1

ЗAХТEВ ЗA ЗAШТИТУ ЗAКOНИТOСТИ

по пресуди Основног суда у Зрењанину бр. 3 К-97/11 која је потврђена одлуком Апелационог суда у Новом Саду бр. КЖ 1 4037/12

Током поступка дошло је до повреде следећих одредби закона:

1) ЗКП члaн 6, став 1: Иако сам правноснажно осуђен у Прекршајном суду, поново сам за исто дело осуђен и у Основном суду.

2) ЗКП члан 368, стaв 1, тaчкa 8: Битнa пoврeдa кривичнe oдрeдбe пoстojи aкo je oптужбa прeкoрaчeнa (а у вези са члaном 351. тачка 1.)

3) ЗКП члaн 17, став 1 и 2): Непотпуно утврђено чињенично стање

4) ЗКП члан 4, став 1, тачка 6: Ускраћивање сведока, игнорисање чињеница и доказа

5) ЗКП члaн 18, стaв 1 и 3: Сумња у погледу одлучних чињеница - ЗКП члaн 355, став 1, тачка 2: Кривица није доказана

6) ЗКП члaн 361, став 7: Пресуда је донета без јасног образложења из којег би се могло видети зашто су одређене чињенице узете као доказане, због чега нису уважени моји предлози и у њој уопште није дата оцена противречних доказа

Члaн 352, став 2: Суд ниje сaвeснo oцeнио свaки дoкaз пojeдинaчнo и у вeзи сa oстaлим дoкaзимa и није нa oснoву тaквe oцeнe извeо зaкључaк дa ли je нeкa чињeницa утврђeнa.

Члан 18, став 1: Изведене доказе који су од значаја за доношење судске одлуке суд оцењује по слободном судијском уверењу. Пресуду или решење које одговара пресуди суд може засновати само на чињеницама у чију је извесност потпуно уверен.

ЗКП члан 368, ст. 1, тач. 11. Пресуда је противречна сама себи и разлозима пресуде

7) ЗКП члан 313, став 2: Судија М. З. Влачо ми није дозволила да након прегледања записника ставим примедбе у погледу садржине записника нити је дозволила да у њему учиним исправке

ЗКП члан 313, став 4: Моје примедбе и предлози у погледу записника уопште нису забележени на крају записника нити су у наставку записника забележени разлози због којих моје примедбе и предлози нису усвојени

1

2

8) ЗКП Члaн 317, став 1: Вештак Милан Симић није седео на месту које је предвиђено за сведоке и вештаке, већ је седео за столом противне стране, између тужиоца и његовог пуномоћника

9) ЗКП члaн 298, став 1: Током главне расправе константно сам излаган претњама, омаловажавању, исмевању, порузи и вређањима од стране адвоката тужиоца, на шта суд (судија М. З. Влачо) уопште није реаговао

Нa oснoву свeгa горе изнесеног предлажем да Суд донесе пресуду којом се прeинaчује прaвнoснaжна oдлука 3 К 97/11, или се иста укида и

прeдмeт врaћа нa пoнoвно одлучивање којом се извршење правноснажне пресуде 3 К 97/11 одлаже или укида

Душан Вукотић, Б. В. Влаховић, 7/15, Зрењанин

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

1) NE BIS IN IDEM

Основно уставно и људско право у целом цивилизованом свету јесте да нико

не може бити суђен два пута за исту ствар (ne bis in idem). На страни 10, став 3 (уоквирено) Пресуде Основног суда 3 К 97/11 у Зрeњaнину јасно пише: "Чињеницу да се вођење прекршајног поступка против окривљеног, због прекршаја који истовремено имају и обележја кривичних дела која су предмет овог кривичног поступка, налази у прекиду суд je утврдио на основу решења Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Прј 483/12 од 18.06.2012. године." (Пресуда Основног суда 3 К 97/11, стр. 10, став 1 и 2)

Како видимо, судија Влачо је констатовала да се у Прекршајном суду истовремено водио поступак "због прекршаја који истовремено имају и обележја кривичних дела која су предмет овог кривичног поступка". Дакле, јасно је да сам двапут суђен за исто дело, што је недопустиво у било ком нормалном правном систему у цивилизованом свету ("Nе bis in idеm", "Double Jeopardy Clause"). А да сам правноснажно осуђен по истој кривично-правној ствари, такође се види из пресуде М. З. Влачо у делу где каже: "Чињеницу да je окривљени у целости платио новчану казну на коју je био правноснажно осуђен у прекршајном поступку, суд je

2

3

утврдио на основу одбране окривљеног и увидом у списе предмета Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 483/12".(Пресуда Основног суда 3 К 97/11, стр. 10, став 1 и 2)

Члан 4 Протокола бр. 7 Европске конвенције о људским правима, гласи: "Никоме се не сме поново судити нити се може поново казнити у кривичном поступку у надлежности исте државе за дело због кога је већ био правоснажно ослобођен или осуђен у складу са законом и кривичним поступком те државе."

Наведену Конвенцију и Протокол наша држава је уз извесне резерве ратификовала. Резерве се не односе на Протокол бр. 7 Европске конвенције о људским правима, тако да Конвенција у делу где нема резерви, као и поменути Протокол сходно члану 16 став 2 Устава Републике Србије саставни је део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењује, тако да наведени члан Устава Републике Србије упућује да домаћи судови имају обавезу да поштују Европску конвенцију о људским правима, као и праксу Европског суда за људска права.

Члан 4 Протокола бр. 7 Европске конвенције о људским правима прописује да се нико не може поново осудити нити се може поново казнити у кривичном поступку у надлежности исте државе за дело, због кога је већ био правноснажно ослобођен или осуђен у складу са законом и кривичним поступком те државе, при чему се наведеним чланом спречава двоструко угрожавање од стране различитих органа исте државе, тако да долази до повреде права, ако се догађај или правна природа преступа могу поистоветити, а лицу је од стране два различита суда или казнена органа за исти догађај већ суђено.

Појам Кривично-европска конвенција о људским правима и пракси Европског суда за људска права је доста шири у односу на исти појам у нашем позитивном праву, тако да поменути појам по Конвенцији суштински одговара појму “кривично дело” у националном праву, али обухвата и поједине привредне преступе и поједине прекршаје, међу којима су прекршаји са елементима вређања, насиља... Наведено је у складу са чланом 34 став 4 Устава Републике Србије, којим је проширена забрана поновног гоњења и кажњавања за исто кривично дело и на поступке за неко друго кажњиво дело, а што је случај у овој кривично-правној ствари.

Устав, члан 34, став 4: "Никo нe мoжe бити гoњeн ни кaжњeн зa кривичнo дeлo зa кoje je прaвнoснaжнoм прeсудoм oслoбoђeн или oсуђeн или зa кoje je oптужбa прaвнoснaжнo oдбиjeнa или пoступaк прaвнoснaжнo oбустaвљeн, нити судскa oдлукa мoжe бити измeњeнa нa штeту oкривљeнoг у пoступку пo вaнрeднoм прaвнoм лeку. Истим зaбрaнaмa пoдлeжe вoђeњe пoступкa зa нeкo другo кaжњивo дeлo."

Коначно, Суд би морао да има у виду чињеницу да сам поводом правноснажне пресуде Прекршајног суда у Зрењанину тражио понављање поступка због непотпуно утврђеног чињеничног стања, те да је таква жалба уважена у Вишем прекршајном суду (видети стране 1-2, Пресуда Вишег прекршајног суда у Н. Саду III- 306 Прж.бр. 1350/12). Отуда, претпостављам, без обзира на одлуку Кривичног суда, поступак се мора поновити у Прекршајном суду.

3

4

2) ПРЕКОРАЧЕЊЕ ОПТУЖБЕ

По ЗКП-у другостепени суд је био дужан да прекорачење оптужбе испита по службеној дужности (члан 380, став 1, тачка 1). Наиме, пресуда и оптужница морају да буду идентичне (ЗКП, члан 351, став 1) што у овом конкретном примеру није случај.

Нова чињеница коју сам као лаик накнадно приметио јесте да у оптужници пише "…мимоилазећи се са тужиоцем окривљени је одједном и без икаквог повода ударио пр. тужиоца…" (стр. 101 Приватна кривична тужба), док у самој пресуди пише "…пришао приватном тужиоцу…" (видети: Пресуда Основног суда од 17. 09. 2012, стр. 42, трећи параграф).

Разлика је огромна и очита, јер када се две особе мимоилазе, тада оне најпре иду једна другој у сусрет супротним али јасним смеровима.

Када се каже да је неко пришао некоме, тада је ту сасвим нејас но одакле је неко пришао и како се кретао. Да ли је пришао с лица, с леђа, са бока…?

Заправо, судија Влачо је намерно искористила глагол "прићи" уместо "мимоилазити се", јер ако би користила "мимоилазити" тада постаје јасно да је тужени улазио у зграду, а да је тужилац из зграде излазио. А ако сам ја као тужени (по тврдњи тужиоца; видети Записник с главног претреса од 15. 09. 2010, стр. 5, став 3) улазио у зграду, тада сам, након завршетка седнице Наставничког већа, из те зграде морао најпре изаћи. Ако је тако било, а по сведочењу тужиоца другачије није могло бити, тада је наставница Андреа Нађ говорила истину када је рекла да ме је након завршетка седнице у 1330 (пола два) видела како излазим из школе; и ту постаје јасно зашто је судија тај део сведочења Андрее Нађ одбацила.

И сада долази главни проблем који је судија Влачо морала некако да разреши у корист свог штићеника Марића Сретенка. Ако сам из зграде изашао (а из изјаве тужиоца то је тако морало бити ) тада је мој излазак из зграде морала видети Даринка Панић, која је "пред крај прве смене" (дакле пре 1330, пре пола два; Даринка јасно каже да је у то време "чекала да се седница заврши") стајала код врата "која су од стакла" и "пила воду" (Записник са главног претреса у Основном суду од 15. 09. 2010, стр. 5, претпоследњи пасус) .

3) НЕПОТПУНО УТВРЂЕНО ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Судија Влачо у Одговору председника суда јасно потврђује да сам још у мају 2012. године у току главног претреса износио суду чињенице које се тичу оптужби тужиоца Марића, а које се односе на то да тужилац не зна на ком месту се наводни инцидент догодио. Суду сам и у поднесцима достављао доказни материјал из кога се јасно види да ме је тужилац код различитих државних органа различито оптуживао (у Закључку за покретање дисциплинског поступка стоји оптужба да сам га ударио у холу школе, тачно у 1345 минута, у Прекршајном суду да сам га ударио на степеништу школе, а у Основном суду у оптужници је навео код степеништа на

4

5

улазу око 1345, а у исказу на главном претресу у Основном суду 15. 09. 2011, тврдио је да се све "одиграло на самом степеништу" – Записник с претреса, стр. 5, став 3).

Додатно, у дисциплинском поступку у ОШ "Б. Ћопић" у Лукићеву оглашен сам кривим да сам директора школе Сретенка Марића (тужиоца) ударио на вратима школе и то, овог пута, при изласку из школске зграде (Решење о престанку радног односа од 27. 09. 2012, стр. 2, први и други пасус). Насупрот томе, у исказу пред Основним судом 15. 09. 2011. године тужилац Марић је казао да сам га ударио на степеништу и то при уласку у зграду (Записник из Основног суда од 15. 09. 2011, стр. 5, став 3).

Један исти догађај (један наводни ударац у грудни кош) никако се није могао догодити на више различитих места – у ХОЛУ ШКОЛЕ (Закључак о покретању дисциплинског поступка од 22. 11. 2010), НА СТЕПЕНИШТУ (исказ тужиоца у Основном суду од 15. 09. 2011, стр. 5, став 3), КОД СТЕПЕНИШТА (у Приватној кривичној тужби од 08. 02. 2011) и НА ВРАТИМА школе (у Записнику с дисциплинске расправе од 31. 08. 2012, стр. 2, исказ Сретенка Марића; и у Решењу о престанку радног односа у школи од 27. 09. 2012)!

Уколико би суд заиста прихватио овакву рашомонијаду као доказ, тада то не би био суд него средњовековна инквизиција.

Напомињем да сам Записник с дисциплинске расправе од 31. 08. 2012. године доставио као доказ Суду 03. 09. 2012, а да је тај доказ примљен у Основном суду 03. 09. 2012 у 9:29 часова, а да га је судија Влачо одбила рекавши да се такви докази не могу користити пред Основним судом.

Из поменутог Записника с дисциплинске расправе од 31. 08. 2012, такође се види да тужилац не само да не зна где се догодио "инцидент", него он не зна ни у који део груди је задобио ударац. У свом исказу на дисциплинској расправи тужилац Марић је рекао да сам га ударио у средину груди (Записник с дисциплинске расправе, стр. 2. исказ Сретенка Марића), а у лекарском налазу, који је тужилац приложио као доказ и у његовој приватној тужби, пише да је ударен у десну страну груди и да сам му нанео повреде припоја ребара с десне стране.

Постоји ли ико на свету ко би могао поверовати да неко оде на боловање од пуне две недеље због уганућа ребара с десне стране грудног коша, а да после заборави са које стране груди је задобио ударац?

Поред тога, током дисциплинске расправе 31. 08. 2012. године поставио сам питање тужиочевом сведоку Даринки Панић, ко је био у њеној канцеларији у тренутку када је она "видела" директора и мене на вратима школе? Она је одговорила да се тада у њеној канцеларији налазила "наставница физике Митра Умићевић" (Записник с дисциплинске расправе од 31. 08. 2012, стр. 3, моја питања сведоку Даринки Панић, став 1). Пошто се све то што је она "видела", по тврдњи саме Даринке Панић, "дешавало пред крај прве смене у школи" (то јесте, пре 1330), а из Записника Наставничког већа од 14. 12. 2010. године (стр. 2, став 1) јасно се види да је Митра Умићевић 09. 11. 2010. године у школу дошла у 1345 часова, тада је сасвим очигледно да Даринка Панић не говори истину, јер је неспорно да се пред крај прве смене, пре 1330 часова, Митра Умићевић није налазила у канцеларији Даринке Панић.

5

6

Затим, из истог Записника с дисциплинске расправе од 31. 08. 2012. године може се видети да Даринка Панић мења исказ и у делу где објашњава на ком месту је видела тужиоца Марића и мене тог 09. 11. 2010. Уместо раније тврдње да је видела "да директор стоји на првом или другом степенику док је окривљени био у ходнику код врата" (Записник с главног претреса од 15. 09. 2011, стр. 5, претпоследњи пасус), Даринка сада каже другачије, да је тужиоца Марића и мене видела да "стојимо на прагу хола окренути један другом" (Записник с дисциплинске расправе од 31. 08. 2012, стр. 3, моја питања сведоку Даринки Панић, став 3).

Дакле, судија Влачо потврђује да је игнорисала све моје поднеске и да ниједну моју писану или усмено исказану чињеницу није размотрила (иако је по закону била дужна да то учини); председнику суда судија Влачо је рекла "да сам наведене чињенице већ износио у поднесцима који се налазе у списима предмета, да сам ове наводе изнео и на главном претресу дана 29. 05. 2012. године, што је констатовано у записнику о главном претресу од наведеног датума" (Одговор председника суда, стр. 2 задњи пасус и први пасус на стр. 3).

Заправо, сада видимо да је судија Влачо одбацила све моје чињенице и доказе, а да ми никада није рекла да те доказе неће ценити при доношењу пресуде. Тиме је судија Влачо еклатантно повредила ЗКП у члану 17, ставове 1 и 2.

Суд и држaвни oргaни кojи учeствуjу у кривичнoм пoступку дужни су дa истинитo и пoтпунo утврдe чињeницe кoje су oд вaжнoсти зa дoнoшeњe зaкoнитe oдлукe.

Суд и држaвни oргaни су дужни дa с jeднaкoм пaжњoм испитуjу и утврдe кaкo чињeницe кoje тeрeтe oкривљeнoг, тaкo и oнe кoje му иду у кoрист.

Суд је игнорисао записнике са дисциплинске расправе у ОШ у Лукићеву (која је одржана 31. августа 2012), које сам доставио судији Влачо 03. 09. 2012. године и из којих се недвосмислено види да сам лажно оптужен, јер су искази тужиоца и његовог сведока Даринке Панић сасвим несагласни оним исказима које су они дали пред Основним судом у Зрењанину 15. 09. 2011.

4) УСКРАЋИВАЊЕ СВЕДОКА, ЧИЊЕНИЦА И ДОКАЗА

Судија Влачо је судила крајње пристрасно, тако што је све моје чињенице,

поднеске с доказима и предложене сведоке смишљено и намерно игнорисала (Закључак о покретању дисциплинског поступка у коме је наведено да се "инцидент" догодио у холу школе, искази дати под заклетвом у Прекршајном суду, искази са дисциплинске расправе у школи у Лукићеву од 31. 08. 2012 и моје сведоке (наставницу Митру Умићевић, полицајца Мирослава Митровића, васпитачицу Смиљку Медић, мога отац Милоша Вукотића).

Заправо, не постоји ниједна чињеница коју сам изнео на главном претресу, која ми иде у прилог, а да ју је судија Влачо макар погледала. Мислим да је такав однос судије Влачо према странци срамотан и да такво понашање тешко нарушава углед Основног суда у Зрењанину.

6

7

Иако у складу са чланом 4, став 1, тачка 6, ЗКП-а сваки окривљени има право "дa сe изjaсни o свим чињeницaмa и дoкaзимa кojи гa тeрeтe и дa сaм или прeкo брaниoцa изнoси чињeницe и дoкaзe у свojу кoрист, дa испитуje свeдoкe oптужбe и зaхтeвa дa сe пoд истим услoвимa кao свeдoци oптужбe, у њeгoвoм присуству испитajу свeдoци oдбрaнe", мени је такво право на најгрубљи могући начин ускраћено.

На пример, осим усмено на главном претресу, испитивање поменутих сведока тражио сам и у писаној форми:

- најпре 07. 09. 2011. године, када сам доставио Основном суду обиман доказни материјал електронском поштом (са око 40-50 страница доказног материјала) уз тражење да се позову моји сведоци Митра Умићевић, Мирослав Митровић и Смиљка Медић; све је то примљено у суду 7. 9. 2011, у 2:13 поподне

- захтев за ослобађање од кривице поднет 30. 09. 2011, који је примљен у суду 03. 10. 2011, у 8:06 пре подне; тамо се опет позивам на исте сведоке и поново достављам доказни материјал

- дана 27. 08. 2012. године електронском поштом тражим да се позову као сведоци вештак Милан Симић и полицајац Мирослав Митровић; у суду мој захтев је примљен 27. 08. 2012. у 13:11 сати (судија Влачо позива вештака, а за полицајца Мирослава Митровића каже да његово сведочење, као и сведочење Митре Умићевић и Смиљке Медић, немају значаја за разјашњење овог случаја)

- па 03. септембра 2012. електронском поштом која је у суду примљена 03. 09. 2012 у 9:43 опет тражим да се позову моји сведоци, посебно Митра Умићевић као мој кључни сведок.

На претресима која су одржани 15. 09. 2011 и 29. 05. 2012. године затражио сам да се у суду појави Андреа Нађ, Митра Умићевић, полицајац Мирослав Митровић, васпитачица Смиљка Медић и мој отац Милош Вукотић. Судија Влачо је уважила мој захтев само у случају Андрее Нађ, а за Митру Умићевић и Мирослава Митровића рекла је да их неће звати, јер не сматра да би њихова сведочења могла допринети разјашњењу ствари.

Мога оца Милоша Вукотића судија Влачо је одбила као сведока, јер ми је, како је рекла, близак род!

Таква одредба, да близак род нема право да сведочи у корист окривљеног, не постоји ни у једном закону у цивилизованом свету, осим, ваљда, у Основном суду у Зрењанину.

На истој расправи поставио сам питање тужиоцу Марићу, где је отишао након наводног инцидента и кога је од запослених у школи након тога видео? На то је тужилац дао прецизан одговор: "Као што сам већ напред рекао ја сам након инцидента на степеништу ушао у школу где сам у канцеларији видео Умићевић Митру али ја њој нити било коме другоме нисам тада испричао шта се десило између окривљеног и мене" (видети Записник с расправе од 15. 09. 2011, стр. 5, став 6).

Судији Влачо је постало јасно да би позивањем Митре Умићевић и њеним сведочењем читава лажна конструкција тужиоца пала као кула од карата. Суду сам доставио сведочење Митре Умићевић у Прекршајном суду из кога се јасно види да

7

8

је она школу дошла тачно у 1345 часова. Наставница Митра Умићевић је исто то рекла и на седници Наставничког већа 14. децембра 2010. године и то стоји јасно забележено у записнику са седнице тог већа (видети Записник с Наставничког већа од 14. децембра 2010, стр. 2, став 1), који сам некако успео да добијем из школе и који сам потом доставио Основном суду.

