Aerozagađivači II.Zaštita vazduha od zagađivanja i standardikvaliteta

Šesnaesto predavanje

Ključni termini predavanja Pb Azbest Ozon VOC Fotohemijski smog Zaštita Standardi

Pb Azbest Ozon VOC Fotohemijski smog Zaštita Standardi

Olovo u vazduhuOlovo je prirodni konstituent vazduha, vode, zemljišta i biosfere.Olovo je metal koji se u atmosferi javlja u vidu veoma malih čestica.

U vazduhu se može naći usled erozije zemljišta, vulkanskiherupcija, morskog aerosola i prilikom požara u prirodi. Prirodnakoncentracija olova u vazduhu je manja od 0.1 μg/m3.

Izvori:U prošlosti, motorna vozila su bila najveći izvor olova. Od kada se

upotreba olovnog benzina smanjila, emisija olova se smanjila za98%.

Danas, industrija metala je najveći izvor atmosferskog olova. Najvećakoncentracija olova u vazduhu su nađene u blizini topionicametala, fabrika akumulatora, štamparija.

Olovo je prirodni konstituent vazduha, vode, zemljišta i biosfere.Olovo je metal koji se u atmosferi javlja u vidu veoma malih čestica.

U vazduhu se može naći usled erozije zemljišta, vulkanskiherupcija, morskog aerosola i prilikom požara u prirodi. Prirodnakoncentracija olova u vazduhu je manja od 0.1 μg/m3.

Izvori:U prošlosti, motorna vozila su bila najveći izvor olova. Od kada se

upotreba olovnog benzina smanjila, emisija olova se smanjila za98%.

Danas, industrija metala je najveći izvor atmosferskog olova. Najvećakoncentracija olova u vazduhu su nađene u blizini topionicametala, fabrika akumulatora, štamparija.

U urbanim sredinama sadržaj olova je oko 1 do 5 μg/m3. Ovaj sadržaj jedirektno zavistan od veličine grada, tako da u većim gradovima ovavrednost može da dostigne i po nekoliko desetina μg/m3. Takođe,utvrđeno je da je koncentracija olova u vazduhu urbanih sredina veća utoku dana, nego u toku noći, što je uslovljeno intenzitetomautomobilskog saobraćaja.

Sadržaj olova u krvi čoveka je u proseku oko 0.25 ppm.Olovo uneto u organizam tokom dužeg vremena se akumulira vezujući se za

koštani sistem čoveka. Tako vezano ne šteti neposredno organizmu.Međutim, pri poremećaju metabolizma kalcijuma, može doći donjegovog oslobađanja i akutnog trovanja organizma.

U urbanim sredinama sadržaj olova je oko 1 do 5 μg/m3. Ovaj sadržaj jedirektno zavistan od veličine grada, tako da u većim gradovima ovavrednost može da dostigne i po nekoliko desetina μg/m3. Takođe,utvrđeno je da je koncentracija olova u vazduhu urbanih sredina veća utoku dana, nego u toku noći, što je uslovljeno intenzitetomautomobilskog saobraćaja.

Sadržaj olova u krvi čoveka je u proseku oko 0.25 ppm.Olovo uneto u organizam tokom dužeg vremena se akumulira vezujući se za

koštani sistem čoveka. Tako vezano ne šteti neposredno organizmu.Međutim, pri poremećaju metabolizma kalcijuma, može doći donjegovog oslobađanja i akutnog trovanja organizma.

Azbest u vazduhuAzbest je mineral u obliku vlakana po sastavu kristal silikata. Najčešće se

pojavljuje hidratisani magnezijum-silikat.Dobija se iz rude azbesta, pa je i glavna emisija ovog polutanta iz procesa

dobijanja rude i sušenja . Takođe, izvori čestica azbesta u vazduhu surazličiti industrijski procesi, kočioni sistemi automobila, habanje azbestakod građevinskih radova i dr.

