Zavarivanje niskolegiranih čelika- cevovoda

SADRAJ:

Strana1.Uvod12.Analiza zavarljivosti osnovnih materijala23.Izbor temperature predgrevanja34.Izbor postupka zavarivanja55.Izbor dodatnog materijala66.Vrste zavarenih spojeva87.Termika obrada zavarenih spojeva98.Tehnologija zavarivanja karakteristinih spojeva109.Plan i redosled zavarivanja1110.Kontrola zavarenog spoja1411.Izraunavanje potronje elektroda1512.Tabele za proraun potronje elektroda1613.Vrste, uzroci, nastupanja i nain otklanjanja greakapri REL zavarivanju 2514.Elektroluno zavarivanje obloenim elektrodama 3015.Zakljuak 3316.Prilog-Uporedne oznake elika DIN-JUS-EN 10027-1 3417.Literatura 37

UVODCevovodi i cevni prikljuci su od niskolegiranog elika kvaliteta 16Mo3(EN10027-1(Mat. No.1.5415) i 13CrMo4-5 (EN10027-1 Mat.No.1.7335) namenjeni za rad u uslovima poviene radne temperature i pritiska ( t=540 C i p= 100 bara). Glavna linija parovoda oba kotla, pripadajui cevovodi i jedan deo impulsnih cevi je od 16Mo3, a ostalo (cevi koje se ne menjaju, a ugradene su pri montai bloka) je od materijala 13CrMo4-5. Detalji spajanja cevovoda i cevnih prikljuaka dati su u tehnolokim kartama, na osnovu tehnike dokumentacije kotlovskog dela postrojenja bloka 100MW:Ovi elici zahtevaju tano odredeni reim zavarivanja, termiki tretman i kontrolu kvaliteta zavarenih spojeva. Kao podloga za izbor i odreivanje reima zavarivanja uzeti su standardi SRPS EN 287-1,SRPS EN 16894:2013, mogunosti izvodaa radova i vlastita iskustva.Propisana tehnologija definie izbor postupaka zavarivanja i kontrolu zavarenih spojeva, generalno za datu specifikaciju, a izvoenje zavarivakih radova na ovakvoj vrsti spojeva zahteva angaovanje osoblja koje je ve obueno za rad na ovakvim poslovima, to obuhvata i kontrolu u svim fazama rada.

elici za rad na povienim temperaurama i pritiscimaEN 10027-1DINJUS

16Mo315Mo3.7100

13CrMo4-513CrMo4 4.7400

22CrMo4-422CrMo4-4.7431

24CrMoV5-524CrMoV5-5.7432

1. ANALIZA ZAVARLJIVOSTI OSNOVNIH MATERIJALA

1.1.Hemijske osobine osnovnih materijalaZa izvoenje parovoda upotrebljene su cevi i cevni prikljuci od materijala kvaliteta 16Mo3 (EN10027-1NO.1.5415) i postojeih prikljunih cevovoda od 13CrMo4-5(EN10027-NO.1.7335).U tabeli 2. date su hemijske osobine osnovnog materijala parovoda, cevnih prikljuaka i prikljunih cevovoda, koji su predmet ove tehnologije zavarivanja.1.2.Mehanike osobine osnovnih materijalaU tabeli 2. date su mehanike osobine osnovnih materijala parovoda, cevnih prikljuaka i prikljunih cevovoda, uzete iz standarda EN10027-1NO.1.5415 i EN10027-1NO.1.7335, saglasno sa podacima isporuioca opreme.1.3.Analiza zavarljivosti osnovnih materijalaOsnovni materijal parovoda i cevnih prikljuaka (16Mo3) i prikljunih cevovoda (13CrMo4-5) mora da udovolji sledeim zahtevima:a)Izbei visokotemperaturni medukristalni lom ava i ZUT-e (pojavu toplih prslina)b)Da se ouvaju zadate vrednosti vrstoe i plastinosti metala ava i ZUT pri povienim radnim temperaturama, ic)Da obezbede potrebnu vremensku vrstou i korozionu postojanost u uslovima za vreme eksploatacije.

TABELA 1 Hemijski sastav osnovnih materijalaosnovni mat.hemijski sastav %

CSiMnCrMoVNiCuSP

16Mo30.12- 0.200.17- 0.370.40- 0.900.30.25- 0.350.15- 0.300.300.250.040.04

13CrMo4-5 0.08-0.180.350.500.6-1.150.600.300.040.04

TABELA 2 Mehanike osobine osnovnih materijalaosnovni materijalzatezna vrstoa (N/mm2)mingranica razvlaenja (N/mm2)minizdnenje Lo=5 dn%ilavost (J)

16Mo3441-578225-2942141

13CrMo4-5490-6373432041

Zavarljivost materijala odreuje se prema sklonosti metala ava ka pojavi toplih prslina (prema Hribnjaku):

Usvojena doputena vrednost HCS < 1,6-2 odnosi se na visoke zahteve koji se postavljaju pred osnovni materijal, te zbog veih debljina zidova cevi, to sve ukupno pogorava prvobitni kriterijum.U tabeli 3. date su izraunate vrednosti veliine HCS za oba osnovna materijala, na osnovu njihovih hemijskih sastava.

Tabela 3.

HCS

13CrMo4-5min 2.87

max 3.71

16Mo34.53

Analizirajui dobijene rezultate oito je da su predmetni elici, prema navedenim zahtevima, uslovno zavarivi. Primenom odgovarajue tehnologije, izborom kvalitetnog dodatnog materijala i izvodenjem zavarivanja sa obuenim ljudstvom, mogue je ostvariti zavarene spojeve visokog kvaliteta.

1.4. Izbor temperature predgrevanjaTemperatura predgrevanja osnovnih materijala prema usvojenoj metodi preraunavanja prema Seferianu je:

Tp = 350 / C /- 0.25 , gde je// = / C / h + / C / d - ukupni ekvivalentni ugljenik.

Hemijski ekvivalentni ugljenikje:

/C/ h = C + ije su vrednosti date u tabeli 4.

(C)h

13CrMo4-5min 0.261

max 0.405

16Mo30.298

Ekvivalentni ugljenik debljine:

/C/d = 0,005 d /C/

d=9 i 25mm - najmanja i najvea debljina zidova zavarivanih cevi.

Vrednosti ekvivalentnog ugljenika debljine date su u tabeli 5.

(C)d=9(C)d=25

13CrMo4-50.01170.0326

0.01820.0506

16Mo30.01340.0372

Tabela 5.Ukupni ekvivalenti ugljenik za date materijale iznosi:

Tabela 6.

(C)d

d=9d=25

13CrMo4-50.27270.2936

0.42320.4556

16Mo30.31110.3349

i na osnovu njega je izraunata temperatura predgrevanja:Tabela 7.(C)d C

d=9d=25

13CrMo4-55373

146159

16Mo387102

Proraunom dobijene temperature predgrevanja osnovnih materijala dosta su nie od temperatura koje predlau proizvoai cevi. Kako bi se dobio kvalitetan zavareni spoj i izbegla pojava toplih prslina u metalu ava, usvaja se temperatura predgrevanja Tp = 250 - 300 C, prema preporukama proizvoaa, uzetih iz atesta.U toku procesa zavarivanja neophodno je odravati usvojenu temperaturu predgrevanja. Grejanje cevi se vri indukcionom metodom, provodnicima obmotanim oko cevi, irinepojasa lmax=(l-l,5)D. Ispod provodnika neophodno je obmotati sloj azbestnog plama 7-10 mm debljine.Kontrola temperature predgrevanja vri se neophodno uz av, termokredama i kontaktnim digitalnim termometrom.

