Zašto treba koristiti društvene mreže

7/30/2019 Zato treba koristiti drutvene mree

1/9

Zato treba koristiti drutvene mree?

Mnogi od nas se pitaju zato je kompanijama uopte bitno da koriste drutvene mree? Zato jeneophodno imati stranicu na Fejsbuku, youtube nalog, forum ili blog na svom sajtu, ak iako stemala firma?

Nabrojaemo nekoliko razloga koji jasno govore zato svi priaju o socijalnim medijima,odnosno drutvenim mreama i zato ih ne smete zanemariti.

1) Povratne informacije

Povratne informacije predstavljaju miljenja o vaem proizvodu ili usluzi, kao i predloga zapoboljanje istih. Do povratnih informacija moete doi na dva naina. Prvi nain predstavljadirektan konakt sa trenutnim i potencijalnim kupcima. Drugi nain predstavlja obinu pretragudrutvenih mrea koje koriste vai potencijalni i trenutni klijenti, kako bi otkrili njihove stavove imiljenja.

2) Predstavljanje odnosno brending

Malim kompanijama je sada lake da se predstave javnosti. Ranije se nije bilo mogue boriti savelikim igraima na tritu. Sada je mogue nai trinu niu, fokusirati se na nju, i izgraditibrend.

Samo prisustvo na Internetu poveava reputaciju vae kompanije i ljudi joj vie veruju. U svojojoblasti poslovanja predstaviete se kao kompanije koja brine o potrebama klijenata, koja je uvektu, i uvek je u toku sa savremenim tehnologijama.

3) Korisnika podrka

U sluaju da im je potrebna pomo ili imaju pitanje oko korienja proizvoda, osim telefonomklijenti mogu da vam se obrate i preko drutvenih mrea. Ako im razreimo problem, klijenti eto ceniti, a isto tako e celu priu i va profesionalan odnos videti njihovi prijatelji. Sve je ovonain da se dodatno povea reputacija kompanije.


2/9

4) Jo jedan nain da vas nau novi klijenti

Klijenti imaju jo jedan nain da vas nau. Poveava se vaa prisutnost na Internetu, i napretraivaima, to dodatno poveava anse za dolazak novih klijenata.

5) Jeftinije oglaavanje

Oglaavanje na drutvenim mreama je jeftinije. Trokovi marketing kampanja i odravanjanaloga u drutvenim mreama su nii, a rezultati su znaajno bolji zato to na ovaj nain najboljemoemo da targetiramo nau ciljnu grupu.

http://marketingnainternetu.com/2011/03/06/zasto-treba-koristiti-drustvene-mreze/

Facebook reklamiranje

Facebook reklamiranje nije u poetku bilo primarno programerirma i osnivaima ovog Interne tgiganta, ali kako je mrea postajala sve vea (trenutno preko milijardu korisnika irom sveta)aktivirano je plaeno ali vrlo efektno reklamiranje. Popularni "fejsbuk" i u Srbiji ima velikimarket share kada govorimo o Internet marketingu. U Srbiji postoji oko 3 miliona otvorenih

naloga i korsinika koji svakodnevno koriste ovaj drutveni fenomen. Dakle, u Srbiji je izuzetno

popularan gde otprilike svaka 2 osoba ima otvoren nalog na "fejsu".

Marketing na drutvenim mreama je sve popularniji zato to su efekti takvog marketinga lakomerljivi i ono to je najvanije odmah vidljivi. Moete da ponete da zaraujete ODMAH poputanju kampanje u teaj. Reklama se pojavljuje ODMAH i vai ciljani potencijalni korisniciODMAH vide vae proizvode ili usluge. Bitna karakteristika koja opisuje Internet Marketing je idvosmerna komunikacija koju ostvarujete sa posetiocima sajta to nije pohvalno za TV, radio,print ili druge vidove reklama.

