Zakon o vodama-Sl.glasnik RS,br.30-2010, 93-2012 i 101-2016

8/14/2019 Zakon o vodama-Sl.glasnik RS,br.30-2010, 93-2012 i 101-2016

1/89

ZAKON

O VODAMA

(Sl. glasnik RS, br. 30/2010, 93/2012 i 101/2016)

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet ureenja

lan 1

Ovim zakonom ureuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnimobjektima i vodnim zemljitem, izvori i nain finansiranja vodne delatnosti, nadzor nadsprovoenjem ovog zakona, kao i druga pitanja znaajna za upravljanje vodama.

Primena Zakona

lan

Odredbe ovog zakona odnose se na sve povrinske i podzemne vode na teritoriji Republike Srbije,ukljuujui termalne i mineralne vode, osim podzemnih voda iz kojih se mogu dobiti korisnemineralne sirovine i geotermalna energija.

Odredbe ovog zakona odnose se i na vodotoke koji ine ili preseaju dr!avnu graniu RepublikeSrbije, kao i njima pripadajue podzemne vode, ako posebnim zakonom nije drukije propisano.

Odredbe ovog zakona odnose se i na reni nanos koji ne sadr!i primese drugih korisnih mineralnihsirovina.

Zna!enje "ojmo#a

lan $

"ojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje#

$% akviferjeste potpovrinski sloj ili slojevi stenske mase ili drugih geolokih sredina dovoljneporoznosti i propusnosti da omogui kvantitativno znaajan protok podzemne vode ili zahvatanjeznaajnih koliina podzemne vode&

$a% aglomeraciajeste podruje na kome su stanovnitvo i'ili proizvodne delatnosti dovoljnokonentrisani da se komunalne otpadne vode mogu prikupljati i odvoditi do postrojenja zapreiavanje otpadnih voda ili do krajnje take isputanja&

(% b!i"ni #ok)u daljem tekstu# bujia% jeste povremeni ili stalni tok u kome, usled intenzivnihatmosferskih padavina ili brzog topljenja snega, dolazi do nagle izmene vodnog re!ima u viduvisokih poplavnih talasa i mogueg ugro!avanja !ivota i zdravlja ljudi i njihove imovine, kao iambijentnih vrednosti&

(a% bio#ajeste sav !ivi svet nekog stanita&

*% ve$#a"ko vo%no #elojeste telo povrinske vode, stvoreno ljudskom aktivnou&


2/89

+% vo%a &a k!'anejeste voda koju ljudi koriste u sportske i rekreativne svrhe, a deo je vodnog telapovrinske vode&

% vo%a &a 'iejeste voda namenjena za ljudsku upotrebu i obuhvata#

)$% vodu bilo u njenom originalnom stanju ili posle tretmana, koja je namenjena za pie, kuvanje,pripremu hrane ili za druge potrebe domainstva, bez obzira na njeno poreklo i na to da li se

dostavlja iz distributivne mre!e, javnog izvora, javnog bunara, isterne, kontejnera, boa ilitankova,

)(% vodu koja se koristi u preduzeima za proizvodnju hrane radi proizvodnje, obrade, uvanja ilistavljanja na tr!ite proizvoda ili supstani namenjenih za ljudsku upotrebu, ako su nadle!ni organisaglasni da kvalitet vode ne mo!e da utie na zdravstvenu ispravnost hrane u njenom konanomobliku&

-% vo%a &a sani#arno*igienske 'o#rebejeste voda koja se koristi za odr!avanje line i optehigijene&

% (brisana)

/% vo%ejesu sve tekue i stajae vode na povrini zemlje i sve podzemne vode&

0% vo%ni bilansjeste kvantitativni i kvalitativni odnos raspolo!ivih i potrebnih koliina povrinskih ipodzemnih voda na odreenom prostoru i u odreenom vremenu&

$1% vo%ni re+imjeste prirodno i'ili ljudskim aktivnostima prouzrokovano kvantitativno i'ili kvalitativnostanje podzemnih i povrinskih voda na odreenom prostoru i u odreenom vremenu&

$$% vo%ni res!rsijesu sve povrinske i podzemne vode, po koliini i kvalitetu&

$(% vo%ni sis#emine sve vode, vodna zemljita i vodni objekti na odreenom prostoru&

$*% vo%no 'o%r!"ejeste oblast koju ini jedan ili vie susednih renih slivova i podslivova ilinjihovih delova na teritoriji Republike Srbije, zajedno sa pripadajuim podzemnim vodama, koje jeodreeno kao osnovna jedinia za upravljanje vodama&

$+% vo%no #elo 'ovr$inske vo%ejeste poseban i znaajan element povrinske vode kao to jejezero, akumulaija, potok, reka ili kanal ili deo potoka, reke ili kanala&

$% vo%no #elo 'o%&emne vo%ejeste posebna zapremina podzemne vode unutar jednog ili vievodonosnih slojeva&

$-% vo%o#okjeste korito tekue vode zajedno sa obalama i vodom koja njime stalno ili povremenotee i mo!e biti prirodni )reka, bujia, potok% i vetaki )kanal, prosek, izmeteno korito%&

$% glavni kolek#orjeste sakuplja otpadnih voda naselja, ili vie naselja, kojim se sakupljena vodaodvodi do postrojenja za preiavanje otpadnih voda&

$/% grani"ne vre%nos#i emisiaobuhvataju masu, izra!enu odreenim speifinim parametrima,konentraiju i'ili nivo emisije koji ne mogu biti prekoraeni u toku jednog ili vie vremenskihperioda&

$0% %irek#no is'!$#ane ! 'o%&emn! vo%!jeste isputanje zagaujue supstane u podzemnuvodu bez proeivanja kroz povrinske i podzemne slojeve zemljita&

(1% %obar ekolo$ki 'o#encialjeste status znaajno izmenjenog ili vetakog vodnog tela,klasifikovan u skladu sa posebnim propisom&

($% %obar ekolo$ki s#a#!sjeste status vodnog tela povrinske vode, klasifikovan u skladu saposebnim propisom&


3/89

(() %obar kvan#i#a#ivni s#a#!sjeste status vodnog tela podzemne vode koji je utvren posebnimpropisom&

(*% %obar s#a#!s 'ovr$inske vo%ejeste status vodnog tela povrinske vode ostvaren kada jenjegov ekoloki status i njegov hemijski status barem 2dobar2 u skladu sa posebnim propisom&

(+% %obar s#a#!s 'o%&emne vo%ejeste status vodnog tela podzemne vode ostvaren kada je njegov

kvantitativni i hemijski status barem 2dobar2, u skladu sa posebnim propisom&(% %obar *emiski s#a#!s 'ovr$inske vo%ejeste hemijski status koji mora biti u skladu sapropisanim iljevima !ivotne sredine za povrinske vode, odnosno hemijski status vodnog telapovrinske vode takav da konentraija zagaujuih supstani ne prekorauje standarde kvaliteta!ivotne sredine, u skladu sa posebnim propisom&

(-% %obar *emiski s#a#!s 'o%&emne vo%ejeste hemijski status vodnog tela podzemne vode kojiispunjava sve propisane uslove&

(% ekolo$ki s#a#!sobuhvata kvalitet strukture i funkionisanja akvatinog ekosistema pridru!enogpovrinskim vodama, klasifikovan u skladu sa posebnim propisom&

(/% ero&iono 'o%r!"ejeste podruje na kome, usled dejstva vode, nastaju pojave spiranja,jaru!anja, brazdanja, podrivanja i kli!enja, zemljite koje mo!e postati podlo!no ovim utiajimazbog promena naina korienja )sea uma, degradaija livada, izgradnja objekata nanestabilnim padinama i drugo%, kao i zemljite rudnikih i industrijskih jalovita&

(0% &agaivanejeste direktno ili indirektno unoenje, kao rezultat ljudske aktivnosti, supstani ilitoplote u vazduh, vodu ili zemlju, a koje mo!e biti tetno po ljudsko zdravlje ili kvalitet akvatinihekosistema ili suvozemnih ekosistema direktno zavisnih od akvatinih ekosistema )priobalniekosistemi%, koje prouzrokuje tetu na materijalnim dobrima ili umanjuje ili ometa obiajna i drugalegitimna korienja !ivotne sredine&

*1% &aga!!a s!'s#ancajeste svaka supstana koja uzrokuje zagaivanje, a ija se lista utvruje

posebnim propisom&

*$% &na"ano i&meneno vo%no #elojeste telo povrinske vode koje je, kao rezultat fizikih izmenausled ljudske aktivnosti, bitno izmenjeno po svojim karakteristikama i razvrstano u skladu saposebnim propisom&

*(% i&vori$#ejeste prostor )izvor, deo reke ili jezera, akumulaija ili njen deo i akvifer ili njegov deo%na kome se zahvata voda za razne korisnike&

**% in!n%aciono 'o%r!"ejeste pojas zemljita izmeu korita za malu vodu i granine )poplavne%linije korita za stogodinju veliku vodu na podruju na kojem nisu izgraeni objekti za zatitu odtetnog dejstva voda )neureeno inundaiono podruje%, odnosno prostor izmeu korita za malu

vodu i branjene no!ie objekta izgraenog za zatitu od poplava )ureeno inundaiono podruje%&*+%avna kanali&aciajeste skup tehniko3sanitarnih objekata i mera, kojima se obezbeujeneprekidno i sistematsko sakupljanje, odvoenje, preiavanje i isputanje otpadnih iatmosferskih voda naselja i privrede u odgovarajue prijemnike3reipijente&

*%avni vo%ovo%jeste skup povezanih objekata koji su u funkiji zahvatanja vode iz ureenog izatienog izvorita, preiavanja, skladitenja i transporta vode za pie distributivnomvodovodnom mre!om do vodomera korisnika, koji korisniima isporuuje vie od $1 m*'dan vodeza pie ili vodom za pie snabdeva vie od 1 stanovnika&

*a%avno vo%osnab%evanejeste snabdevanje vodom za pie iz javnog vodovoda&

*-%e&erojeste telo stajae povrinske vode&

*% kvan#i#a#ivni s#a#!sobuhvata nivo do koga je vodno telo podzemne vode ugro!eno direktnim ili


4/89

indirektnim zahvatanjima&

*/% ko'nene vo%ejesu sve stajae ili tekue vode na povrini zemlje i sve podzemne vode&

*0% kori#o &a velik! vo%!jeste korito i prostor koji plavi velika voda povratnog perioda jednom u$11 godina&

+1% kori#o &a mal! vo%!)u daljem tekstu# korito% jeste udubljenje kroz koje teku male i srednje vodevodotoka, odnosno udubljenje koje je stalno pokriveno vodama prirodnih jezera i drugihpovrinskih voda&

+1a% le%ene 'o'lavesu poplave od spoljnih voda usled nastanka ledenih barijera u renom koritu&

+1b% magis#ralnicevovo%je vodni objekat, sa opremom, za transport vode u sistemuvodosnabdevanja od vodozahvata do rezervoara ili mre!e&

+1v% ma#riksjeste poseban deo akvatine !ivotne sredine i to# voda, sediment i biota&

+$% minimalni o%r+ivi 'ro#okjeste protok koji se nizvodno od vodozahvata mora obezbediti uvodotoku za opstanak i razvoj nizvodnih bioenoza i zadovoljavanje potreba nizvodnih korisnika&

+$a% m!ljesu obraeni ili neobraeni ostai koji nastaju u proesu preiavanja komunalnihotpadnih voda&

+(% obalajeste pojas zemljita )irine do $1 m%, koji se nalazi neposredno uz korito vodotoka,jezera, akumulaija i drugih povrinskih voda&

+*%'ovr$inske vo%ejesu tekue i stajae vode na povrini zemlje, izuzev podzemnih voda&

++%'o%&emne vo%ejesu sve vode koje su ispod povrine zemlje u zoni zasienja i u dodiru sapovrinom zemlje ili potpovrinskim slojem&

++a%'o'lavajeste privremena pokrivenost vodom zemljita koje obino nije pokriveno vodom&

