Zašto i kako SPOLJNI DUGOVI PO STANOVNIKU govore o DEFORMACIJAMA I APSURDIMA u

korišćenju "globalne štednje" i Svetu finansija uopšte

- u fokusu najveće zemlje, krizne zemlje i zemlje Balkana -

Pre faktografije o spoljnim dugovima po glavi stanovnika, koja je u nastavku sadržana u tabelama

Tabela 1. Kretanje ukupnih spoljni dugovi zemalja (DOD) po stanovniku u tekućim  US$ 1970-2009

Tabela 2. Segmentiranje zemalja prema korišćenju “globalne štednje” po stanovniku u 2009. godini

iz kojih je na kraju članka u Boxu 1 izveden u Specifični siže, neophodna se izvesna kratka razjašnjenja, preciziranja i potenciranja.

Kao najvažnije, nužno je da na ovom mestu potenciramo frapantnu činjenicu da je postojeća alokacija “globalne štednje”/akumulacije toliko asimetrična (teško se uzdržati od kvalifikacije da je toliko deformisana) da su neke zemlje (od onih koje su u obuhvaćene uzorkom) “dogurale” do tako ekstremno visokog spoljnog  duga da, alternativno rečeno, koriste preko hiljadu puta više “globalne štednje” od stanovnika zemalja sa veoma niskim per capita externim zaduženjem/korišćenjem “globalne štednje”. A da i ne govorimo o tome da bi taj raspon i apsurd bio još veći da su u uzorak koji je predmet analize uvrštene i najnerazvijenije i najsiromašnije zemlje koje ne čine baš mali deo svetske populacije. Bilo bi normalno da to deluje kao snažan moralni pritisak na savest svih koji odlučuju ili na bilo koji način utiču na savremeni Svet ekonomije.

Dalje, nije teško zapaziti da u externom zaduživanju ili alternativno rečeno u korišćenju “globalne štednje”, izrazito dominiraju najrazvijenije zemlje, naravno prvenstveno one iz grupe G7, ispred kojih je,  na volšeban način, daleko iskočilo nekoliko zemalja, takođe, iz korpusa razvijenih, ali koje nisu iz kategorije velikih zemalja. Valjda zbog toga da bi se (na neubedljiv način) pokazalo da zemlje koje u geopolitičkom smislu danas vode glavnu reč, tu poziciju  ne zloupotrebljavaju i u korišćenju globalne štednje.

Ali, zbog toga drugu grupu sa, takođe, veoma visokim korišćenjem “globalne štednje” po stanovniku, čine uglavnom zemlje G7, uz nekoliko njihovih, može se slobodno reći, geopolitičkih favorita.

U trećoj grupi, u dosta širokom rasponu, nalaze se uglavnom zemlje koje po IMF klasifikaciji spadaju u kategoriju “developing countries”, među njima i nekoliko post-tranzicionih zemalja.

Tu je pozicionirana i Srbija. Ovako, per capita posmatrano, reklo bi se na boljem mestu nego što bi se moglo očekivati. Ali, ako se prisetimo da indikator o kojemu ovde govorimo – a to je externa zaduženost per capita – ne daje nikakve informacije o ekonomskoj efikasnosti i racionalnosti i razvojnoj sposobnosti, postaje jasno da ne treba žuriti sa bilo kakvom zaključcima o njenoj poziciji. Biće o tome više reči u narednim člancima.

Najzad, u četvrtoj grupi sa najmanjom externom per capita zaduženošću, ili alternativno rečeno sa najmanjim korišćenjem “globalne štednje” po stanovniku, su najveće zemlje sveta po broju stanovnika (ali, recimo odmah, ne samo po tome). Reč je o srednje razvijenim zemljama u razvoju, koje su nekako  uspele da se izvuku iz zone najslabije razvijenih i najsiromašnijih zemalja. Treba odmah reći da se pokazuje da ove zemlje imaju nisko korišenje “globalne štednje” per capita, ne samo zbog velikog broja stanovnika, nego i zbog činjenice što imaju daleko veću stopu štednje/akumulacije, tako da ni u apsolutnim iznosima ne spadaju u vrh exsterno zaduženih zemalja.

