Z A K O N O NAUNOISTRAIVAKOJ DELATNOSTI

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1.

Ovim zakonom ureuje se sistem naunoistraivake delatnosti u Republici Srbiji, i to: planiranje i ostvarivanje opteg interesa u naunoistraivakoj delatnosti, obezbeivanje kvaliteta nauno - istraivakog rada i razvoja naunoistraivake delatnosti, opta naela osnivanja, organizacije i upravljanja organizacijama koje obavljaju ovu delatnost, opti interes u naunoistraivakoj delatnosti i uslovi za obavljanje te delatnosti radi ostvarivanja opteg interesa, sticanje zvanja istraivaa, finansiranje programa od opteg interesa, kao i druga pitanja od znaaja za obavljanje naunoistraivake delatnosti.

Naunoistraivaka delatnost

lan 2.

Naunoistraivaka delatnost je delatnost od posebnog znaaja za sveukupni razvoj Republike Srbije zasnovana na znanju, a zajedno sa visokim obrazovanjem, glavni je inilac i pokreta privrednog i ukupnog drutvenog razvoja.

Naunoistraivaka delatnost, kao delatnost od posebnog znaaja za Republiku Srbiju, sastavni je deo meunarodnog, naunog, obrazovnog i kulturnog prostora.

lan 3.

Naunoistraivaka delatnost, u smislu ovog zakona, jeste sistematski stvaralaki rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s ciljem podizanja opteg civilizacijskog nivoa drutva i korienja tih znanja u svim oblastima drutvenog razvoja.

lan 4.

Naunoistraivaka delatnost ostvaruje se: osnovnim, primenjenim i razvojnim istraivanjima i osposobljavanjem kadra za naunoistraivaki rad.

Naela naunoistraivake delatnosti

lan 5.

Naunoistraivaka delatnost zasniva se na sledeim naelima:

1) slobodi i autonomiji naunoistraivakog rada; 2) javnosti naunoistraivakog rada i rezultata tog rada; 3) naunoj i strunoj kritici;

- 2 -

4) potovanju standarda nauke i struke; 5) primeni meunarodnih standarda i kriterijuma u vrednovanju

kvaliteta naunoistraivakog rada; 6) konkurentnosti naunih programa i projekata; 7) etike naunoistraivakog rada, u skladu sa principima dobre

naune prakse, i odgovornosti naunika za posledice svog rada; 8) povezanosti sa sistemom visokog obrazovanja; 9) meunarodne naune i tehnoloke saradnje; 10) brizi za odrivi razvoj i zatitu ivotne sredine.

Ciljevi naunoistraivake delatnosti lan 6.

Ciljevi naunoistraivake delatnosti jesu: 1) razvoj nauke, tehnologije i obrazovanja radi podsticanja privrednog

razvoja, poveanja drutvenog proizvoda i podizanja standarda graana i kvaliteta ivota;

2) ouvanje i razvoj opteg fonda znanja, kao uslov za ukljuivanje u svetske integracione procese;

3) ouvanje i razvoj ukupnih naunoistraivakih potencijala (naunoistraivakih i obrazovnih institucija, naunih kadrova i naunoistraivake infrastrukture);

4) podizanje opteg nivoa tehnologija u privredi i obezbeivanje konkurentnosti roba i usluga na domaem i svetskom tritu;

5) uspostavljanje meunarodne naune saradnje radi bre integracije u svetske naune, privredne, drutvene i kulturne tokove i ukljuivanje u evropski istraivaki prostor;

6) usmeravanje drutva ka inovacijama, stvaranju kulturnog ambijenta i stvaralakog obrazovanja, s ciljem ouvanja civilizacijske batine i nacionalnog identiteta.

Naune slobode

lan 7.

Nauni rad je slobodan i ne podlee nikakvim ogranienjima, osim onih koji proizlaze iz potovanja standarda nauke i etinosti u naunoistraivakom radu, zatite ljudskih prava, kao i zatite ivotne sredine.

Nauni rad podlee naunoj kritici. Sloboda naunog rada i stvaralatva ogleda se u slobodi naunog

delanja, slobodi izbora nauno priznatih metoda istraivanja, slobodi objavljivanja i predstavljanja naunih rezultata, kao i u slobodi izbora metoda interpretacije naunoistraivakih dostignua.

- 3 -

II. PLANIRANJE I OSTVARIVANJE OPTEG INTERESA U NAUNOISTRAIVAKOJ DELATNOSTI

1. Strategija naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije lan 8.

Radi planiranja i ostvarivanja dugoronih stratekih ciljeva, prioriteta i pravaca naunog i tehnolokog razvoja, Vlada donosi Strategiju naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija), na predlog ministarstva nadlenog za naunoistraivaku delatnost ( u daljem tekstu: Ministarstvo).

U postupku donoenja Strategije, o tekstu Nacrta strategije vodi se javna rasprava u kojoj uestvuju naunoistraivake i obrazovne institucije, kao i najira nauna i struna javnost u Republici Srbiji.

lan 9.

Strategija se usaglaava sa strategijom opteg privrednog i drutvenog razvoja Republike Srbije.

Strategijom se utvruju: stanje u oblasti naunoistraivake delatnosti; ciljevi koji se u oblasti nauke i tehnolokog razvoja ele postii na nivou Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika), prioriteti i pravci naunog i tehnolokog razvoja; potreban procenat izdvajanja za naunoistraivaku delatnost iz budeta Republike i bruto nacionalnog dohotka privrede i iz drugih izvora; naune oblasti i ue naune discipline koje treba posebno razvijati i materijalno podravati radi dostizanja ciljeva u razvoju Republike; prioritetne potrebe u nauci i tehnolokom razvoju i prioriteti ulaganja u naunoistraivake programe i projekte; materijalni i sistemski preduslovi za realizaciju Strategije, dinamika i faze realizacije; mere za sprovoenje Strategije i upravljanje njenom realizacijom; drugi elementi od znaaja za sprovoenje Strategije.

Strategija se donosi za period od deset godina, a izmene i dopune Strategije vre se po postupku predvienom za njeno donoenje.

Strategija se naroito ostvaruje putem programa od opteg interesa, utvrenih ovim zakonom.

2. Programi od opteg interesa za Republiku

lan 10.

Opti interes u naunoistraivakoj delatnosti, u smislu ovog zakona, ostvaruje se putem programa od opteg interesa za Republiku.

Programi od opteg interesa za Republiku jesu: 1) Program osnovnih istraivanja; 2) Program istraivanja u oblasti tehnolokog razvoja; 3) Program transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene

rezultata naunoistraivakog rada; 4) Program naunoistraivakog rada Srpske akademije nauka i

umetnosti i Program naunoistraivakog rada Matice srpske;

- 4 -

5) Program naunoistraivakog rada centra izuzetnih vrednosti; 6) Program obezbeivanja i odravanja naunoistraivake opreme i

prostora za naunoistraivaki rad; 7) Program meunarodne naune saradnje od znaaja za Republiku; 8) Program razvoja informatikog drutva; 9) Program usavravanja kadrova za naunoistraivaki rad;

10) Program podsticanja mladih i nadarenih za naunoistraivaki rad; 11) Program nabavke naune i strune literature iz inostranstva i

pristupa elektronskim naunim i strunim bazama podataka; 12) Program izdavanja naunih publikacija i odravanja naunih

skupova; 13) Program podsticaja aktivnosti naunih i strunih drutava koji su u

funkciji unapreivanja naunoistraivakog rada, promocije i popularizacije nauke i tehnike i staranja o ouvanju naune i tehnoloke batine;

14) drugi programi, u skladu sa Strategijom i ovim zakonom. Programe iz stava 2. ta. 1) - 3) i 5) 14) ovog lana utvruje ministar

nadlean za naunoistraivaku delatnost (u daljem tekstu: ministar), na predlog Nacionalnog saveta za nauni i tehnoloki razvoj, a programe iz stava 2. taka 4) ovog lana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti, odnosno Matice srpske.

Nacionalni savet za nauni i tehnoloki razvoj utvruje predlog programa iz stava 2. ta. 1) 3) i 5) 14) ovog lana na zahtev ministra, koji sadri i rok za utvrivanje predloga programa. Ako Nacionalni savet za nauni i tehnoloki razvoj ne utvrdi predlog programa u tom roku, ministar moe utvrditi program i bez predloga Nacionalnog saveta za nauni i tehnoloki razvoj.

Programe iz stava 2. ta. 1) i 2) ovog lana ministar utvruje za svaki novi ciklus istraivanja, najmanje devet meseci pre isteka roka za realizaciju tekueg ciklusa istraivanja u ovim oblastima.

III. OBEZBEIVANJE KVALITETA NAUNOISTRAIVAKOG RADA I RAZVOJA NAUNOISTRAIVAKE DELATNOSTI

lan 11.

O obezbeivanju kvaliteta naunoistraivakog rada i razvoju naunoistraivake delatnosti u Republici staraju se:

1) Nacionalni savet za nauni i tehnoloki razvoj; 2) Odbor za akreditaciju naunoistraivakih organizacija; 3) Komisija za sticanje naunih zvanja; 4) matini nauni odbori; 5) Zajednica instituta Srbije; 6) Ministarstvo. Lice imenovano u jedno od tela iz stava 1. ta. 1) - 4) ovog lana ne

moe istovremeno da bude lan drugog tela iz navedenih taaka.

- 5 -

1. Nacionalni savet za nauni i tehnoloki razvoj lan 12.

Radi obezbeivanja naunog i tehnolokog razvoja, kvaliteta naunoistraivakog rada i razvoja naunoistraivake delatnosti u Republici, osniva se Nacionalni savet za nauni i tehnoloki razvoj (u daljem tekstu: Nacionalni savet), kao najvie struno telo u sistemu naunoistraivake delatnosti u Republici.

Sastav Nacionalnog saveta

lan 13.

Nacionalni savet ima 17 lanova, iz reda akademika, naunika, profesora univerziteta i privrednika.

lanove Nacionalnog saveta imenuje i razreava Vlada. U Nacionalni savet Vlada imenuje: est lanova iz est oblasti nauka

na predlog Zajednice instituta Srbije, est lanova iz est oblasti nauka na predlog Konferencije univerziteta, dva lana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti, jednog lana na predlog Matice srpske i jednog lana na predlog Privredne komore Srbije.