Prvo moramo da proverimo da li imate potrebu za ovakvim vidom reklamiranja i morate

potvrdno da odgovorite na sledea tri pitanja. Idemo:Zamislite sada jednu ulicu koja broji 3 miliona ljudi koji se etaju, i u toj ulici vae prodajnomesto. To je potencijalno trite na kome lako moete da doete do onih ljudi koji koriste ili supotencijalni korisnici usluga ili roba koje ba vi prodajete. Zvui zanimljivo?Zamislite da moete da etate tom ulicom i da ujete misli ljudi (potencijalnih klijenata /muterija) koji prolaze pored vas. Razmiljaju o vaim proizvodima, potrebni su im... A sada
http://marketingnainternetu.com/2011/03/06/zasto-treba-koristiti-drustvene-mreze/http://marketingnainternetu.com/2011/03/06/zasto-treba-koristiti-drustvene-mreze/http://marketingnainternetu.com/2011/03/06/zasto-treba-koristiti-drustvene-mreze/


3/9

mislite da smo preli na naunu fantastiku ali i dalje govorimo o realnosti. Da li bi ste im prodaliono to oni ve ele?

I jo jedan potvrdan odgovor vas deli od potrebe za reklamiranjem na drutvenim mreama.Spremni?

Zamislite jo da se vaa reklama nalazi svuda u toj ulici, i da se svakome ko razmilja o neemuto bi va proizvod ili usluga mogli da potkrepe tu misao aktivira vaa reklama pred oima. Da libiste eleli da vaa reklama prati vae neodlune a potencijalne kupce?

Hmmm, ako ste odgovorili sa 3 DA idete dalje.

ta IMarketing tim moe da uradi za vas 1. Osmiljavanje Internet Marketing plana:Analiza trita potencijalnih klijenataDemografska podela

Podela po interesnim grupamaOsmiljavanje izgleda i broja reklamaDefinisanje dnevnog i mesenog budeta za reklamiranjeOsmiljavanje kampanja2. Voenje reklama i kampanjaKreiranje reklama ads-a prema ciljanim klijentima

Praenje poseta i uinka (klik, lajk, kupovina itd.).Optimizovanje reklama radi bolje stope prodajnog efekta (potronja/realizacija*100)Odravanje reklama3. Odravanje Fan page-a

Kreiranje vaeg Fan page-a na fejsbukuOptimizacija sadraja i materijala u skladu sa vaim potrebama (slike, tekstovi, video snimci itd.)Svakodnevno auriranje stranica

http://www.imarketing.rs/internet-marketing/facebook-reklamiranje

Psihologija twittera

Na svetu u ovom trenutku postoji oko 190 miliona korisnika Twittera koji dnevno ispiu 65miliona tvitova! Naalost, zvanine statistike o broju tviteraa u naoj zemlji jo uvek ne postoje,osim na nivou pretpostavke.

Twitter je mlai od Facebook-a: nastao je 2006. godine, pa nije toliko opseno i dubioznoistraivan kao Facebook. Ipak, rana istraivanja koja dolaze sa Zapada i te kako se bavepsihologijom Twittera, a neka od pitanja na koja pokuavaju da odgovore jesu:

Ko su korisnici Twittera?
http://www.imarketing.rs/internet-marketing/facebook-reklamiranjehttp://www.imarketing.rs/internet-marketing/facebook-reklamiranjehttp://www.imarketing.rs/internet-marketing/facebook-reklamiranje


4/9

Zato tvituju?

O emu piu?

ta je toliko zabavno u poruci koju prenose u samo 140 karaktera?

S obzirom da kod nas jo uvek ne uiva popularnost poput Facebook-a, evo najpre kratkogvodia za Twitter Dummies:ta je Twitter?

Twitter je odlian kompromis izmeu socijalne mree i bloga, takozvani mikroblog. Slinostsa formom bloga je to se zasniva na ideji da neko ita to to vi piete, a na raspolaganju za toimate 140 karaktera. Ljudi prate jedni druge, a takva interakcija ne mora biti reciprona kaokod Facebook-a (vi moete nekog pratiti, ali time ne prati i on vas).Twitter terminologija i argon

tweet ~ sadraj koji piete u najvie 140 karaktera. Tvit moe da sadri linkove van Twittera,mentione, slike, hash tagove

retweet ~ ukoliko vam se dopadne neiji tvit, moete ga uvrstiti u svoje tviove, to e se

prikazati drugim korisnicima (sa oznakom da je sadraj ritvitovan i sa nadimkom originalnogautora)

timeline ~ poetna stranica Twittera na kojoj izlaze vai i tvitovi svih koje pratite u realnom

vremenu

follow / zapratiti ~ u tviterakom argonu, kada nekoga zapratite, to znai da e vam se