Svakako treba razjasniti zašto potenciramo asimetrično, deformisano korišćenje ”globalne štednje” (ovaj pojam stavljamo u navodne znake zbog toga što je sporan, a o tome će i u nastavku biti više reči), čija druga strana medalje su nagomilani spoljni dugovi mnogih najrazvijenijih zemalja. Primetno je da, ovde, izbegavamo kvalifikaciju “prezaduženost”, budući da veliko korišćenje spoljnih dugova i prezaduženost, ne moraju značiti isto. Moguće je da neka zemlja ima izuzetno velike spoljne dugove po glavi stanovnika, kao što će se videti iz tabela 1 i 2 ovog članka, ali to još uvek ne mora da znači da je u stanju prezaduženosti, u opasnosti od stečaja.  To će se videti iz članka u kojemu će se spoljna zaduženost zemalja posmatrati u kontekstu njihovih ekonomskih performansi.   

Ipak, neravnomernost spoljnih dugova, ili (opet moramo to izraziti i na alternativni način) neravnomerno korišćenje “globalne štednje”,  implicira privilegovanost. Neke zemlje, putem raznih pogodnosti i odavno stečenih pozicija i prednosti, koriste neuporedivo veći deo ”globalne štednje” (akumulacije) po stanovniku, nego druge. Mnogi će odmah replicirati da je to sasvim normalno jer su i same  zemlje po ekonomskoj snazi različite. A to bi trebalo da znači različite i po veličini doprinosa koji daju formiranju tog “pula globalne štednje.” Trebalo bi, ali nije tako. Jer, videli smo na mnogim mestima na ovom sajtu, da mnoge najrazvijenije zemlje ostvaruju nedovoljnu profitabilnost/akumulativnost, obrnuto srazmernu participaciji u korišćenju “globalne štednje”.

Najzad, iako može izgledati kao zadržavanje na manje važnim kategorijalnim pitanjima, ipak, da bi se izbegli nesporazumi i pogrešna shvatanja, treba apsolvirati upotrebljeni termin “globalna svetska štednja”? Možda će se mnogi zapitati: šta je sad to? Zar štednja, akumulacija, nije nacionalna kategorija? Formalno, zaista jeste, ali, ipak, u literaturi, ne samo autorskoj nego i dokumentima najznačajnijih međunarodnih institucija svakodnevno i sve češće nailazimo na pojmove: “large pool of worldwide savings“, „pool of global savings“,  “access to global large pool of worldwide savings” i slično. Sledeći citati to ne samo potvrđuju nego i objašnjavaju.

- “The reallocation can improve living standards by mobilizing global savings to finance investments in countries where the marginal productivity of investment is relatively high.” Building Coalitions for Effective Development Finance, Global Development Finance, The World Bank, 2001, page 60);

- The development of a large pool of savings in the developed world in search of returns and risk diversification. Income growth, the ageing of populations, the development of pension and mutual funds and the liberalisation of capital movements in many parts of the world have been among the factors enticing crossborder investment. The availability of these large pools of savings in search of returns and diversification is often regarded as a two-edged sword. (“Responses to the Challenges of Globalisation”, A Study on the International Monetary and Financial System, and on Financing for Development, COMMISSION OF THE EUROPEAN COMMUNITIES, Brussels, 14 February 2002, page 34)

- Recent years have seen a marked increase in the institutionalisation of savings, as the population ages and national “pay-as-you-go” pension programs lose their long-term credibility. In many countries private pension funds and mutual funds have experienced very rapid growth recently. Another factor may be the increased knowledge of, and therefore heightened appetite for, markets and market exposure. Institutional investors are changing the landscape somewhat. One aspect, related to globalisation, is that institutional investors are well aware of the risk-return benefits of a diversified international portfolio. Particularly in smaller markets, moves by large institutional investors can provoke significant price movements. The markets are simply not sufficiently liquid for this scale of investor. While any moves toward the globalisation of markets that deepens liquidity will alleviate this situation, the institutional investors will support, with their business, more liquid markets. (“Future Prospects for National Financial Markets and Trading Centres”, OECD, Financial Affairs Division, Group of autors, 2001).

Rezimirano rečeno, u ovim citatima se ukazuje da su finansijska liberalizacija i finansijske inovacije, dovele do institucionalizacije štednje u nacionalnim ali i internacionalnim razmerama, a zatim i traganja za najprofitabilnijim investiranjem tako

institucionalizovane, agregirane štednje i u globalnim okvirima. Zbog toga i ne treba da čudi pojava termina poput “globalne štednje”.  

Tabela 1.

