Zatita i ouvanje biodiverziteta

ZATITA I OUVANJE BIODIVERZITETA

Zatita biodiverziteta predstavlja skup mera i postupaka kojima se ugroene biljne i ivotinjske vrste tite od negativnog ovekovog delovanja. Ona se sastoji od itavog niza metoda i radnji koje zalaze u oblast nauke, prava i primenjenih biolokih disciplina (umarstvo, poljoprivreda, hortikultura, farmacija i sl.) i mogu se grupisati u tri osnovne celine: Nauna osnova za zatitu ugroenih vrsta

Pravna zatita ugroenih vrsta

Praktine mere zatite ugroenih vrsta Nauna osnova za zatitu ugroenih vrstaJedan od prvih i veoma vanih koraka, u zatiti ugroenih vrsta je odreivanje statusa ugroenosti vrsta, to omoguava utvrivanje obima i uzroka ugroenosti kao i predvianje konkretnih mera zatite. Specijalizovane publikacije koje sadre sve neophodne podatke za reavanje problema zatite vrsta i njihovih stanita, oznaene su kao Crvene liste i Crvene knjige. Crvene liste sadre u vidu tabela osnovne podatke o prisustvu i stepenu ugroenosti vrste na odreenoj teritoriji. To su znaajne publikacije na kojima se baziraju mere zatite.

Crvene knjige sadre podatke o osobinama vrste, o stepenu njene ugroenosti, faktorima ugroavanja, kao i predloge mera za njenu zatitu. Crvene knjige su nauna osnova za pokretanje konkretnih vidova zatite ugroenih vrsta. U njima su ugroeni taksoni svrstani u kategorije predloene od strane Medjunarodne unije za zatitu prirode (International Union of the conservation of Nature IUCN).Kategorije ugroenih taksona prema IUCN su: IEZLI (EXTINCT EX) - takson je izumro kada nema sumnje da je poslednji primerak mrtav.

IEZLI U PRIRODI (EXTINCT IN THE WILD - EW ) - takson je iezao sa svojih prirodnih stanita, opstaje jedino u kulturi. KRAJNJE UGROENI (CRITICALLY ENDANGERED - CR) - takson je suoen sa izgledom najvee verovatnoe da u neposrednoj budunosti iezne u prirodi.Prema ovoj kategorizaciji taksoni mogu biti i ugroeni, ranjivi i sa niskom verovatnoom opasnosti.

Crvena knjiga flore Srbije (I tom) objavljena je 1999. godine. U njoj je sadrano obilje podataka do kojih su botaniari nae zemlje doli istraivanjima flore Srbije. U ovom tomu prikazan je 171 takson iz kategorije iezlih i krajnje ugroenih, od ukupno 600 ugroenih taksona na teritoriji Srbije. Crvena knjiga flore Srbije predstavlja presek dosadanjih saznanja o ugroenoj flori nae zemlje i ini osnovu za dalja istraivanja kao i putokaz za konkretne akcije ouvanja diverziteta.U flori Srbije, meu globalno iezlim taksonima su, izmeu ostalih, vrste srodne sa belim slezom (Althaea officinalis), a to su Althaea kragujevacensis (kragujevaki slez) i Althaea vranjensis (vranjanski slez).

A. kragujevacensis je vrsta koju je Pani pronaao na u okolini Kragujevca, odakle je iezla zbog irenja gradskog podruja. A. vranjensis pronaena u okolini Vranja. Sa svog prirodnog stanita nestala je irenjem obradivih povrina, ispaom i izgradnjoma naselja. Taksoni nestali sa teritorije Srbije, ali koji se nalaze u drugim delovima Balkana ili Evrope su npr. Aconitum toxicum subsp. toxicum (otrovni jedi) i Orchis spitzelii (picelov kaun). Aconitum toxicum subsp. toxicum raste na Karpatima u Rumuniji. Na teritoriji Srbije ga je pronaao Pani na planini Beljanici. Medjutim, novijim istraivanjima taj nalaz nije potvren, a uzroci iezavanja su nepoznati.