Пошто сведок Даринка Панић тврди да је тужиоца и туженог видела на улазу школе "пре краја прве смене" (видети Записник с главног претреса од 15. 09. 2011, стр. 5, претпоследњи пасус), тада је јасно да се инцидент, уколико га је било, могао догодити само у времену пре 1330, јер се прва смена завршава у пола два. Дакле, тужилац никако није могао да након наводног инцидента оде у канцеларију секретара и књиговође школе и да тамо затекне наставницу Митру Умићевић, јер је Митра тамо дошла 15 минута касније, то јесте, тачно у 1345.

Митру Умићевић, као што сам већ раније рекао, у свом сведочењу у Основном суду помињао је и тужилац (Записник са расправе у Основном суду 15. 09. 2011, стр. 4, став 1), па је то разлог више да се испита сведок којег помињу и тужилац и тужени.

У сваком случају, суд који држи до истине, правде, до властитог угледа и достојанства, то јесте, суд који је непристрасан, сигурно не би избегавао да поменуте сведоке испита (посебно она лица које су помињали и тужилац и окривљени, а то су наставница Митра Умићевић и тужиочев "полицајац пријатељ" Мирослав Митровић; Записник с главног претреса од 15. 09. 2011, стр. 4, први пасус) и тиме правилно и без остатка утврди право чињенично стање.

ЗКП у члану 4, став 1, тачка 6, јасно каже да сваки окривљени има право: "дa сe изjaсни o свим чињeницaмa и дoкaзимa кojи гa тeрeтe и дa сaм или прeкo брaниoцa изнoси чињeницe и дoкaзe у свojу кoрист, дa испитуje свeдoкe oптужбe и зaхтeвa дa сe пoд истим услoвимa кao свeдoци oптужбe, у њeгoвoм присуству испитajу свeдoци oдбрaнe".

5) IN DUBIO PRO REO - КРИВИЦА НИЈЕ ДОКАЗАНА

Апелациони суд налази да је првостепени суд утврдио све битне елементе

кривичних дела за које је окривљени оглашен кривим између осталог време и место извршења кривичног дела. као и повреде које је окривљени задао оштећеном Марић Сретенку приликом извршења кривичног дела лаке телесне повреде (из Прeсудe Aпeлaциoнoг судa, стр. 2, прeтпoслeдњи пaсус)

Овако нешто могао је написати само неко ко је крајње пристрасан или неко ко уопште није прочитао пресуду М. З. Влачо. Суд није утврдио ни време ни место ни повреде, јер није имао на основу чега да то утврди:

ВРЕМЕ је суд "утврдио" на основу приватне тужбе тужиоца Марића (око 1345), али с тим се на слаже исказ његовог кључног сведока Даринке Панић, која јасно каже да је мене и директора видела на улазу школе ПРЕД КРАЈ ПРВЕ СМЕНЕ (Записник с главног претреса од 15. 09. 2011, стр. 5, претпоследњи пасус). Ако се нешто догодило пред крај прве смене (то јесте, пре 1330, када почиње друга смена), онда се то исто

8

9

није могло догодити и 15 минута након почетка друге смене (око 1345). У школи су преподневна и поподневна смена јасни временски оријентири чак и за мештане села (чује се школско звоно), а камоли за раднике школе. Оно што се догодило у првој смени ни у ком случају не може прећи у другу смену, таква забуна је немогућа.

МЕСТО догађаја према оптужби је "КОД СТЕПЕНИШТА НА УЛАЗУ"; формулација која је нејасна у свему осим у непобитној чињеници да се догађај није догодио НА СТЕПЕНИШТУ. Оно што се догодило код степеништа (то зна свако дете у забавишту коме је матерњи језик српски1) могло се догодити свуда около или у близини степеништа, али никако се није могло догодити на самом степеништу.

Наиме, у свом исказу тужилац тврди супротно од оптужбе, јер он јасно одређује место када каже "инцидент се одиграо НА САМОМ СТЕПЕНИШТУ", то јесте, он недвосмислено потврђује да се "инцидент" није одиграо код степеништа (Записник с главног претреса од 15. 09. 2011, стр. 5, стaв 3).

ПОВРЕДА је "утврђена" на основу неисправног лекарског налаза у коме се налази дијагноза која с медицинског становишта није могућа. А да је дијагноза нетачна, неисправна и немогућа потврђује и вештак Милан Симић који јасно каже да "дијагноза у односу на 8 ребро НИЈЕ МОГУЋА односно НИЈЕ ИСПРАВНА" (Записник с главног претреса од 13. 09. 2012, стр. 2, последњи пасус). А у лекарском уверењу пише да су тужиоцу повређени грудноребарни зглобови од 5 до 8 (Извештај ортопеда Дамјанова). Заправо, не постоји нормалан суд на свету који би могао да своју пресуду заснује на неисправном лекарском налазу!

Ко год пажљиво прочита Пресуду Основног суда у предмету 3 К 97/11 видеће да не постоје никакви докази моје кривице, јер ови који су горе наведени (а других доказа у пресуди нема!) недвосмислено говоре у прилог моје недужности.

ЗКП је у оваквим случајевима јасан: (члaн 355, став 1, тачка 2): Прeсуду кojoм сe oптужeни oслoбaђa oд oптужбe суд ћe изрeћи aкo ниje

дoкaзaнo дa je oптужeни учиниo дeлo зa кoje je oптужeн.

6) ИГНОРИСАЊЕ МОЈИХ СВЕДОКА, ДОКАЗА И ПРОТВРЕЧНОСТИ ЧИЊЕНИЦА НА КОЈИМ ЈЕ ЗАСНОВАНА ПРЕСУДА

ЗКП у члaну 361, став 7, недвосмислено захтева да суд објасни у пресуди због чега одређене предлоге странке није прихватио. У овом случају, судија је намерно игнорисала сведоке, чињенице, доказе; дакле, игнoрисaлa je све предлоге окривљеног изнете током главног претреса и није их уопште поменула у образложењу пресуде:

одбила је моје предлоге (усмене и писмене) да се као сведоци позову наставница

Митра Умићевић, полицајац Мирослав Митровић, васпитачица Смиљка

1 Узмите дете из дечјег вртића и направите мали експеримент. Реците му да стане тамо код тобогана. Да ли ће се оно тада попети на тобоган? Наравно да неће. Ако му кажете да стане код степеништа (свеједно да ли на улазу или излазу зграде) оно ће то и урадити и сигурно се неће попети на степенице.

9

10

Медић и мој оца Милош Вукотић, а да у пресуди није навела разлоге због чега је то учинила.

Судија Влачо није уопште узела у обзир документе које сам у више наврата доставио суду. Пре свега, то је Закључак о покретању дисциплинског поступка у коме ме је тужилац (директор Марић) оптужио да сам га ударио у холу школе, тачно у 1345 часова. Дакле, иако је поменути документ – којег је тужилац Марић као директор 22. 11. 2010. потписао својом властитом руком и тиме ме истерао из школе за следеће две године и један месец – неспоран доказ да се ту ради о лажном пријављивању, које је морало бити пријављено тужилаштву као кривично дело, судија се на то уопште није осврнула. Наиме, у записнику са главне расправе у Основном суду од 15. 09. 2011. године тужилац Марић навео сасвим друго место наводног инцидента, тврдећи да се "инцидент догодио на самом степеништу" (Записник од 15. 09. 2011, Основни суд, стр. 5, став 3).

У холу школе не постоји никакво степениште, већ се степениште налази изван зграде, испред улаза.

У поменутом Закључку који је сачињен 13 дана након наводног инцидента Даринка Панић није наведена као сведок "догађаја".

У пресуди Прекршајног суда, коју судија Влачо цитира у својој пресуди али

је у потпуности занемарује у одмеравању чињеница, стоји сасвим другачија оптужба од оне по којој сам оптужен у Основном суду "дана 09.11.2010. године, око 13,45 часова, у Лукићеву, на службеном улазу у Основну школу 'Бранко Ћопић', вређањем и ударањем директора Основне школе, Марић Сретенка из Лукићева, Бирчанинова 55, нарушио јавни ред и мир на тај начин што су се срели на улазу у Основну школу, при чему je Вукотић Душан Марић Сретенку изговорио увредљиве речи: 'Јебем ти матер, ђубре' и задао му један ударац затвореном шаком у пределу груди" (Пресуда Основног суда од 17. 09. 2012, стр. 7, први пасус). У изјави, коју је директор Марић (тужилац) дао полицији на дан самог "инцидента" 09. 11. 2010. године, он је својом руком написао да сам га наводно најпре вређао, а затим га ударио. Ту изјаву доставио сам као доказ Суду, али судија Влачо је и тај документ игнорисала као и све друго што сам током главне расправе приложио. Касније, у основном суду тужилац је обрнуо ствар, тврдећи да сам га најпре ударио, а потом га вређао и псовао. Зачудо, Основном суду у Зрењанину је свеједно да ли је неко једном некога најпре псовао и вређао, а потом ударио – или је све било обрнуто.

У сваком нормалном суду, такво сведочење, где тужилац не зна где се "инцидент" догодио (на степеништу, на вратима, код степеништа или у холу школе) и где једном тврди да је прво ударен, а други пут каже да сам га прво псовао, обавезно би се морало окарактерисати као лажно и таквим лажним сведочењем само злонамеран човек могао би да доказује нечију кривицу.

10

11

Судија Влачо је такође игнорисала Записник са седнице Наставничког већа од 14. 12. 2010. године, којег сам у неколико наврата достављао као доказ суду, одакле се јасно виде две кључне ствари:

а) да је наставница Митра Умићевић тада рекла да је у школу дошла тачно у 1345 и да се чуди да ништа необично није чула (Записник с Наставничког већа, стр. 2, први пасус); тужилац у исказу у Основном суду (Записник од 15. 09. 2011, Основни суд, стр. 5, став 5) тврди да је након инцидента отишао у канцеларију Даринке Панић, својег књиговође и кључног сведока, и тамо затекао Митру Умићевић! Да је такав след догађаја неистинит и немогућ јасно потврђује исказ тужиочевог сведока Даринке Панић, која каже да је тужиоца Марића и мене видела "пред крај прве смене" (Записник од 15. 09. 2011, Основни суд, стр. 5, претпоследњи пасус), а прва смена у школи у Лукићеву завршава се у 1330.

б) да је тужилац Марић на поменутој седници Наставничког већа од 14. 12. 2010. рекао да нема сведока "инцидента"; на тој седници била је присутна Даринка Панић, која тада (више од месец дана након наводног инцидента) није рекла да је тог 09. 11. 2010. године било шта видела; да би се након четири месеца, у марту 2011. године, напрасно "присетила" да је видела директора и мене на улазу школе (Записник с Наставничког већа, стр. 2, став 6. и став 7; "на основу чега се покреће дисциплински поступак када је у питању реч против речи"; "директор одговара да је на суду да то утврди").

Коначно, судија Влачо је игнорисала и доказ у виду Записника са дисциплинске

расправе у ОШ "Б. Ћопић" Лукићево од 31. 08. 2012. године који сам доставио суду 03. 09. 2012. године, а на основу којег сам касније оглашен кривим да сам директора Марића (тужиоца) ударио на вратима школе и на основу којег сам добио решење о престанку радног односа.

ИАКО СУ СВИ ДОКАЗИ НА КОЈИМА ЈЕ ЗАСНОВАНА ПРЕСУДА ПРОТИВРЕЧНИ, СУДИЈА НА ТО НИЈЕ УОПШТЕ ОБРАТИЛА ПАЖЊУ.

а) Исказ кључног тужиочевог сведока Даринке Панић несагласан је са исказом тужиоца Марића. У свом исказу Даринка Панић говори да је директора и мене видела пред крај прве смене у школи (пре 1330; Записник с главног претреса од 15. 09. 2011, стр. 5, претпоследњи пасус), док тужилац Марић говори о другој смени. Ти временски оријентири у школи су јасно одређени (чује се школско звоно тачно у 1330, којим се завршава прва, а почиње друга смена у школи) и ту никако није могло бити никакве забуне. Оно што се наводно десило у првој смени у школи никаквом абракадабра логиком не може се пребацити у другу смену. б) Тужилац сам побија своју тужбу у којој пише да је нападнут код степеништа на улазу (у пресуди нигде не пише на којем улазу у школу, јер постоје два улаза у школску зграду у Лукићеву) јер у свом исказу тврди сасвим другачије –

11

12

да се "инцидент одиграо на самом степеништу" (Записник с главног претреса од 15. 08. 2011, стр. 5, став 3). Сваком човеку, па и детету, којем је матерњи језик српски, сасвим је јасно да оно што се догодило негде КОД СТЕПЕНИШТА, може да се смести свуда около или близу степеништа, осим што се таквом синтагмом јасно искључује свака могућност да се "инцидент" догодио НА САМОМ СТЕПЕНИШТУ. Нажалост, иако је ту ствар крајње јасна, то јесте, сасвим је очигледно да је тужилац тиме сам побио свој тужбени захтев, суд није ни покушао да такву чињеницу размотри, што је невиђена брука и срамота за један суд који суди на српском језику. в) Суд узима НЕИСПРАВАН ЛЕКАРСКИ НАЛАЗ, са дијагнозом која је немогућа с медицинског аспекта, као неспоран доказ моје кривице. Тако нешто могуће је само у диктаторским режимима у којима суде судови на основу политичких инструкција моћника. У зрењанинском Основном суду ствар је још гора, јер суд овде суди по жељи судије Основног суда Сузане Радаковић, која је рођена сестра тужиоца Сретенка Марића. Такав НЕСКРИВЕНИ НЕПОТИЗАМ тешко је схватљив у иоле пристојном и демократском суду и у цивилизованом свету. А да се лакарско уверење тужиоца никако није могло користити као доказ недвосмислено говоре речи вештака проф. др Милана Симића, који у свом налаза (вештачењу) каже "да не може аргументовано негирати постојање повреде", јер "одговорност за постављање дијагнозе сноси лекар који је прегледао повређеног" (Налаз вештака, крај друге и почетак треће стране). Уз то, вештак на првој страни свог налаза јасно каже "да између постављене дијагнозе и описа повреде постоји несклад" (видети Налаз вештака). Ту вештак Симић додаје да "нагњечење (Contusio) меких ткива подразумева такву повреду где на кожи постоји крвни подлив, a изнад њега огуљотина површног слоја. Остаци (латице) наткожице могу указивати на правац деловања силе". У свом налазу вештак такође каже да "стоји доктринарни став да црвенило (еритем) може бити показатељ деловања повредне површине, али се то са сигурношћу не може тврдити". Поред тога, вештак Симић даље објашњава да "код уганућа било ког зглоба постоји мањи или већи оток околног ткива". Дакле, у опису повреде нема никаквих промена које би се морале видети на телу повређеног у складу с постављеном дијагнозом. Постоји само црвенило величине мањег длана, које се, како и сам вештак Симић констатује, могло изазвати чешањем или трљањем површине коже. У дијагнози стоји да је код тужиоца дошло до повреде грудноребарног зглоба 8. ребра, иако такав зглоб код човека уопште не постоји! (видети Извештај ортопеда Дамјанова). Коначно, преглед тужиочевог грудног коша обавио је ортопед, коме преглед повреда грудног коша није посао! Повреде грудног коша спадају у искључиву надлежност хирурга!

12

13

Уз све ово горе поменуто, судија М. З. Влачо одбија да као доказе прихвати раније исказе из Прекршајног суда, дате под заклетвом, лажно тврдећи да се искази дати у Прекршајном суду не могу користити на кривичном суду.

На моје питање, како је то могуће и зар то значи да се веродостојност исказа сведока никако не може проверавати, нити доводити у питање, судија је рекла да је тако у закону, а да она не пише законе. Као лаик, покушавао сам да пронађем у законима оно што је тврдила судија Влачо, али, и поред великог труда, тако нешто нигде нисам успео да пронађем.

На крају сам схватио да се она ту држала одредбе члана 352 став 1 ЗКП-а у којој пише да суд заснива своју пресуду у кривичном поступку само на основу "доказа који су изведени на главном претресу". Али, ја сам поменуте исказе из Прекршајног суда предложио као доказе на главном претресу. Суд је такве моје доказе (исказе тужиоца и сведока, раније дате под заклетвом пред Прекршајним судом) могао евентуално да одбије, али је, у складу с чланом 361, став 7 ЗКП морао да објасни у писаној пресуди зашто није уважио такве моје предлоге.

7) СУДИЈА НЕ ДОЗВОЉАВА ИСПРАВКУ ЗАПИСНИКА

ЗКП члан 313, став 2. гласи: Стрaнкe имajу прaвo дa прeглeдajу зaвршeни зaписник и њeгoвe прилoгe, дa стaвe примeдбe у пoглeду сaдржинe и дa трaжe испрaвку зaписникa. Стрaнкe имajу прaвo дa пoслe зaвршeнoг зaсeдaњa дoбиjу кoпиjу зaписникa, aкo тo зaхтeвajу.

ЗКП члан 313, став 4. гласи: "Примeдбe и прeдлoзи стрaнaкa у пoглeду зaписникa, кao и испрaвкe и дoпунe зaписникa, мoрajу сe зaбeлeжити у нaстaвку зaвршeнoг зaписникa. У нaстaвку зaписникa зaбeлeжићe сe и рaзлoзи збoг кojих пojeдини прeдлoзи и примeдбe нису усвojeни. Прeдсeдник вeћa и зaписничaр пoтписуjу и нaстaвaк зaписникa".

На моју притужбу на рад суда и на чињеницу да ми судија Влачо на главној

расправи није допустила да дам примедбе на записник нити да тражим допуну записника, председник суда ме обавештава да је судија Влачо казала да је "неспорно да је окривљени тражио да се изврше измене записника", те да је додала "да је то немогуће јер је записник закључен и одштампан" (Одговор председника Основног суда, стр. 2, последњи пасус).

Пошто је јасно да по закону странка "има право да прегледа завршени записник" (члан 313, став 2), јасно је да се записник не може прегледати другачије, осим да исти прочита на дисплеју компјутера (чега у суду нема) или да добије одштампан записник и да га онда прегледа.

На главној расправи сам тражио да се записник допуни, након што сам записник прегледао/прочитао. Другачије није могуће да се примети да нешто није унесено у записник или да је нешто, евентуално, у њега погрешно уписано.

Такође, јасно је да главни претрес никако није могао бити окончан пре него што се странци да записник на увид и пре него што се странка сложи са садржајем записника.

13

14

Коначно, уколико из неког разлога нисам имао право на исправку записника, то је суд морао да констатује у самом записнику, што у овом случају није урађено. (Одговор председника суда, стр. 2, ст. 5)

8) ВЕШТАК СЕДИ С ПРОТИВНИЧКОМ СТРАНОМ

ЗКП Члaн 317, став 1: "Пoштo истoвeтнoст oптужeнoг будe утврђeнa, прeдсeдник вeћa упутићe свeдoкe и вeштaкe нa мeстo кoje je зa њих oдрeђeнo, гдe ћe сaчeкaти дoк буду пoзвaни рaди испитивaњa. У случajу пoтрeбe, прeдсeдник вeћa мoжe зaдржaти вeштaкe дa прaтe тoк глaвнoг прeтрeсa."

Током главне расправе вештак Милан Симић седео је за истим столом између тужиоца и његовог пуномоћника. Са тог места је давао своје одговоре. Као окривљени, имао сам тежак осећај неправде, јер се вештак очигледно ставио на страну тужиоца и сео за исти сто са мојим противницима. Тиме сам доведен у тешко психичко стање, због којег нисам био у стању да изведем моју одбрану на адекватан начин. У одговору председника Јасмине Станков-Бабић по мојој притужби добио сам обавештење да је судија Влачо признала да је тачно да је вештак "седео са тужиоцима", али, ето, то "није утицало на одлуку суда" (видети Одговор председника суда, у прилогу стр. 3, пасус 1).

Члaн 19 Устава Србије гласи: "Jeмствa нeoтуђивих људских и мaњинских прaвa у Устaву служe oчувaњу људскoг дoстojaнствa и oствaрeњу пунe слoбoдe и jeднaкoсти свaкoг пojeдинцa у прaвeднoм, oтвoрeнoм и дeмoкрaтскoм друштву, зaснoвaнoм нa нaчeлу влaдaвинe прaвa"; а члан 21 тог највишег државног акта обавезује (између осталих и суд): "Свaко имa прaвo нa jeднaку зaкoнску зaштиту, бeз дискриминaциje".

У овом случају јасно је да сам тешко и безобзирно дискриминисан, јер вештаку суд никако није смео дозволити да буде у пријатељским односима с противничком страном, с којом се током главне расправе више пута отворено консултовао о даљим потезима тужиоца. Заједно са тужиоцем и његовим адвокатом вештак Симић је учествовао у мењању оптужнице, што је тешко схватљиво за иоле цивилизовано друштво.

