nalaziti samo kandidat i voza- instruktor, a popotrebi i lice koje je ovlaeno da vri nadzor nad obukom kandidata.


17/47

17

Odredba stava 1 ovog lana u pogledu duplih komandi odnosno pomone konice ne odnosise na traktore i motocikle.

lan 92

Centri za obuku vozaa izvode nastavu prema nastavnom planu i programu i uredno vode

propisane evidencije o obuci kandidata za vozae.

Blie propise o nastavnom planu i programu i evidencijama koje vode centri za obuku vozaa,donose u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, Republiki sekretarijatza unutranje poslove, Republiki sekretarijat za obrazovanje i nauku i Republiki sekretarijatza zdravlje i socijalnu politiku.

lan 93

Nadzor nad radom centra za obuku vozaa, u pogledu ispunjavanja propisanih uslova kao iizvoenja nastave prema nastavnom planu i programu, vri optinski organ unutranjihposlova.

Ako organ unutranjih poslova u vrenju nadzora utvrdi da centar za obuku vozaa neispunjava propisane uslove ili nastavu ne izvodi prema nastavnom planu i programu, reenjeme odrediti rok do koga se moraju ispuniti propisani uslovi, odnosno otkloniti utvreninedostaci.

Ako centar za obuku vozaa u odreenom roku ne ispuni propisane uslove, odnosno neotkloni utvrene nedostatke, optinski organ za unutranje poslove zabranie mu privremenorad dok ne ispuni propisane uslove, odnosno ne otkloni nedostatke i o zabrani rada obavestieskuptinu optine.

alba protiv reenja iz stava 3 ovog lana ne odlae izvrenje reenja.

lan 94

Republiki sekretarijat za unutranje poslove po pribavljenom miljenju Republikogsekretarijata za saobraaj moe zabraniti da se vri obuavanje kandidata za vozae uupravljanju motornim vozilom i traktorom na odreenim magistralnim i regionalnimputevima i u odreeno vreme, ako to zahtevaju razlozi bezbednosti saobraaja.

Reenje o zabrani iz stava 1 ovog lana, na lokalnim putevima, moe doneti optinski organza unutranje poslove po pribavljenom miljenju nadlenog organa uprave skuptine optine.

lan 95

Ispit za vozaa-instruktora moe polagati vozakoji je navrio 23 godine ivota i imanajmanje srednju strunu spremu i 3 godine vozaku dozvolu za upravljanje ovomkategorijom motornih vozila za koju se izdaje instruktorska dozvola i koji za poslednjih 5godina nije pravosnano osuen za krivino delo ugroavanja bezbednosti saobraaja.

Ispit za vozaa-instruktora polae se pred komisijom koju obrazuje centar za obuku vozaa.


18/47


19/47

19

bezbednosti saobraaja na putevima ili ako veima vozaku dozvolu. Za vreme obukekandidat mora pri sebi imati potvrdu o poloenom ispitu iz propisa o bezbednosti saobraajana putevima, odnosno vozaku dozvolu.

Motocikl odnosno traktor na kome se vri obuavanje mora biti oznaen tablicamapropisanim lanom 155 Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima.

Kandidat za vozaa motocikla odnosno traktora ne sme se obuavati vozilom na putu dok nebude u dovoljnoj meri osposobljen za sigurno upravljanje vozilom.

lan 100

Za vreme upravljanja motornim vozilom i traktorom, kandidat za vozaa mora kod sebe daima lekarsko uverenje da je telesno i duevno sposoban za upravljanje motornim vozilom itraktorom i duan je da ga pokae na zahtev ovlaenog lica.

lan 101

Visinu naknade za osposobljavanje kandidata za vozae motornih vozila i vozae traktora,utvruju samoupravnim sporazumom centri za obuku vozaa, u skladu sa propisima odrutvenoj kontroli cena.

lan 102

Republiki sekretarijat za unutranje poslove donee blie propise o nainu obeleavanjavozila na kojima se vri obuavanje kandidata za vozaa.

3. Vozaki ispit

lan 103

Ispit za vozaa motornog vozila kategorije B, C, D i E moe se polagati samo u mestu kojeima propisanu putnu signalizaciju, savremeno ureene raskrsnice i puteve sa intenzivnim

saobraajem motornih vozila.

Postojanje uslova iz stava 1 ovog lana utvruje Republiki sekretarijat za unutranje poslove.

Ispit za vozaa motornog vozila kategorije A i ispit za vozaa traktora moe se polagati i umestu koje ne ispunjava uslove propisane u stavu 1 ovog lana.

lan 104

Vozaki ispit i ispit za vozaa traktora polae se pred ispitnom komisijom koju obrazuje

centar za obuku vozaa.

Ispitna komisija se sastoji od predsednika i dva lana. Predsednik i lanovi komisije imajusvoje zamenike. Jedan lan ispitne komisije je ispitivaza teoretski, a drugi za praktini deoispita.

Jedan lan ispitne komisije je radnik organa unutranjih poslova koga odredi nadlenioptinski organ unutranjih poslova, a drugi lan komisije je iz redova vozaa-instruktora.


20/47

20

Predsednik ispitne komisije i njegov zamenik moraju imati najmanje viu kolsku spremu ivozaku dozvolu najmanje tri godine.

lanovi komisije - ispitivai moraju imati srednju kolsku spremu i poloen ispit za vozaa-instruktora one kategorije vozila za koju kandidat polae ispit.

Trokove polaganja vozakog ispita, odnosno ispita za vozaa traktora snosi kandidat.

Trokovi uea radnika organa unutranjih poslova u ispitnoj komisiji, padaju na teret centraza obuku vozaa i uplauju se u korist sredstava optinskog organa unutranjih poslova.

lan 105

Za polaganje vozakog ispita i ispita za vozaa traktora kao i za proveru znanja o poznavanjusaobraajnih propisa, kandidat podnosi prijavu. Ako kandidat za vozaa polae ispit predispitnom komisijom centra za obuku vozaa u kome se nije osposobljavao, uz prijavu prilae ipotvrdu centra za obuku vozaa u kome se osposobljavao, koja pored podataka o broju asovaobuke, sadri i miljenje da li je kandidat osposobljen za samostalno upravljanje vozilom u

saobraaju na putu.

Lica koja ponovo polau vozaki ispit iz razloga propisanih u lanu 114 stav 2 ovog zakona ilica koja taj ispit, odnosno ispit za vozaa traktora ponovo polau po lanu 119 stava 3 ovogzakona, mogu ove ispite polagati i bez prethodnog osposobljavanja u centru za obuku vozaa.

lan 106

Lice koje se prijavljuje za polaganje vozakog ispita duno je da uz prijavu podnese i lekarskouverenje da je telesno i duevno sposobno za upravljanje vozilom one kategorije za kojupolae vozaki ispit, koje ne sme biti starije od 6 meseci.

Lekarsko uverenje izdaje se na osnovu pregleda u kome pored lekara opte prakse obaveznouestvuju: lekar-specijalista za one bolesti, lekar-specijalista za nervne bolesti, psiholog, a popotrebi i lekari drugih specijalnosti.

lan 107

Na vozakom ispitu utvruje se da li je kandidat savladao gradivo predvieno programomosposobljavanja za vozaa motornog vozila.