+%'o'lave s'olnim vo%amasu poplave nastale izlivanjem voda iz korita vodotoka&

+-%'o'lave !n!#ra$nim vo%amasu poplave od suvinih atmosferskih i podzemnih voda&

+%'o'lavno 'o%r!"ejeste podruje koje voda povremeno plavi, usled izlivanja vodotoka ilisuvinih unutranjih voda&

+/%'riori#e#ne s!'s#ancejesu supstane izdvojene izmeu onih koje predstavljaju znaajan rizik zaakvatinu !ivotnu sredinu ili za druge preko nje, ija se lista utvruje posebnim propisom. Ovesupstane obuhvataju i 2prioritetne hazardne supstane2, koje su identifikovane kao izabraneprioritetne supstane i koje uzrokuju povean rizik za zdravlje ljudi ili !ivotnu sredinu, a lista i mere

koje se moraju primeniti u vezi sa njima utvruje se posebnim propisom&+0% ras'olo+ivi res!rs 'o%&emne vo%ejeste srednje viegodinje ukupno prihranjivanje vodnogtela podzemne vode, umanjeno za srednji viegodinji protok potreban za ostvarivanje iljevaekolokog kvaliteta za pridru!ene povrinske vode, radi izbegavanja bilo kog znaajnogpogoranja ekolokog statusa takvih voda i radi izbegavanja bilo koje znaajne tete naodgovarajuim suvozemnim ekosistemima&

1% rekajeste telo kopnene vode koje najveim delom tee po povrini zemlje, ali mo!e teipodzemno na jednom delu svog toka&

$% res!rs 'o%&emni* vo%ajeste jedan ili vie akvifera meusobno povezanih u jedinstvenuhidrogeoloku i hidrodinamiku elinu&

(% reci'ien#om)prijemnikom% se smatraju prirodni i vetaki vodotoi, jezera, akumulaije izemljite, u koje se isputaju otpadne i atmosferske vode i vode iz kanalske mre!e za


5/89

odvodnjavanje&

*% re"ni nanosijesu trajni ili privremeni nanosi reka i bujia )pesak, ljunak i slino%, koji se nalazena vodnom zemljitu&

+% re"ni slivjeste prostor sa koga se sav povrinski otiaj sliva mre!om vodotoka, a mogue ijezerom, sa pripadajuim podzemnim vodama prema uu, estuaru ili delti reke u more&

%'o%slivjeste prostor sa koga se sav povrinski otiaj sliva mre!om vodotoka, a mogue ijezerom, sa pripadajuim podzemnim vodama prema vodotoku u koji se uliva&

a% seoski vo%ovo%jeste javni vodovod koji vodom za pie snabdeva seosko naselje, a sastoji senajmanje od ureenog i zatienog izvorita i distributivne vodovodne mre!e&

-% s#aae vo%ejesu prirodna jezera, ribnjai, bare, movare i drugi 2sakupljai2 voda, koji imajustalan ili povremen dotok ili otianje tekuih ili podzemnih voda&

-a% s#an%ar% kvali#e#a +ivo#ne sre%inejeste konentraija pojedinane zagaujue supstane iligrupe zagaujuih supstani u vodi, sedimentu ili bioti, koja ne mo!e da bude prekoraena u iljuzatite ljudskog zdravlja i !ivotne sredine&

% s#a#!s 'ovr$inske vo%ejeste opti izraz o statusu vodnog tela povrinske vode, a odreuje galoiji od njegovog ekolokog statusa i njegovog hemijskog statusa&

/% s#a#!s 'o%&emne vo%ejeste opti izraz o statusu vodnog tela podzemne vode, a odreuje galoiji od njegovog kvantitativnog statusa i njegovog hemijskog statusa&

0% #ek!e vo%ejesu prirodni vodotoi sa stalnim ili povremenim tokom, kao i vetaki vodotoi&

-1% *a&ar%ne s!'s#ancejesu supstane ili grupe supstani koje su toksine, postojane i podlo!nebioakumuliranju i druge supstane ili grupe supstani koje daju povod za odgovarajui nivozabrinutosti, ija se lista utvruje posebnim propisom&

-1a% *i%romeloracioni sis#emine vodotoi i vodni objekti kojima se regulie vodni re!im u iljuzatite od tetnog dejstva unutranjih voda )odvodnjavanje% ili navodnjavanje zemljita, i mo!e bitiza odvodnjavanje, navodnjavanje i dvonamenski&

-$% cilevi +ivo#ne sre%ineobuhvataju spreavanje pogoranja, zatitu i unapreivanje svih vodnihtela povrinskih voda i zatitu, unapreenje i obnavljanje svih tela podzemnih voda, a radiostvarivanja dobrog statusa povrinskih i podzemnih voda i zatienih oblasti&

-(% $ 4S )jedan ekvivalentni stanovnik% je organsko biorazgradivo optereenje koje imapetodnevnu biohemijsku potronju kiseonika od -1 g kiseonika na dan.

II VODNO DOBRO

Pojam #odno% do&ra

lan '

5odno dobro, u smislu ovog zakona, jesu vode i vodno zemljite.

5odno dobro se koristi na nain i pod uslovima utvrenim ovim zakonom.

(a#no #odno do&ro

lan )

5ode su prirodno bogatstvo i u svojini su Republike Srbije.

5ode i vodno zemljite u javnoj svojini su javno vodno dobro.


6/89

6avno vodno dobro je neotuivo.

6avno vodno dobro se koristi na nain kojim se ne utie tetno na vode i priobalni ekosistem i neograniavaju prava drugih.

7a javnom vodnom dobru mo!e se, pod uslovima utvrenim ovim zakonom i posebnim zakonom,stei pravo korienja, a na vodnom zemljitu u javnoj svojini i pravo zakupa.

Podela #oda

lan *

"ovrinske vode na teritoriji Republike Srbije, prema znaaju koji imaju za upravljanje vodama,dele se na vode 8 reda i vode 88 reda na osnovu utvrenih kriterijuma, i to# polo!aja vodotoka uodnosu na dr!avnu graniu, veliine i karakteristike sliva, re!ima i karakteristika vodotoka saaspekta korienja voda, zatite voda i zatite od tetnog dejstva voda.

5lada utvruje popis voda 8 reda.

9eudr!avne vode obavezno se svrstavaju u vode 8 reda.

Sve povrinske vode koje nisu utvrene kao vode 8 reda smatraju se vodama 88 reda.

Vodna tela

lan +

Radi ouvanja ili dostizanja dobrog ekolokog, hemijskog i kvantitativnog statusa voda ili njihovogdobrog ekolokog potenijala, utvruju se vodna tela povrinskih voda, ukljuujui vetaka vodnatela, znaajno izmenjena vodna tela, kao i vodna tela podzemnih voda.

5odna tela povrinskih voda razvrstavaju se u tipove, na osnovu obaveznih )nadmorska visina,

geografska irina i du!ina, geologija, veliina sliva% i izbornih )udaljenost od izvora, morfolokiparametri, oblik doline i drugo% parametara.

:a tipove vodnih tela iz stava (. ovog lana odreuju se referentni uslovi s obzirom na biolokeelemente kvaliteta vode.

9inistar nadle!an za poslove vodoprivrede )u daljem tekstu# ministar% utvruje vodna telapovrinskih i podzemnih voda iz stava $. ovog lana.

9inistar bli!e propisuje referentne uslove iz stava *. ovog lana.

Vodno ,emlji-te

lan .

5odno zemljite, u smislu ovog zakona, jeste zemljite na kome stalno ili povremeno ima vode,zbog ega se formiraju posebni hidroloki, geomorfoloki i bioloki odnosi koji se odra!avaju naakvatini i priobalni ekosistem.

5odno zemljite tekue vode, u smislu ovog zakona, jeste korito za veliku vodu i priobalnozemljite.

5odno zemljite stajae vode, u smislu ovog zakona, jeste korito i pojas zemljita uz korito stajaevode, do najvieg zabele!enog vodostaja.

5odno zemljite obuhvata i naputeno korito i peani i ljunani sprud koji voda povremeno plavi izemljite koje voda plavi usled radova u prostoru )pregraivanja tekuih voda, eksploataijemineralnih sirovina i slino%.


7/89

Prio&alno ,emlji-te

lan /

"riobalno zemljite, u smislu ovog zakona, jeste pojas zemljita neposredno uz korito za velikuvodu vodotoka koji slu!i odr!avanju zatitnih objekata i korita za veliku vodu i obavljanju drugihaktivnosti koje se odnose na upravljanje vodama.

;irina pojasa priobalnog zemljita iz stava $. ovog lana je#

$% u podruju nezatienom od poplava do $1 m&

(% u podruju zatienom od poplava do 1 m )zavisno od veliine vodotoka, odnosno zatitnogobjekta%, raunajui od no!ie nasipa prema branjenom podruju.

8zuzetno od stava (. ovog lana 9inistarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede )u daljemtekstu# 9inistarstvo%, a na teritoriji autonomne pokrajine nadle!ni organ autonomne pokrajine,mo!e da odredi i drukiju irinu priobalnog zemljita, ako je to potrebno radi#

$% zatite voda, akvatinih i priobalnih ekosistema&

(% ureenja voda&

*% zatite dobara posebnih vrednosti i kapitalnih objekata&

+% obavljanja drugih poslova od opteg interesa, u skladu sa ovim zakonom.

0"ra#ljanje #odnim ,emlji-tem u ja#noj #ojini

lan /a

"od upravljanjem vodnim zemljitem u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra se odr!avanje

vodnog zemljita potrebnog za redovnu upotrebu vodnih objekata u javnoj svojini, odreivanjenaina korienja vodnog zemljita i korienje vodnog zemljita.

5odnim zemljitem upravlja javno vodoprivredno preduzee osnovano za obavljanje vodnedelatnosti na odreenoj teritoriji )u daljem tekstu# javno vodoprivredno preduzee%.2

Namena #odno% ,emlji-ta

lan 12

5odno zemljite je namenjeno za odr!avanje i unapreenje vodnog re!ima u skladu sa ovimzakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona, a posebno za#

$% izgradnju, rekonstrukiju i sanaiju vodnih objekata&

(% odr!avanje korita vodotoka i vodnih objekata&

*% sprovoenje mera koje se odnose na ureenje vodotoka i zatitu od tetnog dejstva voda,ureenje i korienje voda i zatitu voda.

Osim za namene iz stava $. ovog lana, vodno zemljite mo!e da se, u skladu sa ovim zakonom iaktima donetim na osnovu ovog zakona, koristi i za#

$% izgradnju i odr!avanje linijskih infrastrukturnih objekata&

(% izgradnju i odr!avanje objekata namenjenih odbrani dr!ave&*% izgradnju i odr!avanje brodogradilita, kao i luka, pristanita, plovnog puta i drugih objekata uskladu sa zakonom kojim se ureuje plovidba&


8/89

+% izgradnju i odr!avanje objekata za korienje prirodnih kupalita i za sprovoenje zatitnih merana prirodnim kupalitima&

% izgradnju i odr!avanje objekata za proizvodnju elektrine energije korienjem vodnih snaga&

-% obavljanje privredne delatnosti, i to#

)$% formiranje privremenih deponija ljunka, peska i drugog materijala,)(% izgradnju objekata za koje se izdaje privremena graevinska dozvola u smislu zakonakojim se ureuje izgradnja objekata,

)*% postavljanje manjih monta!nih objekata privremenog karaktera za obavljanje delatnostiza koje se ne izdaje graevinska dozvola u smislu zakona kojim se ureuje izgradnjaobjekata&

% postavljanje privezita za ame, kao i plutaujeg objekta u smislu zakona kojim se ureujuplovidba i luke&

/% sport, rekreaiju i turizam&

0% obavljanje poljoprivredne delatnosti&

$1% vrenje eksploataije mineralnih sirovina u skladu sa ovim i posebnim zakonom.


9/89

"oetnu visinu zakupnine iz stava (. ovog lana utvruje vetak odgovarajue struke.

>r!avnim organima, odnosno ustanovama, javnim agenijama i drugim organizaijama iji jeosniva Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina, kao i javnim preduzeima ili drugimprivrednim drutvima iji je osniva, odnosno veinski vlasnik Republika Srbija, odnosnoautonomna pokrajina, vodno zemljite se daje u zakup bez naknade.