Иако Устав Србије у члану 32 гарантује право на правично суђење ("свaкo имa прaвo дa нeзaвисaн, нeпристрaсaн и зaкoнoм вeћ устaнoвљeн суд прaвичнo и у рaзумнoм рoку, jaвнo рaспрaви и oдлучи o њeгoвим прaвимa и oбaвeзaмa, oснoвaнoсти сумњe кoja je билa рaзлoг зa пoкрeтaњe пoступкa, кao и o oптужбaмa прoтив њeгa"), у Основном суду у Зрењанину доживео сам такво малтретирање, какво човек ретко среће и на улицама у касним ноћним сатима. Једно време, док ми се адвокат туженог ругао, претио и вређао ме наочиглед председавајућег судије, која је све то незаинтересовано посматрала, вештак Милан Симић је живахно 'ћаскао' са тужиоцем.

Вештак је сам "уподобљавао" моја питања како му је воља. Узалудни су били моји протести и тражење да се у записник моја питања унесу у онаквом облику како сам их поставио и формулисао. Судија Влачо ме је у тим тренуцима једноставно

14

15

игнорисала, као да ме уопште није било у судници. У тим часовима осећао сам се јадно, повређено, понижено и што је најгоре, био сам потпуно неспособан да довршим своју одбрану онако како сам то раније био припремио и замислио.

Након свега, видевши да вештак Симић отворено шурује с тужиоцем и његовим пуномоћником, тражио сам да се обави ново вештачење (супервештачење) лекарског налаза ортопеда Дамјанова, али сам добио одговор да на то немам право. Пошто сам лаик у правним стварима, нисам знао да ли је то тачно. То не знам ни данас, јер у закону нисам успео да пронађем ништа на тему супервештачења.

9) СУД НИЈЕ ХТЕО ДА ЗАШТИТИ СТРАНКУ

Члaн 298, став 1. ЗКП-а упозорава да је: "Суд дужaн дa свoj углeд, углeд стрaнaкa и других учeсникa пoступкa зaштити oд уврeдe, прeтњe и свaкoг другoг нaпaдa". А у ставу 2 истог члана: Дужнoст je прeдсeдникa вeћa дa сe стaрa o oдржaвaњу рeдa у судници

У свом одговору на моју притужбу, да ме је током мог излагања на главној

расправи адвокат туженог у суду вређао, исмевао и омаловажавао, председник Основног суда каже (видети Одговор председника суда, стр. 2, последњи пасус):

"Према изјашњењу поступајућег судије, неспорно је, како то наводите у притужби, да је током излагања Ваше завршне речи, пуномоћник приватног тужиоца адвокат Мићовић Милорад коментарисао излагање, те да је у једном моменту рекао:'Кога бре занима шта се теби догађа у животу', али поступајућа судија наводи да је пуномоћнику приватног тужиоца скренула пажњу да престане са таквим понашањем. Поред тога, према изјашњењу поступајућег судије, неспорно је да је пуномоћник приватног тужиоца адвокат Мићовић Милорад током излагања Ваше завршне речи напустио судницу и да је тада, када је био на вратима река: 'Не знаш шта причаш', али ова чињеница је и констатована у записнику о главном претресу који је одржан дана 13.09.2012. године, на Ваш захтев."

Права је истина да је адвокат Мићовић током целог суђења у овом предмету, а уз прећутно одобравање судије Влачо, 'коментарисао', а заправо вређао, провоцирао, претио, омаловажавао и исмевао туженог речима 'на шта то личиш', 'иди обриј се', 'немој да се мајмунишеш', 'имаш ли ти мозга', 'ко си ти бре, шлосеру' и слично. Због таквог бахатог понашања тужиочевог пуномоћника уопште нисам био у стању да се сконцентришем на своју одбрану, већ сам био принуђен да непрестано молим судију Влачо да обезбеди услове за нормалан и пристојан рад суда.

Бројни апели, које сам као тужени упућивао председавајућем судији да ме заштити од увреда, остали су без икаквог одговора. То је и био разлог због којег сам у једном тренутку питао судију Влачо да ми се објасни ко је истински судија у судници, она или адвокат Мићовић.

Сама судија Влачо, видимо, признаје да је адвокат Мићовић давао "коментаре" током мог излагања, ваљда сматрајући да је бахато и увредљиво

15

16

понашање "безазлено коментарисање". Из свега је очигледно да судија Влачо ништа није предузела да заштити углед суда и углед странке. Тиме ми је онемогућено да изведем своју одбрану у суду, који је био дужан да ме заштити од претњи. исмевања, омаловажавања и увреда којима сам током главног претреса био непрестано изложен. Чак је и увреду 'Будало, не знаш ти ништа' забележила у нешто ублаженијој форми ('не знаш шта причаш'), и то тек након мог вишеминутног инсистирања и када сам рекао да нећу наставити моје излагање док се поменута увреда не унесе у записник.

У Зрењанину, 03. 06. 2013.

16

1

Република Србија ОСНОВНИ СУД ЗРЕЊАНИН Број:3 К 97/11 Дана:17.09.2012. године Зрењанин

У ИМЕ НАРОДА!

Основни суд у Зрењанину, нo судији овога суда Мирјани Зорић Влачо, као судији појединцу, са записничарем Валеријом Будаи, у кривичном предмету против окривљеног ВУКОТИЋ ДУШАНА из Зрењанина, због кривичног дела лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС, једног продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС и једног продуженог кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези са чл. 61 Кривичног законика РС, нo приватној кривичној тужби приватног тужиоца Марић Сретенка из Лукићева, поднетој овом суду путем пуномоћника Мићовић Милорада, адвоката из Зрењанина дана 08.02.2011.године, измењеној на главном претресу дана 13.09.2012.године, након одржаног јавног главног претреса, закљученог дана 13.09.2011.године, донео je дана 17.09.2012.године и у присуству пуномоћника приватног тужиоца и супруге окривљеног јавно објавио следећу

ПРЕСУДУ

Окривљени ВУКОТИЋ ДУШАН, ЈМБГ, од оца Милоша и мајке Љубосаве, рођене Сушић, рођен дана 15.08.1954. године у Власеници, пo занимању професор физичке културе, без запослења, не поседује некретнине, војни рок служио 1978. године у Даниловграду, води се у војној евиденцији у Војном одсеку у Зрењанину, раније није осуђиван, против њега се не води поступак због другог кривичног дела, налази се на слободи,

К Р И В J E што je:

1. Дана 09.11.2010.године, око 13,45 часова у Лукићеву, у стању када je могао да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, након завршетка седнице наставничког већа, код степеништа на улазу у Основну школу „Бранко Ћопић" из Лукићева, пришао приватном тужиоцу Марић Сретенку из Лукићева и истог без икаквог повода песницом ударио у пределу грудног коша - грудне кости са десне стране на који начин му je нанео леку телесну повреду у виду повреде припоја три ребра - 5, 6. и 7. ребра са десне стране грудног коша уз грудну кост, при чему je био свестан свога дела, хтео je његово извршење и био je свестан да je његово дело забрањено,

чиме je извршио кривично дело лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС,

2. дана 09.11.2010. године, око 13,45 часова у Лукићеву, у стању када je могао да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, након завршетка седнице наставничког већа, код степеништа на улазу у Основну

17

2

школу „Бранко Ћопић" из Лукићева, пришао приватном тужиоцу Марић Сретенку из Лукићева и истом упутио речи увреде тако што му je рекао: „ Јебем ти матер, ђубре", a потом дана 24.11.2010. године, око 11,00 часова, у Лукићеву, у канцеларији секретара Основне школе „Бранко Ћопић" из Лукићева, упутио низ увреда приватном тужиоцу Марић Сретенку, називајући га „бедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком", при чему му je псовао мајку, при чему je био свестан свога дела, хтео je његово извршење и био je свестан да je његово дело забрањено, 3.

чиме je извршио једно продужено кривично дело увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС,

3. дана 09.11.2010.године, око 13,45 часова, у Лукићеву, у стању када je могао да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, након завршетка седнице наставничког већа, код степеништа на улазу у Основну школу „Бранко Ћопић" из Лукићева, пришао приватном тужиоцу Марић Сретенку из Лукићева и истом упутио претњу говорећи му: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад ме сретнеш", те je дана 24.11.2010. године, око 11,00 часова, у Лукићеву, у канцеларији секретара Основне школе „Бранко Ћопић" из Лукићева, приватном тужиоцу Марић Сретенку упутио претњу рекавши му: „Запамтићеш ти мене", при чему je био свестан свога дела, хтео je његово извршење и био je свестан да je његово дело забрањено, 4.

чиме je извршио једно продужено кривично дело угрожавање сигурности из 138 ст. 1 у вези са чл. 61 Кривичног законика РС. Нa основу цитираних законских прописа и применом одредби чл. 4, 42, 45 51 56 и 57 Кривичног законика РС суд му

УТВРЂУЈЕ

Новчане казне и то: -за кривично дело лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС

новчану казну у износу од 10.000,00 (десет хиљада) динара - за једно продужено кривично дело увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и

2 Кривичног законика РС новчану казну у износу од 10.000,00 (десетхиљада) динара -за једно продужено кривично дело угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези

са чл. 61 Кривичног законика РС новчану казну у износу од 10.000,00 (десетхиљада) динара

Па га суд на основу чл. 60 ст. 2 тач. 4 Кривичног законика РС.

ОСУЂУЈ Е

Нa јединствену новчану казну у износу од 30.000,00 (тридесетхиљада) динара. Нa основу чл. 63 ст. 3 Кривичног законика РС окривљеном се у јединствену

новчану казну урачунава новчана казна у износу од 5.000,00 (петхиљда) динара коју je осуђени платио пo правноснажној пресуди Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011.године, те je окривљени преостали износ новчане казне од

18

3

25.000,00 (двадесетпетхиљада) динара дужан платити у року од 30 дана пo правноснажности пресуде. Уколико окривљени новчану казну не буде платио у остављеном року од 30 дана, суд ће исту извршити тако што ће сваких започетих 1.000,00 (хиљаду) динара новчане казне заменити за један дан затвора при чему казна затвора не може бити дужа од 6 месеци. Нa основу чл. 196 ст. 1 ЗКП-а окривљени се обавезује на плаћање судског паушала у износу од 1.000,00 (хиљаду) динара, те да суду и приватном тужиоцу надокнади трошкове кривичног поступка у висини од 65.960,00 (шездесетпетхиљада-деветстотинашездесет) динара, a све у року од 30 дана пo правноснажности пресуде, под претњом принудним извршењем.

О б р а з л о ж е њ е

Приватни тужилац Марић Сретенко из Лукићева, приватном кривичном тужбом поднетом од стране пуномоћника Мићовић Милорада адвоката из Зрењанина, дана 08.02.2011. године, оптужио je Вукотић Душана из Зрењанина да je извршио једно кривично дело лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС, два кривична дела увреда из чл. 170 ст. 1 Кривичног законика РС и два кривична дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 Кривичног законика РС.

Нa главном претресу дана 13.09.2012. године пуномоћник приватног тужиоца je извршио измену приватне кривичне тужбе на тај начин што je у односу на кривично дело лака телесна повреда навео да je окривљени приватном тужиоцу нанео лаку телесну повреду „у виду припоја три ребра 5, 6 и 7 са десне стране грудног коша уз грудну кост", док je у преосталом делу приватна кривична тужба остала неизмењена.

Пуномоћник приватног тужиоца у завршној речи навео je да у целости остаје код навода измењене приватне кривичне тужбе јер кривична дела која се окривљеном стављају на терет сматра доказаним. Предложио je суду да окривљеног огласи кривим и осуди пo закону, те да га обавеже да приватном тужиоцу надокнади трошкове кривичног поступка.

Приватни тужилац Марић Сретенко из Лукићева у завршној речи придружио се завршној речи свог пуномоћника.

Окривљени Вукотић Душан из Зрењанина у својој одбрани у првом реду je навео да je пред Прекршајним судом у Зрењанину против њега вођен прекршајни поступак због догађаја који су се одиграли дана 09.11.2010. године и 24.11.2010. године a који су предмет и приватне кривичне тужбе, да je у истом поступку правноснажно осуђен и да je казну од 5.000 динара платио у целости. Надаље, окривљени je изјавио да наводи приватне кривичне тужбе из тачке 1 нису тачни, наводећи при том да je дана 09.11.2010. године у Основној школи „Бранко Ћопић" из Лукићева одржана седница наставничког већа, да je пo завршетку седнице он први напустио просторију у којој се седница одржала и да су то видели сви присутни наставници, да je пo одласку са седнице одмах отишао код свог оца како би му однео наочаре које су оцу биле неопходне за читање и гледање телевизије и да je са том чињеницом била упозната колегиница Нађ Андреа. Навео je да je код оца стигао у 13,40 часова и да се тамо задржао до око 15,00 часова, те да није тачно да je ударио приватног тужиоца песницом у пределу грудног коша - грудне кости са десне стране и да му je упутио речи увреде и претње, као што се то наводи у приватној кривичној тужби, јер

19

4

приватног тужиоца након седнице наставничког већа није уопште видео, тако да никаквог контакта између њих двојице није ни могло бити том приликом. Такође, навео je да сматра да лекарско уверење о повредама приватног тужиоца које je издао др. Дамјанов није валидно, односно да дијагноза није правилно постављена. Поред тога, навео je да je приватни тужилац недоследан у давању својих исказа, када се изјашњава о месту где се критични догађај од 09.11.2010. године одиграо, јер je једном изјавио да се све десило на улазу у школу, други пут да je до сукоба дошло на степеништу a трећи пут да се догађај одиграо у холу школе. Надаље, окривљени je, што се тиче навода из тачке 2 приватне кривичне тужбе, навео да га je дана 24.11.2010. године, око 10,45 часова, секретар школе, Саво Поповић позвао да дође у његову канцеларију, да му je пo доласку у канцеларију исти уручио решење о удаљењу са радног места, да je он био веома изненађен због тога, да je тада видео да се у решењу наводи да je он ударио приватног тужиоца, да je затим у канцеларију ушао и сам приватни тужилац и да га je он упитао где га je то ударио, a да му je приватни тужилац рекао да се то десило на степеништу. Надаље, окривљени je навео да je потом разговарао са секретаром Поповић Савом и питао га да ли хоће да му буде сведок на суду и да му je исти потврдно одговорио, да приватни тужилац није био у канцеларији док je трајао разговор између њега - окривљеног и секретара школе, али да се исти врло брзо вратио и да га je он тада поново питао где га je то ударио, a да му je приватни тужилац рекао да није битно и да je он добро рекао шта се десило тамо где je то требало. Такође, окривљени je навео да je разговор између њега и приватног тужиоца снимао мобилним телефоном и да je на снимку забележено да je приватни тужилац на крају рекао да га je он - окривљени ударио на степеништу. Поред тога, окривљени je навео да je излазећи из канцеларије секретара рекао: „Кoja беда", при том мислећи на целокупну ситуацију у којој се налазио, те да je пo изласку из канцеларије прешао код учитељица и испричао им шта се десило и пустио им снимак. Такође, окривљени je навео да je истог дана, после извесног времена након критичног догађаја, отишао у канцеларију приватног тужиоца, у којој су се налазили и Панић Даринка и Поповић Саво, и замолио га да види шта ту може да се заустави али да je исти то одбио, на шта je он рекао: „У лажи су кратке ноге". Нa крају окривљени je навео да критичног дана приватног тужиоца није називао бедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком, да му није псовао мајку, да му није je претио речима: „Запамтићеш ти мене", нити му je на изласку из канцеларије приватног тужиоца пљунуо. Такође, окривљени je навео да су сведоци Панић Даринка и Поповић Саво у својим исказима недоследни, односно да именовани сведоци стално мењају своје исказе.

У завршној речи окривљени je предложио суду да га ослободи од оптужбе због кривичних дела која ми се стављају на терет јер сматра да се у конкетном случају ради о политичком прогону, будући да се он пре догађаја од 09.11.2010. године обраћао директору школе са захтевима који су се односили на изградњу сале за физичко васпитање, те да се са истом молбом обраћао и Станишић Драгану који je у то време био потпарлол ДС и председник МЗ у Лукићеву надајући се да ће он својим утицајима допринети изградњи фискултурне сале, те да je пре критичног догађаја пред школом видео Станишића и Сретенка Марића како разговарају и да je одмах знао да нешто неће бити у реду. Такође, окривљени je навео да сматра да je мотив приватног тужиоца за подношење пријаве да га je он - окривљени ударио и то што je он приватном тужиоцу дана 08.11.2010. године проследио захтев да му се дају подаци о путним трошковима, тј. о исплати путних трошкова приватном тужиоцу. Надаље, окривљени je навео да сматра да су у односу на догађај од 09.11.2010. године наводи приватне кривичне тужбе неодрживи с обзиром да у поднетој тужби приватни тужилац наводи

20

5

да се догађај одиграо код степеништа на улазу у Основну школу „Бранко Ћопић", a у свом исказу je навео да се догађај одиграо на самом степеништу. Поред тога, окривљени je навео да из исказа приватног тужиоца произилази да се након догађаја телефонским путем обратио полицајцу Митровићу који га je упутио да се јави на преглед у Ургентни центар, a пo његовом мишљењу je нелогично да приватни тужилац догађај одмах не пријави полицији јер сигурно зна какав je поступак пријављивања догађаја. Надаље, окривљени je изјавио да сматра да сведокиња Панић Даринка није могла видети оно што je испричала у поступку који се води пред овим судом, наводећи да je пред Прекршајним судом сведокиња изјавила да зна да je 09.11.2010. године била одржана седница наставничког већа, a да je у овом поступку изјавила да зна да се све дешавало пред крај прве смене и да je чекала да се заврши седница наставничког већа, што указује на чињеницу да je иста исказала једном приликом да je седница завршена a другом да je седница требала да се заврши. Поред тога, окривљени je навео да je сведокиња Панић Даринка, ако je заиста критичног дана гледала у правцу улаза у школу и уколико се то заиста тако десило, a како je изјавила у свом исказу, морала видети једино њега - окривљеног како излази из школе што je потврдила својим исказом сведокиња Нађ Андреа. Такође, окривљени je навео да сматра да je исказ сведокиње Даринке Панић неприхватљив и у делу где сведокиња наводи да je наставница физике Умићевић Митра била у канцеларији у моменту док je она чекала да се седница заврши док je наведена сведокиња јасно изјавила да je у школу дошла у 13,45 часова. Имајући у виду наведено, окривљени je навео да сматра да je неистина оно што je приватни тужилац изнео у приватној кривичној тужби, те да на основу свих изведених доказа током главног претреса нису доказани наводи приватне кривичне тужбе. Такође, навео je да je нелогично то што je приватни тужилац истога дана отишао у Ургентни центар где му je констатована повреда, a да при том ником није рекао шта се десило критичног дана, већ да су наставници сазнали за догађај тек после 12 - 13 дана, a да je он сам сазнао да je наводно ударио приватног тужиоца 15 дана након критичног догађаја. Поред тога, навео je да сумња да су у читав догађај умешани и полицајци Мирослав Зорановић и Мирослав Митровић. Окривљени je предложио суду да га ослободи од оптужбе за кривична дела која му се стављају на терет и да обавеже приватног тужиоца да му надокнади трошкове поступка.

Суд je спровео доказни поступак саслушањем приватног тужиоца Марић Сретенка, сведока Панић Даринке, Поповић Саве и Нађ Андрее и вештака Симић др Милана, читањем извештаја лекара специјалисте Опште болнице „Ђорђе Јоановић" из Зрењанина од 09.11.2010. године за приватног тужиоца Марић Сретенка и писменог налаза и мишљења вештака Симић др Милана који je запримљен у овом суду дана 15.06.2012. године, увидом у списе предмета Преркшајног суда у Зрењанину бр. 9 Прј. 483/12 односно читњeм из наведеног списа решење Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Пр. 483/12 од 18.06.2012. године и извештаја Прекршајног суда о извршеној уплати и фотокопије налога за уплату на износ од 5.000,00 динара извршеног од старне окривљеног дана 04.11.2011. године.

Након оцене свих изведених доказа како појединачно тако и у склопу, ценећи при томе и одбрану окривљеног, суд je утврдио следеће чињенично стање:

Окривљени Вукотић Душан рођен je 1954. године у Власеници, ожењен je, нo занимању je професор физичке културе, без запослења, не поседује некретнине, раније није осуђиван, против њега се не води поступак због другог кривичног дела, налази се на слободи.

Окривљени Вукотић Душан и приватни тужилац Марић Сретенко се познају од раније јер су обојица радла у Основној школи „Бранко Ћопић" у Лукићеву, окривљени

21

6

као наставник физичког, a приватни тужилац као директор и међу њима je и пре критичних догађаја било несугласица око услова и начина рада у школи.

Дана 09.11.2010. године у Основној школи „Бранко Ћопић" у Лукићеву одржана je седница наставничког већа којој су, између осталих, присуствовали и окривљени и приватни тужилац. Након завршетка седнице, око 13,45 часова, код степеништа на улазу у школу, окривљени je пришао приватном тужиоцу и без икаквог повода истог песницом ударио у пределу грудног коша, a затим упутио приватном тужиоцу речи: „Јебем ти матер, ђубре", као и речи: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад ме сретнеш".

