ZAVRŠNI TEHNIČKI IZVEŠTAJ KNJIGA I Glavni izveš · PDF file2.1.4 Crpne stanice 21 2.1.5 Podmorski ispusti 24 2.2 Istraživanje velikih institucija 27 2.2.1 Istraživanje 27 2.2.2

Master plan odvodjenja i preciscavanja otpadnih voda Crnogorskog primorja i opstine Cetinje,

Završni tehnički izveštaj - Glavni izveštaj , Februar 2004. strana 1/141

ZAVRŠNI TEHNIČKI IZVEŠTAJ KNJIGA I Glavni izveštaj Sadržaj

1. UVODNI DEO 9

1.1 Uvod 11

1.2 Cilj projekta 12

1.3 Primenjena metodologija 13

1.4 Završni tehnički izveštaj 14

2 POSTOJEĆE STANJE 15

2.1 Prikaz i utvrñivanje postojećeg stanja kanalizacionih sistema 17 2.1.1 Uvod 17 2.1.2 Priključci 18 2.1.3. Kanalizacione mreže 18 2.1.4 Crpne stanice 21 2.1.5 Podmorski ispusti 24

2.2 Istraživanje velikih institucija 27 2.2.1 Istraživanje 27 2.2.2 Zaključci istraživanja 28

2.3 Istraživanje domaćinstava 31 2.3.1 Tehnički podaci 31 2.3.2 Mišljenje domaćinstava 32 2.3.3 Zadovoljstvo postojećom kanalizacionom infrastrukturom 32 2.3.4 Odnos ispitanika prema plaćanju 33 2.3.5 Prihvatljivost cene vode i kanalizacije 33 2.3.6 Potrošnja vode 34 2.3.7 Spremnost za plaćanje 34 2.3.8 Platežna sposobnost 35 2.3.9 Ostali rezultati 35

2.4 Područja sa ugroženom životnom sredinom 37 2.4.1 Strategija procene stanja životne sredine 37 2.4.2 Procena stanja životne sredine na regionalnom nivou 37 2.4.3 Klasifikacija Vode 38 2.4.4 Područja sa ugroženom životnom sredinom 38 2.4.5 Ograničenja u lociranju infrastrukture sektora otpadnih voda 40

2.5 Postojeći problemi i uska grla – Izvod 41 2.5.1 Opšti problemi 41 2.5.2 Specifični problemi 42


strana 2/141 Završni tehnički izveštaj - Glavni izveštaj, Februar 2004.

3. CILJ DUGOROČNOG RAZVOJA 45

3.1 Važeća regulativa koja se odnosi na problematiku otpadne vode 47 3.1.1 Uvod 47 3.1..2 Opcije za ponovnu upotrebu efluenta 47 3.1.3 Opcije za tretman, upotrebu i odlaganje mulja 48 3.1.4 Standardi za efluent 48 3.1.5 Opcije prečišćavanja otpadne vode 49

3.2 Prognoze 51 3.2.1 Uvod 51 3.2.2 Stalni stanovnici 51 3.2.3 Turizam 51 3.2.4 Industrija 52 3.2.5 Količine otpadnih voda 53

3.3 Cilj dugoročnog razvoja 55 3.3.1 Uvod 55 3.3.2 Područja koja će biti pokrivena kanalizacionim sistemima 55 3.3.3 Broj i lokacija postrojenja za prečišćavanje otpadne vode 55 3.3.4 Prikaz različitih varijanti za lokacije PPOV 56

4. FAZNI INVESTICIONI PLAN 68

4.1 Uvod 70 4.1.1 Metodologija 70 4.1.2 Fizičke potrebe 72 4.1.3 Formiranje prioriteta 72 4.1.4 Faznost 74

4.2 Fazni investicioni plan - Herceg Novi 78 4.2.1 Postojeće stanje 78 4.2.2 Ciljevi i potrebe 78 4.2.3 Fazna implementacija 79 4.2.4 Finansijski aspekti 82

4.3 Fazni investicioni plan - Kotor 84 4.3.1 Postojeće stanje 84 4.3.2 Ciljevi i potrebe 84 4.3.3 Fazna implementacija 84 4.3.4 Finansijski aspekti 88

4.4 Fazni investicioni plan Tivat 90 4.4.1 Postojeće stanje 90 4.4.2 Ciljevi i potrebe 90 4.4.3 Fazna implementacija 91 4.4.4 Finansijski aspekti 94

4.5 Fazni investicioni plan - Budva 96 4.5.1 Postojeće stanje 96 4.5.2 Ciljevi i potrebe 96 4.5.3 Fazna implementacija 97 4.5.4 Finansijski aspekti 99



4.6 Fazni investicioni plan - Bar 102 4.6.1 Postojeće stanje 102 4.6.2 Ciljevi i potrebe 102 4.6.3 Fazna implementacija 103 4.6.4 Finansijski aspekti 107

4.7 Fazni investicioni plan - Ulcinj 109 4.7.1 Postojeće stanje 109 4.7.2 Ciljevi i potrebe 109 4.7.3 Fazna implementacija 110 4.7.4 Finansijski aspekti 114

4.8 Fazni investicioni plan - Cetinje 117 4.8.1 Postojeće stanje 117 4.8.2 Ciljevi i potrebe 117 4.8.3 Fazna implementacija 118 4.8.4 Finansijski aspekti 120

4.9 Fazni investicioni plan za region 123 4.9.1 Čišćenje i inspekcija kanalizacionih mreža 123 4.9.2 GIS u održavanju i upravljanju kanalizacionim sistemima 124 4.9.3 Septičke jame 125

4.10 FIP – Izvod 127 4.10.1 Izvod iz ekonomske analize 127 4.10.2 Institucionalni aspekti 130

5 IMPLEMENTACIJA PROJEKTA 135

5.1 25-ogodišnji program 137

5.2 Prva faza investicionog plana 138

5.3 Program hitnih mera 140

5.4 Mogućnosti implementacije 141



Spisak priloga Knjiga III – Sveska 1 Prilog 1 Inventar kanalizacione infrastrukture Prilog 2 Istraživanje domaćinstava Prilog 3 Procena stanja životne sredine na regionalnom nivou Prilog 4 Pregled propisa koji se odnose na sektor otpadnih voda Prilog 5 Prognoza Prilog 6 Cilj dugoročnog razvoja Knjiga III – Sveska 2 Prilog 7 Procena stanja životne sredine na nivou sektora otpadnih voda Prilog 8 Analiza uticaja na životnu sredinu za odreñene lokacije Prilog 9 Jedinične cene Prilog 10 Finansijski izveštaj Prilog 11 Evaluacija varijanti i tehničkih rešenja Prilog 12 Oprema za čišćenje kanlizacije i pražnjenje septičkih jama Prilog 13 Izveštaj o razvoju kadrova u sektoru otpadnih voda Prilog 14 Uputstva za planiranje I projektovanje Prilog 15 Sporazum o ispuštanju industrijskih otpadnih voda Spisak crteža Posteri Poster 1.1 Postojeće stanje – 2003.godina Poster 1.2 Cilj dugoročnog razvoja – 2028.godina Knjiga IV Crtež 2.1 FIP Herceg Novi Crtež 2.2 FIP Kotor Crtež 2.3 FIP Tivat Crtež 2.4 FIP Budva Crtež 2.5 FIP Bar Crtež 2.6 FIP Ulcinj Crtež 2.7 FIP Cetinje



Tabele 2.1 Procenat priključenja stanovnika u 2003. godini 18 2.2 Podaci o kanlizacionim mrežama, postojeće stanje 2003. godina 19 2.3 Stanje kanalizacionih mreža, 2003. godina 20 2.4 Postojeće stanje crpnih stanica u kanalizacionim sistemima 22 2.5 Količine otpadnih voda zimi (2003. godina) 23 2.6 Količine otpadnih voda leti (2003. godina) 24 2.7 Podmorski ispusti 24 2.8 Osnovni podaci o glavnim ispustima 25 2.9 Spisak institucija 27 2.10 Anketni list 28 2.11 Predtretmani za različite privredne aktivnosti 29 2.12 Veza tehničkih karakteristika infrastrukture i prijavljenih problema 32 2.13 Zadovoljstvo infrastrukturom za odvoñenje otpadnih voda 32 2.14 Plaćanje računa za vodovod i kanalizaciju 33 2.15 Računi za vodovod i kanalizaciju, euro/mesečno 33 2.16 Prosečna potrošnja vode domaćinstava, maj 2003.god 34 2.17 Klasifikacija vode prema kvalitetu 38 2.18 Klasifikacija vode u posmatranom području 38 3.1 Potencijalna područja za navodnjavanje 47 3.2 Predloženi standardi za effluent u posmatranom području 49 3.3 Stalno stanovništvo, sadašnje i buduće stanje 51 3.4 Turizam, postojeće stanje (2003) i dugoročne projekcije (2028) 52 3.5 Aktivnosti industrije – po opštinama 53 3.6 Godina 2003, norma potrošnje vode (l/st/dan) za domaćinstva (uključivo i

institucionalnu potrošnju) 53

3.7 Norme potrošnje vode i faktor generisanja otpadne vode, stalno stanovništvo i turisti 54 3.8 Godina 2003 – Količina otpadne vode – postojeće stanje 54 3.9 Godina 2028 – Količina otpadne vode – dugoročni cilj 54 3.10

Zaključci u vezi lokacija PPOV – dugoročni cilj 56

4.1 Potrebe za prečišćavanje otpadne vode, propisi EU 72 4.2 Tipovi radova prema proceni stanja životne sredine na nivou sektora otpadnih voda 73 4.3 Krediti, donacije i finansiranje iz budžeta ViK-a 75 4.4 Prihodi domaćinstava i računi za vodu i kanalizaciju 76 4.5 Cena vode i kanalizacije, €/m3 76 4.6 Herceg Novi – Investicije 80 4.7 Kotor – Investicije 86 4.8 Tivat – Investicije 92 4.9 Budva – Investicije 98 4.10 Bar – Investicije 104 4.11 Ulcinj – Investicije 111 4.12 Cetinje – Investicije 118 4.13 Oprema za čišćenje i inspekciju i cisterne za čišćenje septičkih jama 121 4.14 Investicije u FIP – prema vrsti radova (u €) 125 4.15 Investicije – po opštinama (u €) 126 4.16 Program i troškovi obuke 131 5.1 25-ogodišnji fazni investicioni plan – po opštinama (u €) 135 5.2 Prva faza investicionog plana 137 5.3 Kratkoročne mere – Lista prioriteta (€) 138



Slike 1.1 Razmatrano područje 11 1.2 Metodologija u pripremi strateškog razvoja 13 2.1 Postojeća potrošnja vode 29 2.2 Način odvoñenja otpadnih voda u posmatranom području 31 2.3 Klasifikacija vode, otvoreno more i Boka Kotorska, prosek za poslednjih osam

godina 39

2.4 Kvalitet vode za kupanje – Boka Kotorska 39 2.5 Kvalitet vode za kupanje – otvoreno mora 40 3.5 Prognoza razvoja industrije 52 4.1 Koraci u pripremi FIP 70 4.2 Diskontovano cena otpadne vode do kraja projektnog perioda – Herceg Novi 81 4.3 Minimalna cena otpadne vode I cena prihvatljiva za domaćinstva – Herceg Novi 82 4.4 Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda – Kotor 87 4.5 Minimalna cena otpadne vode i cena prihvatljiva za domaćinstva – Kotor 88 4.6 Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda – Tivat 93 4.7 Minimalna cena otpadne vode i cena prihvatljiva za domaćinstva – Tivat 94 4.8 Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda – Budva 99 4.9 Minimalna cena otpadne vode i cena prihvatljiva za domaćinstva – Budva 100 4.10 Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda – Bar 105 4.11 Minimalna cena otpadne vode i cena prihvatljiva za domaćinstva – Bar 106 4.12 Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda – Ulcinj 112 4.13 Minimalna cena otpadne vode i cena prihvatljiva za domaćinstva – Ulcinj 113 4.14 Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda – Cetinje 119 4.15 Minimalna cena otpadne vode i cena prihvatljiva za domaćinstva – Cetinje 119 4.16 Broj stanovnika priključenih na kanalizacione sisteme 125 4.17 Investicije prema tipu radova 126 4.18 Investicije po opštinama I po glavi stanovnika 127 4.19 Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda po opštinama 127 4.20 Priprema plana institucionalnog razvoja – metodologija 128 4.21 Služba održavanja kanalizacije – obrazovanja 129 4.22 Služba održavanja kanalizacije: potrebni kadrovi sa višim stručnim spremama 129 4.23 Potrebe za inženjerima 130







1. UVODNI DEO

Budva





1.1 Uvod Završni tehnički izveštaj je pripremljen kao deo Master plana odvoñenja i prečišćavanja otpadnih voda Crnogorskog primorja i opštine Cetinje. Projekat, finansiran od strane Evropske zajednice i voñen od strane Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), ima za zadatak da pripremi strategiju razvoja sektora otpadnih voda i programa za sprovoñenje iste. Razmatrano područje se odnosi na šest primorskih opština Herceg Novi, Kotor, Tivat, Budva, Bar i Ulcinj, i opštinu Cetinje. Slika 1.1 Razmatrano područje

Glavni korisnik projekta je Javno preduzeće Regionalni vodovod Crnogorsko Primorje, a korisnici su i Javna preduzeća Vodovod i kanalizacija sedam navedenih opština. Projekat je urañen od strane DHV Water BV, Holandija u saradnji sa Fideco MG.



1.2 Cilj projekta Cilj projekta je :

podsticanje razvoja turizma na Crnogorskom primorju i kroz njega doprinos ekonomskom

razvoju Crne Gore smanjenjem nehigijenskog ispuštanja otpadne vode u regionu.

Za održavanje i razvoj infrastrukture, dva elementa su od izuzetne važnosti: 1) izvori finansiranja razvoja I 2) organizacija u cilju boljeg upravljanja u sektoru otpadnih voda. Tim povodom,ciljevi projekta su formulisani kao : 1. povećanje kapaciteta organizacija odgovornih za problematiku otpadnih voda u

cilju planiranja i sprovoñenja programa za rehabilitaciju kanalizacionih sistema

2. pružanje tim organizacijama i Vladi Crne Gore mogućnosti da obezbede dodatna

finansijska sredstva da sprovedu planove. Ciljevi ce biti ostvareni kroz strateški plan razvoja sektora otpadnih voda u primorju. Strateški plan razvoja sektora otpadnih voda, uz planove fizičkog razvoja (projekte), sadrži finansijske planove i preporuke za poboljšanje organizacije kako bi se obezbedila dodatna finansijska sredstva. Rezultat projekta je i inventar postojeće infrastrukture, kao i uputstvo koje će se koristiti u budućem planiranju, kako bi se unapredila organizacija u planiranju i sprovoñenju plana.



1.3 Primenjena metodologija Metodologija izrade plana razvoja je prikazana na slici 1.2 u nastavku. Slika 1.2 Metodologija u pripremi strateškog razvoja Prvi korak je bila procena postojeće situacije u sektoru otpadnih voda u primorju. Ona podrazumeva prikaz kapaciteta postojećih sistema, i to: broj i procentualnu zastupljenost stanovnika i institucija priključenih na kanalizacione sisteme, na septičke jame, kao i kvalitet usluga u sektoru otpadnih voda. Opis uključuje i probleme životne sredine nastale usled neadekvatnog rada sektora otpadnih voda. Drugi korak je bio definisanje dugoročnog cilja razvoja: stanje koje bi trebalo da bude postignuto na kraju 25-ogodišnjeg projektnog perioda (2028.godina). Ciljevi koji su postavljeni rezultiraće infrastrukturom koja treba da obezbedi potrebnu zaštitu životne sredine od otpadne vode. Dugoročni ciljevi su prikazani brojem, lokacijama i kapacitetima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV), primarnim kanalizacionim mrežama i crpnim stanicama, kao i slivnim područjima čiju otpadnu vodu kanališu. Treći korak je bila formulacija faznog investicionog plana. Njegovo sprovoñenje treba da omogući prelaz sa postojećeg stanja u sektoru na buduće, željeno stanje. Meñutim, u procesu postizanja dugoročnog cilja postoje i ograničenja. Ova ograničenja su prvenstveno finansijske i institucionalne prirode (kadrovska struktura, organizaciona efikasnost).Usled ograničenja, u sadašnjem trenutku evidentan je deficit u ovoj oblasti. Ovaj deficit ne može biti otklonjen odmah, ali prioriteti treba da budu tako postavljeni i projekti tako sprovedeni da se obezbedi postizanje zacrtanog cilja.

Cilj

deficit

Postojeće stanje

2003 2028

Potrebe - Fizičke potrebe - Potrebe životne sredine

Ograničenja- Finansijska

- Institucionalna

1 2 3

Fazni plan razvoja



1.4 Završni tehnički izveštaj U završnom tehničkom izveštaju su priloženi rezultati Master plana. Sastoji se iz 4 dela : Knjiga I je glavni izveštaj I predstavlja obrazlozenja faznog investicionog plana koji daje odgovor na pitanja “zašto, kako i kada”. Nakon uvodnih tekstova, podeljen je u tri celine: analizu postojećeg stanja (Poglavlje 2), opis dugoročnog cilja (Poglavlje 3) i prezentaciju faznih investicionih planova za svaku od sedam opština (Poglavlje 4). Poglavlja 2 i 3 su izvodi iz Tehničkog izveštaja nakon prve faze projekta, koji je izdat u julu 2003.godine. Poglavlje 4 je srž izveštaja i odnosi se na strategiju razvoja kanalizacije, formiranje prioriteta sa aspekta zaštite životne sredine i analize finansijske izvodljivosti. Poglavlje 5 čine predlozi za implementaciju investicionog plana. Knjiga II sadrži prikaze projekata za svaku od mera koja je u faznom investicionom planu. Pojedinačni prikazi daju skraćene opise projekata: svrhu, tip radova, troškove i efekte na životnu sredinu. Napravljeni su sa namerom da se olakša sprovoñenje projekata. Knjiga III sadrži priloge koji su priloženi u dve sveske. Prva sveska sadrži revidovanu verziju Tehničkog izveštaja nakon prve faze projekta koji je izdat u julu 2003.godine i to deo koji nije obuhvaćen glavnim izveštajem (knjiga 1) Drugi deo sadrži priloge koji se odnose na fazni investicioni plan (poglavlje 4, knjiga I) i dokumente koji su u projektnom zadatku zahtevani kao posebni izveštaji)



2 POSTOJEĆE STANJE Poplava u Donjem polju, Cetinje

Havarijski ispust kanalizacione crpne stanice Port Milena, Velika plaža, Ulcinj





2.1 Prikaz i utvrñivanje postojećeg stanja kanalizacionih sistema

2.1.1 Uvod

Utvrñivanje postojećeg stanja kanalizacionih sistema je sprovedeno kroz upitnike lokalnim vodovodima i na osnovu obilaska objekata na terenu. Osnovni cilj ove aktivnosti je bilo pribavljanje informacija za potrebe pripreme faznog investicionog plana. Drugi cilj je bio stvaranje osnove za buduće planiranje i pripremu projekata u sektoru otpadnih voda. Inventar kanalizacione infrestrukture je bio integrisan kao element upravljanja i održavanja u sektoru. Za potrebe skladištenja podataka je formirana baza podataka u MS Access®- u. MS Access aplikacije za prikazivanje ovih podataka su napravljene za a) podatke o slivnim područjima, b) podatke o crpnim stanicama, c) podatke o podmorskim ispustima I d) za podatke o industriji i raznim insitucijama. Ova baza podataka će biti osnova za rad u budućnosti i preporučuje se njeno redovno dopunjavanje. Baza podataka u MS Access®- u je direktno vezana sa geografskim informacionim sistemom (GIS). Za prikaz podataka u ovom projektu je korišćen programski paket GeoMedia i sledi njegovo dalje korišćenje nakon izrade projekta od strane JP “Regionalni vodovod Crnogorsko primorje”. Na ovaj način, podaci mogu jednostavno da se dopunjuju i da se njima lako upravlja. GIS aplikacija omogućva korisniku da izabere na karti lokaciju i tako dobije sve podatke u vezi nje. U prozorima koji se odnose na delove baze podataka može da se izvrši pretraživanje podataka i njihova izmena. Proračuni kapaciteta i protoka se takoñe mogu vršiti u samoj bazi podataka. Sa ovakvim paketom svi podaci mogu da budu prikazani na karti na različite načine. GIS aplikacije su posebno opisane u ovom projektu u GIS report-u.

Svrha je bila sledeća: � Da se proceni fizičko stanje (broj, lokacija, funkcionalno stanje, preostali radni vek)

postojeće kanalizacione infrastrukture. � Da se kreira baza za planiranje rehabilitacije, zamene i prošire komponente (planiranje

budućih kapaciteta i priprema za projektovanje). � Da se obezbedi baza budućeg upravljanja i održavanja kanalizacionih sistema. Inventar obuhvata prikaz infrastrukture u sektoru otpadnih voda, i to: � Primarne, sekundarne i tercijarne kolektore do nivoa koji omogućava da se definišu granice

slivnih područja, � Crpne stanice, � Podmorske ispuste. Izvod ovih rezultata je priložen u nastavku. Detaljni rezultati su priloženi u Knjizi III – Prilozi.



2.1.2 Priključci

Broj priključaka na vodovod i kanalizaciju je dobijen analizom spiskova priključaka dobijenih iz vodovoda. Da bi se procenio procenat priključenosti stanovništva na vodovod i kanalizaciju, korišćeni su i podaci prikupljeni tokom istraživanje domaćinstava.

Tabela 2.1 Procenat priključenja stalnih stanovnika u 2003.godini

Stalni stanovnici Priključci na vodovod Priključci na kanalizaciju

Ukupno

u gradskom području

broj od ukupnog

broja stanovnika

broj od

priključenih na vodovod

od gradskog stanovništva

Herceg Novi

31,800

21,600

28,900 90%

16,500 55% 75%

Kotor

22,700

17,800

20,100 90%

8,200 40% 45%

Tivat

13,800

10,000

12,900 95%

4,100 30% 40%

Budva

13,900

11,500

12,800 90%

11,400 90% 100%

Bar

42,600

28,000

31,200 75%

16,600 60% 65%

Ulcinj

26,600

13,000

15,600 60%

10,000 65% 75%

Cetinje

20,100

17,700

17,900 90%

9,500 55% 55%

Ukupno

171,500

119,600

139,400 80%

76,300 55% 65% Procenat priključenosti na kanalizacione sisteme je relativno mali. Oko 35% stanovnika u gradskim područjima nije priključeno na kanalizaciju. Ovo je delom zbog neizgrañenosti primarnih, ali najviše usled nerazvijenosti sekundarnih sistema. Procenat priključenosti na kanalizaciju u gradskom području Budve je skoro 100%, dok je u Ulcinju i Herceg Novom iznad pomenutog proseka (od 65%). U gradskim područjima Kotora i Tivta na kanalizaciju je priključeno 45%, odnosno 40% stanovnika.