Odredbe ovog zakona o davanju vodnog zemljita u zakup ne iskljuuju davanje vodnog zemljitana korienje po posebnim propisima o javno3privatnom partnerstvu i konesijama.

"rihodi od davanja u zakup vodnog zemljita )osim za postavljanje plutajuih objekata% i prihodi oddavanja u zakup vodnog zemljita za postavljanje plutajuih objekata ostvareni na teritorijiRepublike Srbije prihod su bud!eta Republike Srbije i koriste se preko ?ud!etskog fonda za vodeRepublike Srbije.

"rihodi od davanja u zakup vodnog zemljita )osim za postavljanje plutajuih objekata% i prihodi oddavanja u zakup vodnog zemljita za postavljanje plutajuih objekata ostvareni na teritorijiautonomne pokrajine prihod su bud!eta autonomne pokrajine i koriste se preko ?ud!etskog fondaza vode autonomne pokrajine.

8zuzetno od stava -. ovog lana, prihodi od davanja u zakup vodnog zemljita za postavljanjeplutajuih objekata ostvareni na teritoriji grada ?eograda prihod su bud!eta grada ?eograda.

lan 12%

Rok na koji se vodno zemljite daje u zakup ne mo!e biti du!i od $ godina, izuzev za izgradnjuobjekata u kom sluaju rok ne mo!e biti du!i od 1 godina.

"o prestanku va!nosti ugovora o zakupu iz stava $. ovog lana zakupa je du!an da ukloni objekatsa vodnog zemljita o svom troku, u roku od tri mesea.

lan 12d

= sluaju da vie lia podnese prijavu, odnosno ponudu za isto vodno zemljite prioritet koddavanja u zakup )pravo preeg zakupa% tog vodnog zemljita u javnoj svojini ima pravno lie ipreduzetnik koji na tom vodnom zemljitu obavlja privrednu delatnost, ukoliko prihvati najviuponuenu visinu zakupnine.

"ravno lie i preduzetnik dostavljaju javnom vodoprivrednom preduzeu dokaz da na vodnomzemljitu obavljaju privrednu delatnost.

=stanovljavanje prava stvarne slu!benosti na vodnom zemljitu i vodnom objektu u javnoj svojini

lan 12

7a vodnom zemljitu i vodnom objektu u javnoj svojini mo!e se ustanoviti pravo stvarneslu!benosti za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, postavljanje evovoda, podzemnih inadzemnih vodova, optikih kablova i drugih instalaija, kolektora, vodozahvata'pregrade u korituvodotoka, kao i pravo slu!benosti prolaza.

=govor kojim se ustanovljava pravo stvarne slu!benosti na vodnom zemljitu i vodnom objektu ujavnoj svojini zakljuuje javno vodoprivredno preduzee.


10/89

objektu u javnoj svojini na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine, su prihodbud!eta Republike Srbije i koriste se preko ?ud!etskog fonda za vode Republike Srbije, a nateritoriji autonomne pokrajine su prihod bud!eta autonomne pokrajine i koriste se preko?ud!etskog fonda za vode autonomne pokrajine za finansiranje poslova od opteg interesa uoblasti upravljanja vodama.

Odrei#anje %rani3a #odno% ,emlji-ta

lan 11

9inistarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadle!ni organ autonomne pokrajine, odreujegranie vodnog zemljita.

5odno zemljite iz stava $. ovog lana upisuje se u javne knjige o evideniji nepokretnosti ipravima na njima.

@ranie vodnog zemljita unose se i u prostorne )prostorni plan jedinie lokalne samouprave,prostorni plan podruja posebne namene i regionalni prostorni plan% i urbanistike planove )plangeneralne regulaije, generalni urbanistiki plan i plan detaljne regulaije%.

9inistar bli!e propisuje nain odreivanja grania vodnog zemljita.

Pra#o "re!e ku"o#ine #odno% ,emlji-ta

lan 1

Republika Srbija ima pravo pree kupovine vodnog zemljita.


11/89

"rema nameni vodni objekti se dele na vodne objekte za#

$% ureenje vodotoka&

(% zatitu od poplava, erozije i bujia&

*% zatitu od tetnog dejstva unutranjih voda 3 odvodnjavanje&

+% korienje voda&

% sakupljanje, odvoenje i preiavanje otpadnih voda i zatitu voda&

-% monitoring voda.

Vodni o&jekti ,a ureenje #odotoka

lan 1)

5odni objekti za ureenje vodotoka su# obaloutvrde, pregrade, pragovi, naperi i drugi objekti urenom koritu, namenjeni njegovoj stabilizaiji i poboljanju re!ima teenja )u daljem tekstu#

regulaioni objekti%, kao i vetaka rena korita )kanali, prosei, izmetena rena korita%.

Vodni o&jekti ,a ,a-titu od "o"la#a5 ero,ije i &uji3a

lan 1*

5odni objekti za zatitu od poplava )u daljem tekstu# zatitni vodni objekti% su# glavni, sekundarni iletnji nasipi sa pripadajuim objektima )ustave, rpne stanie%, kejski i odbrambeni zidovi,rasteretni i lateralni kanali, kao i brane sa akumulaijama i retenzijama sa pripadajuim objektimaza odbranu od poplava i drugi objekti za zatitu od poplava.

Sastavnim delom nasipa za odbranu od poplava iz stava $. ovog lana smatra se i zatitni pojas sa

umom i zatitnim zelenilom )zatitne ume% u inundaionom podruju, u irini 1 m pored nasipa,odvodni kanali paralelni nasipu u branjenom podruju, na udaljenosti od $1 m do 1 m od no!ienasipa )zavisno od karakteristika vodotoka i objekta%, kao i servisni putevi u branjenom podruju zasprovoenje odbrane od poplava.

5odni objekti za zatitu od erozije i bujia su# pregrade, ustave, regulaija donjih tokova bujia,obaloutvrde, biotehniki objekti i drugi objekti za zatitu od erozije i bujia.

Vodni o&jekti ,a ,a-titu od -tetno% dejt#a unutra-nji6 #oda 7 od#odnja#anje

lan 1+

5odni objekti za zatitu od tetnog dejstva unutranjih voda 3 odvodnjavanje su objekti#$% osnovne kanalske mre!e za odvodnjavanje# glavni i sabirni odvodni kanali u koje se slivaju vodeiz hidromelioraionog sistema ili njegovog dela, sa objektima i ureajima na njima u funkijiodvodnjavanja ili odr!avanja )propusti na kanalima, sifoni, stepenie, brzotoi, ustave, rpnestanie i slino% i glavne rpne stanie i ustave za odvoenje voda iz sistema u reipijent )prirodni,odnosno vetaki vodotok%&

(% detaljne kanalske mre!e za odvodnjavanje# detaljni kanali za neposredno prikupljanje vode sapoljoprivrednih i drugih povrina i njihovo odvoenje u osnovnu kanalsku mre!u, kao i objekti nadetaljnim odvodnim kanalima )propusti, sifoni, stepenie, brzotoi, ustave, rpne stanie i slino%.

Vodni o&jekti ,a kori-8enje #oda

lan 1.


12/89

5odni objekti za korienje voda su objekti#

$% za snabdevanje vodom za pie i sanitarno3higijenske potrebe 3 vodozahvati )bunari, kapta!e,zahvati iz vodotoka, kanala, jezera i brane sa akumulaijama%, postrojenja za pripremu vode zapie, magistralni evovodi i rezervoari sa ureajima koji im pripadaju&

(% za navodnjavanje# zahvati iz vodotoka, kanala, jezera, podzemnih voda i brane sa

akumulaijama, glavni kanali i sekundarna mre!a i objekti i ureaji koji im pripadaju&*% za proizvodnju hidroelektrine energije i druge namene 3 brane sa akumulaijama, dovodni iodvodni kanali i ureaji koji im pripadaju&

+% za uzgoj riba 3 ribnjai&

% za plovidbu 3 objekti kojima se obezbeuje sigurnost plovidbe u plovnom putu na kanalima zanavodnjavanje i odvodnjavanje i brodske prevodnie na njima.

Vodni o&jekti ,a aku"ljanje5 od#oenje i "re!i-8a#anje ot"adni6 #oda i,a-titu #oda

lan 1/

5odni objekti za sakupljanje, odvoenje i preiavanje otpadnih voda i zatitu voda su# glavnikolektori, postrojenja za preiavanje otpadnih voda, postrojenja za preradu otpadnih muljeva,postrojenja za preradu proednih voda sanitarnih deponija vrstog otpada, ispusti iz postrojenja uprijemnik )reipijent% i drugi pripadajui ureaji, kao i brane sa akumulaijama za poboljanjekvaliteta voda.

Vodni o&jekti ,a monitorin%

lan 2

5odni objekti za monitoring voda su# limnigrafi, vodomerne letve, vodomeri, speijalni prelivi,pijezometarske buotine, nivomeri i drugi ureaji kojima se prikupljaju podai o stanju nivoa,koliini i kvalitetu povrinskih i podzemnih voda.

l9 1 i

)?risano%

=pravljanje vodnim objektima

lan $

"od upravljanjem vodnim objektima u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra se izgradnja,rekonstrukija, sanaija i odr!avanje )redovno i investiiono% vodnih objekata na vodnom zemljitu,vrenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, unapreivanje,uvanje i staranje o njihovom namenskom korienju.

6avno vodoprivredno preduzee upravlja vodnim objektima za ureenje vodotoka i za zatitu odpoplava na vodama 8 reda i vodnim objektima za odvodnjavanje, koji su u javnoj svojini.

"ored objekata iz stava (. ovog lana, javno vodoprivredno preduzee upravlja i branama saakumulaijama vodnim objektima za zatitu od erozija i bujia na slivovima akumulaija,prevodniama na kanalima i sistemima za navodnjavanje koji su u javnoj svojini, osim objekatakoja su pravna lia izgradila za svoje potrebe.

6avno vodoprivredno preduzee odgovara za upravljanje vodnim objektima iz st. (. i *. ovog lanado visine sredstava predvienih godinjim programom upravljanja iz lana +(. stav $. ovog zakona.


13/89

5odnim objektima za ureenje vodotoka i zatitu od poplava na vodama 88 reda i vodnim objektimaza zatitu od erozije i bujia, osim vodnih objekata za zatitu od erozije i bujia iz stava *. ovoglana, koji su u javnoj svojini, upravlja jedinia lokalne samouprave na ijoj se teritoriji objektinalaze.

"ravno lie, preduzetnik i fiziko lie koje je za svoje potrebe izgradilo vodne objekte du!no je danjima upravlja i da ih odr!ava u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

9inistar propisuje nain odr!avanja vodnih objekata iz st. (, *. i . ovog lana.

IV IN4E:RA;NO 0PRAV;(AN(E VODAMA

19 Pojam5 nadle


14/89


15/89

izuzev "inje i Cepena, koji su deo meunarodnog vodnog podruja reke 5ardar i >ragovitia,koja je deo meunarodnog vodnog podruja reke Strume.

5lada, na predlog 9inistarstva, odreuje granie vodnih podruja iz stava $. ovog lana.

Vodne jedini3e

lan +a5odna podruja dele se na vodne jedinie, kao osnovne teritorijalne jedinie za obavljanjeoperativnih poslova u upravljanju vodama, na osnovu utvrenih kriterijuma, i to# karakteristikavodnog podruja sa aspekta korienja voda, zatite voda i zatite od tetnog dejstva voda,izgraenosti vodnih objekata za zatitu od poplava i hidromelioraionih sistema i grania jedinialokalne samouprave.

Operativni poslovi iz stava $. ovog lana naroito obuhvataju odr!avanje vodnih objekata isprovoenje odbrane od poplava.

"redlog vodnih jedinia, ukljuujui i njihove granie, priprema javno vodoprivredno preduzee.

9inistar odreuje vodne jedinie i njihove granie.

Meliora3iono "odru!je

lan .