2. IZBOR POSTUPKA ZAVARIVANJA

Za zavarivanje parovoda, cevnih prikljuaka i prikljunih cevovoda navedenih kvaliteta, predloena su dva postupka zavarivanja: TIG postupak runi-elektroluni postupakOva dva postupka su izabrana iz sledeih razloga:

Visoki kvalitet zavarenih spojeva mogunosti izvoenja radova na zameni cevovoda kvalifikaciona struktura i iskustvo izvodenja radova ekonominost izabranih postupaka mogunosti investitorana odravanju rekonstruisanih cevovoda

U toku izvodenja radova, zavisno od geometrije spojeva, primenjivae se:

a)TIG postupak za zavarivanje cevi debljine zidova do 4mm,b)cevovode, debljine zidova iznad 4mm, zavarivati kombinovanim postupkom:koren TIG postupkom, a ispunu ava ranim elektrolunim postupkom.

Izabrani TIG postupak sa netopivom nitriranom volframovom elektrodom u zatitnoj atmosferi argona pri runom zavarivanju obezbeuje: visoki kvalitet korenog zavara, veliku brzinu zavarivanja, visoku koncentraciju toplote, veliku prodornost sa minimalnom irinom zavara.Sa obzirom na izabrani postupak, usvojena je konstrukcija aparata koji daje jednosmernu struju negativnog polariteta, ime se ostvaruju postavljeni zahtevi a postupak ini ekonominijim jer su gubici elektroda neznatni pri uspostavljanju luka, spreava se stvaranje oksida, nitrida i drugih spojeva, koji smanjuju vrstou spoja, a ravni kraj nitrirane volframove elektrode ne prihvata kapi rastopljenog metala. Duina luka moe znatnije da se menja, a da se ne promeni koliina dovedene toplote. Imajui u vidu da se proces zavarivanja odvija na objektu, u montanim uslovima, kompletna pripadajua oprema za zavarivanje je laka, prenosiva i jednostavna za mkovanje. U toku zavarivanja cevi ovim postupkom, unutar cevi uduva se argon pod odreenim pritiskom, ime se teni metal titi sa obe strane.Za ispunu lebova koriste se obloene elektrode, a izabrani izvor elektrine struje je takav da obezbeuje sve potrebne karakteristike izvora i elektrinog luka u eljenim granicama. U toku procesa zavarivanja runim-elektrolunim postupkom neophodno je pridravati se veliina propisanih u tehnolokim kartama, te je poeljno da zavariva ima mogunosti daljinske regulacije jaine struje, pored ostale pripadajue opreme.Za odravanje se koristi ureaj za odarivanje metodom indukcije, opremljen sa pisaem temperatura-vreme i neophodnom regulacijom , inostranog proizvoaa.

3. IZBOR DODATNIH MATERIJALA

Izbor dodatnih materijala izvren je s obzirom na usvojene postupke zavarivanja, na osnovu hemijskog sastava i mehanikih osobina osnovnih materijala, uz uslov da je hemijski sastav dodatnih materijala priblino jednak osnovnim materijalima a mehanike osobine dodatnih materijala iste ili bolje od osnovnih matrijala.Odabrani dodatni materijali dati su u tabeli 8. uvidom u prospekte i kataloge renomiranih proizvoaa dodatnih materijala. Alternativno, dati su dodatni materijali raznih proizvoaa, zavisno od odabranih postupaka zavarivanja.U tabeli 9. dati su hemijski sastavi ica i elektroda, a u tabeli 10. njihove mehanike osobine.3.1. Priprema dodatnog materijalaNeposredno pre zavarivanja treba obavezno pregledati dodatni materijal. Ukoliko se ustanove i najmanji tragovi oksida na ici za TIG postupak, iste treba mehaniki oistiti do metalno sjaja.Elektrode za runo-elektroluno zavarivanje pre upotrebe prekontrolisati i odbaciti sve sa oteenom oblogom. Pakete elektroda uvati na suvom mestu i uzimati koliinu elektroda neophodnih za dnevnu potronju.Ukoliko postoji opravdana sumnja u vlanost obloge, elektrode moramo suiti u elektrinim peima i to:-elektrode kiselih i rutilnih tipova na temperaturi 180-200 C u trajanju 23 sata, elektrode bazinih tipova neposredo pre upotrebe obavezno osuiti na temperaturi 300 C u trajanju od 2 sata.

10

Tabela 8:Pregled dodatnih materijataosnovni materijaiPostupakzavanvanjaD o d a t n i m a t e i j a l

SRPS EN 16894:2013EN ISO 14700DIN EN 1600

13CrMo4-516Mo3TIGiRELTIGCrMaDMVM-1GCB-08x4

EVB-CrMoFOX 0MV63 KbCL20,CL39

Tabela9:Hemijski sastav ica i elektrodadadatni materiialCSiMnNiMVSp

icaTIGCrMo0.110.61011-0.5---

DMV83 1G0.080.601005-0.90.4--

B-0800.06-0.10012-030035-0609-1203005-070.15 0.350.0250.025

elektrodaEVB-CrMo0.080.450.8V-05

F0XDMV63Kb0.070.40100.4-1.00.15

CL20i CL390.06-0.130.155-0.450.5-0.90.8-1.2-0.4-0.70.1-0.350.040.04

Tabela 10 Mehanike osobine dodatnog materijala dodatni materijatzatezna vrstoa N/mm2granica razvlaenja N/mm2izduerieLo- 5da %ilavost J

icaTIG 650>490>22>56

CB-08X0

DMV 83 1G588-6864902080

elektrodaEVB-CrMo570-670480-58020-26102

FOX DMV 83Kb539-6404202498

CL20 i CL394901658

4. PREGLED IZABRANIH TIPOVA SPOJEVA

Pri zavarivanju parovoda, cevnih prikljuaka i prikljunih cevovoda pojavljuju se etiri karakteristina tipa spojeva:1. U - zavar sueoni na cevira sa horizontalnom ili vertikalnom osom prema sledeim skicama:sl.1a)leb za U - zavar na spoljnim prenicima cevi: 273x25 i 193.7 17.5b)leb za U- zavar i rampom unutar cevi javlja se na unutranjem preniku 237/223c)leb za U- zavar sa redukcijom i rampom unutar cevi javlja se na unutranjim prenicima cevi 237/223

2. Sueoni Y - zavar na cevima i cevnim prikljucima sa horizontalnom ili vertikalnom osom prema sledeim skicama:sl.2a) leb za Y - zavar sa spoljnim prenicima cevi: 139.7 12.5 i 76.1 7.1b) leb za Y - zavar i rampom spolja na veem preniku, javlja se pri zavarivanju cevi spoljanjih prenika:

139.7 / 133 i 100/76.1

3. Sueoni V - zavar sa rampom spolja javlja se na cevima i reducirima spoljanjih prenika: 28/60 i 16/444. Spoj cevi i cevi, te cevi i cevnih prikljuaka horizontalne ili vertikalne ose, javlja se u sluajevima sledeih spoljanjih prenika: 273 / 100, 273 / 65, 273 / 60, 273 / 44, 193.7 / 60, 139.7 / 60 i 139.7 / 44.Izabrani tipovi spojeva usvojeni su s obzirom na:namenu konstrukcije (cevovoda i cevnih prikljuaka), materijala cevi i cevnih prikljuaka, usvojene postupke zavarivanja, i preporuke iz literature to je preduslov za kvalitetno zavarivanje spojeva cevi i cevnih prikljuaka.