Ministar je lan Nacionalnog saveta po poloaju. Oblasti nauka iz stava 3. ovog lana jesu: prirodno-matematike,

tehniko-tehnoloke, medicinske, biotehnike, drutvene i humanistike nauke (u daljem tekstu: naune oblasti).

lanovi Nacionalnog saveta mogu biti priznati nauni i struni autoriteti u domaoj i svetskoj nauci, u zvanju naunog savetnika i redovnog profesora univerziteta, kao i istaknuti privrednici.

Nacionalni savet ima predsednika i zamenika predsednika koje imenuje iz reda svojih lanova.

Mandat lanova Nacionalnog saveta traje pet godina, uz mogunost jo jednog izbora.

Vlada moe razreiti lana Nacionalnog saveta i pre isteka mandata, i to: na lini zahtev, na obrazloen zahtev ovlaenog predlagaa ili na obrazloen zahtev veine od ukupnog broja lanova Nacionalnog saveta.

Nadlenost Nacionalnog saveta

lan 14.

Nacionalni savet:

1) prati stanje i razvoj naunoistraivake delatnosti u Republici; 2) predlae Ministarstvu Strategiju, prati njeno ostvarivanje i predlae

izmene i dopune Strategije; 3) predlae ministru programe od opteg interesa za Republiku;

- 6 -

4) daje miljenje o zakonima i drugim propisima iz oblasti naunoistraivake delatnosti;

5) predlae ministru akt o izboru, vrednovanju i finansiranju programa utvrenih u lanu 10. stav 2. ta. 1) - 3) ovog zakona, kao i akt o finansiranju drugih programa od opteg interesa za Republiku, za svaki program posebno;

6) predlae ministru naune oblasti, grane i discipline za koje se osnivaju matini nauni odbori;

7) predlae ministru akt o standardima za raspodelu budetskih sredstava za finansiranje programa od opteg interesa utvrenih u lanu 10. ovog zakona;

8) donosi akt o postupku i nainu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata istraivaa, na predlog matinih naunih odbora;

9) imenuje i razreava lanove Komisije za sticanje naunih zvanja; 10) donosi akt o vrednovanju naunoistraivakog rada i postupku

akreditacije instituta, visokokolskih ustanova i centara izuzetnih vrednosti; 11) donosi akt o kriterijumima i merilima za dodeljivanje, potvrivanje i

oduzimanje statusa centra izuzetnih vrednosti, naunoistraivaki rad i finansiranje centra izuzetnih vrednosti;

12) donosi akt o dodeli, potvrivanju ili oduzimanju statusa centra izuzetnih vrednosti, na osnovu odluke Odbora za akreditaciju;

13) odluuje u drugom stepenu po albama u postupku akreditacije naunoistraivakih organizacija;

14) odluuje u drugom stepenu po albama istraivaa na odluku Komisije za sticanje naunih zvanja;

15) ostvaruje meunarodnu naunu i tehnoloku saradnju, kao i saradnju sa odgovarajuim telom u oblasti visokog obrazovanja, i drugim organima i organizacijama;

16) dodeljuje nagrade i priznanja za nauna dostignua i ivotno delo istraivaa;

17) dodeljuje zvanje zaslunog naunika; 18) donosi poslovnik o svom radu; 19) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i poslovnikom

o radu.

Akti iz stava 1. ta. 8), 10) i 11) ovog lana objavljuju se u ''Slubenom glasniku Republike Srbije''.

Rad Nacionalnog saveta

lan 15.

Nacionalni savet radi na sednicama.

Rad Nacionalnog saveta je javan. Za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti, Nacionalni savet moe da

obrazuje komisije, odbore i druga struna i radna tela (u daljem tekstu: radna tela).

- 7 -

Nacionalni savet dostavlja Vladi izvetaj o svom radu najmanje jedanput godinje.

Nain rada i odluivanja ureuju se poslovnikom o radu Nacionalnog saveta.

Kada Nacionalni savet razmatra pitanja koja ine deo ukupne politike Republike u oblasti nauke, a koja su u vezi sa oblastima obrazovanja, zdravstva, privrede, umetnosti i kulture, tada usaglaava stavove sa odgovarajuim organima, telima i institucijama u ijoj su nadlenosti pitanja iz tih oblasti.

2. Odbor za akreditaciju naunoistraivakih organizacija lan 16.

Radi obavljanja poslova vrednovanja kvaliteta i efikasnosti naunoistraivakog rada (u daljem tekstu: akreditacija) instituta, visokokolskih ustanova i centara izuzetnih vrednosti (u daljem tekstu: naunoistraivake organizacije), obrazuje se Odbor za akreditaciju naunoistraivakih organizacija (u daljem tekstu: Odbor za akreditaciju).

Odbor za akreditaciju je nezavisno struno telo koje se u svom radu pridrava naela strunosti, objektivnosti i meunarodno priznatih standarda i kriterijuma naunoistraivakog rada.

Sastav Odbora za akreditaciju

lan 17.

Odbor za akreditaciju ima 13 lanova, iz reda akademika, istraivaa u zvanju naunog savetnika i redovnog profesora univerziteta.

lanove Odbora za akreditaciju imenuje i razreava ministar, i to: est lanova na predlog Zajednice instituta Srbije, est lanova na predlog Konferencije univerziteta i jednog lana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti.

Prilikom imenovanja lanova Odbora za akreditaciju vodi se rauna o ravnomernoj zastupljenosti svih est naunih oblasti.

Odbor za akreditaciju ima predsednika i zamenika predsednika, koje imenuje iz reda svojih lanova.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i lanova Odbora za akreditaciju traje etiri godine, uz mogunost ponovnog izbora.

lan Odbora moe da bude razreen i pre isteka mandata, i to: na lini zahtev, na obrazloen zahtev ovlaenog predlagaa ili obrazloen zahtev veine od ukupnog broja lanova Odbora za akreditaciju.

- 8 -

Nadlenost Odbora za akreditaciju

lan 18.

Odbor za akreditaciju: 1) predlae Nacionalnom savetu akt o vrednovanju

naunoistraivakog rada i postupku akreditacije naunoistraivakih organizacija; 2) sprovodi postupak akreditacije naunoistraivakih organizacija; 3) ostvaruje saradnju sa odgovarajuim telom u oblasti visokog

obrazovanja; 4) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti vrednovanja

naunoistraivakog rada sa odgovarajuim telima i institucijama u Evropi i svetu; 5) donosi poslovnik o svom radu; 6) obavlja druge strune poslove, u skladu sa ovim zakonom. Za potrebe sprovoenja postupka akreditacije, Odbor za akreditaciju

obrazuje strune timove koji razmatraju pojedinane zahteve za sprovoenje postupka akreditacije.

lanove strunih timova Odbor za akreditaciju imenuje iz reda meunarodno priznatih naunika, profesora univerziteta i strunjaka.

Odbor za akreditaciju moe angaovati priznatog naunika ili strunjaka iz inostranstva radi obavljanja odreenih strunih poslova u postupku akreditacije.

Postupak akreditacije

lan 19.

Odbor za akreditaciju sprovodi postupak akreditacije svake etvrte godine (redovni postupak), ili u kraem roku, na zahtev naunoistraivake organizacije, osnivaa naunoistraivake organizacije ili Ministarstva (vanredni postupak), za naunoistraivake organizacije koje su upisane u Registar naunoistraivakih organizacija, kao i postupak za potvrivanje ili oduzimanje statusa centra izuzetnih vrednosti.

Postupku akreditacije podleu sve naunoistraivake organizacije, u skladu sa ovim zakonom.

Redovni postupak pokree Ministarstvo najmanje 120 dana pre isteka roka za koji vai akreditacija.

Kada se radi o naunoistraivakoj organizaciji koja nije upisana u Registar naunoistraivakih organizacija, osniva podnosi zahtev za akreditaciju Odboru za akreditaciju.

Za naunoistraivaku organizaciju koja nije upisana u Registar naunoistraivakih organizacija, Odbor za akreditaciju ocenjuje kvalitet i rezultate njenog naunoistraivakog rada u periodu od njenog osnivanja.

Po prijemu zahteva iz st. 1. i 4. ovog lana, Odbor za akreditaciju obavlja proveru kvaliteta naunoistraivakog rada, u skladu sa ovim zakonom,

- 9 -

donosi odluku u roku od 90 dana od dana prijema zahteva i dostavlja je Ministarstvu i osnivau.

Odbor za akreditaciju moe doneti pozitivnu ili negativnu odluku o akreditaciji naunoistraivake organizacije.

Ako Odbor za akreditaciju ne donese odluku u roku od 90 dana, ministar ima pravo da razrei lanove Odbora za akreditaciju i da imenuje nove lanove.

Odbor za akreditaciju duan je da u ponovljenom postupku donese odluku o akreditaciji naunoistraivake organizacije u roku od 60 dana.

Na osnovu pozitivne odluke o akreditaciji, naunoistraivaka organizacija koja nije upisana u Registar naunoistraivakih organizacija stie pravo da se u roku od 30 dana, u skladu sa ovim zakonom, upie u Registar naunoistraivakih organizacija.

Na osnovu pozitivne odluke o akreditaciji, registrovana naunoistraivaka organizacija zadrava prava koja je stekla upisom u Registar naunoistraivakih organizacija.

Osniva naunoistraivake organizacije, odnosno nauno - istraivaka organizacija, moe da podnese albu Nacionalnom savetu u roku od 30 dana od dana prijema negativne odluke o akreditaciji.

Nacionalni savet je duan da u roku od 90 dana donese konanu odluku o akreditaciji.

Ako je doneta konana negativna odluka o akreditaciji, naunoistraivaka organizacija brie se iz Registra naunoistraivakih organizacija.

Osniva naunoistraivake organizacije, odnosno nauno - istraivaka organizacija, koja je dobila negativnu odluku o akreditaciji, ima pravo da ponovi zahtev za akreditaciju, po isteku godine dana od dana prijema konane odluke o akreditaciji.

3. Komisija za sticanje naunih zvanja lan 20.

Radi donoenja odluke o sticanju naunih zvanja, obrazuje se Komisija za sticanje naunih zvanja (u daljem tekstu: Komisija).