Manje čestice azbestnih vlakana (od nekoliko desetina nm) veoma sustabilne i mogu dugo da se zadrže u vazduhu, a putem respiratornogsistema ulaze u pluća, gde se zadržavaju.

Azbest je mineral u obliku vlakana po sastavu kristal silikata. Najčešće sepojavljuje hidratisani magnezijum-silikat.

Dobija se iz rude azbesta, pa je i glavna emisija ovog polutanta iz procesadobijanja rude i sušenja . Takođe, izvori čestica azbesta u vazduhu surazličiti industrijski procesi, kočioni sistemi automobila, habanje azbestakod građevinskih radova i dr.

Manje čestice azbestnih vlakana (od nekoliko desetina nm) veoma sustabilne i mogu dugo da se zadrže u vazduhu, a putem respiratornogsistema ulaze u pluća, gde se zadržavaju.

Koncentracije azbestnih čestica u vazduhu u neurbanim područjimamanje su od 1 μg/m3, dok se sadržaj u urbanim područjima krećei do 30 μg/m3.

Azbestne čestice su poznate kao veoma opasne ako se unose uorganizam, bilo da se unose putem respiratornog sistema bilo sahranom i vodom. Tkivo očvrsne u prisustvu čestice azbestaizazivajući bolest, koja se najčešće završava kancerom pluća ilinekog drugog organa.

Latentni period od pojave azbestoze do pojave raka pluća je 20 do 40godina.

Koncentracije azbestnih čestica u vazduhu u neurbanim područjimamanje su od 1 μg/m3, dok se sadržaj u urbanim područjima krećei do 30 μg/m3.

Azbestne čestice su poznate kao veoma opasne ako se unose uorganizam, bilo da se unose putem respiratornog sistema bilo sahranom i vodom. Tkivo očvrsne u prisustvu čestice azbestaizazivajući bolest, koja se najčešće završava kancerom pluća ilinekog drugog organa.

Latentni period od pojave azbestoze do pojave raka pluća je 20 do 40godina.

Ozon u troposferiOzon predstavlja alotropsku modifikaciju

kiseonika.Lako se raspada i predstavlja snažno oksidaciono

sredstvo.Koncentracija troposferskog ozona u urbanim

područjima je ispod 1 ppm (u stratosferi gaima oko 0.02 do 0.3 ppm).

Ozon predstavlja alotropsku modifikacijukiseonika.

Lako se raspada i predstavlja snažno oksidacionosredstvo.

Koncentracija troposferskog ozona u urbanimpodručjima je ispod 1 ppm (u stratosferi gaima oko 0.02 do 0.3 ppm).

10% od ukupne količine ozona Zemljine atmosfere se10% od ukupne količine ozona Zemljine atmosfere senalazi u troposferi.nalazi u troposferi.Pošto je za nastanak ozona potrebna Sunčeva svetlost,Pošto je za nastanak ozona potrebna Sunčeva svetlost,njegova koncentracija fluktuira u zavisnosti od god. doba injegova koncentracija fluktuira u zavisnosti od god. doba idoba dana (veće koncentracije su leti i popodne).doba dana (veće koncentracije su leti i popodne).

Troposferski ozon oštećuje materijale (automobilske gume,celuloza u tekstilnim vlaknima, boje).

Oštećuje vegetaciju, tako da se neke osetljive biljke i korste kaobiološki indikatori stepena aerozagađenja ozonom.

Ozon toksično deluje na respiratorni sistem čoveka, smanjujućikapacitet i funkciju pluća.

Troposferski ozon oštećuje materijale (automobilske gume,celuloza u tekstilnim vlaknima, boje).

Oštećuje vegetaciju, tako da se neke osetljive biljke i korste kaobiološki indikatori stepena aerozagađenja ozonom.

Ozon toksično deluje na respiratorni sistem čoveka, smanjujućikapacitet i funkciju pluća.

Isparljiva organska jedinjenja (IOJ)(Volatile Organic Compounds, engl. - VOC)

Sa stanovišta aerozagađenja, isparljiva organska jedinjenja podrazumevajuorganska jedinjenja koja se javljaju u gasovitom obliku u vazduhu urbanihsredina.