Након критичног догађаја, приватни тужилац се обратио лекару у Ургентном центру Зрењанин, где je прегледан од стране лекара специјалисте Дамјанов др Миодрага који je сачинио извештај лекара специјалисте.

Задавањем ударца песницом у пределу грудног коша окривљени je нанео приватном тужиоцу лаку телесну повреду у виду повреде припоја три ребра - 5, 6 и 7. ребра са десне стране грудног коша уз грудну кост.

Због задобијене повреде приватни тужилац je одсуствовао са рада две недеље. О критичном догађају обавештена je полиција, a приватни тужилац je сам догађај

пријавио и школској управи, као и просветној инспекцији. Након тога, пo повратку приватног тужиоца на посао, дана 24.11.2010. године,

око 11,00 часова, окривљени je у канцеларији секретара Основне школе „Бранко Ћопић" из Лукићева упутио приватном тужиоцу низ увреда називајући га бедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, и нечовеком и псовао му je при том мајку. Истовремено окривљени се обратио приватном тужиоцу претећим речима: „Запамтићеш ти мене".

Непосредно пре критичног догађаја, секретар школе Поповић Саво, у својој канцеларији у којој се налазио и приватни тужилац, покушао je окривљеном да уручи закључак о покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада, што je и довело до незадовољства окривљеног и вербалне расправе између њега и приватног тужиоца.

Приватни тужилац Марић Сретенко je претње које му je упутио окривљени Вукотић Душан и то како дана 09.11.2010. године тако и дана 24.11.2010. године схватио као озбиљне претње.

Приликом предузимања наведених кривичноправних радњи окривљени je био у стању када je могао да схвати значај својих радњи и да управља својим поступцима.

При том, био je свестан својих радњи, хтео je њихово извршење и био je свестан да су његове радње забрањене.

Дана 15.11.2010. године МУП РС ПС Зрењанин, поднео je Прекршајном суду у Зрењанину, захтев за покретање прекршајног поступка број 1-270-01330/10 од 11.11.2010. године против Вукотић Душана из Зрењанина због прекршаја из чл. 6 ст. 2 и ст. 3 Закона о јавном реду и миру.

Након тога, дана 06.12.2010. године МУП РС ПС Зрењанин поднео je Прекршајном суду у Зрењанину још један захтев за покретање прекршајног поступка број 1-270-01415/10 од 01.12.2010. године против Вукотић Душана из Зрењанина због прекршаја из чл. 6 ст. 3 и чл. 12 ст. 1 Закона о јавном реду и миру.

По поднетим захтевима пред Прекршајним судом у Зрењанину под бројем 9 Пр Ј 4970/10 и бројем 9 Пр Ј 5131/10 вођени су прекршајни поступци против окривљеног Вукотић Душана. Наведени предмети спојени су пресудом Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године и одређено je да ће се убудуће исти водити под бројем 9 Пр Ј 4970/10.

22

7

Истом пресудом, окривљени Вукотић Душан оглашен je кривим због два почињена прекршаја из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру. Прекршај описан под тачком 1 изреке пресуде се састоји у томе што je окривљени „дана 09.11.2010. године, око 13,45 часова, у Лукићеву, на службеном улазу у Основну школу „Бранко Ћопић", вређањем и ударањем директора Основне школе, Марић Сретенка из Лукићева, Бирчанинова 55, нарушио јавни ред и мир на тај начин што су се срели на улазу у Основну школу, при чему je Вукотић Марићу изговорио увредљиве речи: „Јебем ти матер, ђубре" и задао му један ударац затвореном шаком у пределу груди, наневши му лаку телесну повреду", a прекршај описан под тачком 2 изреке пресуде се састоји у томе што je окривљени „дана 24.11.2010. године, око 10,45 часова, у канцеларији секретара Основне школе „Бранко Ћопић" у Лукићеву, вређањем директора школе, Марић Сретенка, нарушио јавни ред и мир на тај начин што je позван у канцеларију од стране секретара школе Поповић Саве да му се уручи закључак о покретању дисциплинског поступка против њега и решење о привременом удаљењу са рада у току ког je у канцеларију ушао директор школе Марић Сретенко коме je Вукотић изговорио више увредљивих речи: „Бедниче, љигавче, какав си ти човек?", на шта je реаговао секретар школе поповић саво који je покушао Вукотићу да објасни да je то пo Закону и да нема разлога да вређа директора, затраживши од њега да преда кључеве од фискултурне сале, a које je Вукотић сутрадан оставио. Наведеном пресудом, окривљеном Вукотић Душану, најпре je за прекршај описан под тачком један изреке утврђена новчана казна у износу од 15.000,00 динара, a за прекршај описан под тачком два изреке утврђена новчана казна у износу од 5.000,00 динара, пa je окривљени због два прекршаја из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру осуђен на јединствену казн затвора у износу од 20.000,00 динара. Истом пресудом окривљени Вукотић Душан je ослобођен од кривице за прекршај из чл. 12 ст. 1 Закона о јавном реду и миру јер није доказано да je дана 24.11.2010. године, око 10,45 часова, при 7 изласку из канцеларије секретара Основне школе „Бранко Ћопић" у Лукићеву, пљунуо на под и да се непристојно и дрско понашао.

Поступајући пo жалби окривљеног Вукотић Душана изјављеној против пресуде Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године, Виши прекршајни суд, Одељење у Новом Саду, je дана 13.09.2011. године донело пресуду број III-306 Прж. 20495/11 којом je жалба окривљеног делимично уважена, пресуда Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године укинута у односу на прекршај из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру који je описан под тачком 1 изреке првостепене пресуде, a због битне повреде одредаба прекршајног поступка, и предмет je у том делу враћен прекршајном суду на поновни поступак, док je у преосталом делу жалба окривљеног одбијена, пa je првостепена пресуда у односу на прекшај из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру који je описан под тачком 2 изреке првостепене пресуде, потврђена и за наведени прекршај je окривљеном изречена новчана казна у износу од 5.000,00 динара коју je окривљени дужан да плати у року од 15 дана од дана пријема другостепене пресуде, с тим да ће, уколико окривљени не плати новчану казну, иста бити замењена казном затвора у трајању од 5 дана, тако што се за сваких започетих 1.000,00 динара одређује један дан затвора.

Окривљени je у целости платио новчану казну у износу од 5.000,00 динара на коју je осуђен правноснажном пресудом Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године.

Након тога, пресудом Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11 од 10.11.2011. године окривљени Вукотић Душан je оглашен кривим због почињеног прекршаја из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру, који прекршај се састоји у томе

23

8

што je окривљени „дана 09.11.2010. године, око 13,45 часова, у Лукићеву, на службеном улазу у Основну школу „Бранко Ћопић", вређањем и ударањем директора Основне школе, Марић Сретенка из Лукићева, Бирчанинова 55, нарушио јавни ред и мир на тај начин што су се срели на улазу у Основну школу, при чему je Вукотић Душан Марић Сретенку изговорио увредљиве речи: „Јебем ти матер, ђубре" и задао му један ударац затвореном шаком у пределу груди". Истом пресудом, окривљени je осуђен на новчану казну у износу од 15.000,00 динара.

Против наведене пресуде Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11 од 10.11.2011. године окривљени Вукотић Душан je изјавио жалбу.

Такође, дана 25.11.2011. године окривљени Вукотић Душан je поднео захтев за понављање поступка пo предмету број 9 Пр Ј 5131/10 који je окончан пресудом Вишег прекршајног суда, Одељења у Новом Саду, број III-306 Прж. 20495/11 од 13.09.2011. године. Поднети захтев je пресудом Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11 од 05.12.2011. године одбачен.

Поступајући пo жалби окривљеног Вукотић Душана изјављеној против пресуде Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11 од 10.11.2011. године и пo жалби окривљеног изјављеној против пресуде истог суда број 9 Пр Ј 1828/11 од 06.03.2012. године, Виши прекршајни суд, Одељење у Новом Саду, je дана године донело пресуду број III-306 Прж. 1350/12 којом су жалбе окривљеног уважене, наведене пресуде укинуте и предмети враћени прекршајном суду на поновно суђење.

Након тога, Прекршајни суд у Зрењанину донео je решење број 9 Пр Ј 483/12 од 18.06.2012. године којим je прекинуто вођење прекршајног поступка против окривљеног Вукотић Душана у предмету број 9 Пр Ј 483/12 (у вези са предметом 9 Пр Ј 1828/11 од 10.11.2011. године), с обзиром да je за исто дело против окривљеног покренут кривични поступак и одређено да ће прекид трајати до доношења правноснажне судске одлуке у кривичном поступку. Истим решењем, укинута je правноснажна пресуда Прекршајног суда у Зрењанину пo предмету број 9 Пр Ј 5131/10 за коју je окривљени поднео захтев за понављање прекршајног поступка који je пресудом број 9 Пр Ј 1828/11 од 05.12.2011. године одбијен. Такође, истим решењем прекинуто je вођење прекршајног поступка против окривљеног у предмету број 9 Пр Ј 1828/11 од 05.12.2011. године, с обзиром да je за исто дело против окривљеног покренут кривични поступак и одређено je да ће прекид трајати до доношења правноснажне судске одлуке у кривичном поступку.

Овакво чињенично стање суд je утврдио оценом свих изведених доказа. Време, место и начин извршења кривичних дела суд je утврдио на основу исказа

приватног тужиоца, те исказа сведока Панић Даринке и Поповић Саве, као и делимично на основу одбране окривљеног.

Чињеницу да се окривљени и приватни тужилац познају од раније и да je и пре критичних догађаја било несугласица, суд je утврдио на основу исказа приватног тужиоца и одбране окривљеног.

Чињеницу да je дана 09.11.2010. године у Основној школи „Бранко Ћопић" у Лукићеву одржана седница наставничког већа и да су истој између осталих присуствовали и приватни тужилац и окривљени, суд je утврдио на основу исказа приватног тужиоца и сведокиња Панић Даринке и Нађ Андрее, као и на основу одбране окривљеног.

Нa основу исказа приватног тужиоца суд je утврдио чињеницу да je након завршетка седнице, окривљени пришао приватном тужиоцу код степеништа на улазу у школу и без икаквог повода истог песницом ударио у пределу грудног коша, a затим

24

9

му упутио речи: „Јебем ти матер" и „Ђубре", као и речи: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад ме сретнеш".

Нa основу исказа сведокиње Панић Даринке суд je утврдио чињеницу да су након завршетка седнице наставничког већа окривљени и приватни тужилац разговарали. Именована сведокиња je у свом исказу навела да je критичног дана била у школи и да je чекала да се заврши седница наставничког већа, да je у једном моменту стала код затворених стаклених врата која гледају у школско двориште и зграду и да je тада видела да приватни тужилац стоји на првом или другом степенику, a окривљени код врата те да je она закључила да разговарају, јер je Душан махао рукама, те да ништа друго није видела, нити чула.

Нa основу налаза и мишљења, као и исказа вештака Симић др Милана суд je утврдио врсту и тежину телесне повреде коју je окривљени критичном приликом, након завршетка седнице наставничког већа, нанео приватном тужиоцу. Наиме, вештак je навео да je према приложеној медицинској документацији приватни тужилац задобио повреду грудног коша поред грудне кости са десне стране у виду уганућа у зглобу ребара са грудном кости, која има групне карактеристике лаке телесне повреде. Надаље, вештак je навео да описана повреда може настати код петог, шестог и седмог ребра, док осмо ребро нема директни зглоб са грудном кости. У погледу механизма настанка наведене повреде, вештак je навео да иста може настати пo механизму удара неким предметом или сударом тела (грудног коша) са неком препреком, те да замахнути делови тела друге особе могу у снажном замаху нанети овакву повреду, тако да je начин повређивања, како га описује приватни тужилац, према мишљењу вештака, подобан за настанак повреде зглобова петог, шестог и седмог ребра.

Чињеницу да je због задобијене повреде приватни тужилац одсуствовао са рада и колико суд je утврдио на основу исказа приватног тужиоца.

Чињеницу да je о критичном догађају обавештена полиција, као и да je догађај пријављен и школској управи и просветној инспекцији, судје утврдио на основу исказа приватног тужиоца.

Нa основу исказа сведока Поповић Саве и Панић Даринке, као и на основу исказа приватног тужиоца, те одбране окривљеног, суд je утврдио чињеницу да je дана 24.11.2010. године, око 11,00 часова, сведок Поповић Саво, као секретар школе, у својој канцеларији покушао да окривљеном уручи закључак о покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада.

Нa основу исказа приватног тужиоца суд je утврдио чињеницу да му je окривљени у канцеларији секретара школе Основне школе „Бранко Ћопић" у Лукићеву упутио низ увреда називајући га бедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком и да му je при том псовао мајку, те да му се обратио речима: „Запамтићеш ти мене".

Нa основу исказа сведока Поповић Саве суд je утврдио чињеницу да je критичног дана, у његовој канцеларији, окривљени упућивао приватном тужиоцу увредљиве речи и да je истог, између осталог назвао и џукелом, да je псовао мајку приватном тужиоцу, као и да му се обратио речима: „Запамтићеш ти мене".

Нa основу исказа сведокиње Панић Даринке суд je утврдио чињеницу да je критичног дана, у канцеларији коју она дели са секретаром школе, окривљени упућивао приватном тужиоцу увредљиве речи и да je истог, између осталог назвао нечовеком и џукелом, да je псовао мајку приватном тужиоцу, као и да му се обратио речима: „Запамтићеш ти мене".

Чињеницу да je против окривљеног због догађаја који су се одиграли дана 09.11.2010. године и 24.11.2010. године вођен прекршајни поступак и како je исти

25

10

окончан, суд je утврдио увидом у списе предмета Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 483/12.

Чињеницу да je окривљени у целости платио новчану казну на коју je био правноснажно осуђен у прекршајном поступку, суд je утврдио на основу одбране окривљеног и увидом у списе предмета Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 483/12.

Чињеницу да се вођење прекршајног поступка против окривљеног, због прекршаја који истовремено имају и обележја кривичних дела која су предмет овог кривичног поступка, налази у прекиду суд je утврдио на основу решења Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Прј 483/12 од 18.06.2012. године.

Личне породичне и материјалне прилике окривљеног суд je утврдио на основу података које je окривљени сам дао о себи, на који начин je суд утврдио и чињеницу да окривљени раније није осуђиван.

Суд je ценио одбрану окривљеног и исту није прихватио у делу у којем je окривљени навео да je дана 09.11.2010. године, одмах након завршетка седнице наставничког већа први напустио просторију у којој се седница одржала, да je пo одласку са седнице одмах отишао код свог оца, те да није тачно да je ударио приватног тужиоца песницом у пределу грудног коша и да му je упутио речи увреде и претње, јер приватног тужиоца након седнице наставничког већа није уопште видео, тако да никаквог контакта између њих двојице није ни могло бити том приликом, те да je приватни тужилац недоследан у давању својих исказа када се изјашњава о месту где се критични догађај од 09.11.2010. године одиграо, јер једном каже да се све десило на улазу у школу, a други пут да je до сукоба дошло на степеништу, будући да je у том делу одбрана окривљеног у супротности са доказима изведеним у поступку, пре свега са исказом приватног тужиоца и сведокиње Панић Даринке, као и са налазом и мишљењем вештака медицинске струке. Наиме, из исказа приватног тужиоца јасно произилази да му je окривљени дана 09.11.2010. године, одмах након завршетка седнице наставничког већа, пришао и без икаквог повода песницом ударио у пределу грудног коша - грудне кости са десне стране и да му je затим упутио увредљиве речи, као и низ претњи, док из исказа сведокиње Панић Даринке у којем je наведено да je иста видела окривљеног и приватног тужиоца како разговарају након седнице наставничког већа, јасно произилази да окривљени није одмах пo завршетку исте напустио школску зграду. Такође, чињеница да се приватни тужилац истога дана обратио лекару говори у прилог томе да je исти критичног дана задобио телесну озледу, што заиста и потврђује извештај лекара, као и налаз и мишљење вештака медицинске струке. При том, суд није имао ни један разлог да сумња у валидност издатог лекарског уверења, нарочито када се има у виду налаз и мишљење вештака медицинске струке у којем je јасно наведено да je начин повређивања како га je описао приватни тужилац подобан за настанак повреде коју je констатовао лекар који je критичног дана вршио преглед. Надаље, само место где се критичини догађај десио - степениште или пак улаз у школу, нарочито ако се има у виду да je степениште близу улаза, није од значаја за постојање кривичних дела која се окривљеном стављају на терет. Наиме, за постојање истих неопходно je да je окривљени критичном приликом задао ударац приватном тужиоцу и нанео му лаку телесну повреду, да га je вређао и да му je претио, што je све тoкoм поступка на несумњив начин и утврђено.

Такође, суд није прихватио одбрану окривљеног у делу у којем je окривљени навео да дана 24.11.2010. године није у канцеларији секретара основне школе вређао приватног тужиоца, нити му je претио, јер je у том делу одбрана у супротности са исказима приватног тужиоца и сведока Поповић Саве и Панић Даринке, у којима je

26

11

јасно наведено да je окривљени критичном приликом био незадовољан због тога што je сазнао да je против њега покренут дисциплински поступак и да je донето решење о његовом удаљењу са рада и да je у једном моменту почео да упућује приватном тужиоцу разне увредљиве речи и да му прети. Искази именованих сведока и приватног тужиоца су међусобно сагласни и исти, нарочито сведоци Поповић Сава и Панић Даринка, пo оцени суда нису имали ни један разлог да неосновано терете окривљеног. Поред тога, за суд je приликом утврђења чињеничног стања било од значаја само оно што су приватни тужилац и сведоци изјавили на главном претресу, док њихови искази дати у поступку пред прекршајним судом нису били релевантни за разјашњење стања ствари у кривичном поступку, нарочито када се има у виду чињеница да су све одлуке донете у прекршајном поступку укинуте и да je вођење прекршајног поступка против окривљеног прекинуто до доношења правноснажне судске одлуке у кривичном поступку.

Из свих напред наведених разлога суд није прихватио ни наводе завршне речи окривљеног, будући да у истој окривљени наводи чињенице које je већ изнео и у својој одбрани.

Суд je ценио исказ приватног тужиоца и исти je прихватио у целости, сматрајући да се исти искрено изјаснио о свим чињеницама које су му биле познате у вези извршења дела и околностима под којима су дела учињена, налазећи при том да je исказ приватног тужиоца у складу са осталим изведеним доказима, односно са исказима сведока Поповић Саве и Панић Даринке, те налазом и мишљењем вештака медицинске струке.

Суд je ценио и у целости прихватио исказе сведока Попвић Саве и Панић Даринке, налазећи да су се сведоци јасно, искрено и непристрасно изјаснили о свим чињеницама које су им непосредно познате a које се односе дешавања у канцеларији секретара школе чији су главни актери били окривљени и приватни тужилац, a њихови искази су у међусобном складу, као и у складу са исказом приватног тужиоца. По оцени суда, именовани сведоци немају разлога да неосновано терете окривљеног.

Суд je ценио исказ сведока Нађ Андрее пa je исти прихватио, осим у делу у којем je именована сведокиња навела да je окривљени одмах након седнице наставничког већа напустио зграду школе, односно да се није задржавао у истој, јер je у том делу исказ у супротности са исказом приватног тужиоцa и сведокиње Панић Даринке. Наиме, приватни тужилац je јасно навео да му je окривљени пришао после завршетка седнице и да га je без икаквог повода ударио, о чему постоји и медицинска документација, те да га je вређао и претио му, a сведокиња Панић Даринка je јасно навела да je након завршетка седнице видела како окривљени и приватни тужилац разговарају, из чега се изводи закључак да се окривљени након што се седница наставничког завршила, ипак извесно време задржао у школи.

Нa основу овако утврђеног чињеничног стања суд налази да се у радњи окривљеног описаној под тачком 1 изреке пресуде стичу, сва битна обележја кривичног дела лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС, будући да je окривљени критичном приликом приватног тужиоца песницом ударио у пределу грудног коша - грудне кости са десне стране и на тај начин му нанео лаку телесну повреду у виду повреде припоја три ребра - петог, шестог и седмог ребра са десне стране грудног коша уз грудну кост.

Наиме, из исказа приватног тужиоца јасно произилази да му je дана 09.11.2010. године, након завршетка седнице наставничког већа, окривљени пришао и без икаквог повода песницом ударио у пределу грудног коша - грудне кости са десне стране, док из налаза и мишљења вештака медицинске струке Симић др Милана да je приватни

27

12

тужилац критичном приликом задобио повреду припоја три ребра - петог, шестог и седмог ребра са десне стране грудног коша уз грудну кост и да иста повреда има карактеристике лаке телесне повреде. Такође, из налаза вештака произилази да повреда која je констатована код приватног тужиоца може настати пo механизму удара неким предметом или сударом тела (грудног коша) са неком препреком, те да замахнути делови тела друге особе могу у снажном замаху нанети овакву повреду, тако да je начин повређивања, како га описује приватни тужилац, према мишљењу вештака, подобан за настанак повреде зглобова петог, шестог и седмог ребра. При том, суд je имао у виду чињеницу да се приватни тужилац истог дана обратио лекару и да му je том приликом констатована лака телесна повреда.