Sastav Komisije

lan 21.

Komisija ima 15 lanova, iz reda akademika, naunih savetnika i redovnih profesora univerziteta.

Predsednika, zamenika predsednika i lanove Komisije imenuje Nacionalni savet, i to: est lanova iz est oblasti nauka na predlog Zajednice instituta Srbije, est lanova iz est oblasti nauka na predlog Konferencije univerziteta, dva lana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti i jednog lana na predlog ministra.

- 10 -

Nacionalni savet moe razreiti lana Komisije pre isteka mandata, na lini zahtev ili na obrazloen zahtev ovlaenog predlagaa.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i lanova Komisije traje etiri godine.

Rad Komisije

lan 22.

Komisija radi na sednicama. Komisija donosi odluku o sticanju naunog zvanja, u skladu sa ovim

zakonom, po pribavljenom miljenju odgovarajueg matinog naunog odbora. Komisija donosi poslovnik o svom radu.

4. Matini nauni odbori

lan 23.

Ministar obrazuje matine naune odbore, kao struna tela za odreene naune oblasti, grane ili discipline.

Nacionalni savet predlae ministru za koje e se naune oblasti, grane i discipline obrazovati matini nauni odbori.

Sastav matinog naunog odbora

lan 24.

Matini nauni odbor ima najmanje sedam lanova, koje imenuje ministar sa liste kandidata.

Lista kandidata iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu javnog poziva Ministarstva i predloga naunog, odnosno nastavno-naunog vea naunoistraivakih organizacija.

lanovi matinih naunih odbora za odreenu naunu oblast, granu i disciplinu imenuju se iz reda istaknutih istraivaa u zvanju naunog savetnika ili redovnog profesora univerziteta.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i lanova matinog naunog odbora traje tri godine, uz mogunost jo jednog izbora.

Predsednika matinog naunog odbora i zamenika predsednika biraju lanovi odbora, veinom glasova svih lanova odbora.

Ministar moe razreiti lana matinog naunog odbora, i pre isteka mandata, i to: na lini zahtev ili ako prekri Poslovnik o radu matinog naunog odbora.

- 11 -

Nadlenost matinog naunog odbora

lan 25.

Matini nauni odbor:

1) daje miljenje Komisiji o kvalitetu naunoistraivakog rada i doprinosu istraivaa - kandidata za izbor u nauno zvanje, u skladu sa ovim zakonom;

2) daje Ministarstvu ocenu o naunoj kompetentnosti istraivaa, odnosno nastavnika visokokolskih ustanova za realizaciju programa i projekata utvrenih ovim zakonom;

3) razmatra predloge projekata za realizaciju programa iz lana 10. ta. 1) - 3) ovog zakona i predlae ministru rang listu projekata za finansiranje;

4) razmatra izvetaje o realizaciji projekata u okviru programa utvrenih u lanu 10. ta. 1) - 3) ovog zakona;

5) donosi akt o kategorizaciji i rangiranju naunih asopisa; 6) donosi akt o kategorizaciji i rangiranju naunih skupova; 7) odluuje u drugom stepenu po prigovoru istraivaa na odluku

naunog vea instituta o izboru u zvanje istraiva-saradnik; 8) daje miljenje, priprema izvetaje i druge materijale na zahtev

ministra, Nacionalnog saveta, Odbora za akreditaciju i Komisije; 9) donosi poslovnik o svom radu;

10) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o obrazovanju.

Matini nauni odbor podnosi ministru izvetaj o svom radu najmanje jednom godinje.

5. Zajednica instituta Srbije lan 26.

Radi ostvarivanja zajednikih interesa i naunoistraivake saradnje, usklaivanja nabavke i korienja naunoistraivake opreme i laboratorijskog prostora, nabavke i korienja naunih publikacija, meusobnog povezivanja i saradnje sa odgovarajuim oblicima udruivanja u oblasti visokog obrazovanja, razvijanja meunarodne saradnje, negovanja naune kritike i vrednovanja sopstvenog naunoistraivakog rada, instituti se mogu udruiti u Zajednicu instituta Srbije (u daljem tekstu: Zajednica).

Zajednica ima status pravnog lica, u skladu sa zakonom. Zajednicu mogu osnovati svi ili veina instituta na teritoriji Republike

koji su upisani u Registar naunoistraivakih organizacija. U okviru Zajednice, instituti se mogu udruivati, odnosno povezivati i

po srodnim naunim oblastima, u skladu sa statutom Zajednice. Na osnivanje, organizaciju i rad Zajednice primenjuju se propisi kojima

se ureuju udruenja.

- 12 -

Organizacija, nain rada, imenovanje organa upravljanja i strunih tela ureuju se statutom Zajednice.

Zajednica obavlja poslove u skladu sa statutom i ovim zakonom.

6. Ministarstvo

lan 27.

Ministarstvo:

1) predlae Vladi politiku u oblasti naunoistraivake delatnosti; 2) prati i podstie razvoj naunoistraivake delatnosti u Republici; 3) raspodeljuje finansijska sredstva iz budeta Republike

naunoistraivakim organizacijama za ostvarivanje programa utvrenih u lanu 10. ovog zakona i kontrolie njihovo namensko korienje;

4) donosi podzakonske akte, u skladu sa ovim zakonom; 5) donosi akt o ispunjenosti uslova za obavljanje naunoistraivake

delatnosti od opteg interesa, u skladu sa ovim zakonom; 6) donosi akt o izboru, vrednovanju i finansiranju programa iz lana

10. stav 2. ta. 1) - 3) ovog zakona, kao i akt o finansiranju drugih programa od opteg interesa za Republiku, za svaki program posebno;

7) vodi Registar naunoistraivakih organizacija i Registar istraivaa, u skladu sa ovim zakonom;

8) ostvaruje meunarodnu naunu i tehnoloku saradnju i stara se o povezivanju i ukljuivanju naunoistraivakih organizacija u evropski i meunarodni istraivaki prostor;

9) vri nadzor, u skladu sa zakonom; 10) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

lan 28.

Strune i administrativno-tehnike poslove za potrebe tela iz lana 11. stav 1. ta. 1) - 4) ovog zakona, obavlja Ministarstvo.

Sredstva za rad tela iz stava 1. ovog lana obezbeuju se u budetu Republike.

lan 29.

Vlada donosi akt kojim se utvruju kriterijumi i nain finansiranja Nacionalnog saveta, kao i naknada za rad lanova Nacionalnog saveta.

Ministar donosi akt kojim se utvruju kriterijumi i nain finansiranja tela iz lana 11. stav 1. ta. 2) - 4) ovog zakona, kao i naknada za rad lanova tih tela.

- 13 -

IV. ORGANIZACIJE KOJE OBAVLJAJU NAUNOISTRAIVAKU DELATNOST

lan 30.

Programe iz lana 10. ovog zakona mogu ostvarivati:

1) Srpska akademija nauka i umetnosti; 2) Matica srpska; 3) Naunoistraivake organizacije (instituti, visokokolske ustanove i

centri izuzetnih vrednosti). Institucije od nacionalnog znaaja

lan 31.

Srpska akademija nauka i umetnosti i Matica srpska su institucije od nacionalnog znaaja.

Osnivanje i rad Srpske akademije nauka i umetnosti i instituta iji je ona osniva ureuju se posebnim zakonom, odnosno aktima u skladu sa tim zakonom.

Osnivanje i rad Matice srpske ureuju se posebnim zakonom.

Visokokolske ustanove

lan 32.

Osnivanje i rad visokokolskih ustanova ureuju se posebnim zakonom.

Ustanove iz stava 1. ovog lana obavljaju naunoistraivaku delatnost u skladu sa ovim zakonom.

V. INSTITUTI

1. Osnivanje i obavljanje naunoistraivake delatnosti od opteg interesa

lan 33.

Institut, u smislu ovog zakona, jeste naunoistraivaka organizacija koja obavlja naunoistraivaku delatnost od opteg interesa, pod uslovima utvrenim ovim zakonom.

lan 34.

Institut se moe osnovati kao ustanova, u skladu sa propisima o javnim slubama, ili kao privredno drutvo, u skladu sa propisima o privrednim drutvima.

- 14 -

Na osnivanje, rad i ukidanje instituta primenjuju se propisi koji se odnose na javne slube ili propisi koji se odnose na privredna drutva, u zavisnosti od toga da li se institut osniva kao ustanova ili privredno drutvo.

lan 35.

Osniva instituta moe biti Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, domae i strano pravno i fiziko lice, u skladu sa zakonom.

Kad institut osniva vie osnivaa, njihova meusobna prava, obaveze i odgovornosti ureuju se ugovorom.

Pre donoenja akta o osnivanju, osniva usvaja elaborat o opravdanosti osnivanja instituta, koju dostavlja Ministarstvu i Odboru za akreditaciju.

Kada je osniva instituta Republika, akt o osnivanju i ukidanju donosi Vlada.

lan 36.

Institut iji je osniva Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave posluje sredstvima u dravnoj svojini, a institut iji je osniva domae i strano pravno i fiziko lice posluje sredstvima u drugim oblicima svojine, u skladu sa zakonom.

Institut iji je osniva Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave koristi nepokretnosti i druga sredstva, u skladu sa zakonom kojim se ureuju sredstva u svojini Republike.

Nepokretnosti i druga imovina steena na osnovu zavetanja i poklona svojina su instituta koji je tu imovinu stekao.

lan 37.

Delatnost i organizacija instituta ureuje se statutom. Institut moe promeniti naziv, sedite, delatnost, oblik organizovanja, i

vrtiti statusne promene, uz saglasnost osnivaa, odnosno vlasnika.

Pod statusnom promenom instituta, u smislu ovog zakona, podrazumeva se spajanje, podela i odvajanje.

Institut iji je osniva Republika moe vriti promene iz st. 2. i 3. ovog lana uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade.

lan 38.

Institutom upravlja osniva, odnosno vlasnik srazmerno udelu kapitala. Kada je Republika osniva instituta, pravo upravljanja institutom

ostvaruje Vlada, u skladu sa ovim zakonom. U institutima sa meovitim dravnim i privatnim kapitalom, pravo

upravljanja ostvaruje se srazmerno udelu dravnog, odnosno privatnog kapitala.

- 15 -

lan 39.