Orchis spitzelii je vrsta ije je rasprostranjenje bilo ogranieno na podruje oko Nia i verovatan razlog njenog iezavanja je krenje uma i pretvaranje u oranice. Ako se ovome doda da su populacije bile veoma razreene i retke onda je i mala promena na stanitima mogla dovesti do njenog nestanka. Danas, disjunktan areal ove vrste obuhvata podnoje jugoistonih Alpa, centralne delove Apeninskog, mediteranske i submediteranske delove Balkanskog poluostrva, izolovane lokalitete u zapadnom Mediteranu i u junoj vedskoj.

U Crvenoj knjizi flore Srbije meu krajnje ugroenim taksonima nalaze se i Achillea alexandri-regis (hajduica kralja Aleksandra) i Paeonia officinalis subsp. banatica (banatski bour).

Achillea alexandri-regis je stenoendemit ar-planine. U poslednjih nekoliko godina poraslo je interesovanje za farmakoloka svojstva ove biljke zbog ega je sakupljana za istraivanja, to je dovelo do negativnog pritiska na populaciju.

Paeonia officinalis L. subsp. banatica je osim u Srbiji rasprostranjena i u jugozapadnoj Maarskoj i istonoj Rumuniji. Ova podvrsta je jedino rasprostanjena u Deliblatskoj peari na lokalitetu Flamunda. Populacija je prostorno ograniena i mala. Uzroci koji su doveli do drastinog smanjenja populacije su prirodna obnova bunaste vegetacije, sea uma i sakupljanje zbog dekorativnosti i lekovitosti.

Lekovite vrste koje bi trebalo ukljuiti u neki od sledeih tomova Crvene knjige flore Srbije su izmeu ostalih i: retka stepska vrsta Adonis vernalis (gorocvet) i orhideje Orchis militaris, O. morio, O. usulata, O. purpurea... Glavni uzroci ugroenosti orhideja su vaenje krtola, razliite promene stanita kao i sakupljanje zbog neobino graenih i veoma dekorativnih cvetova. Opstanak ovih vrsta je jo vie ugroen time to je prirodna obnova populacija oteana zbog dugog perioda koji je potreban za uspostavljanje odnosa mikorize izmeu semena orhideja i gljiva. Odnos mikorize je neophodan za klijanje semena.Pravna zatita ugroenih vrstaNa osnovu naunih podataka o stepenu ugroenosti vrsta donose se pravna akta (zakoni, uredbe, naredbe, deklaracije, kodeksi, konvencije, rezolucije, strategije) na meunarodnom ili nacionalnom nivou, na osnovu kojih se razliitim vrstama, u zavisnosti od stepena i karaktera ugroenosti dodeljuje odgovarajui nivo pravne zatite.Vaniji medjunarodni dokumenti za zatitu i ouvanje biodiverzitetaKao najznaajniji meunarodni dokumenti koji predstavljaju polazite za izradu nacionalnih zakona i propisa se mogu izdvojiti:Deklaracija o ovekovoj sredini je doneta na prvoj Konferenciji Ujedinjenih Nacija o ovekovoj sredini u Stokholmu, 1972. godine. U njoj je istaknuta neophodnost ouvanja vode, vazduha, zemljita, flore, faune i reprezentativnih ekosistema za dobrobit sadanjih i buduih generacija.

Deklaracija o ouvanju flore, faune i njihovih stanita je usvojena od strane Ekonomske komisije za Evropu UN (ECE), 1988. godine. Ova deklaracija regulie pravila ponaanja prema ugroenim vrstama flore i faune od meunarodnog znaaja u cilju njihovog ouvanja. Vrste od meunarodnog znaaja su vrste ukljuene u Evropsku crvenu listu globalno ugroenih vrsta.Konvencija o meunarodnoj trgovini ugroenim vrstama divlje flore i faune - CITES (tzv. Vaingtonska konvencija, Vaington, 1973.) je sporazum kojim se obezbeuje meunarodna saradnja u zatiti odreenih vrsta divlje faune i flore od prekomerne eksploatacije putem meunarodnog prometa.Konvencija o svetskoj batini (UNESCO, Pariz, 1975.) titi kulturno i prirodno naslee od izuzetne svetske vrednosti. Zavod za zatitu prirode Republike Srbije je predloio za nominaciju pet zatienih dobara u Srbiji za upis u listu svetske prirodne batine:

