Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji(Slubeni list SFRJ, br. 84/89 i Slubeni list SRJ, br. 37/93 i 28/96)

I OSNOVNE ODREDBElan 1.Ovim zakonom ureuju se uslovi za sprovoenje i postupak prinudnog poravnanja, steaja i likvidacije pravnih lica odreenih ovim zakonom (u daljem tekstu: dunik).

lan 2.Steajni postupak sprovodi se nad dunikom koji je trajnije nesposoban za plaanje (insolventnost), kao i u drugim sluajevima odreenim zakonom.

lan 3.Steajni postupak mogu pokrenuti poverioci i sam dunik, kao i druga lica, odnosno organi odreeni zakonom.

lan 4.Dunik, u smislu ovog zakona, je preduzee, zadruga, banka i druga finansijska organizacija, organizacija osiguranja imovine i lica i drugi subjekti predvieni zakonom. Steajni postupak se sprovodi i nad javnim preduzeem ako zakonom nije drukije odreeno. Pod radnjom i poljoprivrednim gazdinstvom, ako imaju svojstvo pravnog lica, podrazumevaju se dunici u smislu ovog zakona, ako zakonom nije drukije odreeno.

lan 5.Za otvaranje steajnog postupka nad preduzeem koje proizvodi predmete naoruanja i vojne opreme potrebna je prethodna saglasnost saveznog organa nadlenog za poslove odbrane, ako se Savezna Republika Jugoslavija, ugovorom zakljuenim sa tim preduzeem, obavezala da e neogranieno solidarno odgovarati poveriocima za obaveze tog preduzea.

lan 6.Insolventni dunik moe pre pokretanja steajnog postupka, kao i u toku steajnog postupka predloiti poveriocima zakljuenje prinudnog poravnanja.

lan 7.

Ako je postupak prinudnog poravnanja pokrenut pre pokretanja steajnog postupka do okonanja postupka prinudnog poravnanja, nije doputeno protiv dunika pokrenuti steajni postupak.

II OPTE PROCESNE ODREDBElan 8.Steajni postupak sprovodi nadleni sud na ijem je podruju sedite dunika. Steajni postupak je hitan. U steajnom postupku ne moe se traiti povraaj u preanje stanje, niti podnositi predlog za ponavljanje postupka niti izjaviti revizija. Predlozi, izjave i prigovori ne mogu se davati, odnosno podnositi ako se propusti rok, odnosno izostane sa roita na kome ih je trebalo dati, odnosno podneti, osim ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

lan 9.Odluke u steajnom postupku donose se u obliku reenja ili zakljuka. Zakljukom se izdaje nalog slubenom licu ili organu koji sprovodi steajni postupak za izvrenje pojedinih radnji.

lan 10.Protiv reenja moe se izjaviti alba, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Rok za albu iznosi osam dana, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Poetak roka za izjavljivanje albe tee od dana objavljivanja reenja na oglasnoj tabli suda, odnosno od dana objavljivanja u Slubenom listu SRJ. Ako je ovim zakonom propisano da se reenje mora dostaviti odreenim licima, rok za izjavljivanje albe tee od dana dostavljanja reenja. alba protiv reenja ne zadrava izvrenje reenja, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

lan 11.Protiv zakljuka se moe izjaviti prigovor u roku od osam dana od dana objave, a ako zakljuak nije objavljen - od dana dostave pismenog otpravka. O prigovoru protiv zakljuka odluuje steajno vee zakljukom protiv kojeg nije doputen prigovor. Prigovor ne zadrava izvrenje zakljuka.

lan 12.U steajnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

III PRINUDNO PORAVNANJE1. Organ u postupku prinudnog poravnanjalan 13.Postupak prinudnog poravnanja sprovodi sud u veu trojice sudija (u daljem tekstu: vee poravnanja), od kojih je jedan predsednik vea. Predsednik vea, izvan roita, stara se sam ili davanjem upravniku prinudnog poravnanja odgovarajueg uputstva o ispitivanju stanja sredstava i poslovanja dunika, o ispitivanju spiska poverilaca i spiska dunika i ispitivanju verodostojnosti prijavljenih potraivanja i postupanju dunika u skladu sa odredbom lana 28 ovog zakona, a obavlja i druge poslove u vezi sa pripremanjem roita, odnosno odluka vea prinudnog poravnanja.

lan 14.Kad vee poravnanja utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka prinudnog poravnanja, zakljukom moe odrediti upravnika prinudnog poravnanja. Uslovi za odreivanje upravnika prinudnog poravnanja isti su kao i uslovi za odreivanje steajnog upravnika. Upravnik prinudnog poravnanja prestaje da vri dunost danom donoenja reenja o odobrenju prinudnog poravnanja, odnosno danom otvaranja steajnog postupka.

lan 15.Upravnik prinudnog poravnanja naroito e: 1) ispitati stanje imovine i poslovanja dunika; 2) ispitati spisak poverilaca i spisak dunikovih dunika; 3) ispitati verodostojnost prijavljenih potraivanja; 4) osporiti potraivanja ako na osnovu saoptenja poverilaca ili iz nekog drugog razloga posumnja u njihovu osnovanost; 5) podneti prijavu veu poravnanja ako dunik postupa protivno odredbamalana 28 ovog zakona. Dunik i poverioci mogu protiv postupanja upravnika prinudnog poravnanja podneti prigovor veu poravnanja.

Upravnik prinudnog poravnanja moe, po odobrenju predsednika vea poravnanja, obezbediti pomo vetaka.

lan 16.Upravnik prinudnog poravnanja ima pravo na naknadu svih trokova i nagradu za rad. Naknada trokova i nagrada za rad podmiruju se iz poloenog predujma. O naknadama i nagradama iz stava 1 ovog lana odluuje vee poravnanja. Upravnik prinudnog poravnanja odgovara za tetu koju je prouzrokovao nemarnim obavljanjem svoje dunosti.

lan 17.Nadzor nad radom upravnika prinudnog poravnanja vri se shodno odredbama ovog zakona koje se odnose na nadzor nad radom steajnog upravnika. Protiv odluke vea poravnanja donesene u vrenju nadzora nad radom upravnika prinudnog poravnanja, kao i protiv reenja o smenjivanju upravnika prinudnog poravnanja alba nije doputena.

2. Pokretanje postupka prinudnog poravnanjalan 18.Postupak za prinudno poravnanje izmeu dunika i njegovih poverilaca pokree se na predlog dunika kod koga se stekao zakonski osnov za pokretanje steajnog postupka. Postupak za prinudno poravnanje moe se pokrenuti i na predlog poverioca ako se dunik saglasi.

lan 19.U predlogu za prinudno poravnanje predlau se nain i rok isplate potraivanja, a ako se predlae isplata potraivanja u smanjenom iznosu, navodi se i procent koji se nudi poveriocima za isplatu njihovih potraivanja. Uz predlog za prinudno poravnanje podnose se: 1) izvetaj o ekonomsko-finansijskom stanju dunika; 2) dokumentacija kojom se ini verovatnim postojanje uslova za otvaranje postupka prinudnog poravnanja; 3) dokumentacija i analiza kojima se ini verovatnim da e dunik moi da ispuni obaveze na osnovu prinudnog poravnanja;

4) spisak poverilaca i dunikovih dunika, s naznakom njihovih firmi isedita i naznaenjem osnova i visine njihovih potraivanja, odnosno dugovanja; 5) spisak poverilaca koji imaju pravo odvojenog namirenja (razluni poverioci), s navoenjem stvari ili prava na kojima postoji razluno pravo, kao i spisak poverilaca koji imaju pravo na izdvajanje stvari ili prava koja ne pripadaju duniku (izluni poverioci).

lan 20.Uz predlog za prinudno poravnanje moe se priloiti izjava o datom jemstvu, ako prinudno poravnanje bude zakljueno.

lan 21.Ako se predlae isplata potraivanja u smanjenom iznosu, procent koji dunik nudi poveriocima za namirenje njihovih potraivanja ne moe biti manji od 50% - ako se plaanje nudi u roku od jedne godine, ni manji od 60% - ako se plaanje nudi u roku od dve godine. Ako se poveriocima predlae isplata potraivanja u punom iznosu, rok za isplatu ne moe biti dui od tri godine.

lan 22.Predsednik vea poravnanja odbacuje predlog za prinudno poravnanje, naroito: 1) ako predlog za prinudno poravnanje nije u skladu s odredbama l. 19 i 21 ovog zakona; 2) ako nije protekao rok za izvrenje obaveza iz prethodno zakljuenog prinudnog poravnanja; 3) ako utvrdi, na osnovu izvetaja organizacije koja za dunika obavljaposlove platnog prometa ili na drugi nain, da dunik nije vodio poslovne knjige ili ih je vodio neuredno ili neaurno, tako da se ne moe oceniti njegovo ekonomsko finansijsko stanje. Predlog za prinudno poravnanje zbog razloga iz take 1 stav 1 ovog lana predsednik vea poravnanja odbacie ako predlaga ni u odreenom roku ne otkloni njegove nedostatke.

3. Otvaranje postupka prinudnog poravnanjalan 23.Ako predsednik vea ne odbaci predlog za prinudno poravnanje u smislu lana 22 ovog zakona, vee poravnanja e, po prethodnom izjanjavanju predstavnika dunika i organizacije koja za dunika obavlja poslove platnog prometa, a, po potrebi, i drugih lica, oceniti da li postoje uslovi za otvaranje postupka prinudnog poravnanja. Vee poravnanja odbacie predlog ako nae da je dunik sposoban da i bez prinudnog poravnanja odgovara svojim obavezama.