To su jedinjenja koja u svom molekulu imaju do 12 C atoma.U ovu grupu spadaju aldehidi, ketoni i različiti ugljovodonici.

Prema načinu vezivanja C atoma dele se na:Prema načinu vezivanja C atoma dele se na:Prema načinu vezivanja C atoma dele se na:Prema načinu vezivanja C atoma dele se na:

Aciklična organskaAciklična organskajedinjenjajedinjenja

Ciklična organskaCiklična organskajedinjenjajedinjenja

Alkani (parafini)Alkani (parafini)AlkeniAlkeniAlkiniAlkini

AlicikličniAlicikličniAromatičniAromatični

Najčešći VOC je metan. Svi ostali VOC se često nazivaju nemetanski VOC.Njegova koncentracija u vazduhu je 10 do 15 puta veća od ostalih VOC.Globalna emisija metana je oko 500 miliona t/god (360 miliona je

antropogena emisija, a 140 miliona je prirodna emisija).

Osnovni izvor metana su biogeni procesi u tlu.Antropogeni emiteri:

Motorna vozila 50%Industrijski procesi 15%Isparavanje rastvarača 10%Izgaranje fosilnih goriva, šumski požari, požari smetlišta.

Motorna vozila su glavni emiter VOC (u svetu ima oko 400 milionaautomobila). Količina emitovanih VOC zavisi od konstrukcije motora,njegovog rada i od vrste goriva koje se koristi. Tako su benzinski motoriveći emiteri od dizel motora.

VOC u koncentracijama u kojima se obično pojavljuju u vazduhu nemajudirektno toksični uticaj na ljude i životinje. Oni dovode do nastankafotohemijskih oksidanata, koji su toksični.

Osnovni izvor metana su biogeni procesi u tlu.Antropogeni emiteri:

Motorna vozila 50%Industrijski procesi 15%Isparavanje rastvarača 10%Izgaranje fosilnih goriva, šumski požari, požari smetlišta.

Motorna vozila su glavni emiter VOC (u svetu ima oko 400 milionaautomobila). Količina emitovanih VOC zavisi od konstrukcije motora,njegovog rada i od vrste goriva koje se koristi. Tako su benzinski motoriveći emiteri od dizel motora.

VOC u koncentracijama u kojima se obično pojavljuju u vazduhu nemajudirektno toksični uticaj na ljude i životinje. Oni dovode do nastankafotohemijskih oksidanata, koji su toksični.

SmogOtrovna smeša dima (smoke) i magle (fog)Da bi došlo do njegovog nastanka potrebni su specifični geografski i

meteorološki uslovi: Emitovanje komponenti smoga i/ili njihovih prekursora Toplota i Sunčeva svetlost za iniciranje hemijske reakcije Ograničena pokretljivost vazdušnih masa (TEMPERATURNA INVERZIJA) Topao vazduh se kreće naviše, hladan naniže Polutanti se distribuiraju podizanjem toplog vazduha naviše Ukoliko se kretanje sloja hladnijeg vazduha spreči toplijim vazduhom, dolazi do

temperaturne inverzije Polutanti se akumuliraju u nižim slojevima

Termalna inverzija se često javlja u udolinama, kotlinama, kanjonima, ulicama savisokim zgradama Los Angeles kao primer

Otrovna smeša dima (smoke) i magle (fog)Da bi došlo do njegovog nastanka potrebni su specifični geografski i

meteorološki uslovi: Emitovanje komponenti smoga i/ili njihovih prekursora Toplota i Sunčeva svetlost za iniciranje hemijske reakcije Ograničena pokretljivost vazdušnih masa (TEMPERATURNA INVERZIJA) Topao vazduh se kreće naviše, hladan naniže Polutanti se distribuiraju podizanjem toplog vazduha naviše Ukoliko se kretanje sloja hladnijeg vazduha spreči toplijim vazduhom, dolazi do

temperaturne inverzije Polutanti se akumuliraju u nižim slojevima

Termalna inverzija se često javlja u udolinama, kotlinama, kanjonima, ulicama savisokim zgradama Los Angeles kao primer