1. Nacionalni park erdap

2. Nacionalni park ar planina

3. Nacionalni park Tara

4. Specijalni rezervat prirode Deliblatska peara

5. Spomenik prirode avolja varoKonvencija o zatiti evropskog ("divljeg") ivog sveta i prirodnih stanita (tzv. Bernska konvencija, Bern, 1979.) je sporazum o ouvanju vrsta flore i faune u prirodi i njihovih prirodnih stanita, naroito onih ija zatita zahteva meunarodnu saradnju. Iz Bernske konvencije proizala je Habitat direktiva (Brussels, 1992) koja u zatiti biodoiverziteta izdvaja stanite kao centralnu jedinicu zatite. Stanite ili habitat je zajednica biljaka i ivotinja (i drugih lanova biocenoze) u odredjenoj sredini, koja zajedno sa abiotikim faktorima (zemljite, klima, koliina i kvalitet vode i dr.) predstavlja jedinstvenu funkcionalnu celinu.

Konvencija o ouvanju biodiverziteta doneta u Rio de eneiru 1992. godine, naglaava znaaj ouvanja bioloke raznovrsnosti u planetarnim razmerama. Meunarodni programi za ouvanje i zatitu biodiverzitetaRadi globalnog ouvanja ekosistema, kroz razliite programe, formiraju se ekoloke mree zatienih podruja.Natura 2000 je program uspostavljanja mree posebno zatienih podruja od znaaja za Evropsku uniju.Emerald mrea je program uspostavljanja mree posebno zatienih podruja u zemaljama koje nisu lanice Evropske unije. ovek i biosfera (UNESCO, Pariz, 1970.) razvija osnovu za racionalno korienje i ouvanje resursa biosfere kroz stvaranje svetske mree rezervata biosfere. U Srbiji je za Rezervat biosfere (2001) proglaeno podruje planine Golije, dok su za isto predloeni: Nacionalni park erdap Nacionalni park ar planina Nacionalni park Tara Park prirode Stara planina Specijalni rezervat prirode Obedska bara Specijalni rezervat prirode Deliblatska peara Prokletije Kuajske planine Gornje Podunavlje Mrea pograninih podruja je mrea prostorno bliskih ekolokih podruja susednih zemalja. Za prekograninu medjunarodnu zatitu planirana su sledea podruja: nacionalni park erdap sa svojim prirodnim celinama u Rumuniji

nacionalni park ar-planina u Srbiji i Makedoniji nacionalni park Tara i odgovarajue podruje na levoj obali Drine u Bosni

Stara planina u Srbiji i u Bugarskoj Subotika peara sa odgovarajuim podrujem u MaarskojVaniji nacionalni dokumenti za zatitu i ouvanje biodiverzitetaZakon o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS 36/09).je osnovni pravni dokument koji regulie pitanje zatite ivotne sredine i biodiverziteta u Srbiji. Prema ovom zakonu definisane su kategorije zatienih prirodnih dobara, usklaene sa kategorijama koje propisuje Meunarodna Unija za Zatitu Prirode (IUCN). Prema ovom zakonu u zatiena prirodna dobra spadaju zatiena podruja i zatiene vrste. Zatiena podruja su: nacionalni parkovi, parkovi prirode, predeli izuzetnih odlika, strogi rezervati prirode, specijalni rezervati prirode, zatiena stanita i spomenici prirodeZatiene vrste su vrste koje imaju poseban znaaj sa genetikog, ekolokog, ekosistemskog, naunog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta, a koje su ugroene ili mogu postati ugroene. Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva (Slubeni glasnik RS 05/10) je pravni akt kojim se tite najugroenije vrste. Ovim aktom je 630 najugroenijih biljnih taksona, meu njima 50 lekovitih vrsta (Pinus mugo bor krivulj, Nymphaea alba beli lokvanj, Ruta graveolens sedef) stavljeno pod najstrou zatitu, koja podrazumeva zabranu sakupljanja, unitavanja, branja, upanja, kao i unitavanje njihovih stanita. Ovim pravilnikom pod kategorijom zatienih taksona obuhvaeno je i 530 biljnih taksona meu kojima je i 95 lekovitih vrsta ije je korienje ogranieno. Meu njima su i: Gentiana lutea (lincura), Arctostaphylos uva- ursi (medvee groe), Acorus calamus (iirot), Colchicum autumnale (mrazovac).