5. TERMIKA OBRADA ZAVARENIH SPOJEVA

elici 13CrMo4-5 i 16Mo3 spadaju u grupe nisko legiranih elika, postojanih na povienim temperaturama, te zahtevaju termiki tretman posle zavarivanja. Prema dosadanjoj praksi i podacima iz literature, pomenuti elici podleu termikoj obradi za debljinu zidova cevi iznad 9mm. Termiku obradu zavarenih spojeva potrebno je sprovesti u cilju:a)smanjenja zaostalih napona u zavarenom spojub)poboljanja strukture i svojstava zavarenog spoja i zone koja je bila pod uticajem toplote pri zavarivanju.Temperatura odarivanja za elik 13CrMo4-5 iznosi 710-740 C, a za elik 16Mo3 je 690-720 C (ovi podaci uzeti su iz atesta isporuioca materijala i standarda).U sluaju odarivanja spojeva sastavljenih iz kombinacije pomenutih materijala, preporueni reim termike obrade uzet je prema stroijem kriterijumu, tj. prema materijalu 13CrMo4-5.Ciklus termike obrade sastoji se iz postepenog zagrevanja do temperatvire arenja, dranja na temperaturi arenja, postepenog hlaenja pod slojem azbesta i hlaenja na mirnom vazduhu.Temperatura odarivanja (710C +/- 10C) postie se postepenim zagrevanjem brzinom od 146C/h u trajanju od 5 sati, metodom indukcije. Zavisno od debljine zida cevi, vreme odarivanja je: 1h za debljine od 9-19mm i 3 h za debljine od 20-45mm.Po isteku propisanog vremena odarivanja vri se postepeno hlaenje spoja pod slojem azbestnog platna debljine ne manje od l0mm do temperature 300 C, posle ega se spoj hladi na mirnom vazduhu do temperature okoline.Posle odarivanja obavezno pristupiti proveri kvaliteta termike obrade merenjem tvrdoe na spoljanjoj strani zavarenog spoja u tri take po obimu. Vrednost tvrdoe svakog merenja ne sme biti vea od 7% vrednosti tvrdoe osnovnog materijala. Ispitivanju tvrdoe podvrgnuti svaki spoj koji je termiki obraen, na povrini 3x4cm oienoj do metalnog sjaja. slika-dijagram 5. U sluaju dobijanja nezadovoljavajuih rezultata, treba ponoviti merenja tvrdoe metala ava, kao i osnovnog materijala u tri take po obimu. Ukoliko se dobijeni rezultati ponovnog merenja poviene vrednosti spoj se podvrgava ponovnoj termikoj obradi, ili se odbacuje u sluaju smanjenih vrednosti tvrdoe.Rezultati ispitivanja tvrdoe metala ava svih ispitanih i radiografski snimljenih spojeva moraju biti uneseni u poseban formular, sa priloenim snimcima, to je sastavni deo protokola ispitivanja i kontrole zavarenih spojeva.

6. TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA KARAKTERISTINIH SPOJEVA

Imajui u vidu namenu cevovoda i visoke zahteve koji se pred njim postavljaju, odabrani su navedeni tipovi spojeva sa odgovarajuom geometrijom, koji e pri eksploataciji dati visok stepen sigurnosti konstrukcije.Za cevi debljine zidova do 4mm, pripoji i zavarivanje izvode se iskljuivo TIG postupkom, jednosmernom strujom negativnog polariteta. Dodatni materijalje u obliku ice prenika 2.5 - 4mm, a jaina struje menja se u zavisnosti od prenika ice, debljine zida cevi, prenika elektrode i poloaja zavarivanja. Pravilnim izborom ovih veliina dobijaju se zavareni spojevi visokog kvaliteta.Spojevi debljine preko 4mm zavaruju se kombinovanim postupkom:-pripoji i koreni spoj izvode se TIG postupkom-ispuna leba izvodi se REL postupkom, jednosmernom strujom pozitivnog polariteta i obloenim elektrodama prenika 2.5 - 4mm. prenik elektrode i jaina struje su u funkciji od broja prolaza (odnosno prenika elektrode, debljine zida cevi i poloaja zavarivanja) i geometrije leba..S obzirom na karakteristike cevovoda, poeljno je izbegavati postavljanje podlonih prstenova ispod korena leba pri zavarivanju korenog sloja, to trai angaovanje kvalifikovanih zavarivaa atestiranih na zavarivanje cevi ovog kvaliteta.

7. PLAN I REDOSLED ZAVARIVANJA

Nakon izvrene pripreme (pripajanja) pristupiti izvoenju zavarivanja.Koren leba osnovnog materijala treba potpuno provariti. polaganje korenog sloja izvodi se tehnikom odozdo na gore, prema redosledu prikazanom na slici 6.

sl.6

Kod izvoenja korenog sloja neophodno je izbrusiti pripoje, kada se stigne u njihovu neposrednu blizinu. Pri torne se vri vizuelna kontrola korenog sloja, te u sluaju da nema greaka pristupa se ispunjvanju leba, prema uputstvima iz tehnolokih karti.Pri vieslojnom zavarivanju voditi rauna da se nastavci prethodnog i novog zavara ne poklapaju. Razmak bi trebalo da bude 15-20mm. Redosled nanoenja zavara zavisi prenika cevi, poloaja i oblika spoja.

7.1. Plan zavarivanja cevovoda TIG postupkom

Medusobni poloaj gorionika i dodatne ice za zavarivanje pri polaganju korenog sloja prikazan je na slici 7.

Zavisno od poloaja ose cevi, redosled polaganja korenog sloja TIG postnpkom izvodi se na sledee naine:7.1.1. Horizontalni poloaj ose cevi:

7.1.2. Vertikalni poloaj ose cevi

Pripoje obavezno izvesti istim postupkom kao i koren, te ih izbrusiti kada se doe u njihovu neposrednu blizinu pri zavarivanju korena.Za svo ovo vreme spoj ne sme biti izloen bilo kakvom optereenju, a radno mesto mora biti zatieno od promaje, vetra i atmosferskih padavina.

7.2. Redosled nanoenja zavaraPoto se vizuelnom metodom utvrdi da koreni sloj nema greaka, pristupa se ienju bokova leba i lica korenog sloja, a zatim pristupa i nanoenju slojeva spolja.Zavisno od poloaja ose cevi i prenika cevi, nain i redosled nanoenja slojeva, vri se na sledei naine:

7.2.1. Zavarivanje cevi horizontalne ose:Redosled nanoenja slojeva u spoju na cevima prenika do 219 mm dat je na slici 10, a na cevima prenika veeg od 219 mm, dat je na slici 11:

Zavarivanje izvodi jedan zavariva, korakom simetrinih strana.