Temperaturna inverzija

Uticaj topografije na nastanak polutanata uUticaj topografije na nastanak polutanata ukotlinikotlini

Uticaj topografije na nastanak polutanataUticaj topografije na nastanak polutanatau Los Anđelesuu Los Anđelesu

Efekat uličnog kanjona na nastanakEfekat uličnog kanjona na nastanakpolutanata u gradupolutanata u gradu

Los Angeles snimljen podsmogom (gore) i snimljenkada nije bilo smoga (dole)

Izmaglica se javila zbogprisustva aerosola i čestica

Dve vrste smoga: Industrijski Fotohemijski

Los Angeles snimljen podsmogom (gore) i snimljenkada nije bilo smoga (dole)

Izmaglica se javila zbogprisustva aerosola i čestica

Dve vrste smoga: Industrijski Fotohemijski

Slika preuzeta izSlika preuzeta iz::http://www.chemistry.nus.edu.sg/2500/cm2371.htmhttp://www.chemistry.nus.edu.sg/2500/cm2371.htm

Smog

Industrijski smog Fotohemijski smog

Industrijski smogNastaje prilikom sagorevanja goriva.

Proizvodi sagorevanja sadrže čestice sa adsorbovanimSO2

SO2 je glavni ingredijent industrijskog smoga Doprinosi stvaranju aerosola

U kapi aerosola odvijaju se reakcije: 2 SO2 (g) + O2 (g) 2 SO3 (g)

SO3 (g) + H2O (l) H2SO4 (aq)

Sumporna kiselina je korozivna i napada bronhijalnedelove organizma. Posebno je značajno za ljude saastmom.

Nastaje prilikom sagorevanja goriva.

Proizvodi sagorevanja sadrže čestice sa adsorbovanimSO2

SO2 je glavni ingredijent industrijskog smoga Doprinosi stvaranju aerosola

U kapi aerosola odvijaju se reakcije: 2 SO2 (g) + O2 (g) 2 SO3 (g)

SO3 (g) + H2O (l) H2SO4 (aq)

Sumporna kiselina je korozivna i napada bronhijalnedelove organizma. Posebno je značajno za ljude saastmom.

• Prouzrokuje glavobolje, iritacije oka, nosa i grla,ometa funkciju pluća, kašalj.

• Oštećuje gumu, tekstilna vlakna, boju.

• Oštećuje vegetaciju.

Uticaji fotohemijskog smoga

• Prouzrokuje glavobolje, iritacije oka, nosa i grla,ometa funkciju pluća, kašalj.

• Oštećuje gumu, tekstilna vlakna, boju.

• Oštećuje vegetaciju.

List duvana nakon izlaganjaozonu (pojava hloroze-žutihmrlja).

List krompira nakonizlaganjaperoksiacetilnitratu (pojavabronzane boje).

List duvana nakon izlaganjaozonu (pojava hloroze-žutihmrlja).

List krompira nakonizlaganjaperoksiacetilnitratu (pojavabronzane boje).

Četiri uslova za nastanak:

• Sunčeva svetlost

• Temperature veće od 18°C.

• Prisustvo azotovih oksida (NOx).

• Prisustvo isparljivih organskih jedinjenja (VOC).

Kako nastaje fotohemijski smog?

Četiri uslova za nastanak:

• Sunčeva svetlost

• Temperature veće od 18°C.

• Prisustvo azotovih oksida (NOx).

• Prisustvo isparljivih organskih jedinjenja (VOC).

NO2 + VOC peroksiacetilnitrat (PAN)

Izvori isparljivih organskih jedinjenja (VOC)

• Industrijski izvori

• Prirodni izvori – Drvenaste bilje

* Ne emituje svo drveće VOC.