Ako vee poravnanja nae da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka prinudnog poravnanja, donee reenje o otvaranju ovog postupka i odrediti roite za prinudno poravnanje.

lan 24.Kad vee poravnanja donese reenje o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, pozvae oglasom poverioce radi zakljuenja prinudnog poravnanja i reenjem naloiti predlagau da poloi predujam za pokrivanje trokova postupka prinudnog poravnanja.

lan 25.Oglas o pozivanju poverioca radi zakljuenja prinudnog poravnanja sadri: 1) naziv suda pred kojim se vodi postupak za prinudno poravnanje; 2) firmu i sedite dunika; 3) izvod iz reenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja; 4) poziv svim poveriocima da u roku od 30 dana od dana objavljivanja u Slubenom listu SRJ izvoda iz oglasa o pozivu za zakljuenje prinudnog poravnanja, podneskom u dva primerka, sa dokazima, prijave veu poravnanja svoja potraivanja; 5) mesto, dan i as odravanja roita za prinudno poravnanje; 6) bitnu sadrinu ponude prinudnog poravnanja; 7) ime i adresu upravnika prinudnog poravnanja, ako je odreen; 8) dan isticanja oglasa na oglasnoj tabli suda. Oglas se objavljuje isticanjem na oglasnu tablu suda istog dana kad je vee poravnanja utvrdilo da su ispunjeni uslovi za prinudno poravnanje. Izvod iz oglasa objavljuje se u Slubenom listu SRJ. Roite za prinudno poravnanje, po pravilu, odrae se u roku od 30 dana od dana isteka roka iz take 4 stav 1 ovog lana.

lan 26.O objavljivanju poziva za zakljuenje prinudnog poravnanja sud e posebno obavestiti dunika i organizaciju koja za dunika obavlja poslove platnog prometa.

lan 27.Pravne posledice otvaranja postupka prinudnog poravnanja nastaju danom kada je oglas o otvaranju postupka prinudnog poravnanja istaknut na oglasnoj tabli suda.

lan 28.Posle podnoenja predloga za prinudno poravnanje pa sve do donoenja reenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, dunik moe vriti tekue poslove. U periodu iz stava 1 ovog lana, dunik ne moe otuiti ni optereivati svoju imovinu niti davati jemstvo ili avale. Posle isticanja reenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja na oglasnoj tabli suda, poslove iz stava 2 ovog lana dunik moe preduzimati samo po odobrenju predsednika vea, odnosno upravnika prinudnog poravnanja, ako je odreen. Pravni poslovi koje je dunik preduzeo protivno odredbi stava 3 ovog lana nemaju dejstvo prema poveriocioma ako je tree lice znalo ili moralo znati da preduzeti posao izlazi iz okvira tekuih poslova dunika i da on za te poslove nije dobio odobrenje od predsednika vea, odnosno upravnika prinudnog poravnanja, ako je odreen, ili da su oni stavili prigovor na izvravanje tih poslova. Izuzetno, vee poravnanja moe, po donoenju reenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, odrediti kao privremenu meru obezbeenja obustavu isplata sa rauna dunika.

lan 29.Vee poravnanja obustavie postupak prinudnog poravnanja: 1) ako utvrdi da ne postoji razlog za pokretanje postupka prinudnog poravnanja; 2) ako predlaga ne poloi predujam za voenje postupka (lan 24); 3) ako predlaga povue predlog za prinudno poravnanje pre nego to roite bude odrano; 4) ako dunik u toku prinudnog poravnanja postupa protivno odredbama lana 28 ovog zakona.

lan 30.Od dana isticanja reenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja ne moe se protiv dunika dozvoliti izvrenje radi obezbeenja ni izvrenje radi namirenja potraivanja u pogledu kojih postoji izvrna isprava donesena do tog dana. Izvrenja iz stava 1 ovog lana koja su u toku prekidaju se. Odredbe st. 1 i 2 ovog lana ne odnose se na izlune i razlune poverioce koji su pravo odvojenog namirenja stekli izvrenjem i obezbeenjem 60 dana pre otvaranja postupka prinudnog poravnanja.

lan 31.

Potraivanja koja su se na dan otvaranja postupka prinudnog poravnanja mogla prebiti sa protivpotraivanjem dunika smatraju se prebijenim i ne prijavljuju se u postupku prinudnog poravnanja. Prebijaju se i potraivanja koja nisu dospela na dan otvaranja postupka prinudnog poravnanja, kao i potraivanja koja ne glase na novac.

lan 32.Otvaranje postupka prinudnog poravnanja ne utie na pravo otkaza ugovora o zakupu.

lan 33.Poverioci prijavljuju svoja potraivanja najdocnije u roku od pet dana pre dana odravanja roita. Prijava treba da sadri: 1) firmu i sedite poverioca; 2) pravni osnov potraivanja i njegovu visinu; 3) dokaze o postojanju potraivanja i njegovoj visini. Poverioci koji imaju potraivanja u stranoj valuti prijavljuju potraivanja u stranoj valuti preraunata u dinarskom iznosu prema kursu koji vai na dan otvaranja postupka prinudnog poravnanja. Taj iznos je osnov i za utvrivanje rezultata glasanja o predloenom prinudnom poravnanju. Prijavu potraivanja, u smislu stava 1 ovog lana, podnose i poverioci na koje se prinudno poravnanje ne odnosi (lan 41).

lan 34.Prijavom potraivanja za prinudno poravnanje prekida se zastarelost od dana podnoenja prijave do isteka roka za isplatu koji je odreen u odobrenom prinudnom poravnanju, a ako se prinudno poravnanje ne zakljui - do pravnosnanosti odluke o obustavi postupka prinudnog poravnanja.

4. Roite za prinudno poravnanjelan 35.Na roitu za prinudno poravnanje predstavnik dunika izlae ekonomsko-finansijsko stanje dunika i obrazlae predlog za prinudno poravnanje. Poslovodni organ i lice odgovorno za finansijsko poslovanje dunika daju izjavu da podaci o ekonomsko-finansijskom stanju podneseni uz predlog za prinudno poravnanje u svemu odgovaraju stvarnom stanju.

Posle izlaganja predstavnika iz stava 1 ovog lana o predlogu za prinudno poravnanje izjanjavaju se predstavnik organizacije koja za dunika obavlja poslove platnog prometa i upravnik prinudnog poravnanja ako je odreen. Na ovom roitu ispituju se prijavljena potraivanja. Potraivanja prijavljena u rokovima propisanim ovim zakonom smatraju se utvrenim ako ih nije osporio dunik, upravnik prinudnog poravnanja, ako je odreen, ili neko od prisutnih poverilaca ija su potraivanja utvrena. Predstavnik dunika duan je da se o svakom prijavljenom potraivanju odreeno izjasni da li ga priznaje ili osporava. Upravnik prinudnog poravnanja ako je odreen i poverilac mogu da ospore postojanje potraivanja i visinu potraivanja.

lan 36.Poverioci odluuju o predloenom poravnanju glasanjem. Poverioci mogu glasati i pismenim putem, a ako je poverilac pravno lice, uz podnesak kojim glasa mora priloiti dokaz da je podnesak potpisao zastupnik. Pravo glasa imaju poverioci ija su potraivanja utvrena, poverioci koji su svoja potraivanja prijavili po isteku roka odreenog za prijavu potraivanja i poverioci ija su potraivanja osporena, a vee poravnanja nae da su oni svoja potraivanja uinili u celini ili delimino verovatnim. Zajedniko potraivanje, kao i solidarno potraivanje, ako su ih poverioci prijavili pojedinano, smatrju se kao jedno potraivanje. Poverilac sa vie prijavljenih potraivanja ima jedan glas, kao i za svako ustupljeno potraivanje. Poverioci koji svoja potraivanja nisu prijavili u odreenom roku ne mogu glasati ako se o postojanju njihovog potraivanja dunik nije mogao izjasniti bez odlaganja roita. Potraivanja koja nisu prijavljena u rokovima propisanim ovim zakonom ispitae se samo ako je to mogue.

lan 37.Pravo glasa nemaju poverioci ija se potraivanja iz deobne mase namiruju pre drugih potraivanja (lan 140), razluni poverioci za deo potraivanja koji je pokriven zalonim pravom, osim onih koji su pravo odvojenog namirenja stekli izvrenjem za poslednjih 60 dana pre donoenja reenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, kao i izluni poverioci.

lan 38.

Prinudno poravnanje smatra se prihvaenim ako za njega glasaju poverioci ija potraivanja iznose vie od polovine potraivanja onih poverilaca koji imaju pravo glasa i kad prinudno poravnanje odobri vee poravnanja. Prinudno poravnanje iz stava 1 ovog lana ima pravno dejstvo prema svim poveriocima.

lan 39.Ako se na roitu za prinudno poravnanje ne postigne veina potrebna za prihvatanje prinudnog poravnanja, a dunik u roku koji mu odredi vee poravnanja ne stavi novu ponudu sa povoljnijim uslovima za prinudno poravnanje, vee poravnanja e odbiti predlog za zakljuenje prinudnog poravnanja i po slubenoj dunosti otvoriti steajni postupak. Dunik moe staviti novu ponudu na roitu na kome je odbijen njegov predlog za prinudno poravnanje ili na naknadnom roitu koje vee poravnanja moe odrediti, na predlog dunika, ako nae da postoje izgledi za podnoenje povoljnije ponude. Za odluivanje o naknadnoj ponudi primenjuju se pravila kao za prvu ponudu.

5. Odobravanje prinudnog poravnanjalan 40.Ako se na roitu za prinudno poravnanje postigne potrebna veina, vee poravnanja reenjem odobrava zakljueno prinudno poravnanje koje sadri, naroito: 1) sadrinu zakljuenog prinudnog poravnanja (utvreni procent u kome seisplauju poverioci i rokovi plaanja); 2) spisak poverilaca ija potraivanja nisu osporena, sa naznaenjem utvrenih i smanjenih iznosa njihovih potraivanja. Zakljueno prinudno poravnanje ima pravno dejstvo i prema poveriocima koji nisu uestvovali u postupku, kao i prema poveriocima koji su uestvovali u postupku, a njihova potraivanja su osporena, ako se naknadno utvrde. Ako je u postupku prinudnog poravnanja dato jemstvo, odluka iz stava 1 ovog lana mora da sadri i firmu i sedite lica ili organa koji su dali jemstvo sa naznaenjem njihove solidarne odgovornosti svim poveriocima dunika. Reenje iz stava 1 ovog lana dostavlja se duniku, predlagau, ako on nije dunik, i organizaciji koja za dunika obavlja poslove platnog prometa. Pravnosnano reenje o odobrenju prinudnog poravnanja istie se na oglasnu tablu i u izvodu objavljuje u Slubenom listu SRJ.

lan 41.