Na ispitu za vozaa traktora utvruje se da li kandidat poznaje saobraajne znakove i osnovnapravila saobraaja i da li poseduje praktino znanje i potrebnu vetinu za upravljanjetraktorom.

Na proveri znanja za vozaa radne maine, vozaa motokultivatora, vozaa tramvaja i vozaabicikla sa motorom utvruje se da li kandidat poznaje saobraajne znakove i osnovna pravilasaobraaja.

lan 108

Proveru znanja o poznavanju saobraajnih propisa kandidata za vozaa radnih maina, vozaamotokultivatora, vozaa tramvaja i kandidata za vozaa bicikla sa motorom, vri komisijakoju obrazuje centar za obuku vozaa. Trokove provere znanja snosi kandidat.


21/47

21

lan 109

O poloenom vozakom ispitu i ispitu za vozaa traktora, centar za obuku vozaa izdajekandidatu uverenje.

O pozitivnim rezultatima koje vozapokae u postupku provere znanja o poznavanju

saobraajnih propisa, centar za obuku voza

a izdaje voza

u uverenje.

Uverenje iz st. 1 i 2 ovog lana izdaje se na obrascu, iji oblik i sadrinu kao i vrstu, kvalitet iboju materijala propisuje Republiki sekretarijat za unutranje poslove.

lan 110

Republiki sekretarijat za unutranje poslove donee blie propise o nainu polaganja ispitaza vozaa motornih vozila i vozaa traktora, o nainu provere znanja i izdavanju potvrde opoznavanju saobraajnih propisa.

4. Vozaka dozvola, dozvola za vozae traktora i potvrda o poznavanju saobraajnih propisa

lan 111

Dozvola za vozaa traktora izdae se licu koje ispunjava ove uslove:

1. da je poloilo ispit za upravljanje traktorom;

2. da je navrilo 16 godina ivota;

3. da je duevno i telesno sposobno za upravljanje traktorom;

4. da mu odlukom nadlenog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom ilitraktorom.

lan 112

Dozvola za vozaa traktora izdaje se sa rokom vaenja do 10 godina a moe se izdati i sakraim rokom vaenja ako je na lekarskom pregledu utvreno da lice kome se dozvola izdajeima izvesne duevne ili telesne nedostatke, koji jo ne predstavljaju smetnju za upravljanjetraktorom, ali postoje izgledi da e se njegovo zdravstveno stanje pogorati kroz krae vreme.

lan 113

Dozvola za vozaa traktora izdae se i licu koje poseduje vojnu vozaku dozvolu na osnovukoje ima pravo da upravlja traktorom sa i bez prikljunog vozila, ako zahtev za zamenu

podnese u roku propisanom Zakonom o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima.

lan 114

Vozaku dozvolu, dozvolu za vozaa traktora i potvrdu o poznavanju saobraajnih propisa,izdaje optinski organ unutranjih poslova na ijem podruju lice kome se izdaje dozvola imaprebivalite, a licu koje zbog zaposlenja, studiranja ili drugih opravdanih razloga boravi vanmesta prebivalita due od tri meseca, moe izdati optinski organ unutranjih poslova naijem podruju lice ima boravite.


22/47

22

Ako vozane zatrai izdavanje vozake dozvole u roku od 2 godine od dana poloenog ispita,vozaka dozvola se moe izdati tek nakon ponovo poloenog vozakog ispita.

lan 115

Dozvola za vozaa traktora, odnosno potvrda o poznavanju saobraajnih propisa izdaje se na

obrascuiji oblik, sadrinu, boju, vrstu i kvalitet materijala propisuje Republi

ki sekretarijatza unutranje poslove.

lan 116

Obrazac vozake dozvole, obrazac dozvole za vozaa traktora i obrazac potvrde o poznavanjusaobraajnih propisa moe da tampa samo organizacija udruenog rada koju ovlastiRepubliki sekretarijat za unutranje poslove i ne sme se putati u slobodnu prodaju.

lan 117

Kad upravlja traktorom, tramvajem, biciklom sa motorom, radnom mainom ilimotokultivatorom, vozamora imati pri sebi vaeu dozvolu, odnosno potvrdu o poznavanju

saobraajnih propisa i duan je da je pokae na zahtev radnika organa unutranjih poslovakoji vre kontrolu i regulisanje saobraaja na putu, kao i na zahtev zakonom ovlaenogradnika drugog organa.

Vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganja vozilom iz stava 1 ovog lana, kao i vozakomeje takvo vozilo povereno na upravljanje, ne sme dati vozilo na upravljanje licu koje nemavaeu vozaku dozvolu ili dozvolu za vozaa traktora, odnosno potvrdu o poznavanjusaobraajnih propisa.

lan 118

Vozavozila na motorni pogon, koji promeni prebivalite, duan je da se u roku od 30 dana

od dana dolaska u novo prebivalite prijavi organu unutranjih poslova optine na ijoj jeteritoriji njegovo novo prebivalite radi upisa u evidenciju vozaa.

lan 119*

Vaenje vozake dozvole i dozvole za vozaa traktora produava na zahtev vozaa optinskiorgan unutranjih poslova koji vozaa vodi u svojoj evidenciji.

lan 120

Republiki sekretarijat za unutranje poslove propisae postupak za izdavanje, zamenu,produenje vaenja i nain voenja evidencije o vozakim dozvolama i dozvolama za vozaetraktora, kao i postupak za izdavanje i nain voenja evidencije o izdatim potvrdama opoznavanju saobraajnih propisa.

5. Zdravstveni pregled vozaa i kontrola alkoholisanosti

lan 121

Redovnom zdravstvenom pregledu podleu:


23/47

23

1. vozai koji upravljaju vozilom na motorni pogon kojima se vri javni prevoz, kao i drugivozai kojima je upravljanje vozilima na motorni pogon osnovno zanimanje u vremenskimrazmacima koji ne mogu biti dui od tri godine;

2. vozai traktora kojima je dozvola izdata sa kraim rokom vaenja zbog nepovoljnogzdravstvenog stanja - pre svakog produenja vaenja dozvole;

3. vozai motornih vozila za koje je na lekarskom pregledu utvreno da imaju izvesneduevne ili telesne nedostatke koji jo ne predstavljaju smetnju za upravljanje motornimvozilom, ali postoje izgledi da e se njihovo zdravstveno stanje pogorati kroz krae vreme - uroku koji lekar odredi;

4. vozai motornih vozila i vozai traktora koji su navrili 65 godina ivota - u vremenskimrazmacima koji ne mogu biti dui od tri godine.

lan 122

Organizacije udruenog rada koje vre javni prevoz, kao i druge samoupravne organizacije i

zajednice i organi koji vre prevoz za sopstvene potrebe, odgovorni su da se vozai iz lana121 ovog zakona u propisanom roku podvrgavaju redovnim zdravstvenim pregledima i davode evidencije o tim pregledima.

Organizacija, zajednice i organi iz stava 1 ovog lana ne smeju dozvoliti da njihovim vozilomupravlja vozakoji se u propisanom roku nije podvrgao redovnom zdravstvenom pregledu.

lan 123

Zdravstvene preglede i izdavanje lekarskih uverenja o telesnoj i duevnoj sposobnosti zaupravljanje vozilima na motorni pogon vre organizacije udruenog rada u oblasti zdravstvakoje ispunjavaju propisane uslove u pogledu kadrova i materijalne opreme za vrenje ovih

poslova.