* VOC koje emituje drveće: izopreni i monoterpeni.

* Odgovorni za pojavu plavičaste izmaglice okopošumljenih oblasti tokom sunčanih dana.

• Industrijski izvori

• Prirodni izvori – Drvenaste bilje

* Ne emituje svo drveće VOC.

* VOC koje emituje drveće: izopreni i monoterpeni.

* Odgovorni za pojavu plavičaste izmaglice okopošumljenih oblasti tokom sunčanih dana.

NO2 + VOC peroksiacetilnitrat (PAN)

• NO2 određuje brzinu reakcije.

• Skoro sav NO2 je antropogenog porekla.

• NO2 određuje brzinu reakcije.

• Skoro sav NO2 je antropogenog porekla.

Primarni & Sekundarni polutanti

Primarni polutanti: direktno emitovani polutanti iznekog izvora

U slučaju industrijskog smoga, SO2 je primarnipolutant

U kapljicama aerosola: 2 SO2 (g) + O2 (g) 2 SO3 (g)

SO3 (g) + H2O (l) H2SO4 (aq)

Sekundarni polutanti: polutanti koji su nastalinaknadnim hemijskim reakcijama iz primarnoemitovanih polutanata. U navedenom primeru,sumpor trioksid i sumporna kiselina su sekundarnipolutanti.

Primarni polutanti: direktno emitovani polutanti iznekog izvora

U slučaju industrijskog smoga, SO2 je primarnipolutant

U kapljicama aerosola: 2 SO2 (g) + O2 (g) 2 SO3 (g)

SO3 (g) + H2O (l) H2SO4 (aq)

Sekundarni polutanti: polutanti koji su nastalinaknadnim hemijskim reakcijama iz primarnoemitovanih polutanata. U navedenom primeru,sumpor trioksid i sumporna kiselina su sekundarnipolutanti.

Fotohemijski smog

Primarni polutanti azot oksid (NO)i gasoviti ugljovodonici reaguju uprisustvu svetlosti, kiseonika ivodene pare, stvarajući posebnuizmaglicu koju čine nastalisekundarni polutanti.

Gornja slika – vedar aprilski danDonja slika – maglovit avgustovski

dan.

Primarni polutanti azot oksid (NO)i gasoviti ugljovodonici reaguju uprisustvu svetlosti, kiseonika ivodene pare, stvarajući posebnuizmaglicu koju čine nastalisekundarni polutanti.

Gornja slika – vedar aprilski danDonja slika – maglovit avgustovski

dan.

http://wunmr.wustl.edu/EduDev/LabTutorials/AirQuality/AirQuality.html

Fotohemijski smog

Distribucija atmosferskih komponenti koje činefotohemijski smog

Dan započinje stvaranjem azot oksida. Pri sagorevanju goriva dolazi donjegovog.N2 (g) + O2 (g) 2 NO (g)

Nastali azot oksid reaguje sa atmosferskim kiseonikom pri čemunastaje azot dioksid. Koncentracija azot dioksida se uvećava kasnijeod azot monoksida.2 NO (g) + O2 (g) 2 NO2 (g)

NO i NO2

Azot oksid (NO) i azot dioksid (NO2) su slobodni radikali.Sadrže nespareni elektron.Nespareni elektron ih čini reaktivnim.

Ciklus kada je u vazduhu prisutan samo azot oksid

NO2•

NO2• NO• + O++O2

Sunčevaradijacija

Azot-dioksid apsorbuje Sunčevu svetlost , koja obezbeđuje dovoljno energijeza razlaganje molekula azot-dioksida, pri čemu se stvara atom kiseonika.

NO2•O3+NO•O2+

Koncentracija ozona (oksidanta) sene povećava sve dok se veći deoNO ne konvertuje u NO2.