Odobreno prinudno poravnanje nema pravno dejstvo na potraivanja poverilaca prema jemcima, solidarnim dunicima i regresnim obveznicima. Odobreno prinudno poravnanje nema pravno dejstvo na potraivanja poverilaca ija se potraivanja iz deobne mase namiruju pre drugih potraivanja (lan 140 stav 2), na potraivanja razlunih poverilaca za deo potraivanja koja su pokrivena zalonim pravom, osim za potraivanja za koja su pravo odvojenog namirenja stekli izvrenjem za poslednjih 60 dana pre donoenja reenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, kao i na potraivanja izlunih poverilaca.

lan 42.Reenje o odobrenju prinudnog poravnanja ima snagu izvrne isprave za sve poverioce ija su potraivanja utvrena. Ako dunik ne ispuni svoju obavezu iz zakljuenog prinudnog poravnanja, poverilac ima pravo da u izvrnom postupku naplati smanjeno potraivanje ne samo od dunika nego i neposredno od jemca koji je jemio za dunika (lan 40 stav 2).

lan 43.Pod utvrenim potraivanjem, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se glavni dug i kamata koja je dospela do dana kada je odrano roite na kome je zakljueno prinudno poravnanje, a ako se potraivanje zasniva na izvrnoj odluci - i trokovi parninog i izvrnog postupka. Ako je prinudnim poravnanjem odreeno da se potraivanja isplate u smanjenom iznosu, procent koji se isplauje prema zakljuenom prinudnom poravnanju obraunava se na ceo iznos utvrenog potraivanja iz stava 1 ovog lana. U periodu od zakljuenja prinudnog poravnanja do isteka roka za isplatu potraivanja kamate teku.

lan 44.Na osnovu odobrenog prinudnog poravnanja dunik se oslobaa obaveza da poveriocu isplati iznos koji je vei od procenta prihvaenog u prinudnom poravnanju, a rokovi plaanja se odlau, u skladu sa zakljuenim prinudnim poravnanjem. U tom obimu dunik se oslobaa obaveze prema licima kojima pripada pravo na regres (jemci). Ako dunik posle zakljuenog prinudnog poravnanja isplati poveriocima iznos koji prelazi procent prihvaen u prinudnom poravnanju, nema pravo na povraaj tog iznosa.

lan 45.Izvrne isprave koje se odnose na potraivanja utvrena u reenju o odobrenju prinudnog poravnanja gube u odnosu na dunika pravnu snagu. Izvrne isprave koje se odnose na potraivanja iz lana 40 stav 2 ovog zakona mogu se izvriti prema duniku prinudnog poravnanja samo pod uslovima iz zakljuenog prinudnog poravnanja.

U postupku koji se posle zakljuenog prinudnog poravnanja vodi protiv dunika radi isplate potraivanja iz lana 40 stav 2 ovog zakona, sud e, kao i drugi nadleni organ, po slubenoj dunosti, ako nae da postoji obaveza dunika, odlukom utvrditi njegovu obavezu i obavezati ga na plaanje u skladu sa uslovima iz zakljuenog prinudnog poravnanja.

lan 46.Protiv reenja o odobrenju prinudnog poravnanja, odnosno odbijanja predloga za zakljuenje prinudnog poravnanja albu mogu podnositi dunik, poverioci i druga lica koja za to imaju pravni interes.

6. Izvrenje prinudnog poravnanjalan 47.Ako se prinudno poravnanje potpuno ne izvri, poverioci koji su namireni u prinudnom poravnanju nisu duni da vrate ono to su primili. Potraivanja poverilaca iz stava 1 ovog lana smatrae se potpuno izmirenim ako su izmireni iznosi utvreni u prinudnom poravnanju. Poverioci koji su delimino namireni u smislu zakljuenog prinudnog porvnanja prijavljuju u steajnom postupku ukupno potraivanje umanjeno za procent za koji se smatra da su po prinudnom poravnanju namireni. Poverioci koji ni delimino nisu namireni u smislu zakljuenog prinudnog poravnanja prijavljuju potraivanja u steajnom postupku u punom iznosu na koji bi imali pravo da nije zakljueno prinudno poravnanje.

7. Stavljanje van snage prinudnog poravnanjalan 48.Svaki poverilac koji je uestvovao u prinudnom poravnanju moe u roku od est meseci po isteku roka za izvrenje prinudnog poravnanja podneti zahtev veu poravnanja da stavi van snage zakljueno prinudno poravnanje. Zahtev iz stava 1 ovog lana moe se podneti ako dunik moe iz svojih sredstava da izmiri potraivanja poverilaca u visini veoj od iznosa utvrenog u zakljuenom prinudnom poravnanju, pod uslovom da se time ne umanji sposobnost dunika da uredno ispunjava obaveze prema poveriocima. U reenju o stavljanju van snage zakljuenog prinudnog poravnanja, vee poravnanja odredie rok koji ne moe biti dui od jedne godine, u kome je dunik duan da isplati poveriocima neisplaeni deo potraivanja. alba protiv reenja iz stava 3 ovog lana zadrava izvrenje reenja.

lan 49.

Svaki poverilac ije je potraivanje smanjeno zbog zakljuenog prinudnog poravnanja moe u roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja kojim je odobreno prinudno poravnanje tubom traiti da se prinudno poravnanje stavi van snage ako je zakljueno na prevaran nain. Odluka o stavljanju van snage zakljuenog prinudnog poravnanja nema pravnog dejstva na obaveze po preuzetom jemstvu.

8. Upisi u sudski registarlan 50.Vee poravnanja obavestie nadleni registarski sud o podnoenju predloga za pokretanje postupka prinudnog poravnanja, a dostavie i reenje o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, reenje o odbijanju predloga za zakljuivanje prinudnog poravnanja, kao i reenje o odobrenju prinudnog poravnanja. Registarski sud e po slubenoj dunosti izvriti upis injenica iz stava 1 ovog lana, s tim da pri upisu odbijanja predloga ili odobrenja prinudnog poravnanja istovremeno vri upis brisanja prethodnog upisa.

9. Trokovi prinudnog poravnanjalan 51.Svaki uesnik u prinudnom poravnanju snosi svoje trokove. Nezavisno od ishoda postupka, uesnik je duan i drugim uesnicima nadoknaditi trokove koje im je prouzrokovao svojom krivicom ili sluajem koji im se dogodio.

10. Primena pravila o steajulan 52.Na postupak prinudnog poravnanja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o steaju, osim odredaba o steajnom sudiji i odboru poverilaca.

IV STEAJ1. Organi postupka steajalan 53.Organi steajnog postupka su: steajno vee, steajni sudija i steajni upravnik. U steajnom postupku, kao savetodavno telo moe se obrazovati odbor poverilaca.

lan 54.Steajno vee sastavljeno je od trojice sudija, od kojih je jedan predsednik vea.

Steajni sudija ne moe biti lan steajnog vea.

lan 55.Steajno vee: 1) odluuje o pokretanju prethodnog postupka za utvrivanje postojanja uslova za steaj i sprovodi taj postupak; 2) odluuje o otvaranju steajnog postupka; 3) odluuje o prigovorima steajnog upravnika protiv zakljuka i uputstava steajnog sudije; 4) odluuje o prigovorima poverilaca protiv zakljuka steajnog sudije; 5) odreuje zapoete poslove koji se imaju zavriti u toku steajnog postupka; 6) odobrava predraun trokova steajnog postupka i odreuje nagradu steajnom upravniku; 7) odluuje o odreivanju i smenjivanju steajnog upravnika; 8) odobrava nacrt za glavnu deobu i donosi reenje o glavnoj deobi steajne mase; 9) donosi reenje o zakljuenju steajnog postupka; 10) radi i druge poslove predviene ovim zakonom. Steajno vee moe po slubenoj dunosti, po prigovoru ili predlogu, menjati odluke steajnog sudije ili steajnog upravnika ako utvrdi da su nezakonite i necelishodne.

lan 56.Steajni sudija nadlean je po svim pitanjima u vezi sa sprovoenjem steajnog postupka, ako odredbama ovog zakona nije predviena nadlenost steajnog vea. Steajni sudija vri nadzor nad poslovanjem steajnog upravnika. Steajni sudija daje steajnom upravniku uputstva koja su obavezna za upravnika.

lan 57.Protiv odluke steajnog sudije steajni upravnik, odbor poverilaca, odnosno poverioci mogu podneti prigovor steajnom veu u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke.

lan 58.Steajni upravnik odreuje se reenjem o otvaranju steajnog postupka.

Protiv odluke o odreivanju steajnog upravnika moe se podneti prigovor. O prigovoru iz stava 2 ovog lana odluuje steajno vee protiv ije odluke alba nije doputena. Prilikom prijema dunosti, steajni upravnik daje izjavu pred predsednikom steajnog vea da e savesno vriti svoju dunost.

lan 59.Za steajnog upravnika moe biti odreeno lice koje je struno s obzirom na prirodu i obim steajne mase i u iju se nepristrasnost ne moe sumnjati. Za steajnog upravnika ne moe biti odreeno lice koje ne moe biti imenovano za direktora preduzea.

lan 60.Steajni upravnik vri prava i dunosti organa upravljanja dunika shodno potrebama steajnog postupka, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Steajni upravnik rukovodi poslovima dunika i zastupa dunika. Steajni upravnik moe staviti prigovor steajnom veu na uputstva steajnog sudije, a ako nije u pitanju naroito hitna stvar, moe i odloiti izvrenje zakljuka steajnog sudije do odluke steajnog vea.

lan 61.Steajni upravnik duan je, naroito: 1) da aurira knjigovodstvenu evidenciju do dana otvaranja steajnog postupka; 2) da sastavi, u saglasnosti sa steajnim sudijom, predraun trokova steajnog postupka i da ga podnese na odobrenje steajnom veu; 3) da obrazuje komisiju za inventarisanje; 4) da sastavi poetni bilans steaja; 5) da se kao dobar privrednik stara o okonanju zapoetih, a jo neizvrenih poslova dunika, kao i poslova potrebnih da bi se spreilo nastupanje tete nad sredstvima dunika; 6) da se stara o ostvarivanju potraivanja dunika; 7) da unovi stvari dunika koje ulaze u steajnu masu;

8) da sastavi nacrt za glavnu deobu i nacrt za zavrni steajni bilans u saglasnosti sa steajnim sudijom; 9) da sastavi nacrt odluke o naknadnoj deobi. Steajni upravnik je neposredno odgovoran svakom uesniku u steajnom postupku za tetu koju mu nanese namerno ili krajnjom nepanjom. Ako je teta nastala zbog radnje steajnog upravnika koju je odobrilo steajno vee ili steajni sudija ili zbog postupanja po uputstvu steajnog sudije, steajni upravnik nije odgovoran, osim ako je odobrenje ili uputstvo izdejstvovao na prevaran nain.

lan 62.Steajni upravnik podnosi pismene izvetaje o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase, i to jedanput u tri meseca ili kad to zatrai steajni sudija, odnosno steajno vee ili odbor poverilaca.

lan 63.Steajnog upravnika, na predlog steajnog sudije, odbora poverilaca, zainteresovanih lica ili po slubenoj dunosti, steajno vee moe smeniti ako svoju dunost ne ispunjava uspeno ili iz drugih opravdanih razloga. Protiv reenja o smenjivanju steajni upravnik ima pravo prigovora, o kome konano odluuje steajno vee. Steajni upravnik se razreava dunosti i na sopstveni zahtev.

lan 64.Steajni upravnik ima pravo na nagradu za rad i na naknadu potrebnih trokova. Nagradu za rad i naknadu potrebnih trokova steajnom upravniku odreuje steajno vee na predlog steajnog sudije, pri emu se uzimaju u obzir obim poslova i rad steajnog upravnika. Steajni upravnik ne moe naplatiti nagradu za rad, odnosno naknadu potrebnih trokova iz steajne mase bez odobrenja steajnog sudije.

lan 65.Radi zatite interesa poverilaca u steajnom postupku, steajno vee moe obrazovati odbor poverilaca. Na zahtev poverilaca ija potraivanja iznose vie od 50% od ukupnog iznosa potraivanja svih poverilaca, steajno vee je duno da obrazuje odbor poverilaca, osim ako je steajna masa neznatna ili ako bi to dovelo do znatnog poveanja trokova steajnog postupka.

lan 66.