7.2.2. Zavarivanje cevi vertikalne oseRedosled nanoenja zavara na cevima prenika do 219 mm dat je na slici 12, a na cevim prenika veeg od 219 mm dat je na slici 13:Zavarivanje izvodi jedan zavariva, korakom unazad.Za vreme zavarivanja zavareni spojevi ne smeju biti izloeni bilo kakvom optereenju. Po izvrenom zavarivanju, zavariva mora utisnuti svoj ig na rastojanju 30-40 mm od ose ava u osnovnom materijalu. Radno mesto pri zavarivanju mora biti zatieno od promaje, vetra i atmosferskih padavina.

8. NAIN I METODE KONTROLE U SVIM FAZAMA RADA

U cilju obezbeenja kvaliteta zavarenih spojeva, a time i kvaliteta celog objekta, potrebno je obezbediti sistematsku kontrolu kvaliteta svih radova, i to:

kontrolu pripremnih radova kontrolu zavarenih spojeva meufaznu kontrolu zavarivanja8.1.Kontrola pripremnih radova zavarivanjaOvaj vid kontrole obuhvatio bi sledee:

kontrolu obrade i ienja pripremljenih ivica leba kontrolu dimenzija elemenata leba kontrolu geometrije spoja posle pripajanja i kontrolu pripreme dodatnog materijala8.2.Meufazna kontrola zavarivanja

Ova kontrola treba da obuhvati sledee:

vizuelnu kontrohi korenog sloja kontrolu ienja svakog poloenog sloja vizuelnu kontrolu svakog poloenog sloja kontrolu izvodenja lica ava8.3.Kontrola zavarenih spojeva

Nakon izvrenog zavarivanja cevi i cevnih prikljuaka, kontrola zavarenih spojeva obuhvatila bi:

vizuelnu kontrolu lica ava merenje tvrdoe metala ava radiografsku kontrolu zavarenih spojeva kontrolu zavarenih spojeva ultrazvukom

Greke otkrivene golim okom treba otkloniti bruenjem i ponovnim zavarivanjem, uz obavezno pridravanje propisane tehnologije zavarivanja.S obzirom na namenu cevovoda i njegove eksploatacione uslove, obim radiografske kontrole je 100%. U tu svrhu zavareni spojevi se temeljito iste, kao i osnovni materijal u irini od 20mm sa obe strane ava. Ovaj vid kontrole poveriti ovlaenoj i strunoj radnoj organizaciji, koja e kompletnu radiografsku kontrolu izvesti prema SRPS EN10 C.T3.040.Kao dopuna radiografskoj metodi kontrole uvodi se kontrola zavarenih spojeva ultrazvukom. S obzirom na pravac prostiranja zraenja, mogue je da se pojedine greke ne pojave na filmu, te ultrazvuna metoda kontrole daje potpuniju sliku zavarenog spoja.Popravljena mesta moraju se naknadno radiografisati i proveriti ultrazvunom metodom.Neposredno pre poetka radova na objektu treba izvriti probu zavarivanja na odgovarajuem osnovnom materijalu uz primenu propisanog dodatnog materijala prema tehnologiji definisanoj ovim radom, a u uslovima montanog zavarivanja, u smislu tehnoloke probe.

Izraunavanje potronje elektroda

Tablice 11 do 18 sadre podatke o jedininoj masi zavara (kg/m) suoenih u kultnih spojeva i potreban promer elektrode, zavisno o vrsti spoja, debljini lima i poloaju zavarivanja. Broj elektroda odredjenog promera dubljine, potrebnih za oredjenu masu zavara, moe se oitati iz tablice 18. Podaci iz te tablice vrede uz predpostavku da je "ik" debljine 30 mm, te da gubici zbog prskanja za vreme zavarivanja iznose 10%. Drugim reima podaci u tablici 18 izraunati su za proseno iskorienje od 90% (87%-93%).Ako se upotrebljavaju elektrode veeg stepena iskorienja, broj elektroda e u svakom sluaju biti manji od navedenog u tablici 18. Ako je stepen iskorienja elektrode 110 do 120 % treba vrednosti iz tablice 18 pomnoiti sa korekcionim faktorom 0,8. Za stepen iskorienja elektrode do 130% valja upotrebiti korekcioni faktor 0,7, za stepen iskorienja 150% korekcioni faktor 0,6 a za stepen iskorienja 200% valja upotrebiti korekcioni faktor 0,45.Primer 1. Debljina lima 6 mm, V zavar, horizontalno zavarivanje. Koren se naknadno ne zavaruje.Masa zavara oitava se iz tablice 50. Korenski zavar zavaruje se elektrodom 03,25 350mm.Pokrovni zavar elektrodom 04 350 mm.Masa korenskog zavara u tablici 30 iznosi 0,10 kg/m.Potreban broj elektroda oitava se iz tablice 57 i iznosi za korenski zavar 5,3 komadaZa pokrovni zavar 0,1 kg/m + 0,02 kg/m = 3,5 + 0,7 = 4.2 komadaUkupno je za jedan metar zavara potrebno 5,3 komada elektroda 03,25 350 mm i 4,2 komada elektroda 04,0 350 mmPrimer 2. Debljina lima 16mm, V zavar, horizontalno zavarivanje. Koren se naknadno zavaruje.Teina zavara oitava se iz tablice. Korenski zavar se zavaruje elektrodom 04,0 450 mm. Naknadno zavarivanje korena takodje se izvodi elektrodom 04,0 450mm, a pokrovni zavar se zavaruje elektrodom 05,0 450 mm. Teina korenskog zavara je 0,12 kg/m.Potreban broj elektroda oitava se iz tablice i iznosi:

za korenski zavar2 (0,1 + 0,2) kg/m = 2 (2,7 + 0,5) = 6,4 komada,

za pokrovni zavar(0,00 + 0,30) kg/m = 17,2 + 5,2 = 22,4 komada.

Primer 3. Debljina lima 30 mm, X zavar, vertikalno zavarivanje

Teina zavara oitava se iz tablice (za V zavar debljine 15 mm), udvostruuje se I poveava jo za teinu metala potrebnu za zavarivanje sredina X zavara. Korenski zavari i ljebljenje izvode se elektrodom 4, 450 mm. Teina dveju korenskih zavara je 0,2 + 0,2 =0,4 kg. Gubitak kod ljebljenja je takodje 0,2 kg/m zavara.

Teina pokrovnog zavara iznosi 0,2 kg/m. Potreban broj elektroda oitava se iz tablice i iznosi: za korenske zavare i sredinu zavara (0,2 + 0,2 + 0,2) kg/ra zavara = 32 komada 0 3,25 350 mm.Za pokrovni zavar (0,2 + 0,2 + 0,8) kg/m - 61,4 komada 0 4 450 mm.

HORIZONTALNI V zavar ugla ljeba 60K = koren P = pokrovni zavar

Tabela 11.Debljina lima mmS mm elektrode mmTeretskipresek mmzMasa zavarakg/m

61K 3,25P 4270,100,12

71,5K 3,25P 4390,100,21

81,5K 3,25P 4 ili 5490,100,20

91,5K 3,25P 4 ili 560,50,100,30

102K 3,25P 4 ili 577,50,10

112K 3,25P 4 ili 5920,100,60

122K 3,25P 4 ili 51080,100,70

132K 3,25P 4 ili 51230,100,87

142K 3,25P 4 ili 51420,101,02

152K 4P 5 ili 61610,121,14

152K 4P 5 ili 61800,121,30

172K 4P 5 ili 62010,121,40

182K 4P 5 ili 62230,121,72

192K 4P 5 ili 2460,121,81

202K 4P 5 ili62710,122,01

Za naknadno zavarivanje korena rauna se s masorn koja je najmanje jednaka masi korenskog zavara. Za X zavar rauna svostrukom masom V zavara za polovinu debljine lima X zavara.