2.1.3. Kanalizacione mreže

Ukupna dužina cevi u kanalizacionim mrežama na posmatranom području je 180 km odnosno 1.25 m’ po gradskom stanovniku. Jedinična dužina je mala, ali odgovara procentu priključenosti i tipična je za gradska područja sa stambenim zgradama. U tabeli 2.2 je prikazan inventar kanalizacionih mreža. Najveći broj kanalizacionih mreža je izgrañen od 1970. I 1980. godine, posebno primarni sistemi. Najveći broj cevi koje datiraju iz tog perioda je od azbest cementa. Nakon tog perioda, ugrañivane su PVC cevi..



Tabela 2.2 Podaci o kanalizacionim mrežama, postojeće stanje 2003.godina

Herceg N. Kotor Tivat Budva Bar Ulcinj Cetinje Total Dužina cevovoda Gravitacioni cevovodi Km 18.9 19.5 6.0 10.7 56.9 30.5 15.6 158.1 Potisni cevovodi Km 3.3 7.6 1.0 3.9 2.3 3.0 0 19.9 Total Km 22.2 27.1 7.0 14.6 59.2 33.5 15.6 179.2 Dužina gravitacionih po glavi gradskog stanovnika

m/st 0.9 1.1 0.6 0.9 1.6 2.3 0.9 1.25

Godina izgradnje Do 1950 Km 0 0 0 0 0 1.5 0 1.5 1951-1960 Km 0 0 0 0 0 7.0 0.5 7.5 1961-1970 Km 0 0.8 0 0 1.9 7.0 1.9 11.6 1971-1980 Km 22.2 4.8 4.2 14.6 15.4 7.0 0 68.2 1981-1990 Km 0 18.9 1.0 0 18.2 11.0 10.2 59.3 1991-i kasnije Km 0 2.6 1.8 0 23.7 0 3.0 31.1 Prečnici u mm Do 200 Km 0.9 6.6 0 0.5 27.4 22.0 3.4 60.8 201-300 Km 7.1 7.0 4.5 6.8 15.6 9.0 7.3 57.3 301-400 Km 3.0 4.7 2.2 5.1 7.9 1.5 1.7 26.1 401-600 Km 4.8 4.7 0.3 2.2 8.1 0 2.5 22.6 601-800 Km 6.4 4.1 0 0 0.2 0 0.7 11.4 801-1000 Km 0 0 0 0 0 1.0 0 1.0 Preko 1000 Km 0 0 0 0 0 0 0 0 Materijal Asbest Cement Km 18.9 1.0 4.2 14.6 29.4 7.0 8.4 83.5 Beton Km 0 1.0 0.3 0 1.1 4.5 5.6 12.5 Prednapregnuti beton Km 0 3.0 0 0 0 3.0 0.2 6.2 Keramičke Km 0 3.5 0 0 3.8 1.5 0 8.8 Liveno gvozdene/ Čelične Km 0 2.6 0 0 0 0 0 2.6 PVC Km 0 8.4 2.5 0 24.9 17.5 1.4 54.7 HPE Km 3.3 7.6 0 0 0 0 0 10.9 Kao indikator pokrivenosti kanalizacionom mrežom u gradskim područjima sračunata je prosečna dužina kolektora po gradskom stanovniku. Najniža je u Tivtu (0,6 m/st.), što je u skladu sa podatkom o niskom realizovanom procentu priključenosti. Bar i Ulcinj imaju najveću jediničnu dužinu kolektora zbog velike dužine deonica sa prečnikom do 300 mm u sekundarnoj i tercijarnoj mreži. Stanje kanalizacionih mreža je procenjeno sa konstruktivnog i hidrauličkog aspekta, kao i aspekta zaštite životne sredine. Rezultati istraživanja su priloženi u tabeli koja sledi.



Tabela 2.3 Stanje kanalizacionih mreža, 2003.godina

Herceg

Novi Kotor Tivat Budva Bar Ulcinj Cetinje

Fizičko stanje mreže

Dobro % 30 20 20 Prosečno % 100 50 80 50 50 80 Loše % 70 50 50 50 Stanje šahtova prosečno prosečno loše loše loše loše dobro Oštečenje kolektora (incidenti) ponekad ponekad ne ne ne ne nekolik

o Hidrauličko stanje kolektora Istaložavanje da/

ne da da da veoma da da da

Prijavljena zagušenja da/ne

da da da da da da da

Nedovoljan kapacitet da/ne

Igalo ne malo ne da da da

Stanje sa aspekta zaštite životne sredine

Prečišćavanje da/ne

ne Ne ne ne ne ne ne

Kominutor da/ne

ne Da ne da ne ne ne

Česti ispadi iz pogona crpnih stanica

da/ne

da Da da da da da

Isključenje pumpi u zimskom periodu

da/ne

da Ne da da da da

Prodor kišnice u kolektore da/ne

da Da da veoma veoma da veoma

Preliv septičkih jama ponire u zemljište

da/ne

da Da ne ne da da da

Izlivanje preliva septičkih jama u kanale za kišu

da/ne

ne Da da da ne ne ne

Fizičko stanje mreže Fizičko stanje mreže je prijavljeno kao loše do prosečno, a ponegde i dobro. U lošem stanju su naročito starije azbest cementne cevi iz sedamdesetih godina i betonski kolektori sa oštećenjima. Povremeni kolapsi cevovoda i ulegnuća puteva iznad kolektora su prijavljeni u Herceg Novom, Kotoru i Cetinju.



Fizičko stanje kolektora je klasificirano u sledeće tri kategorije: Dobro Kolektor ima jako mala oštećenja površine zidova cevi, a fizičko stanje cevi nije narušeno. Prosečno Kolektor ima znatna oštećenja površine zidova cevi, male pukotine, ali nije do sada bilo

incidenata. Očekuje se da kolektor bude u funkciji narednih 15 godine sa malim opravkama. Preporuka: započeti program inspekcije na slučajnim uzorcima – za nasumice izabrane kolektore u cilju nadgledanja starenja cevi uopšte.

Loše Kolektor ima ozbiljne pukotine sa povremenim kolapsima. Za ove kolektore treba da bude sprovedena detaljna inspekcija i definisane mere rehabilitacije. U slučaju pojedinih deonica neće biti dovoljna rehabilitacija, već je rešenje samo zamena. Ostale deonice mogu da budu obnovljene formiranjem nove unutrašnje obloge cevi.

Redovna inspekcija treba da bude sprovoñena posebno za kolektore većih prečnika primarnih sistema. Primarni sistemi su najvažniji deo sistema i svako oštećenje može da dovede do nekontrolisanog izlivanja sa posledicama. Hidrauličko stanje kolektora Uopšteno govoreći, kanalizacioni sistemi imaju dovoljan hidraulički kapacitet. Konstatovana su manja izlivanja i plavljenja. Mnogi kanalizacioni sistemi nemaju maksimalan broj priključaka. U slučaju intenzivnijeg priključivanja, doći će do naglog uvećanja protoka u cevima. Iako je prečnik cevi zadovoljavajuć, do zagušenja cevi dolazi usled istaloženih materija i čvrstog otpada u cevima. Šta više, tokom zime dolazi do značajnog prodora kišnice u kanalizacione sisteme.

Inicijalno, kanalizacioni sistemi nisu projektovani kao separacioni. Predviñeni su za prihvat

fekalne vode. Danas, oni prihvataju fekalnu vodu sa značajnim udelom kišnice, ponajviše u

zimskom periodu, te se može reći da sada kanalizacioni sistemi funkcionišu kao kombinovani.

Razlog za ovu pojavu su neadekvatno razvijena i neodržavana atmosferska kanalizacija u

urbanim područjima.Bespravna izgradnja doprinosi ovoj pojavi značajno.

Kanalizacioni sistem Cetinja doveden do faze potpuno kombinovanog sistema. I fekalna i

atmosferska voda se izlivaju u ponor, da bi nakon 5km izbile ponovo na površinu u blizini

Skadarskog jezera.

2.1.4 Crpne stanice

Na posmatranom području radi 27 crpnih stanica koje održavaju JP-a Vodovod i kanalizacija. Spisak crpnih stanica je priložen u tabeli 2.4. sa prikazom postojećeg stanja. Detaljan inventar crpnih stanica je priložen u knjizi III Prilozi, poglavlje 2.1, i predstavlja izvod iz baze podataka crpnih stanica. Sadrži fotografije crpnih stanica i opise postojećeg stanja.



Tabela 2.4 Postojeće stanje crpnih stanica u kanalizacionim sistemima

Godina izgradnje Postojeće stanje CRPNE STANICE Q(l/s) Gradjevinska

k.onstrukcija El.-mehanička

oprema Gradjevinska k.onstrukcija

El.-mehanička oprema

HERCEG NOVI Igalo 169 1975 1975 Loše Loše Forte mare 311 1975 1975 Loše Loše Savina 76 1978 1978 Loše Loše Meljine 19 1978 1978 Loše Loše KOTOR Plagente 27 1990 2001 Prosečno Dobro Stari grad 25 1984 2002 Dobro Dobro Peluzica 100 2001 2001 Dobro Dobro Solila

68 1991 1991 Prosečno U fazi

rekonstrukcije TIVAT Seljanovo 70 1988 1988 Loše Nije u funkciji BUDVA

Bečići 1 60 1975 1975 Loše Loše Bečići 2 60 1975 1975 Loše Loše Pržno 20 1975 1975 Prosečno Loše Miločer 1975 1975 Dobro Loše Sveti Stefan 17,5 1975 1975 Loše Loše Stari grad 1980 1980 Dobro Loše Budva 1 90 1975 1975 Loše Loše Budva 2 160 1975 1975 Prosečno Loše Petrovac 60 1980 1980 Loše Loše Kamenovo 1975 1975 Prosečno Nije u funkciji BAR Botun 72 1979 1981 Prosečno Loše Topolica 84 1980 1981 Loše Loše Volujica 500 1980 1981 Prosečno Loše Čanj 45 1979 1979 Prosečno Loše ULCINJ Valdanos 1981 1981 Prosečno Loše Pristan 1984 1984 Prosečno Loše Velika plaža 1984 1984 Prosečno Loše Velika plaža - hoteli 1975 1975 Loše Loše Stanje elektomašinske opreme Stanje elektomašinske opreme je klasificirano u sledeće tri kategorije: Dobro Oprema je u dobrom stanju i zamenjena u skorije vreme savremenijom Prosečno Oprema je stara, ali funkcioniše. Očekuje se da bude u upotrebi još najmanje 5 godina. Loše Oprema je zastarela i često ispada iz pogona. Potrebna je rehabilitacija crpne stanice sa

zamenom opreme u narednih 5 godina.



Generalno, crpne stanice su u funkciji, ali je elektromašinska oprema u lošem stanju. Većina elektromašinske opreme datira iz perioda 1970.-1980.. Uz dobro održavanje opreme, radni vek bi mogao da dosegne 20 godina, što bi značilo da bi najveći deo opreme trebalo da bude zamenjen u narednih 5 godina. Osim toga, crpne stanice treba opremiti i ureñajima za praćenje i alarmiranje. U Kotoru je nedavno puštena u rad nova crpna stanica “Peluzica” sa kompletnom automatikom. Ova crpna stanica potiskuje otpadnu vodu ka podmorskom ispustu Trašte. U okviru projekta regionalnog kanalizacionog sistema je i priključenje Tivta, ali ono još nije realizovano. U nekim crpnim stanicama u Kotoru su zamenjene pumpe, dok su neke opremljene rešetkama. Stanje grañevinskh konstrukcija crpnih stanica Stanje grañevinskih konstrukcija crpnih stanica je prosečno do loše. Uz odreñenu rekonstrukciju, većina njih bi mogla da bude u funkciji narednih 15 do 20 godina. Stanje grañevinskih konstrukcija je klasificirano u sledeće tri kategorije: Dobro Grañevinska konstrukcija je u prihvatljiom stanju i potrebne su manje intervencije na

zidovima. Prosečno Grañevinska konstrukcija je u prihvatljiom stanju, ali je potrebna rekonstrukcija. Loše Grañevinska konstrukcija je pre za kompletnu zamenu nego za rehabilitaciju. Operativnost crpne stanice Crpne stanice su često zagušene čvrstim otpadom i van pogona usled prekida napajanja električnom energijom. Tokom zime, mnoge su isključene usled malih protoka. Velike količine kišnice izazivaju izlivanje kroz havarijske ispuste. Hidraulički kapacitet Dnevne količine ispumpane otpadne vode su procenjene i priložene u knjizi III Prilozi, poglavlje 3. Rezulatati su prezentirani u tabelama 2.5 i 2.6. Potrebno je napomenuti da nisu sva domaćinstva priključena na kanalizacione sisteme, što je u proračunima uzeto u obzir. U nekim slučajevima industrija nije priključena na kanalizacioni sistem, te je u proračunima ostavljena rezerva za potencijalne priključke.

Tabela 2.5 Količine otpadnih voda zimi (2003.godina)

Grad Otpadne vode Otpadne vode Ukupna količina Instalisani

domaćinstava industrije otpadne vode kapacitet pumpi m

3/dan m

3/dan m

3/dan M

3/10 h

Herceg Novi 3,300 100 3,400 14,000

Kotor 900 100 1,000 3,600

Tivat 500 900 1,400 2,500

Budva 4,000 100 4,100 8,000

Bar 4,800 3,100 7,900 20,000

Ulcinj 1,900 100 2,000 nema podataka

Cetinje 1,200 200 1,400 ponor

Ukupno 16,600 4,600 21,200



Tabela 2.6 Količine otpadnih voda leti (2003.godina)

Grad (1) Otpadne vode Otpadne vode Ukupna količina Instalisani

domaćinstava industrije otpadne vode kapacitet pumpi m

3/dan m

3/dan m

3/dan M

3/10 h

Herceg Novi 6,200 100 6,300 14,000

Kotor 1,200 100 1,300 3,600

Tivat 900 900 1,800 2,500

Budva 7,100 100 7,200 8,000

Bar 7,100 3,100 10,200 20,000

Ulcinj 2,900 100 3,000 nema podataka

Cetinje 1,600 200 1,800 ponor

Ukupno 27,000 4,600 31,600

(1) Otpadne vode domaćinstava uključuju i otpadnu vodu turista i institucija, pretpostavljajući punu priključenost Sve crpne stanice imaju dovoljan kapacitet za odvoñenje otpadne vode u zimskom periodu. Procenjeno je da je sadašnji kapacitet crpnih stanica dovoljan isto tako i za letnji period. Jedino crpna stanica u Budvi radi na granici svog kapaciteta. Kako se merenje količina otpadne vode sprovodi u Kotoru, izvršeno je poreñenje izmerenih količina i procenjenih količina otpadne vode. Tokom sušnog perioda, izmereno je oko 2200m3/dan, što je duplo više od procenjene količine. Ovo ukazuje na činjenicu da dolazi do upliva podzemne vode u fekalnu kanalizaciju. Ista pojava je primećena prilikom merenja kvaliteta otpadne vode. Uočen je visok salinitet otpadne vode, što je posledica dotoka slane podzemne vode u kolektore.

2.1.5 Podmorski ispusti

Podmorski ispusti su konstruisani kako bi se otpadna voda ispuštala na propisanom odstojanju od obale. Samo 10 ispusta imaju dužinu veću od 1000 m, što bi značilo da se u mnogo slučajeva otpadna voda ispušta neposredno uz obalu. Pogledati procenu stanja životne sredine na nivou sektora otpadnih voda (knjiga III Prilozi). Podaci o ispustima su priloženi u knjizi III Prilozi, poglavlje 2.2 i deo je prikazan u tabeli 2.7. Ispusti su svrstani u tri kategorije: a) ispusti održavani od strane JP-a Vodovod i kanalizacija koji evakuišu vodu većih naseljenih područja, b) ispusti održavani od strane JP-a Vodovod i kanalizacija, ali u posedu privatnih lica, i c) ilegalni ispusti. Tabela 2.7 Podmorski ispusti

Opština JP Vik Lokalni Ukupno

Herceg Novi 3 25 28 Kotor 6 26 32 Tivat 5 5 10 Budva 4 2 6 Bar 2 0 2 Ulcinj 3 0 3 Cetinje 0 0 0 Total 23 58 81



Ispusti održavani od strane JP-a Vodovod I kanalizacija Postoje 23 podmorska ispusta kroz koje se potiskuje otpadna voda kanalizacionim crpnim stanicama, a koje održavaju JP-a Vodovod I kanalizacija. Na taj način sva veća neselja ispuštaju otpadnu vodu u more kroz podmorske ispuste. Ispusti u Kotorskom zalivu nisu duboki i dugački (neki do 10m dubine), što utiče na kvalitet površinskog sloja. Lokalni ispusti Lokalni ispusti su legalni i održavani od strane JP-a Vodovod i kanalizacija, ali u posedu privatnih lica. Iako nema informacija o funkcionisanju ovih ispusta pretpostavlja se da su u lošem stanju. Najviše ovakvih ispusta ima u Herceg Novom, Kotoru i Tivtu. Nijedan od njih nije duboko položen niti dugačak. Ilegalni ispusti Pored legalnih ispusta, uočeno je da se sa mnoga privatna imanja otpadna voda prikuplja i ispušta u more. Shodno specifičnom reljefu, u Boki Kotorskoj mnoge kuće imaju sopstveni (kratak) ispust. Ovakvi ispusti nisu registrovani. Glavni ispusti U tabeli 2.8 je navedeno 11 glavnih ispusta i ostaće u upotrebi, kao elementi kanalizacionih sistema u budućnosti. Analiza njihovog hidrauličkog i fizičkog stanja, kao i njihov uticaj na životnu sredinu je priložena u knjizi III Prilozi, prilog 11. Najveći broj ispusta može da podmiri potrebe kanalizacionih sistema i u budućnosti – neki čak 20 godina i više – nakon inspekcije i sprovedenih popravki. Tabela 2.8 Osnovni podaci o glavnim ispustima Opština Ispust Godina Dužina

(m) Dubina

(m) Prečnik (mm)

Kapacitet (ekvivalentnih

stan.) Herceg Novi Forte Mare 1976 1600 42 500 35-50,000 Kotor / Tivat Trašte 1994 3600 45 600 50-75,000 Tivat Seljanovo 1988 980 25 450 30-40,000 Budva Budva 1976 2550 40 500 35-50,000 Sveti Stefan 1975 1700 40 250 10-15,000 Petrovac 19800 1400 40 260 10-15,000 Bar Čanj 1979 1500 40 250 10-15,000 Bar 1980 348 70 400 20-35,000 Ulcinj Valdanos 1981 1850 27 350 15-25,000 Pristan 1984 1700 25 300 10-20,000 Velika plaža 1984 1200 22 500 35-50,000



Stanje ispusta U poslednjoj dekadi je održavanje sistema bilo drastično zapostavljeno. Inspekcija i održavanje mogu da se sprovedu samo angažovanjem ronilaca. Posebno osetljiv deo ispusta je obalni deo gde su cevi izložene dejstvu talasa. Mnogi ispust nemaju stabilizovan obalski deo, te dolazi do izlivanja uz obalu. U Herceg Novom su konstatovana 4 lokalna ispusta sa oštećenjima blizu obale. Održavanje ispusta se vrši samo po potrebi, što znači da se sprovodi samo nakon oštećenja. Inspekcija se ne sprovodi redovno, iako su nedavno sprovedene u Baru, Budvi i na ispustu Trašte.