Broj lanova odbora poverilaca utvruje steajno vee iji broj mora biti neparan. Ako je broj poverilaca manji od pet, ovlaenja odbora poverilaca vre svi poverioci.

lan 67.lanovi odbora poverilaca biraju se, po pravilu, na prvom roitu za ispitivanje potraivanja. Pravo uea u izboru lanova odbora poverilaca imaju poverioci ija su potraivanja u celini ili delimino utvrena, kao i poverioci ija su potraivanja u celini osporena, a steajno vee nae da su oni svoja potraivanja uinili verovatnim. Poverilac ije utvreno potraivanje iznosi vie od 1/4 (jedna etvrtina) od ukupno utvrenih potraivanja svih poverilaca, na svoj zahtev ulazi u odbor poverilaca bez izbora. lana odbora poverilaca moe u radu odbora zastupati i lice koje nije poverilac, ali samo na osnovu specijalnog punomoja.

lan 68.Odbor poverilaca obavlja svoje poslove na sednicama koje saziva steajni sudija po slubenoj dunosti ili na predlog steajnog upravnika ili veine lanova odbora poverilaca. Sednicama rukovodi jedan od lanova odbora poverilaca koga izaberu lanovi tog odbora. Sednicama odbora poverilaca prisustvuju steajni sudija i steajni upravnik bez prava glasa. Odbor poverilaca donosi odluku veinom glasova prisutnih lanova, a ako su glasovi podeljeni odluuje steajni sudija.

lan 69.Odbor poverilaca: 1) razmatra izvetaje steajnog upravnika o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase; 2) ima pravo da pregleda poslovne knjige i celokupnu dokumentaciju koju je preuzeo steajni upravnik; 3) ima prvo prigovora steajnom sudiji na rad steajnog upravnika, kao i steajnom veu na rad steajnog sudije; 4) moe da predloi smenjivanje steajnog upravnika i imenovanje novog steajnog upravnika; 5) daje miljenje steajnom veu o unovenju imovine dunika; 6) daje miljenje steajnom veu u vezi sa nastavljanjem zapoetih poslova;

7) daje miljenje steajnom sudiji o priznavanju opravdanih manjkova utvrenih prilikom inventarisanja; 8) obavlja i druge poslove predviene ovim zakonom. Odbor poverilaca duan je da, na zahtev poverilaca, obavetava poverioce o toku steajnog postupka i stanju steajne mase.

lan 70.O naknadi nunih trokova lanova odbora poverilaca odluuje steajni sudija. Naknada iz stava 1 ovog lana ulazi u trokove steajnog postupka.

2. Pokretanje steajnog postupkalan 71.Steajni postupak pokree se predlogom ovlaenog lica, odnosno organa (predlaga). Predlog za pokretanje steajnog postupka moe se povui do isticanja oglasa o otvaranju steajnog postupka na oglasnu tablu suda. U tom sluaju, trokove steajnog postupka snosi predlaga.

lan 72.Predlaga je duan da uini verovatnim postojanje zakonskog osnova za otvaranje steajnog postupka. Ako je predlaga poverilac, duan je da podnese dokaze o postojanju svog novanog potraivanja i o tome da ga ni prinudnim izvrenjem nije mogao naplatiti.

lan 73.Predlaga je duan da predujmi iznos koji odredi steajno vee za pokrivanje trokova pokretanja steajnog postupka. Ako predlaga ne predujmi odreeni iznos, sud e predlog odbaciti. Izuzetno, sud moe odluiti da se postupak nastavi iako predujam nije poloen. Ako steajni postupak bude otvoren, predujmljeni iznos za pokrivanje trokova otvaranja steajnog postupka ulazi u trokove tog postupka.

3. Prethodni postupaklan 74.Ako predlaga povue predlog za otvaranje steajnog postupka, sud e obustaviti postupak.

Na isti nain sud e postupiti ako utvrdi da je dunik do okonanja prethodnog postupka postao solventan.

lan 75.Na osnovu predloga za otvaranje steajnog postupka steajno vee donosi reenje o pokretanju prethodnog postupka za utvrivanje uslova za otvaranje steajnog postupka (prethodni postupak) ili taj predlog odbacuje reenjem. Reenjem iz stava 1 ovog lana steajno vee odreuje i steajnog sudiju. Protiv reenja o pokretanju prethodnog postupka ne moe se izjaviti alba.

lan 76.Steajno vee moe po donoenju reenja o sprovoenju prethodnog postupka ograniiti prava ovlaenih lica dunika za obavljanje pravnih poslova i kao privremenu meru obezbeenja odrediti obustavu isplata sa rauna dunika ili svojom prethodnom saglasnou usloviti punovanost odluka organa dunika koje se odnose na raspolaganje njegovim sredstvima. Steajno vee e ogranienja iz stava 1 ovog lana oglasiti na uobiajeni nain i odrediti upis u sudski registar i o tim ogranienjima obavestiti organizaciju koja za dunika obavlja poslove platnog prometa. Steajno vee moe, ako za to postoje opravdani razlozi, odrediti mere iz stava 1 ovog lana i pre donoenja reenja o pokretanju prethodnog postupka.

lan 77.Posle donoenja odluke o pokretanju prethodnog postupka, steajno vee odmah odreuje roite na koje poziva dunika, predlagaa i organizaciju koja za dunika obavlja poslove platnog prometa. Na roitu iz stava 1 ovog lana dunik i predlaga koji nije dunik izjasnie se o predlogu za otvaranje steajnog postupka.

lan 77aAko se dunik ne nalazi na adresi navedenoj u predlogu za otvaranje steajnog postupka, ni na adresi na kojoj je upisan u sudski registar, sud e pozvati predlagaa da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ovog obavetenja, dostavi sudu podatak o adresi dunika, odnosno njegovog zakonoskog zastupnika. Istovremeno sud e od nadlenog dravnog organa zatraiti obavetenje o adresi zakonskog zastupnika. Ako sud u roku iz stava 1 ovog lana ne dobije adresu dunika, odnosno njegovog zakonskog zastupnika, dostavljanje svih akata u steajnom postupku vrie se objavljivanjem istih na oglasnoj tabli suda i pribijanjem na vratima poslovnih prostorija na poslednjoj adresi dunika upisanoj u sudski registar.

lan 78.Ako se na roitu iz lana 77 stav 1 ovog zakona da izjava o preuzimanju duga, steajno vee ocenie datu izjavu, proveriti je po potrebi i zatraiti odgovarajue jemstvo i ako je potrebno, odloie roite. Ako je izjava neosnovana, davalac izjave odgovara za prouzrokovanu tetu i trokove postupka. Davalac izjave o preuzimanju duga, kao i njegovi jemci, posle odobrenja suda o preuzimanju duga, odgovaraju solidarno sa dunikom poveriocima steajnog dunika za obaveze steajnog dunika koje su nastale do dana davanja izjave o preuzimanju duga. Reenjem kojim se odobrava preuzimanje duga steajno vee e obustaviti steajni postupak. Protiv ovog reenja pravo na albu ima predlaga, dunik i organizacija koja za dunika obavlja poslove platnog prometa.

lan 79.Na roitu iz lana 77 stav 1 ovog zakona ispitae se mogunost zakljuenja prinudnog poravnanja. Ako se na roitu iz stava 1 ovog lana pokae da postoji mogunost da se zakljui prinudno poravnanje, steajno vee odredie rok duniku za podnoenje predloga za prinudno poravnanje.

lan 80.Ako se na roitu iz lana 77 stav 1 ovog lana pokae da ne postoji mogunost da se zakljui prinudno poravnanje, steajno vee odredie jednog ili vie vetaka koji e u odreenom roku, zajedno sa steajnim sudijom i po njegovim uputstvima, ispitati ekonomsko-finansijsko stanje dunika ako nisu ispunjeni uslovi za otvaranje steajnog postupka bez prethodnog ispitivanja ekonomsko-finansijskog stanja dunika. Steajno vee moe pozvati organizaciju koja za dunika obavlja poslove platnog prometa da uestvuje u ispitivanju eko-nomsko-finansijskog stanja dunika.

lan 81.Ako na roitu iz lana 77 stav 1 ovog zakona bude stavljena ponuda za prinudno poravnanje koja ispunjava uslove iz l. 19 do 21 ovog zakona, steajno vee postupie u smislu lana 23 ovog zakona, a ako stavljen predlog ne ispunjava te uslove, steajno vee odredie primeren rok za stavljanje uredne ponude. Ako uredna ponuda ne bude stavljena u roku iz stava 1 ovog lana, steajno vee postupie po lanu 80 stav 1 ovog zakona.

lan 82.

Dunik protiv koga je pokrenut prethodni postupak duan je steajnom sudiji staviti na raspolaganje sve potrebne podatke i obavetenja. lanovi organa upravljanja dunika, direktor i drugi zaposleni kod dunika, pa i oni kojima je prestala funkcija, odnosno rad kod dunika duni su steajnom sudiji pruiti sve potrebne podatke i obavetenja.

lan 83.Kad steajni sudija ispita ekonomsko-finansijsko stanje dunika, podnosi steajnom veu izvetaj sa miljenjem da li ima mesta otvaranju steajnog postupka.