VERTIKALNI V zavar ugla ljeba 60K = koren P = pokrovni zavar

Tabela 12.Debljinalima mmS mm Elektrode mmTeoretski presek mm2Masa zavara kg/m

613.25270,26

71,53,25390,36

81,53,25490,45

91,5K 3,25P 460,50,200.34

102K 3,25P 477,50,250,47

112K 3,25P 4920,200,59

122 3,25P 41080,200,73

132K 3,25P 41231420,200,85

142K 3,25P 41420,201,00

152K 3,25P 41610,201.14

162K 3,25P 41800,201,30

172K 3,25P 42010,201,47

182K 3,25P 42330,201,73

192K 3,25P 42460,201,83

202K 3,25P 42710,252,10

Za naknadno zavarivanje korena za limove debljine do 8 mm uzima se pola mase zavara. Kod limova veih debljina uzima se jednaka masa kao i za korenski zavar. Za X zavar se rauna s dvostrukom masom V zavara za polovinu debljine lima X zavara.-

Nadglavni, vertikalni i zidni zavar. Ugao ljeba 70 K= koren P= pokrovni zavarTabela 13.Debljina lima mmS mm Elektrode mmTeoretski presek mm2Masa zavara kg/m

613,25310,29

71,53,25450,41

81,53,25570,5l

91,5K 3,25P 470,590,50,20 0,42

102K 3,25 P 490,56,26 0,57

112K 3,25 P 41070,20 0,71

122K 3,25 P 4125,50,20 0,87

132K 3,25 P 41380,20 0,97

142K 3,25 P 41650,20 1,18

152K 3,25 P 41880,20 1,36

12K 3,25 P 42110,20 1,54

172K 3,25 P 42360,20 1,74

182 3,25 P 420,20 1,95

192K 3,25 P 42910,20 2,18

202K 3,25 P 43200,20 2,41

Za naknadno zavarivanje korena za limove debljina do 8 mm uzima se pola mase zavara. Kod limova veih debljina uzima se jednaka masa kao i za korenski zavar. Za X zavar se rauna s dvostrukom masom V zavara za polovinu debljine X zavara.

Horizontalni ugaoni zavarK = KorenP = pokrovni zavar

Tabela 14.

Debljina zavaramm0 ElektrodemmTeoretski prosekmm2Masa zavarakg/m

43,25 ili 4160,15

53,25 ili 4250,23

5,53,25 ili 430,50,28

63,25 ili 4360,33

6,53,25 ili 442,50,39

73,25 ili 4490,45

7,53,25 ili 456,50,52

8K 4640,18

P 50,41

8,5K 472,50,18

P 50,48

9K 4810,18

P 50,56

9,5K 490,50,18

P 50,65

10K 41000,18

P 5 ili 60,73

11K 41210,18

P 5 ili 60,92

12K 41440,18

P 5 ili 61,14

13K 41690,18

P 5 ili 61,37

14K 41960,18

P 5 ili 61,60

15K 42250,18

P 5 ili 61,89

16K 42560,18

P, 5 ili 62,14

VERTIKALNI ugaonl zavarK = Koren P = pokrovni zavar

Tabela 15.

Debljina zavaramm2 Elektrode mmTeoretski presekmm2Masa zavarakg/m

43,25150,16

5K 3,25250,10

P 40,14

5,5K 3,2530,50,10

P 40,19

6X 3,25360,10

P 40,25

6,65K 3,2542,50,10

P 40,31

7K 3,25490,10

P 40,37

7,5456,50,55

84640,62

8.5472,50,69

94810,78

9,5490,50,87

1041000,96

1141211,16

1241441,39

1341691,63

1441961,87

1542252,17

1642562,44

NADGLAVNI UGAONIZAVAR K = ren = pokrovni zavar

Tabela 16.Debljina zavarammElektrodemmTeoretski presek mm2Masa zavara kg/m

42.5160,16

4.52.520.50.19

53.25250.24

5,530.50.29

l360,35

6.542.50.41

73t 25490.47

7.53,2556,50.55

8K 3,25 P 4640,10 0.25

8,5K 3,25 P 472,50,10 0,59

9K3.25810,10 0,68

9,5P 490,50,100,77

10K 3,25 P 41000,10 0,86

11K 3,25 P 41210,10 1,06

12K 3,25 P 41440,10 1,29

13K 3,25 P 41690,10 1,53

14K 3,25 P 41960,10 1,77

15K 3,25 P 42250,10 2,07

16K 3,25 P 42560,10 2,33

I zavarTabela 17.

Debljina zavarammSmm ElektrodemmMasa zavarakg/m

1,50,520,03

2110,045

2,51,52,50,060

31,52,5(3,25)0,075

3,51,53,250,090

Broj elektroda za teinu metala po metru zavara uz iskorienje elektrode 90%, ik 30 mm.Tabela 18.MasaPromer i debljina elektrode

zavaramm

kg/m22,252,253,253,254,04,05,05,0

250250350350450350450450450

0,012,01,30,90,50,40,40,30,20,1

0,024,12,61,81,10,80770,50,3;

0,036,13,92,71,61,21,10,80,50,4

0,048,25,33,62,11,61,41,10,70,5

0,0510,26,54,42,72,01,81,30,90,6

0,0612,37,95,43,22,42,11,61,0o;7

0,0714,39,26,33,72,92,51,91,20,9

0,0816,410,57,24,33,32,82,21,41,0

0,0918,411,88,14,83,73,22,41,51,1

0,1020,413,19,05,34,13,52,71,71,2

0,1530,719,413,58,06,15,34,02,61,8

;40,926,218,110,78,17,05,43,42,4

0,2551,132,822,613,310,28,86,74,33,0

0,3061,339,427,116,012,210,68,15,23,6

0,3571,546,031,318,814,212,39,46,04,2

0,4081,852,236,321,416,314,110,86,94,8

0,4592,059,140,724,018,315,812,17,75,4

0,5010265,645,226,720,317,613,48,66,0

0,5511372,249,729,4 '22,419,414,89,46,6

0,6012378,854,332,024,421,116,110,37,2

0,6513385,458,834,726,422,917,511,17,7

0,7014392,063,337,428,524,618,812,08,3

0,7515398,567,840,030,526,420,212,98^9

0,8016410572,242,735,228,221,513,79,5

0,8517411276,954,434,630,022,814,610,1

0,9018411881,448,036,631,724,215,410,7

0,9519412585,950,738,633,525,616,311,3

1,0020413190,453,340,735,226,917,211,9

2.0040926218110781,370,453,834,323,8

3,0061339427116012210680,751,535,7

4,0081846036221416214110868,847,6

5,00102052545226720317613485,759,5

6,00123078854332024421116110371,5

7,00143092063337428524618812083,4

8,001640105072342732528221513795,3

9,0018401180814480366317242154107

10,0020401310904534407352269172119

Slika 14.a)Nagib elektrode pri nadglavnom zavarivanjub)Popunjavaju ljeba

Zavarivanje ugaonog spoja u nadglavnom poloaju

Slika 15.Nagib elektrode pri nadglavnom ugaonom zavarivanju

Zavarivanje ugaonog spoja u nadglavnom poloaju veinom se obavlja pravoli- nijskim povlaenjem elektrode. Nagib elektrode za vreme zavarivanja treba da bude kao na slici.