Znaajan pravni dokument je i Uredba o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divljie flore i faune (Slubeni glasnik RS 31/2005), doneta zbog prekomerne i nekontrolisane eksploatacije biljaka iz prirode. U njoj su sadrane zakonske mere sakupljanja, korienja i prometa 188 samoniklih biljnih vrsta (Equisetum arvense poljski rastavi, Asarum europaeum kopitnjak, Potentilla erecta srenjak, Teucrium chamaedrys dubaac, Viola odorata ljubiica, Vaccinium myrtillus borovnica, Hypericum perforatum - kantarion, Rubus idaeus malina. Uredbom su, takoe, odreene dozvoljene koliine, vreme i podruja sakupljanja. Praktine mere zatite ugroenih vrsta

In situ zatita Ex situ zatita Reintrodukcija Introdukcija Edukacija i prezentacije In situ zatita

In-situ zatita podrazumeva ouvanje, odravanje i oporavak populacija i vrsta na njihovim prirodnim stanitima. Ugroene vrste se mogu titi samo ako se tite i njihova prirodna stanita za koje su neraskidivo vezane. Nacionalni park je podruje sa veim brojem raznovrsnih prirodnih ekosistema (ume, livade, reke, bare...) od nacionalnog znaaja, istaknutih predeonih odlika i kulturnog naslea u kome ovek ivi usklaeno sa prirodom. U nacionalnom parku su dozvoljene radnje kojima se ne ugroava izvornost prirode, kao i obavljanje delatnosti u funkciji obrazovanja, zdravstveno-rekreativnih potreba ili nastavka tradicionalnog naina ivota. Na teritoriji Srbije do sada je proglaeno 5 nacionalnih parkova: Djerdap, arplanina, Fruka Gora, Tara i Kopaonik.

Park prirode je podruje sa preteno ouvanim prirodnim ekosistemima namenjeno ouvanju ukupne geoloke, bioloke i predeone raznovrsnosti. Na teritoriji Srbije je proglaeno 16 parkova prirode od kojih su najpoznatiji: Golija, argan-Mokra Gora, Stara planina, Sievaka klisura, Pali... Predeo izuzetnih odlika je podruje sa znaajnim prirodnim, bioloko-ekolokim, estetskim i kulturno-istorijskim vrednostima, gde tradicionalan nain ivota lokalnog stanovnitva nije bitnije naruio prirodu i prirodne ekosisteme. Do sada je na teritoriji Srbije proglaeno 17 predela izuzetnih odlika. Medju njima su i: Ovarsko-kablarska klisura, klisura reke Gradac, Resava, Rajac, Kosmaj, Dolina Pinje, Vlasina, Veliko Ratno ostrvo, Avala, Subotika peara, Vrake planine... Rezervat prirode je izvorni ili neznatno izmenjeni deo prirode, osobitog sastava i odlika biljnih i ivotinjskih zajednica kao delova ekosistema, namenjen odravanju genetskog fonda, ekoloke ravnotee, za praenje prirodnih pojava i procesa, nauna istraivanja kojima se ne naruavaju prirodna obeleja.U rezervatima prirode je zabranjeno branje i unitavanje biljaka, uvoenje novih biolokih vrsta, melioracioni radovi, razni oblici privrednog i drugog korienja. U Srbiji je do sada proglaeno 68 rezervata prirode, npr. Deliblatska peara, Gornje Podunavlje, Klisura reke Trenjice, Jelanika klisura, Obedska bara, Zasavica... Zatieno stanite je podruje koje obuhvata jedan ili vie tipova prirodnih stanita znaajnih za ouvanje jedne ili vie populacija divljih vrsta i njihovih zajednica. Spomenik prirode je manja neizmenjena ili delimino izmenjena prirodna ili prostorna celina, objekat ili pojava, prepoznatljiv po reprezentativnim geomorfolokim,geolokim, hidrografskim, botanikim ili drugim obelejima, kao i ljudskim radom formirana vrednost od naunog, estetskog, kulturnog ili obrazovnog znaaja. Spomenika prirode botanikog karaktera u Srbiji ima 225 : Botanika bata Jevremovac, Banjika uma, Pionirski park, Hrast na Cvetnom trgu, Platan kod Miloevog konaka, Vraki park...