4. Otvaranje steajnog postupkalan 84.Steajno vee, po prijemu izvetaja steajnog sudije i miljenja vetaka o ekonomskofinansijskom stanju dunika, zakazuje roite radi raspravljanja o postojanju uslova za otvaranje steajnog postupka. Na to roite steajno vee poziva predlagaa, dunika, organizaciju koja za dunika obavlja poslove platnog prometa, steajnog sudiju, a, po potrebi, i vetaka. Na ovom roitu ispitae se mogunost preuzimanja duga (lan 78) i zakljuenja prinudnog poravnanja (lan 79). Steajno vee na roitu, a najdocnije u roku od tri dana po njegovom odravanju donosi reenje o otvaranju steajnog postupka nad dunikom ili odbijanju predloga za otvaranje ovog postupka. U reenju o odbijanju predloga za otvarnje steajnog postupka steajno vee odreuje ko je duan da snosi nastale trokove. Protiv reenja kojim je otvoren steajni postupak, pored lica ovlaenih za zastupanje dunika, albu moe izjaviti, u ime dunika, zastupnik njegovog organa upravljanja. alba iz stava 4 ovog lana ne spreava izvrenje odluke o otvaranju steajnog postupka.

lan 85.Steajno vee moe odloiti otvaranje steajnog postupka, ali ne due od tri meseca od dana prijema predloga za otvaranje steajnog postupka, na predlog poverioca koji je predloio pokretanje steajnog postupka ije se potraivanje ni prinudnim putem nije moglo naplatiti na osnovu pravnog akta koji ima svojstvo izvrne isprave.

lan 86.Steajno vee moe odluiti da se steajni postupak otvori bez sprovoenja prethodnog postupka i bez ispitivanja ekonomsko-finansijskog stanja dunika ako predlog za otvaranje steajnog postupka podnese dunik ili likvidacioni upravnik, ako se taj postupak otvara po slubenoj dunosti, kao i ako je predlog podnela organizacija koja za dunika obavlja poslove

platnog prometa, a dunik nije postao solventan ni u roku od 60 dana od dana podnoenja predloga.

lan 87.Steajni postupak otvorie se po slubenoj dunosti i bez prethodnog ispitivanja ekonomskofinansijskog stanja dunika ako je pre toga bio otvoren postupak za prinudno poravnanje, koji je bio zavren bez uspeha.

lan 88.Steajno vee moe doneti odluku da se steajni postupak otvori, ali da se ne provodi ako utvrdi da imovina dunika koja bi ula u steajnu masu nije dovoljna ni za izmirenje trokova tog postupka ili je neznatne vrednosti i u tom sluaju donee reenje kojim se steajni postupak zakljuuje. Ako steajno vee u toku steajnog postupka utvrdi da imovina steajnog dunika koja bi ula u steajnu masu nije dovoljna ni za namirenje trokova steajnog postupka ili je neznatne vrednosti, donee reenje kojim se steajni postupak zakljuuje. Reenje iz st. 1 ili 2 ovog lana objavljuje se u Slubenom listu SRJ. Protiv reenja iz st. 1 i 2 ovog lana poverioci mogu izjaviti albu u roku od 15 dana od dana objavljivanja reenja u Slubenom listu SRJ. Imovina dunika upotrebie se za podmirenje trokova steajnog postupka, a neutroeni deo predae se osnivau bez preuzimanja obaveza.

lan 89.O otvaranju steajnog postupka poverioci se obavetavaju oglasom. Oglas se objavljuje isticanjem na sudskoj tabli i objavljivanjem u Slubenom listu SRJ. Oglas mora biti istaknut na oglasnoj tabli suda istog dana kada je doneseno reenje. Reenje o otvaranju steajnog postupka dostavlja se predlagau, duniku, organizaciji koja za dunika obavlja poslove platnog prometa i nadlenom dravnom, odnosno javnom tuiocu. Steajno vee e odrediti da se otvaranje steajnog postupka upie u sudski registar i u javne knjige u koje su uknjiena prava na nepokretnosti ili na brodovima, kao i prava industrijske svojine, i to odmah kada je doneseno reenje o otvaranju steajnog postupka.

lan 90.Oglas o otvaranju steajnog postupka sadri: 1) naziv suda koji je doneo reenje o otvaranju steajnog postupka; 2) izvod iz reenja o otvaranju steajnog postupka;

3) firmu i sedite dunika; 4) ime i sedite steajnog sudije; 5) ime i adresu steajnog upravnika; 6) poziv poveriocima da prijave svoja potraivanja steajnom veu podneskom u dva primerka, sa dokazima u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju steajnog postupka u Slubenom listu SRJ, osim ako svoja potraivanja nisu prijavili u postupku prinudnog poravnanja i upozorenje da e se neblagovremeno podnesene prijave odbaciti; 7) mesto, dan i as roita za ispitivanje potraivanja; 8) poziv dunicima da svoje dugove bez odlaganja izmire; 9) dan isticanja oglasa na sudskoj tabli.

5. Pravne posledice otvaranja steajnog postupkaVreme nastupanja pravnih posledica lan 91.Pravne posledice otvaranja steajnog postupka nastaju poetkom dana kada je oglas o otvaranju steajnog postupka istaknut na oglasnoj tabli suda. Ako je reenje o otvaranju steajnog postupka po albi ukinuto, a u ponovnom postupku steajni postupak je ponovo otvoren, pravne posledice steajnog postupka nastaju poetkom dana kada je prvo reenje istaknuto na oglasnoj tabli suda.

Prenoenje funkcija organa upravljanja na steajnog upravnika lan 92.Danom otvaranja steajnog postupka prestaju prava poslovodnog organa, zastupnika, kao i organa upravljanja dunika i te funkcije prelaze na steajnog upravnika.

Radni odnosi lan 93.Danom otvaranja steajnog postupka prestaju radni odnosi zaposlenih kod dunika. Steajno vee moe dok traje steajni postupak zadrati na radu potreban broj zaposlenih kod dunika radi zavrenja zapoetih poslova ili radi voenja steajnog postupka. Steajni upravnik duan je da o prestanku radnog odnosa zaposlenih kod dunika obavesti, radi ostvarivanja prava zaposlenih, nadleni organ za zapoljavanje u republici na ijoj je teritoriji sedite dunika, odnosno na ijoj teritoriji se nalazi deo dunika.

lanovi organa upravljanja dunika, direktor i drugi zaposleni kod dunika, iako im je prestala funkcija, odnosno rad kod dunika, duni su da steajnom sudiji daju sve potrebne podatke i obavetenja do zaljuenja steajnog postupka ili dok ih steajno vee ne oslobodi te obaveze.

lan 94.Zaposleni koji su dok traje steajni postupak ostali na radu imaju pravo na zaradu, iju visinu, na predlog steajnog upravnika, odreuje steajno vee. Izdaci za zarade ulaze u trokove steajnog postupka.

Steajna masa lan 95.Danom otvaranja postupka steaja obrazuje se steajna masa. U steajnu masu ulazi sva imovina dunika, ako zakonom nije drukije odreeno.

Uvoenje steajnog upravnika u dunost lan 96.Po otvaranju steajnog postupka vri se, u najkraem roku, uvoenje u dunost steajnog upravnika. Posle uvoenja u dunost, steajni upravnik aurira knjigovodstvenu evidenciju do otvaranja steajnog postupka i sastavlja poetni steajni bilans na osnovu inventarisanja prema stanju na dan otvaranja tog postupka. Ako se prilikom sastavljanja poetnog steajnog bilansa utvrdi da je stvarna vrednost imovine dunika manja od vrednosti iskazane u knjigovodstvu, steajno vee moe, na predlog steajnog upravnika, doneti reenje o otpisivanju razlike u vrednostima prema stanju na dan otvaranja steajnog postupka i otpisivanju nenaplativih potraivanja. O otpisima iz stava 3 ovog lana zatraie se miljenje odbora poverilaca, ako je taj odbor obrazovan.

Rauni dunika lan 97.Danom otvaranja steajnog postupka gase se rauni dunika i prestaju prava lica koja su bila ovlaena da raspolau imovinom dunika. Organizacija koja za dunika obavlja poslove platnog prometa, na zahtev steajnog upravnika, otvorie nov raun preko kog e se vriti poslovanje dunika. Novana sredstva sa ugaenih rauna dunika prenose se na nov raun.

Firma dunika lan 98.Uz firmu dunika dodaje se pri potpisivanju oznaka u steaju, sa naznaenjem novog broja rauna preko kog se vri poslovanje dunika.

Izvrenja i obezbeenja lan 99.Od dana otvaranja postupka steaja ne moe se protiv dunika dozvoliti mera obezbeenja niti prinudnog izvravanja radi namirenja potraivanja u pogledu kojih postoji izvrna isprava. Postupci radi obezbeenja i izvrenja iz stava 1 ovog lana koji su u toku prekidaju se. Odredbe st. 1 i 2 ovog lana ne odnose se na izlune i razlune poverioce koji su pravo odvojenog namirenja stekli 60 dana pre dana otvaranja steajnog postupka. Upisi u javne knjige mogu se dozvoliti i izvriti i posle dana otvaranja steajnog postupka ako su uslovi za upis ostvareni pre dana otvaranja steajnog postupka. Odredba stava 1 ovog lana ne primenjuje se na izvrne isprave koje se odnose na trokove steajnog postupka ni na obaveze plaanja takse za radnje dunika u toku tog postupka.

Novana i nenovana potraivanja lan 100.Danom otvaranja steajnog postupka potraivanja poverioca prema duniku koja nisu dospela smatraju se dospelim. Nenovana potraivanja dunika koja nisu dospela unose se u steajnu masu u novanoj vrednosti. Potraivanja u stranoj valuti unose se u steajnu masu u valuti potraivanja, a kod sastavljanja poetnog steajnog bilansa ta potraivanja obraunavaju se u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara na dan otvaranja steajnog postupka.

Povremena davanja lan 101.Novana i nenovana potraivanja prema duniku koja imaju za predmet povremena davanja pretvaraju se u jednokratna novana potraivanja.

Kamate lan 102.

Danom otvaranja steajnog postupka ne prestaje da tee kamata na potraivanja od dunika koja se izmiruju iz steajne mase.

Zastarelost potraivanja lan 103.Prijavljivanjem potraivanja u steajnu masu prekida se zastarelost potraivanja od dunika. Zastarelost potraivanja dunika prema njegovim dunicima ne tee godinu dana od dana otvaranja steajnog postupka.

Uslovna potraivanja lan 104.Poveriocu ije je potraivanje vezano za odloni uslov obezbeuju se odgovarajua sredstva iz steajne mase. Ako odloni uslov ne nastupi do konane deobe steajne mase, takvo potraivanje se gasi, a obezbeena sredstva rasporeuju se na ostale poverioce. Potraivanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe steajne mase ako poverilac prui obezbeenje da e vratiti ono to je primio iz steajne mase kada nastupi taj uslov.