2.2 Istraživanje velikih institucija

2.2.1 Istraživanje

Ispitivanje velikih institucija je sprovedeno u maju 2003.godine. Cilj ispitivanja je bio da se formira baza izvora informacija najvećih proizvoñaca otpadne vode, kao sto je industrija i veći turistički kapaciteti. Spiskovi priključaka dobijeni od JP-a Vodovod i kanalaizacija su korišćeni u odabiru velikih potrošača vode. Izbor je izvršen uključujući svu industriju, velike hotele, nekoliko bolnica i škola. Posećeno je 52 institucije, od kojih 14 fabrika i 26 hotela. Videti tabelu 2.9. Istraživanje je podrazumevalo prikupljanje informacija o vrsti proizvoda, proizvodnom procesu, potrošnji vode, kvalitetu i količini otpadne vode, kao i o instalacijama kroz koje se ispušta otpadna voda. Videti tabelu 2.10. Prikupljene informacije su unesene u MSAccess© bazu podataka i mogu da budu ažurirane kako bi služile kao alatka u organizaciji sektora otpadnih voda. Tabela 2.9 Spisak institucija Opština Industrija Hoteli Bolnice/Škole

Herceg Novi Prodavnica i magacin PKB Zelenika Tamaris Igalo Vojna bolnica, Meljine Autosaobraćaj Igalo – servis za kola i kamione Metalurg Igalo Brodogradilište Bijela Rehabilitacioni centar RVI Igalo OŠ Milan Vuković, Savina

Dr S.Milošević, Igalo Igalo, Igalo Centar, Topla Plaža, Herceg Novi

Kotor Metalna industrija - DAIDO Vrmac Prčanj Bolnica Kotor Bokeljka (gume) Grabovac (starački dom) Bolnica Risan Rivijera Industrija (sapuni, kiseline, kozmetika) Psihijatrijska bolnica Jugopetrol - servisna zona za cisterne Institut za gluvo-neme

Tivat Brodogradilište Tivat Kamelija Park Palma Mimoza Plavi horizonti

Budva Slovenska plaža Avala

Mogren Bar Primorka (jestiva ulja) Topolica Bolnica Bar

Luka Bar Korali Inex OŠ Jugoslavija Čanj - Biserna obala

Ulcinj Solana Hoteli Velika Plaža (Ostrand, Lido, Olimpik, Belvi) Hotel Ada Bojana Albatros

Cetinje Proizvodnja cipela Košuta Hotel Grand Bolnica Danilo I Obod (električni uredjaji za domaćinstva) Studentski dom OŠ Lovćenski odred Ribarstvo Rijeka Crnojevića (prerada ribe) OŠ Njegoš



Tabela 2.10 Anketni list

2.2.2 Zaključci istraživanja

Prvi pregled prikupljenih informacija ukazuje na činjenicu da je u posmatranom području samo nekoliko pravih industrijskih postrojenja. Postojeća industrija nije “teška” i nije potencijalni veliki zagañivač. Ugradnja manjih predtretmana je neophodna kako bi se otpadna voda industrije upuštala u kanalizacione mreže. U tabeli 2.11 je lista predtretmana za tipove

ISTRAŽIVANJE INSTITUCIJA - UPITNIK1 Istraživanje izvršio

2 Kontakt osoba (ime, funkcija u firmi)

3 Ime firme

4 Adresa

5

6 Da li firma poseduje još neko postrojenje / objekat?7 Broj zaposlenih

8 Radno vreme institucije

9 Proizvodni program - vrsta usluge

* vrsta

* količina: dnevno, mesečno ili godišnje

10 Proizvodni proces (opis procesa)

Kapacitet proizvodnje

* godina izgradnje

* projektovan kapacitet

* realizovana proizvodnja u 2000.godini



Da li je predvidjen razvoj ili modifikacija proizvodnog procesa?

uzimajući u obzir:

* količinu otpadne vode * kvalitet otpadne vode

Snabdevanje vodom m3/dan m3/mesec m3/godina

* vodovod i kanalizacija

* sopstveni bunari

* površinske vode

Količina otpadne vode koja se ispušta

prosečno maximum

m3/dan m3/h m3/dan m3/h vršni meseci

ne industrijske industrijske atmosferske

otpadne vode otpadne vode vode

* septičke jame

* propusni šaht

* fekalna kanalizacija

* atmosferska kanalizacija

* direktno u površinske vode

16 Broj priključaka na kanalizacionu mrežu (utvrditi na terenu)

Postojeći način prečišćavanja otpadnih voda (utvrditi na terenu)

* rešetke

* izravnanje protoka

* neutralizacija (korekcija pH)

* odvajanje ulja i masti

* taloženje

* recirklacija

* fizičko-hemijski tretman

* drugo

Sadržaj otpadnih voda pre tretmana posle tretmana

* pH

* Temperatura [°C]

* HPK [mg/l]

* BPK5 [mg/l]

* N-joni [mg/l]

* ime i prezime * datum

FAX e-mail

* sati na dan * dana nedeljno * dana godišnje

* stalno zaposleni * sezonski radnici

Telefon

Način ispuštanja otpadnih voda (utvrditi na terenu)15

17

18

12

11

13

14



industrije i ostale aktivnosti koje su zastupljene u regionu ili koje bi bile zastupljene u budućnosti. U okviru Master plana, priložen je predlog sporazuma o kvalitetu industrijskih otpadnih voda. Ovakav sporazum determiniše sastav otpadne vode koju industrija treba da ispušta u gradsku kanalizaciju i da definiše cenu. Predlog sporazuma je priložen u knjizi III Prilozi. Tabela 2.11 Predtretmani za različite privredne aktivnosti Tip industrije Predtretman Turizam: Restorani / Hoteli Separatori masti i ulja / taloženje Štavljenje kože Rešetka, taložnik, otklanjanje hroma Klanice Rešetka, taložnik, otklanjanje masti,

Sprečavanje ulaska krvi i krvavih otpadaka u otpadnu vodu Tekstil Rešetka, taloženje Transportni servisni centri, garaže

Separatori masti i ulja / taloženje

Mlekare Korekcija pH-vrednosti otpadne vode Destilerija / vinarija Taložnik, zavisno od tipa sirovina Pivare Sprečavanje unosa kvasca i preostalog slada u otpadnu

vodu Keramika Taložnik Fabrike jestivih ulja Separatori ulja Prerada voća i povrća Rešetka, taložnik Obložna / metalna industrija Snižavanje teških metala Stočarstvo Sprečavanje unosa ñubriva u otpadnu vodu

Drugi zaključak koji se nameće nakon analize rezultata je da mnoge fabrike rade ispod instalisanog kapaciteta. Izvršeno je poreñenje proizvodnje iz 1990. i 2003.godine. Samo Luka Bar, Primorka Bar (proizvodnja ulja) i Solana Ulcinj beleže proizvodnju sličnu proizvodnji iz 1990.godine. Brodogradilište Bijela i Remontni zavod u Tivtu rade sa pola kapaciteta u poreñenju sa 1990.godinom. Proizvodnja ostalih je jako smanjena. Ukupna potrošnja vode industrije je 5,200 m3/dan, ili samo 50% od količine koja je zabeležena 1990.godine. Informacije pribavljene tokom istraživanja hotela su uporeñene sa raspoloživim podacima o turističkim kapacitetima u regionu i sa podacima o potrošnji vode dobijenim od JP-a Vodovod i kanalizacija. U proseku, potrošnja vode pravnih lica u posmatranom području je oko 83% od potrošnje vode domaćinstava. Od toga, 32 % se odnosi na turizam, manje od 16% na industriju i 35% na ostala pravna lica, što je priloženo u nastavku. Slika 2.1 Postojeća potrošnja vode

Sadašnja potrošnja vode, m 3 /god

domaćinstva

industrija

turisti

ostali





2.3 Istraživanje domaćinstava U maju i junu 2003. je sprovedeno istraživanje 700 domaćinstava u gradskim i seoskim područjima. U svakoj od sedam opština je obavljen razgovor sa 75 domačina, čije su kuće priključene na vodovod održavan od strane JP-a Vodovod i kanalizacija (i Merkura1 u Tivtu), kao predstavnicima 40.300 domaćinstava2. U područjima koja nisu pokrivena vodovodom (sa 6.100 domaćinstava) obavljeno je 125 razgovora. Kompletan izveštaj o sprovedenom istraživanju je priložen u knjizi III Prilozi, poglavlje XX. U nastavku ovog teksta je izvod iz rezultata istraživanja.

2.3.1 Tehnički podaci

Od ukupnog broja ispitanih, oko 56% je priključeno na kanalizaciju. Razlike su od opštine do opštine: Budva 92 %, Tivat samo 31%. Nije ustanovljeno da postoje domaćinstva koja su priključena na kanalizaciju, a da pri tome nisu priključena na vodovod. Dve su grupe onih koji nisu priključeni na kanalizaciju: unutar i van područja koje je pokriveno vodovodom. Konstatovano je da 65 % od priključenih na vodovod nisu priključeni na kanalizaciju (imaju septičke jame), dok preostalih 35% ima sengrupe. U seoskim područjima je taj odnos 50 : 50. Prikaz načina odvodjenja otpadnih voda u posmatranom području je u nastavku. Slika 2.2 Način odvodjenja otpadnih voda u posmatranom području

Procentualna zastupljenost problema u odvoñenju otpadnih voda, koji su prijavljeni od strane ispitanika, je u direktnoj vezi sa tehničkim aspektom i rezulatati su prikazani u tabeli 2.12. Obe grupe domaćinstava prijavile su probleme sa zapušenim cevima i lošim mirisom. Ako je ispitanik pomenuo probleme, to znači da se problem dogadja 2 do 4 puta godišnje.

1 Kada se pominje teritorija JP Vodovod i kanalizacija i/ili priključeni na vodovod, u ovom poglavlju se podrazumevaju i priključeni na deo vodovoda koji održava Mercur. 2 Istraživanje se odnosilo na stalne stanovnike. Vodovodi imaju više potrošača od navedenih 40.300, jer mnogi vlasnici stanova ili kuća ne žive u posmatranom području.

Način odvoñenja otpadnih voda (procenat od ukupnog broja stanovnika)

46% 29%

25%

Kanalizacija Septičke jame Sengrupi



Tabela 2.12 Veza tehničkih karakteristika infrastrukture i prijavljenih problema

Incidentne situacije (desile se više od jednog puta)

Domaćinstva sa priključkom na

kanalizaciju

Domaćinstva priključena na septičke jame ili

sengrupe Zapušenja 19.1% 13.4% Loš miris 17.5% 15.1% Izlivanje kanalizacije u kuću 5.8% 2.1% Izlivanje oko kuće i na ulicu 14.2% 6.6%

2.3.2 Mišljenje domaćinstava

Uopšteno govoreći, stanovništvo bi radije bilo priključeno na kanalizaciju nego na septičku jamu ili sengrup. Tako ispada da za domaćinstva koja su već priključena na kanalizaciju spremnost da budu priključena na kanalizaciju iznosi 100%. Od ispitanika koji su priključeni na vodovod i nisu priključeni na kanalizaciju, 94% smatra prednošću priključenost na kanalizaciju. U seoskim područjima je stanovništvo rezervisanog stava: 73% ispitanika bi bilo radije priključeno na kanalizaciju kad bi postojala mogućnost izbora. Osnovni prilog ove trvdnje je da je priključenost na kanalizaciju zdravija od upotrebe septičke jame. Objašnjenje onih koji bi se opredelili za septičku jamu ili sengrup, kad bi imali mogućnost izbora, je da je jeftinije od kanalizacije (52%), ili da nema potrebe menjati nešto što inače dobro funkcioniše (45%).

2.3.3 Zadovoljstvo postojećom kanalizacionom infrastrukturom

Nema velike razlike izmedju zadovoljstva priključenih na kanalizaciju i priključenih na septičke jame i sengrupe, što je prikazano u tabeli 2.13 u nastavku. Tabela 2.13 Zadovoljstvo infrastrukturom za odvoñenje otpadnih voda % ispitanika Domaćinstva sa priključkom

na kanalizaciju Domaćinstva priključena na septičke jame ili sengrupe

Veoma zadovoljan 15% 14% zadovoljan 26% 40% dobro 40% 29% nezadovoljan 12% 11% Veoma nezadovoljan 7% 6%

Najpovoljnije mišljenje o kanalizaciji je u Ulcinju (3.9 od 5), neposredno ispred Budve i Herceg Novog. Na poslednjem mestu je Tivat sa 2.9 od 5.



2.3.4 Odnos ispitanika prema plaćanju

Tabela 2.14 je prikaz odnosa ispitanika koji su priključeni na vodovod prema plaćanju računa za vodovod i kanalizaciju i procenat naplate iznosi više od 85%. Tabela 2.14 Plaćanje računa za vodovod i kanalizaciju Priključeni na vodovod % ispitanih Da, uvek ceo iznos 66% Da, pun iznos, ali ne uvek 19% Da, ali ne uvek i ne ceo iznos 13% Ne, uopšte ne plaćamo račune 2%

Broj ispitanika koji plaćaju račun je najveći u Baru (95%), a odmah zatim u Ulcinju (92%). Na Cetinju je procenat najmanji i iznosi samo 73%, bilo na vreme ili sa zakašnjenjem. Kao glavni razlog za neplaćanje, ispitanici navode da ne mogu sebi da priušte tj. nedostatak novca (67%) ili zapažanje da je kvalitet usluge slab (22%). Ovaj poslednji razlog je posebno slučaj u Tivtu (65%).

2.3.5 Prihvatljivost cene vode i kanalizacije

U tabeli 2.15 su prikazani iznosi prosečnih računa za vodovod i kanalizaciju plaćani od strane ispitanika. Najviši računi su u Budvi i Herceg Novom, dok je udeo kanalizacije u računu relativno visok u Baru i Kotoru. U Tivtu i Cetinju domaćinstva plaćaju najmanje. Tabela 2.15 Računi za vodovod i kanalizaciju, €/mesečno Ukupno za

vodovod i kanalizaciju

Deo koji se odnosi na kanalizaciju

Udeo kanalizacije u prosečnom računu za

celu regiju Herceg Novi 8.05 1.53 95% Kotor 4.13 2.07 129% Tivat 3.06 0.71 44% Budva 12.53 1.47 91% Bar 7.17 2.30 143% Ulcinj 7.26 1.79 112% Cetinje 3.95 0.98 98% Prosečno 6.53 1.61 100%

56% ispitanika je mišljenja da iznos koji plaćaju na ime kanalizacije odgovara kvalitetu usluge, dok 26% misli da je iznos preveliki (ekstremno veliki procenat je u Kotoru i Tivtu, i to 40% odnosno 38%). U Budvi 35% ispitanika misli da je iznos koji se odnosi na kanalizaciju nizak u odnosu na uslugu. Posebno je zabrinjavajuć podatak koji se odnosi na Tivat, obzirom da su iznosi koji se odnose na kanalizaciju u Tivtu najniži u poredjenju sa ostalim gradovima.



2.3.6 Potrošnja vode

Informacije o mesečnim računima za vodu (videti tabelu 2.15), cenama I broju domaćinstava, omogućavaju sračunavanje prosečne potrošnje vode domaćinstava, kao što je prikazano u tabeli 2.16. Velike su razlike u specifičnim normama potrošnje u različitim opštinama, što je takoñe konstatovano u prethodnim projektima. Podaci su upotrebljeni u proceni postojeće potrošnje vode; pogledati poglavlje 3.2, tabela 3.6 ovog izveštaja. Tabela 2.16 Prosečna potrošnja vode domaćinstava, maj 2003.godine Cena vode &

kanalizacije (€/m3) Broj članova domaćinstava

Potrošnja po članu domaćinstva

(l/st.dan) Herceg Novi 0.60 3.8 117 Kotor 0.65 3.7 57 Tivat 0.47 3.8 58 Budva 0.54 3.8 206 Bar 0.60 3.6 111 Ulcinj 0.26 4.3 217 Cetinje 0.66 3.7 53 Prosečno 0.54 3.8 106

2.3.7 Spremnost za plaćanje

Spremnost kada je u pitanju plaćanje je procenjena uzimajući u obzir :

1. Spremnost za plaćanje bolje usluge (za one koji su već prikljućeni na kanalizaciju) 2. Spremnost za plaćanje prečišćavanja otpadne vode (za one koji su već priključeni) 3. Spremnost za plaćanje priključenja (za one koji još nisu priključeni na kanalizaciju) 4. Spremnost za plaćanje mesečnih iznosa (za one koji još nisu priključeni)

Spremnost za plaćanje bolje usluge Oni koji su već priključeni na kanalizaciju su spremni da plate u proseku dodatnih € 1.80 mesečno za bolju uslugu. Osim toga, najveći broj nije spreman uopšte da plati više. Ona domaćinstva koja su spremna, platila bi dodatnih € 2.70. Spremnost za dodatno plaćanje za bolju uslugu više zavisi od mogućnosti da se plati (pročitati : prihodi) nego od nivoa usluge. Spremnost za plaćanje prečišćavanja otpadne vode Spremnost za plaćanje prečišćavanja otpadne vode je veća od spremnosti za plaćanje bolje usluge, oko € 2.70 mesečno. Konstatovana je korelacija spremnosti za plaćanje prečišćavanja otpadne vode i brige o zagañenosti životne sredine (vidi 4.8). Spremnost za plaćanje priključenja Ispitanici koji jos nisu priključeni na kanalizaciju su pitani da li bi platili priključenje na kanalizacioni sistem. U proseku, ispitanici koji su priključeni na vodovod, a nisu na kanalizaciju (gradsko stanovništvo) su spremni da plate € 230, a ispitanici koji nisu priključeni ni na vodovod ni na kanalizaciju (seosko stanovništvo) € 141. Maksimalno bi bili spremni da plate € 500 odnosno € 300 (oko 15% bi platilo ove iznose i više). Ovi iznosi su dosta niži od iznosa koji je potrebno platiti za priključenje na kanalizaciju.



Spremnost za plaćanje mesečnih iznosa Ispitanici koji nisu priključeni na kanalizaciju su pitani koliko su spremni da plaćaju za dosadašnje, uobičajene usluge kada je u pitanju kanalizacija. Prosečan iznos je oko € 4.20 mesečno. Ispitanici koji nisu priključeni ni na vodovod ni na kanalizaciju jedan € manje. Ovi iznosi su iznad prosečnog iznosa koji se trenutno plaća u regionu na ime kanalizacije, a iznosi € 1.61 mesečno.

2.3.8 Platežna sposobnost

Prihodi domaćinstava Rezultati istraživanja ukazuju na to da prosečni lični dohodak priključenih na vodovod iznosi € 271 mesečno, pri čemu je Budva na vrhu liste (€ 303), a Ulcinj na dnu liste (€ 209). Prosečni lični dohodak u seoskim područjima iznosi € 214. Oko 60% ispitanika je ocenilo finansijsku situaciju kao “zadovoljavajuću”. Oko 7% domaćinstava je ocenilo svoju finansijsku situaciju kao “siromašan”, 30% kao “veoma siromašan”. Odraz visine prihoda na platežnu sposobnost Ispitanici koji su priključeni na vodovod su pitani da li visina mesečnog računa za vodu predstavlja problem. Da nemaju problema sa plaćanjem, odgovorilo je 35% ispitanika. Da ima problem, ali ne veliki 33%, dok je 27% izjavilo da je račun za vodu ozbiljan problem. Preostalih 4% su naveli da ne mogu sebi da priušte tako visok račun. Mogućnost plaćanja računa Kako bi se procenila mogućnost plaćanja, pretpostavljeno je da račun za vodu ne treba da bude više od 3-5% od prihoda domaćinstava. Sadašnji računi u svim opštinama su ispod tog opsega. Prosečni udeo računa za vodu i kanalizaciju u prihodu domaćinstva je 2.4%. U Budvi, gde je cena vode najviša u regionu, udeo ovog računa u prihodu iznosi 4.2%. Najniži je u Tivtu (1%) gde su prihodi (u odnosu na ostale opštine) relativno visoki, a račun za vodu i kanalizaciju veoma nizak.

2.3.9 Ostali rezultati

Mišljenje o zaštiti životne sredine Ispitanici su odgovorili i na pitanje koji aspekti sektora otpadnih voda zaslužuju najviše pažnje. Dva aspekta su prepoznata kao najvažnija, i to se više tiču javnog dobra nego što utiču na ispitanike direktno. Kao najvažnije smatra se prečišćavanje otpadne vode (prosečno 4.8 od 5). Zatim, da više stanovnika treba da bude priključeno na kanalizacionu mrežu (prosečno 4.6). Kao treći aspekt je obezbeñenje bolje usluge od strane JP Vodovod i kanalizacija (4.3). Zagušenja i izlivanja otpadne vode u kuću su na poslednjem mestu. Ovi rezultati potvrñuju stanovište da je 94% gradskog stanovništva “zabrinuto” ili “veoma zabrinuto” zbog ispuštanja netretirane otpadne vode u životnu sredinu. Za seosko stanovništvo je ovaj procenat niži, oko 58%. Značaj sektora otpadnih voda Na pitanje da li smatraju važnim da se unapredi infrastruktura sektora otpadnih voda, gradsko stanovništvo se izjasnilo da je to drugo po važnosti, odmah nakon vodosnabdevanja, prosečno 3.9 (na skali od 1 do 5). Za vodosnabdevanje prosečna ocena iznosi 4.4. Za seosko stanovništvo, infrastruktura u sektoru otpadnih voda je manje bitna (3.6), iza vodosnabdevanja i puteva.





2.4 Područja sa ugroženom životnom sredinom

2.4.1 Strategija procene stanja životne sredine

Primenjena su tri nivoa procene stanja životne sredine: I. Nivo za definisanje strategije: procena stanja životne sredine na regionalnom nivou, sa

ciljem da se prepoznaju zone unutar posmatranog područja koje su ili mogu da budu u opasnosti od zagañenja. Ovaj nivo je uveden kako bi se definisao cilj dugoročnog razvoja.

II. Nivo sektora: procena stanja životne sredine na nivou sektora otpadnih voda, sa ciljem da se utvrdi generalni uticaj tehničkih rešenja na životnu sredinu i kako bi se izvršilo formiranje liste prioriteta razvoja rešenja za sektor otpadnih voda.

III. Nivo aktivnosti: analiza uticaja na životnu sredinu za odreñene lokacije i specifične aktivnosti za svaku od predloženih mera koja može da ima značajan uticaj na životnu sredinu (npr. odreñivanje lokacije i izgradnja kanalizacionih mreža, PPOV i podmorskih ispusta).

Kompletna procena stanja životne sredine na regionalnom nivou je priložena u knjizi III Prilozi, dok je u nastavku priložen izvod iz tog teksta. Procena stanja životne sredine na nivou sektora i za specifična područja sa aspekta ugrožavanja životne sredine priložena su u knjizi III Prilozi u poglavlju 7 i 8. Zaključci iz procene stanja životne sredine na nivou sektora su korišćeni u formulisanju faznih investicionih planova. Pogledati poglavlje 4 u knjizi I.

2.4.2 Procena stanja životne sredine na regionalnom nivou

Procena stanja životne sredine na regionalnom nivou ima poseban akcenat na posebno osetljiva područja i kapacitet samoprečišćavanja u pogledu ispuštanja i prečišćavanja otpadne vode iz domaćinstava i industrije, posebno razmatrajući: - uticaj septičkih jama i sengrupa, kao i nekontrolisano ispuštanje otpadne vode

domaćinstava i industrije u seoskim područjima - ispuštanje otpadne vode domaćinstava, kao što su centralno ispuštanje za sada ne

prečišćene ali u budućnosti prečišćene otpadne vode iz kanalizacionih sistema u površinske vode i životnu sredinu (uključujući more)

- ispuštanje otpadne vode industrije, prečišćene ili nakon predtretmana, u kanalizaciju - odreñivanje lokacija za sastavne elemente kanalizacionih sistema (glavne kolektore,

crpne stanice, prelive, PPOV, podmorske ispuste). Procene stanja životne sredine na regionalnom nivou opisuje prirodne uslove u posmatranom području, prikazuje postojeće aktivnosti ljudi i njihov uticaj na životnu sredinu, očekivani razvoj kako domaćinstava tako industrije, njihov moguć negativan uticaj na životnu sredinu i daje pregled postojeće zakonske regulative. Analiza na nivou regiona definiše područja koja su ili mogu da budu u opasnosti od zagañenja i daje preporuke kako da se ublaže nepovoljni uticaji i iskoriste mogućnosti razvoja sektora otpadnih voda.



2.4.3 Klasifikacija Vode

Tri indikatora su korišćena u klasifikaciji voda, što je prikazano u tabeli 2.17. Svaka od kategorija je definisana serijama specifičnih graničnih vrednosti parametara kvaliteta. Parameti kvaliteta vode za piće su takoñe korišćeni za klasifikaciju. Parametri kvaliteta površinskih voda su upotrebljeni za klasifikaciju izvora vode za piće i morske vode. Tabela 2.17 Klasifikacija vode prema kvalitetu Indikatori Klasa Kriterijum Vode za piće A1 Dobar kvalitet A2 Srednji kvalitet A3 Loš kvalitet Uzgoj riba i školjki S Uzgoj riba najvišeg kvaliteta Š Uzgoj školjki C Uzgoj riba nižeg kvaliteta Voda za kupanje I Vrlo dobar kvalitet II Dobar kvalitet

Površinske vode u posmatranom području su zvanično klasifikovane kao što je priloženo u nastavku . Tabela 2.18 Klasifikacija vode u posmatranom području Područje Lokacija Klasifikacija Boka Kotorska Sve, osim lučkih bazena: A2 C II Zatvoreni bazeni u luci Kotor, Tivat, Bijela: A3 - - Otvoreno more Sve, osim lučkih bazena: A1 S, Š I Zatvoreni lučki bazen u Baru: A3 - - Jezera Skadarsko jezero, Šasko jezero: A2 C II Reke Morača, Bojana, Rijeka Crnojevića: A2 C II Mali sezonski vodotokovia): A1 S I

a)Ovo je klasifikacija predložena u projektu. . Kvalitet otpadne vode koja se ispušta će biti odreñen prema klasifikaciji u tabeli 5.2. Dodatno ce se tokom formiranja standarda za kvalitet otpadne vode za Boku Kotorsku i Skadarsko jezero razmatrati ugroženost usled eutrofikacije (videti poglavlje 3.6 ovog izveštaja).