Ovo je zbog sledeće konkurentskehemijske reakcije koja se odvija uatmosferi:

223 ONOONO

U ciklusu kada je u vazduhu prisutanU ciklusu kada je u vazduhu prisutansamo azot oksida ne dolazi do porastasamo azot oksida ne dolazi do porastakoncentracije ozona, jer su reakcijekoncentracije ozona, jer su reakcijeciklične!ciklične!

Fotohemijski smog

Na fotolitički ciklus veoma utičuisparljiva organska jedinjenja(VOC).

Ova jedinjenja odgovaraju krivojoznačenoj kao “Non-methanehydrocarbons”.

Odakle potiču VOC?Antropogeni izvori Pumpe za gas Naftonosna polja, ugljenokopi

Prirodni izvori Drveće, biljke

Na fotolitički ciklus veoma utičuisparljiva organska jedinjenja(VOC).

Ova jedinjenja odgovaraju krivojoznačenoj kao “Non-methanehydrocarbons”.

Odakle potiču VOC?Antropogeni izvori Pumpe za gas Naftonosna polja, ugljenokopi

Prirodni izvori Drveće, biljke Većina reaktivnih VOC sadrži

dvostruke vezeSetiti se benzena, toluena, ksilena.

Ciklus kada su u vazduhu prisutni i VOC

Kada su u vazduhu prosutni VOC, azotoksid reaguje sa njima umesto saozonom. Usled te reakcije dolazi dostvaranja reaktivnih i štetnih jedinjenjakao što je peroksiacetil nitrat (PAN).Takođe, nastaju i mnogobrojni štetnialdehidi i ketoni u reakciji VOC saatomskim kiseonikom. I na kraju, poštoje azot oksid iskoruišćen na opisaninačin, ozon se ne troši u reakciji sanjim, već se akumulira u troposferi.

NO2• NO• + O++O2

Sunčevaradijacija

+VOC

Kada su u vazduhu prosutni VOC, azotoksid reaguje sa njima umesto saozonom. Usled te reakcije dolazi dostvaranja reaktivnih i štetnih jedinjenjakao što je peroksiacetil nitrat (PAN).Takođe, nastaju i mnogobrojni štetnialdehidi i ketoni u reakciji VOC saatomskim kiseonikom. I na kraju, poštoje azot oksid iskoruišćen na opisaninačin, ozon se ne troši u reakciji sanjim, već se akumulira u troposferi.

O3PANaldehidi,ketoni

Standardi kvaliteta vazduhaNajčešće korišćeni standardi za kontrolu kvaliteta vazduha su

standardi postavljeni od strane Svetske zdravstvene organizacije(World Health Organization -WHO), evropske unije (EU) iAmeričke agencije za zaštitu životne sredine (EnvironmentalProtection Agency - U.S. EPA).

Šest najvažnijih i najčešćih atmosferskih polutanata, za koje su dati standardi su:1) Ugljen-monoksid. Karakteristike: otrovan gas bez mirisa, ukusa i boje.

Zdravstveni efekti: glavobolja, vrtoglavica, slabost, gubitak muskularne kontrole,povećan a zatim smanjen puls, kolaps ili nesvestica.

2) Olovo. Karakteristike: plavičasto bela, srebrnasto siva supstanca; čestice olovaliče na prašinu. Zdravstveni efekti: smanjena fizička kondicija, poremećaj sna,glavobolja, bolovi u kostima i mišićima, bolovi u abdo­menu i smanjen apetit.Izlaganje visokim koncentracijama može izazvati oštećenje nervnog sistema,napade, komu i smrt.

Najčešće korišćeni standardi za kontrolu kvaliteta vazduha sustandardi postavljeni od strane Svetske zdravstvene organizacije(World Health Organization -WHO), evropske unije (EU) iAmeričke agencije za zaštitu životne sredine (EnvironmentalProtection Agency - U.S. EPA).

Šest najvažnijih i najčešćih atmosferskih polutanata, za koje su dati standardi su:1) Ugljen-monoksid. Karakteristike: otrovan gas bez mirisa, ukusa i boje.