Prvi sloj zavaruje se elektrodom promera 2,5 ili 3,25 mm, zavisno od debljine materijala. Ostali slojevi izvode se elektrodama 3,25 i 4,0 mm

Neke vrste, uzroci nastajanja i nain uklanjanja greaka pri zavarivanju RELTabela 19.Vrsta grekeUzrok nastajnja grekeNain uklanjanja greke

Nejednoliko topljenje obloge

1.Ekscentrina elektroda1.Izvriti reklamacijuelektrode

2.Vlana elektroda2.Osuiti elektrodu

3.duvane luka3.vidi uzroke duvanjaluka

Teko paljenje luka1.Nizak napon praznog hoda1.Promeniti izvor struje

ili uzeti elektrodu

koja zahteva nii napon

praznog hoda

2.Vlana elektroda2.Osuiti elektrodu

3.Mala jakost struja3.Poveati jakost struje

Zagrevanje elektrode1.Velika jakost struje1.Smanjiti jakost strujc

2.Stara elektroda2.Zameniti elektrodu

Otpadne obloge1.Stara elektroda1.Zameniti elektrodu

2.Vlana elektroda2.Zameniti elektrodu

(oksidirana jezgra ele-

ktrode radi dugog stanja

na loem skladitu)

3.Ispucanost obloge3.Zameniti elektrodu,

eventualno reklamirat

4.Prepreenost elektrode4. Zameniti elektrodu

(npr. kod suenja ele-

ktrode u kratkom spoju)

Vrsta grekeUzrok nastajanja grekeNain otklanjanja greke

Nejednoliko topljenje1.Nejednolik i ekscentrian1.Reklamirati elektrodu

obloge po duini ele-nanos obloge po duinikod proizvodjaa

ktrode (elektroda seelektrode

mestimino topi pra-

vilno a mestimino

nejednako)

Poveano prskanje1.Vlana elektroda1.Osuiti elektrodu

elektrode za vreme2.Neodgovarajua vrsta struje2.Zameniti izvor struje ili

zavarivanjaili polaritetpromeniti pol

3.Velika jakost struje3.Smanjiti jakost struje

Ukljuci troske u1.Loe ienje troske za1.Pravilno istiti trosku

zavaru (pojedinanivreme zavarivanja

ukljuci, troska u2.fiala Jakost struje2.Poveati jakost struje

nizu, troska u slo-3.Nepravilna tehnika rada3.popraviti greke u te-

jevima ili gnezda(nagib elektrode, brzinahnici rada

troske)zavarivanja

Poroznost (pojedi-1.Vlana elektroda1.Osuiti elektrodu

nani gasni mehuri2.Oksidiran osnovni materijal2.Loa priprema za zava-

izdueni gasnirivanje

mehuri, gnezdo mehura)3.Boja na osnovnom materijalu3.Loa priprema za zavari-

vanje

4.Prevelika duina eiektrinog4.Smanjiti duinu elektri-

lukanog luka za vreme

zavarivanja

5.Nepravilan nagib elektrode5.Popraviti tehniku rada

6.Presuena elektroda6.Zameniti elektrodu

(npr. pri suenju u kratkom

spoju)

7.Stara elektroda7.Zameniti elektrodu

(oksidirana jezgra zbog

drugog stajanja na skladi-

8.tu)Prevelika ili premala jakost8.Koristiti se odgovara-juom jakosti struje

struje

Vrste grekeUzrok nastajanja grekeNain otklanjanja greke

Riblje oiVlana elektroda1.Osuti elektrodu

2.Oksidiran ili mastan2.Ispraviti greke u pripremi

osnovni materijalmaterijala

Naljepljivanje (nedo-statak uvara izmedjuoetala zavara i osno-vnog materijala iliizmedju pojedinihzavara u zavaru)

Mala jakost struje1.Poveati jakost struje

2.Velika ili neravnomerna2.Raditi odgovarajuom

brzina zavarivarnjabrzinam zavarivanja

3.Nepravilno vodjenje3.Raditi pravilnom tehnikorn

elektrode

Neprovaren koren1.Loa priprema za zavari-1.Upotrebiti odgovarajue

vanjepripremu

(dimenzije grla ljeba)

2.Loa tehnika rada2.Raditi pravilnom tehnikom

3.Prevelika dimenzija3.Koristiti se elektrodom

elektrodemanjeg promera

4.Velika ili mala jakost4.Koristiti se strujom

strujeodgovarajue jakosti

1.Loa priprerma za zavari-1.Upotrebiti odgovarajuu

vanje (dimenzije grlapripremu

ljeba)


3.Loa tehnika rada3.Koristiti se pravilnom

tehnikom

4.Prevelika dimenzija4.Raditi elektrodom manjeg

elektrodepromera

1.Nepravilan nagib i1.Rditi pravilnom tehnikom

vodjenje elektrode

2.Prevelika ili premala2.Smanjiti ili poveati

brzina zavarivanjabrzinu zavarivanja


Vrsta grekeUzrok nastajanja grekeNain uklanjanja greke

Rebrasto i valovito1. Nejednolika duina1.Raditi jednolikom duinom

temeelektrinog lukaluka

2. Previe zagrejan osnovni2.Povremeno prekidati za-

materijalvarivanje da se osnovni

materija ne pregreje

3. Nejednolika brzina zava-3.Raditi jednolikom brzinom

rivanjazavarivanja

4. Velika jakost struje4.Smanjiti jakost struje

5. Loa priprema osnovnog5.Izvriti odgovarajuu

materijala (velik ugao ljeba)pripremu materijala

Kraterske pukotine1. Nepravilno prekidanje1.Ne prekidati luk naglim

elektrinog luka (naglouklanjanjem elektrode,

uklanjanje eiektrode)vratiti se elektrodom

nekoliko centimetara po

zavaru natrag

Pukotine u korenu1. Velika irina grla ljeba1.Izvriti odgovarajuu

pripremu materijala

2. Mala dimenzija elektrode2.Uzeti elektrodu veeg

(mali volument dodatnogpromjera

materijala)

3. Mala jakost struje3.Poveati jakost struje

Neproveren koren1. Neodgovarajua priprema1.Izvriti odgovarajuu

(mali ugao ljeba)pripremu


Vrsta grekeUzrok nastajanja grekeNain otklanjanja greke

Prevelika irina1. Velika jakost struje1.Smanjiti jakost struje

temena2. Mala brzina zavarivanja2.Poveati brzinu zavarivanja

3. Previe zagrejan osnovni3.Prekinuti zavarivanje dok

materijalse osnovni materijal ne

ohladi na odgovarajuu

temperaturu

4. Prevelika poprena4.Raditi pravilnom tehnikom

kretanja eiektrode

Izboenost temena1. Loe zavreno zavarivanje

(prevelik broj zavara)