njegovi tvitovi, ali i ritvitovi prikazivati na tajmlajnu

unfollow / otpratiti ~ ukoliko vie ne elite da pratite nekog korisnika, klikom naUnfollow ete ga otpratiti i njegovi tvitovi vie nee biti vidljivi na vaem tajmlajnu

hashtag ~ oznakom # i upisivanjem odreenog pojma zapravo uestvujete u tvitovima na

odreene teme. Pretragom hashtagova, odnosno klikom na njih, videete ta su drugi Twitteraipisali o istoj temi bez obzira na to da li ih pratite

mention ~ oznaava se sa @ znakom i na taj nain nekoga spominjete u svojim tvitovima

tako to upiete njegovo Twitter ime nakon @

favorite ~ ukoliko vam se neki tvit dopada, moete ga, tviterakim argonom reeno,

fejvovati, odnosno postaviti u listu svojih omiljenih tvitova

lists ~ Twitter nudi opciju pravljenja sopstvenih lista korisnicima, to omoguava daistovremeno komunicirate sa svim korisnicima u okviru liste

injenice o Twitteru:

Evo nekoliko injenica o Twitteru koje su nastale kroz istraivanja ove popularne drutvenemree koje prenosi PsyBlog. Treba uzeti u obzir brzinu napredovanja drutvenih mrea i vremekada su neka od ovih istraivanja raena.


5/9

1. Twitter je kao igra gluvih telefona

Zbog kratkoe i lakog i brzogprenoenja poruka, Twitter se njegovim korisnicima moe initikao brza konverzacija (Boyd et al, 2010). Razlika izmeu normalne i ovakve komunikacije jeu tome to istovremeno moete uestvovati u mnogo razliitih interakcija. To lii na urku nakojoj istovremeno razgovarate sa desetak razliitih (grupa) ljudi.

Sve vrste procesa koje moemo prepoznati u konverzaciji prisutne su i na Twitteru: mnogoinformacija se naprosto ponavlja (retweet), ali poruke s vremenom mogu biti izmenjene, kao uigri gluvih telefona, s obzirom da ljudi iznova procenjuju, reinterpretiraju ili pogrenointerpretiraju znaenje originalnog tvita.

Ipak, s obzirom da ljudi Twitter koriste na razliite naine, on se ne mora svima initi ovakvim.Isto kao to razgovor ne mora nuno biti konverzacija, ponekad moe imati prizvuk naredbe,

iznenaenja ili pomono sredstvo da izrazimo misli. Drugim reima, Twitter nije samo drutvenamrea, ve ima znaajnu informativnu komponentu.2. Ljudi prave naloge na Twitteru da bi pratili svoje prijatelje

Analize korisnika Twittera sprovedene na samom poetku njegove egzistencije (Java et al.,2007) pokazale su da ljudi prave naloge na ovoj mrei zato to ga njihovi prijatelji koriste.Tanije, tada su korisnici Twittera pratili iste ljude koje imaju u svojim telefonskimimenicima. S obzirom da je ovo istraivanje staro oko 5 godina, pitanje je koliko ono vai i zadananje trendove na Twitteru.

Veliki broj korisnika upravo je ono to se oekuje od interneta: ljudi lako mogu da sekonformiraju inovacijama zato to su servisi esto besplatni, a niko nije imun na besplatne stvari.Ipak, broj korisnika manje je interesantan od pitanja kakvi ljudi ga koriste i zato.3. Veina tvitova su samo brbljanje

Iako nije u pitanju pravo istraivanje, postoje podaci o tome o emu ljudi priaju na Twitteru.Jedna kompanija za analizu korisnika drutvenih mrea kategorisala je ukupno 2.000 tvitovanapisanih tokom jedne nedelje. Podeljeni su u 6 kategorija (slini procenti naeni su i uistaivanju Jave i saradnika iz 2007. godine):

1. Besmisleno brbljanje: 41%2. Konverzacija: 38%

3. Prenoenje vrednosnih poruka: 9%4. Samopromocija: 6%

5. Spam: 4%

6. Vesti: 4%


6/9

Ono to se smatra besmislenim brbljanjem moe zapravo podrazumevati odreene socijalnenorme, donositi neku drugu vrstu satisfakcije ili biti jednostavno brbljanje. Kao kad vam nekokae: Kako ste?, a vi mu odgovorite: Dobro. Moe biti povrno, ali nije besmisleno.4. Prosena starost = 31 godina

Prosena starost korisnika Twittera iznosi 31 godinu, to je vie nego prosean korisnikMySpace-a koji ima 26 godina, ali manje od proseka Facebook-a koji sada iznosi 33 godine.