Zdravstveni efekti: glavobolja, vrtoglavica, slabost, gubitak muskularne kontrole,povećan a zatim smanjen puls, kolaps ili nesvestica.

2) Olovo. Karakteristike: plavičasto bela, srebrnasto siva supstanca; čestice olovaliče na prašinu. Zdravstveni efekti: smanjena fizička kondicija, poremećaj sna,glavobolja, bolovi u kostima i mišićima, bolovi u abdo­menu i smanjen apetit.Izlaganje visokim koncentracijama može izazvati oštećenje nervnog sistema,napade, komu i smrt.

3) Azot-dioksid. Karakteristike: otrovan, crveno-braon gas sa iritirajućimmirisom. Zdravstveni efekti: iritacija nosa i grla, kašalj, gušenje, glavo­bolja,bolovi u stomaku i grudima, bronhitis, pneumonija.

4) Ozon. Karakteristike: eksplozivni gas, plavičaste boje, prijatnog mirisa prikoncentracijama manjim od 2 ppm. Zdravstveni efekti: kašalj, osećajnelagodnosti u grudima, smanjena pulmonarna funkcija i iritacija oka.

5) Sumpor-dioksid. Karakteristike: bezbojan gas sa jakim mirisom. Zdravstveniefekti: iritacija grla i pluća, akumulacija tečnosti u grlu i plućima.

6) Čestice PM10. Karakteristike: široka klasa hemijski i fizički raznolikihsupstanci, koje postoje kao čestice sa dijametrom manjim ili jednakim 10 μmZdravstveni efekti: inhalacija čestice dovodi do raznih hroničnih ili akutnihrespiratornih oboljenja.Čestice PM2.5. Karakteristike: široka klasa hemijski i fizički raznolikihsupstanci, koje postoje kao čestice sa dijametrom manjim ili jednakim 2,5μm. Zdravstveni efekti: inhalacija čestica dovodi do raznih hroničnih ili akutnihrespiratornih oboljenja.

3) Azot-dioksid. Karakteristike: otrovan, crveno-braon gas sa iritirajućimmirisom. Zdravstveni efekti: iritacija nosa i grla, kašalj, gušenje, glavo­bolja,bolovi u stomaku i grudima, bronhitis, pneumonija.

4) Ozon. Karakteristike: eksplozivni gas, plavičaste boje, prijatnog mirisa prikoncentracijama manjim od 2 ppm. Zdravstveni efekti: kašalj, osećajnelagodnosti u grudima, smanjena pulmonarna funkcija i iritacija oka.

5) Sumpor-dioksid. Karakteristike: bezbojan gas sa jakim mirisom. Zdravstveniefekti: iritacija grla i pluća, akumulacija tečnosti u grlu i plućima.

6) Čestice PM10. Karakteristike: široka klasa hemijski i fizički raznolikihsupstanci, koje postoje kao čestice sa dijametrom manjim ili jednakim 10 μmZdravstveni efekti: inhalacija čestice dovodi do raznih hroničnih ili akutnihrespiratornih oboljenja.Čestice PM2.5. Karakteristike: široka klasa hemijski i fizički raznolikihsupstanci, koje postoje kao čestice sa dijametrom manjim ili jednakim 2,5μm. Zdravstveni efekti: inhalacija čestica dovodi do raznih hroničnih ili akutnihrespiratornih oboljenja.

MDK zagađujućih supstanci atmosfereZa svaku supstancu koja zagađuje atmosferski vazduh

definišu se dva normativa:Jednokratna maksimalna dozvoljena koncentracijasupstanci (MDKj) predstavlja koncentraciju (mg/m3)koja udisanjem u toku 30 minuta ne sme izazvatipeflektorne (uključujući subsenzorne) reakcije uorganizmu čoveka.Srednje dnevna maksimalno dozvoljena koncentracija(MDKsd) supstanci predstavlja koncentraciju /mg/m3)koja ne sme ispoljavati na čoveka neposredno iliposredno dejstvo pri neodređeno dugom udisanju(nekoliko godina).