Republiki sekretarijat za zdravlje i socijalnu politiku, propisuje vrstu, obim i nain vrenjazdravstvenih pregleda, uslove u pogledu kadrova i materijalne opreme za vrenje ovihpregleda i utvruje koje organizacije udruenog rada u oblasti zdravstva ispunjavaju oveuslove.

lan 124

Odredbe l. 169 do 172 Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima, kao isankcije propisane istim zakonom za povredu ovih odredaba, primenjuju se i na vozaetraktora.

lan 125

Upuivanje na kontrolni zdravstveni pregled vri reenjem optinski organ unutranjihposlova koji vozaa vodi u evidenciji.

Kontrolni zdravstveni pregled vozaa vri organizacija udruenog rada u oblasti zdravstvakoju odredi organ unutranjih poslova koji je vozaa uputio na pregled, a koja ispunjavauslove iz lana 123 ovog zakona.


24/47

24

U vrenju kontrolnog zdravstvenog pregleda vozaa obavezno uestvuje lekar-specijalista zabolesti zbog kojih se vozaupuuje na lekarski pregled.

lan 126

Trokove redovnih i kontrolnih zdravstvenih pregleda vozaa zaposlenih u svojstvu vozaa u

organizacijama udruenog rada i drugim organizacijama ili organima uprave ili kodpojedinaca, snosi organizacija, organ uprave ili pojedinac kod koga je vozazaposlen.

Ostali vozai samo snose trokove redovnih zdravstvenih pregleda, kao i trokove kontrolnihzdravstvenih pregleda ako se na pregledu ustanovi da nisu sposobni za vozae. Ako se nakontrolnom pregledu ustanovi da su sposobni za vozae, trokove ovih pregleda snosi organunutranjih poslova koji ih je uputio na pregled.

lan 127

Ako postoje dva ili vie lekarskih nalaza sa oprenim miljenjima o zdravstvenoj sposobnostivozaa, smatrae se da je vozanesposoban za upravljanje vozilom sve do konanog nalaza imiljenja posebne drugostepene komisije, koju obrazuje Republiki sekretarijat za zdravlje isocijalnu politiku.

Trokovi komisije iz stava 1 ovog lana reguliu se u skladu sa odredbama lana 126 ovogzakona.

Republiki sekretarijat za zdravlje i socijalnu politiku propisae postupak za utvrivanjezdravstvene sposobnosti vozaa u sluajevima iz stava 1 ovog lana.

lan 128

Analizu krvi i urina ili analizu krvi radi utvrivanja alkoholisanosti vozaa i drugih uesnika usaobraaju mogu vriti samo organizacije udruenog rada u oblasti zdravstva i organiunutranjih poslova koji raspolau potrebnom opremom i strunim kadrom za vrenje tihposlova.

Republiki sekretarijat za zdravlje i socijalnu politiku u sporazumu sa Republikimsekretarijatom za unutranje poslove propisuje uslove u pogledu strunih kadrova i opremekoje moraju ispunjavati organizacije udruenog rada u oblasti zdravstva i organi unutranjihposlova koji vre analize iz stava 1 ovog lana, propisuje postupak za uzimanje itransportovanje krvi ili krvi i urina za analizu, metodologiju zdravstvenog pregleda i utvrujekoje organizacije udruenog rada u oblasti zdravstva i organi unutranjih poslova ispunjavajuuslove iz stava 1 ovog lana.

lan 129

Prilikom prijema lica na pregled i leenje organizacija udruenog rada u oblasti zdravstva,ako ustanovi da je ono vozamotornog vozila, duna je da to konstatuje u njegovomzdravstvenom kartonu i istoriji bolesti.

Ako se prilikom pregleda ili leenja vozaa osnovano posumnja ili utvrdi da je nesposoban daupravlja svim ili pojedinim kategorijama motornih vozila, organizacija udruenog rada uoblasti zdravstva je duna da ovo konstatuje u njegovom zdravstvenom kartonu, istoriji


25/47

25

bolesti i otpusnoj listi, i da o tome pismeno obavesti nadleni organ unutranjih poslovaodmah, a najkasnije u roku od 7 dana.

V VOZILA

1. Ispitivanje vozila

lan 130

Ispitivanje vozila na motorni pogon i prikljunih vozila koja se serijski ili pojedinanoproizvode ili prepravljaju vri organizacija udruenog rada ili druga organizacija koju ovlastiRepubliki sekretarijat za unutranje poslove, u saglasnosti sa Republikim sekretarijatom zasaobraaj i Republikim sekretarijatom za privredu.

O ispitivanju vozila iz stava 1 ovog lana izdaje se odobrenje.

Na prepravljenim vozilima odobrenjem se ne moe smanjivati nosivost utvrena od straneproizvoaa prilikom proizvodnje vozila. Vozila na kojima je po dosadanjim propisimaodobrenjem smanjena nosivost podvrgavaju se ponovnom ispitivanju radi odreivanja stvarne

nosivosti prilikom naredne registracije, odnosno produenja registracije.

lan 131

Organizacije udruenog rada, kao i druge organizacije i samostalne zanatske radnje koje sebave popravkom motornih i prikljunih vozila dune su da vode urednu evidenciju o svimoteenim vozilima koja su kod njih opravljena. Evidencija mora da sadri podatke osopstveniku odnosno nosiocu prava korienja vozila, o samom vozilu, a posebno opisoteenja na vozilu, vreme prijema vozila na popravku, kao i druge podatke koji mogu biti odznaaja za utvrivanje krivine ili druge odgovornosti.

2. Registracija

lan 132

U saobraaju na putevima mogu uestvovati traktori, radne maine, motokultivatori, bicikli samotorom, zaprena vozila, kao i prikljuna vozila koja vuku traktori i motokultivatori, samoako su registrovana.

Za registrovano vozilo iz stava 1 ovog lana izdaje se potvrda o registraciji i registarsketablice.

Registarska tablica sadri naziv optine i registarski broj vozila.

Republiki sekretarijat za unutranje poslove utvrdie registraciona podruja za motorna iprikljuna vozila i propisati oblik, veliinu i nain postavljanja registarskih tablica za vozila izstava 1 ovog lana, postupak registracije, obrazac potvrde o registraciji i voenje evidencije oregistrovanim vozilima.

lan 133

Registraciju motornih i prikljunih vozila i vozila iz lana 132 ovog zakona vri organunutranjih poslova optine na ijoj je teritoriji prebivalite sopstvenika, odnosno seditenosioca prava korienja vozila.


26/47

26

lan 134

Ne moe se registrovati ono vozilo na motorni pogon ili prikljuno vozilo koje graanin, naosnovu zakona ili drugih propisa, ne moe koristiti u saobraaju na putevima.

lan 135

Traktori koji se koriste iskljuivo u poljoprivredne svrhe, zaprena vozila, radne maine,motokultivatori i bicikli sa motorom podleu ponovnoj registraciji samo prilikom promenesopstvenika, odnosno nosioca prava korienja ili promene prebivalita sopstvenika.

lan 136

Traktori koji se koriste za vrenje javnog prevoza ili za druge radove van poljoprivrede,registruju se pod uslovima predvienim za registraciju motornih i prikljunih vozila.

lan 137

Registrovati se mogu samo oni traktori, kao i prikljuna i preureena zaprena vozila koje

vuku traktori za koja je na tehnikom pregledu utvreno da su ispravna.lan 138

Za vozila iz lana 132 ovog zakona izdaje se jedna od sledeih vrsta registarskih tablica.