Надаље, на основу утврђеног чињеничног стања суд налази да се у радњама окривљеног описаним под тачком 2 изреке пресуде стичу обележја једног продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС, будући да je окривљени најпре дана 09.11.2010. године упутио приватном тужиоцу речи увреде говорећи му: „Јебем ти матер,ђубре", a затим дана 24.11.2010. године поново упутио низ увреда приватном тужиоцу, називајући истог „бедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком" и уз то je псовао приватном тужиоцу мајку.

Наиме, из исказа приватног тужиоца јасно произилази да му je дана 09.11.2010. године, након завршетка седнице наставничког већа, окривљени пришао и да му je, након што га je без икаквог повода песницом ударио у пределу грудног коша, упутио речи: „Јебем ти матер,ђубре", те да га je дана 24.11.2010. године окривљени у канцеларији секретара школе, након што je секретар покушао да уручи окривљеном закључак о покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада, називао „бедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком" и уз то му псовао мајку. При том, суд je имао у виду и исказе сведока Поповић Саве, секретара школе, и Панић Даринке, који су се дана 24.11.2010. године налазили такође у канцеларији, a у којима je јасно наведено да je окривљени критичном приликом упућивао приватном тужиоцу увредљиве речи и да je истог, између осталог, назвао и џукелом и нечовеком и да му je псовао мајку.

При тoм суд није прихватио правну квалификацију дела пo приватној кривичној тужби којом се окривљеном ставља на терет да je извршио два кривична дела увреда из чл. 170 ст. 1 Кривичног законика РС. Наиме, окривљени je кривичноправне радње које чине обележја кривичних дела увреда извршио у кратком временском периоду, према истом оштећеном, на истом простору - у основној школи у Лукићеву и са истим мотивима, a све кривичноправне радње биле су обухваћене јединственим умишљајем окривљеног. Стога пo оцени суда у конкретном случају има места примени одредби чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС, пa je суд окривљеног и огласио кривим због једног продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС.

Надаље, на основу утврђеног чињеничног стања суд налази да се у радњама окривљеног описаним под тачком 3 изреке пресуде стичу обележја једног продуженог кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези са чл. 61 Кривичног законика РС, будући да je окривљени најпре дана 09.11.2010. године упутио претњу приватном тужиоцу говорећи му: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад ме сретнеш", a затим дана 24.11.2010. године поново упутио претњу приватном тужиоцу, рекавши му: „Запамтићеш ти мене". По оцени суда, наведене речи представљају претњу упућену од стране окривљеног приватном тужиоцу да ће напасти на живот или тело истог. Поред тога из исказа самог приватног тужиоца јасно произилази да je он

28

13

претње, које му je упутио окривљени, схватио озбиљно и да су оне страшно деловале на њега.

Наиме из исказа приватног тужиоца јасно произилази да му je дана 09.11.2010. године, након завршетка седнице наставничког већа, окривљени, након што га je без икаквог повода песницом ударио у пределу грудног коша и упутио му увредљиве речи, такође упутио и речи: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад ме сретнеш", те да му je дана 24.11.2010. године окривљени у канцеларији секретара школе, након што je секретар покушао да уручи окривљеном закључак о покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада, рекао: „Запамтићеш ти мене". При том, суд je имао у виду да су сведоци Поповић Сава и Панић Даринка, који су присуствовали догађају од 24.11.2010. године, у својим исказима јасно навели да je окривљени критичном приликом упути приватном тужиоцу речи: „Запамтићеш ти мене".

При том суд није прихватио ни правну квалификацију дела пo приватној кривичној тужби којом се окривљеном ставља на терет да je извршио два кривична дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 Кривичног законика РС. Наиме, окривљени je кривичноправне радње које чине обележја кривичних дела угрожавање сигурности извршио у кратком временском периоду, према истом оштећеном, на истом простору - у основној школи у Лукићеву и са истим мотивима a све кривичноправне радње биле су обухваћене јединственим умишљајем окривљеног. Стога нo оцени суда у конкретном случају има места примени одредби чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС, пa je суд окривљеног и огласио кривим због једног продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС.

Сва наведена кривична дела окривљени je учинио стању урачунљивости, односно у стању када je могао да схвати значај својих дела и да управља својим поступцима.

Урачунљивост окривљеног тoкoм поступка није била доведена у питање ни једним изведеним доказом.

Надаље, окривљени je кривична дела извршио са директним умишљајем с обзиром да je био свестан својих радњи и хтео je њихово извршење a при том окривљени je био свестан да су његове радње забрањене.

Наиме, нo оцени суда окривљени je био свестан да уколико приватног тужиоца песницом удари у пределу грудног коша - грудне кости истог може телесно повредити, али je и поред тога хтео извршење дела будући да je након завршетка седнице наставничког већа пришао приватном тужиоцу и истог без икаквог повода песницом ударио у пределу грудног коша - грудне кости са десне стране.

Надаље, нo оцени суда окривљени je био свестан да су речи које je упутио приватном тужиоцу и то: „Јебем ти матер, ђубре", као и речи „бедник, љигавац, џукела, ђубре и нечовек", те псовка упућена на рачун мајке приватног тужиоца за истог увредљиве, те да je исти хтео да ове речи упути приватном тужиоцу.

Такође, нo оцени суда, окривљени je био свестан да речи које je упутио приватном тужиоцу, a које гласе: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад ме сретнеш", те: „Запамтићеш ти мене", представљају претњу за приватног тужиоца да ће он - окривљени напасти на живот или тело приватног тужиоца, те да су као такве угрозиле сигурност приватног тужиоца.

Како je суд нашао да je окривљени крив због кривичних дела која му се стављају на терет то га je због истих осудио нo закону.

Приликом одлучивања о врсти и висини кривичне санкције суд je ценио све околности предвиђене из чл. 54 Кривичног законика РС.

29

14

Кao олакшавајуће околности на страни окривљеног суд je ценио чињеницу да je исти породичан човек и да раније није осуђиван, док пo оцени суда отежавајућих околности није било.

Имајући у виду околности под којима je дело учињено, окривљеног као учиниоца, тежину дела, уважавајући при том све олакшавајуће и у одсуству отежавајућих околности, ценећи при том и имовинске прилике окривљеног, суд налази да ће се у конкретном случају сврха кажњавања постићи и осудом на новчану казну, те je стога окривљеном због извршеног кривичног дела лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС утврдио новчану казну у износу од 10.000,00 динара, због извршеног продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС утврдио новчану казну у износу од 10.000,00 динара и због извршеног продуженог кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези са чл. 61 Кривичног законика РС новчану казну у износу од 10.000,00 динара, a затим je применом одредаба чл. 60 ст. 2 тач. 4 Кривичног законика РС окривљеног осудио на јединствену новчану казну у износу од 30.000,00 динара.

С обзиром да je решењем Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 483/12 од 18.06.2012. године укинута правноснажна пресуда Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године донета у постпку који je пре спајања вођен под бројем 9 Пр Ј 5131/10, окривљеном je на основу чл. 63 ст. 3 Кривичног законика РС у јединствену новчану казну урачуната новчана казна у износу од 5.000,00 динара коју je осуђени платио нo правноснажној пресуди Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године, те je окривљени преостали износ новчане казне од 25.000,00 динара дужан платити у року од 30 дана пo правноснажности пресуде.

Уколико окривљени новчану казну не буде платио у остављеном року од 30 дана, суд ће исту извршити тако што ће сваких започетих 1.000,00 (хиљаду) динара новчане казне заменити за један дан затвора при чему казна затвора не може бити дужа од 6 месеци.

Приликом одлучивања о висини новчане казне суд je применио одредбе о ублажавању казне, односно одредбе чл. 56 и 57 Кривичног законика РС, те je окривљеном за свако појединачно кривично дело утврдио новчане казне чија je висина испод граница прописаног минимума новчане казне за наведена кривична дела, при чему je олакшавајуће околности у склопу ценио као особито олакшавајуће.

Надаље суд у конкретном случају, у односу на кривично дело из чл. 170 ст. 1 Кривичног законика РС, није утврдио новчану казну у дневним износима, из разлога што висину дневног износа новчане казне суд није могао утврдити ни на основу слободне процене, a са друге стране прибављање података на основу којих би се могло утврдити имовно стање окривљеног, односно његови укупни приходи и расходи у току претходне године знатно би продужило трајање кривичног поступка.

Нa основу чл. 196 ст. 1 ЗКП-а суд je окривљеног обавезао на плаћање судског паушала у износу од 1.000,00 динара, те да суду и приватном тужиоцу надокнади трошкове кривичног поступка у висини 65.960,00 динара, a све у року од 30 дана пo правноснажности пресуде, под претњом принудним извршењем.

Трошкови суда обухватају трошкове извршеног медицинског вештачења у износу од 10.000,00 динара.

Трошкове кривичног постпка које je имао приватни тужилац на име ангажовања пуномоћника чине трошкови састава приватне кривичне тужбе са 25% паушала у износу од 9.000,00 динара, заступање приватног тужиоца на три одржана главна претреса у трајању од једног часа дана 20.05.2011. године, 29.05.2012. године и 13.09.2012. године са приступом и 25% паушала у износу од нo 10.500,00 динара,

30

15

заступање приватног тужиоца на једном одржаном главном претресу у трајању од три часа дана 15.09.2011. године са приступом и 25% паушала, те такса на тужбу и на пресуду у износу од нo 980,00 динара, што укупно износи 55.960,00 динара.

Нa основу свега изнетог одлучено je као у изреци пресуде. У Зрењанину дана 17.09.2012. године ЗАПИСНИЧАР Будаи Валерија ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ: Против ове пресуде може се изјавити жалба у року од 8 дана од дана пријема исте Апелационом суду у Новом Саду, a путем овог суда у 3 (три) примерка.

31

Република Србија Виши прекршајни суд Одељење у Новом Саду III- 306 Прж.бр. 1350/12 Дана: 06.03.2012.године

У И М Е Н А Р О Д А

Виши прекршајни суд, Одељење у Новом Саду, у већу састављеном од судије Вукајловић Милорада председника већа и судија Радак Вере и Анау Габриеле чланова већа, те записничара Адемовић Љубице, у прекршајном поступку окривљеног Вукотић Душана из Зрењанина, због прекршаја из члана 6. став 3. Закона о јавном реду и миру, решавајући по жалбама окривљеног, изјављеној против пресуде Прекршајног суда у Зрењанину Број: 9 Пр Ј 1828/11 од 10.11.2011. године и пресуде Број: 9 Пр Ј 1828/11 од 05.12.2011.године, на основу члана 91. ст. 2. члана 93. ст. 3, члана 145, чл. 239. и чл. 244. Закона о прекршајима („Сл.гласник РС" бр.101/05, 116/08 и 111/09), на нејавној седнипи, дана 06.03.2012. године, доноси

П Р Е С У Д У

Жалбе Вукотић Душана се уважавају. УКИДА СЕ, пресуда Прекршајног суда у Зрењанину Број: 9 Пр Ј 1828/11 од

10.11.2011.године због непотпуно утврђеног чињеничног стања, а пресуда истог суда Број: 9 Пр Ј 1828/11 од 05.12.2011. године због битне повреде одредаба прекршајног поступка, те се предмет враћа прекршајном суду на поновни поступак.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Прекршајног суда у Зрењанину Број: 9 Пр Ј 1828/11 од 10.11.2011. године Вукотић Душан је проглашен кривим због прекршаја из члана 6. став 3. Закона о јавном реду и миру учињеног 09.11.2010. године у месту, на начин и под околностима како је то ближе описано у изреци првостепене пресуде те је осуђен на новчану казну у износу од по 15.000,00 динара и обавезан на плаћање трошкова прекршајног поступка у паушалном износу од 800,00 динара.

Против наведене пресуде окривљени Вукотић Душан је благовремено изјавио жалбу и у истој истакао да је 15. септембра 2011. године у Основном суду у Зрењанину одржана расправа поводом приватне тужбе Марић Сретенка, по истом питању по коме се води и поступак у прекршајном суду.

Надаље пресудом Прекршајног суда у Зрењанину Број: 9 Пр Ј 1828/11 од 05.12.2011. године одбачен је захтев за понављање прекршајног поступка поднет у прекршајном поступку завршеним правоснажном пресудом Прекршајног суда у Зрењанину 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године којом је Вукотић Душан проглашен кривим за прекршај из члана 6. став 3. Закона о јавном реду и миру учињен 24.11.2010. године, јер нема законских услова за понављање поступка и чињенице и докази на

32

2

којима се захтев засиива очигледно нису подобни да се на основу њих дозволи понављање. И против ове пресуде Вукотић Душан је благовремено изјавио жалбу и у истој истакао да

је прекршајни суд повредио члан 251. став 3. Закона о прекршајима јер је он, окривљени неспорно поднео нове чињенице и доказе у форми записника са расправе која је вођена у Основном суду у Зрењанину 15.септембра 2011. године у вези са истим догађајем од 24.новембра 2011. године којим се бави и прекршајна пријава Број: 9 Пр Ј 5131/10.

Жалба изјављена на пресуду Број: 9 Пр Ј 1828/11 од 10.11.2011. године је основана. Наиме, окривљени у жалби на ову пресуду указује да је дана 15.09.2011. године у

Основном суду у Зрењанину одржана расправа поводом приватне тужбе Марић Сретенка по истом питању по коме се води и поступак у прекршајном суду, уз жалбу је приложио фотокопију записника број ЗК 72/11 од 15.09.2011. године из које произилази да се за исто дело за које је пресудом Прекршајног суда у Зрењанину- од 10.11.2011. године окривљени проглашен кривим, пред Основним судом Зрењанин води кривични поступак.

Одредбама члана 213. став 1. тачка 3. Закона о прекршајима је прописано да ће судија решењем прекинути поступак ако је за исто дело против окривљеног покренут кривични поступак, када прекид траје до доношења правоснажне судске одлуке у кривичном поступку, те законске одредбе су императивне природе и уколико су тврдње из жалбе тачне, прекршајни суд је био дужан да поступак прекине.

Како је приложена фотокопија записника број ЗК 72/11 од 15.09.2011. године само озбиљна индиција али не и чврст и поуздан доказ да се за исто дело за које је окривљени проглашен кривим, истовремено води и кривични поступак пред Основним судом у Зрењанину, то та чињеница од које зависи правилно и законито доношење првостепене одлуке није утврђена.

Из ових разлога Виши прекршајни суд је жалбу окривљеног изјављену против пресуде Прекршајног суда у Зрењанину од 10.11.2011. године уважио, те је наведена пресуда сходно члану 244. Закона о прекршајима укинута због непотпуно утврђеног чињеничног стања и предмет је враћен прекршајном суду на поновни поступак.

У поновном поступку прекршајни суд ће на поуздан начин (прибављањем списа Основног суда Зрењанин ЗК 72/11 или прибављањем извештаја од Основног суда у Зрењанину или на други одговарајући начин) утврдити да ли се за исто дело за које је окривљени проглашен кривим, води кривични поступак или не и у зависности од тога ваља донети нову одговарајућу одлуку.

Надаље, основана је и жалба изјављена на пресуду Број: 9 Пр Ј 1828/11 од 05.12.2011. године.

Наиме, одредбама члана 249. став 1. тачка 4. Закона о прекршајима је прописано да се прекршајни поступак завршен правоснажном одлуком може поновити ако се изнесу нове чињенице или поднесу нови докази који би сами за себе или у вези са ранијим доказима довели до другачије одлуке да су били познати у ранијем поступку а кажњени Вукотић Душан је у захтеву за понављање поступка, између осталог навео да је 15. септембра 2011. године одржана расправа у Основном суду у Зрењанину поводом приватне тужбе Марић Сретенка у вези са истим догађајем од 24. новембра 2010. године којим се бави и прекршајна пријава 9 Пр Ј 5131/10 уз захтев је приложена и фотокопија записника Основног суда у Зрењанину Број: ЗК 72/11 од 15.09.2011. године те имајући у виду већ споменуте императивне одредбе члана 213. став 1. тачка 3. Закона о прекршајима да ће судија који води прекршајни поступак решењем прекинути поступак ако је за исто дело против окривљеног покренут

33

кривични поступак то би та чињеница могла довести до другачије одлуке јер је и одлука о прекиду одлука, тачније та чињеница (вођење кривичног поступка за исто дело) не би довела до правоснажне пресуде којом се окривљени оглашава кривим за прекршај из члана 6. став 3. Закона о јавном реду и миру учињен 24.11. 2010. године.

Одбацујући захтев за понављање прекршајног поступка на основу члана 251. став 3. Закона о прекршајима, "јер нема законских услова за понављање поступка и чињенице и докази на којима се захтев заснива очигледно нису подобни да се на основу њих дозволи понављање", прекршајни суд је погрешно применио одредбу члана 251. Закона о прекршајима а то је било од утицаја на правилно и законито доношење првостепене пресуде те је на тај начин прекршајни суд учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 2. Закона о прекршајима на коју повреду се жалбо.м фактички основано указује.

Из овог разлога пресуда Прекршајног суда у Зрењанину Број: 9 Пр Ј 1828/11 од 05.12.2011. године није могла опстати због чега је Виши прекршајни суд жалбу кажњеног уважио те је првостепена пресуда сходно члану 244. Закона о прекршајима укинута и предмет је враћен прекршајном суду на поновни поступак.

У поновном поступку прекршајни суд ће отклонити наведену битну повреду одредаба прекршајног поступка а да би се то учинило потребно је прекршајни поступак завршен правоснажном одлуком поновити у обиму који је неопходан да се утврде чињенице због којих је захтев поднет. Тачније, обзиром на све до сад, у овој другостепеној пресуди изложено, потребно је утврдити да ли се за исто дело за које је окривљени правоснажно проглашен кривим води кривични поступак па уколико се не води, захтев ће одбити (не одбацити), а уколико се за исто дело води кривични поступак, новом одлуком прекршајни суд ће укинути претходну (правоснажну) те поступак прекинути када прекид траје до доношења правоснажне судске одлуке у кривичном поступку.

На основу изложеног је одлучено као у изреци. Против ове пресуде жалба није дозвољена.

3

ВМ/АЉ ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА, Вукајловић Милорад,с.р.

34

35

ОСНОВНИ СУД ЗРЕЊАНИН БРОЈ: 3 К 72/11 ДАНА: 15.09.2011. године.

Констатује се да су на данашњи главни претрес приступили приватни тужилац, пуномоћник приватног тужиоца, окривљени и сведоци Панић Даринка и Поповић Сава.

Пре почетка главног претреса пуномоћник приватног тужиоца изјављује: У писарници Прекршајног суда у Зрењанину добио сам информацију да је због догађаја

који су се одиграли дана 09.11.2010. године и 24.11.2010. године вођен прекршајни поступак који је окончан доношењем пресуде бр. 9 ПРЈ 4970/10 од 22.07.2011. године против Вукотић Душана из Лукићева којом је исти оглашен кривим и осуђен на јединствену новчану казну у износу од 20.000,00 динара. Такође, сам добио информацију да је против пресуде изјављена жалба која је благовремена али да другостепена одлука још увек није донета.

Окривљени упозорен у смислу одредби чл. 68 ЗКП-а па изјављује да браниоца није ангажовао те да му исти није потребан и да ће своју одбрану изнети сам.

Отвара се главни претрес у кривичном предмету против окривљеног Вукотић Душана из Зрењанина , због кривичног дела из чл. 122 ст. 1, 138 ст. 1 и чл. 170 ст. 1 Кривичног законика РС.

Чита се приватна кривична тужба приватног тужиоца Марић Сретенка из Лукићева поднета овом суду 08.02.2011. године путем пуномоћника Мићовић Милорада адв. из Зрењанина.

Окривљени изјављује да је примерак приватне кривичне тужбе уредно примио, да је разумео садржину исте, па упозорен у смислу одредби чл. 89 ст. 2,318 и 321 ЗКП-а па изјављује да ће на данашњем главном претресу изнети своју одбрану.

Окривљени Вукотић Душан ЈМБГ, од оца Милоша и мајке Љубосаве рођене Сушић, рођеног 15.08.1954. године у Власеници, са пребивалиштем у Зрењанину у ул. Булевар Вељка Влаховића бр. 7/15, по занимању професор физичке културе,

Окривљени са личним подацима као на записнику у своју одбрану износи следеће:

ОДБРАНА ОКРИВЉЕНОГ

У првом реду изјављујем да је пред Прекршајним судом у Зрењанину вођен прекршајни поступак због догађаја који су се одиграли дана 09.11.2010. године и 24.11.2010. године а који су и предмет приватне кривичне тужбе. Донета је првостепена пресуда али иста није правноснажна обзиром да сам ја изјавио жалбу.