2.4.4 Područja sa ugroženom životnom sredinom

Loš kvalitet vode za kupanje Iako zagañenje još uvek nije dostiglo alarmantni nivo, pogoršanje kvaliteta vode za kupanje je registrovano duž čitave obale i u Boki Kotorskoj, što je priloženo na slikama 2.3 do 2.5.

• U Boki Kotorskoj je proces najizraženiji. U toku poslednjih sedam godina je na 28 lokacija3 na kojima se uzimaju uzorci došlo do pada kvaliteta vode za kupanje . Od 21 lokacije na kojoj je 1996.godine prema klasifikaciji voda bila u I kategoriji, 2002.godine samo jedna lokacija je zadržala isti kvalitet. Šta više, u 2002.godini, na 7 lokacija je voda prema klasifikaciji van II kategorije. Najverovatniji uzrok ove pojave su mnogi manji ispusti otpadne vode u zalivu. Rezultati koji se odnose na unutrašnjost

3 Broj lokacija u zalivu je u 2003.godini porastao na 41. Isto tako, uočava se i popravljanje kvaliteta vode u prošloj godini. Na otvorenom moru je broj lokacija bio takoñe 41, ali je uočen trend pogoršavanja kvaliteta vode.



Kvalitet vode za kupanje - Boka Kotorska

0

5

10

15

20

25

30

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

(zim

a)

bro

j lo

ka

cij

a

Kategorija I

Kategorija II

Kategorija >II

Klasifikacija vode prosek za poslednjih 8 godina

0

5

10

15

20

25

30

Otvoreno more Boka Kotorska

bro

j lokacija

Kategorija I

Kategorija II

Kategorija >II

kotorskog zaliva su loši kao i za područje Herceg Novog. Kvalitet vode tivatskog zaliva je nešto bolji, verovatno usled manjeg zagañenja iz pravca grada.

• Sličan trend u pogledu kvaliteta vode za kupanje registrovan je u slučaju kvaliteta vode otvorenog mora, ali je ipak nešto manje izražen. Na 20 od 27 lokacija 1996.godine voda je prema klasifikaciji pripadala I kategoriji dok je u 2002. godini taj broj pao na 7. U istoj godini su 3 lokacije imale vodu van II kategorije (Ada, Velika plaža, Mala plaža). Prethodnih godina je voda na lokalitetima Port Milena, Sutomore i Bečići prema klasifikaciji takoñe bila van II kategorije. Slika 2.3 Klasifikacija vode, otvoreno more i Boka Kotorska

Prosek za poslednjih osam godina

Slika 2.4 Kvalitet vode za kupanje – Boka Kotorska

Eutrofikacija mora

• U Boki Kotorskoj je eutrofikacija evidentna u unutarnjim zalivima (cvetanje fitoplanktona u kotorskom i risanskom zalivu), dok je srednji zaliv (Tivat i Herceg Novi) u zoni rizika. Jedan od indikatora je i providnost vode koja iznosi 3 do 6 m, 16.5m i 19m u Kotorskom, Tivatskom I Hercegnovskom zalivu, redom. Ovo može da bude zaustavljeno samo eliminacijom ili redukcijom nutrienata (azota i fosfora), koji su sastavni deo otpadne vode domaćinstava.



Kvalitet vode za kupanje - otvoreno more

0

5

10

15

20

25

30

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

(zim

a)

bro

j lo

kaci

ja

Kategorija I

Kategorija II

Kategorija >II

• Duž obale otvorenog mora postoje indikacije da ima eutrofikacije, posebno na Plavim Horizontima i u Buljarici, ali je znatno manje izrazena od procesa u zalivu. Slika 2.5 Kvalitet vode za kupanje – otvoreno more

Zagañenje i eutrofikacija slatkih površinskih voda Skadarsko jezero ima nekoliko lokaliteta sa izraženom eutrofikacijom. Osnovni izvor ovog tipa zagañenja je poljoprivreda, mada i eksploatacija peska i šljunka iz glavne pritoke značajno doprinosi zagañenju. Industrija u okolini Podgorice, kao i otpadna voda domaćinstava iz grada su takoñe zagañivači. Doprinos zagañenju jezera iz pravca posmatranog područja ovog projekta je relativno mali, što znači da trajna zaštita jezera može da bude postignuta samo smanjenjem glavnih izvora zagañenja. (Moguće) Zagañenje podzemne vode Uzimajući u obzir konfiguraciju zemljišta i podzemne vode u zaleñu Velike plaže u Ulcinju (plitak neograničen akvifer), i povećanje broja stambenih i turističkih objekata, ispuštanje otpadne vode u zemljište treba da bude sprečeno.

2.4.5 Ograničenja u lociranju infrastrukture sektora otpadnih voda

Nadzemni radovi na izgradnji kanalizacione mreže i PPOV treba da budu izbegnuti na svim turističkim lokacijama, u područjima sa zaštićenom prirodom i na kulturno-istorijskim lokalitetima. Kasnije će se u ograničenja uvrstiti i podvodna arheološka nalazišta, kojih ima nekoliko duž obale. Ograničenja ili posebna pažnja u toku planiranja, projektovanja i izgradnje su posebno potrebna u sledećim područjima: - Solila Tivat, jedinstvena močvara, posebno za gnežñenje ptica u zimskom periodu .

Predloženo je da ovo područje bude zakonom zaštićeno. Ovo bi se odnosilo na zabranu izgradnje unutar područja močvare.

- Centri starih gradova Kotor i Herceg Novi. Stare zgrade su staništa retkih ptica i slepih miševa.

- Poluostrvo Luštica, područje sa najbolje očuvanim biljnim svetom u primorju. - Buljarica, čije močvare treba zadržati kao delove budućih turističkih komleksa. - Zaleñe Velike plaže (Donji Stoj) u Ulcinju, treba razmatrati kao glavno područje za

očuvanje životinjskog sveta u primorju. Zaštita treba da bude planirana na republičkom nivou u formi parka prirode.



2.5 Postojeći problemi i uska grla – Izvod U poglavlju 2.1 knjige I su priloženi postojeće stanje i inventar raspoložive kanalizacione infrastructure. U poglavlju 2.4 knjige I je data procena ugroženosti životne sredine, posebno kada je u pitanju neadekvatno upravljanje sektorom otpadne vode. Poglavlje 2.5 knjige I ima za cilj da dovede u vezu ove dve procene i identifikuje probleme u sektoru otpadnih voda koji zehtevaju pažnju. Svrha je da se tehnički obrazloži ono što zahteva hitno rešavanje, a u isto vreme da se rezimiraju postojeći problemi kako bi se koristili kao smernica za buduće planiranje što je priloženo u poglavlju 4 knjige I. Druga smernica bi bila cilj dugoročnog razvoja, formulisan u poglavlju 3 knjige I. U poglavljima 2.5.1 i 2.5.2.ji prikaz problematike celog područja, dok je u poglavlju 3 sortirana po opštinama.

2.5.1 Opšti problemi

Ugrožavanje životne sredine prouzrokovano izgradnjom i funkcionisanjem kanalizacionih sistema koje se odnosi na celo posmatrano područje obuhvata nekoliko aspekata. Havarijski prelivi / ispusti crpnih stanica Česti prekidi u napajanju električnom energijom dotrajale opreme uzrokuju često izlivanje kroz havarijske ispuste kanalizacionih crpnih stanica. Prelivanja se vrše obično u najbližu površinsku vodu (Boka Kotorska ili otvoreno more) kroz kratke cevi, zagañujući priobalne vode. Isključivanje crpnih stanica tokom zime Tokom zimskog perioda, crpne stanice su vrlo često isključene u cilju smanjenja potrošnje električne energije na osnovu odluke službe za održavanje kanalizacije. Posledica toga je izlivanje otpadne vode kroz havarijske ispuste. Prelivanje septičkih jama u kanale za atmosfersku vodu Shodno rezulatatima istraživanja domaćinstava (poglavlje 2.3), oko 25% septičkih jama I sengrupa ima prelive u kanale za atmosfersku vodu, što je izvor zagañenja. U pitanju je 6.000 domaćinstava. Talog i čvrsti otpad u cevima Ovo je uzrok mnogim začepljenjima u gravitacionim cevovodima, a isto tako i izlivanja neprerañene otpadne vode na ulicama. Čvrsti otpad u cevima otežava i rad pumpi i izaziva prekide rada. Nedovoljno održavanje kanalizacionih mreža je osnovni problem. Rezultat su oštećeni i otvoreni šahtovi i talog u cevima. Prodor kišnice u kanalizacione sisteme Iako su kanalizacioni sitemi projektovani kao separacioni, u kolektorima je vrlo često kišnica. Ona dospeva ponekad kroz šahtove, a često kroz ilegalne priključke (otpadna voda domaćinstava pomešana sa kišnicom). Sve to izaziva havarijska prelivanja i plavljenja puteva.



Otpadna voda se ispušta u more bez ikakvog tretmana Prikupljanje otpadne vode i odvoñenje iste cevima, unapreñuje zdravlje stanovništva unutar kanalisanih područja. Meñutim, posledica je koncentrisano odlaganje prikupljene otpadne vode na samo nekoliko mesta. Ukoliko se zatim ispušta neprečišćena, ugrožava životnu sredinu. Neodgovarajući podmorski ispusti Od oko 80 podmorskih ispusta na posmatranom području, samo 10 je duže od 1000 m. Mnogi kratki ispusti su uzrok izlivanja blizu obale, zagañujući vodu za kupanje koliformnim bakterijama iz fekalija. Evidentna je korelacija ovog podatka i konstatovanog lošeg do srednjeg kvaliteta vode za kupanje. Pogledati poglavlje 2.4. Nekoliko dugačkih ispusta su namenjeni relativno velikim slivnim područjima što znatno ublažava problem. Ipak, jedan od prioriteta je isključenje više kratkih ispusta.

2.5.2 Specifični problemi

Najveći problemi u svakoj od sedam opština su ukratko prezentirani u nastavku. Herceg Novi Na teritoriji opštine su mnogi kratki ispusti u Boku Kotorsku. To je direktna opasnost po kvalitet vode za kupanje, što je registrovano i u anlizama uzoraka. Tokom poslednjih osam godina, situacija se pogoršavala (pogledati sliku 2.4). Potrebno je proširiti kanalizacionu mrežu, isključiti više manjih ispusta i zaustaviti izlivanje otpadne vode blizu obale. Glavni dugački ispust doseže duboko u zaliv i pomaže rešavanju gore navedenog problema. Kontinuirano ispuštanje u zaliv povećava rizik od eutrofikacije. Biće potrebno da se otpadna voda prečisti pre upuštanja u zaliv ili da se sprovede dalje, do otvorenog mora. Ovakve mere zahtevaju velike investicije. Kotor Kao i u Herceg Novom, više manjih ispusta je položeno blizu obale, direktno ugrožavajući kvalitet vode za kupanje. Potrebno je hitno proširiti kanalizacionu mrežu, isključiti više manjih ispusta i zaustaviti izlivanje otpadne vode blizu obale. Regionalni kanalizacioni system Trašte ne radi punim kapacitetom. I dalje se velika količina otpadne vode izliva u zaliv, ubrzavajući eutrofikaciju. Tivat Samo nekoliko područja na teritoriji opštine Tivat je kanalisano, predstavljajući opasnost po zdravlje stanovništva unutar naseljenih područja. Tokom istraživanja domaćinstava (poglavlje 2.3), ustanovljeno je da su grañani Tivta najnezadovoljniji stanjem u sektoru otpadnih voda. Najveći deo otpadne vode se izliva u zaliv, povećavajući problem eutrofikacije. Osim toga, kanalizaciona mreža u Tivtu nije još uvek priključena na regionalni kanalizacioni sistem Kotor – Trašte. Neophodno je što pre izvršiti priključenje.



Budva Kanalizacioni sistem u Budvi je dobro razvijen I ima najveći procenat priključenja domaćinstava od svih gradova na obali. I pored toga, pojedini njegovi delovi ne funkcionišu zadovoljavajuće. Kanalizacione crpne stanice nemaju odgovarajuće dimenzionisane havarijske ispuste, što ima za posledicu izlivanje otpadne vode blizu obale, nekad čak i na plazu. Neophodno je što pre napraviti odgovarajuće havarijske ispuste. Bar Najveci problem Barske opštine je nedostatak ispusta u kanalizacionom sistemu Sutomore, zbog čega se otpadna voda izliva blizu obale, ugrožavajući plažu i kvalitet vode za kupanje. Neophodno je izgraditi odgovarajući ispust ili priključiti Sutomorski kanalizacioni sistem Barskom. Ulcinj Otpadna voda nekoliko hotela u kompleksu Velika plaža se ispušta u Port Milenu. Isto tako i iz okolnih domaćinstava u istoj zoni. Loš kvalitet vode za kupanje izmeren na plaži blizu ušća reke je očigledno posledica izlivanja otpadnih voda. Neophodno je povezivanje hotela na postojeći ispust. Cetinje Grad Cetinje ima prvenstveno problem sa odvoñenjem atmosferskih voda. Kapacitet ponora u Donjem polju, u smislu odvodjenja, sa godinama opada, sa verovatnoćom da je to usled istaložavanja čvrstog otpada koji ulazi u ponor zajedno sa otpadnom vodom. U vreme intenzivnih kiša u Donjem polju su plavljenja koja ugrožavaju privatna vlasništva. Kako se u isti ponor uliva i otpadna voda, voda koja plavi Donje polje sadrži u sebi i otpadnu vodu što je pretnja za zdravlje stanovništva. To bi značilo da problem otpanih voda mora da se rešava nakon rešenja problema atmosferskih voda. Navedeni problemi nisu ujedno i lista prioriteta, već spisak problema koji zahtevaju hitno rešavanje. Takoñe, primetna je potreba za različitim merama. Na primer, biće mnogo jednostavnije da se koriguje režim prelivanja u crpnim stanicama u Budvi, nego da se isključi više manjih ispusta u Boki Kotorskoj. Sve navedeno je obrañeno u prvoj fazi investicionog plana i prezentirano u poglavlju 4 knjige I.





3. CILJ DUGOROČNOG RAZVOJA

Plaže u Budvi: Bečići u avgustu





3.1 Važeća regulativa koja se odnosi na problematiku otpadne vode

3.1.1 Uvod

Pregled važeće zakonske regulative koja se odnosi na upravljanje sektorom otpadnih voda je izvršen sa sledećim ciljem:

� Da se utvrdi koja regulative treba da ostane na snazi dugoročno � Da se proceni sadašnja praksa I njeni nedostaci u sektoru otpadnih voda � Da se preporuči šta u regulative treba da se dopuni i izmeni kako bi se dostigao cilj

dugoročnog razvoja sektora. Pregled se odnosi na sledeće: 1. Opcije za ponovnu upotrebu efluenta 2. Opcije za tretman, upotrebu i odlaganje mulja 3. Predlozi standarda za efluent, i 4. Opcije prečišćavanja otpadne vode. Kompletan izveštaj je priložen u knjizi III Prilozi. U nastavku ovog teksta je izvod iz izveštaja. Zaključci pregleda su uvršćeni u Uputstvo za planiranje i projektovanje, koje je jedan od delova projekta. Uputstvo je prezentirano u knjizi III Prilozi.

3.1..2 Opcije za ponovnu upotrebu efluenta

Korišćenje tretiranog efluenta ima značajan potencijal, posebno za ponovnu upotrebu u poljoprivredi. Postoji mogućnost da se sva količina efluenta u budućnosti upotrebi upravo u poljoprivredi. Efluent bi mogao da se upotrebi za navodnjavanje oko 1400 ha, a samo voćnjaka ima na oko 5000 ha. Ograničenje u korišćenju efluenta je mala površina parcela na kojima su zastupljene poljoprivredne aktivnosti, što čini izgradnju i rad sistema za navodnjavanje vrlo skupim. Veće površine parcela bi povećale opravdanost izgradnje. U tabeli 3.1 je lista područja sa većim površinama parcela koja su u blizini potencijalnih lokacija PPOV. Ponovna upotreba efluenta u gradovima i u parkovima je takoñe atraktivna opcija i zbog toga što će umanjiti potrebe za vodom (iz vodovoda) u toku letnjeg perioda. Medjutim, ograničenje za ovaj slučaj su standardi koji zahtevaju visok kvalitet efluenta (naročito kada su koliformne bakterije u pitanju, zbog rizika da će stanovništvo biti u kontaktu sa ovom vodom). Tabela 3.1 Potencijalna područja za navodnjavanje

Opština Područja za navodnjavanje Herceg Novi • Sutorina

• Parkovi i bašte u Herceg Novom Kotor / Tivat • Severno od puta izmeñu Tivta i Budve, zapadno od Radanovića (Grbalj)

• Južno od aerodroma Tivat Budva • Južno od Lastve Grbaljske (Mrčevo Polje), uz put od Tivta do Budve

• Parkovi i bašte u Budvi Bar • Sjeverno od Bara (Burtaiši)

• Parkovi i bašte u Baru Ulcinj • Zapadno od solane (Ulcinjsko polje i Zoganjsko polje)

• Zaleñe Velike plaže (Gonji Stoj) • Parkovi i bašte u Ulcinju

Cetinje • Okolina Cetinja (ograničenje je mali format parcela)



Pretpostavlja se da će proći nekoliko godina do izgradnje PPOV i mogućnosti da se koristi efluent u poljoprivredi. U toku tog perioda može da bude razvijeno prihvatanje tretiranog efluenta od strane poljoprivrede.

3.1.3 Opcije za tretman, upotrebu i odlaganje mulja

Mulj je neizbežan nusproizvod svakog PPOV. Upravljanje muljem je verovatno najvažniji element strategije razvoja kanalizacije i tretmana mulja, jer odreñuje potreban stepen, a ponekad i vrstu prečišćavanja. Zato je važno da se razmotre različite opcije odlaganja i recikliranja mulja u ranim fazama postavljanja strategije. Opcije recikliranja i odlaganja mulja podrazumevaju upotrebu u poljoprivredi i odlaganje na sanitarne deponije. U nekim zemljama se koristi u šumarstvu, zatim kao gorivo i grañevinski materijal. Ako se mulj koristi kao ñubrivo u poljoprivredi, potrebna je stabilizacija (stabilizacija krečom, pasterizacija i digestija) i smanjenje patogenih bakterija kako bi se smanjio rizik po zdravlje. Ukoliko se mulj odlaže na deponiji onda je dovoljan niži nivo tretmana mulja i mehanička dehidratacija (centrifugom ili presama). Upotreba mulja kao ñubriva u poljoprivredi je značajan potencijal i sa aspekta zaštite životne sredine je opcija sa najviše prednosti. Dugoročno gledano, oko 4.400 ha poljoprivrednih površina bi bilo potrebno da se sav mulj primeni i ta površina je raspoloživa. U svakom slučaju, potrebni su posebni propisi za bezbedno rukovanje muljem. Takoñe, treba proceniti spremnost poljoprivrednika da primenjuju mulj na farmama.. Na ovom nivou, odlaganje mulja na deponije treba da bude razmotreno kao dugoročno rešenje, ali i kao rezervna opcija, ukoliko upotreba mulja u poljoprivredi nije moguća usled sezonskih ograničenja ili kako bi se smanjila zapremina potrebna za skladištenje mulja na PPOV.

3.1.4 Standardi za efluent

Procedura za uspostavljanje odgovarajućih standarda za effluent obuhvata sledeće korake:

• definisanje moguće upotrebe vode recipijenta (videti poglavlje 2.4.3); • odreñivanje opcija / strategije upotrebe efluenta (poglavlje 3.1.2); • definisanje politike i ciljeva u pogledu kvaliteta vode, kako bi se zaštitio potencijalni

recipijent i obezbedio kvalitet efluenta potreban za ponovnu upotrebu; • definisanje standarda efluenta kako bi se postigao traženi kvalitet vode i predložena

upotreba efluenta. Osim toga, uobičajeno je da tretman i ispuštanje efluenta budu regulisani zakonom. I republički zakoni i propisi EU su pregledani, imajući u vidu činjenicu da je namera Crne Gore da prihvati propise EU. Republička regulativa za kvalitet vode za kupanje je slična propisima EU. Republički zakon koji se odnosi na ispuštanje kroz dugačke podmorske ispuste u more i za ispuštanje u površinske vode je vrlo strog i rezultira će skupom infrastrukturom. EU Direktive za priobalne vode zahtevaju sekundarni tretman (posebno odstranjivanje BPK5 i HPK) za sva naselja sa više od 10,000 stanovnika do 2005.godine, i to: 1. u slučaju ispuštanja u “osetljive vode”, kada je potreban dodatni tretman koji uključuje

otklanjanje nutrienata. Ovo bi se odnosilo na Boku Kotorsku čija će voda postati eutrofična ukoliko se ništa ne preduzme.

2. u slučaju ispuštanja u “manje osetljive vode”, moguće je primeniti niži standard, ali uz obavezan primarni tretman. Ovo bi moglo da se primeni na ispuštanje kroz dugačke ispuste u Jadransko more.



Standardi za efluent za kopnene vode su specifični od lokacije do lokacije. Ovo se posebno odnosi na ispuštanje iz PPOV Cetinje. Kada su u pitanju neki parametri u odnosu na postojeće republičke zakone mogu se usvojiti niži standardi ako je otpadna voda tretirana, takoñe i zbog relativno malog uticaja ovog zagañenja na ukupno zagañenje Skadarskog jezera. Standardi za efluent koji će se koristiti u poljoprivredi imaju za cilj da utvrde količinu nutrienata u efluentu. Zavisno od konkretne upotrebe, može biti potrebna dezinfekcija. Tabela 3.2 prikazuje predložene standarde za efluent u posmatranom području. Tabela 3.2 Predloženi standardi za effluent u posmatranom području

Voda u koju se ispušta efluent

Dugi podmorski ispusti a)

Voda za kupanje, Uzgoj školjki b)

Boka Kotorska Cetinje (indirektno u

Skadarsko jezero)

Upotreba u poljoprivred

i Primarni tretman

Rešetke i primarna sedimentacija

Sekundarni tretman

BPK<25mg/la)

SM<35mg/l a) BPK<25mg/l SM<35mg/l

BPK<25mg/l SM<35mg/l



P < 1mg/l N < 10mg/l

Možda smanjenje

P i N

Tercijarni tretman

dezinfekcija dezinfekcija c) Možda

dezinfekcija

dezinfekcija

a) Ukoliko se izlivanje vrši u vode koje su označene kao manje osetljive vode (Jadransko more), onda standard za otklanjanje BOD i SM može da bude olakšan. b) Pretpostavka je da su kratki ispusti u blizini ovih voda. c) Potrebe za dezinfekcijom zavise od dužine ispusta u zaliv.