1. registarske tablice za traktore,

2. registarske tablice za zaprena vozila,

3. registarske tablice za radne maine i motokultivatore,

4. registarske tablice za bicikle sa motorom,5. registarske tablice za prikljuna vozila koja vuku traktori i motokultivatori, a koriste se upoljoprivredi.

Registarske tablice za traktore koji se koriste u poljoprivredi, za motokultivatore i za njihovaprikljuna vozila su zelene boje, a sve ostale registarske tablice su bele boje.

lan 139

Traktori i radne maine u saobraaju na putu moraju da imaju po dve registarske tablice, azaprena vozila, motokultivatori i bicikli sa motorom - po jednu registarsku tablicu.

Registarske tablice moraju na vozilu da budu postavljene tako da se dobro vide i da buduitljive.

Lake prikolice koje se ne registruju, a vuene su od strane vozila iz stava 1 ovog lana,moraju u saobraaju na putu da imaju na svojoj zadnjoj strani registarsku tablicu saponovljenim registarskim brojem vunog vozila.

lan 140


27/47


28/47

28

savesno i na propisani nain, Republiki sekretarijat za unutranje poslove moe oduzetiovlaenje za vrenje tehnikih pregleda.

lan 147

Tehniki pregledi motornih i prikljunih vozila, kao i vozila iz lana 143 ovog zakona, mogu

biti redovni i vanredni.Redovni tehniki pregledi vozila vre se jednom godinje, a vozila na motorni pogon iprikljunih vozila kojima se vri javni prevoz ili prevoz opasnih materija i vozila na kojima sevri obuavanje kandidata za vozae, svakih 6 meseci.

Na vanredni tehniki pregled upuuje se vozilo na motorni pogon i prikljuno vozilo koje jeiskljueno iz saobraaja zbog tehnike neispravnosti ureaja za upravljanje ili ureaja zakoenje, koje je u saobraajnoj nezgodi toliko oteeno da se opravdano moe zakljuiti da suna njemu oteeni sklopovi i ureaji koji su bitni sa stanovita bezbednosti saobraaja, vozilona motorni pogon koje izduvnim gasovima ili na drugi nain prekomerno zagauje vazduh,odnosno koje proizvodi prekomernu buku, kao i ako se osnovano posumnja da je na vozilu

neispravan ureaj za spajanje vunog i prikljunog vozila.

Trokove tehnikih pregleda vozila snosi sopstvenik, odnosno nosilac prava korienja vozila.

VI SAOBRAAJNO-TEHNIKE MERE

lan 148

Tehniko regulisanje saobraaja na magistralnim i regionalnim putevima vri Republikisekretarijat za saobraaj, a na lokalnim putevima i ulicama u naseljenim mestima - optinskiorgan uprave nadlean za poslove saobraaja.

Pod tehnikim regulisanjem saobraaja podrazumevaju se sve mere i akcije kojima seutvruje reim saobraaja, a naroito: usmeravanje tranzitnog, teretnog, biciklistikog,zaprenog i peakog saobraaja, odreivanje jednosmernih puteva i ulica, utvrivanje putevai ulica u kojima se zabranjuje saobraaj ili saobraaj odreene vrste vozila, ogranienje brzinekretanja za sve ili pojedine kategorije vozila, odreivanje prostora za parkiranje izaustavljanje vozila, utvrivanje najbezbednijeg naina regulisanja saobraaja na pojedinimraskrsnicama i slino.

lan 149

Investicioni program za izgradnju i rekonstrukciju javnih puteva i ulica u naseljenim mestimamora, u delu koji se odnosi na saobraajne uslove odgovarajueg podruja, sadravati iprognozu, reim i strukturu saobraaja, proraun propusne moi puta ili dela puta, situacioni

plan i stacionau saobraajnih znakova i program rada svetlosne signalizacije kao i drugepodatke od uticaja na bezbednost saobraaja.

lan 150

Organizacija udruenog rada, odnosno organ nadlean za odravanje puteva i ulica unaseljenim mestima izradie za veizgraene puteve i ulice, najkasnije u roku od dve godineod dana stupanja na snagu ovog zakona, saobraajno-tehniku dokumentaciju o postavljanjusaobraajnih znakova, u skladu sa usvojenim urbanistikim planovima.


29/47

29

Izraenu tehniku dokumentaciju o postavljanju saobraajnih znakova pregleda komisija,koju obrazuje organ nadlean za tehniko regulisanje saobraaja iz lana 148 ovog zakona, ukoju pored predstavnika organa nadlenog za unutranje poslove ulaze i predstavnici drugihzainteresovanih organa i organizacija. Organizacija odnosno organ iz stava 1 ovog lanaduna je da postupi po primedbama ove komisije.

Usvojenu tehniku dokumentaciju saobraajnih znakova uva organizacija odnosno organnadlean za odravanje puteva i ulica u naseljenim mestima.

lan 151

Investicioni program za izgradnju javnih puteva i tehnika dokumentacija saobraajnihznakova na postojeim putevima su javni.

lan 152

Radi preduzimanja potrebnih mera za planiranje, kontrolu i regulisanje saobraaja naputevima, organi i organizacije nadleni za odravanje puteva duni su davati odgovarajuepodatke o putu i o saobraaju na putu, koje od njih zatrai nadleni organ unutranjih poslova.

VII POSEBNE MERE ZA BEZBEDNOST SAOBRAAJA

lan 153

Brzina kretanja motornih vozila na odreenom putu ili delu puta, kao i brzina kretanjamotornih vozila u odreene dane ili u odreenom vremenskom razmaku, moe se ograniitisamo kad to zahtevaju razlozi bezbednosti saobraaja, odnosno ako se moe osnovanooekivati da e saobraaj biti izuzetno jak u vreme za koje se odreuje ogranienje.

Reenje o ogranienju brzine iz stava 1 ovog lana na magistralnim i regionalnim putevimaizvan naseljenih mesta donosi Republiki sekretarijat za unutranje poslove u sporazumu sa

Republikim sekretarijatom za saobraaj, a na ostalim putevima, optinski organ unutranjihposlova u sporazumu sa optinskim organom uprave nadlenim za poslove saobraaja.

lan 154

Radi bezbednosti saobraaja i obezbeenja njegovog nesmetanog odvijanja, kao i u sluajukad to zahtevaju razlozi odravanja javnog reda i mira, moe se obustaviti saobraaj iliodrediti posebno ogranienje saobraaja na odreenim putevima ili delovima puta za vremedok postoje razlozi zbog kojih se te mere preduzimaju.

Reenje o obustavljanju ili posebnom ogranienju saobraaja iz stava 1 ovog lana donosioptinski organ unutranjih poslova, odnosno Republiki sekretarijat za unutranje poslove na

putevima na kojima ovaj organ vri kontrolu i regulisanje saobraaja.lan 155

Ako organizacija udruenog rada ili organ koji se stara o odravanju puteva ne odrava put nanain odreen propisima o putevima i time dovede u neposrednu opasnost uesnike usaobraaju, organ unutranjih poslova iz lana 154 stav 2 ovog zakona donee reenje kojime narediti preduzimanje mera potrebnih za uspostavljanje uslova za bezbedan saobraaj naputu.