Што се тиче тачке 1 приватне кривичне тужбе могу да кажем да наводи исте нису тачни. Наиме, дана 09.11.2010. године у ОШ „ Бранко Ћопић „ у Лукићеву одржана је седница наставничког већа којој сам присуствовао и остали наставници сигурно знају да сам ја први напустио седницу када се иста завршила. Са седнице сам одмах отишао код свох оца, јер сам требао да му однесем наочаре које су му биле потребне, а колегиница је

36

била упозната са тим где ја идем и због чега журим. Код оца сам био у 13,40 часова и задржао сам се до око 15,00 часова. Није тачно да сам ја ударио приватног тужиоца песницом у пределу грудног коша- грудне кости са десне стране као што се то наводи у приватној кривичној тужби јер га ја након седнице наставничког већа нисам виде. Такође, није тачно да сам му упутио речи увреде и претње које су наведене у тужбом јер након седнице наставничког већа никаквог контакта између нас двојице није било. Ни по порватку од оца, као ни у даљем току дана ја приватног тужиоца нисам видео у школи.

Мом оцу су наочаре биле потребне за читање и гледање телевизора, ја не знам коју диоптрију носи, рекао ми је тада када сам наочаре куповао и колико знам најмање 20 или 30 година уназад отац наочаре носи.

Што се тиче тачке 2 приватне кривичне тужбе могу да кажем да ме је дана 24.11.2010. године секретар школе Саво Поповић позвао да дођем у његову канцеларију што сам ја и учинио и знам да ми је секретар школе уручио решење о удаљењу са радног места. Ја сам био веома изненађен и сећам се да сам читајући решење на једном месту видео да се наводи да сам ја ударио приватног тужиоца Марић Сретенка. Знам да је потом у канцеларију ушао и сам приватни тужилац и да са га ја упитао где сам те ја то урадио а он ми је рекао да се то десило на степеништу, ја сам потом разговарао са Поповић Савом и питао сам га да ли ће бити сведок на суду а он ми је одговорио да хоће. Док сам ја разговарао са секретаром приватни тужилац није био у канцеларији али се убрзо вратио и ја сам га тада поново питао где сам те ја то ударио а он ми рекао да није битно на шта сам му ја одговорио да је јако битно јер није исто да ли је неко неког ударио на степеништу или у холу, на то ми је приватни тужилац одговори да је он добро рекао шта се десило тамо где је то требало, ја сам овај наш разговор снимао путем мобилног телефона где је забележено да ми је напослетку Марић Сретен рекао да сам га ја ударио на степеништу. Овај догађај се одиграо око 10,45 часова. Излазећи из канцепарије секретара ја сам само прокоментарисао рекавши „ која беда" при чему сам мислио на целокупну ситуацију у којој сам се налазио. Када сам изашао из канцеларије секретара прешао сам код учитељица, које су још увек биле на одмору, испричао сам им шта се десило и пустио сам им снимак. Након извесног времена у току истог дана ја сам отишао у канцеларију приватног тужиоца и замолио га да види шта ту може да се заустави али је он то одбио. Мој коментар на све то је био „ у лажи су кратке ноге".

Дакле, критичног дана ја приваном тужиоцу нисам упућивао речи тј. нисам га називао бедником, љигавцем, џукелом, џубретом, нечовеком, нисам му псовао мајку, нити сам му претио речима „запамтићеш ти мене" као што се то наводи у приватној кривичној тужби. Када сам излазио из просторије приватног тужиоца ја нисам пљунуо.

Када сам се вратио у канцеларију приватног тужиоца ту су били присутни Панић Даринка и Поповић Сава.

Немам више шта да изјави

питања нема.

ДОКАЗНИ ПОСТУПАК

ПРИВАТНИ ТУЖИЛАЦ: МАРИЋ СРЕТЕНКО, од оца Велимира, рођен 1962. године у Лукићеву где живи, по занимању проф. Техничког, окривљеног познаје са истим није у сродству али је у завади од критичног догађаја, па упозорен у смислу одредби чл. 100,102 и 106 ст. 3 ЗКП-а па изјављује:

„остајем у целости код навода приватне кривичне тужбе.

Пре критичног догађаја ја сам имао несугласице са окривљеним а које се односе на захтеве окривљеног у погледу смањене норме, пбољшања услова рада итд. А који нису

37

4

Што се тиче дана 09.11.2010. године могу да кажем да је тог дана одржана седница наставничког већа која се односила на редовне школске теме и ова седница је почела око 12,30 часова и колико се сећам завршена је око 13,35 или 13, 40 часова. Наставници који су тог дана радили у другој смени, која иначе почиње у 13,30 часова су по завршетку седнице отишли на часове а други, који нису имали обавезе, напустили су школу. Ја сам по завршетку седнице пошао да изађем из школе, кренуо сам према службеном услазу одн. излазу и тада ми је окривљени од једном пресекао пут и песницом ме је ударио у груди а при том ми је спровао мајку, која је иначе преминула дана 10.10.2010. године, називао ме је џубретом и претио ми говорећи ми „ чувај се и пређи на другу страну улице када ме сретнеш". Ја сам био затечен оваквим понашањем окривљеног и знам да сам му само рекао да је психопата, потом сам се вратио у канцеларију где је седела наставница Митра Умићевић која ме је питала како сам а ја сам јој одговорио „никако". Након тога сам отишао кући још увек изненађен и затечен оним што се десило и сећам се да сам једном пријатељу, који је иначе школског одбора и полицајац, у 14,06 послао поруку и питао га шта даље да радим а он ме је посаветовао да одем најпре на преглед у Ургентни центар и да пријавим догађај полицији. Ја сам отишао на преглед у Ургенцни центар болнице у Зрењанину, тамо сам примљен и прегледан а о чему поседујем уредну медицинску документацију. Лекар ми је саопштио да он по службеној дужности мора да обавести полицију, што је и учинио, полиција је дошла у Ургентни центар и ја сам написао изјаву о догађају и дао сам им број мобилног телефона окривљеног.

У моменту напада ја нисам видео никога од запослених у школи, међутим, сутрадан сам од Панић Даринке чуо да је она видела да се нас двојица нешто расправљамо али да сам моменат ударца, који је окривљени мени упутио, није видела.

Ја сам повреду коју сам задобио пријавио као повреду на раду, догађај сам пријавио школској управи и Простветној инспекцији а додао бих и да сам био на боловању две недеље те да сам боловање прекинуо на свој лични захгев.

Када сам дошао на посао ја сам тражио од секретара школе да окривљеном уручи закључак о покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада. Ја сада не могу да се изјасним о томе ког датума су ови акти сачињени али знам да сам по повратку на посао инсистирао да се то окривљеном уручи. Критичног дана одн. 24.11.2010. године секретар школе покушао је да уручи окривљеном наведена документа али је окривљени одбио да то потпише, ја сам био присутан када је окривљени одбио да прими закључак и решење, при чему је мене провоцирао да кажем где се десио догађај када сам добио ударац, како и зашто. Ја сам напустио канцеларију секретара, отишао сам у своју накцеларију, сео сам за свој радни сто и након неког времена у канцеларију је ушао окривљени сео је преко пута мене и питао да ли ово све може да се заврши. Ја сам му рекао да не може и отишао сам у канцеларију секретара. Међутим, окривљени је дошао замном и тада ми је упутио увредљиве речи називајући ме бедником, љигавцем, џукелом, џубретом и нечовеком, опет ми је псовао мајку, али сада нисам сигуран да ли ми је том приликом упутио било какву претњу, само знам да је при изласку из канцеларије пљунуо и рекао „ пу маму ти јебем, запамтићеш ти мене".

Истога дана ја сам догађај пријавио полицији у школу су дошла два полицајца и то Дошић Зоран и Мирослав Зорановић, тражили су окривљеног, међутим, он није био у школи. Знам да је један од полицајаца и звао окривљеног на мобилни телефон.

Ја нисам истога дана писао изјаву полицији, јер су ми полицајци рекли да немају обрасце, да ће их донети накнадно што је и учињено па сам ја изјаву писао након пар дана.

Иначе, претње окривљеног ја сам схватио озбиљно и оне су страшно утицале на мене.

38

5 Када су окривљеном уручени закључак и решење, исти је требао да преда кључеве од

фискултурне учионице и ормарића али то није учињено па су полицајци тражили и да то У ради.

На питање окривљеног на ком делу службеног улаза се одиграо догађај дана 09.11.2010. године, приватни тужилац изјављује:

То се десило на самом степеништу, ја сам излазио из зграде и био сам на степеништу, окривљени је улазио у зграду и инцидент се одиграо на самом степеништу.

На даље питање окривљеног да ли је прво задао ударц или псовао, приватни тужилац изјављује:

Окривљени ме је прво ударио а успут ме је и псовао.

Као што сам већ напред рекао ја сам након инцидента на степеништу ушао у школу где сам у канцеларији видео Умићевић Митру али ја њој нити било коме другоме нисам тада испричао шта се десило између окривљеног и мене.

На питање окривљеног зашто приватни тужилац полицаје који су били у Ургентном центру није послао у школу на место догађаја.

Суд доноси Р Е Ш Е Њ Е

Одбија се питање окривљеног.

На даље питање окривљеног да ли је на седници наставничког већа 24.12.2010. године учествовала Даринка Панић.

Суд доноси

Р Е Ш Е Њ Е

Одбија се питање окривљеног.

Немам више шта да изјавим, питања нема. СВЕДОК:ДАРИНКА ПАНИЋ, од оца Саве, рођена 1958. године у Зрењанину живи у Лукићеву

по занимању рачуновођа, странке познаје са истима није у сродству нити у завади, па упозорена у смислу одредби чл. 100,102 и 106 ст. 3 ЗКП-а па изјављује:

„ сећам се да је дана 09.11.2010. године била седница наставничког већа и да сам ја, обзиром да као рачуновођа не присуствујем седницама, чекала да се иста заврши јер ми је требао неко од запослених који су били на седници. Знам да се све дешавало пред крај прве смене у школи. Ја сам у једном моменту узела да пијем воду и стала сам код једних врата која су од стакла а која гледају у школско двориште и зграду. Врата су била затворена, тако да ја нисам могла чути шта се напољу говори. Међутим, видела сам да директор стоји на првом или другом степенику док је окривљени био у ходнику код врата. Ја сам закључила да нешто разговарају јер је Душан махао рукама али ништа друго нисам нити видела нити чула.

Надаље, додала бих да ја користим исту канцеларију као и секретар школе Поповић Саво с тим што се мој сто налази са леве стране посматрано од врата. Дана 24.11.2010. године секретар школе је позвао Душана да му уручи решење о удаљењу са радног места. Знам да је секретар ишао да потражи Душана и да је по повратку рекао да је Душан у информатичком кабинету и да ће доћи. Убрзо потом је у нашу канцеларију дошао и

39

6

окривљени Душан, Саво му је уручио решење и он је тада питао „шта је ово пакујете ми робију". Након тога у канцеларију је ушао и директор односно приватни тужилац коме је Душан упутио увредљиве речи назвао га је нечовеком, џукелом, кером и томе слично. Приватни тужилац је напустио нашу канцеларију а након тога и окривљени и знам да сам чула да је он пљунуо, да му је опсовао мајку и да је рекао „запамтићеш ти мене"."

На питање окривљеног да ли је сведокиња присуствовала седници наставничког већа дана 24,12,2010. године.

Пун. приватног тужиоца се противи питању окривљеног.

Суд доноси Р Е Ш Е Њ Е

Одбија се питање окривљеног за сведока Панић Даринку.

Немам више шта да изјавим, питања нема.

СВЕДОК: САВО ПОПОВИЋ, од оца Данила, рођен 1983. године у Новом Саду, живи у Зрењанину, по занимању дипл. правник, странке познаје са истима није у сродству нити у завади, па упозорен у смислу одредби чл. 100,102 и 106 ст. 3 ЗКП-а па исти изјављује:

„дана 24.11.2010. године ја сам ишао до информатичког кабинета да позовем наставника Вукотић Душана да дође у моју канцеларију како би му уручио решење о удаљењу са рада.

Наставник Вукотић Душан је у моју канцеларију дошао након неких 10 до 15 минута.

У канцеларији је, у време када је ушао Душан, била Панић Даринка а директор одн. приватни тужилац тада није био у истој.

Када сам уручио окривљеном решење он је одмах упитао „шта је ово, пакујете ми робију". Рекао је још нешто али ја сада не могу да се сетим шта. Након тога у канцеларију улази и директор одн. приватни тужилац и тада окривљени и њега пита „шта је ово, зашто ми пакујеш робију" а при том му је упутио и речи да је џукела, кер и томе слично. Приватни тужилац је напустио нашу канцеларију, тачније отишао је у своју канцеларију, након тога из наше канцеларије излази и Душан и гледајући у канцеларију директора истом се обраћа речима „ запамтићем ти мене маму ти јебем", при чему је и пљунуо на под.

На питање окривљеног да ли је у канцеларији секретара односно сведока Поповић Саве окривљени питао приватног тужиоца где га је ударио да ли у холу или на степеништу, сведок изјављује:

Јесте, окривљени је поставио овакво питање приватном тужиоцу и при том је разговор снимао мобилним телефоном.

Окривљени је у нашу канцеларију, одн. у канцеларију коју користимо Даринка Панић и ја, долазио више пута, мислим у два три наврата, и ја се сећам да је разговор сниман приликом његовог другог доласка.

На питање пуномоћника приватног тужиоца да ли је сведок сачинио сл. Белешку од 24.11.2010. године и да ли је исту потписао, сведок изјављује:

Ја сам сачинио службену забелешку под бројем 223/10 која се налази у списима предмета.

40

7

На даље питање пун. приватног тужиоца да ли је поводом критичног догађаја / школу долазила полиција те уколико јесте када и колико пута, сведок изјављује:

Полиција је долазила више пута, односно били су истога дана а и након тога."

Немам више шта да изјавим, питања нема.

Странке сагласно изјављују да у овом моменту немају доказних предлога односно да би евентуалне доказне предлоге доставили суду накнадно у писменој форми.

Суд доноси Р Е Ш Е Њ Е

Обавезују се приватни тужилац и окривљени да нове доказне предлоге, уколико их имају, доставе суду у року од 15 дана.

Суд доноси Р Е Ш Е Њ Е

Суд ће по службеној дужности од Прекршајног суда у Зрењанину прибавити списе предмета бр. 9ПРЈ 4970/10.

Суд доноси Р Е Ш Е Њ Е

Данашњи главни претрес се одлаже а следећи ће бити заказан накнадно писменим

путем.

Довршено у 13,20 часова.

Записничар Судија

Будаи Валерија Мирјана Зорић Влачо

41

Основна школа „Бранко Ћопић" Број: 158/12 Датум: 27.09.2012 године

Л у к и ћ е в о

На основу чл. 62. Закона о основама система образовања и васпитања, одлучујући о дисциплинској одговорности запосленог Вукотић Душана из Зрењанина, Бул. В. Влаховића 7/15 а након спроведеног дисциплинског поступка по закључку бр. 219/10 од 22.11.2010.Г. лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка и доношење одлуке о дисциплинском поступку запослени у ОШ „Бранко Ћопић" Лукићево, Праштало Зоран, доноси:

Р Е Ш Е Њ Е

Запослени Вукотић Душан из Зрењанина, Бул. В. Блаховића 7/15, на радном месту наставник физичког васпитања оглашава се кривим што је дана 09.11.2010.године у 13.45 часова приликом изласка из школске зграде на улазним вратима школе оштећеног директора школе Марић Сретенка песницом ударио у грудни кош, при чему је именовани задобио повреду грудног коша, чиме је извршио повреду забране насиља из чл. 45. ст. 2. Закона о основама система образовања и васпитања, па му се на основу чл. 142. и чл. 143. изриче:

ДИСЦИПЛИНСКА МЕРА ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

Радни однос запосленом престаје даном коначности овог решења, којим даном му се отказује и закључени уговор о раду.

О б р а з л о ж е њ е

Закључком директора школе бр. 219/10 од 22.11.2010.г., покренут је дисциплински поступак против запосленог Вукотић Душана из Зрењанина, запосленог на радном месту наставник физичког васпитања, због основане сумње да је починио повреду забране насиља из чл. 45. ст. 2. Закона о основама система образовања и васпитања. О покретању дисциплинског поступка против запосленог обавештен је Синдикат школе.

У дисциплинском поступку на расправи одржаној дана 31.08.2012.године запослени Вукотић Душан оспорио је наводе из закључка.

На усменој расправи спроведен је дисциплински поступак и то: Саслушањем окривљеног запосленог Душана Вукотића, оштећеног директора

школе Сретенка Марића, саслушањем сведока запослене Даринке Панић, читањем извештаја лекара специјалисте Опште болнице «Др Ђорђе Јоановић» од 09.11.2010.г., читање извештаја о повреди на раду од 10.11.2010.г.

1

42

На основу оцене свих изведених доказа утврђено је следеће чињенично стање: Дана 09.11.2010.г. у 13.45 часова приликом изласка из школске зграде на

вратима школе запослени Вукотић Душан ударио је запосленог директора школе Сретенка Марића стиснутом песницом у груди.

Овакво чињенично стање утврђено је након целокупно спроведеног дисциплинског поступка.

Сви писмени докази у целости су прихваћени, није било сумње у њихову веродостојност и исти су у сагласности са исказима оштећеног и сведока.

Није прихваћена одбрана запосленог Вукотић Душана да није извршио наведене радње које представљају повреду забране насиља, јер је у супротности са свим другим изведеним доказима а исти је дат у циљу избегавања одговорности.

Није прихваћена представка и листа предложених сведока број: 150/12 од 12.09.2012. године поднета од стране запосленог Вукотић Душана где се појављује и лице које није запослено у ОШ „Бранко Ћопић", као и лица која су запослена у ОШ „Бранко Ћопић", а појављују се по више пута на листи сведока. С тога је закључено да је представка и листа сведока број: 150/12 од 12.09.2012. године поднета у сврху опструкције и одуговлачења дисциплинског поступка.

По спроведеном дисциплинском поступку, лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка и изрицање дисциплинске мере је закључио да изведени докази недвосмислено указују на то да је запослени Вукотић Душан извршио повреду забране која му се ставља на терет, огласио га кривим и изрекао предвиђену дисциплинску меру у складу са Законом.

Поука о правном леку: Против овог решења запослени има право подношења приговора Школском одбору у року од 8 дана од дана достављања Решења. Ако Школски одбор не одлучи по приговору у року од 15 дана или запослени не буде задовољан одлуком Школског одбора може се обратити надлежном Суду у року од 15 дана од дана достављања одлуке или у року од 15 дана од дана истека рока за доношење одлуке.

Доставити: 1.3апосленом Вукотић Душану 2.Директору школе 3.Архиви школе 4.Синдикату школе

Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка и

2

43

Основна школа „Бранко Ћопић'' Број: 131/12 Датум: 31.08.2012. година Л у к и ћ е в о

ЗАПИСНИК СА УСМЕНЕ РАСПРАВЕ О УТВРЋИВАЊУ ДИСЦИПЛИНСКЕ ОДГОВОРНОСТИ ЗАПОСЛЕНОГ

Душана Вукотића, наставника фнзичког васпитања.

Расправа је јавна. Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка Зоран Праштало констатује да расправи присуствују окривљени запослени Душан Вукотић, наставник физичког васпитања; оштећени Сретенко Марић директор школе, сведок Даринка Панић. административни радник , што значи сва позвана лица. Записничар je Алмажан Maja. запослена на послу наставник енглеског језика. Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка Зоран Праштало одређује да се расправа одржи. Расправа се одржава дана 31.08.2012, године у Лукићеву, са почетком у 10 часова 10 минута. Напомена: Окривљени запослени. Вукотић Душан, Наставник физичког васпитања. упозоренje да искључи уређаје за снимање, што je он и учинио и исте одложио у другу просторију. Окривљени запослени je упозорен да неомета ток расправе и да одговара само онда када му се да реч.

Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка Зоран Праштало отвара расправу и изјављује да je предмет расправе утврђивање дисциплинске одговорности Вукотић Душана, запосленог на послу наставник физичког васпитања, пo занимању професор физичког васпитања, из Зрењанина , улица Булевар В. Влаховића бр.7/15, рођеног 15.08.1954. године у Власеници, ЈМБГ: 1508954160049, брачно стање : ожењен. Према закључку о покретању дисциплинског поступка, број: 219/10. од 22.11.2010. године, запослени je извршио повреду забране из члана 45, став 2. Закона о Основама система образовања и васпитања под називом Забрана насиља, злостављања u занемаривања.