I dalje, spoljni dugovi po stanovniku jasno govore o skandaloznim deformacijama i apsurdima u korišćenju  "globalne štednje" i Svetu finansija uopšte 

 

Zemlje rangirane po per capita spoljnom dugu

2005 2006 2007 2008 2009 Najaktuelniji raspoloživi podaci

Per capita

US dollars

% of GDP

External debt, mlrd US dollars

Date

1. Ireland 334.688 432.081 422.545 532.348 506.241 512.083 1.008 2.163.000 31. XII 2012

2. Netherl. 116.361 116.174 138.997 149.645 225.814 226.503 344 2.655.490 30. VI 2011

3. U.K. 137.481 172.428 171.367 170.176 145.234 160.158 406 10.090.000 31. XII 2012

4. Switzerl.

na na na na na 154.063 229 1.563.000 31. XII 2012

5. Norway na na na na na 131.220 141 644.500 30. VI 2011

6. Belgium na na na na na 113.603 266 1.424.000 31. XII 2012

7. Denmark

na na na na na 101.084 180 626.900 30. VI 2011

8. Sweden na na na na na 91.487 187 1.034.000 31. XII 2012

9. Austria na na na na na 90.128 200 883.500 30. VI 2011

10. France

56.856 56.412 70.974 86.227 75.028 74.619 182 5.275.000 30. VI 2011

11. Germany

47.339 54.494 54.567 62.818 57.560 57.755 142 5.719.000 30. VI 2011

12. Austral.

28.689 28.269 39.217 48.153 42.057 52.596 95 1.506.000 31. XII 2012

13. U.S. 33.947 41.026 45.439 44.024 46.579 52.170 106 17.344.650 2 II 2014

14. Spain 36.661 36.064 24.154 54.395 47.130 52.045 167 2.290.000 11.IV.2013

15. Portu. 25.802 25.717 43.475 45.630 46.821 47.835 223 548.800 30. VI 2011

16. Gree. 27.188 27.080 7.746 8.204 47.229 47.636 174 583.300 30. VI 2011

17. Italy 33.392 33.202 17.853 38.909 36.914 36.841 108 2.460.000 31. XII 2012

18. Canada

21.190 20.972 23.005 23.448 29.905 29.625 64 1.326.000 31. XII 2012

19. Sloven.

12.807 15.791 25.338 27.290 27.249 25.555 48 61.230 30. VI 2011

20. Japan 12.107 11.679 11.677 8.300 19.136 24.000 60 3.024.000 31. XII 2012

21. Hung. 8.410 10.214 13.431 17.919 18.038 14.821 115 202.000 31. XII

2012

22. Croat. 6.858 8.681 11.014 12.800 14.507 13.519 99 64.250 31. XII 2012

23. Mont. 840 1.511 4.694 6.935 6.426 na na na na

24. Bulg. 2.028 2.726 4.304 5.216 5.350 6.261 90 43.240 31. XII 2012

25. Roman.

1.796 2.499 3.906 4.764 5.470 5.082 67 132.100 31. XII 2012

26. Serbia.

2.079 2.645 3.554 4.350 4.324 4.178 80 32.600 31. XII 2012

27. Turkey 2.316 2.712 3.232 3.565 3.360 3.794 40 331.400 31. XII 2012

28. Russia 1.606 1.760 2.590 2.835 2.688 3.634 23 631.800 31. XII 2012

29. Argent.

3.226 2.963 2.971 2.981 2.984 na na na na

30. Maced.

1.460 1.612 2.040 2.292 2.695 2.668 60 6.740 31. XII 2012

31. China 218 248 284 286 322 2.221 38 3.000.000 31. XII 2013

32. B - H 1.645 1.915 2.335 2.201 2.544 2.052 48 9.051 31. XII 2012

33. Mexico

1.629 1.559 1.830 1.914 1.787 1.956 20 352.900 31. XII 2012

33. Brazil 1.008 1.028 1.250 1.366 1.429 1.608 15 428.300 31. XII 2012

34. Alban. 660 781 922 1.254 1.496 882 23 5.281 31. XII 2012

35. Indon. 613 565 596 643 685 837 28 251200 31. XII 2012

37. India 110 143 180 197 206 240 20 376.000 31. XII 2012

Kategorijalno objašnjenje: Spoljni dugovi  - External debt stocks, total (DOD, current US$) - Total external debt is debt owed to nonresidents repayable in foreign currency, goods, or services. Total external debt is the sum of public, publicly guaranteed, and private nonguaranteed long-term debt, use of IMF credit, and short-term debt. Short-term debt includes all debt having an original maturity of one year or less and interest in arrears on long-term debt. Data are in current U.S. dollars.

Osnovni izvor: http://data.worldbank.org/indicator; Zvanični podaci za najaktuelniji period nisu raspoloživi u ovom izvoru već su uzeti iz Wikipedia, the free encyclopedia, last modified on 16 May 2014.