U Srbiji je zatieno ukupno 2.994 prirodnih dobara i 6,5% teritorije. Na osnovu predloga Zavoda za zatitu prirode Srbije do kraja 2010. godine je planirano da se 11% teritorije Srbije stavi pod zatitu.

Ex situ zatita ugroenih biljnih vrsta

Ex-situ zatita podrazumeva uvanje, gajenje i razmnoavanje biljaka izvan njihovih prirodnih stanita. Kada brojnost populacije neke ugroene biljne vrste, na njenom prirodnom stanitu padne na kritinu granicu iezavanja, pristupa se, primeni metoda ex-situ zatite, kao to su:

1. Gajenje ugroenih biljaka u botanikim batama,

2. Formiranje privatnih kolekcija ivih biljaka,

3. Formiranje banaka gena (semena, plodova i vegetativnih delova) 4. In vitro razmnoavanje biljaka u laboratorijama Botanike bate su najpogodnija i najsigurnija mesta ex-situ zatite ugroenih biljnih vrsta. Botanike bate sve vie preuzimaju ulogu azila, odnosno vetakog refugijuma i eksperimentalnog poligona za ouvanje i razmnoavanje kritino ugroenih biljnih vrsta, takoe, imaju vanu ulogu i u edukaciji, promociji i popularizaciji zatite. U Botanikoj bati Jevremovac u Beogradu poslednjih nekoliko godina posveuje se posebna panja obogaivanju biljnog fonda i formiranju kolekcije najugroenijih biljaka Srbije. S tim ciljem napravljene su posebne manje parcele u kojima su posaene neke od najugroenijih i najredjih biljaka sa naih prostora. Te su vrste, istovremeno i od meunarodnog, odnosno, globalnog znaaja. Od 171 taksona vaskularne flore Srbije koji imaju status meunarodno znaajnih, i koji su oznaeni kao kritino ugroeni ili iezli, u Botanikoj bati Jevremovac ve se nalazi, ili se planira za uvoenje u program ex-situ zatite preko 20%. Meu njima se izdvajaju: Ramonda nathaliae Pani & Petrovi (ramonda kraljice Natalije), Ramonda serbica Pani (srpska ramonda), Forsythia europaea Degen & Bald (balkanska forzicija), U kolekciji najugroenijih biljaka koje se gaje u Bati, a pripadaju lekovitim i aromatinim su: Adonis vernalis, Nepeta rtanjensis, Paeonia officinalis.Ex-situ zatita lekovitih i aromatinih biljaka se primenjuje i u Botanikoj bati Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Privatne kolekcije ivih biljaka su male, alternativne botanike bate. U okviru male privatne bate, mogue je gajiti i razmnoavati ak i one biljke koje zahtevaju krajnje specifine ekoloke uslove. Ovakve bate su posebno znaajne ako se u njima gaje endemine i ugroene vrste. Banke gena predstavljaju kolekcije ivog biljnog materijala (semena, plodovi, vegetativni delovi) koji se sakuplja, odrava i razmnoava pod strogo kontrolisanim i specifinim uslovima. Takve uslove je mogue obezbediti samo u dobro organizovanim botanikim batama ili slinim naunim institucijama. Pored ugroenih samoniklih biljnih vrsta, ovaj nain ex-situ zatite odnosi se i na kultivisane biljke kao i njihove divlje srodnike. Ovakve metode omoguavaju da se sauva izvorni genetiki materijal kao potencijal za korienje u budunosti.