9elioraiono podruje je deo vodnog podruja na kome se hidromelioraionim sistemima zaodvodnjavanje i navodnjavanje ureuje vodni re!im zemljita i poboljavaju uslovi za njegovokorienje.

9elioraiono podruje obuhvata#

$% poljoprivredno, umsko i graevinsko zemljite, zemljite pod putevima i drugo zemljite sakojeg se, sistemima za odvodnjavanje, omoguava br!e i pogodnije otianje suvine vode&

(% poljoprivredno, umsko i graevinsko zemljite, zemljite pod putevima i drugo zemljite sakojeg dotie voda na zemljite koje se, sistemima za odvodnjavanje, titi od suvine vode&

*% poljoprivredno, umsko i drugo zemljite za koje se, sistemima za navodnjavanje, dovodi vodaza navodnjavanje.

9inistarstvo odreuje melioraiono podruje i njegove granie.

$9 Planka dokumenta ,a u"ra#ljanje #odama

Vrte

lan /

"lanska dokumenta za upravljanje vodama su#

$% Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije&

(% plan upravljanja vodama&

*% godinji program upravljanja vodama&

+% planovi kojima se ureuje zatita od tetnog dejstva voda, i to# plan upravljanja riziima odpoplava, opti i operativni plan za odbranu od poplava, kao i planovi kojima se ureuje zatita voda)plan zatite voda od zagaivanja i program monitoringa%.


16/89

$919 Strate%ija u"ra#ljanja #odama

Sadr


17/89

*% aktivnosti, sredstva i rokovi za dostizanje iljeva iz stava (. taka (% ovog lana, u korienjuvoda, zatiti voda i zatiti od tetnog dejstva voda i prioriteti&

+% finansiranje izgradnje i rekonstrukije vodnih objekata i sistema i drugih poslova od opteginteresa od znaaja za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu i jediniu lokalne samouprave&

% mere ekonomske politike, izvori sredstava i dinamika ulaganja za dostizanje utvrenih iljeva

upravljanja vodama&-% potrebni struni i drugi kapaiteti za dostizanje utvrenih iljeva upravljanja vodama&

% ostale mere za dostizanje utvrenih iljeva upravljanja vodama.

Dono-enje i no#eliranje Strate%ije

lan $1

Strategiju donosi 5lada, na predlog 9inistarstva, za period od najmanje deset godina.

"o isteku est godina od dana donoenja Strategije, preispituju se reenja utvrena Strategijom i

po potrebi vri dopuna podloga, kao i izmena i dopuna reenja sadr!anih u Strategiji.

9inistarstvo prati realizaiju Strategije i ako se u toku sprovoenja Strategije bitno izmeneokolnosti, predla!e njeno usklaivanje i pre isteka roka iz stava (. ovog lana.

Ak3ioni "lan

lan $1a

Strategija se realizuje akionim planom koji, na predlog 9inistarstva, donosi 5lada na period odpet godina.

unav, kao i za vodna podruja )u daljem tekstu# plan upravljanja vodama%. "oseban deo planaupravljanja vodama za vodno podruje iz lana (. stav $. taka *% ovog zakona predstavlja planupravljanja vodama za deo sliva 4gejskog mora iz lana (-. stav $. taka (% ovog zakona koji seodnosi na "inju i >ragovitiu.

"lan upravljanja vodama naroito sadr!i#$% generalni opis karakteristika prostora iz stava $. ovog lana za koji se radi plan upravljanjavodama, to ukljuuje izradu karata sa naznakom polo!aja i grania vodnih tela povrinskih voda,


18/89

kartiranje ekoregiona i tipova vodnih tela povrinskih voda i izradu karata sa naznakom polo!aja igrania vodnih tela podzemnih voda&

(% prikaz znaajnih utiaja ljudskih aktivnosti na status povrinskih i podzemnih voda, ukljuujuiproenu zagaivanja od konentrisanih i rasutih zagaivaa, kao i pregled korienja zemljita,proenu pritisaka na kvantitativni status vode i njeno zahvatanje&

*% karte ugro!enih podruja&+% kartu osmatrake )monitoring% mre!e i kartografski prikaz rezultata osmatranja koji ukljuujeekoloki i hemijski status povrinskih voda i hemijski i kvantitativni status podzemnih voda izatienih oblasti, kao i mogua odstupanja od utvrenih rokova za realizaiju plana upravljanjavodama&

+a% monitoring nanosa&

% listu iljeva !ivotne sredine u pogledu povrinskih i podzemnih voda i zatienih oblasti,ukljuujui i sluajeve u kojima se primenjuje produ!enje roka za dostizanje iljeva i manje strogiiljevi zatite za odreena vodna tela&

-% vodni bilans&

-a% bilans nanosa&

% listu vodnih tela koja se koriste za snabdevanje vodom za pie, a kod kojih je prosenozahvatanje vode vee od $1 m*'dan, ili slu!e za snabdevanje vodom za pie vie od 1stanovnika, odnosno koja se planiraju za takvo korienje&

/% prikaz aglomeraija veih od (111 4S&

0% rezime registra zatienih oblasti, sa kartom na kojoj je oznaen polo!aj zatienih oblasti inavedenim propisima prema kojima su te oblasti proglaene kao zatiene&

$1% prikaz usvojenog programa radova i mera i nain na koji e utvreni iljevi biti ostvareni uoblasti zatite od tetnog dejstva voda, zatite voda )ukljuujui i mere za zaustavljanje trendovastalnih i znaajnih pogoranja statusa podzemnih voda i njihov preokret, mere zatite kojima je iljprimena manjeg stepena preiavanja u proizvodnji vode za pie, zabrana unoenja i kontrolaemisije zagaenja, zabrana i sluajevi za koje je dozvoljeno direktno isputanje zagaenja upodzemne vode, spreavanje i smanjenje utiaja akidentnih zagaenja i drugo% i ureenja ikorienja voda )obezbeenja vode za pie i druge potrebe, zatite izvorita namenjenih za ljudskupotronju u budunosti, kontrole nad zahvatanjem i akumulisanjem vode, ukljuujui i zabranekorienja voda, ekonomske ene koriene vode i drugo%&

$1a% utvrene granine vrednosti za podzemne vode u skladu sa propisom kojim se utvrujugranine vrednosti zagaujuih materija u povrinskim i podzemnim vodama i sedimentu irokovima za njihovo dostizanje&

$1b% rezime proene hemijskog statusa podzemne vode u skladu sa pravilnikom koji ureujeparametre ekolokog i hemijskog statusa povrinskih voda i parametre hemijskog i kvantitativnogstatusa podzemnih voda&

$1v% rezime naina proene trenda na pojedinanim takama monitoringa unutar tela ili grupe telapodzemnih voda, na osnovu koje je utvreno da su ta tela podlo!na znaajnom i stalnomuzlaznom trendu konentraije neke zagaujue supstane ili preokretu tog trenda u skladu satakom +% ovog lana i rezime razloga na osnovu kojih su utvrene poetne take za preokrettrenda&

$$% dodatne mere za dostizanje utvrenih iljeva !ivotne sredine&

$(% spisak detaljnijih programa i planova upravljanja vodama za pojedine podslivove, problematiku


19/89

ili tipove voda, ukljuujui i njihov sadr!aj&

$*% prikaz ekonomske analize korienja i zatite voda i zatite od voda, sprovedene uz primenunaela 2korisnik plaa2 i 2zagaiva plaa2&

$+% prikaz prioriteta, dinamike i naina obezbeenja sredstava za realizaiju predvienih radova imera, ukljuujui i mogunost da se za neke predviene mere ne obezbeuju sredstva&

$% prikaz preduzetih mera javnog informisanja, njihove rezultate i promene plana koje su iz njihproistekle&

$-% listu nadle!nih instituija u oblasti upravljanja vodama, sa prostorom koji obuhvataju,odgovornou, statusom&

$% postupke za pribavljanje osnovne dokumentaije i informaija, a naroito detalje o usvojenimkontrolnim merama za konentrisane izvore zagaenja i obezbeenje da hidromorfoloki uslovivodnih tela budu u skladu sa postizanjem zahtevanog ekolokog statusa ili dobrog ekolokogpotenijala kod vetakih i znaajno izmenjenih vodnih tela, kao i detalje o podaima monitoringa&

$/% pregled obaveza preuzetih meunarodnim sporazumima koji se odnose na upravljanje vodama

i nain njihovog ostvarivanja, kao i jedinstven plan upravljanja renim slivom kada se vodnopodruje prostire kroz vie dr!ava&

$0% prinipe uspostavljanja vodnog informaionog sistema za obezbeenje upravljanja vodama navodnom podruju, odnosno podslivu.

Dono-enje "lana u"ra#ljanja #odama

lan $'

"lan upravljanja vodama za sliv reke >unav priprema 9inistarstvo.

"lan upravljanja vodama za vodna podruja iz lana (. stav $. ovog zakona pripremaju javnavodoprivredna preduzea, svako za teritoriju na kojoj obavlja vodnu delatnost.

5lada, na predlog 9inistarstva, donosi plan upravljanja vodama za sliv reke >unav i za vodnapodruja iz lana (. stav $. ovog zakona.

No#eliranje "lana u"ra#ljanja #odama

lan $)

"o isteku perioda od est godina od dana donoenja plana upravljanja, vri se njegovo noveliranje.

7ovelirani plan iz stava $. ovog lana, pored elemenata koje sadr!i plan upravljanja vodama,sadr!i i#

$% rezime promena od dana donoenja plana upravljanja vodama koji se novelira, kao iprodu!avanja rokova za dostizanje iljeva !ivotne sredine i promene u listama graninih vrednostizagaujuih materija u podzemnim vodama&

(% proenu napredovanja u postizanju iljeva !ivotne sredine, kao i kartografski prikaz rezultatamonitoringa za prethodni period i objanjenje za svaki od iljeva koji nije postignut&

*% razloge zbog kojih planirane mere nisu preduzete&

+% prikaz dodatnih mera za dostizanje utvrenih iljeva !ivotne sredine.

% prikaz grania kvantifikaije primenjenih metoda analiza i informaije o karakteristikama tihmetoda u odnosu na minimalne kriterijume utvrene propisom kojim se ureuju tehnikespeifikaije za hemijske analize i analize potrebne za monitoring statusa voda&


20/89

-% rezultate i utiaje mera preduzetih radi spreavanja hemijskog zagaenja povrinskih voda.

"lan iz stava (. ovog lana donosi se po postupku i na nain donoenja plana upravljanja vodama.

Odtu"anja od ut#reni6 roko#a ,a reali,a3iju "lana u"ra#ljanja #odama

lan $*


21/89

podruju, najkasnije dve godine pre poetka perioda na koji se plan odnosi.

Obavetenje o poetku pripreme ili noveliranja plana upravljanja vodama obuhvata okvirni sadr!ajplana, konsultaije koje treba izvriti, termine pripreme i usvajanja plana i adresu nadle!nogorgana od koga se mogu dobiti dodatne informaije.

9inistarstvo, odnosno javno vodoprivredno preduzee koje je pripremilo plan upravljanja vodama

du!no je da nart plana objavi, najmanje godinu dana pre poetka perioda na koji se plan odnosi.7art plana se javno izla!e u prostorijama 9inistarstva i javnog vodoprivrednog preduzea i nanjihovom veb3sajtu.

Potu"ak "o "rimed&ama

lan $/

"rimedbe na dokumenta koja se izla!u javnosti dostavljaju se 9inistarstvu, odnosno javnomvodoprivrednom preduzeu, u roku od est mesei od dana kada su ta dokumenta stavljena najavni uvid.

9inistarstvo, odnosno javno vodoprivredno preduzee du!no je da dostavljene primedbe razmotri ida se o tim primedbama izjasni u roku od *1 dana od dana njihovog prijema.

Pro%ram mera

lan '2

Radi ostvarivanja iljeva utvrenih Strategijom, planom upravljanja vodama za vodna podruja izlana (. stav $. ovog zakona i planom upravljanja vodama za sliv reke >unav, 5lada, na predlog9inistarstva, donosi program mera.