Следи читање закључка о покретању дисциплинског поступка. Окривљени запослени Вукотић Душан, наставник физичког васпитања позван je да се изјасни

о наводима из закључка, a упозорен да има право и да не изјави ништа, али да све што буде изјавио може бити употребљено против њега. Запослени Душан Вукотић изјављује: Након седнице наставничког већа, која je одржана 09.11.2010 године, први сам напустио исту, a која се одржавала у учионици седмог разреда (одмах поред зборнице). Директно сам напустио школу и при том нисам никог од запослених сусрео ни у холу зграде. ни у дворишту , ни на путу до куће мога оца који живи у Лукићеву. Поменута седница je завршена у 13.30 часова. a ja сам школу напустио у најкраћем року. Са сигурношћу тврдим да ме нико од колега, запослених у школи није видео док сам напуштао школску зграду и двориште. У школу сам се вратио да бих одржао трећи час у поподневној смени. Окривљени запослени тражи изузеће лица које води дисциплински поступак. Захтев за изузеће се одбија.

44

Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка дисциплинског поступка :

Изјаву дао:

После саслушања окривљеног запосленог , Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка Зоран Праштало позива оштећеног запосленог Сретенка Марића, ЈМБГ: 1012962850075, Лукићево. Бирчанинова 55.

Оштећени запослени Сретенко Марић. директор школе позван je да се изјасни о наводима из закључка. Сретенко Марић изјављује: Након седнице која се завршила око 13.35 часова, дана 09Л 1.2010 године, при изласку из ходника школске зграде, на вратима сам се сусрео са окривљеним запосленим који ме je при том ударио стиснутом песницом у средину груди и при том ми упутио бујицу псовки: "Јебем ти матер. Пређи на другу страну улице кад a се сретнемо." Махинално сам му одговорио:"'Ти си психопата", и удаљио се у правцу управне зграде где сам дошао да се смирим и попијем воде. Након тога сам отишао кући и послао смс поруку полицајцу, Митровић Мирославу, којег познајем, питајући га шта да радим. Он ме je посаветовао да одем у Ургентни центар у Зрењанину на преглед и пријавим повреду на раду, од стране познатог лица. У Ургентном центру сам прегледан од стране лекара специјалисте, др Миодрага Дамјанова. a болница je пo службеној дужности пријавила случај полицији. У моменту када се десио напад на мене нисам видео да je ико био очевидац тог догађаја. Накнадно сам сазнао да je административни радник школе, Панић Даринка, видела из управне зграде мене и окривљеног запосленог на улазу у главну школску зграду. Због тога сам je предложио за сведока у овом дисциплинском поступку, Оштећени запослени такође изјављује да му je изузетно жао и криво што се то догодило.

Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка:

После саслушања оштећеног запосленог, лице овлашћено за вођење дисциплинског по ступка Зоран Праштало одређује извођење доказа саслушањем сведока.

Позива се сведок Даринка Панић . Сведок je упозорен да je дужан да говори истину, да не сме ништа прећутати, да може на свој исказ бити заклет и да je давање лажног исказа кривично дело. Сведоку je прочитан члан 166. Закона о општем управном поступку, који утврђује разлоге из којих сведок на поједина питања може ускратити сведочење. Затим су од сведока узети општи подаци. Сведок je пo занимању књиговођа, са пребивалиштем у Лукићеву улица Бирчанинова 68, рођена 1958 године у Зрењанину, ЈМБГ: 1608958855038 . Сведок je изјавио да није у сродничким нити непријатељским односима са окривљеним. Сведок je обавештен да треба да да исказ о наводном инциденту због којег je и

45

тренутном поступку, a што сте видели или приметили тога дана, одговорио да нема ништа да дода.

Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка:

Окривљени запослени Душан Вукотић je сведоку поставио питање: "Ko je био у канцеларији административног радника и секретара школе у моменту када je она из ходника исте зграде видела оштећеног запосленог Сретенка Марића и окривљеног запосленог Душана Вукотића на улазу у главну школску зграду?, на шта je она одговорила: "Наставница физике Митра Умићевић,"

Окривљени запослени Душан Вукотић je сведоку поставио питање: "Kora си чекала да се заврши седница наставничког већа да би ra видела?" Даринка Панић одговара: "Само сам чекала да се заврши седница."

Окривљени запослени Душан Вукотић je сведоку поставио питање;"Опишите ми конкретно где смо тачно стајали директор и ja у тренутку када си нас наводно видела?" Панић Даринка одговара: "Стајали сте на самом прагу хола окренути један према другом."

Оштећени запослени Сретенко Марић није имао питања за сведока,

После саслушања сведока. следи извођење доказа ( извештај лекара специјалисте, пријава повреде на раду),

Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка Зоран Праштало изводи доказе читањем извештај лекара специјалисте и пријаву повр еде на раду.

После извођења доказа запослени Вукотић Душан изјављује: Тражим изузеће лица лица које води поступак. Лице које води поступак одбија изузеће.

Tora дана, 09,11,2010 године, око 13.30 часова стајала сам у ходнику управне зграде и гледала кроз стакло на вратима према улазу на главној школској згради. При томе сам видела да оштећени запослени. Сретенко Марић и окривљени запослени, Душан Вукотић разговарају на поменутом улазу и при томе сам такође видела да окривљени запослени Душан Вукотић објашњава гестикулирањем рукама оштећеном запосленом Сретенку Марићу. Изјављујем да нисам видела нити чула никакав вид вербалног и физичког насиља од стране окривљеног запосленог ка оштећеном запосленом, Нисам видела завршетек њиховог разговора већ сам ушла у своју канцеларију.

Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка Зоран Праштало je сведоку поставио питање: "Да ли имате да изјавите још нешто што би било од користи у

на шта je сведок

Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка:

Изјаву дали:

46

Окривљени Душан Вукотић изјављује:" Лице које води поступак je крајње пристрасно у односу на директора школе."

Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка :

Изјаву дао:

Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка Зоран Праштало одлучује да обустави испитивање окривљеног запосленог Вукотић Душана због непоштовања процеса дисциплинског поступка и поред више усмених опомена. Окривљени запослени Душан Вук отић je више пута упутио клевете и неистине на рачун лица овлашћеног за вођење дисциплинског поступка и због тога je донета одлука о даљем изузећу окривљеног запосленог Вукотић Душана из расправе. Окривљени запослени Душан Вукотић je обавештен да може да причека ван просторије потписивање записника.

Лице овлашћено за вођеше дисциплинског поступка:

После тога усмена расправа je завршена у 11 часова и 50 минута. Записник je прочитан запосленом Вукотић Душану и он je изјавио да на њега нема

примедби, након чега га je потписао.

Лице овлашћено за вођење дисциплинског потупка:

Запослени:

47

49

50

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОСНОВНИ СУД У ЗРЕЊАНИНУ Број: Су VI-VI 66/2012 Дана: 01. октобра 2012.године

З Р Е Њ А Н И Н ДУШАН УКОТИЋ

ул. Булевар Вељка Влаховића 7/15 З Р Е Њ А Н И Н

Дана 17. септембра 2012. године, у управи Основног суда у Зрењанину, запримљена је Ваша притужба на рад судије Мирјане Зорић Влачо, у предмету овог суда бр. 3 К.97/11, коју сте упутили елетронском поштом дана 17.09.2012. године у 9,43 часова. У поднетој притужби наводите да је дана 13.09.2012. године у наведеном предмету одржана расправа, да Вас је током целог трајања расправе адвокат Милорад Мићовић непрестао прекидао, онемогућавајући Вас да изложите своју одбрану, да сте од судије затражили заштиту, али да она на то уопште није реаговала, да је током расправе, адвокат Мићовић напустио судницу обраћајући Вам се речима :"Кога бре занима шта се теби догађа у животу", да је на самом излазу из суднице узвикнуо :"Не знаш шта причаш". У притужби наводите да је судија све то немо посматрала, не показујући вољу да предузме било какве мере. Након неколико Ваших поновљених молби, судија је пристала да увредљиве речи адвоката Мићовића унесе у записник. У прилогу притужбе коју сте упутили дана 17.09.2012. године, доставили сте копију записника Основног суда Зрењанин број 3 К.97/11 од 13.09.2012. године.

Дана 17.09.2012. године, у управи Основног суда у Зрењанину, запримљена је допуна Ваше притужбе на рад судије Мирјане Зорић Влачо у предмету број 3 К.97/11, коју сте упутили електронском поштом дана 17.09.2012. године у 10,17 часова.. У истој наводите да сте на крају расправе која је одржана дана 13.09.2012. године у предмету овог суда број 3 К.97/11, приметили да судија није унела у записник одређене делове Вашег излагања у завршној речи, да Вам је рекла да је завршила са записником, да су узалуд биле дуготрајне молбе и инсистирања да се записник допуни оним елементима за које верујете да су најважнији за Вашу одбрану. Навели сте да сте тражили да се у записник унесе да тужилац не само што не зна на ком месту сте га наводно ударили (у холу школе, на степеништу или код степеништа), већ да не зна тачно ни у који део груди је добио ударац, јер је на расправи у школи у Лукићеву рекао да је добио ударац у средину груди, док у налазу лекара јасно стоји да се радили о десној страни груди. У притужби наводите да је поступајући судија рекла да има све те записнике, да сте их раније проследили, те да нема потребе да се наведено додаје у записник са расправе.

Дана 19.09.2012. године, у управи Основног суда у Зрењанину, запримљена је допуна Ваших притужби на рад судије Мирјане Зорић Влачо у предмету број 3 К.97/11, коју сте упутили електронским путем дана 19.09.2012. године у 8,47 часова. У наведеном допису тражите да Вас суд заштити од насиља судије, с посебним освртом да се утврди зашто је судија све Ваше апеле које сте усмено упутили на расправи која је одржана дана 13.09.2012. године, на најгрубљи начин игнорисала. Истичете да се

51

поводом истог догађаја већ води поступак пред Прекршајним судом у Зрењанину, да сте затражили изузеће поступајућег судије - што није унето у записник, да сте тражили да се Ваша питања вештаку унесу у записник онако како сте их поставили, али да су та питања изостављена из записника, да сте питали судију зашто вештак седи за истим столом за којим је седела противничка страна, да сте затражили да се у записник унесу одређени делови који су били испуштени, а важни су за одбрану, али да је судија то одбила, да сте тражили заштиту од бахатости и вређења којем сте били изложени од стране адвоката Мићовић Милорада, али да је судија остала глува и нема на све апеле. Затражили сте објашњење зашто је промењен број предмета 3 К.71/11 у 3 К.97/11.

У поступању по Вашој притужби иа рад судије Зорић Влачо Мирјане у предмету Основног суда у Зрењанину број 3 К.97/11, копије Ваших дописа прослеђене су поступајућем судији, прибављено је њено изјашњење, извршен је увид у списе предмета Основног суда у Зрењанину број 3 К.97/11, те утврђено следеће:

Увидом у списе предмета, као и на основу изјашњења поступајућег судије, утврђено је да се поступак у предмету Основног суда у Зрењанину бр. 3 К.97/11 води против окривљеног Вукотић Душана из Зрењанина, због једног кривичног дела лака телесна повреда из члана 122 став 1 Кривичног законика РС, два кривична дела увреда из члана 170 став 1 Кривичног законика РС и два кривична дела угрожавање сигурности из члана 138 став 1 Кривичног законика РС, а по приватној кривичној тужби приватног тужиоца Марић Сретенка из Лукићева. Тачни су наводи Ваше притужбе да је главни претрес у предмету овог суда бр. 3 К.97/11 одржан дана 13. септембра 2012. године, даје према садржини записника који је саставни део предмета, главни претрес одржан у трајању почев од 12,00 до 14,10 часова, те да су истом, осим Вас, присуствовали приватни тужилац Марић Сретенко, пуномоћник приватног тужиоца адвокат Мићовић Милорад, сведок Нађ Андреа и вештак Симић др Милан.

Према садржини записника, на главном претресу одржаном дана 13.09.2012. године саслушан је сведок Нађ Андреа и вештак Симић др Милан, прочитани су писани докази у списима предмета, након чега је пуномоћник приватног тужиоца извршио прецизирање приватне кривичне тужбе, завршну реч је изложио пуномоћник приватног тужиоца, а затим је завршну реч изложио окривљени.

Према изјашњењу поступајућег судије, неспорно је, како то наводите у притужби, да ј е током излагања Ваше завршне речи, пуномоћник приватног тужиоца адвокат Мићовић Милорад коментарисао излагање, те да је у једном моменту рекао: „Кога бре занима шта се теби догађа у животу", али поступајућа судија наводи да је пуномоћнику приватног тужиоца скренула пажњу да престане са таквим понашањем. Поред тога, према изјашњењу поступајућег судије, неспорно је да је пуномоћник приватног тужиоца адвокат Мићовић Милорад током излагања Ваше завршне речи напустио судницу и да је тада, када је био на вратима река:"Не знаш шта причаш", али ова чињеница је и констатована у записнику о главном претресу који је одржан дана 13.09.2012. године, на Ваш захтев. Према изјашњењу поступајућег судије, неспорно је да у записник о главном претресу од 13.09.2012. године, у делу који се односи на Вашу завршну реч, није унето да „тужилац не само што не зна на ком месту сам га наводно ударио у холу школе, на степеништу или код степеништа", да сте по закључењу записника и главног претреса тражили да се изврши измена записника, као и да је, како то наводи судија, неспорно да Вам је тада саопштила да је то немогуће, јер је записник закључен и одштампан, као и да Вам је предочила да сте наведене чињенице већ износили у поднесцима који се налазе у списима предмета, да сте ове наводе изнели и

52

на главном претресу дана 29.05.2012. године, што је констатовано у записнику о главном претресу од наведеног датума. Према изјашењу поступајућег судије, током одржаних главних претреса нисте затражили њено изузеће због пристрасности, а што је иста одбила да унесе у записник, а да је такав захтев постављен, био би констатован у записнику, такав захтев водио би прекидању главног претреса, те достављање списа предмета са изјавом судије управи суда, ради доношења одлуке по поднетом захтеву за изузеће. У погледу навода Ваше притужбе о месту седења вештака током одржавања главног претреса, судија наводи да су неспрони Ваши наводи да је на главном претресу који је одржан дана 13.09.2012. године, вештак Симић др Милан ставио своју торбу на сто за којим седе тужиоци и да је са тог места давао одговоре на питања, али да ова околност није од утицаја на одлуку суда, већ околност да ли вештак своје одговоре даје у складу са правилима струке. Судија у свом изјашњењу наводи да се трудила да питања која су странке постављале вештаку унесе у записник најверније, старајући се да садржина одговора вештака који је дат на питање, обухвата изјашњење управо о ономе о чему је упитан. У погледу навода Ваше притужбе којима тражите објашњење зашто је промењен број предмета 3 К.72/11 у 3 К.97/11, поступајући судија наводи да је неспорно да је на једном од записника о главном претресу грешком у писању (куцању) као број предмета означен бр. 3 К.72/11, иако се поступак води под бројем 3 К.97/11.

У погледу навода Ваше притужбе да је поступак по приватној кривичној тужби по договору са судијом Радаковић Сузаном преузме судија Мирјана Зорић Влачо, обавештавам Вас да се у Основном суду у Зрењанину, сагласно одредбама чл. 49, 50 и 51 Судског пословника („Службени гласник РС" бр.110/2009, 709/2011, 19/2012), расподела предмета врши применом пословног софтвера за управљање предметима, односно коришћењем посебног програма (математичког алгоритма), који обезбеђује да на крају једног циклуса расподеле све судије имају подједнак број новопримљених предмета у раду, а предмети се судијама распоређују према астрономском рачунању времена пријема, методом случајног одређивања судије, у складу са утврђеним годишњим распоредом послова.

Поред тога, увидом у списе предмета, који је извршен у поступању по Вашој притужби, утврђено је даје у поступку на који се иста односи, дана 17.09.2012. године донета пресуда број 3 К.97/11, а да је писани отправак наведене пресуде упућен странкама дана 25.09.2012. године.

53

РЕПУБЛИКА СРБИЈА АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ Посл.КЖ 1 4037/12 Дана 04.04.2013. године НОВИ САД

У ИМЕ НАРОДА

Апелациони суд у Новом Саду, другостепени кривични суд, у већу састављеном

од судија Вујић Драгиње, председника већа, Бјелобаба Ђурђине и Којић Драгана, чланова већа, са записничарем Гојић Славицом, у кривичном предмету против окривљеног ВУКОТИЋ ДУШАНА из Зрењанина. због кривичног дела лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 КЗ, продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези чл. 61 КЗ и продуженог кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст, 1 у вези чл. 61 КЗ, одлучујући о жалби окривљеног изјављеној против пресуде Основног суда у Зрењанину, посл. бр. 3 К 97/11 од 17.09.2012. године, у седници већа одржаној дана 04.04.2013. године донео је следећу:

ПРЕСУДУ

ОДБИЈА се као неоснована жалба окривљеног Вукотић Душана изјављена против

пресуде Основног суда у Зрењанину, посл. бр. 3 К 97/11 од 17.09.2012. године и наведена пресуда се ПОТВРЂУЈЕ,

Образложење

Пресудом Основног суда у Зрењанину, посл. бр. 3 К 97/11 од 17.09.2012. године

окривљени Вукотић Душан је оглашен кривим због извршења кривичног дела лаке телесне повреде из чл. 122 ст. 1 КЗ, продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези чл. 61 КЗ и продуженог кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези чл. 61 КЗ те му је применом законских прописа за свако кривично дело утврђена новчана казна у износу од по 10.000,00 динара, те је осуђен на јединствену новчану казну у износу од по 30.000,00 динара у коју се на основу чл. 63 ст. 3 КЗ урачунава новчана казна у износу од 5.000,00 динара коју је окривљени платио по правноснажној пресуди Прекршајног суда у Зрењанину посл. бр. 9 ПР Ј 4970/10 од 22,07.2011. године, те је обавезан да преостали износ новчане казне од 25.000,00 динара плати у року од 30 дана од правноснажности пресуде. Одређено је да ће уколико окривљени у том року не плати новчану казна иста бити замењена казном затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне бити одређен по један дан казне затвора. На основу чл. 196 ст. 1 ЗКП окривљени је обавезан на плаћање судског паушала у износу од 1.000,00 динара и да приватном тужиоцу надокнади трошкове кривичног поступка у висини од 65.960,00 динара, све у року од 30 дана од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио окривљени Вукотић Душан, због

погрешно утврђеног чињеничног стања, битних повреда одредаба кривичног поступка и повреде кривичног закона, са предлогом да га Апелациони суд позове на седницу већа на којој ће побијану пресуду преиначити и ослободити га од оптужбе.

54

Апелациони суд у Новом Саду је дана 04.04.2013. године одржао седницу већа на коју није позвао окривљеног, с обзиром да према врсти казне изречене првостепеном пресудом одржавање јавне седнице у смислу чл. 448 ст, 1 ЗКП није обавезно нити би присуство странака, по оцени већа било корисно за разјашњење ствари. На одржаној седници, овај суд је размотрио целокупне списе предмета са побијаном пресудом и изјављену жалбу, па је оценом свих навода и предлога, утврдио следеће:

Жалба је неоснована, Побијана пресуда, као ни поступак који је претходио доношењу исте, не садржи

битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које се указује у жалби окривљеног, а на које Апелациони суд, као другостепени суд, пази по службеној дужности у смислу чл. 380 ст. 1 тач. 1 и 2 ЗКП-а.

Правилном оценом свих изведених доказа како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, првостепени суд је утврдио све битне елементе кривичних дела која су окривљеном стављена на терет. те на правилно утврђено чињенично стање правилно применио материјално право, налазећи да се у радњама окривљеног стичу сви елементи кривичног дела лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 КЗ, продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези чл. 61 КЗ и продуженог кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези чл. 61 КЗ. За своју одлуку првостепени суд је дао јасне, на закону засноване разлоге.

Неосновано се жалбом окривљеног оспорава чињенично стање утврђено првостепеном пресудом. Окривљени у жалби врши поређење исказа сведока датих у кривичном и у прекршајном поступку. Одредбом чл. 352 ст. 1 ЗКП прописано је да суд пресуду у кривичном поступку заснива само на доказима који су изведени на главном претресу. С обзиром на ову законску одредбу, за пресуђење кривичноправне ствари релевантни су само искази које су сведоци дали на главном претресу, а који су правилно цењени од стране првостепеног суда.

Првостепени суд је у доказном поступку извршио увид у спис Прекршајног суда у Зрењанину посл. бр. 9 ПР Ј 4970/10, те утврдио да је у том поступку окривљени оглашен кривим због извршења прекршаја из чл. 6 Закона о јавном реду и миру, а који се односи на догађај који је повод и кривичног поступка и да је окривљени ову казну платио. Како је окривљени касније захтевао понављање прекршајног поступка, који је прекинут с обзиром да се против окривљеног за исто дело води и кривични поступак, првостепени суд је правилно поступио урачунавајући новчану казну изречену у прекршајном поступку, који је окривљени платио, у новчану казну изречену у кривичном поступку. Из наведеног произлази да су неосновани и жалбени наводи окривљеног да је за исто дело два пута осуђен, с обзиром да је, као што је наведено, нрекршајни поступак прекинут, а раније изречена казна урачуната у сада изречену казну. Такође, из истог разлога су неосновани и жалбени наводи којима окривљени оспорава правну квалификацију кривичних дела извршених дана 24.11.2010. године, извршену од стране првостепеног суда, сматрајући да у састав продуженог кривичног дела не може улазити дело за које је окривљени већ правноснажно осуђен.