2. Premala jakost struje2.Poveati jakost struje

3. Prekratka poprena3.Raditi pravilnom tehnikom

kretanja elektrode

4. Velika brzina zavarivanja4.Smanjiti brzinu zavarivanjn

Udubljenost korena1. Loa priprema materijala1.Koristi odgovarajucu

pre zavarivanjapripremu

2. Loa tehnika rada2.Raditi pravilnom tehnikom

Ako je doputeno i ako je

mogue, moe se izvriti

naknadno zavarivanje korena

Nejednolika irina1. Nejednolika brzina1.Raditi jednolikom brzinom

temenazavarivanjazavarivanja


elektrode

3. Nepraviino dranje

elektrode

4. Nejednolika poprena4.Raditi pravilnom tehnikom

kretanja elektrode

Vrsta grekeUzrok nastajanja grekeNain uklanjanja greke

Povrinske pukotine1.Neodgovarajui tip1. Izvriti pravilan izbor

elektrodeelektrode

2.Velika jaina struje2. Raditi strujom manje

jaine

3.Velika brzina3. Raditi manjom brzinom

zavarivanja

4.Velika brzina hladjenja4. Izvriti predgrevanje

osnovnog materijala

(velika debljina)

1-uzdune pukotine5.Osnovni materijal s viso-5. Obraditi bazinuelektrodu

2-poprene pukotine6.kim S i P

3-poprene pukotineVelika zakaljivost6. Izvriti predgrevanje

4-pukotine u zavaru naosnovnog materijalaosnovnog materijala

granici topljenja(niskolegirani elici s

5-pukotine u ZTUvisokim % C,

6-pukotine na granici7.Vlana elektroda7. Osuiti elektrodu

topljenja(vodonik u zavaru)

8-pukotine ispod zavara8.Prevelika napetost spoja(velike unutranjenapetosti)8. Neodgovarajua pripremamaterijala

9-poprene pukotine uosnovnom materijalu

Ugorine u ugaonomzavaru1.Velika jaina struje1. Smanjiti jaine struje

2.Prevelika dimenzijaelektrode2. Uzeti elektrodu manjegpromera

33.Neodgovaralui tip elektrode

(elektroda nije namenjenaza ugaona zavarivanja)3. Zameniti elektrodu

4.Loa tehnika rada4. Raditi pravilnom tehnikom

(neispravan nagib elektrode)

ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE OBLOENIM ELEKTRODAMA

U malopreradjivakoj industriji najvie se primenjuje zavarivanje elektrinim lukom (elektroluno) 1j. spajanje dva ili vie delova, uz dodavanje ili bez dodavanja dodatnog materijala na takav nain, da spoj ima to ravnomernije osobine za onu vrstu primene kojoj je konstrukcija namenjenaPri elektrolunom zavarivanju za napajanje luka koriste se specijalne elektrine maine za jednosmernu i neizmeninu struju.Uredjeji (maine) za elektroluno zavarivanje odabiraju se zavisno od vrste radova i ekonomskih pokazatelja (cene elektroda, elektro energije, uredjaja i dr.).Uporedne karakteristike zavarivanja sa jednosmernom i neizmeninom strujom pokazuju vane ekonomske prednosti zavarivanja neizmeninom strujom (ispravljaima). Ovo zavarivanje nailazi na sve veu primenu jer to omoguava i veliki izbor raznih tipova elektroda.Kvalitet elektroda (dodatnog materijala) znatno se razlikuje i njihov izbor zavisi od vrste materijala koji se zavaruje i postupka zavarivanja. Naveemo samo neki od mnogih detalja kojih se treba pridravati pri izboru elinih obloenih elektroda kao to su:-Elektrode po svojim mehanikim osobinama i hemijskom sastavu, moraju odgovarati osnovnom materijalu (materijalu koji se zavaruje).-Izbor odgovarajuih prenika elektroda vriti prema debljini osnovnog materijala.-Izbor jaine struje za zavarivanje zavisno od prenika elektrode upravo onako kako je proizvodja propisao.-Elektrode moraju biti uvek suve i neoteene. -Pravilan izbor i primena uredjaja za zavarivanje.-Izabrati odgovarajui prikljuak za MASU i vrsto ga vezati za radni predmet-Pravilan izbor polova zavisno od vrste elektrode i izvora struje itd.Oigledno je da pri izboru elektroda i uredjaja treba biti vrlo obazriv i prethodno dobro prouiti kvalitet materijala koji se zavaruje, karakteristike elektroda i uslove koje treba da zadovolji zavareni predmet. U tome nam dosta mogu pomoi prospekti koje daju proizvodjai elektroda i tehniki uslovi proizvoda.

Elektroluno zavarivanje se deli na:1.Zavarivanje obloenim elektrodama2.Zavarivanje pod zatitom praka3.Zavarivanje pod zatitom gasa.

Sve tri metode mogu biti rune, poluautomatske i automatske. Mi u ovom sluaju obradjujemo elektroluno runo zavarivanje obloenim elektrodama.Zavisno od medjusobnog poloaja ivica koje se zavaruju razlikujemo sledee sastavke:-sueone-ugaone-preklopne-sastavke sa podmetaem i -unutranje sastavke.Prema vrsti pripreme ljebova za zavarivanje imamo:-bez zakoenja ivica-sa jednostranim zakoenim ivicama i-sa dvostranim zakoenjem ivica.S obzirom poloaj zavarivanja razlikujemo:-zavarivanje u vodoravnom poloaju -zavarivanje vodoravnih avova na vertikalnim stranama -zavarivanje vertikalnih avova -zavarivanje iznad glave.Runo elektroluno zavarivanje obloenim elektrodama (REL)Postupak je jednostavan za rukovanje.Primjenjuje se za zavarivanje i navarivanje svih vrsta metala istosmjernom ili izmjeninom strujom.Elektrini luk se uspostavlja izmeu vrha elektrode i radnog komada i postupak je runi, to znai da je neophodan zavariva.sl.16

sl.17

Prednosti:jeftina oprema,irok spektar elektroda,koristi se za sve konstrukcijske elike.Cu, Ni, Ti dr.,za sve debljine zavara (od1 mm do l00 mm),izvodljivo je vieslojno zavarivanje zavarivanje u svim poloajima. Nedostaci:postupak se obavlja runo (mogunost greke),puno dimova (potrebna ventilacija),stvaranje troske (opasnost troska u zavaru),otpad - moraju se ukloniti,prekidi i uspostavljanje luka - mogue greke.Funkcija obloge:1.Elektrina funkcija- vana jer utie na stabilnost el. luka,2.Fizikalna funkcija- utie na zatitu zavara od vazduha .3.Metalurka funkcija- u oblozi se nalaze komponente koje vre legiranje metala zavara .