"rogram mera iz stava $. ovog lana naroito sadr!i mere koje se odnose na#

$% ureenje vodotoka i zatitu od tetnog dejstva voda&

(% ureenje i korienje voda&

*% zatitu voda.

9ere koje se odnose na ureenje vodotoka i zatitu od tetnog dejstva voda su mere koje seodnose na#

$% ureenje vodotoka i zatitu od poplava&

(% zatitu od erozije i bujia&

*% zatitu od unutranjih voda&

+% potreban obim izgradnje vodnih objekata i prioritete njihove realizaije.

9ere koje se odnose na ureenje i korienje voda su mere koje se odnose na#

$% ouvanje vodnih koliina, ukljuujui i mere kontrole zahvaenih koliina&

(% vetako obogaivanje ili poveanje zapremine podzemnih izdani, ukljuujui i mere kontrolekoliina i kvaliteta voda korienih u te svrhe&

*% obezbeivanje da hidromorfoloki uslovi vodnih tela budu u skladu sa postizanjem zahtevanog

ekolokog statusa ili dobrog ekolokog potenijala vetakih i znaajno izmenjenih vodnih tela&

+% raionalno i ekonomski isplativo korienje voda&


22/89

% povraaj trokova korienja voda.

9ere koje se odnose na zatitu voda su mere#

$% kojima se kvalitet voda titi i unapreuje, ukljuujui i dodatne mere za postizanje iljevautvrenih u Strategiji&

(% koje su utvrene propisima iz oblasti zatite !ivotne sredine, prirode i zdravlja&*% koje su utvrene propisima iz oblasti poljoprivrede, ribarstva i drugo&

+% koje se odnose na preokret trendova konentraije zagaujuih supstani, grupa zagaujuihsupstani ili indikatora zagaenja u telu ili grupi tela podzemne vode&

% za spreavanje unosa svih hazardnih supstani u podzemne vode, mere neophodne zaogranienje unosa ostalih zagaujuih supstani u podzemne vode tako da unosi ne uzrokujupogoranje kvaliteta ili znaajne i stalne uzlazne trendove konentraija zagaujuih materija upodzemnim vodama, osim kada je drugaije ureeno posebnim propisom.

"ored mera iz stava (. ovog lana, program mera mo!e da sadr!i i druge mere, kojima se

obezbeuje smanjenje nepovoljnog utiaja na vode i akvatini i priobalni ekosistem, podstieraionalno korienje i zatita voda, sprovodi edukaija stanovnitva, vri struni inaunoistra!ivaki rad u oblasti voda i drugo.

:a vodno telo podzemnih voda koje je klasifikovano kao telo dobrog hemijskog statusa u sluajukada su prekoraene granine vrednosti zagaujuih supstani na jednom ili vie mernih mesta uskladu sa propisom kojim se utvruju parametri ekolokog i hemijskog statusa povrinskih voda ihemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda, program mera mo!e da sadr!i i druge mere,kojima se obezbeuje zatita ekvatinih i kopnenih ekosistema i ljudske upotrebe podzemnih vodakoji su zavisni od datog dela tela podzemne vode predstavljenog tim mernim mestima.

5lada vri preispitivanje programa mera i po potrebi noveliranje svake este godine, raunajui od

dana njegovog donoenja.

Poe&an "lan u"ra#ljanja #odama

lan '1

:a realizaiju Strategije mo!e se, pored plana upravljanja vodama, za pojedina pitanja upravljanjavodama, ili za podslivove iz lana (. ovog zakona, kao delova vodnog podruja, doneti posebanplan upravljanja vodama, koji naroito sadr!i# razloge donoenja, obuhvaeni prostor, prikazradova i mera iz plana upravljanja vodama iji je deo prostor obuhvaen posebnim planom,detaljnije analize i predloge radova i mera kojima se poseban plan izvrava.

:a podslivove koji se nalaze na teritoriji dva vodna podruja donosi se jedan poseban planupravljanja vodama.

5lada, a na teritoriji autonomne pokrajine nadle!ni organ autonomne pokrajine, donosi posebanplan iz st. $. i (. ovog lana, za period od est godina.

"oseban plan upravljanja vodama priprema javno vodoprivredno preduzee.

"oseban plan upravljanja vodama mora biti u skladu sa planom upravljanja vodama na vodnompodruju na kome se vodotok, odnosno podsliv nalazi.

9inistar bli!e propisuje sadr!inu plana iz stava $. ovog lana.

$9$9 :odi-nji "ro%ram u"ra#ljanja #odamalan '


23/89

@odinji program upravljanja vodama )u daljem tekstu# godinji program% je planski dokumentkojim se odreuju vodni objekti, vrsta i obim radova, odnosno poslova koji se finansiraju u perioduza koji se godinji program donosi, visina sredstava za realizaiju radova, odnosno poslova, visinauea i druga pitanja vezana za izgradnju, rekonstrukiju, sanaiju i odr!avanje vodnih objekata iza obavljanje poslova koji se, u smislu ovog zakona, smatraju poslovima od opteg interesa.

@odinji program mora biti u skladu sa Strategijom i planom upravljanja vodama.

5lada, a na teritoriji autonomne pokrajine nadle!ni organ autonomne pokrajine, donosi godinjiprogram.

'9 Vodna delatnot

Pojam

lan '$

5odna delatnost jeste delatnost od opteg interesa.

5odna delatnost obuhvata#$% ureenje vodotoka i zatitu od tetnog dejstva voda&

(% ureenje i korienje voda&

*% zatitu voda od zagaivanja.

5odna delatnost obavlja se na nain kojim se obezbeuje odr!ivo korienje voda, titi i poboljavaakvatini i priobalni ekosistem, smanjuju nepovoljni utiaji poplava i sua i smanjuju tetneposledie globalnih klimatskih promena.

'919 0reenje #odotoka i ,a-tita od -tetno% dejt#a #oda

'91919 0reenje #odotoka

lan ''

=reenje vodotoka, u smislu ovog zakona, obuhvata#

$% izgradnju i odr!avanje vodnih objekata za ureenje vodotoka&

(% izvoenje radova na odr!avanju stabilnosti obala i korita vodotoka i poveavanju, odnosnoodr!avanju njegove propusne moi za vodu, led i nanos.

'9199 Za-tita od -tetno% dejt#a #odaZa-tita od -tetno% dejt#a #oda i u"ra#ljanje ri,i3ima

lan ')

:atita od tetnog dejstva voda obuhvata mere i radove za zatitu od poplava spoljnim iunutranjim vodama i od leda )u daljem tekstu# zatita od poplava%, zatitu od erozije i bujia iotklanjanje posledia takvog delovanja voda.

Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinia lokalne samouprave obezbeuju zatitu odtetnog dejstva voda, u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

=pravljanje riziima od tetnog dejstva voda obuhvata# izradu preliminarne proene rizika odpoplava, izradu i sprovoenje planova upravljanja riziima od poplava, opteg i operativnih planovaodbrane od poplava, sprovoenje redovne i vanredne odbrane od poplava i zatitu od erozije i


24/89

bujia.

0%ro


25/89

9inistar utvruje metodologiju za izradu karata iz stava $. ovog lana.

Plan u"ra#ljanja ri,i3ima od "o"la#a

lan '/

"lanom upravljanja riziima od poplava obezbeuje se upravljanje riziima smanjivanjem moguih

tetnih posledia poplava na zdravlje ljudi, !ivotnu sredinu, kulturno naslee i privrednu aktivnost.

"lan iz stava $. ovog lana donosi se za teritoriju Republike Srbije i za vodna podruja.

"lan iz stava $. ovog lana izrauje se na osnovu karte ugro!enosti i karte rizika od poplava, pometodologiji koja sadr!i# iljeve upravljanja riziima od poplava i mere za njihovo postizanje,prioritete i nain sprovoenja plana upravljanja riziima od poplava, nadle!na pravna lia i sredstvapotrebna za sprovoenje plana upravljanja riziima od poplava, nain usklaivanja sa planomupravljanja vodama i ukljuenje javnosti.

Dono-enje "lana u"ra#ljanja ri,i3ima od "o"la#a

lan )2"lan upravljanja riziima od poplava donosi se po postupku i na nain donoenja plana upravljanjavodama.

Prei"iti#anje i no#eliranje "lana u"ra#ljanja ri,i3ima od "o"la#a

lan )1

"reispitivanje i noveliranje plana upravljanja riziima od poplava za teritoriju Republike Srbije vri9inistarstvo, a za vodno podruje javno vodoprivredno preduzee, po isteku est godina od dananjegovog donoenja.

>onoenje noveliranog plana upravljanja riziima od poplava sprovodi se po postupku zadonoenje plana upravljanja riziima od poplava.

'919919 Za-tita od "o"la#a

Mere i rado#i

lan )

Radi zatite od poplava, obezbeuje se planiranje, izgradnja, rekonstrukija, sanaija, odr!avanje iupravljanje vodnim objektima za zatitu od poplava i vodnim objektima za odvodnjavanje, ureenjevodotoka, zatita i unapreenje prirodnih retenzionih prostora i izvoenje drugih preventivnihradova i mera, sprovoenje odbrane od poplava i izvoenje radova na otklanjanju poslediapoplava, i to# hitnih interventnih radova na vodnim objektima i koritu za veliku vodu tokom ineposredno nakon sprovoenja odbrane od poplava.

9ere i radovi iz stava $. ovog lana mogu se sprovoditi i izvan ugro!enog podruja ako se timesmanjuje tetno dejstvo voda.

9erama i radovima iz st. $. i (. ovog lana ne smeju se pogoravati uslovi zatite od poplavanizvodno i uzvodno od mesta na kome su mere i radovi preduzeti.

Od&rana od "o"la#a

lan )$Odbrana od poplava obuhvata odbranu od velikih voda )spoljnih i unutranjih% i nagomilavanja


26/89

leda.

Odbrana od poplava mo!e biti redovna i vanredna.

Odbrana od poplava se proglaava#

$% na renoj deonii, kada vodostaj dostigne kote propisane operativnim planom odbrane od

poplava, a oekuje se dalji porast vodostaja, kada su u zavisnosti od uslova stvaranja, pokretanja inagomilavanja leda ispunjeni kriterijumi propisani operativnim planom, ili kada su zatitni objektiugro!eni usled dugotrajno visokih vodostaja&

(% na podruju hidromelioraionog sistema kada su ispunjeni kriterijumi i uslovi utvrenioperativnim planom.

*% (brisana)

Odbranu od poplava organizuje na vodama 8 reda i na sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojinijavno vodoprivredno preduzee, a na vodama 88 reda odbranu od poplava organizuje i sprovodijedinia lokalne samouprave, u skladu sa optim planom za odbranu od poplava i operativnimplanom za odbranu od poplava.

Odbranu od poplava na vodama 8 reda i na sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini sprovodijavno vodoprivredno preduzee i pravno lie koje ima lienu za obavljanje poslova iz lana $$(.stav $. ta. *% do /% za odreeno podruje, odnosno vodnu jediniu ili deo vodne jedinie )sektor,deonia, hidromelioraioni sistem%.

"ravno lie koje sprovodi odbranu od poplava na odreenom podruju vri i odr!avanje i stara se ofunkionisanju zatitnih i regulaionih vodnih objekata i hidromelioraionih sistema na tompodruju, prati stanje tih objekata i izvodi sanaione radove i hitne intervenije na tim objektima.

O"-ti "lan ,a od&ranu od "o"la#a

lan )'Opti plan za odbranu od poplava )u daljem tekstu# opti plan% donosi se za vode 8 i 88 reda i zaunutranje vode.

Opti plan iz stava $. ovog lana priprema 9inistarstvo, a donosi 5lada, za period od est godina.

Opti plan naroito sadr!i# mere koje se moraju preduzeti preventivno i u periodu nailaska velikihvoda )spoljnih i unutranjih% i pojave leda na vodotoku& nain instituionalnog organizovanjaodbrane od poplava& du!nosti, odgovornosti i ovlaenja rukovodilaa odbrane, instituija i drugihlia nadle!nih za odbranu od poplava& nain osmatranja i evidentiranja hidrolokih i drugihpodataka& prognozu pojava i obavetavanje.