30/47

30

lan 156

Nadzor nad saobraajnim znakovima na putevima u pogledu bezbednosti saobraaja vrioptinski organ unutranjih poslova, odnosno Republiki sekretarijat za unutranje poslove,na putevima na kojima ovaj organ vri kontrolu i regulisanje saobraaja.

Ako na javnom putu nedostaje saobraajni znak ili ako je takav znak nepravilno postavljen iliako je suvian, ili ako je dotrajao, organ iz stava 1 ovog lana naredie svojim reenjem

organizaciji ili organu koji postavlja saobraajne znakove da takav znak postavi, odnosnoukloni ili zameni.

lan 157

Saglasnost na reenje o vanrednom prevozu koje se donosi po propisima o putevima dajeoptinski organ unutranjih poslova, a ako se vanredni prevoz vri na teritoriji dva ili vieorgana unutranjih poslova ili na putevima na kojima kontrolu i regulisanje saobraaja vreposebne jedinice saobraajne milicije - Republiki sekretarijat za unutranje poslove.

Organizacija ili lice koje vri vanredni prevoz organizuje pratnju prevoza.

Organ unutranjih poslova koji daje saglasnost na reenje o vanrednom prevozu moe odreditida se prevoz vri uz pratnju radnika milicije kao i nain vrenja pratnje.

lan 158

Ako radnik organa unutranjih poslova koji vrei poslove kontrole i regulisanja saobraaja iliovlaeni radnik nadlenog inspekcijskog organa u vrenju inspekcijskog nadzora, zatekne naputu vozilo parkirano suprotno propisima ili na mestu na kome ono predstavlja opasnost ilismetnju u saobraaju ili kretanju peaka, donee usmeno reenje da voza, ako je prisutan,odmah vozilo ukloni, pod pretnjom prinudnog izvrenja.

Ako se u sluaju iz stava 1 ovog lana vozane nalazi na licu mesta, organ unutranjihposlova, odnosno radnik nadlenog inspekcijskog organa donee, bez sasluanja stranke,reenje kojim e se naloiti da se to vozilo ukloni u roku koji se moe raunati i na minute.Ovo reenje se nalepljuje na vozilo uz naznaenje dana i asa kada je nalepljeno i time sesmatra da je dostavljanje izvreno. Docnije oteenje ili unitenje ovog reenja nema uticajana valjanost dostavljanja.

Ako voza, sopstvenik, odnosno korisnik u sluajevima iz st. 1 i 2 ovog lana, ne uklonivozilo, radnik organa unutranjih poslova, odnosno ovlaeni radnik nadlenog inspekcijskogorgana naredie da se to vozilo o troku sopstvenika, odnosno korisnika ukloni na drugomesto, koje je u neposrednoj blizini mesta sa kojeg je vozilo uklonjeno, ako za to postoje

mogunosti, ili na drugo mesto koje je za to posebno odre

eno o

emu se, ako postojemogunosti, obavetava voza, sopstvenik, odnosno korisnik vozila.

alba protiv reenja iz st. 1 i 2 ovog lana ne odlae izvrenje.

lan 159

Ako radnik organa unutranjih poslova, vrei poslove kontrole i regulisanje saobraaja,zatekne u saobraaju:


31/47

31

1. vozilo koje nije registrovano po vaeim propisima ili je oznaeno stranim registarskimtablicama na kojima brojevi i oznake nisu u skladu sa meunarodnim ugovorima koje jeJugoslavija ratifikovala, ili se kree po isteku vaenja potvrde o izdavanju probnih tablica,zaustavie vozilo i naredie vozau da skine registarske tablice i da mu ih preda, a vozau eizdati potvrdu o oduzimanju registarskih tablica sa napomenom da preduzme sve mere radiregistracije vozila u skladu sa propisima,

2. vozilo koje se kree putem na kome je trajno ili u odreeno vreme zabranjen saobraajvozila one kategorije u koju to vozilo spada ili vozilo koje je oznaeno probnim tablicama, akree se putem koji nije naveden u potvrdi, naredie vozau da odmah prekine saobraaj natom putu, a vozau e izdati potvrdu o izdatom nareenju,

3. vozilo koje se u zimskim uslovima kree putem bez propisane zimske opreme, naredievozau da odmah prekine saobraaj i da vozilo ukloni sa kolovoza.

Ako vozane postupi po nareenju iz stava 1 ovog lana, radnik organa unutranjih poslovakoji vri poslove kontrole i regulisanja saobraaja, iskljuie vozilo iz saobraaja.

lan 160

U postupku pripreme i izrade urbanistikog plana i programa komunalne ili stambeno-komunalne izgradnje uestvuje i predstavnik nadlenog optinskog organa unutranjihposlova, a ako su ti planovi i programi od znaaja za iru drutveno-politiku zajednicu onda ipredstavnik Republikog sekretarijata za unutranje poslove.

lan 161

Republiki sekretarijat za unutranje poslove donee blie propise o uslovima i nainuproveravanja poznavanja propisa o bezbednosti saobraaja na putevima u sluajevima iz lana119 stav 2 ovog zakona.

lan 162

Radnik milicije koji poseduje vozaku dozvolu "B" kategorije moe, ako je za to obuen,upravljati i motornim vozilima kategorije C i D u sluajevima kad je takvo vozilo potrebnoukloniti sa puta, odvesti ga do prostora za parkiranje ili drugog mesta gde e se dalje uvati,ako njegov vozane moe ili ne sme njime upravljati.

lan 163

Radi ostvarivanja povoljnijih uslova za bezbednost saobraaja na putevima organi unutranjihposlova na zahtev obrazovno-vaspitnih i drugih organizacija udruenog rada, organa uprave igraana, mogu organizovati saobraajne patrole graana i kolske saobraajne patrole.

Saobraajne patrole iz stava 1 ovog lana mogu vriti regulisanje saobraaja samo u prisustvusaobraajnog milicionera. Izuzetno, kad kolske saobraajne patrole obezbeuju prolazkolske dece preko kolovoza pred kolskim zgradama, prisustvo saobraajnog milicionera nijeobavezno.

lanovi saobraajnih patrola moraju biti posebno osposobljeni za vrenje regulisanjasaobraaja i imati uniformu ili posebne oznake, a naredbe koje izdaju uesnicima u saobraajumoraju biti u skladu sa propisima o pravilima saobraaja i znacima koje daju ovlaena lica.


32/47

32

Uesnici u saobraaju duni su postupati po zahtevima i naredbama saobraajnih patrola.

Republiki sekretarijat za unutranje poslove donee blie propise o obuci, uniformi,oznakama i drugim pitanjima vezanim za funkcionisanje saobraajnih patrola.