Tabela 20.OBLOGASVOJSTVA

BAZICNA-daje dobru ilavost i vrstou-trai posebnu opremu za zavarivaa-zavaruje se iskljuivo na (+) polu-visina luka je jednaka 1 preniku elektrode-na sebe vezuje kiseonik, vodonik, sumpor i fosfor-zavareni spoj je osloboen tetnih gasova i nemetalnih primesa

RUTILNA-stabilan el. Luk-moe se raditi i na jednosmernij I naizmeninoj struji-estetski lep zavar-lagano se radi s njom-neto loija mehanika svojstva

KISELA-ista svojstva kao i bazina

CELULOZNA-razvili su je Amerikanci pre 50. godina-specifina obloga

Zavarivanje s netopljivom elektrodom u zatitnoj gasnoj atmosferi TIG sl.18

Postupak se zasniva na uspostavljanju i odravanju elektrinog luka izmeu volframove netopljive elektrode i radnog komada uz zatitu neutralnog ili inertnog gasa, odnosno odgovarajue meavine gasova.Ovaj postupak se naziva TIG zavarivanje (Tungsten inert gas).Mali intenzivan elektrian luk nastao iz usmerene elektrode idealan je za visoko kvalitetno i precizno zavarivanje.Toplota elektrinog luka pali i spaja krajnje delove osnovnog metala, a ako je potrebno sa strane se dovodi i dodatni materijal.Postupak se moe izvesti u bilo kojem radnom poloaju i na radne komade debljine manje od milimetra.Glavne prednosti ovog tipa zavarivanja su izrazita pravilnost depozita i mogunost prenosa dodanog materijala u kupku bez znaajnog gubitka elemenata od kojih se sastoji.Za zavarivanje aluminijuma, magnezijuma i njihovih legura koristi se neizmenina struja, a za ostale metale se koristi jednosmerna struja s minus polom na elektrodi.TIG postupak razvijen je za zavarivanje magnezijuma i njegovih legura, a danas se upotrebljava za zavarivanje razliitih metala od aluminijuma, titana, nerajuih elika, tankih elinih limova i drugih nemetala i legura. Kao zatitni gas koristi se argon ili helijum koji ima svrhu da stvori zatitnu atmosferu koja se moe to lake jonizirati i titi vrh elektrode i materijal od kontaminacije.

sl.19

Prednosti:

luk je vrlo stabilan (osigurava visokokvalitetno zavarivanje)zavareni spojevi su homogeni, dobre estetike i dobrih mehanikih svojstavakoristi se za zahtjevne materijale (nerajui elici, Al, Ti, Cu, itd)zavarivanje daje najkvalitetniji zavar .Nedostaci:mala brzina zavarivanja (10 - 15 cm u min)ogranieno za tanke materijale (do 6 mm)oprema je vrlo skupaskup je gas (argon)skup je volframradi oksidacije je nuna sekundarna zatita

ZAKLJUAK

Rad obuhvata kompleksnu problematlku i razradu tehnologije zavarivanja cevovoda pod pritiskom sa svim potrebnim tehnolokim parametrima.Od tehnolokih parametara analizirani su pojmovi zavarljivosti, temperatura predgrevanja, izbor dodatnog materijala, tip spoja, plan zavarivanja, termika obrada itd.U radu su detaljno analizirane i tabelarno prikazani mogui uzroci, vrste i naini otklanjanja greaka u zavarenom spoju.Rad je ilustrovan velikim brojem tabela i numerikih podataka to ga ini upotrebljivim za inenjersku praksu u irem smislu od konkretno navedenih numerikih primera i za iroki asortiman materijala.

PRILOG------Tabela 21. UPOREDNA TABELA ELIKA DIN-JUS-EN 10027-1Alatni elici sa posebnim svojstvimaEN 10027-1DINJUS

90MnCrV890MnCrV8.3840

115CrV3115CrV3.4141

140Cr2140Cr3.4143

102Cr6100Cr6.4145

X210Cr12X210Cr12.4150

X38CrMoV5-1X38CrMoV5-1.4751

X15CrNiSi 25-21X15CrNiSi 25-20.4578

X210CrW12X210CrW12.4650

40CrMnMoS8-640CrMnMoS8-6.4742

X165CrMoV12X165CrMoV12.4750



X50CrMoW9-1-1X50CrMoW9-1-1.4755


X50CrMoV 5-1X50CrMoV 5 1.4757

X155CrVMo12-1X155CrVMo12-1.4850

55NiCrMoV655NiCrMoV6.5741

56NiCrMoV756NiCrMoV7.5742

105WCr6105WCr6.6440

45WCrV745WCrV7.6443

60WCrV760WCrV7.6444

80WCrV880WCrV8.6445

30WCrV15-1X30WCrV 4 1.6450

X30WCrV9-3X30WCrV9-3.6451

120WV4120WV4.6840

32CrMoV12-28X32CrMoV3 3.7450

145V33145V33.8140

X32CrMoCoV3-3-3CrMoCoV3-3-3.9750

Brzorezni eliciEN 10027-1DINJUS

HS 18-0-1S18-0-1.6880

HS6-5-2S6-5-2.7680

HS2-9-1S2-9-1.7880

HS12-1-4-5S12-1-4-5.9681

HS6-5-2-5S6-5-2-5.9780

Konstrukcioni elici sa posebnim svojstvimaEN 10027-1DINJUS

20MnCr520MnCr5 (ZF7).4321

14NiCr615CrNi6.5420

20MoCr420MoCr4.7420

20NiCrMo2-221NiCrMo2.7422

32Cr232Cr2.4130

42CrMo442CrMo4.4732

.5730

elici za kotrljajue leajeveEN 10027-1DINJUS

100Cr6100Cr6.4146

67SiCr567SiCr5.4230

51CrV450CrV4.4830

58CrV458CrV4.4831

elici za oprugeEN 10027-1DINJUS

60SiMn560SiMn5.2330

60SiCr760SiCr7.2430

67SiCr567SiCr5.4230

51CrV450CrV4.4830

elici za vijkeEN 10027-1DINJUS

34Cr434Cr4.4130

42CrMo442CrMo4.4732

51CrV451CrV4.4830

elici za ventile motoraEN 10027-1DINJUS

67Si7(67Si7).2331

X45CrSi19-3X45CrSi19 3.4270

X80CrNiSi20X80CrNiSi20.4581

elici za rad na povienim temperaturamaEN 10027-1DINJUS

16Mo315Mo3.7100

13CrMo4-513CrMo4 4.7400

22CrMo4-422CrMo4-4.7431

24CrMoV5-524CrMoV5-5.7432

Visoko legirani nerajui, kisjelootporni i vatrotporni eliciEN 10027-1DINJUS

X6Cr13X6Cr13.4170

X15Cr13X15Cr13.4171

X20Cr13X20Cr13.4172

X30Cr13X30Cr13.4173

X6CrNiTi18/10X6CrNiTi18/10.4572

X5CrNiMo17/12/2X5CrNiMo17/12/2.4573

X6CrNiMoTi17/12/2X6CrNiMoTi17/12/2.4574

X15CrNiSi10-12X15CrNiSi20 12.4577

X15CrNiSi25-21X15CrNiSi25 20.4578

X45CrMoV15X45CrMoV15.4770

X10CrAl24X10CrAl24.4970

Visokoomske legure za izradu grejnih elemenataEN 10027-1DINJUS

X5CrAl25.5X5CrAl25.5.4960

KORIENA LITERATURA

1) Majstorovi A.,"Osnove zavarivanja, lemljenja i lepljenja", II izdanje, Nauna knjiga, Beograd, 1980.

2)Vinokurova V. A.,"I.T. prirunik zavarivanja", knjigaI,II,III i IV, Rad,Beograd, 1980.

3)Matorki D.,"Merenje rada - prirunik", Institut, "Goa", Smederevska Palanka, 1976.

4)Grai Lj."Normativi vremena za elektroluno runo zavarivanjeobloenim elektrodama", Inatitut "Goa", Smederevska Palanka, 1977.

5)Grai L j.,"Standardni elementi rada sa vremenskim trajanjem saelektrootporno zavarivanje, Institut "Goa", Smederevska Palanka, 1978.

6)Jovanovi P.Mirko,"Predavanja iz oblasti zavarivanja", na VT Poarevac,

Documents

Zavarivanje niskolegiranih čelika- cevovoda