Opti plan dostavlja se organu dr!avne uprave nadle!nom za vanredne situaije.

O"erati#ni "lan ,a od&ranu od "o"la#a

lan ))

Operativni plan za odbranu od poplava )u daljem tekstu# operativni plan% donosi se za#

$% vode 8 reda i unutranje vode&

(% vode 88 reda.

Operativni plan iz stava $. taka $% ovog lana izrauje se#$% za vode 8 reda, po vodnim podrujima, i obuhvata vodotoke na kojima postoje zatitni vodniobjekti u javnoj svojini, kao i poteze vodotoka na kojima ti objekti ne postoje, ako se na vodotoku


27/89

mo!e blagovremeno sprovesti odbrana od poplava i da je to tehniki i ekonomski opravdano&

(% za unutranje vode, po melioraionim podrujima na kojima su izgraeni sistemi zatite odunutranjih voda u javnoj svojini.

Operativni plan iz stava (. ovog lana sadr!i podatke potrebne za operativno sprovoenje odbraneod poplava, a naroito#

$% za vode 8 reda# vodne jedinie, sektore i deonie vodotoka, pravno lie nadle!no zaorganizovanje i sprovoenje odbrane od poplava, imena rukovodilaa odbrane od poplava i drugihodgovornih lia, zatitne vodne objekte na kojima se sprovodi odbrana od poplava, tienapoplavna podruja i kriterijume za proglaenje redovne i vanredne odbrane od poplava od spoljnihvoda i nagomilavanja leda, pregled hidrolokih i meteorolokih stania i punktova za osmatranjeledenih pojava&

(% za unutranje vode# vodne jedinie, hidromelioraione sisteme na kojima se sprovodi odbranaod poplava, pravno lie nadle!no za organizovanje i sprovoenje odbrane od poplava, imenarukovodilaa odbrane od poplava i drugih odgovornih lia i kriterijume i uslove za proglaenjeredovne i vanredne odbrane od poplava od unutranjih voda.

Operativni plan iz stava (. ovog lana priprema javno vodoprivredno preduzee, u skladu saoptim planom, a donosi 9inistarstvo za teritoriju Republike Srbije, najkasnije do *$. deembratekue godine za narednu godinu.

Operativni plan za vode 88 reda donosi nadle!ni organ jedinie lokalne samouprave, uz pribavljenomiljenje javnog vodoprivrednog preduzea.

Operativni plan iz stava . ovog lana naroito sadr!i# podatke potrebne za operativno sprovoenjeodbrane od poplava, kriterijume za proglaavanje odbrane od poplava, imena rukovodilaa i nazivesubjekata odbrane od poplava, nain uzbunjivanja i obavetavanja.

Operativni plan donose i pravna lia ija je imovina ugro!ena poplavama.

Operativni plan iz st. . i . ovog lana donosi se, u skladu sa optim planom i operativnim planomza vode 8 reda, za period od jedne godine, najkasnije *1 dana od dana donoenja operativnogplana za vode 8 reda.

Operativni planovi iz stava $. ovog lana dostavljaju se organu dr!avne uprave nadle!nom zavanredne situaije.

O&a#e,e "ra#no% li3a koje koriti &rane a akumula3ionim i reten,ionim&aenima

lan )*

"ravno lie koje koristi brane sa akumulaionim i retenzionim basenima, du!no je da ih odr!ava ikoristi na nain kojim se obezbeuje prihvatanje poplavnih talasa.

Cie iz stava $. ovog lana du!no je da, u periodu van odbrane od poplava, dostavlja republikojorganizaiji nadle!noj za hidrometeoroloke poslove, javnom vodoprivrednom preduzeu i liuodreenom operativnim planom za odbranu od poplava, podatke o stanju i stepenu napunjenostiakumulaionih basena nedeljno, a u periodu redovne i vanredne odbrane od poplavasvakodnevno.

Pri#remena ,a&rana ao&ra8aja

lan )+= sluaju opasnosti od poplava ministar nadle!an za poslove saobraaja, na predlog ministra,mo!e na ugro!enom podruju privremeno zabraniti drumski, !elezniki ili vodni saobraaj.


28/89

O privremenoj zabrani iz stava $. ovog lana obavetava se ministarstvo nadle!no za unutranjeposlove.

I,%radnja o&jekata ao&ra8ajne in=ratrukture

lan ).

Objekti saobraajne infrastrukture moraju se graditi tako da#

$% na ugro!enim deoniama vodotoka predstavljaju lokalizaione odbrambene linije&

(% formiraju posebne kasete kojima se utiaj eventualnog proboja glavnih zatitnih vodnih objekataprostorno ograniava&

*% ne remete protok voda, nanosa i leda i potuju uslove plovidbe.

Mere i rado#i ,a ra,&ijanje leda

lan )/


29/89

nadle!nog za poslove uma i ministarstva nadle!nog za poslove zatite !ivotne sredine i prirodneresurse, odreuje eroziono podruje, njegove granie i uslove za korienje erozionog podruja.

@ranie erozionog podruja unose se u plan upravljanja vodama, plan upravljanja riziima odpoplava, program razvoja umarstva, plan razvoja umskog podruja, poljoprivredne osnove i uprostorne )prostorni plan jedinie lokalne samouprave, prostorni plan podruja posebne namene iregionalni prostorni plan% i urbanistike planove )plan generalne regulaije, generalni urbanistiki

plan i plan detaljne regulaije%.

9inistarstvo, ministarstvo nadle!no za poslove poljoprivrede, ministarstvo nadle!no za posloveuma i ministarstvo nadle!no za poslove zatite !ivotne sredine i prirodne resurse vrepreispitivanje karte erozije za teritoriju Republike Srbije po isteku est godina od dana njeneizrade, a noveliranje po isteku deset godina od dana njene izrade.

6edinia lokalne samouprave je du!na da, za potrebe noveliranja plana upravljanja vodama,evidentira sve pojave i radove koji mogu da utiu na promenu stanja erozije i bujia i da podatke otome dostavlja javnom vodoprivrednom preduzeu jednom godinje.

Rado#i i mere

lan *

Radi spreavanja i otklanjanja tetnog dejstva erozije i bujia sprovode se preventivne mere, gradei odr!avaju vodni objekti za zatitu od erozije i bujia i izvode zatitni radovi.

"reventivnim merama smatraju se naroito#

$% zabranjene radnje# pustoenje, krenje i neplanska ista sea uma& ogoljavanje povrina&neplansko preoravanje livada, panjaka i neobraenih povrina& zatrpavanje izvora inekontrolisano sakupljanje i odvoenje tih voda& izgradnja objekata bez odgovarajue planske iprojektne dokumentaije& vaenje renih nanosa sa dna ili padina, osim za potrebe obezbeenjapropusne sposobnosti korita vodotoka& izgradnja objekata koji bi mogli da ugroze stabilnostzemljita& druge radnje kojima se pospeuje erozija i stvaranje bujia&

(% korienje poljoprivrednog i drugog zemljita u skladu sa zahtevima antierozionog ureenjazemljita.

:atitnim radovima, u smislu ovog zakona, smatraju se biotehniki i bioloki zatitni radovi, i to#poumljavanje& gajenje i odr!avanje zatitne vegetaije& krenje rastinja& zatravljivanje& terasiranje,podizanje vonjaka i vetakih livada& melioraija panjaka& ienje korita i drugi slini radovi.

lan *$

)?risano%

O&a#e,a i,#oenja rado#a i mera

lan *'

5lasnii i korisnii zemljita na erozionom podruju du!ni su da izvode radove i preduzimaju mereza zatitu od erozije i bujia u skladu sa planom upravljanja vodama i uslovima za korienjeerozionog podruja.


30/89

Republika Srbija obezbeuje osmatranje i merenje prirodnih pojava koje se odnose na zatitu odtetnog dejstva voda.

Osmatranje i merenje iz stava $. ovog lana vri republika organizaija nadle!na zahidrometeoroloke poslove i druga pravna lia odreena u operativnom planu.

"odai o osmatranjima i merenjima prirodnih pojava iz stava $. ovog lana su javni.

'99 0reenje i kori-8enje #oda

'9919 0reenje #oda

lan **

=reenje voda, u smislu ovog zakona, je skup mera i radova na ouvanju i regulisanju vodenihkoliina kojima se#

$% obezbeuje kvantitativna, prostorna i vremenska raspodela voda za snabdevanje vodom za piestanovnitva, industrije i drugih korisnika&

(% obezbeuje dobro stanje akvatinih i priobalnih ekosistema&

*% poveava koliina vode u vodotoima u malovodnom periodu&

+% obezbeuju uslovi za posebno korienje voda.

+.(.(. Dorienje voda

O"-te kori-8enje #oda

lan *+

Opte korienje voda podrazumeva korienje voda bez prethodnog tretmana, odnosno bezupotrebe posebnih ureaja )pumpe, natege i drugo% ili izgradnje vodnih objekata, i to za#

$% pie&

(% napajanje stoke u domainstvu&

*% sanitarno3higijenske potrebe&

+% rekreaiju, ukljuujui i kupanje&

% gaenje po!ara&

-% plovidbu.Organ jedinie lokalne samouprave, po prethodno pribavljenom miljenju javnog vodoprivrednogpreduzea, odreuje mesto i nain korienja vode za namene iz stava $. taka +% ovog lana.

Poe&no kori-8enje #oda

lan *.

Svako korienje voda koje ne predstavlja opte korienje voda jeste posebno korienje voda.

"ravo na posebno korienje voda stie se vodnom dozvolom, a ako se posebno korienje vodavri po osnovu konesije, i u skladu sa ugovorom kojim se ureuje konesija.

Pri#remeno o%rani!enje "ra#a na "oe&no kori-8enje #oda


31/89

lan */

9inistarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadle!ni organ autonomne pokrajine, mo!eprivremeno ograniiti pravo na posebno korienje voda#

$% ako je usled prirodnih pojava dovedeno u pitanje obezbeivanje koliina vode ili ugro!en njenkvalitet, prirodna ravnote!a akvatinih i priobalnih ekosistema ili smanjena bezbednost od tetnog

dejstva vode&

(% u sluaju veeg oteenja vodnih objekata, zbog ega je potrebna njihova rekonstrukija&

*% ako se voda ne koristi raionalno i ekonomino, u skladu sa ugovorom o konesiji, odnosnovodnom dozvolom&

+% ako korienje voda ima za poslediu njeno zagaenje i ugro!avanje vodnih i priobalnihekosistema&

% u drugim sluajevima, koji za poslediu imaju nedostatak vode ili smanjenu bezbednost odtetnog dejstva vode.

Statu o&jekata "o "retanku "ra#a na "oe&no kori-8enje #oda

lan +2

8mala prava na posebno korienje voda du!an je da, po prestanku tog prava, objekte koji suizgraeni radi ostvarivanja tog prava, ukloni o svom troku, u roku od godinu dana.


32/89

Svaki korisnik je du!an da vodu koristi na nain kojim se ne uskrauje pravo korienja vodadrugim liima i ne ugro!avaju iljevi !ivotne sredine.

Dorienje voda za snabdevanje stanovnitva vodom za pie, sanitarno3higijenske potrebe,napajanje stoke i odbranu zemlje ima prioritet nad korienjem voda za ostale namene.

'99919 Sna&de#anje #odom

Kori-8enje #ode "o%odne ,a "i8e

lan +

"odzemne vode sa kvalitetom pogodnim za pie i vode sa javnih izvora koriste se samo za#snabdevanje vodom stanovnitva, sanitarno3higijenske potrebe, napajanje stoke, za potrebeindustrije koja zahteva visokokvalitetnu vodu )prehrambena, farmaeutska i drugo% i potrebe malihpotroaa )ispod $ l's%.

5ode koje su planom upravljanja vodama odreene za pie ne mogu se koristiti za druge svrhe,izuzev za gaenje po!ara, niti na nain koji bi nepovoljno utiao na koliinu i svojstva vode.