Naunoistraivaka organizacija, pored naunoistraivake delatnosti, moe obavljati i druge poslove kojima se komercijalizuju rezultati naunog i istraivakog rada pod uslovom da se tim poslovima ne ugroava kvalitet naunoistraivakog rada.

U cilju komercijalizacije rezultata naunoistraivakog rada, podsticanja preduzetnitva i poslovnog povezivanja, institut moe biti osniva centra za transfer tehnologije, inovacionog centra, poslovno-tehnolokog inkubatora, nauno-tehnolokog parka i drugih organizacija, u skladu sa zakonom.

2. Vrste instituta

lan 40.

U zavisnosti od vrste istraivanja i delatnosti, oblika organizovanja i naina finansiranja svoje delatnosti, institut moe obavljati naunoistraivaku delatnost kao: a) nauni institut i b) istraivako-razvojni institut.

lan 41.

Prema vlasnikoj strukturi, institut moe biti: dravni, privatni i meoviti.

Dravni institut, u smislu ovog zakona, jeste institut iji je osniva Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno institut sa veinskim dravnim kapitalom.

Privatni institut, u smislu ovog zakona, jeste institut iji je osniva fiziko ili pravno lice, ili institut u kome je veinski privatni kapital.

Institut sa meovitim vlasnitvom, u smislu ovog zakona, jeste institut u kome je jednako uee dravnog i privatnog kapitala.

lan 42.

Nauni institut se osniva, odnosno organizuje kao ustanova, u skladu sa propisima o javnim slubama.

Istraivako-razvojni institut osniva se, odnosno organizuje kao ustanova, u skladu sa propisima o javnim slubama, ili kao privredno drutvo, u skladu sa propisima o privrednim drutvima.

Organizacija, obavljanje delatnosti i druga pitanja od znaaja za rad instituta ureuju se statutom instituta.

Institut u svom sastavu moe imati regionalne naune centre, kao svoje organizacione delove, u skladu sa statutom.

- 16 -

Nauni institut

lan 43.

Nauni institut jeste ustanova iju pretenu delatnost ine osnovna istraivanja i primenjena istraivanja koja su u funkciji valorizacije rezultata osnovnih istraivanja.

lan 44.

Nauni institut moe obavljati naunoistraivaku delatnost radi ostvarivanja opteg interesa, ako:

1) ima program naunoistraivakog rada; 2) rezultatima naunoistraivakog rada doprinosi razvoju nauke,

odnosno doprinosi optem fondu znanja; 3) ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje 20

istraivaa kompetentnih za oblast nauke kojom se institut bavi, od kojih najmanje deset istraivaa u naunim ili nastavnim zvanjima (od kojih najmanje tri u zvanju vii nauni saradnik ili nauni savetnik, odnosno u odgovarajuem nastavnom zvanju) i deset istraivaa u zvanju istraiva-saradnik ili viem zvanju;

4) ima program razvoja naunoistraivakog podmlatka; 5) ima odgovarajui prostor, opremu i druga sredstva za ostvarivanje

programa od opteg interesa; 6) ima nauno-informativnu dokumentaciju ili biblioteko-informacioni

centar.

Nauni institut u oblasti drutvenih i humanistikih nauka moe obavljati naunoistraivaku delatnost od opteg interesa ako, pored uslova utvrenih u stavu 1. ta. 1), 2), 4), 5) i 6). ovog lana, ima u radnom odnosu na neodreeno vreme sa punim radnim vremenom najmanje 12 istraivaa kompetentnih za oblast nauke kojom se institut bavi, od kojih najmanje sedam istraivaa u naunim, odnosno nastavnim zvanjima i pet istraivaa u zvanju istraiva-saradnik ili viem zvanju.

Istraivako-razvojni institut

lan 45.

Istraivako-razvojni institut jeste organizacija iju pretenu delatnost ine primenjena i razvojna istraivanja usmerena ka zadovoljavanju potreba neposrednih korisnika rezultata istraivanja, i osnovna istraivanja kao osnova za primenjena i razvojna istraivanja.

lan 46.

Istraivako-razvojni institut moe obavljati nauno - istraivaku delatnost radi ostvarivanja opteg interesa, ako:

1) ima program naunoistraivakog rada;

- 17 -

2) rezultatima svojih istraivanja doprinosi osvajanju novih proizvoda i ureaja, sorti i vrsta, kao i uvoenju novih ili poboljanju postojeih tehnolokih postupaka, sistema i usluga;

3) obavlja transfer znanja i tehnologija; 4) ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje 12

istraivaa kompetentnih za oblast nauke kojom se institut bavi, od kojih najmanje sedam istraivaa u naunim ili nastavnim zvanjima (od kojih najmanje jedan u zvanju vii nauni saradnik ili nauni savetnik, odnosno u odgovarajuem nastavnom zvanju) i pet istraivaa u zvanju istraiva-saradnik ili viem zvanju;

5) ima program razvoja naunoistraivakog podmlatka; 6) ima odgovarajui prostor, opremu i druga sredstva za ostvarivanje

programa od opteg interesa; 7) ima nauno-informativnu dokumentaciju ili biblioteko-

informacioni centar.

lan 47.

Ako institut ispunjava uslove utvrene u lanu 44. odnosno u lanu 46. ovog zakona, i ako je Odbor za akreditaciju doneo pozitivnu odluku o akreditaciji tog instituta, Ministarstvo donosi akt o ispunjenosti uslova za obavljanje naunoistraivake delatnosti od opteg interesa.

Na osnovu akta iz stava 1. ovog lana, Ministarstvo vri upis instituta u Registar naunoistraivakih organizacija.

Upotreba i korienje naziva institut

lan 48.

Organizacija koja nije upisana u Registar naunoistraivakih organizacija kao naunoistraivaka organizacija, u skladu sa ovim zakonom, ne moe u svom poslovnom imenu da sadri nazive: ''nauni institut'', ''istraivako-razvojni institut'' i ''centar izuzetnih vrednosti''.

Oblici saradnje naunoistraivakih organizacija i uee instituta u visokom obrazovanju

lan 49.

Naunoistraivake organizacije iz lana 30. ovog zakona mogu da sarauju i uestvuju u ostvarivanju zajednikih naunoistraivakih programa i projekata, kroz obrazovanje zajednikih istraivakih timova, na odreenom projektnom zadatku.

Naunoistraivake organizacije mogu da ostvaruju saradnju i u zajednikom ueu u realizaciji meunarodnih programa i projekata, projekata sa privredom, kao i u zajednikom korienju naunoistraivake, laboratorijske i druge infrastrukturne opreme.

Meusobna prava i obaveze u ostvarivanju saradnje iz st. 1. i 2. ovog lana naunoistraivake organizacije ureuju ugovorom, u skladu sa svojim optim aktima, odnosno statutima.

- 18 -

lan 50.

Institut moe uestvovati u ostvarivanju studija sa srodnom visokokolskom ustanovom, u skladu sa propisima o visokom obrazovanju i statutom visokokolske ustanove.

Institut, odnosno vie instituta mogu osnovati univerzitet, u skladu sa propisima o visokom obrazovanju.

Privatizacija instituta

lan 51.

Instituti se mogu privatizovati, u skladu sa propisima o privatizaciji. Institut iji je osniva Republika moe se privatizovati, u skladu sa

posebnim programom i uz saglasnost Vlade.

Program iz stava 2. ovog lana donosi Vlada, na predlog Ministarstva.

lan 52.

Institut osnovan, odnosno organizovan kao privredno drutvo iji je osniva Republika, a od stratekog interesa je za Republiku, moe se privatizovati tako da najmanje 51% kapitala ostane u dravnom vlasnitvu.

Nacionalni savet utvruje koji su instituti iz stava 1. ovog lana od stratekog interesa za Republiku.

VI. ORGANI INSTITUTA

lan 53.

Organi u naunom i istraivako-razvojnom institutu koji se osniva, odnosno organizuje kao ustanova jesu: upravni odbor i direktor.

Istraivako-razvojni institut koji se osniva, odnosno organizuje u skladu sa propisima o privrednim drutvima, ima organe u skladu sa tim propisima.

Kad je Republika vlasnik dela kapitala istraivako-razvojnog instituta, Vlada imenuje svoje predstavnike u organe tog instituta, srazmerno udelu kapitala, nezavisno od toga da li je institut organizovan kao ustanova ili privredno drutvo.

Struni organ instituta jeste nauno vee.

1. Imenovanje organa u institutu iji je osniva Republika Upravni odbor

lan 54.

Upravni odbor instituta iji je osniva Republika ima osam lanova koje imenuje Vlada, od kojih etiri lana odreuje Vlada, kao svoje predstavnike, a ostale lanove predlae nauno vee iz reda istraivaa u naunom zvanju zaposlenih u institutu.

- 19 -

U naunom institutu veinu lanova upravnog odbora koje odreuje Vlada moraju initi istraivai u naunim, odnosno nastavnim zvanjima, kompetentni za oblast nauke kojom se institut bavi.

Upravni odbor ima predsednika i zamenika predsednika.

Predsednika upravnog odbora imenuje Vlada, iz reda svojih predstavnika u upravnom odboru.

Zamenika predsednika upravnog odbora imenuje i razreava upravni odbor iz reda lanova koje predlae nauno vee instituta.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i lanova upravnog odbora traje etiri godine.

Predsednik, zamenik predsednika i lanovi upravnog odbora mogu biti razreeni i pre isteka mandata, na lini zahtev ili na obrazloen zahtev ovlaenog predlagaa iz stava 1. ovog lana.

Akt o razreenju predsednika i lanova upravnog odbora donosi Vlada.

lan 55.

Upravni odbor:

1) donosi statut instituta; 2) odluuje o poslovanju instituta; 3) usvaja izvetaj o poslovanju i godinji obraun; 4) donosi program i plan rada instituta, na predlog direktora instituta; 5) imenuje i razreava direktora; 6) odluuje o korienju sredstava, u skladu sa zakonom; 7) vri druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom. Upravni odbor donosi statut instituta, uz prethodno pribavljenu

saglasnost Ministarstva.

Direktor

lan 56.

Direktor rukovodi institutom, u skladu sa zakonom.

Direktor se imenuje na osnovu javnog konkursa, na etiri godine, iz reda istraivaa u naunom zvanju koji su kompetentni za naunu oblast kojom se institut bavi.