 Tabela 2.

Segmentiranje zemalja prema korišćenju “globalne štednje” po stanovniku u najaktuelnijem, najnovijem periodu sa raspoloživim podacima (pretežno u 2012.)

- podaci  iz tabele 1 -

Zemlje sa exstra visokim spoljnim dugom/korišćenjem

“globalne štednje” po stanovniku

Zemlje sa veoma visokim i visokim spoljnjem

dugom/korišćenjem “globalne štednje” po

stanovniku

Zemlje sa umerenim i niskim spoljnim

dugom/korišćenjem “globalne štednje” po

stanovniku

Zemlje sa veoma niskim spoljnim dugom/korišćenjem

“globalne štednje” po stanovniku

Zemlja Iznos per capita

Zemlja Iznos per capita

Zemlja Iznos per capita

Zemlja Iznos per capita

1. Ireland 512.083 8. Sweden 91.487 21. Hung. 14.821 33. Mexico 1.956

2. Netherl. 226.503 9. Austria 90.128 22. Croat. 13.519 33. Brazil 1.608

3. U.K. 160.158 10. France 74.619 23. Mont. 6.426 34. Alban. 882

4. Switzerl. 154.063 11. Germany 57.755 24. Bulg. 6.261 35. Indon. 837

5. Norway 131.220 12. Austral. 52.596 25. Roman. 5.082 37. India 240

6. Belgium 113.603 13. U.S. 52.170 26. Serbia. 4.178

7. Denmark 101.084 14. Spain 52.045 27. Turkey 3.794

15. Portu. 47.835 28. Russia 3.634

16. Gree. 47.636 29. Argent. 2.984

17. Italy 36.841 30. Maced. 2.668

18. Canada 29.625 31. China 2.221

19. Sloven. 25.555 32. B - H 2.052

20. Japan 24.000

  

Box 1

Specifični siže

Nameće se kao nužno da potenciramo dilemu koja bi se mogla nazvati problemskom poentom asimetričnog externog zaduživanja, ili alternativno rečeno, velikih deformacija u korišćenju (alokaciji) “globalne štednje/akumulacije”:

- da li ovakva asimetrična, deformisana alokacija “globalne štednje” znači da postoji zaista tako dobar međunarodni, globalni finansijski sistem (a to vredi i za okvire Evropske unije) koji na ovakav način alocira i distribuira globalnu štednju/akumulaciju zbog toga što je to u skladu sa principima ekonomske efikasnosti; drugim rečima zbog toga što tako alocirana alokacija daje najbolje ekonomske efekte i za zemlje kojima je data na korišćenje, a samim tim i za globalnu zajednicu;

- ili će se pokazati/potvrditi da i ne postoje u takvi globalni/EU finansijski sistemi, celoviti i konzistentni, koji bi mogli obezbediti pomenute alokaciju svetske “globalne štednje” sa dobrim ekonomskim efektima. Konkretnije i direktnije rečeno: nije li reč o tome da Svet finansija funkcioniše kroz mehaničku kompilaciju razvijenih, nedovoljno razvijenih i sasvim nerazvijenih nacionalnih finansijskih – što zapravo omogućuju haotične, sebične, neravnopravne pristupe “globalnoj štednji”. Ne pokazuju li se pokušaji da se izgradi konzistentni, čvrsti (“robust”) međunarodni finansijski sistem ali mekom regulacijom/kodifikacijom zasnovanom na prudencijalnim principima, na goloj priči o jačanju tzv. “tržišne finansijske discipline”, bez jedinstvene svetske valute, sa održavanjem hegemonije US $... bez efikasnog upravljačkog mehanizma i instrumentarija, makar  u strogo ograničenom domenu,  i sl. – zapravo Sizifov posao, bezizgledno nastojanje da se u “svetske finansije” uvede ono što bi se s pravom  moglo zvati međunarodni finansijski sistem?!?  

Da bismo imali neoboriv stav o ovoj dilemi potrebno da u sledećim člancima analiziramo i dođemo do objektivnog i čvrstog zaključka o tome da li je možda, zaista reč o tome, da “globalna štednja” štednja, iako veoma asimetrično, ipak bude alocirana tamo gde  daje najbolje ekonomske efekte. Ako to nije tako, onda se neće moći izbeći zaključak da Svet ekonomije ne može izaći iz globalne krize sve dok temeljitim “resetovanjem” ne otkloni defekte i debalanse koji tu krizu i generišu.  A nemoguće je predvideti šta to sve podrazumeva.