Prebijanje potraivanja lan 105.U steajnom postupku dozvoljeno je prebijanje potraivanja poverioca sa protivpotraivanjem dunika. Potraivanja koja su se do dana otvaranja steajnog postupka mogla prebiti smatraju se prebijenim i ne prijavljuju se u steajnu masu. Prebijaju se i potraivanja, odnosno protivpotraivanja koja nisu dospela na dan otvaranja steajnog postupka, kao i potraivanja ili protivpotraivanja koja ne glase na novani iznos. Prebiti se mogu i uslovna potraivanja ako to odobri steajno vee. Steajno vee moe prebijanje ovih potraivanja usloviti polaganjem obezbeenja od strane poverioca. Poverioci ija se potraivanja prebijaju duni su da o prebijanju izveste steajnog upravnika. Ako poverilac ne izvesti steajnog upravnika odgovoran je za tetu i trokove.

lan 106.Prebijanje nije doputeno ako je potraivanje ustupljeno (cedirano) poveriocu za poslednjih est meseci pre dana otvaranja steajnog postupka, a poverilac je znao ili je morao da zna da je

dunik postao nesposoban za plaanje ili da je protiv njega podnesen predlog za otvaranje steajnog postupka. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, prebijanje potraivanja doputeno je ako su u pitanju potraivanja u vezi sa izvrenjem neizvrenih ugovora ili potraivanja koja su oivela uspenim pobijanjem pravnog posla dunika.

lan 107.Potraivanja od dunika koja su nastala pre dana otvaranja steajnog postupka ne mogu se prebiti sa potraivanjem steajne mase koje je nastalo posle dana otvaranja tog postupka.

Dvostrano-teretni ugovori zakljueni pre otvaranja steajnog postupka lan 108.Dvostrano-teretni ugovori zakljueni sa dunikom pre dana otvaranja steajnog postupka ostaju na snazi, s tim to steajni upravnik, uz odobrenje steajnog sudije, moe odustati od ugovora. Druga ugovorna strana moe traiti da se steajni upravnik u primerenom roku izjasni da li ugovor odrava na snazi ili od njega odustaje. Ako steajni upravnik to ne uini, smatrae se da je odustao od ugovora. Ako steajni upravnik odustane od ugovora, druga ugovorna strana moe traiti naknadu tete kao steajni poverilac. Ako je druga ugovorna strana duna da prva ispuni ugovor, moe dobiti ispunjenje ugovora dok ugovor ne ispuni dunik ili, na njen zahtev, ne prui obezbeenje. Druga ugovorna strana ne moe traiti izvrenje fiksnih ugovora ako je rok isporuke posle dana otvaranja steajnog postupka, ali moe traiti naknadu tete kao steajni poverilac. Iznos tete koju treba naknaditi u smislu stava 5 ovog lana jednak je razlici izmeu ugovorene kupoprodajne cene robe i srednje trine cene koju bi takva roba imala na dan koji je ugovorom odreen kao dan isporuke robe u mestu ispunjenja ugovora.

lan 109.Ugovore o zakupu steajni upravnik moe otkazati nezavisno od zakonskih ili ugovornih rokova, i to svakog prvog dana u mesecu sa otkaznim rokom od 30 dana. Otkazom ugovora o zakupu, u smislu stava 1 ovog lana, ne dira se u pravo druge ugovorne strane na naknadu tete koju ta strana ostvaruje kao steajni poverilac.

Nalozi i ponude lan 110.Nalog koji je izdao dunik gubi vaenje danom otvaranja steajnog postupka.

Ponude uinjene duniku ili ponude koje je uinio dunik prestaju da vae danom otvaranja steajnog postupka ako do dana otvaranja tog postupka nisu prihvaene.

Pravo na potragu stvari lan 111.Prodavac kome kupovna cena nije isplaena u celini moe traiti da mu se vrati roba koja je iz drugog mesta poslata duniku pre dana otvaranja steajnog postupka, a do dana otvaranja tog postupka nije prispela u mesto opredeljenja, odnosno ako je do tog dana dunik nije preuzeo (u daljem tekstu: pravo na potragu). Pravo na potragu ima i komisionar za kupovinu robe. Ako je dunik preuzeo samo na uvanje robu koja je stigla u mesto opredeljenja pre dana otvaranja steajnog postupka, prodavac nema pravo na potragu, ali ima pravo da redovnim putem ostvari svoja prava u pogledu te robe kao izluni poverilac.

Pobijanje pravnih radnji lan 112.Poverioci, kao i steajni upravnik, u ime steajnog dunika, imaju pravo pobijanja pravnih radnji koje je dunik uinio u poslednjoj godini pre dana otvaranja steajnog postupka. Pod pravnim radnjama, u smislu stava 1 ovog lana, podrazumeva se i proputanje vrenja tih radnji. Poverioci i steajni upravnik mogu pobijati: 1) pravne radnje kojima se remeti ravnomerno namirenje poverilaca (oteenje poverilaca), odnosno kojim se pojedini poverioci stavljaju u povoljniji poloaj (pogodovanje poverilaca) ako je druga strana prema kojoj su te radnje preduzete znala ili je morala znati za nepovoljno ekonomsko-finansijsko stanje dunika; 2) pravne radnje kojima se bez naknade ili uz neznatnu naknadu raspolae imovinom dunika.

lan 113.Pretpostavlja se da je poverilac znao ili je morao da zna za nepovoljno ekonomsko-finansijsko stanje dunika: 1) ako je naplatio svoje potraivanje koje nije dospelo ili je to uinio u obliku i na nain koji nije uobiajen; 2) ako je pravna radnja koja je predmet pobijanja uinjena neposredno pre dana otvaranja steajnog postupka, a naroito za vreme trajanja prethodnog postupka, odnosno postupka prinudnog poravnanja koji je prethodio steajnom postupku.

lan 114.

Ne mogu se pobijati: 1) pravne radnje iz lana 28 ovog zakona koje je izvrio dunik u okviru tekueg poslovanja i poslovi koje obavi na osnovu odobrenja upravnika prinudnog poravnanja; 2) pravne radnje koje dunik obavi radi izvrenja zakljuenog prinudnog poravnanja; 3) pravne radnje iz tekueg poslovanja koje dunik obavi posle zakljuenog prinudnog poravnanja, osim pravnih poslova kojima se mogu otetiti poverioci; 4) isplate po menicama i ekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih meninih, odnosno ekovnih obveznika.

lan 115.Pobijati se mogu i pravne radnje za koje ve postoji izvrna isprava ili koje su izvrene u postupku prinudnog izvrenja. Ako zahtev za pobijanje pravnih radnji bude usvojen, prestaje dejstvo izvrne isprave prema poveriocima.

lan 116.Tuba za pobijanje pravnih radnji moe se podneti u roku od est meseci od dana otvaranja steajnog postupka, a najdocnije do roita za glavnu deobu. Tuba iz stava 1 ovog lana podnosi se protiv lica prema kome je pobijena radnja preduzeta, kao i protiv dunika ako on nije tuilac. Steajni upravnik moe podneti tubu za pobijanje pravnih radnji samo po osnovu odobrenja steajnog sudije. Ako zahtev za pobijanje pravnih radnji bude usvojen, pobijena pravna radnja je bez pravnog dejstva prema steajnoj masi i protivna strana je duna da vrati u steajnu masu sve imovinske koristi steene na osnovu pobijene radnje. Pravne radnje iz lana 112 ovog zakona poverioci mogu pobijati i isticanjem prigovora u parnici bez vremenskog ogranienja iz stava 1 ovog lana.

Razluna i izluna prava lan 117.Otvaranje steajnog postupka ne utie na prava odvojenog izmirenja iz odreenih stvari, odnosno iz imovine dunika (zalono pravo, pravo namirenja, pravo retencije i druga razluna prava), kao i na prava izdvajanja stvari koja ne pripadaju duniku (izluna prava). Razluna prava steena izvrenjem i obezbeenjem za poslednjih 60 dana pre dana otvaranja steajnog postupka radi namirenja ili obezbeenja prestaju da vae.

Razluna prava ostaju na snazi ako se steajni postupak ne sprovodi zbog razloga navedenih u lanu 88 ovog zakona. Ako je razluno pravo koje je steeno izvrenjem ostalo na snazi u smislu st. 1 i 3 ovog lana, steajno vee, na predlog poverioca, dozvolie nastavljanje izvrnog postupka i o tome e izvestiti sud pred kojim se vodi postupak izvrenja.

lan 118.Ako deo imovine dunika na koje je steeno razluno pravo (posebna steajna masa) nije dovoljan da se iz njega namiri potraivanje razlunog poverioca u celini, razluni poverilac ima pravo da nenamireni deo svog potraivanja ostvari kao steajni poverilac. Viak koji ostane po namirenju potraivanja razlunog poverioca iz posebne steajne mase unosi se u deobnu masu.

Okonanje zapoetih poslova lan 119.U toku steajnog postupka okonae se samo oni zapoeti poslovi ije je izvrenje neophodno da bi se spreilo nastupanje tete na imovinu dunika. Koji se poslovi smatraju neophodnim u smislu stava 1 ovog lana odluie steajno vee.

lan 120.U toku steajnog postupka mogu se zakljuivati novi ugovori samo radi unovenja imovine dunika i radi zavrenja zapoetih poslova i poslova neophodnih da bi se spreilo nastupanje tete na imovinu dunika. Zakljuivanje ugovora iz stava 1 ovog lana steajno vee moe usloviti svojom saglasnou.

6. Prijavljivanje potraivanjalan 121.Steajnom veu se prijavljuju potraivanja pismeno i u prijavi moraju biti naznaeni: 1) firma, odnosno ime i sedite, odnosno prebivalite ili boravite poverioca; 2) pravni osnov i iznos potraivanja; 3) broj iro-rauna ili drugog rauna poverioca ako ga ima. Poverioci koji imaju potraivanja u stranoj valuti prijavljuju ih u valuti potraivanja. Ako se prijavljuju potraivanja po kojima je parnini postupak u toku, u prijavi se navodi sud pred kojim se vodi postupak s oznakom spisa.