Direktor je u radnom odnosu u institutu, sa punim radnim vremenom. Direktora imenuje upravni odbor instituta, na obrazloen predlog

naunog vea i uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra.

- 20 -

Direktor ne moe biti lan upravnog odbora, ali moe prisustvovati sednicama upravnog odbora.

Upravni odbor moe razreiti direktora pre isteka mandata: na lini zahtev, ako nesavesno i nestruno obavlja dunost, na obrazloen zahtev ministra, ako je pravosnanom odlukom osuen za krivino delo, ili na obrazloen zahtev naunog vea.

Upravni odbor razreava direktora uz prethodno pribavljeno miljenje naunog vea i saglasnost ministra.

Vrilac dunosti direktora

lan 57.

U sluaju da je direktor razreen pre isteka mandata, a na javnom konkursu nije imenovan novi direktor, upravni odbor, uz saglasnost ministra, imenuje vrioca dunosti direktora na period od est meseci i u tom roku upravni odbor duan je da raspie novi javni konkurs i imenuje direktora instituta.

Vrilac dunosti direktora instituta je u radnom odnosu u institutu, sa punim radnim vremenom.

Ako upravni odbor u roku od est meseci po ponovljenom javnom konkursu ne imenuje direktora instituta, ministar imenuje vrioca dunosti direktora instituta, a Vlada moe, na predlog ministra, razreiti postojee i imenovati nove lanove upravnog odbora instituta.

Novoimenovani upravni odbor duan je da u roku od est meseci raspie novi javni konkurs i imenuje direktora instituta.

2. Nauno vee instituta

lan 58.

Nauno vee jeste struni organ instituta. Nauno vee obrazuje se u naunom i istraivako-razvojnom

institutu.

Statutom instituta utvruje se broj, sastav i nain izbora lanova naunog vea.

lanovi naunog vea su istraivai u naunom zvanju zaposleni u institutu.

Nauno vee mora imati najmanje sedam istraivaa u naunom ili u nastavnom zvanju.

U postupku utvrivanja predloga za sticanje naunog zvanja, nauno vee mora da ima najmanje sedam lanova, koji su u viem ili istom zvanju koje kandidat stie.

Ako institut nema potreban broj istraivaa, u postupku utvrivanja predloga za sticanje naunih zvanja, u radu naunog vea mogu uestvovati istraivai u zvanju vieg naunog saradnika i naunog savetnika, odnosno u

- 21 -

odgovarajuem nastavnom zvanju, koji nisu zaposleni u institutu, na osnovu odluke naunog vea, u skladu sa statutom instituta.

lan 59.

Nauno vee:

1) predlae program naunoistraivakog rada, usklaen sa Strategijom;

2) predlae naune projekte i ocenjuje rezultate ostvarenih projekata; 3) analizira i usvaja izvetaje o realizaciji projekata; 4) analizira i ocenjuje nauni rad istraivaa; 5) utvruje predlog za sticanje naunog zvanja; 6) odluuje o sticanju istraivakog zvanja; 7) predlae kandidata za direktora; 8) daje upravnom odboru obrazloen predlog za razreenje direktora

instituta; 9) daje obrazloen predlog za imenovanje, odnosno razreenje svojih

predstavnika u upravnom odboru instituta; 10) predlae upravnom odboru nabavku naunoistraivake opreme; 11) obavlja druge poslove utvrene statutom instituta i ovim zakonom.

VII. CENTAR IZVRSNOSTI

lan 60.

Status centra izuzetnih vrednosti moe stei institut, odnosno visokokolska ustanova ili njihov organizacioni deo, odnosno njihovi organizacioni delovi, ako su u vremenskom periodu od pet godina ostvarili vrhunske i meunarodno priznate naune i strune rezultate u odreenoj naunoj disciplini i na osnovu toga imaju razvijenu meunarodnu naunu, tehniku i tehnoloku saradnju.

Aktom o osnivanju zajednikog centra izuzetnih vrednosti ureuju se meusobna prava i obaveze osnivaa centra.

Ako status centra izuzetnih vrednosti stekne organizacioni deo ili organizacioni delovi instituta, odnosno visokokolske ustanove, centar izuzetnih vrednosti nema svojstvo pravnog lica.

lan 61.

Akt o kriterijumima i merilima za dodeljivanje, potvrivanje i oduzimanje statusa centra izuzetnih vrednosti, naunoistraivaki rad i finansiranje centra izuzetnih vrednosti donosi Nacionalni savet.

Akt o dodeli statusa centra izuzetnih vrednosti donosi Nacionalni savet, na osnovu pozitivne odluke o akreditaciji koju donosi Odbor za akreditaciju.

Odbor za akreditaciju, svake etvrte godine, sprovodi postupak akreditacije centra izuzetnih vrednosti.

- 22 -

Na osnovu odluke o akreditaciji Odbora za akreditaciju, Nacionalni savet donosi akt o potvrivanju ili oduzimanju statusa centra izuzetnih vrednosti.

VIII. VOENJE EVIDENCIJE

lan 62.

Ministarstvo vodi evidenciju naunoistraivakih organizacija koje ispunjavaju uslove za obavljanje naunoistraivake delatnosti od opteg interesa, u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: Registar naunoistraivakih organizacija) i evidenciju istraivaa ( u daljem tekstu: Registar istraivaa).

U Registar naunoistraivakih organizacija, u skladu sa ovim zakonom, upisuju se akreditovani instituti, visokokolske ustanove, centri izuzetnih vrednosti, Srpska akademija nauka i umetnosti i instituti iji je ona osniva, i Matica srpska.

Upis u Registar naunoistraivakih organizacija sprovodi se na osnovu akta o ispunjenosti uslova za obavljanje naunoistraivake delatnosti koji donosi Ministarstvo.

U Registar istraivaa upisuju se lica koja imaju prebivalite, odnosno boravite u Republici i koja su stekla zvanja istraivaa u skladu sa ovim zakonom, kao i lica koja su stekla zvanja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje.

Upis u Registar istraivaa sprovodi se na osnovu akta o izboru u zvanje istraivaa u skladu sa ovim zakonom, odnosno na osnovu akta o izboru u zvanje u skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje.

Oblik, sadraj i nain voenja registara iz stava 1. ovog lana, kao i postupak upisa i brisanja iz tih registara propisuje ministar.

lan 63.

Ministarstvo moe obrazovati baze podataka u okviru realizacije programa utvrenih u lanu 10. ovog zakona.

lan 64.

Naunoistraivaka organizacija koja je upisana u Registar naunoistraivakih organizacija, kao i istraivai koji su upisani u Registar istraivaa, mogu uestvovati na konkursu za ostvarivanje programa od opteg interesa utvrenih ovim zakonom.

lan 65.

Ako institut koji je upisan u Registar naunoistraivakih organizacija prestane da ispunjava neki od uslova utvrenih u lanu 44. odnosno u lanu 46. ovog zakona, direktor instituta duan je da o tome izvesti Ministarstvo, najkasnije u roku od 60 dana od dana kada je institut prestao da ispunjava uslov.

Ako direktor instituta ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog lana, ministar moe podneti upravnom odboru instituta zahtev za njegovo razreenje.

- 23 -

Ako institut ne ispunjava uslove propisane u lanu 44. odnosno u lanu 46. ovog zakona, ministar odreuje rok, najdue od 120 dana, u kome institut treba da ispuni propisane uslove.

Ako institut ne ispuni uslove u roku iz stava 3. ovog lana, Ministarstvo donosi akt o njegovom brisanju iz Registra naunoistraivakih organizacija i raskida ugovor, odnosno ugovore o finansiranju instituta.

Finasiranje odobrenog i zapoetog programa, odnosno projekta iji je realizator institut koji je brisan iz Registra naunoistraivakih organizacija ministar moe da odobri pod uslovom da matini nauni odbor pozitivno oceni rezultate realizacije tog programa, odnosno projekta, i pod uslovom da druga naunoistraivaka organizacija prihvati dalju realizaciju zapoetog programa, odnosno projekta.

Iz Registra naunoistraivakih organizacija brie se naunoistraivaka organizacija za koju Odbor za akreditaciju donese negativnu odluku o njenoj akreditaciji, a Ministarstvo raskida ugovor, odnosno ugovore o finansiranju odobrenog programa, odnosno projekta sa tom naunoistraivakom organizacijom.

lan 66.

Podaci iz Registra naunoistraivakih organizacija i Registra istraivaa dostupni su javnosti, osim podataka koji predstavljaju slubenu tajnu i linih podataka istraivaa koji se ne odnose na njihov nauni i struni rad.

Kod upotrebe linih podataka primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje zatita podataka o linosti, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

IX. ISTRAIVAI

Definicija istraivaa lan 67.

Poslove naunoistraivake delatnosti obavljaju lica koja ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom (u daljem tekstu: istraivai), kao i nastavnici i saradnici visokokolskih ustanova.

lan 68.

Istraiva, u smislu ovog zakona, jeste lice sa najmanje visokom strunom spremom, odnosno sa najmanje zavrenim osnovnim akademskim studijama, koje radi na naunoistraivakim i razvojnim poslovima i koje je izabrano u zvanje, u skladu sa ovim zakonom.

Zvanja istraivaa i ekvivalencija zvanja lan 69.

U zavisnosti od ostvarenih rezultata u naunoistraivakom radu, istraiva moe stei, u skladu sa ovim zakonom, istraivako zvanje: istraiva-

- 24 -

pripravnik i istraiva-saradnik, i nauno zvanje: nauni saradnik, vii nauni saradnik i nauni savetnik.

Zvanja istraivaa sa visokom strunom spremom koji nisu izabrani u zvanja iz stava 1. ovog lana, a rade na istraivako-razvojnim poslovima, imaju objavljene naune i strune radove ili ostvarene rezultate u istraivako-razvojnom radu ili patentom zatiene pronalaske, jesu: struni saradnik, vii struni saradnik i struni savetnik.

Nain sticanja zvanja iz stava 2. ovog lana ureuje se optim aktom naunoistraivake organizacije.

lan 70.

Zvanje istraiva-pripravnik stie lice koje je upisalo magistarske, odnosno diplomske akademske studije ili specijalistike akademske studije, bavi se naunoistraivakim radom, i koje je zavrilo osnovne, odnosno osnovne akademske studije, sa ukupnom prosenom ocenom najmanje osam (8).