VIII UNUTRANJA KONTROLA

lan 164

Samoupravne interesne zajednice, organizacije udruenog rada i druge organizacije i organikoji su duni da organizuju i trajno vre kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova idrugih mera iz lana 8 Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima (u daljemtekstu: unutranja kontrola), propisae svojim optim aktima organizaciju, delokrug,ovlaenja i nain vrenja kontrole, nain voenja evidencija o vrenju kontrole kao iodgovornost radnika koji obavljaju dunost unutranje kontrole.

lan 165

Organizacije i organ iz lana 164 ovog zakona, duni su da svojim optim aktima reguliu

pitanja koja se odnose naroito na primenu propisa o:

- zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati vozai;

- psihofizikom stanju vozaa (trezvenost, odmornost i druga psihika i fizika stanja;

- proveri znanja iz oblasti bezbednosti saobraaja;

- radnom vremenu vozaa (dnevnom, nedeljnom, mesenom) i o odmorima vozaa;

- nainu odreivanja posade na vozilima sa gledita bezbednosti saobraaja;

- redovnim i vanrednim tehnikim pregledima vozila;

- periodinim i povremenim pregledima vozila;

- dnevnoj kontroli ispravnosti vozila;

- pravilnom vrenju primopredaje vozila kada se u toku radnog dana vri smenjivanje vozaa;

- ureajima, opremi, alatu i rezervnim delovima na vozilu;

- ispravnosti i korienju tahografa i kontroli i evidenciji tahografskih traka ili ploa;

- pravilnom optereivanju vozila (broj putnika, teina tovara, obezbeenje putnika i tovara isl.);

- higijensko-tehnikim uslovima koje moraju da ispune vozila, a koji utiu na bezbednoupravljanje vozilom;

- voenju evidencije, praenju i analizama saobraajnih nezgoda i prekraja u kojima suuestvovali vozai i o preduzimanju odgovarajuih mera u vezi s tim;


33/47

33

- nainu organizovanja i sprovoenja saobraajno-vaspitnog i propagandnog rada za veubezbednost u okviru organizacije;

- tome da redovi vonje, nain nagraivanja vozaa i dr. ne utiu na ugroavanje bezbednostisaobraaja;

- izgradnji i rekonstrukciji javnih puteva;

- odravanju i zatiti javnih puteva;

- saobraajnim znakovima;

- voenju evidencije o stanju na putevima, i

- informisanju javnosti o stanju na putevima.

lan 166

Optinski organ unutranjih poslova vri kontrolu rada organizacija udruenog rada i drugihorganizacija i organa u sprovoenju propisa o unutranjoj kontroli.

lan 167

Samoupravne interesne zajednice, organizacije udruenog rada i druge organizacije i organi ukojima se vri nadzor iz lana 166 ovog zakona duni su da ovlaenom licu omogue vrenjenadzora, stave na raspolaganje odgovarajuu dokumentaciju i da daju potrebne podatke iobavetenja.

lan 168

Ovlaeno lice za vrenje nadzora sastavie zapisnik o izvrenom pregledu i nalazima i jedanprimerak uruiti organizaciji ili organu kod kojih je pregled izvren.

lan 169

Ovlaeno lice duno je da uva kao slubenu tajnu sve podatke za koje je saznalo u vrenjuposlova nadzora za koje je radna organizacija utvrdila da predstavljaju poslovnu, odnosnoslubenu tajnu.

lan 170

Organi unutranjih poslova u vrenju nadzora nad sprovoenjem propisa o unutranjojkontroli duni su da u poslovima od zajednikog interesa sarauju sa inspekcijskim slubama

i drugim organima i organizacijama, meusobno razmenjuju podatke i informacije i jednidrugima pruaju pomo.

IX SAVET ZA BEZBEDNOST SAOBRAAJA

lan 171

U cilju razvijanja preventivnih aktivnosti u oblasti bezbednosti saobraaja i koordiniranja isaradnje svih subjekata na unapreenju opte bezbednosti u saobraaju kao delatnosti od


34/47

34

opteg drutvenog interesa, obrazuje se Republiki savet za bezbednost saobraaja naputevima (u daljem tekstu: Republiki savet), kao posebno drutveno telo.

Za obavljanje aktivnosti iz stava 1 ovog lana u optini, odnosno gradu Beogradu moe seosnovati optinski odnosno gradski savet za bezbednost saobraaja na putevima kao posebnodrutveno telo.

lan 172

Republiki savet razmatra i prouava odreena pitanja iz oblasti bezbednosti saobraaja isaobraajne preventive; inicira i predlae mere za unapreenje opte bezbednosti saobraaja;inicira i ostvaruje saradnju i koordinaciju svih organa i organizacija koje preventivno deluju usaobraaju; organizuje i podstie aktivnosti na saobraajnom vaspitanju i obrazovanju radnihljudi i graana (saobraajno-vaspitne akcije i manifestacije, takmienja, izrada i obezbeenjevaspitno-propagandnih sredstava, naunoistraivaki rad); daje miljenje o predlozima zakonai drugih akata kojima se ureuju pitanja od interesa za bezbednost saobraaja; daje miljenja ipredloge o merama za tehniko ureenje saobraaja i poboljanje bezbednosti svih uesnika usaobraaju; ostvaruje i podstie koordinaciju i inicira saradnju izmeu republikih

organizacija i organa, optinskih saveta za bezbednost saobraaja, organizacija udruenograda, interesnih zajednica, drutvenih organizacija, organizacija u oblasti informativnedelatnosti, nauke, obrazovanja i kulture i drugih organizacija i organa koji vre poslove uoblasti bezbednosti saobraaja; sarauje sa odgovarajuim telima za bezbednost saobraaja uFederaciji, drugim socijalistikim republikama i socijalistikim autonomnim pokrajinama iodgovarajuim organizacijama stranih zemalja; i vri i druge poslove od interesa zabezbednost saobraaja na putevima.

lan 173

Republiki savet sainjavaju predsednik i odreen broj lanova.

U sastav Republikog saveta ulazi: predstavnik Republi

kog sekretarijata za saobra

aj,Republikog sekretarijata za unutranje poslove, Republikog sekretarijata za privredu,

Republikog sekretarijata za obrazovanje i nauku i odreen broj lanova koje imenuje Izvrnovee iz reda istaknutih, naunih, kulturnih i drutveno-politikih radnika, naunih organizacijai drugih organizacija i zajednica koje se bave poslovima bezbednosti saobraaja.

U sastav Republikog saveta ulaze i predstavnici drutvenih organizacija koje se baveposlovima bezbednosti saobraaja na putevima, a koje Izvrno vee odreuje aktom oimenovanju lanova Republikog saveta.

Strune i administrativno-tehnike poslove za potrebe saveta vri Republiki sekretarijat zaunutranje poslove.

lan 174

Mandat lanova Republikog saveta traje etiri godine.

lan 175

Republiki savet radi iskljuivo u sednicama, a odluke donosi veinom glasova svih lanovasaveta.


35/47

35

Republiki savet donosi poslovnik kojim blie utvruje organizaciju i nain svoga rada.

X FINANSIRANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

lan 176

Drutveno-politike zajednice u okviru svojih prava i dunosti obezbeuju sredstva za

finansiranje unapreenja bezbednosti saobraaja na putevima.

Za unapreenje bezbednosti saobraaja na putevima koriste se i sredstva od novanih kazni zaprekraje predviene propisima o bezbednosti saobraaja na putevima.

Od ukupnih sredstava iz stava 2 ovog lana 50% pripada optini iji je organ naplatio kaznu,odnosno na ijoj teritoriji je plaena novana kazna i iskazuje se u budetu optine, a 50%pripada Republici i iskazuje se u budetu Socijalistike Republike Srbije.

Sredstva iz stava 3 ovog lana koriste se iskljuivo za:

1. finansiranje aktivnosti saveta za bezbednost saobraaja na putevima,

2. tehniku opremu jedinica milicije koje vre kontrolu i regulisanje saobraaja na putevima,

3. naunoistraivaki rad u oblasti bezbednosti saobraaja na putevima i

4. otklanjanje neposrednih opasnosti na putevima (izgradnja stajalita, otklanjanje "crnihtaaka" i dr.).