3.1.5 Opcije prečišćavanja otpadne vode

Nekoliko faktora je razmotreno prilikom izbora procesa prečišćavanja otpadne vode, meñu kojima su najznačajniji:

• Protoci i opterećenja i velike varijacije protoka i opterećenja (pogodno za primenu manjih jedinica);

• Standardi za efluent; • Investicije i troškovi održavanja; • Mogućnost fazne izgradnje; • Zahtevi u vezi rada i održavanja PPOV; • Zahtevi koji se odnose na prostor (složena PPOV će biti potrebna na mnogim

lokacijama); • Zaštita životne sredine

Razmotrena je tehnologija svakog nivoa procesa prečišćavanja otpadne vode (prethodni, primarni, sekundarni i tercijarni). Sistemi za prirodni tretman, kao što su, na primer, fakultativne lagune (uključujući lagune sa ubrzanim procesom), lagune za aeraciju i polja (reed beds) nisu detaljno razmatrane jer zahtevaju veliki prostor, koji u priobalju nije raspoloživ. Opcije za tretman u smislu tehnološkog postupka su meñusobno veoma slične za različite lokacije ispusta, s obzirom da je raspoloživost zemljišta izgleda dominantan faktor. Razlike u opcijama su uglavnom u obimu stepena prečišćavanja, konkretno - da li će biti tercijarnog



tretmana (što je npr. potrebno u slučaju ispuštanja u Boku Kotorsku) ili sekundarnog tretmana (u kratkoročnom periodu nije potrebno za duge podmorske ispuste). • Prethodni tretman uključuje rešetke i uklanjanje peska. U ovom slučaju moguće je

odlaganje mulja u septičke jame. • Primarni treatman podrazumeva uobičajeno primarno taloženje, korak koji može da bude

izostavljen ukoliko je predviñen sekundarni tretman. • Sekundarni tretman može da sadrži kanal za oksidaciju, sadržni reaktor ili biološke filtere.

Kao alternativa je konvencionalni aktivni tretman mulja, te bi u tom slucaju bio potreban primarni tretman.

• Tercijarni tretman je dovoñenje efluenta do kvaliteta potrebnog za specijalne namene, kao što je upotreba u poljoprivredi (npr. peščani filteri i UV dezinfekcija) ili biološko ili hemijsko uklanjanje nutrienata.



3.2 Prognoze

3.2.1 Uvod

Prognoza količina otpadnih voda je baza planiranja kanalizacione infrastrukture. Najveći proizvoñači otpadne vode su stalno stanovništvo, turisti (nazvani takoñe “stanovništvo”) i industrija. U ovom poglavlju (3.2.) je napravljena procena sadašnjeg i budućeg broja stanovnika i aktivnosti industrije, kao i rezultujuće količine otpadne vode. Kompletan izveštaj je prezentiran u knjizi III Prilozi, a on sadrži i prostornu raspodela stanovanja, turizma i industrijskih aktivnosti.

3.2.2 Stalni stanovnici

Procena postojećeg i budućeg broja stalnih stanovnika u posmatranom području je urañena na bazi sledećih činjenica: • Korišćen je popis stanovništva iz 1991.godine; • Stopa porasta broja stanovnika je analizirana u znatno dužem periodu; • Podaci o sadašnjem broju stanovnika su preuzeti od republičkog zavoda za statistiku; • Projekcije broja stanovnika su uzete iz postojeće projektne dokumentacije; • Postoji razlika meñu opštinama, kao i izmeñu gradskih i seoskih područja. Usvojena stopa porasta od 0.7% (sa varijacijama od opštine do opštine) je slična stopi u Crnoj Gori i bivšoj Jugoslaviji nakon 1971.godine. Tabela 3.3 prikazuje procene broja stanovnika. Tabela 3.3 Stalno stanovništvo, sadašnje i buduće stanje

3.2.3 Turizam

Procene i prognoze razvoja turizma u posmatranom području su bazirane na dosadašnjim statistikama i master planu razvoja turizma. Broj stanovnika je tokom turističke sezone više nego dupliran, sa značajnim varijacijama od opštine do opštine. Broj noćenja je od kasnih osamdesetih do danas opao za 50%. Master plan razvoja turizma predviña povratak na nivo od pre 10 godina i nadalje dupliranje ovog broja. U svakom slučaju, prema Master planu4. se ne očekuje dramatično povećanje ukupnog broja turista za vreme turističke sezone, već se očekuje produženje sezone. Takoñe se predviña izmena profila

4 U novembru 2003.godine je sproveden popis stanovništva. U daljem projektovanju potrebno je koristiti rezultate ovog popisa stanovništva za turističke kapacitete u posmatranom području.

total gradsko seosko total gradsko seoskoHerceg Novi 31,785 21,625 10,161 40,000 27,139 12,861

Kotor 22,713 17,768 4,945 24,000 20,484 3,516

Tivat 13,799 9,964 3,834 17,800 12,724 5,076

Budva 13,901 11,459 2,441 19,000 16,642 2,358

Bar 42,561 28,035 14,526 53,000 41,050 11,950

Ulcinj 26,559 13,045 13,514 32,000 18,113 13,887

Cetinje 20,143 17,656 2,486 20,000 17,656 2,344

Total region: 171,461 119,553 51,908 205,800 153,808 51,992

Godina 2003 Godina 2028



prosečnog turiste. Očekuje se porast broja kreveta sa sadašnjih 209,000 na 270,000. Prikaz stanja po opštinama je u tabeli3.4. Tabela 3.4 Turizam, postojeće stanje (2003) i dugoročne projekcije (2028)

3.2.4 Industrija

Od ranih devedesetih zabeležen je značajan pad potrošnje vode industrije u posmatranom području, (videti poglavlje 2.2). Razvoj industrije u budućnosti je vrlo nepredvidiv i razmotreno je nekoliko scenarija, što je prikazano na slici 3.1. Ukoliko doñe do razvoja slabijeg intenziteta, industrijske aktivnosti bi trebalo da dostignu nivo iz 1990.godine tek na kraju projektnog perioda. Ukoliko doñe do intenzivnog razvoja, industrijske aktivnosti bi trebalo da dostignu nivo iz 1990.godine u prvih 5 godina i imaju stabilan trend razvoja posle isteka tih 5 godina. U našim prognozama je usvojeno da će razvoj biti srednjeg intenziteta. Tabela 3.5 prikazuje realizovanu i projektovanu potrošnju vode industrije za posmatrano područje. Slika 3.5 Prognoza razvoja industrije Table 3.5 Aktivnosti industrije – po opštinama

godina 2028 Herceg Novi Kotor Tivat Budva Bar Ulcinj Cetinje total

hoteli 28,800 4,400 5,000 29,200 16,800 14,800 1,000 100,000

kampovi 300 200 100 4,200 1,200 4,000 0 10,000

Privatni smeštaj

& vikendice

ostalo (odmarališta) 2,300 300 400 3,500 1,500 1,500 500 10,000

total: 57,500 12,900 18,400 49,400 84,200 36,400 11,200 270,000

9,700 150,00012,900 12,500 64,700 16,10026,100 8,000

godina 2003 Herceg Novi Kotor Tivat Budva Bar Ulcinj Cetinje total

hoteli 2,700 1,200 1,600 7,900 5,200 3,200 400 22,200 kampovi 900 700 400 6,900 2,100 3,600 200 14,800 privatni smeštaj& vikendice

ostali (odmarališta) 9,500 1,000 800 6,500 3,500 300 400 22,000

total: 39,200 10,900 15,700 33,800 75,500 23,200 10,700 209,000

150,000 26,100 8,000 12,900 12,500 64,700 16,100 9,700

Industrija na Crnogorskom primoriju - projekcija

0

2,000

4,000

6,000

8,000

10,000

12,000

14,000

16,000

18,000

1990 1995 2000 2005 2010 2015 2020 2025

1990 Master Plan

Intenzivan razvoj

Razvoj srednjeg int.

Razvoj slabijeg int.

Potrošnja vode (m3/dan)



Table 3.5 Aktivnosti industrije – po površinama

3.2.5 Količine otpadnih voda

Ukupna količina otpadne vode dobijena je iz broja potencijalnih proizvoñača otpadne vode i to, stalnih stanovnika, turista i industrije, i faktora generisanja otpadne vode. Proizvodnja otpadne vode prvenstveno zavisi od količine upotrebljene vode. Sadašnje norme potrošnje vode su visoke i uključuju nenaplaćenu vodu i ostale gubitke. U tabeli 3.6 je prikazana norma potrošnja vode po opštinama. Podaci su procenjeni na osnovu rezultata ispitivanja domaćinstava i ostalih projekata u kojima je analizirana potrošnja vode. Uračunato je i +30% za domaćinstva i institucionalnu potrošnju, tj. javnu potrošnju i manje potrošače iz grupe pravnih lica5. Tabela 3.6 Godina 2003, norma potrošnje vode (l/st/dan)

za domaćinstva (uključivo i insitucionalnu potrošnju)

Za očekivati je da se norma potrošnje vode (l/st/dan) u budućnosti smanjuje drastično, kao i da će potrošači vode biti zaduživani za realne troškove za vodosnabdevanje, tako da će se potrošnja vode dovesti do realne. Potrošači će biti podstaknuti da racionalno troše vodu. Cilj je da se norma potrošnje svede na 120 l/st/dan, čemu treba dodati normu koja se odnosi na ostale (izuzev za industriju i turizam). Ovo će dovesti specifičnu normu potrošnje na 180 l/st.dan, u poreñenju sa sadašnjih 250 l/st.dan. U tabeli 3.7 su prikazane postojeća i buduća norma potrošnje vode. Tabele 3.8 I 3.9 prikazuju količine otpadne vode po opštinama za postojeće i buduće stanje, a po slivnim područjima kao što je priloženo u poglavlju 3.3. u nastavku. 5 Potrebe za vodom pravnih lica isključuju potrebe za vodom turista I industrije što je procenjeno posebno u poglavljima 3.2.3. i 3.2.4.

Herceg Novi Kotor Tivat Budva Bar Ulcinj Cetinje prosečno

250 150 150 440 350 250 175 250

industrija; potrošnja vode u m3/dan

2003 2008 2018 2028Herceg Novi Igalo 5 9 16 23

Zelenika 95 114 273 409Bijela 518 568 909 1,250

Kotor Industrijska zona 19 300 909 1,705Risan 0 5 14 23

Tivat Brodogradilište 1,364 1,500 1,818 2,273

Budva 0 0 0 0

Bar Luka 1,826 1,818 1,909 2,273

Industrijska zona 960 1,045 1,500 2,045

Ulcinj Solana 223 227 227 227Ostalo 0 182 364 682

Cetinje Grad 209 227 682 1,818R.Crnojevića 1 1 1 1

total: 5,220 5,996 8,622 12,728



Nakon 25 godina, oko 260,000 stalnih stanovnika bi trebalo da bude priključeno na kanalizaciju, što je 85% od ukupnog broja stanovnika. Osim toga i 250,000 turista što je 90% od ukupnog broja. Tabela 3.7 Norme potrošnje vode a) I faktor generisanja otpadne vode,

stalno stanovništvo i turisti Postojeće stanje

Godina 2003 Dugoročni cilj Godina 2028

Tip potrošača Norma potrošnje vode

( l/st/dan)

Faktor generisanja

otpadne vode

Norma potrošnje vode

( l/st/dan)

Faktor generisanja

otpadne vode Stalno stanovništvo 250 b) 70% 180 80% Turisti Hoteli 4-5 zvezdica 550 60% 400 60% Hoteli 1-3 zvezdica 350 70% 250 70% Privatni smeštaj, Vikendice

300 70% 180 80%

Kampovi 150 50% 120 50% Ostali smeštaj 250 80% 180 80%

a) Norma uključuje i ostale potrošače (tzv. institucionalnu potrošnju) b) 250 l/st/dan je prosečna norma potrošnje za čitavo posmatrano područje Tabela 3.8 Godina 2003 – Količina otpadne vode – postojeće stanje Zimski protoci (m3/dan) Letnji protoci (m3/dan)

Godina 2003. Domaćinstva + turisti

Industrija Ukupno Domaćinstva

+ turisti Industrija Ukupno

Herceg Novi 3,600 600 4,300 6,800 600 7,500 Kotor 800 100 900 900 100 1,000 Tivat 400 0 500 600 0 700 Budva 4,300 0 4,300 7,300 0 7,300 Bar 3,600 1,400 5,000 7,700 1,400 9,100 Ulcinj 3,800 0 3,800 4,600 0 4,600 Cetinje 800 200 1,000 900 200 1,100

Ukupno: 17,300 2,300 19,600 29,000 2,300 31,300 Tabela 3.9 Godina 2028 – Količina otpadne vode – dugoročni cilj

Zimski protoci (m3/dan) Letnji protoci (m3/dan)

Godina 2003. Domaćinstva + turisti

Industrija Ukupno Domaćinstva

+ turisti Industrija Ukupno

Herceg Novi 6,200 1,700 7,800 14,600 1,700 16,300

Kotor 3,300 1,700 5,100 4,900 1,700 6,600 Tivat 2,800 1,400 4,200 5,600 1,400 7,000 Budva 3,300 0 3,300 9,900 0 9,900 Bar 7,300 4,300 11,600 19,000 4,300 23,300 Ulcinj 3,700 700 4,400 11,800 700 12,500 Cetinje 2,600 1,800 4,500 3,000 1,800 4,800

Ukupno: 29,300 11,600 41,000 68,800 11,600 80,400



3.3 Cilj dugoročnog razvoja

3.3.1 Uvod

Ovo poglavlje ima za cilj da opiše željenu situaciju na kraju projektnog perioda (2028). Do te godine, posmatrano područje bi trebalo da bude pokriveno bilo odgovarajućim kanalizacionim sistemima bilo septičkim jamama, a životna sredina da bude adekvatno zaštićena od zagañivanja. Kanalizacioni sistemi bi trebalo da budu razvijeni u svim gradovima i pripadajućim naseljima, prikupljena otpadna voda sprovedena do PPOV gde bi se prečišćavala do potrebnog standarda pre ispuštanja ili ponovne upotrebe. Sistemi treba da budu razvijeni tako da mogu da pokriju velike varijacije protoka usled turističkih aktivnosti. Svrha cilja dugoročnog razvoja je u formulaciji faznog investicionog plana (FIP). Fazni plan je prezentiran u poglavlju 4 knjige I. Cilj dugoročnog razvoja treba da da odgovor na nekoliko pitanja: 1. koja područja treba da budu pokrivena kanalizacionim sistemima; 2. broj, lokacija i kapacitet PPOV; 3. koji standard za effluent treba da bude postignut na svakom PPOV. U poglavlju 3.1 (pregled zakonskih regulativa u vezi sa otpadnim vodama) je obrañeno treće pitanje. Ovo poglavlje (3.3) se odnosi na prvo i drugo pitanje. Kompletan izveštaj je prezentiran u knjizi III Prilozi.

3.3.2 Područja koja će biti pokrivena kanalizacionim sistemima

Za manja naselja je jeftinije opremiti kuće septičkim jamama, nego konstruisati kanalizacioni sistem. Urañene su analize koje bi kvantifikovale ovo zapažanje. One uključuju broj stanovnika, gustinu naseljenosti, udaljenost naselja od najbliže kanalizacione mreže, malu skalu tretmana, investicija i operativnih troškova. Za svako naselje sa manje od 1000 stanovnika, septičke jame su uvek jeftinije rešenje. Ukoliko je naselje raštrkano, iznos se jako uvećava. Sa udaljenošću od najbližeg kanalizacionog sistema podiže se investicija: udaljenost od 4km dovodi od opravdanosti sistema za 4000 stanovnika. Ovaj zaključak isključuje sva mala seoska naselja iz budućeg kanalizacionog sistema. Cilj dugoročnog razvoja predviña da samo manja naselja u Boki Kotorskoj budu priključena na kanalizacioni sistem zbog važnosti njihovog uticaja na zagañenje zaliva. Ukupno, oko 33,000 stalnih stanovnika I 28,000 turista trebalo bi i dalje da bude priključeno na septičke jame. Sve fabrike na posmatranom području bi trebalo da budu priključene na kanalizacione sisteme.

3.3.3 Broj i lokacija postrojenja za prečišćavanje otpadne vode

U analizi konačnog broja, lokaciji i kapacitetu PPOV, dva su činioca od izuzetne važnosti:

• Centralno ili lokalno prečišćavanje: do kog obima prečišćavanja za nekoliko gradova i naselja ima smisla predvideti jedno PPOV, ili prečišćavanje otpadne vode manjih naselja pojedinačno ima više prednosti?

• Šta je efekat lociranja PPOV na udaljenosti od grada (izvora otpadne vode), na primer

kada je u pitanju zaštita osetljivih zona ili potrebe da se izbegnu zone razvoja turizma?



Za svaku opštinu je analizirano nekoliko opcija. Parametri u analizi su uključili: • Potrebni kapacitet PPOV; • Dugoročni standard za effluent za svaku lokaciju posebno (vidi poglavlje 3.1.4); • Odgovarajuće troškove prečišćavanja; • Hidraulički kapacitet i troškove transporta otpadne vode od svakog grada do PPOV; • Mogućnost fazne izgradnje svake opcije; • Rizike i posledice ispada sistema iz redovnog rada; • Fleksibilnost u podnošenju velikih varijacija protoka i opterećenja; • Uticaj na životnu sredinu (uključujući uticaj na turističke zone). U nastavku je tabela 3.10 u kojoj je prikaz konkretnih slučajeva. Tabela3.10 Zaključci u vezi lokacija PPOV – dugoročni cilj Varijanta Opcija Zaključak Herceg Novi 1 Izliv u Boku Kotorsku (Kumbor) ili u

otvoreno more (Dobreč) Trenutno se ne moze doneti zaključak

Herceg Novi 2 U Herceg Novom: PPOV u Kumboru ili u Sutorini

Lokacija za PPOV u Sutorini nije preporučljiva

Herceg Novi 3 Na Luštici: Dobreču ili Trašte Kombinovani tretman sa Kotorom i Tivtom u zalivu Trašte - preporuka

Budva 1 PPOV u Budvi (poluostrvo Zavala) ili u zaleñu Jaza (Mrčevo Polje)

Lokacija PPOV na Zavali je tehnički najbolje rešenje

Budva 2 1 centralno PPOV u Budvi ili 4 posebna PPOV u Budvi, SvStefanu, Petrovcu i Buljarici

Trenutno se ne može doneti zaključak

Budva 3 1 centralno PPOV u Budvi ili 2 posebna PPOV u Budvi I SvStefanu,

1 centralno PPOV u Budvi – preporuka

Budva 4 1 centralno PPOV u Buljarici ili 2 posebna PPOV u Petrovcu i Buljarici

Odluka zavisi i od razvoja Buljarice

Bar 1 centralno PPOV u Baru ili 2 posebna PPOV u Baru i Sutomoru

1 centralno PPOV u Baru – preporuka

Ulcinj 1 centralno PPOV u Ulcinju ili 2 posebna PPOV u Ulcinju i Velikoj plaži

1 centralno PPOV u Ulcinju – preporuka

Osim ovih, analizirano je jos nekoliko varijanti. Neke od njih su slične varijanti Budva 4 i Bar . Ukoliko doñe do intenzivnijeg razvoja Sutomora i Buljarice, biće to prilog predlogu da se otpadna voda transportuje do najbližeg centralnog postrojenja. Slična situacija je i sa naseljem Dobra voda na teritoriji opštine Bar i Valdanos na teritoriji opštine Ulcinj. Pomenute varijante će biti iskorišćene kao cilj u formulaciji faznog plana razvoja, čija izrada sledi u drugoj polovini projekta. Varijante i opcije imaju ulogu ciljeva u formulaciji faznih investicionih planova. Kao što će biti prikazano u nastavku, mogućnost da se implementiraju cevovodi i postrojenja u fazama, ima veliki efekat na izbor nekoliko varijanti; u načelu je prednost odložiti veće investicije za kasnije faze.

3.3.4 Prikaz različitih varijanti za lokacije PPOV

Pogledati priloge u nastavku.