Istraiva-pripravnik je u obavezi da u roku od tri godine zavri upisane studije iz stava 1. ovog lana.

Zvanje istraiva-saradnik moe stei lice koje je upisalo doktorske, odnosno doktorske akademske studije, koje je prethodne nivoe studiranja zavrilo sa ukupnom prosenom ocenom najmanje osam (8), bavi se naunoistraivakim radom i ima objavljene recenzirane naune radove.

Istraiva-saradnik je u obavezi da u roku od est godina zavri doktorske akademske studije i objavljuje naune radove.

Zvanje nauni saradnik moe stei istraiva koji ima akademski, odnosno nauni naziv doktora nauka i objavljene i recenzirane naunoistraivake rezultate: 1) monografije; 2)poglavlja u knjigama, odnosno lanke u tematskim zbornicima radova; 3) naune lanke u asopisima vodeeg nacionalnog ranga; 4) tehnika reenja; 5) patente; 6) naune radove saoptene na naunim skupovima, objavljene u celini ili izvodima; 7) naune kritike i polemike, prikaze, prevode, odnosno leksikografaske odrednice, i koji ukupnim naunim radom pokazuje da je osposobljen za samostalan naunoistraivaki rad.

Zvanje vii nauni saradnik moe stei istraiva koji ima akademski, odnosno nauni naziv doktora nauka i objavljene i recenzirane naunoistraivake rezultate: 1) monografije meunarodnog i vodeeg nacionalnog ranga; 2) poglavlja u knjigama, odnosno lanke u tematskim zbornicima radova meunarodnog i vodeeg nacionalnog ranga; 3) naune lanke u asopisima meunarodnog i vodeeg nacionalnog ranga; 4) tehnika reenja; 5) patente; 6) naune radove saoptene na naunim skupovima meunarodnog i vodeeg nacionalnog ranga, objavljene u celini ili izvodima; 7) naune kritike i polemike, prikaze, prevode, odnosno leksikografaske odrednice, i koji kvalitetom naunoistraivakog rada doprinosi razvoju odgovarajue naune oblasti.

Zvanje naunog savetnika moe stei istraiva koji ima akademski, odnosno nauni naziv doktora nauka i objavljene i recenzirane naunoistraivake rezultate: 1) monografije meunarodnog i vodeeg meunarodnog ranga; 2) poglavlja u knjigama, odnosno lanke u tematskim zbornicima radova meunarodnog i vodeeg meunarodnog ranga; 3) naune lanke u asopisima meunarodnog i vodeeg meunarodnog ranga; 4) tehnika reenja; 5) patente; 6) naune radove

- 25 -

saoptene na naunim skupovima meunarodnog i vodeeg nacionalnog ranga, objavljene u celini ili izvodima; 7) naune kritike i polemike, prikaze, prevode, odnosno leksikografaske odrednice, koji je rukovodio projektima, i koji je kvalitetom naunoistraivakog rada ostvario znaajan uticaj na razvoj odgovarajue naune oblasti.

Izbor u nauna i istraivaka zvanja, kao i reizbor u zvanje vri se u skladu sa ovim zakonom i aktom o postupku, nainu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata koji donosi Nacionalni savet na predlog matinih naunih odbora.

Aktom iz stava 8. ovog lana za svaku naunu oblast detaljno se utvruju vrsta, minimum, kvantitativno izraenih rezultata i kriterijumi za ocenu kvaliteta naunoistraivakog rada, koji su potrebni za sticanje zvanja, odnosno reizbor u zvanje.

lan 71.

U obavljanju poslova naunoistraivake delatnosti, zvanja utvrena zakonom kojim se ureuje oblast visokog obrazovanja odgovaraju zvanjima utvrenim ovim zakonom, i to: zvanje saradnik u nastavi - zvanju istraiva-pripravnik; zvanje asistent - zvanju istraiva-saradnik; zvanje docent - zvanju nauni saradnik; zvanje vanredni profesor -zvanju vii nauni saradnik i zvanje redovni profesor - zvanju nauni savetnik.

Postupak izbora u nauna, odnosno istraivaka zvanja lan 72.

Svako lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom moe u odgovarajuoj naunoistraivakoj organizaciji da pokrene postupak za izbor u nauno, odnosno u istraivako zvanje.

Postupak za izbor u nauno, odnosno istraivako zvanje moe pokrenuti i nauno vee u naunoistraivakoj organizaciji u kojoj je kandidat za izbor u zvanje zaposlen.

Postupak izbora u nauno, odnosno istraivako zvanje pokree se u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva za izbor u naunoistraivako zvanje.

Zahtev za izbor u nauno, odnosno istraivako zvanje moe podneti i lice koje u momentu podnoenja zahteva nije zaposleno u naunoistraivakoj organizaciji.

Zahtev za izbor u nauno, odnosno istraivako zvanje podnosi se naunom veu naunoistraivake organizacije.

Postupak izbora u nauna zvanja lan 73.

Radi sprovoenja postupka za sticanje naunog zvanja, nauno vee, prilikom pokretanja postupka za izbor u zvanje, obrazuje komisiju od najmanje tri lana koji imaju nauno zvanje u naunoj oblasti u kojoj kandidat stie zvanje.

- 26 -

lanovi komisije ne mogu biti u niem zvanju od zvanja u koje se bira kandidat.

lan 74.

Nauno vee naunoistraivake organizacije koje utvruje predlog za izbor u nauno zvanje duno je da utvrdi predlog o sticanju naunog zvanja u roku 90 dana od dana kada je na sednici naunog vea pokrenut postupak za izbor u nauno zvanje.

lan 75.

Komisija je duna da u roku od 30 dana od dana kada je obrazovana podnese naunom veu izvetaj.

lan 76.

Izvetaj komisije sadri: biografske podatke, pregled strunog i naunog rada, ocenu strunog i naunog rada kandidata za prethodni izborni period, ocenu o tome da li su ispunjeni uslovi za sticanje naunog zvanja, kao i predlog naunom veu za odluivanje.

Izvetaj komisije uinie se dostupnim javnosti na nain utvren optim aktom naunoistraivake organizacije, najmanje 30 dana pre donoenja odluke naunog vea.

lan 77.

Pravo da odluuju o sticanju naunog zvanja imaju istraivai koji su u istom ili viem naunom zvanju u odnosu na zvanje u koje se bira kandidat.

Odluku o predlogu za izbor u nauno zvanje donosi nauno vee veinom od ukupnog broja lanova naunog vea koji imaju pravo da odluuju o izboru u nauno zvanje.

Broj lanova naunog vea koji odluuju o predlogu za izbor u nauno zvanje ne moe biti manji od sedam lanova naunog vea.

lan 78.

Odluku o predlogu za izbor u nauno zvanje, sa odgovarajuom dokumentacijom, nauno vee dostavlja odgovarajuem matinom naunom odboru i Komisiji.

Matini nauni odbor je duan da dostavi Komisiji miljenje o izboru u zvanje kandidata u roku od 30 dana od dana prijema predloga odluke sa dokumentacijom, a Komisija je duna da donese odluku u roku od 60 dana od dana prijema predloga odluke sa dokumentacijom.

lan 79.

Ako je kandidat nezadovoljan odlukom Komisije, u roku od 15 dana po dobijanju odluke moe da podnese albu Nacionalnom savetu.

- 27 -

Nacionalni savet je duan da u roku od 90 dana od dana prijema albe donese konanu odluku o sticanju naunog zvanja.

Postupak izbora u istraivaka zvanja lan 80.

Radi sprovoenja postupka za sticanje zvanja istraiva-saradnik, nauno vee, prilikom pokretanja postupka za izbor u zvanje, obrazuje komisiju od najmanje tri lana koji imaju nauno zvanje u naunoj oblasti u kojoj kandidat stie zvanje.

Komisija je duna da u roku od 30 dana od dana kada je obrazovana podnese naunom veu izvetaj.

lan 81.

Izvetaj komisije sadri: biografske podatke, pregled strunog i naunog rada, ocenu strunog i naunog rada kandidata za prethodni izborni period, ocenu o tome da li su ispunjeni uslovi za sticanje zvanja, kao i predlog odluke naunom veu za odluivanje.

Izvetaj komisije uinie se dostupnim javnosti na nain utvren optim aktom naunoistraivake organizacije, najmanje 30 dana pre donoenja odluke naunog vea.

lan 82.

Odluku o izboru u zvanje istraiva-saradnik donosi nauno vee veinom od ukupnog broja lanova naunog vea.

lan 83.

Nauno vee duno je da donese odluku o sticanju zvanja istraiva-saradnik u roku od 90 dana od dana kada je na sednici naunog vea pokrenut postupak za izbor u to zvanje.

Ukoliko nauno vee ne donese odluku o sticanju zvanja istraiva-saradnik u roku iz stava 1. ovog lana, lice koje se bira u zvanje moe u roku od 15 dana da podnese prigovor nadlenom matinom naunom odboru.

Nadleni matini nauni odbor je duan da u roku od 30 dana od prijema prigovora prihvati, ili odbije prigovor.

Ako nadleni matini nauni odbor prihvati prigovor, obrazuje komisiju koja ponavlja postupak izbora u zvanje.

Nadleni matini nauni odbor donosi konanu odluku o sticanju zvanja istraiva-saradnik iz stava 2. ovog lana, najkasnije 90 dana od dana prijema prigovora.

- 28 -

lan 84.

Svake godine, nauno vee naunoistraivake organizacije ocenjuje rad istraivaa-pripravnika i istraivaa-saradnika, na osnovu izvetaja mentora o uspenosti istraivaa na studijama i u naunom radu.

lan 85.

Izborom u nauno, odnosno istraivako zvanje, istraiva stie pravo upisa u Registar istraivaa.

Trajanje zvanja i postupak reizbora lan 86.

Zvanje naunog saradnika i vieg naunog saradnika stie se za period od pet godina, sa mogunou reizbora, a zvanje naunog savetnika je trajno.

Zvanje istraiva-pripravnik stie se za period od tri godine, bez prava reizbora.

Zvanje istraiva-saradnik stie se za period od tri godine, sa mogunou jo jednog reizbora.