Sredstva iz stava 3 ovog lana koriste se prema programu koji donosi Izvrno vee SkuptineSocijalistike Republike Srbije na predlog Republikog saveta za bezbednost saobraaja naputevima, odnosno Skuptina odgovarajue drutveno-politike zajednice na predlog saveta

za bezbednost saobraaja na putevima.

Ako u optini nije obrazovan savet za bezbednost saobraaja na putevima program iz stava 5ovog lana donosi skuptina optine na predlog svog izvrnog saveta.

lan 177

Za finansiranje aktivnosti iz lana 176 stav 4 ovog zakona, mogu se koristiti i druga sredstvakoja se obezbede za ove namene.

XI KAZNENE ODREDBE

lan 178

Novanom kaznom od 1000 do 10.000 novih dinara kaznie se za prekraj organizacijaudruenog rada, samoupravna interesna zajednica ili drugo pravno lice:

1. ako naredi ili dozvoli da se probna vonja vozila na motorni pogon vri bez odobrenja (lan60);

2. ako postupi protivno odredbama lana 122 ovog zakona;


36/47

36

3. ako naredi ili dozvoli da u saobraaju na putu uestvuju vozila koja nose registarske tabliceprotivno odredbama lana 141 ovog zakona;

4. ako bez ovlaenja vri tehniki pregled motornih i prikljunih vozila, traktora i prikljunihvozila kao i zaprenih vozila koja vuku traktori (lan 144);

5. ako ne postupi po reenju organa unutranjih poslova kojima se nareuje preduzimanjemera za uspostavljanje uslova za bezbedan saobraaj na putu (lan 155);

6. ako ne postupi po reenju organa unutranjih poslova donesenog na osnovu lana 156 stav2 ovog zakona.

Za prekraj iz stava 1 ovog lana kaznie se i novanom kaznom od 100 do 1000 novih dinarai odgovorno lice u organizaciji udruenog rada, samoupravnoj interesnoj zajednici ili drugompravnom licu.

Novanom kaznom od 100 do 1000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1 ovog lanaodgovorno lice u dravnom organu, mesnoj zajednici i drutveno-politikoj organizaciji.

lan 179

Novanom kaznom od 500 do 5000 novih dinara kaznie se za prekraj organizacijaudruenog rada, samoupravna interesna zajednica ili drugo pravno lice:

1. ako naredi ili dozvoli da autobusima u meumesnom prevozu bude pridodato prikljunovozilo za prevoz putnika (lan 13);

2. ako naredi ili dozvoli da se prevoz lica autobusima i trolejbusima, vri protivno odredbamalana 14 stav 1 ovog zakona;

3. ako naredi ili dozvoli da se prevoz lica u prostoru za smetaj tereta na teretno motornovozilo vri protivno odredbama lana 17 ovog zakona;

4. ako na teretnom motornom vozilu vri skupni prevoz radnika, a nisu ispunjeni uslovipropisani u lanu 18 st. 1 i 2 ovog zakona;

5. ako naredi ili dozvoli da se u teretnom motornom vozilu prevoze lica mlaa od 14 godinaprotivno odredbama lana 21 ovog zakona;

6. ako u propisanom roku ne izradi saobraajno-tehniku dokumentaciju o postavljanjusaobraajnih znakova (lan 150 stav 1);

7. ako ne propie organizaciju i funkcionisanje unutranje kontrole (lan 164).

Za prekraj iz stava 1 ovog lana kaznie se novanom kaznom od 90 do 900 novih dinara iodgovorno lice u organizaciji udruenog rada, samoupravnoj interesnoj zajednici ili drugompravnom licu.

Novanom kaznom od 90 do 900 novih dinara kaznie se za prekraj iz stava 1 ovog lanaodgovorno lice u dravnom organu, mesnoj zajednici i drutveno-politikoj organizaciji.


37/47

37

lan 180

Novanom kaznom od 450 do 4500 novih dinara kaznie se za prekraj organizacijaudruenog rada, samoupravna interesna zajednica i centar za obuku vozaa ili drugo pravnolice:

1. ako naredi ili dozvoli da se pri prevozu stoke teretnim motornim vozilom postupa protivnoodredbama lana 20 ovog zakona;

2. ako naredi ili dozvoli da se prevoz lica vri u zatvorenom prostoru motornog vozila koji sene moe iznutra otvoriti (lan 22);

3. ako naredi ili dozvoli da teretnim motornim vozilom kojim se vri skupni prevoz licaupravlja vozakoji ne ispunjava uslov iz lana 23 ovog zakona;

4. ako naredi ili dozvoli da se u prikljunom vozilu koje vue teretno motorno vozilo vriprevoz lica (lan 25);

5. ako naredi ili dozvoli da se na traktoru ili u prikljunom vozilu koje vue traktor vriprevoz lica protivno odredbama lana 26 ovog zakona;

6. ako naredi ili dozvoli da se prevoz lica u prikljunom vozilu koje vue traktor vri protivnoodredbama lana 27 ovog zakona;

7. ako naredi ili dozvoli da se u prikljunom vozilu koje vue traktor vri skupni prevoz licaprotivno odredbama lana 28 ovog zakona;

8. ako naredi ili dozvoli da traktorom koji vue prikljuno vozilo u kome se vri skupniprevoz upravlja vozakoji ne ispunjava uslove iz lana 29 ovog zakona;

9. ako naredi ili dozvoli da radna maina u saobraaju na putu vue prikljuke koji ne sluenjenoj nameni (lan 33 stav 1);

10. ako naredi ili dozvoli da se u prikljunom vozilu koje vue motokultivator vri prevoz licaprotivno odredbama lana 36 stav 3 ovog zakona;

11. ako naredi ili dozvoli da motokultivatorom koji u prikljunom vozilu prevozi lica,upravlja lice koje ne ispunjava propisane uslove (lan 36 stav 4);

12. ako naredi ili dozvoli da se vuenje natovarenog teretnog motornog vozila, odnosnotraktora sa prikljunim vozilom vri protivno odredbama lana 56 ovog zakona;

13. ako vri probnu vonju vozilom na motorni pogon koje nije propisno obeleeno (lan 63);

14. ako bez posebnog odobrenja organizuje sportsku ili drugu priredbu na putu (lan 64 stav1);

15. ako naredi ili dozvoli da takmiare koji uestvuju na priredbi prate vozila koja nisuobeleena posebnom oznakom ili ako takvu oznaku na vreme ne dostavi nadlenim organimaunutranjih poslova (lan 68);


38/47

38

16. ako posle odrane priredbe na putu ne postupi po odredbama lana 69 ovog zakona;

17. ako ne obavesti nadleni organ unutranjih poslova o prijemu lica povreenog usaobraajnoj nezgodi ili ne obavesti o smrti lica povreenog u saobraajnoj nezgodi (lan 73);

18. ako naredi ili dozvoli da traktorom upravlja lice koje nema vaeu dozvolu za vozaa

traktora ili drugu odgovarajuu dozvolu (lan 76);