VARIJANTA HERCEG NOVI 1 Izliv u Boku Kotorsku ili u more

TROŠKOVI (u hiljadama eura)ukupno investicija 18,200 19,400

cevovodi 0 7,100postrojenje 15,200 9,500ispust 3,000 2,800

ukupni godišnji troškovi 2,250 2,250amortizacija 1,400 1,400održavanje 850 850

PREDNOSTIvisok kvalitet efluenta sa raspoloživost lokacije mogućnošću ponovne upotrebeza zalivanje parkova niži stepen tehnologije

MANEzavisi od raspoloživosti lokacije zahteva sifonkoje je sad vlasništvo vojske

lokacija postrojenja u oblasti zahteva izgradnju potisnogpotencijalnog razvoja turizma cevovoda već u prvoj fazi

neophodnost potpunog tretmanauključujući I tercijarni tretmanu prvoj fazi izgradnje postrojenja

potrebna dodatna ekološka istraživanja o mogucnosti zaliva da prihvati otpadnu vodu

ZAKLJUČAK

PPOV u Herceg Novom PPOV na Luštici

(Kumbor) (Dobreč)

Potrebna dodatna analiza.Trenutno se ne može doneti zaključak.

w w tp D o b r e ~

w w tp K u m b o r

0 1 2 3 4 5 k m



VARIJANTA HERCEG NOVI 2 U Herceg Novom : Kumbor ili Sutorina


cevovodi 4,300postrojenje 15,200 9,500ispust 3,000 7,700


PREDNOSTImogućnost ponovne upotrebe efluenta u poljoprivredi, ali uz povećane troškove

MANEkao u slučaju Herceg Novi 1 veliki troškovi transporta

otpadne vode

ZAKLJUČAK

PPOV u Kumboru PPOV u Sutorini

Ponovno korišćenje efluenta je skupo.Lokacija za postrojenje u Sutorini nije preporučljiva.

wwtp Sutorina

wwtp Kumbor

0 1 2 3 4 5 km



VARIJANTA HERCEG NOVI 3 Na Luštici: u Dobreču ili u zalivu Trašte


cevovodi 7,100 10,100postrojenje 17,700 16,700ispust 6,700 5,200

ukupni godišnji troškovi 3,800 3,850amortizacija 2,350 2,400održavanje 1,450 1,450

PREDNOSTIlakše za faznu izgradnju razvoj i upravljanje postrojenjem

Trašte je jednostavnije

moguće korišćenje postojećegispusta Trašte

bliže je potencijalnim oblastimaza ponovnu upotrebu efluenta

MANEobezbeñenje dve lokacije

ZAKLJUČAK

Herceg Novi, Kotor i Tivat u zalivu Trašte

samo za Herceg Novi

Tehnička preporuka je jedno postrojenje za

(posebno PPOV u zalivu Trašte samo za Kotor i Tivat)

za Herceg Novi, Kotor i Tivat

PPOV u Dobreču PPOV u zalivu Trašte

w w tp D o br e ~

w w tp T r a { te

w w tp K u m b o r

0 1 2 3 4 5 k m



VARIJANTA BUDVA 1 Grad Budva



ukupni godišnji troškovi 1,150 1,450amortizacija 800 1,000održavanje 350 450

PREDNOSTIjeftinije mogućnost ponovne upotrebe

efluenta u poljoprivredi, ali uz

moguća fazna izgradnja veće troškove od gore navedenih

koristi se postojeći ispust

MANElokacija PPOV je u zoni efluent se ispušta u zoni koja je razvoja turizma predviñena za uzgoj školjki -

to zahteva veću investiciju na vidnom je mestu (duži ispust)

ZAKLJUČAK

PPOV u Budvi PPOV u Jazu(Zavala) (Mrčevo Polje)

Tehnički najbolje rešenje je PPOV na lokaciji Zavala.

wwtp M r~evo Polje

wwtp Zavala

0 1 2 3 4 5 km



VARIJANTA BUDVA 2 Opština Budva


cevovodi 9,600 0postrojenje 9,500 13,800ispust 2,700 5,000


PREDNOSTI lakše upravljanje i održavanje niže investicije

lakše prilagoditi promenama jednostavnije za fazno investiranjekoje slede u zakonodavstvu

korišćenje postojećih ispustaSveti Stefan & Petrovac

MANEmali zimski protoci u cevovodima niski zimski protoci u malim PPOV

ZAKLJUČAK

postrojenja, a delimično zavisi i od razvoja Buljarice.

4 posebna PPOV

Petrovac i Buljarica

U ovoj fazi nije neophodno doneti odluku o broju

1 centralno PPOVu Budvi(Zavala)

Budva, SvStefan,

w w t p Z a va l a

ww tp S v e ti St e fa n

ww tp B u lja r ic aww t p P e tr o v ac

0 1 2 3 4 5 k m



VARIJANTA BUDVA 3 Budva i Sveti Stefan




PREDNOSTIlakše upravljanje i održavanje

lakše prilagoditi promenama koje slede u zakonodavstvu


lokacija PPOV na Svetom Stefanumože da ima odraza na razvoj turizma

ZAKLJUČAK

2 posebna PPOV1 centralno PPOVu Budvi(Zavala)

Budva PPOV iSveti Stefan PPOV

Preporuka je centralno postrojenje u Budvi.

wwtp Zavala

wwtp Sveti Stefan

0 1 2 3 4 5 km



VARIJANTA BUDVA 4 Petrovac i Buljarica



ukupni godišnji troškovi 520 530amortizacija 410 410održavanje 110 120

PREDNOSTInešto niži troškovi održavanja moguća fazna izgradnjaupravljanje i održavanje


neizvesnost razvoja Buljarice lokacija PPOV u Petrovcumože da ima odraza na razvoj turizma

ZAKLJUČAKOdluka o izboru zavisi od razvoja Buljarice.

Buljarica PPOV

1 centralno PPOV 2 posebna PPOVu Buljaricama Petrovac PPOV

wwtp Buljaricawwtp Petrovac

wwtp ^anj0 1 2 3 4 5 km



VARIJANTA BAR 1 Sutomore i Bar




PREDNOSTIjevtinije

relativno lak transport otpadne vode

dobra lokacija za PPOV u industrijskoj zoni Bara

lakše upravljanje i održavanje

MANEPPOV u Sutomoru je u zoni mali zimski protoci u razvoja turizma potisnim cevovodima

mali zimski protoci u Sutomoru

ZAKLJUČAK

2 posebna PPOV 1 PPOV u Baru

Preporuka je centralno postrojenje u Baru.

Sutomore PPOV i PPOV Bar za Bar i Sutomore

w w tp B a r

ww tp Su to m o r e

0 1 2 3 4 5 k m



VARIJANTA ULCINJ 1 Grad Ulcinj i Velika Plaža




PREDNOSTIjeftinije

relativno lak transport otpadne vode

upravljanje i održavanje

MANElokacija PPOV na Velikoj Plažibi bila u centru razvoja turizma

mali zimski protoci na Velikoj plaži

ZAKLJUČAKPreporuka je centralno PPOV u Ulcinju.

2 posebna PPOV 1 PPOVu Ulcinju i Velikoj Plaži blizu Ulcinja

wwtp Ulcinj

wwtp Ve lika Pla` a

0 1 2 3 4 5 km





4. FAZNI INVESTICIONI PLAN

Kumbor, preporučena lokacija za postrojenje za prečišćavanje u Herceg Novom

Rose, Luštica





4.1 Uvod

4.1.1 Metodologija

Slika 4.1 je šematski prikaz metode koja je korišćena u pripremi faznog investicionog plana (FIP). Preduzeti su sledeći koraci u planiranju. Projekti razvoja kanalizacione infrastrukture su definisani na osnovu procene postojećeg stanja (poglavlje 2 knjige I) i cilja dugoročnog razvoja (poglavlje 3). Prezentirane su u listi potrebnih radova – ili projekata – za svaku od sedam opština. Sprovedeno je formiranje prioriteta za projekte. Kriterijumi su bili sledeći: � Tehnički: neki projekti treba da budu sprovedeni pre ostalih (na primer, primarni kolektori

treba da budu položeni pre sekundarnih) � Zdravlje stanovništva: ono što ima najveći uticaj na zdravlje stanovništva, ima prioritet � Ugroženost životne sredine: ono što obuzdavaju ugrožavanje životne sredine ili unapreñuje

ekološku situaciju, ima prioritet � Finansijski: projekti sa najvećim finasijskim povraćajem (na primer, više priključaka za istu

visinu investicije), takoñe imaju prednost. Identifikacija potrebnih projekata, kao i formiranje prioriteta, je sprovedena uz značajan doprinos JP-a Vodovod i kanalizacija.

Opštinski fazni investicioni planovi su bili predmet finansijskih analiza kako bi se ispitala opravdanost planova. Finansijska ograničenja implmenetacije su u principu velika. Izmena dinamike investiranja je bila neophodna, pretežno imajući za posledicu odlaganje implementacije projekata za koje su potrebne velike investicije. Revidovani FIP-i su prezentirani i razmotreni zajedno sa predstavnicima opština. Projekti u FIP-ovima su svrstani u tri faze: � Faza -1 (2004. – 2008.); za svaki projekat u ovoj fazi, urañena je analiza opravdanosti,

uključujući odgovarajuću procenu uticaja na životnu sredinu. � Faza -2 (2009. – 2018.); za projekte ove faze su urañene preliminarne analize opravdanosti. � Faza -3 (2019. – 2028.); pripremljeni su projekti konceptualnog razvoja.



Slika 4.1 Koraci u pripremi FIP Planiranje u sektoru otpadnih voda Nivo 2 Planiranje

Fizičko stanje Zaštita životne sredine Finansije Institucije

postojeće

stanje

cilj dugoročnog

razvoja

fizičke potrebe/

potrebni radovi

prioriteti

procena stanja životne

sredine na nivou sektora

fazni investicioni plan,

verzija 1

troškovi:

- investicioni

- održavanja i

upravljanja

ekonomske analize

mogućnost i spremnost

domaćinstava da plate

istraživanje domaćinstava

ograničenja

tarifnog sistema

kreditni uslovi,

odnos

donacija/kreditpotrebno

osoblje za

održavanje i

upravljanje

fazniinvesticioni plan,

verzija 2

preraspodela

- finansijski plan

- analiza tarifnog sistema

- po ViK-u i ukupno

faza-1 projekti (do 2008.)

(studije izvodljivosti)

faza-2 projekti (2008.-18.)

(preliminarne studije

izvodljivosti)

faza-3 projekti (2018.-28.)

(projekti konceptualnog

razvoja)


sredine

mogući negativni uticaji na

životnu sredinu

fekonomske analize

troškovi

indikatori troškova

plan za kadrovski I

institucionalni razvoj:

- plan razvoja I implementacije

- preporuke za organizaciju

razvoja sektorta otpadnih voda

Plan Implementacije


sredine na nivou regiona

U nastavku poglavlja 4.1 svaki korak je objašnjen detaljnije. FIP svih gradova su prezentirani u poglavljima 4.2 - 4.8. U poglavlju 4.9 su planovi razvoja na regionalnom nivou, opšti deo u skladu sa razvojem kanalizacionog sistema u svim opštinama.

U poglavlju 4.10 je priložen izvod iz pojedinačnih faznih investicionih planova.



4.1.2 Fizičke potrebe

Trenutno je oko 150,000 ljudi – stalnih stanovnika i turista – priključeno na kanalizaciju. Ovaj broj bi trebalo da dosegne 430,000 do kraja 2028.godine. Kanalizacioni sistemi sada pokrivaju više od 2000 ha, što treba da bude 7000 ha na kraju projektnog perioda. Preostalo stanovništvo (oko 60,000 u 2028.godini), u naseljima suviše malim da bi bila kanalisana, trebalo bi da raspolaže odgovarajućim septičkim jamama i da bude organizovano odgovarajuće pražnjenje istih. Na dodatnih 5000 ha kanalisanih površina, oko 120 km kolektora i 44 novih kanalizacionih crpnih stanica treba da bude konstruisano. Potrebno je 6 velikih postrojenja za prečišćavanje otpadne vode i 4 mala za izdvojena područja. Nekoliko postojećih velikih podmorskih ispusta zahtevaju opravke i rehabilitaciju kako bi bili osposobljeni za dalji rad. Više manjih ispusta treba da bude isključeno iz upotrebe, uz preusmeravanje protoka otpadne vode. Najveća količina otpadne vode koja se sada ispušta u more i Boku Kotorsku kroz velike i male podmorske ispuste. Deset velikih podmorskih ispusta su od velikog značaja za region, jer mogu da obezbede evakuaciju otpadne vode u godinama koje dolaze. Njihov hidraulički kapacitet je dovoljan da se podmire potrebe u budućnosti. Opravke i – srednjoročno sprovedene – veće rekonstrukcije, obezbediće da ovi ispusti budu u dobrom fizičkom stanju i dalje. Procena ugroženosti životne sredine je ukazala na to da veliki podmorski ispusti štite more na odgovarajući način i da izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda može da bude srednjoročna ili čak dugoročna mera. Procena stanja svakog od velikih podmorskih ispusta je priložena u knjizi III Prilozi, prilog 11. Postojećih 27 crpnih stanica zahtevaju generalnu rekonstrukciju. Isto tako se očekuje da će radni vek postojećih kanalizacionih cevi da dostigne polovinu planskog perioda. Procenjeno je da u narednih 25 godina treba da bude rekonstruisano 100 km cevi. Detalji potreba svakog od gradova su priloženi u poglavljima 4.2 - 4.8 u nastavku.

4.1.3 Formiranje prioriteta

Osim tehničkih, sledeći kriterijumi su korišćeni.

1. obezbeñenje dobrog stanja postojeće kanalizacione infrastrukture 2. eliminacija akutnih problema koji ugrožavaju zdravlje stanovništva i životnu sredinu 3. unapreñenje održavanja i upravljanja 4. razvoj kanalizacionih sistema 5. prilagoñavanje republičkim propisima i propisima EU kada je u pitanju prečišćavanje

otpadne vode

Prethodno se posebno odnosi na postojeće kanalizacione crpne stanice, koje su najvažniji delovi svih kanalizacionih sistema. Ukoliko one nisu u funkciji, kompletni sistemi ne funkcionišu. Kao što je naglašeno u poglavlju 2.1 ove knjige, najveći broj crpnih stanica je u lošem stanju, naročito elektro mašinska oprema. Česti ispadi iz pogona imaju za posledicu izlivanje kroz havarijske ispuste. Ovo ima trenutni uticaj na zdravlje, ozbiljnost zavisi od lokacije pa je samim tim i prioritet broj dva. Dodatni problem kada je u pitanju zdravlje stanovništva, je veliki broj kratkih ispusta, posebno u Boki Kotorskoj. Oni predstavljaju stalni izvor zdravstvenih problema na plažama. Videti



poglavlje 2.4. Eliminacija ovog tipa problema zaslužuje hitnu pažnju, posebno tamo gde je kvalitet vode za kupanje važan za razvoj turizma. Unapreñenje održavanja i upravljanja ima visok prioritet kako bi se obezbedila mogućnost održanja investicija za rehabilitaciju i nove radove. Tek nakon mera proisteklih iz prva tri kriterijuma ima smisla razvijati kanalizacione sisteme i povećati broj priključaka. Tada bi bio uvećan i priliv prihoda i iz njega bi se finansirali povećani troškovi održavanja. Primena republičkih propisa i propisa EU kada je u pitanju prečišćavanje otpadne vode u posmatranom području treba da rezultuje dostizanje standarda koji su priloženi u tabeli 4.1.

Tabela 4.1 Potrebe za prečišćavanjem otpadne vode, propisi EU

Broj ekvivalentnih stanovnika priključenih na ispust (ES)

Nivo prečišćavanja Ispuštanje u otvoreno more Ispuštanje u Boku Kotorsku

Primarno (mehaničko prečišćavanje) > 10,000 > 2,000

Sekundarno (biološko prečišćavanje) > 150,000

> 10,000 (>2,000 u osetljive vode)

Tercijarno (uklanjanje nutrijenata)

(>10,000 u osetljive vode)

Dezinfekcija

Ako je mesto ispuštanja udaljeno 500m i manje od vode za kupanje

Prema ovim standardima, biće potrebno samo primarno prečišćavanje. Uzimajući u obzir relativno malo zagañenje Jadranskog mora od strane obale Crne Gore, hitnost obezbeñenja ovog nivoa prečišćavanja nije tako visoka. Prečišćavanje otpadne vode koja se ispušta u Boku Kotorsku je hitnije, posebno tamo gde je voda kategorisana kao osetljiva na eutrofikaciju. Samim tim kritično je odreñivanje vremena kada će biti izgrañena postrojenja za prečišćavanje otpadne vode koja se ispušta u Boku Kotorsku. Procena stanja životne sredine na nivou sektora otpadnih voda (pogledati Knjigu III Prilozi) podrazumeva analizu mogućeg uticaja različitih projekta u oblasti otpadnih voda i daje preporuku koliko je hitna implementacija tih projekata sa aspekta zaštite životne sredine. Ova procena se odnosi na četiri delatnosti u sektoru otpadnih voda, što je priloženo u tabeli 4.2.



Tabela 4.2 Tipovi radova prema proceni stanja životne sredine na nivou sektora otpadnih voda

Delatnost Vrsta radova Primedbe Rekonstrukcije crpnih stanica Rekonstrukcije u mrežama Hitne rekonstrukcije Rekonstrukcije velikih podmorskih ispusta

Restauracija ponora u Cetinju Postojeći je zagušen Isključenje kratkih podmorskih ispusta

Preusmeravanje protoka ka velikim podmorskim ispustima

Produženje podmorskih ispusta Ako je efekat dokazan

Gradska kanalizacija

Proširenja gradskih delova kanalizacionih sistema

Za neselja >2,000 ekv.st.

Izgradnja primarnog prečišćavanja (otklanjanje čvrstog otpada, taloženje)

U gradskim područjima <10,000 ekv.st.

Izgradnja sekundarnog prečišćavanja (biolosko prečišćavanje)

U gradskim područjima >10,000 ekv.st.

Izgradnja tercijarnog prečišćavanja (otklanjanje nitrogena i fosfora)

U osetljivim područjima (zaliv, zaštićene sveže vode, itd.)

Prečišćavanje vode

Implementacija raznovrsne dezinfekcije efluenta

Za podmorske ispuste <500 m od vode za kupanje (plaže)

Priključenje industrije na gradske kanalizacione sisteme

Uključujući sporazum o kvalitetu industrijskih otpadnih voda i takse za nepravilnosti u ispuštanju

Kontrola ispuštanja industrijskih otpadnih voda

(Pred)tretmani za industrijske otpadne vode

Rešetke, uklanjanje plutajuće masnoće, ispuštanje ne prerañene otpadne vode u industrijskoj zoni

Septičke jame Zatvorene septičke jame za smeštaje u slabo razvijenim seoskim područjima

Za naselja <2,000 ekv.st.

Svi projekti su rangirani sa aspekta ugroženosti životne sredine na sledeći način

� Rang 1 vrlo visok prioritet (hitna akcija) � Rang 2 visok (potrebna kratkoročna akcija) � Rang 3 srednji (potrebna srednjoročna akcija) � Rang 4 nizak (može da bude odloženo dugoročno) � Rang 5 vrlo nizak (potrebna dugoročna akcija)

Rang projekta u FIP-u odreñen je bezobzira na materijalno-tehnička ili finansijska razmatranja. Videti Knjigu III Prilozi I poglavlja 4.2 - 4.8 ove knjige.

4.1.4 Faznost

Raspored implementacije projekata u tri faze (kratkoročnih, srednjoročnih I dugoročnih) uglavnom ima finansijska ograničenja, i u manjem obimu institucionalna ograničenja. Finansijska ograničenja mogu da budu posmatrana sa dve strane: 1) sa aspekta republike, i 2) sa aspekta JP- a “Vodovod I kanalizacija”.

Finansijski potencijal – sa aspekta republike



Moguća su tri izvora finansiranja 6:

1. Krediti namenjeni JP-a Vik, obezbeñeni od strane lokalnih banaka ili meñunarodnih banaka,

2. Donacije, obezbeñene od vlade ili meñunarodnih agencija 3. Interno finansiranje od strane JP-a Vik (ili opštine), iz budžeta za razvoj 7.

Budžet za razvoj Crne Gore je ograničen, potrebe raznih sektora (putevi, obrazovanje i zdravstvo) i drugih regiona u republici, jako velike. Mogućnost podizanja kredita je takoñe ograničena. Ovo može da se kaže za celu zemlju i pojedinačno, za opštine ili JP-a Vik, jer garanciju za krediti treba da da republicka vlada.

To bi značilo da će finansiranje iz kredita biti ograničeno, kao i finansiranje uz pomoć republičke vlade.

Razmatrajući kreditnu sposobnost Crne Gore kao države (procenjena na 25 do 30 mil €) I uzimajući u obzir da i ostali sektori zahtevaju finansiranje (putevi, obrazovanje,…), primetno je da samo 3 do 10 mil € u formi kredita mogu biti namenjeni sektoru otpadnih voda Crnogorskog primorja u narednih 5 godina. Ovaj iznos nije veliki. Budžeti opština i JP-a Vik su po svemu sudeći pod velikim pritiskom. Isto tako, u svim gardovima je velika potreba za finansiranjem vodosnabdevanja. Budžeti JP-a Vik su nedovoljni čak da se sistemi održavaju. Ovo je razlog da se prva faza investicionog plana učini što kraćom. U prvu fazu plana su uključeni samo projekti koji poboljšavaju rad postojećih kanalizacionih sistema i koji rešavaju probleme u vezi ugroženog zdravlja stanovništva. U nekim slučajevima su to veliki projekti (cevovodi, crpne stanice,…). Finansijski potencijal – sa aspekta JP-a Vodovod i kanalizacija JP-a Vodovod i kanalizacija održavaju objekte i upravljaju sistemima, ali treba i da obezbede finasijsku održivost novosagrañenih objekata. Ta podrška će se obezbediti tako što u cenu vode i kanalizacije, koja je namenjena korisnicima, treba da budu uračunati troškovi izgradnje i održavanja sistema. Platežna sposobnost korisnika je takoñe ograničena. U nastavku sledi analiza čiji je rezultat cena (dugoročno gledano) učešće kanalizacije u ceni vode - 1.00 €/m3. Iz ove cene treba da se izfinasiraju objekti navedeni u 25-ogodišnjem investicionom planu, održavanje i upravljanje sistemima. Iznos od 1.00 €/m3 predstavlja prosek za sedam opština. Trenutno, cena kanalizacije se kreće od 0.10 do 0.20 €/m3 za domaćinstva i od 0.12 do 0.60 €/m3 za privredu. Razlika do potpunog pokrića trošova je znatna.

6 Finasiranje kanalizacione infrastrukture od strane investitora u turizmu je takoñe opcija, u slučaju da se infrastruktura razvija zbog izgradnje turističkog kapaciteta. U tekstu u nastavku će biti objašnjen slučaj hotelskog kompleksa Velika plaža u Ulcinju. 7 Do sada su velike investicije preduzimane od strane opštine, dok su JP-a Vik upravljale nakon izgradnje objekata vodovoda i kanalizacije. Namera je da JP-a Vik postanu nezavisna, da finansiraju investiciju I upravljaju njom. Ovde se ne pravi razlika izmedju ove dve aktivnosti.



Finansijske analize U poglavljima 4.2 - 4.8 ovog izveštaja su izloženi fazni investicioni planovi, analize koji se odnose na cenu otpadne vode (i to i za implementaciju FIP-a) i poreñenje ove cene sa platežnom sposobnošću korisnika. Kompletne finansijske analize su priložene u Knjizi III Prilozi. Individualni-pojedinačni projekti nisu predmet finansijske analize. Svi projekti se posmatraju kao važni i neodvojivi elementi celokupnog plana razvoja kanalizacionog sistema. Plan je koncipiran po principu najmanji troškovi-optimalne koristi tako da zadovoljava tehničke uslove, prioritete u vezi zaštite čovekove okoline kao i ograničenost finansijskih resursa.

Troškovi celog FIP sistema su posmatrani u odnosu na platežnu sposobnost korisnika usluga. Naime, da li su korisnici u mogućnosti da plaćaju usluge ili su potrebne subvencije. Cilj ovog plana je da kroz poboljšanje zdravstvenih uslova i podstreka turizma pokaže svoju opravdanost. U nastavku su priložene pretpostavke finansijskih analiza.

Sračunati su ukupni troškovi kanalizacije (cena kanalizacije u ceni prodate vode). Cena usluge uključuje:

� Alikvotni deo troskova održavanja, administracije i poslovanja preduzeća koji se odnosi na kanalizaciju.

� Održavanje i upravljanje kanalizacionim sistemom (sredstvima) � Troškove investiranja � Amortizaciju postojeće I nove infrastrukture.