Na norvekom ostrvu Svalbard najsevernijem naseljenom podruju na Zemlji osnovana je 2008. godine globalna banka semena za spas oveanstva u sluaju katastrofe. Svalbard banka je projektovana da izdri globalno zagrevanje, zemljotrese pa ak i nuklearne udare.

In vitro razmnoavanje je postupak umnoavanja biljaka iz kulture elija, tkiva i organa, kojim se proizvode nove individue u laboratorijskim uslovima, iz biljnogi materijala sakupljenog na prirodnim stanitima. Iz jednog primerka, donetog sa prirodnog stanita, mogue je iz vegetativnih delova (lista, stabla, korena) proizvesti stotine novih jedinki i posle toga ih vratiti na prirodna stanita. Na ovaj nain se bitno smanjuje pritisak na samonikle populacije biljaka, titi se i obnavlja genofond retkih i ugroenih biljaka, ali se istovremeno ovom biotehnologijom otvaraju velike mogunosti u farmaciji, umarstvu i hortikulturi. Jedan od primera za ovaj oblik ex-situ zatite je zatita endemoreliktne vrste Dioscorea balcanica (balkanska dioskorea). Kao retka i ugroena vrsta, koja se karakterie velikom koliinom diosogenina (veoma traene supstance u farmaceutskoj industriji jer se koristi u proizvodnji kortikosteroida) postojala je velika opasnost da ova vrsta bude zauvek unitena sakupljanjem sa njenog prirodnog stanita. Razmnoavanjem ove vrste u in vitro uslovima dobijena je znaajna koliina diosgenina, a sa druge strane sauvane su prirodne populacije. Na podruju nae zemlje je u kulturu tkiva uveden jo itav niz retkih, endeminih i ugroenih biljaka kao to su: vrste roda Gentiana i Centaurium, Nepeta rtanjensis Dikli & Milojevi (rtanjska metvica), Prunus tenella (stepski badem) i dr...

Uspeh preduzetih mera ex-situ zatite zavisi od dobrog poznavanja biolokih karakteristika konkretne biljne vrste, a posebno njenih ekolokih zahteva na prirodnim stanitima kako bi to vernije simulirali prirodne uslove na vetakom ex-situ stanitu. Smisao i krajnji cilj primene razliitih metoda ex-situ zatite je sauvati genom ugroene biljne vrste, koji ako se jednom izgubi, nije mogue vratiti u svetski genofond. U sluaju gubitka bilo koje biljne vrste, koja je evolucijom nastajala milionima godina, gubi se i mogunost njene, eventualne, primene. Krajnji cilj ex-situ metoda zatite je i reintrodukcija.ReintrodukcijaReintrodukcija je vraanje ugroenih vrsta na njihova prirodna stanita sa kojeg su iezle, ili im preti velika opasnost da nestanu. Ona podrazumeva i istovremeno sprovoenje strogih mera in-situ zatite reintrodukovanih vrsta na njihovim prirodnim stanitima. Veliki uspeh naih strunjaka koji rade na reintrodukciji ugroenih biljnih vrsta predstavlja projekat ponovnog vraanja u prirodu vrste Nepeta rtanjensis. Ova vrsta je poreklom sa junih padina planine Rtanj (1560 m n.v.) i uvretana je u Crvenu knjigu flore Srbije, u kategoriju krajnje ugroenih taksona. Saradnici na ovom projektu su iz svega tri biljke iz prirode, in vitro tehnikama, u laboratoriji dobili deset hiljada jedinki. Hiljadu jedinki su vratili na prirodno stanite i od njih se primilo ak 98%. U baru Zasavicu, na severu Mave, 2004. godine, je vraen njen nekadanji stanovnik, evropski dabar, istrebljen jo u XIX veku.