Steena nauna, odnosno istraivaka zvanja prestaju da vae izborom u vie zvanje ili oduzimanjem zvanja.

lan 87.

Istraiva sa naunim, odnosno istraivakim zvanjem, ili naunoistraivaka organizacija u kojoj je istraiva zaposlen, pokreu postupak za sticanje vieg zvanja, odnosno reizbora, est meseci pre isteka roka iz lana 86. st. 1- 3. ovog zakona.

Postupak za sticanje vieg zvanja moe se pokrenuti i ranije, na obrazloen zahtev naunoistraivake organizacije ili istraivaa.

lan 88.

Nauno, odnosno istraivako zvanje moe se oduzeti: 1) ako se saznaju nove injenice, odnosno pojave dokazi iz kojih

proizlazi da u trenutku izbora u zvanje kandidat nije ispunjavao uslove propisane ovim zakonom;

2) ako se utvrdi da nauni radovi na osnovu kojih je kandidat izabran u zvanje predstavljaju plagijat.

Postupak oduzimanja naunog zvanja sprovodi Komisija, a postupak oduzimanja istraivakog zvanja sprovodi nadleni matini nauni odbor.

Postupak oduzimanja zvanja moe pokrenuti zainteresovano pravno ili fiziko lice.

- 29 -

Uee istraivaa u nastavi

lan 89.

Istraiva u naunom zvanju koji je zaposlen u institutu moe uestvovati u izvoenju nastave, ispitivati studente na ispitima, biti lan komisije za pripremu izvetaja za izbor nastavnika, mentor, kao i lan komisije za ocenu i odbranu magistarske teze, odnosno zavrnog rada i doktorske disertacije, u skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje.

Nagrade i priznanja za nauna dostignua i ivotno delo istraivaa

lan 90.

Nacionalni savet moe dodeliti nagrade i priznanja za vrhunska nauna dostignua i rezultate u naunoistraivakom radu, i za ivotno delo istraivaa.

Istraivau iz stava 1. ovog lana Nacionalni savet moe dodeliti zvanje zaslunog naunika.

Kriterijumi, visina i vrsta nagrada i priznanja iz stava 1. ovog lana, kao i postupak dodele zvanja zaslunog naunika, blie su ureuju aktom koji donosi Nacionalni savet.

X. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH U INSTITUTU

Zaposleni u institutu

lan 91.

Zaposleni u institutu, u smislu ovog zakona, jesu: istraivai i pomono osoblje.

Pomono osoblje instituta ine lica koja obavljaju strune, administrativne i tehnike poslove.

U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u institutu primenjuje se zakon kojim se ureuje rad, ako ovim zakonom nije drukije ureeno.

Zasnivanje radnog odnosa lan 92.

Institut raspisuje konkurs za zasnivanje radnog odnosa istraivaa izabranog u nauno, odnosno istraivako zvanje, kao i za zasnivanje radnog odnosa pomonog osoblja, u skladu sa optim aktom instituta.

Lice izabrano u zvanje naunog savetnika zasniva radni odnos na neodreeno vreme.

Lice izabrano u zvanje naunog saradnika i vieg naunog saradnika zasniva radni odnos na period od pet godina.

- 30 -

Lice izabrano u zvanje istraivaa-pripravnika zasniva radni odnos na period od tri godine.

Lice izabrano u zvanje istraivaa-saradnika zasniva radni odnos na period od tri godine, sa mogunou produenja radnog odnosa za jo tri godine.

Lice koje je steklo zvanje iz lana 69. stav 2. ovog zakona zasniva radni odnos na period od pet godina.

Unutranja organizacija, vrsta i broj radnih mesta na kojima se rasporeuju zaposleni u institutu, kao i nain i postupak zasnivanja radnog odnosa, ureuju se optim aktom instituta, koji donosi upravni odbor.

Prestanak radnog odnosa istraivaa

lan 93.

Istraivau prestaje radni odnos po sili zakona kada navri 65 godina ivota i 15 godina staa osiguranja.

Istraivau iz stava 1. ovog lana koji je izabran u zvanje naunog savetnika, odnosno redovnog profesora, na zahtev naunog vea, moe biti produen radni odnos u institutu do navrenih 67 godina ivota, pod uslovima i na nain propisan statutom instituta.

Istraivau iz stava 2. ovog lana moe biti produen radni odnos u institutu i preko 67 godina ivota, na predlog nadlenog matinog naunog odbora, pod uslovom da mu je dodeljeno zvanje zasluni naunik.

Istraiva u naunom zvanju kome je prestao radni odnos zbog odlaska u penziju zadrava zvanje koje je imao u trenutku penzionisanja.

Mirovanje radnog odnosa i plaeno odsustvo istraivaa lan 94.

U vreme porodiljskog odsustva, bolovanja dueg od tri meseca, sluenja vojnog roka, obavljanja javne funkcije, strunog usavravanja, kao i u drugim sluajevima kada istraiva iz opravdanih razloga nije u mogunosti da se bavi naunoistraivakim radom, rokovi za izbor u vie zvanje i radni odnos miruju i nee se uraunavati u rok za izbor, odnosno reizbor.

lan 95.

Istraivau u naunom zvanju i istraivau-saradniku, posle provedenih pet, odnosno tri godine rada u institutu, moe se odobriti plaeno odsustvo u trajanju do jedne godine radi strunog i naunog usavravanja u inostranstvu ili pisanja monografije, u skladu sa statutom instituta.

- 31 -

XI. FINANSIRANJE NAUNOISTRAIVAKE DELATNOSTI

Izvori finansiranja lan 96.

Sredstva za finansiranje naunoistraivake delatnosti obezbeuju se iz:

1) sredstava osnivaa; 2) budeta Republike; 3) budeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave; 4) sredstava privrednih drutava, udruenja i drugih organizacija; 5) sopstvenih prihoda naunoistraivakih organizacija; 6) sredstava domaih fondova i zadubina, i poklona pravnih i fizikih

lica; 7) sredstava stranih fondacija, pravnih i fizikih lica, i donacija; 8) drugih izvora, pod uslovom da se ne ugroava autonomija i

dostojanstvo naunoistraivakog rada. Sredstva iz stava 1. ovog lana iskazuju se i evidentiraju u skladu sa

jedinstvenom budetskom klasifikacijom.

Finansiranje programa od opteg interesa za Republiku lan 97.

Sredstva za finasiranje programa od opteg interesa za Republiku, utvrenih u lanu 10. ovog zakona, obezbeuju se u budetu Republike.

U sufinansiranju programa utvrenih u lanu 10. ovog zakona mogu uestvovati autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i druga pravna i fizika lica.

Projektno finansiranje lan 98.

Program osnovnih istraivanja, Program istraivanja u oblasti tehnolokog razvoja i Program transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata naunoistraivakog rada finansiraju se putem projektnog finansiranja.

Projektno finansiranje je finansiranje izvrilaca istraivanja i primenjuje se za sve vrste istraivanja.

Projektno finansiranje obuhvata finansiranje naunoistraivakog rada istraivaa i finansiranje direktnih materijalnih trokova istraivanja.

Radi realizacije istraivakih i razvojnih projekata, iz budeta Republike daju se nepovratna sredstva naunoistraivakim organizacijama, osim ako posebnim ugovorom, kojim se ureuju meusobna prava i obaveze izvrilaca projekata i Ministarstva, nije drukije odreeno.

- 32 -

Finansiranje programa iz stava 1. ovog lana vri se u skladu sa aktom iz lana 14. stav 1. taka 5) ovog zakona.

Za svaki novi ciklus istraivanja u oblasti osnovnih nauka i u tehnolokom razvoju Ministarstvo raspisuje konkurs, najmanje devet meseci pre isteka roka za realizaciju tekueg ciklusa istraivanja u ovim oblastima.

Realizacija i finansiranje programa iz stava 1. ovog lana poinje, po pravilu, poetkom kalendarske godine.

Finansiranje materijalnih trokova rada instituta iji je osniva Republika

lan 99.

Iz budeta Republike pored projektnog finansiranja, institutima iji je osniva Republika, obezbeuju se sredstva i za finansiranje:

1) materijalnih trokova, tekueg i investicionog odravanja; 2) odravanja naunoistraivake infrastrukture; 3) plata pomonog osoblja. Normative i standarde za finansiranje namena iz stava 1. ovog lana

utvruje ministar. Broj pomonog osoblja ije se plate finansiraju iz budeta Republike

ne moe biti vei od jedne petine istraivaa zaposlenih u institutu sa punim radnim vremenom.

Institut iji je osniva Republika dostavlja Ministarstvu, tokom tekue godine, predraun trokova za narednu godinu za finansiranje namena iz stava 1. ovog lana.

Namene iz stava 1. ovog lana finansiraju se na osnovu predrauna instituta, a u skladu sa normativima i standardima iz stava 2. ovog lana.

lan 100.

Na poetku svake kalendarske godine, Ministarstvo i institut iji je osniva Republika zakljuuju ugovor o finansiranju namena iz lana 99. stav 1. ovog zakona.

Ugovorom iz stava 1. ovog lana utvruje se visina sredstava za namene iz lana 99. stav 1. ovog zakona, dinamika i nain isplate, a u zavisnosti od raspoloivih sredstava u budetu Republike.

Finansiranje institucija od nacionalnog znaaja lan 101.

Sredstva za rad i realizaciju Programa naunoistraivakog rada Srpske akademije nauka i umetnosti, Programa naunoistraivakog rada Matice srpske, kao i instituta iji je osniva Srpska akademija nauka i umetnosti, obezbeuju se u budetu Republike.

- 33 -

Organizacije iz stava 1. ovog lana mogu uestvovati u ostvarivanju i drugih programa od opteg interesa utvrenih ovim zakonom.

Finansiranje centara izuzetnih vrednosti lan 102.

Finansiranje naunoistraivakog rada centara izuzetnih vrednosti vri se u skladu sa aktom iz lana 14. stav 1. taka 11) ovog zakona.

Centar izuzetnih vrednosti realizuje projekte u okviru programa utvrenog u lanu 10. taka 5) ovog zakona, u skladu sa ugovorom koji zakljui sa Ministarstvom.