Апелациони суд налази да је првостепени суд утврдио све битне елементе кривичних дела за које је окривљени оглашен кривим. између осталог време и место извршења кривичног дела. као и повреде које је окривљени задао оштећеном Марић Сретенку приликом извршења кривичног дела лаке телесне повреде. због чега жалбене наводе којима окривљени оспорава утврђење првостепеног суда сматра неоснованим.

Испитујући одлуку о казни изреченој првостепеном пресудом. Апелациони суд је утврдио да је у односу на кривично дело угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 КЗ повређен закон у корист окривљеног. Наиме, првостепени суд је окривљеном применом одредби о ублажавању кривичне санкције, за ово кривично дело утврдио

55

новчану казну у односу од 10.000,00 динара. Кривичним закоником објављеним у „Сл. гласнику РС” бр. 85/05, са последњим изменама од 29.12.2009. године. који је важио у време извршења кривичног дела, за кривично дело угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 КЗ била је прописана казна затвора у трајању до 3 године. Одредбом чл. 50 ст. 2 т. 5 истог закона прописано је да се за кривична дела за која је прописана казна затвора до 3 године може изрећи новчана казна у износу од најмање 100.000,00 динара. Изничући новчану казну у износу од 10.000,00 динара, првостепени суд је ублажио казну не само по врсти, него и по висини и на тај начин повредио кривични закон у корист окривљеног. Међутим, изменама Кривичног законика објављеним у „Сл. гласнику РС” бр. 121 од 24.12.2012. године, које су ступиле на снагу дана 01.01.2013. године за наведено кривично дело прописана је новчана казна или затвор до 1 године, тако да је у време доношења другостепене одлуке могуће за то кривично дело изрећи окривљеном казну у износу од 10.000,00 динара, као што је то учињено првостепеном пресудом, због чега овај суд узима као правилно утврђену казну. Поред тога жалбу је изјавио само окривљени. тако да Апелациони суд. без обзира на измену закона. не би могао да измени пресуду на штету окривљеног, у складу са одредбом чл. 382 ЗКП.

Што се тиче казни утврђених за кривично дело лака телесна повреда и продужено кривично дело увреда, Апелациони суд налази да је правилном оценом околности које постоје на страни окривљеног, и које имају карактер искључиво олакшавајућих околности, применом одредби о ублажавању казне у односу на кривично дело увреда, првостепени суд окривљеном утврдио новчане казне у адекватном износу, те изрекао јединствену казну, која је по налажењу Апелационог суда примерена утврђеним олакшавајућим околностима, личности окривљеног, степену његове кривице. имовном стању и околностима под којима је кривично дело извршено, тако да се основано може очекивати да ће њоме у потпуности бити остварена сврха кажњавања, Првостепени суд је правилно извршио урачунавање извршене новчане казне, изречене окривљеном у прекршајном поступку

Како ни осталим жалбеним наводима окривљеног правилност и законитост првостепене пресуде нису доведени у питање. на основу свега напред изнетог, а применом чл. 388 ЗКП-а. одлучено је као у изреци ове пресуде.

Записничар. Председник већа – судија Славица Гојић. ср. Драгиња Вујић. ср

56

ОСНОВНИ СУД ЗРЕЊАНИН БРОЈ: 3 К 97/11 ДАНА: 13.09.2012. године.

2

Констатује се да су на данашњи главни претрес приступили приватни тужилац, пун. приватног тужиоца, окривљени, сведок Нађ Андреа и вештак Симић др. Милан.

НАСТАВАК ДОКАЗНОГ ПОСТУПКА

СВЕДОК: НАЂ АНДРЕА, од оца Иштвана, рођена 1970. године у Зрењанину, живи у Арадцу, по занимању професор информатике, странке познаје са истима није у сродству нити у завади, па упозорена у смислу одредби чл. 100,102 и 106 ст. 3 ЗКП-а па изјављује:

„ сећам се да је дана 09.11.2010. године, у Основној школи Бранко Ћопић у Лукићеву, где сам иначе запослена, одржана седница наставничког већа. Знам да сам после седнице видела окривљеног Вукотић Душана, односно видела сам га да је дошао до излазних врата и знам да сам му се јавила. Не знам када се он вратио, обзиром да сам ја имала часове.

Ја иначе путујем са Душаном до радног места, односно понекад то чиним, али се сећам да смо тог дана заједно дошли на посао. Такође се сећам да ми је пута спомињао неке наочаре, односно да исте треба да однесе оцу.

На питање пун. приватног тужиоца да се сведок изјасни када звони за почетак часа обзиром да је сведокиња изјавила да је након звона окончана седница наставничког већа, сведокиња изјављује:

За почетак часа у поподневној смени звоно се оглашава у 13,30 часова и тада је и окончана седница наставничког већа. Критичног дана после звона у 13,30 часова ми смо напустили зборницу и ја сам тада видела Душана да излази и да се налази код излазних врата зграде.

Критичног дана ја сам се кући враћала са Душаном и мислим да је то било после шестог чака односно шести час се завршана у 18,45 часова. „

Немам више шта да изјавим, питања нема.

ВЕШТАК: СИМИЋ ДР МИЛАН, стални судски вештак, упозорен по закону па изјављује:

„остајем у целости код датог налаза и мишљења у писменој форми достављеног судуд дана 15.06.2012. године. Уколико постоје евентуални неки нови подаци ја сам спреман да свој налаз допуним а уколико нових података нема одговараћу на постављена питања.

Пун. приватног тужиоца изјављује: Примедбе на налаз немам и тренутно немам питања за вештака.

На посебно питање окривљеног да ли само на основу црвенила, инспекцијом -прегледом „очима" , а не узимајући у обзир друге начине прегледе и података из анамнезе може утврдити да постоји повреда испод коже, конкретно повреда ребарних зглобова, могу да изјавим да се на овај начин не може утврдити повреда која је испод коже.

На посебно питање окривљеног могу да одговорим да је дијагноза у односу на 5,6 и 7 ребро са медицинског аспекта могућа или како то окривљени наводи исправно, а у односу на 8 ребро није могућа односно није исправна, а што сам детаљно образложио на страни 3 ст. 3 налаза.

57

3

Под претпоставком да повреда на 8 ребру уопште не постоји онда би и повреда 5 до 7 - мог ребра представљала лаку телесну повреду.

На питање окривљеног да се вештак изјасни да ли је могуће да лекар др Дамјанов у 4 извештаја направи исту грешку.

Пун. приватног тужиоца изјављује:

Противим се питању окривљеног.

Суд доноси

Р Е Ш Е Њ Е

Недозвољава се питање окривљеног за вештака.

Вештак награду за данашње вештачење опредељује путем рачуна који прилаже.

Суд доноси

Р Е Ш Е Њ Е

Одређује се и врши доказивање читањем лек. специјалисте Опште болнице "Ђорђе Јоановић" из Зрењанина од 09.11.2010. године за приватног тужиоца Марић Сретенка, писменог налаза и мишљења вештака Симић др Милана који је запримљем у овом суду дана 15.06.2012. године, те се врши увид у списе предмета Преркшајног суда у Зрењанину бр. 9Прј. 483/12 па се из наведеног списа чита решење Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9Пр. 483/12 сд 18.06.2012. године, извештај Прекршајног суда о извршеној уплати и фотокопије налога за уплату на износ од 5.000,00 динара извршеног од старне окривљеног дана 04.11.2011. године.

Костатује се да су докази изведени без примедби.

Пуномоћник приватног тужиоца изјављује да врши прецизирање приватне кривичне тужбе на следећи начин:

У односу на кривично дело лака телесна повреда треба да стоји опис повреде односно да је окривљени приватном тужиоцу нанео лаку телесну повреду у виду „ припоја три ребра 5,6 и 7 са десне стране грудног коша уз грудну кост". У преосталом делу приватна кривична тужба остаје неизмењена.

Окривљени изјављује да није сагласан са оваквом изменом приватне кривичне тужбе јер пуномоћник приватног тужиоца уноси опис повреда који не стоји у лекарском извештају, те да не тражи додатни рок ради изјашњења.

Странке сагласно изјављују да нових доказних предлога нема.

Доказни поступак је завршен.

ЗАВРШНЕ РЕЧИ

Пуномоћник приватног тужиоца у завршној речи изјављује: Остајем у целости код поднете и данас измењене приватне кривичне тужбе јер

кривична дела која се окривљеном стављају на терет сматрам доказаним па предлажем суду да окривљеног огласи кривим и осуди по закону, те да обавеже окривљеног да приватном тужиоцу надокнади трошкове кривичног поступка према трошковнику који прилажем списима.

58

4

Приватни тужилац у завршној речи изјављује: Придружујем се завршној речи свог пуномоћника.

Окривљени у завршној речи изјављује: Током излагања завршне речи окривљеног пун. приватног тужиоца напушта судницу

и при изласку изговара речи „ не знаш шта причаш".

Предлажем суду да ме ослободи од оптужбе због кривичних дела која ми се стављају на терет. наиме, сматрам да се у конкетном случају ради и кпасичном политичком прогону. Наиме, догађају од 09. 11.2010. године предходили су моји захтеви који су били упућени директору школе а који се односе на изградњу сале за физичко васпитање. Ја сам се са овом молбом обраћао и Станишић Драгану који је у то време био потпарлол ДС и председник МЗ у Лукићеву надајући се да он својим утицајима може допринети томе да се изгради ова фискултурна сала. У једном обраћању Станишићу ја сам му чак пожелео и срећу што се тиче радова у Зеленом пољу а у погледу ове МЗ знам да у истој и др Дамјанов има одређених активности, односно да је иста члан савета Месне заједнице. Додао бих то да сам пре самог догађаја које ми се ставља на терет пред школом видео Станишића и Сретенка Марића како разговарао и ја сам интуитивно разговарају и да нешто неће бити у реду. По мени је битан и детаљ да се у све ово касније укључио и Гргић Предраг и то због афирмативног чланка о Горану Кнежевићу где сам помињао као кривца за хапшење истог Гргић Предрага. Такође, сматрам да је мотив приватног тужиоца за подношење пријаве да сам га ја ударио и то што сам му ја 08.11. проследио захгев да ми се дају подаци о путним трошковима тј. о исплати путних трошкова приватном тужиоцу.

У односу на догађај од 09.11.2010. године сматрам да су наводи приватне кривичне тужбе неодрживи обзиром да у поднеотој прив. Крив. Тужби прив. Тужилац наводи да се догађај одиграо код степеништа на улазу у Основну школу Бранко Ћопић док је у свом исказу навео да се догађај одиграо на самом степеништу. Дакле, сматрам да су наводи приватне кривичне тужбе из овог разлога неодрживи јер је тужилац сам себе побио.

Из исказа приватног тужиоца произилази да се након догађаја он телефонским путем обратио полицајцу Митровићу који га је упутио да се јави на преглед у Ургентни центар. По мени је нелогично да приватни тужилац догађај одмах није пријавио полицији јер је сасвим сигурно да он зна какав је поступак пријављивања догађаја. Надаље, имам знања да су се у спорном временском периоду на одељењу ортопедије издавала фалсификована лекарска уверења одн. извештаји. Такође, сматрам да је извештај лек. спец. који је приложен списима неисправан тј. нетачан.

У погледу исказа сведока Панић Даринке сматрам да иста није могла видети оно што је испричала односно да је оно што је иста пред овим судом исказала као сведок апсолутно немогуће односно да је ова сведокиња лажно сведочила. Наиме, пред Прекршајним судом сведокиња је изјавила да зна да је 09.11.2010. године била одржана седница наставничког већа док је пред судом изјавила да зна да се све дешавало пред крај прве смене и да је чекала да се заврши седница наставничког већа. Што указује да је иста исказала једном приликом да је седница завршена а другом да је седница требала да се заврши. На расправи која се дешавала у школи ја сам је питао кога је чекала са седнице а она је рекпа да не зна и да зна да је само чекала да се заврши седница. Такође је сведокиња Панић Даринка изјавила да је критичног дана гледала у правцу улаза у школу и уколико се то заиста тако десило морала је да види једино мене како излазим из школе што је на данашњем главном претресу потврдила својим исказом сведокиња Нађ Андреа. У таквој ситуацији морала је видети и мене како се враћам у школу. Указао бих и на исказ сведокиње Умићевић Митре који је дала у прекршајном поступку а која је јасно навела да је критичног дана у школу дошла у 13,45 часова када се наводно одиграо догађај који ми се ставља на терет.

59

5 ^ По мом мишљењу исказ сведока Даринке Панић не прихватљив је и у делу где

сведокиња наводи да је наставница физике Умићевић Митра била у канцеларији у моменту док је она чекала да се седница заврши док је наведена сведокиња јасно изјавила да је у школу дошла у 13,45 часова.

Дакпе, сматрам да је неистина оно што приватни тужилац Марић Сретенко износи у прив. крив. тужби. Критичног дана Марић одлази у Ургентни центар претходно не говорећи никоме у школи шта се десило, добија право да поднесе пријаву за повреду на раду иако у школи нико ништа није знао о томе. Тек након 15 дана од догађаја, односно по повратку приватног тужиоца са боловања ја сазнајем да сам наводно ударио директора. Такође ни радници школе о самом догађају нису имали сазнања непосредно после одигравања догађаја већ су за исти сазнали можа два до три дана пре мене.

Такође сумњам да су у читав овај догађај умешани и полицајци Зоран Дошић и Мирослав Зорановић као и Мирослав Митровић.

На основу свих изведених доказа током главног претреса сматрам да наводи приватне кривичне тужбе нису доказани па предлажем суду да ме у односу на кривична дела за која се теретим ослободим од оптужбе.

Такође предлажем да ми приватни тужилац надокнади трошкове кривичног поступка.

Нико више нема шта да изјави.

Главни претрес је завршен.

Довршено у 14,10 часова.

Записничар Судија

Будаи Валерија Мирјана Зорић Влачо Објављивање одлуке се заказује за 17.09.2012. године са почетком у 13,00 часова.

60

Проф. др Милан СИМИЋ, специјалиста судске медицине Стални судски вештак решењем

Министарке правде бр. 740-05-03846/2010-03 (од 06.07.2011.) Запослен у КЛИНИЧКОМ ЦЕНТРУ ВОЈВОДИНЕ

ИНСТИТУТУ ЗА СУДСКУ МЕДИЦИНУ Адреса: Хајдук Вељкова 1-7, 21000 Нови Сад, тел./факс 021 6624-141, моб. 063/77-74-981 ..

Основни суд у Зрењанину ______________ Судија: Зорица Сарић Међо К: 97/11

15 JUN 2012 ___ ____

Достављен ми je предметни спис ca наредбом да се изврши вештачење врсте и тежине телесних повреда, које je задобио Марић Сретенко, као и механизма њиховог настанка.

НАЛАЗ

За тражено вештачење релевантни су следећи подаци:

1. Приватан кривична тужба. 2. Извештај лекара специјалисте и контролни прегледи, Опште болнице у

Зрењанину, на име Марић Сретенко. 3. Изјава оштећеног као тужиоца Марић Сретенка на главном претресу 4. Изјава туженог-Вукотић Душана на главном претресу

A н a л и з a

Према подацима из списа дана 09.11.2010. године око 1345 часова дошло je од повређивања Марић Сретенка (рођ. 1962. г.) no механизму удара песницом у предео грудног коша од стране туженог Вукотић Душана. Именовани je прегледан истог дана у 1512 часова од стране специјалисте, који наводи следеће повреде:

Нагњечење (Contusio) меких ткива (S20) грудне кости и грудног коша са десне стране. Угануће зглоба (S23) између груднс костн и 5. - 8 ребара. Лекар наводи да се поред грудне кости (парастернално) са десне стране налази траг у виду црвенила (еритем) величине мањег длана. Дисање уз бол код јаче инспирације (интезивнији покрет удисања ваздуха). Ha ренгенском снимку нема тракова коштаних оштећења.

Ha прегледу свестан и оријентисан. Између латинске дијагнозе (Contusio) и описа повреде

постоји несклад. Нагњечење (Contusio4) меких ткива подразумева такву повреду где на кожи постоји крвни подлив, a изнад њега огуљотина површног слоја. Остаци (латице) наткожице могу указивати на правац деловања силе (слика 1)

Слика 1 Нагњечење

14.06.2012.

61

Еритем или црвенило коже представљају функционални поремећај локалног крвотока, при чему долази до проширења крвних судова у одређеној регији, услед чега она поприма црвену боју. Еритем може бити последица трауме – удара (прототип je црвенило образа након шамара). Повлачи се после неколико минута до сати. Црвенило се привремено губи (јавља се бледило) на притисак јагодицом прста или неким предметом. Ако се црвенило не изгуби онда значи да постоји и крвна подливеност у дубљим ткивима - хематом (крвни подлив). Црвенило може бити последица и друге врсте механичког надражаја трауме, као што je штипање, чешање, трљање и слично. Поред тога оно може настати и у склопу обољења коже.

Стога стоји доктринарни став да црвенило (еритем) може бити показатељ деловања повредне површине, али се то са сигурношћу не може тврдити.

Ребра су са предње стране спојена са грудном кости. Међутим,ове везе немају изглед кугластих зглобова, како то обично замишљамо када се употреби овај термин. Зглобне површине на ребрима су равне, клинастог изгледа и оне се „увлаче" у ребарне усеке грудне кости и то 2. - 7. ребра (artt sternocostales). Њихове зглобне чауре са предње стране појачавају зракасте фиброзне везе. Због овакве грађе порети у овим зглобовима су мали и остварају се при дисању, при чему зглобне површине клизе једна преко друге. Ребарне хрскавице 8. - 10. ребра (шема 1) спојене су својим врховима међусобно и сахрскавицом 7. ребра (artt interchondrales).

Шема 1. Веза ребара са грудном кости

Повреде споја између ребара и грудне кости између 5. 7 ребра {artt sternocostales) типа уганућа може настати трауматским путем у склопу удара неким замахнутим предметом или сударом тела са неком препреком (најчешће у саобраћајним удесима). Снажан удар деловима тела друге особе као што су песница, нога или колено у предео грудне кости или дела поред ње, може довести до напрезања зглобних капсула и кидања појединих влакана зглобне чауре и њеног ојачања. Овакав тип повреде би спадао у повреду типа дисторзије, односно уганућа. Код уганућа било ког зглоба постоји мањи или већи оток околног ткива и делимично (незнатно) оштећење функције условљено боловима при покретима у зглобу. У конкретном случају повреда се манифестује болом при дисајним покретима и што je дисање дубље (дисајни покрет интезивнији) то je бол јачи. Ово процењује лекар који прегледа повређену особу. Ha месту повређивања може постојати мања отеченост, као и крвни подлив или црвенило. Одговорност за постављање дијагнозе овакве повреде сноси лекар који прегледао повређеног, док други

62

други вештак, само на основу медицинског документа не може аргументовано негирати постојање овакве повреде.

Што се тиче повреде у „зглобу 8. ребра" не могу да се изјасним о чему се ради, јер не постоји непосредни спој између 8. ребара и грудне кости (artt sternocostales). Могуће да се ради и о грешци у куцању, али о томе би непосредно могао да се изјасни лекар који je то писао.

Повреда у зглобовима наведене регије не доводи до знатног оштећења важне функције, као што je дисање. Она пролази у једном краћем временском интервалу без знатних последица. Непосредне опасности пo живот повређеног није било, пa ова повреда има обележја лаке телесне повреде.

Оптужени Вукотић Душан негира контакт са оштећеним.

Оштећени Марић Сретенко, као приватни тужилац у вези свог повређивања наводи: „ ... u песницом ме je ударио у груди ..." Наведени начин je подобан за настанак повреде припоја три ребра (5. - 7.), ако je то било са десне стране грудног коша уз грудну кост, јер песница може да прекрије овај простор.

МИШЉЕЊЕ

1. Према приложеној медицинској документацији оштећени Марић Сретенко je

задобио повреду грудног коша поред грудне кости са десне стране у виду уганућа у

зглобу ребара са грудном кости, која има групне карактеристике лаке телесне повреде.

2. Ова повреда може настати код 5 . - 7 . ребра, док осмо ребро нема директни зглоб са

грудном кости.

3. Наведена повреда може настати пo механизму удара неким предметом или сударом

тела (грудног коша) са неком препреком. Замахнути делови тела друге особе могу у

снажном замаху нанети оваку повреду.

4. Начин повређивања, како га описује тужилац као оштећени, подобан je за настанак

повреда зглобова 5 - 7 . ребра.

Вештак

63

64