19. ako naredi ili dozvoli da vozatraktora kome je zabranjeno upravljanje traktorom ili komeje oduzeta dozvola za vozaa traktora, upravlja traktorom u saobraaju na putu za vremetrajanja zabrane, odnosno za vreme za koje mu je dozvola za vozaa traktora oduzeta (lan81);

20. ako naredi ili dozvoli da osposobljavanje kandidata za vozaa vri lice koje nema dozvoluza vozaa-instruktora (lan 90 stav 2);

21. ako naredi ili dozvoli da osposobljavanje kandidata za vozaa za teoretski deo ispita vrilice koje ne ispunjava propisane uslove (lan 90 stav 3);

22. ako poetnu obuku iz upravljanja motornim vozilom vri protivno odredbama lana 88ovog zakona;

23. ako naredi ili dozvoli da se obuavanje kandidata za vozae vri na vozilima koja neispunjavaju uslove iz lana 91 stav 1 ovog zakona;

24. ako se pri obuci kandidata za vozae ne pridrava odredaba lana 92 stav 1 ovog zakona;

25. ako obuavanje kandidata za vozae vri protivno odredbama lana 94 ovog zakona;

26. ako naredi ili dozvoli da pripremanje kandidata za vozaa u upravljanju vozilom na putuotpone protivno odredbama lana 97 stav 1 ovog zakona;

27. ako naredi ili dozvoli da obuavanje kandidata u upravljanju motornim vozilom vriinstruktor koji je pod uticajem alkohola ili drugih opojnih sredstava, bolestan, umoran ili utakvom psihikom stanju da je nesposoban da vri siguran nadzor nad kandidatom kogaobuava (lan 98 stav 1);

28. ako visinu naknade za osposobljavanje kandidata za vozaa utvrdi protivno odredbamalana 101 ovog zakona;

29. ako polaganje ispita za vozaa motornog vozila organizuje i vri u mestu koje ne

ispunjava uslove propisane u lanu 103 st. 1 i 2 ovog zakona;

30. ako obrazuje ispitnu komisiju protivno odredbama lana 104 ovog zakona.

31. ako omogui kandidatu polaganje ispita za vozaa protivno odredbama lana 105 stav 1ovog zakona;


39/47

39

32. ako o poloenom ispitu provere znanja o poznavanju saobraajnih propisa, odnosno opoloenom ispitu za vozaa motornog vozila i vozaa traktora ne izda uverenje (lan 109 st. 1i 2);

33. ako naredi ili dozvoli da vozilom upravlja lice koje nema vaeu vozaku dozvolu ilidozvolu za vozaa traktora, odnosno potvrdu o poznavanju saobraajnih propisa (lan 117

stav 2);

34. ako vri zdravstvene preglede i izdavanje lekarskih uverenja o telesnoj i duevnojsposobnosti za upravljanje motornim vozilom, a ne ispunjava propisane uslove (lan 123);

35. ako prilikom prijema na pregled i leenje lica postupi protivno odredbama lana 129 ovogzakona;

36. ako ne vodi propisanu evidenciju o oteenim vozilima na kojima su vrene popravke(lan 131);

37. ako naredi ili dozvoli da u saobraaju na putevima uestvuju neregistrovana vozila

protivno odredbi lana 132 stav 1 ovog zakona;

38. ako postupi protivno odredbama lana 146 stav 1 ovog zakona;

39. ako naredi ili dozvoli da u saobraaju na putu uestvuje vozilo na kome nije vren tehnikipregled propisan odredbama lana 147 stav 2 ovog zakona;

40. ako na zahtev organa unutranjih poslova ne daje odgovarajue podatke o putu i osaobraaju na putu (lan 152);

41. ako ovlaenom licu ne omogui vrenje nadzora nad zakonitou rada u sprovoenjuunutranje kontrole (lan 167).

Za prekraj iz stava 1 ovog lana kaznie se novanom kaznom od 50 do 500 novih dinara iodgovorno lice u organizaciji udruenog rada, samoupravnoj interesnoj zajednici i centru zaobuku vozaa ili drugom pravnom licu.

Novanom kaznom od 50 do 500 novih dinara kaznie se za prekraj iz stava 1 ovog lanaodgovorno lice u dravnom organu, mesnoj zajednici i drutveno-politikoj organizaciji.

lan 181

Novanom kaznom od 300 do 3000 dinara kaznie se za prekraj lice koje kao prevoznik usamostalnom obavljanju delatnosti linim radom sredstvima rada u svojini graana u tomsvojstvu lino upravlja svojim vozilom, kao i kad poveri drugom licu na upravljanje svojevozilo, kojim je uinjen prekraj iz lana 178 stav 1 ta. 2 i 3, lana 179 stav 1 ta. 3, 4 i 5 ilana 180 stav 1 ta. 1 do 12, 18, 19, 33, 37 i 39 ovog zakona, kao i pojedinac sopstvenikprivatne zanatske radnje za prekraj iz lana 180 stav 1 take 36 ovog zakona.

lan 182

Novanom kaznom od 80 do 800 novih dinara ili kaznom zatvora po dva meseca kaznie seza prekraj:


40/47

40

1. vozakoji na teretnom motornom vozilu vri prevoz lica protivno odredbama lana 17 st. 1i 3 ovog zakona;

2. vozakoji teretnim motornim vozilom vri prevoz radnika protivno odredbama lana 18ovog zakona;

3. vozakoji se pri vrenju skupnog prevoza teretnim motornim vozilom kree brzinomveom od 50 km na as (lan 19);

4. vozakoji u teretnom motornom vozilu vri prevoz lica mlaih od 14 godina protivnoodredbama lana 21 ovog zakona;

5. vozatraktora koji postupa protivno odredbama lana 26 st. 4 i 5 ovog zakona;

6. vozakoji upravlja vozilom na motorni pogon kojim se vri probna vonja bez posebnogodobrenja (lan 60);

7. vozakoji u saobraaju na putu upravlja traktorom a nije mu izdata odgovarajua dozvola

(lan 76);

8. vozatraktora koji u saobraaju na putu upravlja traktorom za vreme trajanja zabraneupravljanja traktorom koja je upisana u njegovu dozvolu za vozaa traktora, odnosno uvozaku dozvolu iz lana 76 ovog zakona ili za vreme za koje mu je dozvola za vozaatraktora oduzeta (lan 81);

9. voza-instruktor koji za vreme obuke kandidata u upravljanju motornim vozilom itraktorom postupa protivno odredbama lana 98 ovog zakona;

10. vozakoji u saobraaju na putu upravlja vozilom koje nosi registarske tablice protivnoodredbama lana 141 ovog zakona, kao i sopstvenik vozila koji dozvoli da takvo vozilouestvuje u saobraaju.

Za prekraj iz stava 1 ovog lan kojim je izazvana neposredna opasnost za drugog uesnika usaobraaju, ili prouzrokovana saobraajna nezgoda, uinilac e se kazniti novanom kaznomod 100 do 1000 novih dinara ili kaznom zatvora od 30 dana do dva meseca, a vozau e se uzkaznu izrei i zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, odnosno zabranaupravljanja traktorom u trajanju od tri meseca do jedne godine.

lan 183

Novanom kaznom od 60 do 600 novih dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se zaprekraj:

1. vozakoji pri ukljuivanju u saobraaj sa zemljanog puta ili sa povrina na kojima se nevri saobraaj iznosi blato na kolovo

Documents

Zakon o Bezbednosti u Saobracaju