Identi=ika3ija #odni6 tela i nji6o#a ,a-tita

lan +$

Radi trajnog obezbeivanja uslova za korienje vode i zatite njenog kvaliteta, javnovodoprivredno preduzee du!no je da na svakom vodnom podruju identifikuje vodna telapodzemnih i povrinskih voda koja se koriste ili se mogu koristiti za ljudsku potronju u budunosti,u prosenoj koliini vode veoj od $1 m*'dan ili za snabdevanje vodom za pie vie od 1stanovnika.

"odruja na kojima se nalaze vodna tela iz stava $. ovog lana moraju biti zatiena od namernog

ili sluajnog zagaivanja i drugih utiaja koji mogu nepovoljno utiati na izdanost izvorita i nazdravstvenu ispravnost vode.

"odruja iz stava $. ovog lana unose se u registar zatienih oblasti.

O&a#e,a kontrole k#aliteta i k#antiteta #ode

lan +'

6avno preduzee, odnosno drugo pravno lie koje obavlja poslove snabdevanja vodom du!no jeda#

$% postavi ureaje i obezbedi stalno i sistematsko registrovanje koliina vode i nivo podzemne

vode i ispitivanje kvaliteta vode na vodozahvatu&

(% preduzima mere za obezbeenje zdravstvene ispravnosti vode za pie&

*% preduzima mere za obezbeenje tehnike ispravnosti ureaja.

"ravno lie, odnosno preduzetnik koje koristi vodu u proesu rada ili proizvodnje du!no je daobezbedi stalno i sistematsko registrovanje koliina vode, nivo podzemne vode i ispitivanjekvaliteta vode na vodozahvatu.

Cie iz st. $. i (. ovog lana du!no je da podatke o merenjima koliine i kvaliteta vode navodozahvatu dostavlja 9inistarstvu i javnom vodoprivrednom preduzeu, najmanje jedanput

godinje.6avno vodoprivredno preduzee podatke iz stava *. ovog lana unosi u vodni informaioni sistem.


33/89

Zdra#t#ena i"ra#not i k#alitet #ode

lan +)

5oda za pie mora ispunjavati uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti.

5oda za kupanje mora da ispunjava uslove u pogledu ispravnosti i kvaliteta.

9inistar nadle!an za poslove zdravlja bli!e propisuje uslove u pogledu zdravstvene ispravnostivode za pie i uslove u pogledu kvaliteta vode za kupanje.

Vodna tela i i,#ori-ta ,a re%ionalno na&de#anje #odom ,a "i8e

lan +*

5odna tela, odnosno izvorita koja slu!e za regionalno snabdevanje vodom za pie su dobra odopteg interesa.

5odna tela i granie izvorita iz stava $. ovog lana odreuje 5lada.

8zvorita iz stava $. ovog lana upisuju se u javnu knjigu o evideniji nepokretnosti i pravima nanjima.

Zone anitarne ,a-tite i,#ori-ta ,a na&de#anje #odom ,a "i8e

lan ++

7a podrujima koja se koriste kao izvorita za snabdevanje vodom za pie odreuju se tri zonesanitarne zatite, i to# ira zona zatite, u!a zona zatite i zona neposredne zatite.

:one sanitarne zatite iz stava $. ovog lana predstavljaju zatienu oblast i odreuju se u skladusa hidrolokim, hidrogeolokim i drugim svojstvima zemljita i podslivova, vrstom izvorita i

njegovog okru!enja, kapaitetom izvorita i drugim inioima koji utiu na izdanost izvorita, akoristi se i odr!ava na nain koji ne izaziva i ne mo!e da izazove zagaivanje vode na izvoritu.

9inistar, ministar nadle!an za poslove zdravlja i ministar nadle!an za poslove zatite !ivotnesredine bli!e propisuju za koja se izvorita, s obzirom na kapaitet, odreuju zone sanitarnezatite, kao i nain odreivanja, odr!avanja i korienja zona sanitarne zatite i sadr!inu elaboratao zonama sanitarne zatite.

:ahtev za odreivanje zona sanitarne zatite podnosi organ jedinie lokalne samouprave na ijojse teritoriji nalazi izvorite za koje su elaboratom predviene zone sanitarne zatite.


34/89

:a vodna tela iz kojih se proseno mo!e zahvatiti vie od $11 m*'dan, a koja su planomupravljanja vodama namenjena za snabdevanje vodom za pie i za sanitarno3higijenske potrebe ubudunosti, obezbeuje se kontinuirano merenje koliine vode i ispitivanje njenog kvaliteta.

9erenje i ispitivanje iz stava $. ovog lana vri se prema godinjem programu koji donosi9inistarstvo.

9erenje iz stava $. ovog lana vri republika organizaija nadle!na za hidrometeorolokeposlove, a ispitivanje organ uprave nadle!an za sprovoenje dr!avnog monitoringa kvaliteta voda.

9erenje i ispitivanje iz stava $. ovog lana mo!e da vri i drugo pravno lie ovlaeno od strane9inistarstva za obavljanje tih poslova.

9inistar reenjem ovlauje pravno lie iz stava +. ovog lana, ako ima#

$% akt o dodeli akreditaije od strane nadle!nog akreditaionog tela za obavljanje poslovaispitivanja kvaliteta vode&

(% referene za poslove iz stava $. ovog lana.

Reenje ministra iz stava . ovog lana je konano u upravnom postupku i protiv njega mo!e sepokrenuti upravni spor.

Cie iz st. *. i +. ovog lana du!no je da podatke o koliini i kvalitetu vode dostavlja kvartalno9inistarstvu, ministarstvu nadle!nom za poslove zdravlja, ministarstvu nadle!nom za poslovezatite !ivotne sredine, javnom vodoprivrednom preduzeu, a za podzemne vode i ministarstvunadle!nom za poslove geologije.

"odai iz stava $. ovog lana su javni.

Itra


35/89

vodonosnom sloju i preduzetim merama obavesti 9inistarstvo i ministarstvo nadle!no za poslovegeolokih istra!ivanja.


36/89

Projekto#anje i i,%radnja o&jekata i ureaja

lan .)

"rojektovanje i izgradnja objekata i ureaja za korienje vodnih snaga vri se tako da se#

$% omogui vraanje vode u vodotok ili druge povrinske vode, posle iskorienja energije&

(% ne umanji postojei obim i ne spreava korienje vode za snabdevanje stanovnitva i drugihkorisnika vodom za pie, navodnjavanje i druge namene, u skladu sa ovim zakonom&

*% ne umanji stepen zatite od tetnog dejstva voda i ne ote!ava sprovoenje mera te zatite&

+% ne pogoraju uslovi sanitarne zatite i ne utie negativno na stanje !ivotne sredine&

% obezbeuje njihovo vienamensko korienje, sa obaveznom namenom za zatitu od poplava.

'999'9 Kori-8enje #oda ,a "lo#id&u

lan .*

5oda za plovidbu mo!e se koristiti pod uslovima koji su odreeni ovim zakonom i posebnimzakonom.

'999)9 Kori-8enje #oda ,a u,%oj ri&e

lan .+

Dorienje voda za uzgoj ribe u ribnjaku vri se u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom.

Aoplovodni ribnjai ne mogu se graditi na mestima na kojima se nalaze ili su planirana izvoritapodzemnih voda, ili na kojima se planira izgradnja vodnih objekata za zatitu od tetnog dejstva

voda.

:abranjen je uzgoj riba radi komerijalnog izlovljavanja u akumulaiji koja slu!i za snabdevanjevodom, kao i kavezni uzgoj riba u hidromelioraionim sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje.

Ribarsko podruje se ne mo!e ustanoviti na hidromelioraionim sistemima za odvodnjavanje inavodnjavanje.

8zuzetno od stava +. ovog lana ribarsko podruje se mo!e ustanoviti na hidromelioraionimsistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje uz saglasnost ministra nadle!nog za poslovevodoprivrede.

"oribljavanje akumulaija i kanala vri se tako da se ne ugrozi propisani kvalitet voda i opstanakakvatinih ekosistema.

"ravno, odnosno fiziko lie koje je poribljavanjem akumulaija i kanala ugrozilo propisani kvalitetvode i opstanak akvatinih ekosistema, snosi trokove vraanja u dobar status povrinske vode.

'999*9 Kori-8enje #oda ,a "ort5 rekrea3iju i turi,am

lan ..

Dorienje voda za sport, rekreaiju, ukljuujui i kupanje i turizam vri se u skladu sa ovimzakonom i posebnim zakonima.

7a akumulaijama koje slu!e za snabdevanje vodom zabranjeno je korienje plovnog objekta samotorima sa unutranjim sagorevanjem.


37/89

'99$9 Vaenje re!ni6 nanoa

Plan #aenja re!ni6 nanoa

lan ..a

5aenje renih nanosa vri se sa vodnog zemljita, na lokalitetima gde je to od interesa za

ouvanje ili poboljanje vodnog re!ima, u obimu koji nee naruiti vodni re!im, postojeekorienje podzemnih voda, stabilnost obala i prirodnu ravnote!u akvatinih i priobalnihekosistema.

9inistarstvo donosi plan vaenja renih nanosa za period od dve godine.


38/89

"ravno lie, odnosno preduzetnik mo!e da obavlja vaenje renih nanosa ako je upisan uodgovarajui registar za obavljanje te delatnosti.

Cie iz stava $. ovog lana du!no je da#

$% vodi evideniju o vaenju renih nanosa, koja naroito sadr!i podatke o lokaiji, vrsti, koliini inainu vaenja renih nanosa&

(% podatke iz take $% ovog stava dostavlja 9inistarstvu, a na teritoriji autonomne pokrajinenadle!nom organu autonomne pokrajine i javnom vodoprivrednom preduzeu, najkasnije do 3og umeseu za prethodni mese&

*% vri geodetsko snimanje lokaije pre i posle vaenja renih nanosa.

Za&rana #aenja re!ni6 nanoa

lan /1

9inistar reenjem zabranjuje vaenje renih nanosa ako je#

$% na deonii vodotoka vaenjem nanosa izazvan ili mo!e biti izazvan poremeaj vodnog re!ima&

(% dolo do poremeaja stabilnosti renog korita ili vodnog zemljita&

*% naruen dobar ekoloki status.

Reenje iz stava $. ovog lana je konano u upravnom postupku i protiv tog reenja mo!e sepokrenuti upravni spor.

'9$9 Za-tita #oda od ,a%ai#anja

'9$919 Pojam5 %rani!ne #rednoti i tandardi k#aliteta


39/89

*% vode koje se posle preiavanja isputaju iz sistema javne kanalizaije u reipijent&

+% otpadne vode koje se isputaju u reipijent iz septike i sabirne jame.

5lada, na predlog ministra i ministra nadle!nog za poslove zatite !ivotne sredine, utvruje fiziko3hemijske parametre i granine vrednosti emisije zagaujuih materija, naine i uslove isputanjazagaujuih materija, kao i naine i uslove primene graninih vrednosti emisije iz stava $. ovog

lana i rokove za njihovo dostizanje.

Standardi k#aliteta


40/89

9inistarstvo svake druge godine, raunajui od dana donoenja plana zatite voda od zagaivanjaiz stava $. ovog lana, podnosi izvetaj 5ladi o izvrenju tog plana.

0a%la-a#anje "lano#a

lan /*

"lan zatite voda od zagaivanja i akioni plan zatite !ivotne sredine koji donosi 5lada, napredlog ministarstva nadle!nog za poslove zatite !ivotne sredine, moraju da budu usklaeni.

Ranji#o "odru!je

lan /*a

Ranjivo podruje je podruje osetljivo na nitrate iz poljoprivrednih izvora na kojem je potrebnosprovesti pojaane mere zatite voda od zagaivanja nitratima iz tih izvora.

Radi smanjenja zagaivanja voda nitratima iz poljoprivrednih izvora, odnosno spreavanja daljegzagaivanja 5lada, na predlog ministra i ministra nadle!nog za poslove zatite !ivotne sredine#

$% utvruje kriterijume za odreivanje ranjivih podruja&

(% odreuje ranjiva podruja i njihove granie&

*% utvruje akione programe za odreena ranjiva podruja sa obaveznim merama&

+% utvruje program monitoringa radi oene efikasnosti akionih programa iz take *% ovog stavazakona&

% utvruje program monitoringa konentraija nitrata u vodama koje se koriste ili se planiraju zasnabdevanje vodom za pie za potrebe preispitivanja akta o odreivanju ranjivih podruja.