Troškovi su sračunati za ceo period od 25 godina i smatrani su nepromenljivim tokom godina (usvojen iznos iz 2003.godine). Korisćena su dva parametra: � Diskontovani dodatni troškovi u čitavom veku projekta u odnosu na diskontovanu

zapreminu otpadne vode (€/m3). Parametar predstavlja prosečnu cenu otpadne vode tokom 25 godina. Za analizu je usvojena diskontna stopa 4%.

� Najniža cena (MT – minimalna tarifa) potrebna da bi keš-flou u čitavom periodu bio pozitivan. Najniža cena otpadne vode je sračunata za svaku od 25 godina.

Troškovi investiranja projekata iz investicionog plana su sračunati uz korišćenje jediničnih parametara koji prikazani u Knjizi III Prilozi (Jedinični troškovi). Oni uključuju poreze (17% VAT) kao I 15% nepredviñenih troskova. Troškovi održavanja i upravljanja su prikazani u knjizi III Prilozi u ekonomskim analizama. Kombinacija kredita, donacije I sopstvenog finansiranja od strane JP-a Vik je prikazana u tabeli 4.3. Kako bi se nadoknadila nedostajuća sredstva, u prvoj fazi je predloženo veliko učešće donacija, koje bi tokom vremena trebalo da se smanjuje. Kreditni uslovi pretpostavljeni u ekonomskim analizama su izuzetno povoljni (soft loans), slični uslovima koje daje Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) i Svetska banka (IBRD). Tabela 4.3 Krediti, donacije i finansiranje iz budžeta Vik-a Faza 1 2004.-2008. Faza 2 2009.-2018. Faza 3 2019.-2028. Krediti 50% 75% 75% Donacije 45% 15% 0% Budžet JP ViK 5% 10% 25%



U analizama mogućnosti finansiranja, pretpostavljeno je sledeće: � Domaćinstva su u mogućnosti da plate kanalizaciju do 5% od mesečmih primanja. � Usvojen je prosečni prihod domaćinstava konstatovan u istraživanju domaćinstava tokom

maja 2003.godine. Videti poglavlje 2.3 ovog izveštaja i tabelu 4.4 u nastavku. � Porast prihoda domaćinstava od 3% godišnje. � Sadašnji odnos cene vode i cene kanalizacije (tj. učešće cene kanalizacije u ceni prodate

vode) je nepromenjen tokom 25 godina. Sadašnje cene vode i kanalizacije su priložene u tabeli 4.5.

� Sadašnji odnos cena kanalizacije za domaćinstva i ostale korisnike će ostati isti I u budućnosti, sto će rezultirati i sličnim odnosom subvencija za domacinstva i ostale korisnike.

Tabela 4.4 Prihodi domaćinstava i računi za vodu i kanalizaciju

Opština Prosečni prihod

domaćinstva €/mes

Prosečni iznos za vodu i kanalizaciju domaćinstava

€/mes

Učešće računa za vodu i kanalizaciju u prihodu domaćinstva

Herceg Novi 298 8.10 2.7%

Kotor 251 4.10 1.6%

Tivat 300 3.10 1.0%

Budva 303 12.50 4.1%

Bar 278 7.20 2.6%

Ulcinj 209 7.30 3.5%

Cetinje 257 4.00 1.7%

Prosek za domaćinstva u gradovima 271 6.50

2.4%

Seoska domaćinstva 214 -

-

Izvor podataka: istraživanje domaćinstava, maj 2003.godine – Knjiga III Prilozi Tabela 4.5 Cena vode i kanalizacije, €/m3 (Februar 2003.)

Ukupno cena vode i kanalizacije Cena kanalizacije Opština domaćinstva privreda domaćinstva privreda

Herceg Novi 0.60 1.02 0.12 0.31

Kotor (zimi) 0.65 1.95 0.15 0.45

(leti) 1.17 2.93 0.27 0.68

Tivat 0.47 0.95 0.11 0.22

Budva 0.54 1.08 0.07 0.14

Bar 0.60 1.17 0.20 0.39

Ulcinj 0.26 0.52 0.06 0.12

Cetinje 0.66 2.65 0.15 0.61



4.2 Fazni investicioni plan - Herceg Novi

4.2.1 Postojeće stanje

Gradsko područje opštine Herceg Novi prostire se u vidu izduženog pojasa duž severne obale zaliva Boke Kotorske. Najveća koncentracija stalnog stanovništva je u zoni Igalo/Herceg Novi/Meljine (18,000 stanovnika) i Bijela (3,300). Od ukupno 32,000 stalnih stanovnika opštine Herceg Novi, oko 26,000 živi unutar gradskog područja, dok preostalo stanovništvo naseljava manja naselja na padinama planinskog masiva, kao i na poluostrvu Luštica. Turizam je privredna grana od izuzetne vaznosti za Herceg Novi. U vrhu letnje turističke sezone, osim stalnih stanovnika prisutno je još 39,000 ljudi. Turistički kapaciteti su skoncentrisani duž obale zaliva. Industrija je od relativno manjeg značaja i skoncetrisana je (pretežno skladišni prostor) u Zelenici i Bijeloj (brodogradilište). Kanalizacioni sistem Herceg Novog je u prilično dobrom stanju i pokriva skoro celo gradsko područje. Prikupljena otpadna voda od Igala do Meljina se ispušta kroz dugačak podmorski ispust Forte Mare. Od Meljina do Kamenara (Rivijera), otpadna voda se ispušta kroz više manjih, kratkih ispusta, što znatno ugrožava kvalitet vode za kupanje. Procenat priključenja je na ovom potezu relativno nizak i procenjen je na manje od 20 % . Kvalitet vode za kupanje na mnogim plažama ne zadovoljava republičke i meñunarodne standarde.

4.2.2 Ciljevi i potrebe

Dugoročni cilj je pokrivenost celog područja duž obale zaliva kanalizacionom mrežom do 2028. godine, sa prečišćavanjem i ispuštanjem u more u skladu sa republičkim i meñunarodnim propisima. Do 2028. godine očekuje se da broj stalnih stanovnika poraste do 40,000, a broj turista do 57,000. Na kanalizacionu mrežu bi trebalo da bude priključeno 90,000 ljudi i to 92 % stanovnika u toku leta. Domaćinstva u seoskim, udaljenijim područjima će i dalje biti opsluživana septičkim jamama. U Herceg Novom se planira obalni kolektor koji bi trebalo da pokriva područje od Njivica do Kamenara. Ovaj kolektor bi trebalo da prikupi otpadnu vodu u zoni Kumbora. Na obalni kolektor bi trebalo da budu priključeni sekundarni kanalizacioni sistemi naselja na obali. Prikupljena otpadna voda će se

� prečišćavati u zoni Kumbora, ili � potiskivati kroz sifon u Kumborskom tesnacu ka lokaciji Dobreč, na Luštici, gde će se

prečišćavati Fazni implementacioni plan je baziran na prvoj varijanti.



4.2.3 Fazna implementacija

Investicije su planirane u tri perioda prema sledećim kriterijumima:

� obezbeñenje dobrog stanja postojeće kanalizacione infrastrukture � eliminacija akutnih problema koji ugrožavaju zdravlje stanovništva i životnu sredinu � razvoj kanalizacionih sistema; � prilagoñavanje republičkim propisima i propisima EU kada je u pitanju prečišćavanje

otpadne vode Bazirano na strategiji zaštite životne sredine primorja, prioriteti specifični za Herceg Novi su :

1. rekonstrukcija crpnih stanica kako bi se smanjio rizik od čestog izlivanja otpadne vode u blizini i na plažama ;

2. rekonstrukcija podmorskog ispusta Forte Mare ; 3. izgradnja kanalizacione mreže u Kutskom polju kako bi se zaštitilo izvorište Opačica ; 4. isključenje kratkih podmorskih ispusta kako bi se zaustavilo izlivanje otpadne vode

blizu plaža ; 5. razvoj kanalizacione mreže ; 6. obezbeñenje tretmana otpadne vode u skladu sa propisima, kako bi se zaštitili zaliv i

plaže. Navedeni prioriteti su bili korišćeni u formiranju faznog investicionog plana, koga čine različiti projekti. Detalji predloženih projekata su priloženi u knjizi II i u tabeli 4.6. Oznake projekata u tabelama su korišćene u tekstu u nastavku. Rekonstrukcija postojećih kanalizacionih crpnih stanica i rekonstrukcija glavnog podmorskog ispusta Forte Mare (HN1 i HN2) je planirana u fazi 1. Ostali projekti koji treba da se implementiraju u prvoj fazi, zajedno sa isključenjem kratkih podmorskih ispusta, doprineće postizanju kako dugoročnih, tako i kartkoročnih ciljeva. Prečišćavanje otpadne vode Razmotrene su dve lokacije za postrojenje za prečišćavanje otpadne vode, uzimajući u obzir:

� potrebu za potpunim i što skorijim prečišćavanjem ukoliko se za lokaciju odabere Kumbor (uz ispuštanje efluenta u ekološki osetljiv zaliv),

� činjenica da bi prečišćavanje bilo manje hitno ukoliko bi postrojenje bilo locirano na Luštici i ako bi se effluent ispuštao kroz dugačak, podmorski ispust u otvoreno more ,

� raspoloživost zemljišta za postrojenje , � cenu infrastrukture i � efekte fazne implementacije.

U prvoj fazi je preporučena izgradnja podmorskog ispusta u Kumboru (HN4). Kao privremeno rešenje, predviñen je preliminarni tretman otpadne vode (rešetke i uklanjanje šljunka). Ovaj nivo prečišćavanja je prihvatljiv, jer se očekuju relativno male početne količine otpadne vode. Izgradnja ispušta i preliminarni tretman u Kumboru će omogućiti isključenje kratkih podmorskih ispusta (HN6) i tako zaustaviti zagañenje vode za kupanje. Ovaj pozitivan efekat za životnu sredinu važniji je od relativno malog efekta ispuštanja neprečišćene otpadne vode u zaliv i rizika od eutrofikacije. U drugoj fazi, kada količine otpadne vode budu veće, obezbediće se viši nivo prečišćavanja. Tada će još uvek biti otvorene dve opcije:

� Konstrukcija postrojenja (sa tercijarnim tretmanom) u Kumboru, ili � Konstrukcija sifona i potisnog cevovoda ka Luštici, gde bi bilo izgrañeno postrojenje

(dugoročna mera).



Varijanta sa postrojenjem u Kumboru je ekonomičnija i omogućava faznu implementaciju, s tim što će ovo morati da potvrde naknadne studije (HN18). Prečišćavanje je predviñeno kao srednjoročna mera, ali će biti implementirano u fazama (HN19, 20 i 27). Primarni sistemi Predviña se prvo izgradnja istočnog dela obalskog kolektora Kamenari - Kumbor (HN3). Sa aspekta zaštite životne sredine, izgradnja istočnog dela ima prioritet u odnosu na izgradnju zapadnog, Zelenika – Kumbor. Osnovni razlog je veći broj priključenih stanovnika i veći broj kratkih podmorskih ispusta koje treba isključiti kada se izgradi kolektor. Zapadni deo kolektora, Zelenika – Kumbor, će biti izgrañen u nastavku. Kao srednjoročna i dugoročna mera očekuje se priključenje Herceg Novog na obalski kolektor Rivijere, što iziskuje preusmeravanje protoka na deonici Forte Mare – Zelenika (HN 14). Ova mera bi trebalo da bude sprovedena nakon izgradnje tretmana u Kumboru, a ispust Forte Mare može da bude isključen iz upotrebe kao glavni ispust. Sekundarni sistemi U cilju zaštite izvorišta Opačica, predviñena je izgradnja kanalizacione mreže u Kutskom polju (HN5). Razvoj sekundarnih sitema u ostalim područjima (HN17 i 24) sledi paraleno i u nastavku izgradnje obalskog koleltora u fazama 2 i 3. Čišćenje, inspekcija i rekonstrukcija mreže U skladu opštom strategijom održavanja mreže, neophodno je uvoñenje redovnog čišćenja i programa inspekcije. Nabavka opreme za čišćenje mreže će biti organizovana centralno, a troškovi nabavke ove opreme nisu uvršćeni u investicioni plan za Herceg Novi. Predviñena je nabavka cisterni za čišćenje mreže, koje će biti namenjene i pražnjenju septičkih jama (HN 7), obuka osoblja, kao i izdvajanje sredstava u budžetu vodovoda za redovnu inspekciju (oko €19,400 u prvoj fazi, do €30,800 u trećoj fazi). Ovaj program u kombinaciji sa inspekcijama ostalih delova mreže trebalo bi da rezultuje programom rekonstrukcije postojećih cevovoda (HN12 i 22). Paralelno sa rekonstrukcijom, predviñeno je razdvajanje atmosferske vode od fekalne kanalizacije (HN 13 i 23). Ove mere, kao i zamena cevi, trebalo bi da budu usklañene sa programom rekonstrukcije puteva i ulica. Program za inspekciju i praćenje će biti podržan bazom podataka kanalizacione infrastrukture u GIS-u. Razvoj ovog programa je predviñen u fazi 1, uz istražne radove i studije (HN9), kako bi se analizirao hidraulički kapacitet postojećeg sistema i smanjenje dotoka kišnice u fekalnu kanalizaciju. Zaključci ovih projekta će biti upotrebljeni u budućem planiranju, rekonstrukciji i optimizaciji postojećeg kanalizacionog sistema.



Table 4. 6 Herceg Novi – Investicije kod Investicije prve faze ( 2004-2008 ) Iznos (€) HN1 Rekonstrukcija kanalizacionih crpnih stanica

- Igalo, Forte Mare, Savina, Meljine - Uključujući konstrukciju havarijskog ispusta CS Igalo, €500,000

1,600,000

HN2 Inspekcija i rekonstrukcija glavnih podmorskih ispusta - Forte Mare

200,000

HN3 Primarni sistem Rivijera (cevi + CS) - konstrukcija deonice Kamenari – Kumbor

2,600,000

HN4 Podmorski ispust Kumbor - konstrukcija crpne stanice - konstrukcija podmorskog ispusta

660,000

1,040,000 HN5 Razvoj kanalizacionog sistema Kutsko polje

- ukljucujuci privremenu crpnu stanicu i potisni cevovod od Zelenike do Meljina (€210,000)

850,000

HN6 Isključenje malih ispusta na potezu Kamenari – Kumbor i u Igalu 170,000 HN7 Nabavka opreme za čišćenje kanalizacionih mreža 100,000 HN9 Istražni radovi I studije 60,000 UKUPNO INVESTICIJE PRVE FAZE 7,300,000 kod Investicije druge faze ( 2009-2018 ) Iznos (€) HN12 Popravka postojeće kanalizacione mreže 1,610,000 HN13 Razdvajanje atmosferske i fekalne vode 210,000 HN14 Primarni system Rivijera (cevovodi + CS)

- konstrukcija deonice Meljine – Kumbor 1,930,000

HN15 Kolelektor (cevovodi + CS) - konstrukcija deonice Njivice – Igalo

410,000

HN16 Isključenje malih ispusta na potezu Meljine- Kumbor 70,000 HN17 Razvoj kanalizacionih sistema, 321ha 6,500,000 HN18 Studija – izbor lokacije PPOV i uticaja na vodu Boke 500,000 HN19 Konstrukcija prve faze PPOV Kumbor 14,700,000 HN20 Konstrukcija potisnih cevovoda CS Kumbor - PPOV 1,330,000 UKUPNO INVESTICIJE DRUGE FAZE 27,300,000 kod Investicije treće faze ( 2019-2028 ) Iznos (€) HN22 Popravka postojeće kanalizacione mreže 4,800,000 HN23 Razdvajanje atmosferske I fekalne vode 580,000 HN24 Razvoj kanalizacionih sistema, 237ha 6,000,000 HN25 Rekonstrukcija kanalizacionih crpnih stanica

- uključujući povećanje kapaciteta CS na ulazu u ispust Kumbor 1,110,000

HN26 Obalni kolektor (cevovodi + CS) - konstrukcija deonice Forte Mare - Meljine

2,200,000

HN27 Konstrukcija druge faze PPOV Kumbor 4,200,000 UKUPNO INVESTICIJE TREĆE FAZE 18,900,000

UKUPNO FIP HERCEG NOVI 53,300,000



4.2.4 Finansijski aspekti

Ukupne investicije za 25 godina u Herceg Novom iznose 53.5 miliona €. U ovom poglavlju su prezentirani troškovi implementacije, uključujući poreñenje sa platežnim mogućnostima priključenih. Osnovni podaci i pretpostavke su izneti u poglavlju 4.1.4 ovog izveštaja. Kompletna finansijska analiza je priložena u knjizi III Prilozi. Slika 4.2 prikazuje diskontovanu cenu otpadne vode, po m3 prodate vode. Ona iznosi 1.25 €/m3, od čega je polovina namenjena održavanju, poslovanju preduzeća i troškovima finansiranja izgrañenih objekata. Druga polovina je namenjena amortizaciji svih objekata. Slika 4.2 Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda – Herceg

Novi

Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda

0.22

0.23

0.15

0.48

0.15

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

Herceg Novi

euro

/m3

Amortizacija projektovane infras tukture

Amortizacija buduće infras tukture

Troškovi inves tiranja (kamate)

Troškovi održavanja – pos tojeće I projektovane infras trukture

Adminis tracija i troškovi pos lovanja ViK

Slika 4.3 prikazuje minimalnu cenu otpadne vode u slučaju implementacije projekata tokom narednih 25 godina. Tri krive se odnose na : prosečnu potrebnu cenu otpadne vode (treba da dosegne 1.30 €/m3 nakon 25 godina), cenu za privredu i cenu za domaćinstva. Cena otpadne vode za domaćinstva je uporeñena sa njihovom mogućnošću plaćanja, sa ciljem da bude prihvatljiva za prosečno domaćinstvo.



Slika 4.3 Minimalna cena otpadne vode I cena prihvatljiva za domaćinstva – Herceg Novi

Formiranje cene otpadne vode za Herceg Novi

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

2003 2005 2007 2009 2011 2013 2015 2017 2019 2021 2023 2025 2027

euro

/m3

potrebna cena zadomaćinstva

potrebna cena zaprivredu

potrebna prosečnatarifa

tarifa prihvatljiva zadomaćinstva

Analiza ukazuje na činjenicu da bi, kratkoročno gledano, cena otpadne vode u Herceg Novom mogla da bude prihvatljiva. Meñutim, srednjoročno to već nije slučaj. Deficit nastaje čak I pod pretpostavkom da se zadrži sadašnji odnos cena za domaćinstva I privredu.



4.3 Fazni investicioni plan - Kotor


Gradsko područje opštine Kotor je rasporeñeno u vidu zasebnih celina oko Bokokotorskog zaliva. Područje Kotor/Dobrota ima oko 14,000 stalnih stanovnika. Ostalih 9,000 živi u naseljima duž zaliva ( Risnu, Perastu i Prčnju), i u zaleñu ( u Gornjem i Donjem Grblju ). Turizam je relativno slabije razvijen u poreñenju sa drugim opštinama na Primorju, sa oko 11,000 turista u vrhu turističke sezone, što predstavlja uvećanje broja stanovnika za oko 50%. Industrijska zona Kotora smeštena je u zoni Grblja. Industrija je značajno doprinosila privredi opštine, ali su aktivnosti drastično opale. Postojeći kanalizacioni sistem Kotora je priključen na regionalni kanalizacioni sistem Kotor – Trašte koji evekuiše otpadnu vodu kroz podmorski ispust Trašte. Prema projektu, regionalni kanalizacioni system bi trebalo da odvodi i otpadnu vodu Tivta i Kotorske industrijske zone. Priključenost na kanalizaciju je relativno mala, pokriveni su samo stari grad, grad Kotor i Dobrota, odvodeći otpadnu vodu od oko 8,200 stalnih stanovnika i 1,400 turista. Stanje oko 70% postojeće mreže je loše, sa stalnim ispadima sistema. Tokom letnjih meseci u otpadnoj vodi je primećen porast koncentracije soli, što je slučaj i sa pijaćom vodom zbog infiltracije slane podzemne vode. Kvalitet vode za kupanje na plažama na kojima se sprovode merenja nisu u skladu sa republičkim i meñunarodnim standardima.


Dugoročni cilj je pokrivenost celog područja duž obale zaliva kanalizacionom mrežom do 2028. godine sa prečišćavanjem i ispuštanjem u more u skladu sa republičkim i meñunarodnim propisima. Do 2028. godine se ne očekuje značajan porast broja stalnih stanovnika (do 24,000) i turista (do 12,900). Kanalizacionom mrežom bi trebalo da bude pokriveno 32,000 ljudi i to 87 % stanovnika u toku leta. Industrijska zona treba takoñe da bude priključena na kanalizaciju. Domaćinstva u seoskim, udaljenijim područjima će i dalje biti opsluživana septičkim jamama. Kanalizacioni sistem u naseljima duž zaliva bi trebalo da pokrije 630 ha, što je trostruko više od sadašnjih 210 ha. U cilju povezivanja mreže u naseljima, predviña se izgradnja potisnih cevovoda. Regionalni kanalizacioni sistem treba da evakuiše svu otpadnu vodu u Trašte, gde je predviñena lokacija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.