Introdukcija Introdukcija je pokuaj da se ugroena vrsta vetaki naseli na prostor na kojem ranije nije ivela. Jedna od mera koja doprinosi zatiti ugroenih lekovitih i aromatinih biljnih vrsta u prirodi je njihovo plantano gajenje. Gajenje lekovitog bilja u naim krajevima vezuje se za poetak XX veka. Intenzivnije plantairanje datira od 50-tih, a od 70-ih godina prolog veka neke lekovite i aromatine vrste se u potpunosti uvode u kulturu kao npr. Valeriana officinalis L. (odoljen), Satureja montana L. (ubar), Helichrysum arenarium (L.) Moench (pearsko smilje), Scopolia carniolica Jacq. (beli bun), Borago officinalis (bora).Vrste koje bi trebalo gajiti sa aspekta zatite prirode su: Achillea sp., Aconitum sp, Acorus calamus (iirot), Adonis vernalis (gorocvet), Allium victorialis (laneuva), Arctostaphylos uva ursi (medvee groe), Centaurium umbellatum (kiica), Cnicus benedictus (kalj), Colchicum autumnale (mrazovac), Corylus colurna (maja leska), Crocus sp., Gentiana lutea (lincura), Gentiana punctata (pegava lincura), Gypsophila paniculata (lajer trava), Helichrysum arenarium (pearsko smilje), Menyanthes trifoliata (gorka detelina), Micromeria sp., Orchis sp, Pinus mugo (bor krivulj), Primula sp, Herniaria sp., Inula helenium (oman9, Ruta graveolens (sedef), Satureja sp., Sideritis scardica (arplaninski aj), Veratrum sp, Vaccinium vitis-idaea (brusnica) i druge.

Edukacija i prezentacije Specifian vid aktivnosti na polju zatite ugroenog biljnog sveta je i prezentacija dosadanjih saznanja i rezultata u oblasti zatite bioloke raznovrsnosti, odnosno, objavljivanje prigodnih publikacija i postera, snimanje TV emisija, CD-a, organizacija popularnih predavanja i izlobi. Cilj ovakvih aktivnosti je da se javnost upozna kako sa znaajem biodiverziteta tako i sa nainima zatite koje svaki pojedinac moe da preduzme u njegovom ouvanju.Literatura:

1. Jovanovi, S.; Lakui, D. (eds.) (2006): Ugroene biljke Srbije. Prirunik o zatiti retkih i ugroenih biljaka Srbije u ex-situ uslovima Botanike bate Jevremovac. Institut za Botaniku i Botanoka Bata Jevremovac, Bioloki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

2. Jovanovi, S. (2008). Kategorije i pregled zatienih objekata prirode u Srbiji. In: Sinopsisi predavanja seminara Nacionalni parkovi Srbije, 3-5. Bioloki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.

3. Lakui, D. (ed.) (1999): Biljke koje nestaju. Ex-situ zatita meunarodno znaajnih biljaka Jugoslavije. Drutvo ekologa Srbije, Zavod za zatiti prirode Srbije, Beograd.

4. Milievi, G. (1995): Ustavno-pravni i zakonodavni aspekti zatite i ouvanja biodiverziteta u Saveznoj Republici Jugoslavije. In: Stevanovi, V., Vasi, V. (eds.) Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od meunarodnog znaaja, 57-74. Bioloki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.

5. Ostoji, D., Vukan, M. (2007): Zatiena prirodna dobra Srbije. umarstvo, 1-2, 117-1426. Stevanovi, V. (ed.) (1999): Crvena knjiga Flore Srbije, I tom. Ministarstvo za ivotnu sredinu Republike Srbije, Bioloki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zatitu prirode Republike Srbije, Beograd.

7. Vasi, V. (1995): Meunarodni sporazumi, standardi, kriterijumi i programi od znaaja za ouvanje, odravanje i trajno odrivo korienje biodiverziteta. In: Stevanovi, V., Vasi, V. (eds.) Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od meunarodnog znaaja, 43-56. Bioloki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd. 8. http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/zakoni.asp9. http://www.natureprotection.org.rs