Driterijumi iz stava (. taka $% ovog lana se donose na osnovu fizikih karakteristika ikarakteristika voda i zemljita.


41/89


42/89

vrednostima emisije ili do nivoa kojim se ne naruavaju standardi kvaliteta !ivotne sredinereipijenta, u skladu sa propisima kojima se ureuju granine vrednosti zagaujuih materija upovrinskim i podzemnim vodama, granine vrednosti prioritetnih, hazardnih i drugih zagaujuihsupstani i propisom kojim se ureuju granine vrednosti emisije zagaujuih materija u vode,uzimajui stro!iji kriterijum od ova dva.

8zuzetno, stro!ije uslove isputanja otpadnih voda, odnosno stro!ije vrednosti od propisanih

graninih vrednosti emisije iz stava (. ovog lana utvruju se vodnom i'ili integrisanom dozvolom uskladu sa propisom iz stava (. ovog lana a na osnovu standarda kvaliteta !ivotne sredine igraninih vrednosti iz lana 0*a ovog zakona i zakona kojim se ureuje integrisano spreavanje ikontrola zagaivanja !ivotne sredine.

Radi obezbeivanja preiavanja otpadnih voda, lie iz stava $. ovog lana koje isputa otpadnuvodu u reipijent ili javnu kanalizaiju du!no je da obezbedi sredstva i utvrdi rokove za izgradnju ipogon ureaja, odnosno postrojenja za preiavanje otpadnih voda u skladu sa akionim planomza dostizanje graninih vrednosti emisije zagaujuih materija u vode, planom zatite voda odzagaivanja i planom upravljanja vodama.


43/89

svega u pogledu vodonepropusnosti, svakih pet godina, a u sluaju ureaja za merenje koliinaotpadnih voda jedanput godinje.

Dontrolu ispravnosti objekata iz stava $. ovog lana vri ovlaeno pravno lie, u skladu sa ovimzakonom i zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata, i o tome izdaje potvrdu.

Odredbe st. $. i (. ovog lana odnose se i na septike i sabirne jame.

O&a#e,e u lu!aju ne"oredne o"anoti od ,a%ai#anja

lan 121


44/89

strane 9inistarstva za obavljanje tih poslova.

9inistar reenjem ovlauje pravno lie iz st. $. i (. ovog lana, ako ima#

$% akt o dodeli akreditaije od strane nadle!nog akreditaionog tela&

(% referene za obavljanje poslova iz stava $. ovog lana.

Reenje ministra iz stava *. ovog lana je konano u upravnom postupku i protiv njega se mo!epokrenuti upravni spor.

Spisak ovlaenih pravnih lia st. $. i (. ovog lana objavljuje se na veb3sajtu 9inistarstva.

Pra8enje 6a#arijko% ,a%aenja

lan 12*

= sluaju havarijskog zagaenja voda, organ uprave nadle!an za sprovoenje dr!avnogmonitoringa kvaliteta voda du!an je da, po saznanju o havarijskom zagaenju, bez odlaganjaobavesti 9inistarstvo, ministarstvo nadle!no za poslove zdravlja, ministarstvo nadle!no za poslove

zatite !ivotne sredine, ministarstvo nadle!no za unutranje poslove, javno vodoprivrednopreduzee i jediniu lokalne samouprave na ijoj je teritoriji nastalo zagaenje.

>rugo ovlaeno pravno lie koje vri monitoring statusa voda du!no je da, po saznanju zahavarijsko zagaenje voda, bez odlaganja o tome obavesti organ uprave nadle!an za sprovoenjedr!avnog monitoringa kvaliteta voda.

Organ uprave nadle!an za sprovoenje dr!avnog monitoringa kvaliteta voda du!an je daneprekidno prati kretanje talasa havarijskog zagaenja vode du! vodotoka sve do trenutkaprestanka havarijskog zagaenja i o tome obavetava lia iz stava $. ovog lana.

'9$9)9 Sitematko "ra8enje tatua #oda i ,a-ti8eni6 o&lati 7 monitorin%

Monitorin% tatua #oda

lan 12+

Radi obezbeivanja usaglaenog i sveobuhvatnog pregleda statusa povrinskih i podzemnih vodaRepublika Srbija uspostavlja monitoring statusa voda na vodnom podruju i obezbeuje njegovoizvrenje.

9onitoring iz stava $. ovog lana obuhvata#

$% za povrinske vode 3 zapreminu, vodostaje i protiaje do stepena znaajnog za ekoloki i

hemijski status i ekoloki potenijal, kao i parametre ekolokog i hemijskog statusa i ekolokogpotenijala&

(% za podzemne vode 3 nivoe i kontrolu hemijskog i kvantitativnog statusa.

9onitoring statusa voda u zatienim oblastima obuhvata i dodatne pokazatelje statusa voda, uskladu sa propisima kojima je to podruje utvreno kao zatieno.

9inistar nadle!an za poslove zatite !ivotne sredine bli!e propisuje tehnike zahteve saspeifikaijama za hemijske analize i analize potrebne za monitoring voda.

:odi-nji "ro%ram monitorin%a

lan 12.@odinji program monitoringa naroito sadr!i#


45/89

$% broj i polo!aj mernih profila na povrinskim vodama&

(% broj i polo!aj pijezometara i drugih objekata za merenje koliine i nivoa podzemnih voda&

*% nain i broj merenja koliine i nivoa povrinskih i podzemnih voda&

+% nain i postupak ispitivanja kvaliteta voda&

% broj i uslove u kojima se vri ispitivanje&

-% sadr!inu izvetaja o utvrenom kvalitetu voda.

S"ro#oenje %odi-nje% "ro%rama monitorin%a

lan 12/

9onitoring statusa voda vri organ uprave nadle!an za sprovoenje dr!avnog monitoringakvaliteta voda u saradnji sa republikom organizaijom nadle!nom za hidrometeoroloke posloveprema godinjem programu koji donosi 5lada, na predlog 9inistarstva i ministarstva nadle!nog zaposlove zatite !ivotne sredine.

9erenje i ispitivanje kvaliteta voda iz godinjeg programa iz stava $. ovog lana mo!e da vri idrugo pravno lie.

9inistar reenjem ovlauje pravno lie iz stava (. ovog lana, ako ima#

$% akt o dodeli akreditaije od strane nadle!nog akreditaionog tela&

(% referene za obavljanje poslova iz stava (. ovog lana.

"ravno lie iz stava (. ovog lana du!no je da rezultate ispitivanja kvartalno dostavlja organuuprave nadle!nom za sprovoenje dr!avnog monitoringa kvaliteta voda.

Organi iz stava $. ovog lana sainjavaju godinji izvetaj o stanju i promenama kvaliteta voda, kojidostavljaju 9inistarstvu, ministarstvu nadle!nom za poslove zatite !ivotne sredine, ministarstvunadle!nom za poslove zdravlja i javnom vodoprivrednom preduzeu, najkasnije do $. jula tekuegodine za prethodnu godinu.

"odai iz stava $. ovog lana su javni.

Re%itar ,a-ti8eni6 o&lati

lan 112

:atiene oblasti na vodnom podruju, u smislu ovog zakona, jesu#

$% zone sanitarne zatite izvorita iz lana . ovog zakona&

(% podruja namenjena zahvatanju vode za ljudsku potronju iz lana *. ovog zakona&

*% vodna tela namenjena rekreaiji, ukljuujui i oblasti odreene za kupanje&

+% podruja osetljiva na nitrate iz poljoprivrednih izvora iz lana 0-a ovog zakona i podrujaosetljiva na nutrijente iz lana 0-b ovog zakona, ukljuujui podruja podlo!na eutrofikaiji&

% oblasti namenjene zatiti stanita ili vrsta gde je bitan elemenat njihove zatite odr!avanje ilipoboljanje statusa voda&

-% oblasti namenjene zatiti ekonomski va!nih akvatinih vrsta.

:a zatiene oblasti iz stava $. ovog lana javno vodoprivredno preduzee vodi registre zatienihoblasti po vodnim podrujima, koji naroito sadr!e# propis kojim je oblast proglaena kao zatiena


46/89

i instituiju koja je tu oblast proglasila za zatienu, kao i polo!aj i karakteristike oblasti.

Registri zatienih oblasti moraju se redovno dopunjavati.

Organi koji su proglasili zatiene oblasti iz stava $. ovog lana du!ni su da akt kojim je oblastproglaena kao zatiena dostave javnom vodoprivrednom preduzeu u roku od *1 dana od danakada je akt kojim je ta oblast proglaena kao zatiena stupio na snagu.

9inistar i ministar nadle!an za poslove zatite !ivotne sredine sporazumno utvruju kriterijume zaodreivanje zatienih oblasti iz stava $. ta. % i -% ovog lana.

9inistar, ministar nadle!an za poslove zatite !ivotne sredine i ministar nadle!an za poslovezdravlja bli!e propisuju sadr!inu i nain voenja registara zatienih oblasti iz stava $. ovog lana.

9inistar i ministar nadle!an za poslove zatite !ivotne sredine reenjem odreuju zatiene oblastiiz stava $. ta. % i -% ovog lana.

Klai=ika3ija #odni6 tela "o#r-inki6 i "od,emni6 #oda

lan 111

Radi zatite i poboljanja kvaliteta povrinskih voda vri se klasifikaija vodnih tela povrinskihvoda, u zavisnosti od njihovog ekolokog i hemijskog statusa.

Radi zatite i unapreenja kvaliteta podzemnih voda vri se klasifikaija vodnih tela podzemnihvoda, u zavisnosti od njihovog kvantitativnog i hemijskog statusa.

9inistar i ministar nadle!an za poslove zatite !ivotne sredine bli!e propisuju parametre ekolokogi hemijskog statusa iz stava $. ovog lana, kao i kvantitativnog i hemijskog statusa iz stava (. ovoglana.

Dlasifikovana vodna tela povrinskih voda, odnosno klasifikovana vodna tela podzemnih voda

evidentiraju se u planu upravljanja vodama.Revizija izvrene klasifikaije vodnih tela povrinskih voda vri se na osnovu rezultata monitoringastatusa voda.

'9'9 I,da#anje i odu,imanje li3en3e

lan 11

"oslovi za ije obavljanje javno preduzee, odnosno drugo pravno lie mora da ima lienu jesu#

$% snabdevanje vodom za pie sistemom javnog vodovoda&

(% sakupljanje, odvoenje i preiavanje otpadnih voda sistemom javne kanalizaije&

*% sprovoenje odbrane od poplava i drugih oblika zatite od tetnog dejstva voda&

+% staranje o funkionisanju vodnih objekata i sistema&

% odr!avanje regulaionih i zatitnih objekata i prateih ureaja na njima&

-% odr!avanje hidromelioraionih sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje&

% izvoenje sanaionih radova i hitnih intervenija na zatitnim i regulaionim objektima&

/% praenje stanja vodnih objekata&

0% drugi poslovi u skladu sa ovim zakonom.

"oslove iz stava $. ovog lana mo!e da obavlja javno preduzee, odnosno drugo pravno lie koje


47/89

je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova.

Cienu mo!e da dobije lie iz stava $. ovog lana koje ispunjava uslove u pogledu tehniko3tehnoloke opremljenosti i organizaione i kadrovske osposobljenosti.

:a poslove iz stava $. ta. *% do /% ovog lana liena se izdaje za odreeno podruje, odnosnovodnu jediniu ili deo vodne jedinie )sektor, deonia i hidromelioraioni sistem% utvrene aktom

ministra iz lana (a stav +. ovog zakona.Ciena se izdaje reenjem 9inistarstva, na zahtev lia iz stava $. ovog lana, na period od petgodina.

"re izdavanja liene za obavljanje poslova

Documents

Zakon o vodama-Sl.glasnik RS,br.30-2010, 93-2012 i 101-2016