Ugovorom iz stava 2. ovog lana ureuju se meusobna prava i obaveze izmeu Ministarstva i centra izuzetnih vrednosti, odnosno njegovog osnivaa.

Finansiranje posebnih programa i projekata lan 103.

Sredstvima iz budeta Republike finansiraju se i posebni programi i projekti interdisciplinarnog karaktera koji objedinjuju ciljno usmerena osnovna istraivanja, tehnoloki razvoj i razvoj naunoistraivake infrastrukture, a realizuju ih istraivai iz razliitih naunoistraivakih organizacija, kao i posebni programi i projekti koji su od stratekog znaaja za prouavanje i razvoj nacionalne kulture i unapreenje opteg civilizacijskog nivoa drutva.

Radi realizacije prioritetnih zadataka i ciljeva utvrenih Strategijom, programe i projekte iz stava 1. ovog lana utvruje ministar, na predlog Nacionalnog saveta.

Postupak, uslovi i nain realizacije programa od opteg interesa za Republiku

lan 104.

Za finansijska sredstva iz budeta Republike namenjena realizaciji programa od opteg interesa utvrenih u lanu 10. ovog zakona, kao i posebnih programa i projekata, konkuriu, pod jednakim uslovima, naunoistraivake organizacije koje su upisane u Registar naunoistraivakih organizacija, i istraivako-razvojni centri i inovacioni centri koji su upisani u Registar inovacione delatnosti, u skladu sa zakonom kojim se ureuje inovaciona delatnost.

Za finansijska sredstva iz budeta Republike namenjena realizaciji programa od opteg interesa utvrenih u lanu 10. taka 10) ovog zakona mogu konkurisati lica koja su zavrila osnovne studije i nastavljaju usavravanje na magistarskim, diplomskim akademskim, specijalistikim akademskim studijama ili doktorskim studijama, kao i uenici zavrnih razreda srednje kole koji su osvojili jedno od prva tri mesta na meunarodnim olimpijadama znanja.

Za finansijska sredstva iz budeta Republike namenjena realizaciji programa od opteg interesa utvrenih u lanu 10. taka 12) ovog zakona mogu konkurisati izdavake organizacije u saradnji sa naunoistraivakim organizacijama

- 34 -

koje su upisane u Registar naunoistraivakih organizacija i nauno-struna drutva, a za program utvren u taki 13) mogu konkurisati nauna i nauno-struna drutva.

lan 105.

Finansiranje, odnosno uee u sufinansiranju programa od opteg interesa, utvrenih u lanu 10. ovog zakona i posebnih programa i projekata, vri se u skladu sa posebnim aktom za svaki program pojedinano.

Akt iz stava 1. ovog lana donosi ministar, na predlog Nacionalnog saveta.

lan 106.

Za ostvarivanje programa od opteg interesa utvrenih u lanu 10. ovog zakona, kao i za ostvarivanje posebnih programa i projekata, Ministarstvo raspisuje konkurs.

Konkursom se utvruju: rok za podnoenje prijave, uslovi i vreme za ostvarivanje programa, odnosno projekta, kao i druga pitanja od znaaja za sprovoenje konkursa.

Pravo da se prijave na konkurs imaju organizacije i lica iz lana 104. ovog zakona.

lan 107.

Organizacija iz lana 104. st. 1. i 3. ovog zakona, kojoj je odobreno ostvarivanje programa, odnosno projekta, zakljuuje sa Ministarstvom ugovor o njihovom ostvarivanju, kojim se ureuju meusobna prava i obaveze.

Sa licem iz lana 104. stav 2. ovog zakona, Ministarstvo zakljuuje ugovor o meusobnim pravima i obavezama.

Ministarstvo vri nadzor nad namenskim korienjem sredstava i raskida ugovor ako utvrdi nenamensko korienje budetskih sredstava.

lan 108.

Organizacija iz lana 104. stav 1. ovog zakona, kojoj je odobreno ostvarivanje programa, odnosno projekta, duna je da na zahtev Ministarstva podnose izvetaj o ostvarivanju programa, odnosno projekta najmanje jednom godinje.

Ako organizacija iz lana 104. stav 1. ovog zakona, na zahtev Ministarstva ne podnese izvetaj o ostvarivanju programa, odnosno projekta, Ministarstvo raskida ugovor o finansiranju tog programa, odnosno projekta.

- 35 -

Sufinansiranje programa i projekata od regionalnog znaaja za razvoj naunoistraivake delatnosti

lan 109.

Sredstvima iz budeta Republike mogu se sufinansirati programi i projekti od regionalnog znaaja za razvoj naunoistraivake delatnosti, i to:

1) projekti izgradnje naunoistraivake infrastrukture; 2) istraivako-razvojni projekti regionalnog znaaja (projekti vezani

za meuregionalnu saradnju, projekti u vezi sa zatitom eko-sistema i inovacioni projekti koje realizuju mala i srednja preduzea);

3) programi razvoja naunoistraivakih kadrova. Programe i projekte iz stava 1. ovog lana Ministarstvu predlae

nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave i obezbeuje sredstva za njihovo finansiranje.

Sredstvima iz budeta Republike, Ministarstvo moe da uestvuje u sufinansiranju programa i projekata iz stava 1. ovog lana, u skladu sa ocenom elaborata o opravdanosti i posebnim aktom koji donosi Nacionalni savet.

Ministarstvo na poetku svake kalendarske godine raspisuje javni konkurs za programe i projekte iz stava 1. ovog lana i uestvuje u njihovom sufinasiranju na osnovu raspoloivih sredstava u budetu Republike i prioriteta koje, u skladu sa Strategijom, utvruje Nacionalni savet.

Aktom iz stava 3. ovog lana utvruje se nain sufinansiranja, visina sredstava i druga pitanja od znaaja za sufinansiranje programa i projekata od regionalnog znaaja za razvoj naunoistraivake delatnosti.

Meusobna prava i obaveze izmeu realizatora programa i projekata iz stava 1. ovog lana, nadlenog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave i Ministarstva ureuju se ugovorom.

Poreski podsticaji lan 110.

Republika poreskom politikom i drugim merama podstie domaa i strana pravna i fizika lica da ulau sredstva za ostvarivanje programa i projekata utvrenih ovim zakonom.

XII. NADZOR

lan 111.

Nadzor nad sprovoenjem odredaba ovog zakona vri Ministarstvo. Inspekcijskim nadzorom Ministarstvo ostvaruje neposredan uvid u

poslovanje i postupanje pravnih i fizikih lica u pogledu pridravanja odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, i izrie mere na koje je ovlaeno.

Inspekcijski nadzor Ministarstvo vri preko inspektora.

- 36 -

XIII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 112.

Instituti koji su obavljali naunoistraivaku delatnost od opteg interesa, odnosno koji su upisani u Registar naunoistraivakih organizacija, u skladu sa Zakonom o naunoistraivakoj delatnosti (''Slubeni glasnik RS'', broj 52/93 - u daljem tekstu: registrovani instituti) duni su da usklade svoju organizaciju i donesu opte akte u skladu sa ovim zakonom, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Registrovani instituti su duni da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu zahtev Ministarstvu, sa odgovarajuom dokumentacijom radi utvrivanja ispunjenosti uslova za obavljanje naunoistraivake delatnosti od opteg interesa, kao i zahtev za akreditaciju, u skladu sa ovim zakonom.

Do okonanja postupka iz stava 2. ovog lana, postojei instituti nastavljaju sa radom i obavljanjem naunoistraivake delatnosti od opteg interesa, u skladu sa Zakonom o naunoistraivakoj delatnosti ( ''Slubeni glasnik RS'', broj 52/93).

lan 113.

Podzakonski akti propisani ovim zakonom donee se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Vlada e doneti Strategiju naunog i tehnolokog razvoja u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do stupanja na snagu Strategije primenjivae se Politika naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije (''Slubeni glasnik RS'', broj 17/94).

Programe od opteg intresa, utvrene u lanu 10. ovog zakona, ministar e utvrditi u roku od est meseci od dana stupanja na snagu Strategije.

lan 114.

Vlada e imenovati lanove Nacionalnog saveta u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ministar e imenovati lanove Odbora za akreditaciju, kao i lanove matinih naunih odbora u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Nacionalni savet e imenovati lanove Komisije za sticanje naunih zvanja u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do imenovanja lanova Komisije iz stava 3. ovog lana, poslove u vezi sticanja naunih zvanja obavljae Komisija obrazovana u skladu sa Zakonom o naunoistraivakoj delatnosti (''Slubeni glasnik RS'', broj 52/93).

- 37 -

lan 115.

Vlada e imenovati lanove upravnih odbora instituta iji je osniva Republika, u skladu sa ovim zakonom, u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Upravni odbor iz stava 1. ovog lana raspisae konkurs za izbor direktora instituta iji je osniva Republika i imenovati direktora, u skladu sa ovim zakonom, u roku od tri meseca od dana svog imenovanja.

lan 116.

Postupci koji su zapoeti za sticanje naunog, odnosno istraivakog zvanja, prema propisima koji su vaili do stupanja na snagu ovog zakona, okonae se po tim propisima, u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Postupci za sticanje naunog, odnosno istraivakog zvanja koji budu zapoeti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona okonae se u skladu sa propisima i u roku iz stava 1. ovog lana.

Lica koja su stekla naunoistraivaka zvanja po Zakonu o naunoistraivakoj delatnosti (''Slubeni glasnik RS'', broj 52/93) zadravaju to zvanje za period na koji su izabrana.

Istraiva-pripravnik i istraiva-saradnik kojima je od prvog izbora u zvanje proteklo deset i vie godina, a ne budu izabrani u nauno zvanje u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu stei zvanja u skladu sa lanom 69. st. 2. i 3. ovog zakona.

lan 117.

Finansiranje programa od opteg interesa iz lana 10. ovog zakona, u skladu sa odredbama ovog zakona, poee u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do isteka roka iz stava 1. ovog lana, finansiranje postojeih programa vrie se, u skladu sa propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 118.

Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da vai Zakon o naunoistraivakoj delatnosti (''Slubeni glasnik RS'', broj 52/93).

Do donoenja odgovarajuih propisa na osnovu ovog zakona, primenjivae se podzakonski akti doneti na osnovu zakona iz stava 1. ovog lana ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

lan 119.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ''Slubenom glasniku Republike Srbije''.