Za svaku supstancu koja zagađuje atmosferski vazduhdefinišu se dva normativa:Jednokratna maksimalna dozvoljena koncentracijasupstanci (MDKj) predstavlja koncentraciju (mg/m3)koja udisanjem u toku 30 minuta ne sme izazvatipeflektorne (uključujući subsenzorne) reakcije uorganizmu čoveka.Srednje dnevna maksimalno dozvoljena koncentracija(MDKsd) supstanci predstavlja koncentraciju /mg/m3)koja ne sme ispoljavati na čoveka neposredno iliposredno dejstvo pri neodređeno dugom udisanju(nekoliko godina).

IMISIJA predstavlja koncentraciju zagađivača u prizemnomsloju atmosfere u kojem se nalaze živa bića.

EMISIJA podrazumeva koncentraciju zagađivača koju ispuštajuizvori zagađenja (pogoni, motori).

Za određivanje imisije uzorkuje vazduh na određenim mestima uprizemnom sloju atmosfere, a za merenje emisije gasovi izdimnjaka, izduvnih cevi itd. Pri određivanju imisije vazduh semože uzorkovati na otvorenom i zatvorenom prostoru (sobe,kancelarije, učionice, pogoni, radionice).

Granična vrednost imisije (GVI) je najviši dozvoljeni nivokoncentracije zagađujućih materija u vazduhu.

IMISIJA predstavlja koncentraciju zagađivača u prizemnomsloju atmosfere u kojem se nalaze živa bića.

EMISIJA podrazumeva koncentraciju zagađivača koju ispuštajuizvori zagađenja (pogoni, motori).

Za određivanje imisije uzorkuje vazduh na određenim mestima uprizemnom sloju atmosfere, a za merenje emisije gasovi izdimnjaka, izduvnih cevi itd. Pri određivanju imisije vazduh semože uzorkovati na otvorenom i zatvorenom prostoru (sobe,kancelarije, učionice, pogoni, radionice).

Granična vrednost imisije (GVI) je najviši dozvoljeni nivokoncentracije zagađujućih materija u vazduhu.

GVI za neorganske materije u μg/m3

(Sl. glasnik RS 54/92)

Zagađujuća supstancaZagađujuća supstanca

Nenastanjena iNenastanjena irekreativna područjarekreativna područja

NastanjenaNastanjenapodručjapodručja

Vreme uzorkovanjaVreme uzorkovanja Vreme uzorkovanjaVreme uzorkovanja

24 časa24 časa 1 čas1 čas 24 časa24 časa 1 čas1 čas

Sumpor dioksidSumpor dioksid 100100 150150 150150 350350Sumpor dioksidSumpor dioksid 100100 150150 150150 350350

ČađČađ 4040 -- 5050 150150

Suspendovane česticeSuspendovane čestice 7070 -- 120120 --

Azot dioksidAzot dioksid 7070 8585 8585 150150

Troposferski ozonTroposferski ozon 6565 120120 8585 150150

Ugljen dioksidUgljen dioksid 30003000 50005000 50005000 1000010000

Informacije o kvalitetu vazduha daje:Republički hidrometeorološki zavod Srbije

http://www.hidmet.sr.gov.yu

StanicaStanica SO2SO2((μμg/m3)g/m3)

DimDim((μμg/m3)g/m3)

NO2NO2((μμg/m3)g/m3)

Pregled stanja kvaliteta vazduhaPregled stanja kvaliteta vazduhau Beogradu zau Beogradu za 02.10.2007.02.10.2007.

StanicaStanica SO2SO2((μμg/m3)g/m3)

DimDim((μμg/m3)g/m3)

NO2NO2((μμg/m3)g/m3)

KarađorđevKarađorđevparkpark 6060 5555 3737

RHMZRHMZKošutnjakKošutnjak 3232 3131 1818

Ul. ČarliUl. ČarliČaplinaČaplina 3131 2323 2626

GraničnaGraničnavrednostvrednostimisijeimisije

150150 5050 8585