Razluni poverioci oznaavaju u prijavi deo imovine dunika na koji se njihov zahtev odnosi i iznos do koga njihova potraivanja nee biti pokrivena razlunim pravom. Izluni poverioci oznaavaju u prijavi deo imovine (predmet) na koji se njihov zahtev odnosi.

lan 122.Potraivanja prijavljena povodom oglasa za zakljuenje prinudnog poravnanja smatrae se prijavljenim i u steajnom postupku.

lan 123.Solidarni sadunici i jemci dunika mogu kao steajni poverioci traiti da im se vrati ono to su za dunika platili pre ili posle dana otvaranja steajnog postupka, ako im pripada pravo na regres prema duniku. Solidarni sadunici i jemci mogu podneti i zahtev da im se obezbedi i iznos koji e platiti za dunike srazmerno iznosu koji bi im pripadao kao steajnim poveriocima.

Ispitivanje prijavljenih potraivanja lan 124.Prijavljena potraivanja poverilaca ispituje steajno vee na roitu za ispitivanje potraivanja. Na roitu za ispitivanje potraivanja uestvuju steajni sudija, steajni upravnik, poverioci koji su prijavili svoja potraivanja, kao i druga lica koja, s obzirom na poslove koje su obavljala kod dunika, mogu da prue podatke o postojanju i visini prijavljenih potraivanja. Roite za ispitivanje potraivanja odrae se i ako mu ne prisustvuju svi poverioci koji su prijavili svoja potraivanja, a uredno su pozvani.

lan 125.Steajni upravnik duan je da se o svakom prijavljenom potraivanju odreeno izjasni da li ga priznaje ili osporava. Poverioci mogu osporavati prijavljena potraivanja. Prijavljeno potraivanje smatra se utvrenim ako ga prizna steajni upravnik i ne ospori ni jedan od poverilaca prisutnih na roitu za ispitivanje potraivanja.

lan 126.(Brisan)

lan 127.

Steajno vee e reenjem uputiti poverioca ije je potraivanje osporeno da u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja pokrene postupak pred sudom ili drugim organom radi utvrivanja osporenog potraivanja. Ako se osporava potraivanje poverioca koji je za ovo potraivanje ve stekao izvrnu ispravu, steajno vee uputie poverioca, odnosno steajnog dunika, zavisno od toga ko je od njih osporio potraivanje, na pokretanje parninog, odnosno upravnog ili drugog postupka u smislu stava 1 ovog lana. Poverilac koji je pokrenuo parnini ili upravni ili drugi posebni postupak u smislu st. 1 i 2 ovog lana duan je da o tome izvesti steajno vee. Ako to ne uini, poverilac je odgovoran za tetu prouzrokovanu proputanjem. Ako su poverioci iz stava 1 ovog lana pokrenuli parnini ili upravni ili drugi posebni postupak po isteku propisanog roka, njihova potraivanja steajno vee nee uzeti u obzir prilikom deobe steajne mase, osim ako su do tog vremena prvnosnano utvrena. Odluke o osporenim potraivanjima imaju dejstvo prema svim poveriocima dunika.

lan 128.Trokovi postupka iz lana 127 stav 1 ovog zakona smatraju se trokovima steajne mase ako je steajni upravnik neosnovano osporio potraivanje. Steajno vee moe odrediti da trokove iz stava 1 ovog lana snosi steajni upravnik ako je on iz obesti osporio potraivanje ili je na takav nain vodio postupak.

7. Prodaja dunikalan 129.Steajno vee moe, poto prethodno pribavi miljenje poverilaca i steajnog upravnika na osnovu procene, odnosno sprovedenog vetaenja, odluiti da se dunik kao pravno lice izloi prodaji. Prodaja dunika kao pravnog lica vri se javnim nadmetanjem ili neposrednom pogodbom. Prodaja dunika kao pravnog lica moe se odrediti samo uz uslov da se na taj nain postignu povoljniji uslovi za namirenje poverilaca.

lan 130.Posle prodaje dunika kao pravnog lica, u smislu lana 129 ovog zakona, steajni postupak u odnosu na dunika se obustavlja ali se postupak nastavlja protiv steajne mase koju zastupa steajni upravnik radi namirenja poverilaca. Sredstva dobijena prodajom dunika ulaze u steajnu masu.

Za potraivanja prema duniku koja su nastala do obustave steajnog postupka ni dunik i njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Prodaja dunika kao pravnog lica je bez uticaja na izluna prava. Razluna prava ostaju na snazi posle prodaje dunika kao pravnog lica. To e pravo prestati u onoj meri u kojoj e biti ostvareno u nastavljenom steajnom postupku u smislu stava 1 ovog lana. Odluke o prestanku radnog odnosa zaposlenih ostaju na snazi (lan 93 stav 1).

8. Unovenje imovine dunikalan 131.Imovina dunika koja ulazi u steajnu masu prodaje se, po pravilu, javnim nadmetanjem. Steajno vee, po prethodno pribavljenom miljenju odbora poverilaca, ako je obrazovan, moe odrediti i drugi nain prodaje (prikupljanjem ponuda i neposrednom pogodbom), ako zakonom nije drukije odreeno. O prodaji imovine dunika obavetavaju se lica koja imaju pravo pree kupovine.

lan 132.Imovina, odnosno deo imovine koja ini funkcionalnu celinu u procesu proizvodnje (postrojenja, ureaji i sl.) prodaje se, po pravilu, javnim nadmetanjem, i to prvenstveno kao celine sa zgradom i zemljitem, a ako to nije mogue - prodaje se bez zgrade i zemljita. Pravo pree kupovine zgrade namenjene za obrazovanje, nauku, kulturu, zdravstvo i socijalnu zatitu i stvari ugraenih u te zgrade, kao i stvari koje neposredno slue obrazovanju, nauci, kulturi, zdravstvu i socijalnoj zatiti imaju lica koja ispunjavaju uslove za obavljanje takve delatnosti.

lan 133.Pre dana odreivanja javne prodaje, sudskim vetaenjem procenjuje se stvarna vrednost postrojenja ili ureaja, kao i pojedinih stvari koje ine postrojenja i ureaje, koje su takve prirode da se mogu prodavati pojedinano. Poetnu prodajnu cenu odreuje steajno vee na osnovu miljenja steajnog sudije, a po sasluanju steajnog sudije i odbora poverilaca, ako je obrazovan. Poetna prodajna cena ne moe biti nia od polovine procenjene vrednosti. Ako se prodaja ne moe izvriti ni po odreenoj prodajnoj ceni, steajno vee moe odobriti prodaju i po nioj ceni.

Ako se od vremena kada je obavljena procena vrednosti stvari do vremena njihove prodaje vrednost stvari znatnije izmeni, odredie se njihova nova procena.

lan 134.Imovinu prodaje steajni upravnik po uputstvima i pod nadzorom steajnog sudije. Javna prodaja oglaava se na oglasnoj tabli suda, a kad se radi o stvarima vee vrednosti, nepokretnostima i ureajima - i u dnevnoj tampi. Oglas iz stava 2 ovog lana sadri, naroito, popis stvari koje se prodaju, poetnu vrednost tih stvari, vreme u koje ih je mogue razgledati, kao i vreme i mesto prodaje.

lan 135.Ako imovina iz lana 132 ovog zakona ne bude prodata, predaje se poveriocima ako je prihvate, vodei rauna o visini njihovih potraivanja. Imovina koja se nije mogla rasporediti poveriocima u smislu stava 1 ovog lana predaje se nadlenom organu u republici na ijoj je teritoriji sedite dunika, a ako se radi o nepokretnosti nadlenom organu u republici na ijoj se teritoriji nepokretnost nalazi. Ako se u sluaju iz stava 2 ovog lana radi o imovini Savezne Republike Jugoslavije ona se predaje nadlenom saveznom organu.

lan 136.Poverioci i dunik mogu u roku od tri meseca od dana prodaje stvari dunika da zahtevaju ponitaj prodaje ako su prodajom oteeni interesi poverilaca. Po zahtevu za ponitaj prodaje reava sud koji sprovodi steajni postupak. U sluaju ponitaja prodaje u smislu stava 1 ovog lana, kupac ima pravo na naknadu tete kao poverilac steajne mase.

9. Namirivanje poverilacalan 137.Steajnu masu za podelu poveriocima (u daljem tekstu: deobna masa) ine, pored novanih sredstava dunika na dan otvaranja steajnog postupka, i novana sredstva ostvarena prodajom imovine, kao i potraivanja naplaena u tom postupku.

lan 138.Pre nego to se pristupi namirivanju poverilaca, iz deobne mase izdvojie se iznos potreban za isplatu trokova steajnog postupka i za namirenje poverilaca steajne mase.

lan 139.

Za obezbeenje isplate osporenih potraivanja izdvojie se iz deobne mase srazmeran deo sredstava za poverioce koji su radi ostvarivanja svog potraivanja blagovremeno pokrenuli poseban postupak i o tome izvestili steajno vee. Ako poverilac ne uspe u posebnom postupku pokrenutom radi utvrivanja svog osporenog potraivanja, izdvojena sredstva e se podeliti na druge poverioce.

lan 140.Dugovi dunika isplauju se srazmerno iz deobne mase ako zakonom nije drukije odreeno. Izuzetno od stava 1 ovog lana, zarade zaposlenih kod dunika, u visini garantovanih zarada do dana otvaranja steajnog postupka, i naknada tete za povredu na radu koju je zaposleni pretrpeo kod dunika pre dana otvaranja tog postupka namiruju se kao trokovi steajnog postupka. Neisplaene zarade zaposlenih kod dunika preko garantovanih zarada namiruju se ravnopravno sa ostalim potraivanjima dunika. Dugove deobne mase ne predstavljaju novane kazne zbog privrednih prestupa ili prekraja.

lan 141.Ako je poveriocu priznato potraivanje sa raskidnim uslovom, steajno vee uzee u obzir to potraivanje prilikom deobe ako poverilac priloi obezbeenje da e ono to je primio vratiti ako se ispuni raskidni uslov. Ako je poveriocu priznato potraivanje s odlonim uslovom, isplatie mu se srazmeran deo njegovog potraivanja ako odloni uslov nastupi do roita za glavnu deobu.

lan 142.Deobi se pristupa kad znatan deo imovine bude unoven.

lan 143.Steajno vee, na osnovu predloga steajnog upravnika i primedaba steajnog sudije, odobrava nacrt za glavnu deobu. Nacrt za glavnu deobu sadri spisak potraivanja sa podacima o poveriocima, visini potraivanja i visini novanih sredstava namenjenih za deobu, kao i kvotu i iznos za isplaivanje potraivanja koja se namiruju iz deobne mase.

lan 144.Steajno vee dostavlja nacrt za glavnu deobu, sa pozivom za roite za raspravljanje o tom nacrtu, steajnom sudiji, steajnom upravniku, poveriocima ija su potraivanja utvrivana i poveriocima ija su potraivanja osporena, a koji su blagovremeno pokrenuli poseban postupak.