LinkedIn ima najstarije korisnike ija prosena starost iznosi 39 godina. Predvia se da eTwitter u budunosti biti najzastupljeniji u populaciji starosti od 18 do 24 godine (Pew, 2009).5. Mukaraca ima manje, ali su popularniji

Neke sugestije o polnim razlikama meu tviteraima dolaze od Hejla i Piskorskog (2009), koji sunali da na Twitteru ima neto vie ena (55%), ali da u proseku mukarci imaju vie pratilaca

(followers) od ena. Duplo je vea ansa da e mukarci zapratiti drugog mukarca negoenu, dok e ene u 25% sluajeva pratiti mukarce. I mukarci i ene, kae statistika, otprilikepodjednako tvituju. Na Twitteru, dakle, postoji neto to vie odgovara mukarcima negoenama, gledano u proseku.

Ovakav nalaz je iznenauju, s obzirom na injenicu da ene privlae vie panje na drutvenimmreama i to od strane oba pola.6. 20% informera i 80% jaformera

Nakon ispitivanja 350 twittova, Naman (2010) podelio je korisnike u dve grupe:

informeri20% deli informacije i odgovora drugim korisnicima

jaformeri80% uglavnom postavlja informacije o sebi

Informeri obino imaju bogatije mree pratilaca, verovatno zbog toga to prosleujuzanimljive informacije i ne priaju o sebi u meri u kojoj to ine jaformeri.

Ova podela pokazuje da postoje razliiti naini da se koristi Twitter. Takoe, ona sugerie da sukonverzacioni aspekti Twittera moda precenjeni. Ako 80% korisnika ne odgovara drugima na

njihove sadraje, onda moda ba i nije toliko drutven.7. Trendovi su jednokratni i kratkotrajni

Twittovi na odreene teme (takozvani Twitter trendovi) retko traju due od jedne sedmice, estosamo nekoliko dana (Kwak et al., 2010). Veina tema su jednokratno popularne, a zatim seugase. 85% ovakvih trendova povezane su sa aktuelnim drutvenim deavanjima, odnosnovestima.


7/9

Razlog moe biti taj to su ovi trendovi, koji zahtevaju upotrebu hashtagova i odreenih rei,fraza ili skraenica, obino vrlo specifini.8. Prosena uestalost tvitova = 1

Prosean broj tvitova po korisniku je 1 (Heil & Piskorski, 2009). To znai da veina ljudi kojanapravi nalog na Twitteru samo prati druge korisnike ili ga ne koristi uopte, to je jo jednademonstracija slobode u odabiru sadraja i slabe ili nikakve barijere kako bi se do tog sadrajadolo.

S druge strane, 10% korisnika kreira 90% tvitova. Ovakva raspodela korisnika i sadraja jeneobina, posebno u poreenju sa drugim drutvenim mreama. Hejl i Piskorski primeuju da jeu ovom aspektu Twitter vie poput Wikipedije, koja ima identian odnos korisnika i sadraja.Deo objanjenja verovatno se krije u injenici da su dobar deo najpraenijih tviteraa poznate

linosti.

Ovakva statistika govori i da biti interesantan nekom followeru predstavlja svojevrstan talenat,odnosno da takvu popularnost nije lako stei (bez oslanjanja na halo efekat koji ide u prilogupravo poznatim linostima). Ponekad se, naravno, desi da se karakteristike poznatosti izabavnosti poklope, pa ne bude iznenaujue to neko poznat ima ogroman broj pratilaca, ajedan od takvih primera je Stiven Fraj.

9. Strah od neprihvatanja motivie neke od korisnika

Za Twitter se esto, prilino nemilosrdno, kae da je savren za narcistiko doba u kome ivimo.

On ljudima omoguava da stiu pratioce, a da zauzvrat ne moraju da ih i sami prate ili se sanjima na bilo koji drugi nain baku.

Mala studija koju su sproveli Kvi i saradnici (2010) sugerisala je da meu ekstrovertima postojiizvestan strah od neprihvatanja koji ih motivie da tvituju. Ipak, to se ne odnosi na korisnike kojinisu ekstroverti.

Treba imati na umu da mnogi ljudi Twitter doivljavaju iskljuivo kao mesto za oputanje izabavu. Zgodan je i zbog toga to je jednostavniji od pisanja bloga, imate punu slobodu dakreirate sadraj i da pratite korisnike koji vam se ine interesantnim. Is tovremeno, nije tolikoprisan kao Facebook i sline socijalne mree koje vam trae pregrt linih informacija (navama je, naravno, koje od njih ete objaviti). Moda zato Twitter, iako manje drutven odFacebook-a, postaje privlaniji sve veem broju korisnika koji trae drugaiju formu drutvenemree.10. Twitter je manje drutven, a vie informativan


8/9

Podrka ideji da je Twitter vie naklonjen informativnosti, a manje socijalnom aspektu dolazi odDonsona i Janga (2009), koji su u svom istraivanju otkrili da ljudi druge korisnike Twitteravide kao izvore zanimljivih i njima vanih informacija.

U ovom istraivanju ljudi su najvie panje dobijali upravo zbog informacija koje su objavljivali

na Twitteru. Drutveni aspekt uesnici nisu nali posebno pohvalnim, uprkos pozitivnimoekivanjima koje su imali.

Jo jedna analiza ove mree pokazala je tendenciju umanjivanja drutvenog aspekta ovog sajta.Twitter je pokazao relativno nizak stepen recipronosti u poreenju sa drugim socijalnimmreama. Samo 22% korisnika Twittera ima uzajamu povezanost sa drugim korisnicima, uporeenju sa Flickr-om koji ima 68% i Yahoo-om sa 84%.

Ve je spomenuto da na Twitteru dominiraju poznate linosti, ime se menja i reciprocitet

zastupljen u drugim drutvenim mreama.Budunost Twittera

Ovde je svakako re o prvim utiscima i nalazima koje istraivai imaju o Twitteru. Danas postojedrugaiji pristupi i naini da se prouava ova arenolika drutvena mrea. Evo nekoliko takvihnaina:

Hjudiz i Pelin (2009) posmatrali su upotrebu Twittera u periodima kada se deavaju nekiznaajni dogaaji. Bilo da je re o svetski znaajnim dogaajima kao to su prologodinjicunami u Japanu, uragan u S.A.D., oekivani smak sveta 21. decembra 2012. ili dogaaji u naoj

zemlji koji ne moraju biti vanredni pokazali su da ljudi koriste Twitter kako bi meusobnorazmenjivali informacije. Danas na Twitteru postoje brojni hashtagovi koji se odnose na

drutvene pokrete, deavanja, popularne emisije i tome slino.

Sa ovim zgodnim aspektom Twittera u vezi je i brzina i lakoa kojom se infomacije prenose,posebno kada je re o kriznim trenucima ili onda kada se neto aktuelno deava. Sada,zahvaljujui Twitteru, moete da ujete ta se deava u drugom gradu, dravi ili kontinentu bezda ekate da se o tome objavi zvanina vest; sada to moete uti od ljudi koji su na licu mesta!Naravno, tanost ovakvih informacija moe biti kompromitovana, ali nita znaajnije u odnosuna, recimo, novinsko pisanje o tim istim dogaajima. Posebno ako informacije dolaze iz vienezavisnih izvora.

Znaaj koji Twitter, ali i drutvene mree generalno, imaju u dananjem poslovanju i kreiranjuimida kompanija, ali i komunikaciji sa svojim klijentima je nemerljiv. Da li ste mogli dazamislite, pre samo nekoliko godina, da putem interneta razgovarate sa svojom omiljenom

glumicom? Ili politiarem, sportistom? Da nekome iz Vlade direktno postavite pitanje?


9/9

Verovatno ne, to je svakako jo jedna korisna i pozitivna strana ove sve popularnije i uticajnijedrutvene mree.

http://www.psihoverzum.com/psihologija-twittera/
http://www.psihoverzum.com/psihologija-twittera/http://www.psihoverzum.com/psihologija-twittera/http://www.psihoverzum.com/psihologija-twittera/

Documents

Zašto treba koristiti društvene mreže