Nacrt za glavnu deobu ne dostavlja se poveriocima kada se poverioci prema tom nacrtu isplauju u celosti.

lan 145.Na roitu za raspravljanje o nacrtu za glavnu deobu poverioci mogu podnositi prigovore na taj nacrt. Reenje o glavnoj deobi donosi steajno vee posle rasprave za glavnu deobu. O podnesenim prigovorima steajno vee odluuje u reenju o glavnoj deobi.

lan 146.Na osnovu pravnosnanog reenja o glavnoj deobi, steajni upravnik isplatie potraivanja poveriocima u roku od 15 dana od dana pravnosnanosti tog reenja. Poverilac koji je prema duniku imao potraivanje u stranoj valuti moe kod ovlaene banke pretvoriti (kupiti) odgovarajuu valutu pod uslovima utvrenim saveznim propisima.

lan 147.Naknadna deoba sprovodi se prema priticanju sredstava dunika. Odluku o naknadnoj deobi donosi steajni sudija.

lan 148.Ako posle isplate poverilaca preostanu nerasporeena drutvena sredstva, ona se predaju osnivau do visine osnivakog uloga, a ostatak sredstava se predaje nadlenom organu u republici na ijoj je teritoriji sedite dunika, a ako se radi o nepokretnosti - nadlenom organu u republici na ijoj se teritoriji nalazi ta nepokretnost. Ako preostanu nerasporeena sredstva u dravnoj svojini, ona se predaju nadlenom organu u republici, odnosno nadlenom saveznom organu. Ako preostanu nerasporeena sredstva u zadrunoj svojini, ona se predaju odgovarajuem zadrunom savezu, ako preostanu sredstva u privatnoj svojini, predaju se vlasniku.

10. Zakljuenje steajnog postupkalan 149.Kad od steajnog upravnika primi izvetaj da su svi poslovi iz steajnog postupka okonani, steajni sudija podnosi steajnom veu predlog za zakljuenje steajnog postupka. Odluku o zakljuenju steajnog postupka steajno vee objavljuje u Slubenom listu SRJ.

Po zakljuenju steajnog postupka, steajni upravnik podnosi steajnom veu zavrni izvetaj o svom poslovanju, sa miljenjem steajnog sudije. Kad razmotri izvetaj, steajno vee razreava steajnog upravnika, a ako u njegovom poslovanju postoje nepravilnosti - preduzima protiv njega odgovarajue mere.

lan 150.Ako steajno vee posle otvaranja steajnog postupka utvrdi da bi dalje voenje postupka prouzrokovalo nesrazmerne trokove, obustavie dalje unovenje deobne mase i zakljuiti taj postupak. Postupci koji su u toku, a u vezi sa steajnim postupkom, obustavljaju se. Steajno vee moe u sluaju iz stava 1 ovog lana odluiti da se pojedine stvari iz deobne mase ili pojedina potraivanja prenesu na pojedine poverioce, vodei rauna o visini njihovih utvrenih potraivanja.

11. Upis u sudski registarlan 151.U sudski registar i druge slubene evidencije upisuje se po slubenoj dunosti predlog za otvaranje steajnog postupka, reenje o sprovoenju prethodnog postupka, reenje o odreivanju ogranienja prava dunika u toku prethodnog postupka i pravnosnano reenje o zakljuenju, odnosno obustavi steajnog postupka. Danom upisa u sudski registar reenja o zakljuenju steajnog postupka dunik prestaje da postoji i briu se upisi iz stava 1 ovog lana. U sluaju prodaje dunika, izvreni upisi u sudski registar u vezi sa steajnim postupkom briu se.

12. Prinudno poravnanje u steajulan 152.Do roita za raspravu po nacrtu za glavnu deobu poverioci ili sam dunik mogu predloiti zakljuenje prinudnog poravnanja. Pre podnoenja predloga iz stava 1 ovog lana steajno vee moe odluiti da se zastane s unovenjem imovine dunika. Postupak prinudnog poravnanja sprovodi i poravnanje odobrava steajno vee. Ako se odobri prinudno poravnanje, steajni postupak se obustavlja. Obustavljanjem steajnog postupka iz stava 4 ovog lana prestaju pravne posledice otvaranja steajnog postupka.

U sluaju obustave steajnog postupka iz stava 4 ovog lana, odluke o prestanku radnog odnosa zaposlenih ostaju na snazi (lan 93 stav 1).

V LIKVIDACIJAlan 153.Postupak likvidacije sprovodi se: 1) kad je izreena mera zabrane vrenja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje delatnosti, a u roku odreenom o izricanju mere nisu ispunjeni uslovi za obavljanje te delatnosti, odnosno nije promenjena njena delatnost; 2) ako su prestali da postoje prirodni i drugi uslovi za vrenje privredne delatnosti koja je predmet poslovanja; 3) ako je pravnosnanom odukom suda utvrena nitavost upisa u sudski registar; 4) ako je istekao rok za koji je subjekt osnovan ili ako je postignuta svrha radi koje je subjekt osnovan; 5) ako subjekt nije organizovan u skladu sa zakonom; 6) u drugim sluajevima odreenim zakonom.

lan 154.Predlog za pokretanje postupka likvidacije mogu podneti: osniva, vlasnik, dunik, sud koji vodi sudski registar i nadleni organ u republici, odnosno nadleni savezni organ.

lan 155.Postupak likvidacije ne sprovodi se ako postoje uslovi za sprovoenje steajnog postupka.

lan 156.Postupak likvidacije otvara i sprovodi nadleni sud na ijem je podruju sedite dunika. Organi sprovoenja postupka likvidacije su: likvidaciono vee i likvidacioni upravnik. U sprovoenju postupka likvidacije sud odreuje likvidaciono vee i imenuje likvidacionog upravnika.

lan 157.Odredbe ovog zakona koje se odnose na steajni postupak shodno se primenjuju i na postupak likvidacije, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

U postupku likvidacije nee se primenjivati odredbe steajnog postupka kojim se ureuju prinudno poravnanje, odbor poverilaca, razluni poverioci, pobijanje pravnih radnji i roite za glavnu deobu.

lan 158.Ako se pri zakljuenju likvidacionog bilansa utvrdi da su ispunjeni uslovi za otvaranje steajnog postupka, likvidacioni upravnik je duan da takav predlog podnese sudu za sprovoenje tog postupka. U sluaju iz stava 1 ovog lana, radnje sprovedene u postupku likvidacije vae i u steajnom postupku.

lan 159.Potraivanja poverilaca koja nisu prijavljena do dana rasprave o glavnoj deobi likvidacione mase izmirie, po okonanju postupka likvidacije, lice u iju je korist uplaen ostatak imovine likvidacione mase posle glavne deobe, i to samo do visine vrednosti i preuzete imovine. Tubu radi ostvarivanja prava iz stava 1 ovog lana poverioci mogu podneti u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa o zakljuenju postupka likvidacije.

VI SUKOB ZAKONA I NADLENOSTIlan 160.Jugoslovenski sud iskljuivo je nadlean za sprovoenje postupka prinudnog poravnanja, steaja i likvidacije protiv dunika koji ima sedite, odnosno prebivalite na podruju SRJ. Odluke jugoslovenskog suda donesene u postupcima iz stava 1 ovog lana odnose se na svu imovinu dunika koja se nalazi u SRJ ili u inostranstvu.

lan 161.Odluke stranih sudova donesene u postupku prinudnog poravnanja ili steaja protiv dunika koji ima sedite, odnosno prebivalite na podruju stranog suda priznaju se u SRJ pod uslovima predvienim za priznanje stranih sudskih odluka po pravu SRJ. Reenje o priznanju odluke stranog lica iz stava 1 ovog lana objavljuje se u Slubenom listu SRJ, na nain predvien u ovom zakonu za objavljivanje reenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, odnosno steaja.

lan 162.Na pravni poloaj stranog dunika i stranog steajnog upravnika iz lana 161 ovog zakona shodno se primenjuju odredbe ovog zakona. U postupku za priznanje strane sudske odluke iz stava 1 ovog lana se nee odreivati novi steajni upravnik niti odbor poverilaca u SRJ.

Rokovi predvieni pravom SRJ poinju tei od objave odluke o priznanju.

lan 163.Strana sudska odluka priznata u smislu lana 161 ovog zakona, u ogledu imovine dunika koja se nalazi u SRJ, proizvodi pravno dejstvo koje predvia pravo SRJ za odluke odgovarajueg sadraja.

VII KAZNENE ODREDBElan 164Novanom kaznom od 1.500 do 9.000 dinara kaznie se za prekraj steajni upravnik ako ne aurira knjigovodstvenu evidenciju do dana otvaranja steajnog postupka, ne obrazuje komisiju za inventarisanje, ne sastavi poetni bilans steaja, ne stara se o ostvarivanju potraivanja dunika, ne preduzima mere da unovi imovinu dunika ili ne sastavi nacrt za glavnu deobu ili nacrt za zavrni steajni bilans u saglasnosti sa steajnim sudijom (lan 61. stav 1).

lan 165.Novanom kaznom od 1.500 do 9.000 dinara kaznie se za prekraj likvidacioni upravnik ako ne podnese predlog nadlenom sudu za sprovoenje steajnog postupka kad su za to ispunjeni uslovi (lan 158. stav 1).

lan 166.Novanom kaznom od 9.000 do 90.000 dinara kaznie se za prekraj dunik protiv koga je pokrenut steajni postupak ako steajnom sudiji ne stavi na raspolaganje potrebne podatke i obavetenja (lan 82. stav 1).

lan 167.Novanom kaznom od 900 do 9.000 dinara kaznie se za prekraj direktor ili drugi zaposleni sa posebnim ovlaenjima dunika koji ne prui steajnom sudiji potrebne podatke koji su mu poznati, bez obzira da li mu je prestala funkcija, odnosno radni odnos kod dunika (lan 82. stav 2. i lan 93. stav 4).

VIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBElan 168.Postupak prinudnog poravnanja, steaja, odnosno redovne likvidacije otpoet pre dana stupanja na snagu ovog zakona, ako je donesena odluka o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, steaja, odnosno likvidacije, zavrie se po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, prodaja dunika moe se izvriti i u postupku koji je u toku.

lan 169.Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o sanaciji i prestanku organizacija udruenog rada (Slubeni list SFRJ, br. 72/86, 42/87, 75/87 i 69/88).

lan 170.Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom listu SFRJ.