� obezbeñenje dobrog stanja postojeće kanalizacione infrastrukture � eliminacija akutnih problema koji ugrožavaju zdravlje stanovništva i životnu sredinu � razvoj kanalizacionih sistema;



� prilagoñavanje republičkim propisima i propisima EU kada je u pitanju prečišćavanje otpadne vode

S obzirom na strategiju zaštite životne sredine primorja, prioriteti specifični za Kotor su :

1. rekonstrukcija crpnih stanica Peluzica, Stari Grad i Plagente kako bi se smanjio rizik od čestog izlivanja otpadne vode u blizini i na plažama ;

2. rekonstrukcija crpne stanice Solila kako se otpadna voda ne bi izlivala u ekološki zaštićenu zonu, kada se crpna stanica bude priključila na regionalni kanalizacioni sistem;

3. rekonstrukcija podmorskog ispusta Trašte ; 4. isključenje kratkih podmorskih ispusta kako bi se zaustavilo izlivanje otpadne vode

blizu plaža ; 5. razvoj kanalizacione mreže ; 6. obezbeñenje tretmana otpadne vode u skladu sa propisima, kako bi se zaštitili zaliv i

plaže. Navedeni prioriteti su bili korišćeni u formiranju faznog investicionog plana, koga čine različiti projekti. Detalji predloženih projekata su priloženi u knjizi II i u tabeli 4.7. Oznake projekata u tabelama su korišćene u tekstu u nastavku. Rekonstrukcija postojećih crpnih stanica, regionalnog kanalizacionog sistema i glavnog podmorskog ispusta su prve mere koje treba da budu sprovedene, zajedno sa isključenjem kratkih podmorskih ispusta koji se nalaze u blizini postojeće kanalizacione mreže i u blizini plaža na kojima kvalitet vode za kupanje ne zadovoljava standarde (KO1,2,3 i 5). Ostali kratki podmorski ispusti mogu da budu isključeni nakon proširenja primarne mreže. Ostali projekti koji treba da se implementiraju u prvoj fazi, zajedno sa isključenjem kratkih podmorskih ispusta, doprineće postizanju kako dugoročnih, tako i kartkoročnih ciljeva. Predloženi projekti su proširenje primarnog sistema i razvoj sekundarne mreže u Dobroti kako bi se isključilo nekoliko kratkih ispusta sa relativno visokim protokom (KO4), kao i razvoj i obnova tercijarnih sistema u nekim oblastima (KO6). Prečišćavanje otpadne vode Izgradnja postrojenja za prečišćavanje nije hitna zbog lokacije i dubine podmorskog ispusta Trašte, kao i zbog kapaciteta mora sa aspekta prihvatanja otpadne vode bez značajnog remećenja kvaliteta životne sredine. Ovome ide u prilog činjenica da je zagañenje koje potiče sa Crnogorskog primorja relativno malo u poreñenju sa velikim zagañenjima ostalih zemalja Jadranskog mora. Postrojenje je zbog toga planirano u trećoj fazi (KO24). U faznom investicionom planu za Kotor je priložen kompletan iznos za postrojenje, s tim što treba uzeti u obzir da će se u njemu vršiti tretman otpadne vode iz Tivta. Takoñe, postojeći podmorski ispust ima hidraulički kapacitet koji može da zadovolji potrebe do kraja projektnog perioda, pod uslovom da se obezbedi odgovarajuće održavanje. Primarni sistemi Hidraulički kapacitet potisnog cevovoda regionalnog kanalizacionog sistema je u skladu sa dugoročnim potrebama. Rad celog sistema prvenstveno zavisi od stanja potisnog cevovoda i svaki ispad iz rada direktno izaziva ekološku katastrofu u Boki i lokalne poplave. Zbog toga se meñu kratkoročnim merama nalaze prvo one koje se odnose na pouzdanost rada regionalnog sistema (KO3). Za njegovo održavanje potrebno je izdvajanje značajnih sredstava.



Sekundarni sistemi Razvoj sekundarnih sistema treba da bude sproveden fazno, kako bi se na kanalizaciju priključio što veći broj naselja duž zaliva. Kanalizaciona mreža treba da se razvija u Dobroti, Prčnju I ostalim područjima u fazi 2 (KO 13-16) i fazi 3 (KO20 I 22). Izgradnja kanalizacione mreže u Risnu i Perastu je predviñena u trećoj fazi, iako imaju relativno veći broj stanovnika, jer su udaljeni od Kotora i postojećeg primarnog sistema. Kako bi se smanjilo zagañenje zaliva i umanjila mogućnost eutrofikacije i zagañenje plaža, predviñeno je da se oba naselja opslužuju cisternama za pražnjenje jama do priključenja na kanalizaciju. Iako je zaključeno da bi bilo ekonomski opravdano priključiti Risan i Perast na Kotorski sistem iz smera Orahovca, moguće je otpadnu vodu tretirati i lokalno (potreban tercijarni tretman). Do trenutka implementacije, potrebno je uraditi detaljne studije. Čišćenje, inspekcija i rekonstrukcija mreže U skladu sa opštom strategijom održavanja mreže, neophodno je uvoñenje redovnog čišćenja i programa inspekcije. Nabavka opreme za čišćenje mreže će biti organizovana centralno i troškovi nabavke ove opreme nisu uvršćeni u investicioni plan za Kotor. Predviñena je nabavka cisterni za pražnjenje septičkih jama (KO7), obuka osoblja, kao i izdvajanje sredstava u budžetu vodovoda za redovnu inspekciju (KO8, 10 i 17). Ovaj program u kombinaciji sa inspekcijama ostalih delova mreže trebalo bi da rezultuje programom rekonstrukcije postojećih cevovoda i crpnih stanica (KO11 i 18). Paralelno sa rekonstrukcijom, predviñeno je razdvajanje atmosferske vode od fekalne kanalizacije (KO12 i 19). Ove mere, kao i zamena cevi, trebalo bi da bude usklañena sa programom rekonstrukcije puteva i ulica. Program za inspekciju i praćenje će biti podržan bazom podataka kanalizacione infrastrukture u GIS-u. Razvoj ovog programa je predviñen u fazi 1, uz istražne radove i studije (KO9), kako bi se analizirao hidraulički kapacitet postojećeg sistema i smanjenje dotoka kišnice u fekalnu kanalizaciju. Zaključci ovih projekta će biti upotrebljeni u budućem planiranju, rekonstrukciji i optimizaciji postojećeg kanalizacionog sistema.



Tabela 4.7 Kotor - Investicije kod Investicije prve faze ( 2004-2008 ) Iznos (€) KO1 Rekonstrukcija kanalizacionih crpnih stanica

- Peluzica, Stari grad, Plagente, Solila (industrijska zone) - Rekonstrukcija havarijskog ispusta CS Plagente

990,000

KO2 Inspekcija i rekonstrukcija glavnog podmorskog ispusta - Trašte

50,000

KO3 Rekonstrukcija RKS Kotor-Trašte: - zamena deonica sifona cevima nazivnog pritiska 10b - priključenje industrijske zone na RKS

230,000

KO4 Razvoj kanalizacionog sistema u Dobroti, 30ha 800,000 KO5 Isključenje malih ispusta duž zaliva

- Fjord, URC, Letnji bazen 1 I 2, Psihijatrijska bolnica, Riva, Zrenjaninsko odmaralište, Autokamp, Plava ponta, Turist B+C

140,000

KO6 Popravke u tercijarnom sistemu, 1000m, Ø 200 and 300mm – uključujući i razdvajanje atmosferske i fekalne vode

210,000

KO7 Nabavka opreme za čišćenje kanalizacionih mreža 100,000 KO7 Istražni radovi I studije 110,000 UKUPNO INVESTICIJE PRVE FAZE 2,600,000 kod Investicije druge faze ( 2009-2018 ) Iznos (€) KO11 Popravka postojeće kanalizacione mreže 1,500,000 KO12 Razdvajanje atmosferske I fekalne vode 250,000 KO13 Novi potisni cevovod I crpna stanica sekundarnoj mreži u Dobroti 780,000 KO14 Novi kolektori u sekundarnoj mreži u Prčnju

- crpna stanica I potisni cevovod 300,000

KO15 Isključenje malih ispusta duž zaliva Muo I Sveti Stasije 110,000 KO16 Razvoj kanalizacionog sistema, 155ha

- Škaljari, Plagente, Dobrota, Muo, Prčanj 3,800,000

UKUPNO INVESTICIJE DRUGE FAZE 6,800,000 kod Investicije treće faze ( 2019-2028 ) Iznos (€) KO18 Popravka postojeće kanalizacione mreže 3,800,000 KO19 Razdvajanje atmosferske i fekalne vode 630,000 KO20 Novi kolektori u sekundarnoj mreži u Prčnju, Risnu, Perastu I

Orahovcu 1,180,000

KO21 Isključenje malih ispusta duž zaliva - Prčanj, Rivijera, Markov rt, Donji Stoliv - Orahovac, Perast, Hotel Teuta, Novo naselje, Lekobilje, Bolnica (Risan), Ćatovića livade

160,000

KO22 Razvoj kanalizacionog sistema, 240ha - sva preostala naselja duž obale zaliva

5,250,000

KO23 Rekonstrukcija kanalizacionih crpnih stanica 570,000 KO24 Konstrukcija PPOV Trašte (50% troškova, namenjeno i Tivtu) 4,500,000 UKUPNO INVESTICIJE TREĆE FAZE 16,100,000

UKUPNO FIP KOTOR 25,500,000




Ukupne investicije za 25 godina u Kotoru iznose 30 miliona €, od čega je 5.6 miliona € za postrojenje za prečišćavanje otpadne vode i delove regionalnog kanalizacionog sistema koji će biti deljeni sa Tivtom.. U ovom poglavlju su prezentirani troškovi implementacije, uključujući poreñenje sa platežnim mogućnostima priključenih. Osnovni podaci i pretpostavke su izneti u poglavlju 4.1.4 ovog izveštaja. Kompletna finansijska analiza je priložena u knjizi III Prilozi. Slika 4.4 prikazuje diskontovanu cenu otpadne vode, po m3 prodate vode. Ona iznosi 1.75 €/m3. Administrativni troškovi su veoma visoki usled priključenosti regionalni kanalizacioni sistem, postrojenje i ostale delove regionalnog sistema koji se dele sa Tivtom8. Deo cene koji se odnosi na regionalni kanalizacioni sistem je oko 0.40 €/m3. Slika 4.4 Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda – Kotor


0.50

0.110.11

0.36

0.51

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

Kotor

euro

/m3



Troškovi investiranja (kamate)

Troškovi održavanja – postojeće I projektovane infras trukture

Adminis tracija i troškovi poslovanja ViK


8 Kotor i Tivat treba da dele postrojenje za prečišćavanje otpadne vode I podmorski ispust Trašte. U proračunima je pretpostavljeno će regionalnim kanalizacionim sistemom da upravlja posebno regionalno preduzeće. Cenom otpadne vode koja se odnosi na regionalni kanalizacioni sistem će biti opterećena JP-a Vik Kotor I Tivat od strane regionalnog preduzeća.



Slika 4.5 Minimalna cena otpadne vode i cena prihvatljiva za domaćinstva – Kotor

Formiranje cene otpadne vode za Kotor

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

2003 2005 2007 2009 2011 2013 2015 2017 2019 2021 2023 2025 2027

euro

/m3





Analiza ukazuje na činjenicu da bi kratkoročno gledano, cena otpadne vode u Kotoru mogla da bude prihvatljiva, ali sa blažim deficitom srednjoročno. Zato je potrebno povećanje tarife za 2,8 puta u prvim godinama9. To je pod pretpostavkom da se zadrži sadašnji odnos cena za domaćinstva I privredu. Mogućnost domaćinstava da plate otpadnu vodu u prvih 5 godina opada. Razlog za to je trenutno ograničenje u snabdevanju vodom te bi cena otpadne vode teoretski mogla da bude viša. Sa porastom potrošnje vode u narednih 5 godina, očekuje se porast potrošnje vode i izdataka za vodu, zbog čega cenu otpadne vode treba zadržati u granicama prihvatljivim za domaćinstva.

9Nagli porast u prvim godinama je neophodan kako bi se postiglo pozitivno poslovanje preduzeća. To opet dovodi do većeg priliva srednjoročno.



4.4 Fazni investicioni plan Tivat


Opština Tivat je locirana duž Tivatskog zaliva, dela Boke Kotorske. Grad Tivat je smešten na sveroistočnoj obali i ima 11,500 stalnih stanovnika (uključujući i Mrčevac). Oko 2,200 stanovnika živi u manjim naseljima. Turizam je od posebnog značaja za privredu opštine. U vrhuncu turističke sezone oko 15,700 turista boravi na teritoriji opštine, od čega 6,700 na Tivatskoj strani zaliva, a oko 9,000 na poluostrvu Luštici, u Radovićima i Krašićima. Zavod za remont brodova, lociran u centru grada, je jedina industrija od značaja. Postojeći kanalizacioni sistem Tivta je veoma nerazvijen, a u njemu stalno živi oko 4,000 stanovnika, dok u sezoni boravi oko 2,000 turista. Tivat ima najniži procenat priključenosti na kanalizaciju od svih opština Primorja. Nedostatak kanalizacije predstavlja rizik za zdravlje stanovništva. Prema rezultatima istraživanja domaćinstava, od svih opština, u Tivtu je evidentirano najizraženije nezadovoljstvo uslugama u vezi kanalizacije. Grad Tivat ima četiri manja slivna područja, i svako ima svoj ispust. Ispust Seljanovo pripada najvećem slivnom području. Istoimena crpna stanica, koja bi trebalo da potiskuje otpadnu vodu kroz ispust u more, je često van funkcije, što ima za posledicu izlivanje otpadne vode na obali. Stanje oko 50% postojeće mreže je vrlo loše, dok se stanje preostalih 50% može opisati kao loše. Kvalitet vode za kupanje na plažama na kojima se sprovode merenja su u skladu sa republičkim i meñunarodnim standardima. Meñutim, dalje ispuštanje otpadne vode u more kroz kratke ispuste predstavlja rizik i za kvalitet vode za kupanje i za zdravlje stanovništva.


Dugoročni cilj je priključenost svih naselja duž zaliva na kanalizacionu mrežu do 2028. godine sa prečišćavanjem otpadne vode i ispuštanjem u more u skladu sa republičkim i meñunarodnim propisima. Do 2028.godine, očekuje se da broj stalnih stanovnika poraste do 17,800, a broj turista do 19,000. Kanalizacionom mrežom bi trebalo da bude pokriveno 38,000 ljudi, što predstavlja skoro čitavu letnju populaciju. Domaćinstva u seoskim, udaljenijim područjima će i dalje biti opsluživana septičkim jamama. Kanalizacioni sistem Tivta treba da bude priključen na regionalni kanalizacioni sistem koji evakuiše otpadnu vodu Kotora i industrijske zone. Ispust regionalnog kanalizacionog sistema je u zalivu Trašte, u čijoj se blizini dugoročno planira i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Za priključenje kanalizacionog sistema Tivta su potrebne velike investicije. Tek nakon priključenja će biti moguće razviti sistem na tehnički održiv način i zaustaviti zagañenje zaliva. Odvoñenje otpadne vode iz turističkih naselja na Luštici manje zavisi od regionalnog kanalizacionog sistema, obzirom da su locirana nizvodno, u blizini ispusta. Kako su u njima broj stanovnika i gustina naseljenosti znatno manji, izgradnja kanalizacione mreže u njima je manje hitna od proširenja i izgradnje kanalizacije u Tivtu.






otpadne vode Bazirano na strategiji zaštite životne sredine primorja, prioriteti specifični za Tivat su :

1. rekonstrukcija CS Seljanovo u Tivtu i rekonstrukcija ispusta Seljanovo kako bi se smanjio rizik od čestog izlivanja otpadne vode u blizini i na plaži ;

2. isključenje kratkih ispusta kako bi se smanjilo izlivanja otpadne vode u blizini i na plažama;

3. razvoj kanalizacione mreže u gradu kako bi se zaštitilo zdravlje stanovništva u gradskom području;

4. obezbeñenje tretmana otpadne vode u skladu sa propisima, kako bi se zaštitili zaliv i plaže.

Navedeni prioriteti su bili korišćeni u formiranju faznog investicionog plana, koga čine različiti projekti. Detalji predloženih projekata su priloženi u knjizi II i u tabeli 4.8. Oznake projekata u tabelama su korišćene u tekstu u nastavku. U prvoj fazi predviñeni su rekonstrukcija postojećih crpnih stanica i podmorskog ispusta (TV1), izgradnja primarnog i sekundarnog sistema, kao i isključenje kratkih ispusta (TV3). Prečišćavanje otpadne vode Razmotreno je nekoliko varijanti za lokaciju postrojenja, koje bi bilo namenjeno prečišćavanju otpadne vode Kotora i Tivta. Smatra se da je najpovoljnija lokacija postrojenja uz postojeći ispust Trašte. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje nije hitna zbog lokacije i dubine podmorskog ispusta Trašte, kao i zbog kapaciteta mora sa aspekta prihvatanja otpadne vode bez remećenja kvaliteta životne sredine. Potrebno je uzeti u obzir da je zagañenje koje prima Jadransko more sa Crnogorskog primorja relativno malo u odnosu na zagañenje koje Jadransko more prima iz drugih zemalja. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je zato predviñeno u trećoj fazi (TV20). Postojeći ispust ima dovoljan hidraulički kapacitet do kraja projektnog perioda. Hitno su potrebni radovi na sanaciji obalnog dela kako bi se obezbedio rad ovog ispusta u budućnosti. Ova mera je uključena u investicioni plan za Kotor. Primarni sistemi Kanalizaciona mreža Tivta ne može se razvijati dok se ne izgradi primarni sistem. Isključenje podmorskog ispusta Seljanovo je hitno i izgradnja primarnog sistema do ovog ispusta je predviñena u fazi 1 (TV2). Razvoj ovog kolektora u pravcu Donje Lastve i Lepetana može da bude izvedena nakon toga, te je predložena u fazi 2 (TV11). Izgradnja primarnog sistema na Luštici se ne smatra prioritetom, zbog male gustine naseljenosti, zbog čega je ova investicija predložena u fazi 3 (TV18).



Sekundarni sistemi Razvoj sekundarnih sistema će biti sproveden fazno, zavisno od dinamike izvoñenja kanalizacije u gradu Tivtu. Predviñen je u fazama 1 i 2 (TV4&12). Ostala slivna područja duž zaliva (Lepetane, Ostrvo cveća/Sveti Marko, Radovići/Krašići) treba da budu priključena kasnije (TV17 i 18) i to paralelno sa razvojem primarnog sistema. Čišćenje, inspekcija i rekonstrukcija mreže U skladu sa opštom strategijom održavanja mreže, neophodno je uvoñenje redovnog čišćenja i programa inspekcije. Nabavka opreme za čišćenje mreže će biti organizovana centralno, a troškovi nabavke ove opreme nisu uvršćeni u investicioni plan za Tivat. Predviñena je nabavka cisterni za čišćenje mreže, koje će biti namenjene i pražnjenju septičkih jama (TV5), obuka osoblja, kao i izdvajanje sredstava u budžetu vodovoda za redovnu inspekciju (oko €8,000 u prvoj fazi I do €52,500 u trećoj fazi). Ovaj program u kombinaciji sa inspekcijama ostalih delova mreže trebalo bi da rezultuje programom rekonstrukcije postojećih cevovoda i crpnih stanica (TV9,15 and 19). Paralelno sa rekonstrukcijom, predviñeno je razdvajanje atmosferske vode od fekalne kanalizacije (TV10 i 16). Ove mere, kao i zamena cevi, trebalo bi da bude usklañena sa programom rekonstrukcije puteva i ulica. Program za inspekciju i praćenje će biti podržan bazom podataka kanalizacione infrastrukture u GIS-u. Razvoj ovog programa je predviñen u fazi 1, uz istražne radove i studije (TV7), kako bi se analizirao hidraulički kapacitet postojećeg sistema i smanjenje dotoka kišnice u fekalnu kanalizaciju. Zaključci ovih projekta će biti upotrebljeni u budućem planiranju, rekonstrukciji i optimizaciji postojećeg kanalizacionog sistema.



Tabela 4.8 Tivat - Investicije Investicije prve faze ( 2004-2008 ) Iznos (€) TV1 Rekonstrukcija kanalizacione crpne stanice Seljanovo

- uključujući popravku ispusta 130,000

TV2 Primarni sistem Seljanovo – RKS Trašte (Solila) - uključujući kolektore, potisne cevovode i crpne stanice

4,350,000

TV3 Isključenje kratkih ispusta Seljanovo, Centar, Kalimanj, Račica, Aerodrom (crpna stanica i potisni cevovod)

590,000

TV4 Razvoj kanalizacionih sistema, 25ha: Seljanovo, Kalimanj 660,000 TV5 Nabavka opreme za čišćenje kanalizacione mreže 100,000 TV7 Istražni radovi i studije 110,000 UKUPNO INVESTICIJE PRVE FAZE 6,000,000 Investicije druge faze ( 2009-2018 ) Iznos (€) TV9 Popravka postojeće kanalizacione mreže 390,000 TV10 Razdvajanje atmosferske i fekalne vode 90,000 TV11 Primarni sistem Donje Lastva - Seljanovo 910,000 TV12 Razvoj kanalizacionih sistema, 178ha:

Seljanovo, Kalimanj, Centar, Donja Lastva, Pakovo 4,400,000

UKUPNO INVESTICIJE DRUGE FAZE 5,800,000 Investicije treće faze ( 2019-2028 ) Iznos (€) TV15 Popravka postojeće kanalizacione mreže 770,000 TV16 Razdvajanje atmosferske i fekalne vode 170,000 TV17 Sekundarni sistem: Mrčevac, Sveti Marko 420,000 TV18 Razvoj kanalizacionih sistema, 400ha:

Kalimanj, Donje Lastva, Centar, Pakova, Mrčevac, Lepetani, Ostrvo cveća, Sveti Marko, Radovići, Krašići

8,950,000

TV19 Rekonstrukcija kanalizacionih crpnih stanica 90,000 TV20/KO24

Konstrukcija PPOV Trašte (50% od investicije; postrojenje namenjeno i Kotoru)

4,500,000

UKUPNO INVESTICIJE TREĆE FAZE 14,900,000

UKUPNO FIP TIVAT 26,600,000




Ukupne investicije za 25 godina u Tivtu iznose 22,1 miliona €, od čega je 5.6 miliona € za postrojenje za prečišćavanje otpadne vode i delove regionalnog kanalizacionog sistema koji će biti deljeni sa Kotorom. U ovom poglavlju su prezentirani troškovi implementacije, uključujući poreñenje sa platežnim mogućnostima priključenih. Osnovni podaci i pretpostavke su izneti u poglavlju 4.1.4 ovog izveštaja. Kompletna finansijska analiza je priložena u knjizi III Prilozi. Slika 464 prikazuje diskontovanu cenu otpadne vode, po m3 prodate vode. Ona iznosi 1.66 €/m3. Administrativni troškovi su veoma visoki usled priključenosti regionalni kanalizacioni sistem, postrojenje i ostale delove regionalnog sistema koji se dele sa Kotorom10. Deo cene koji se odnosi na regionalni kanalizacioni sistem je oko 0.40 €/m3. Slika 4.6 Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda – Tivat


0.48

0.12

0.19

0.67

0.30

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

Tivat

euro

/m3






Slika 4.7 prikazuje minimalnu cenu otpadne vode u slučaju implementacije projekata tokom narednih 25 godina. Tri krive se odnose na : prosečnu potrebnu cenu otpadne vode (treba da dosegne preko 1.60 €/m3 nakon 25 godina), cenu za privredu i cenu za domaćinstva. Cena otpadne vode za domaćinstva je uporeñena sa njihovom mogućnošću plaćanja, sa ciljem da bude prihvatljiva za prosečno domaćinstvo.

10 Kotor i Tivat treba da dele postrojenje za prečišćavanje otpadne vode i podmorski ispust Trašte. U proračunima je pretpostavljeno će regionalnim kanalizacionim sistemom da upravlja posebno regionalno preduzeće. Cenom otpadne vode koja se odnosi na regionalni kanalizacioni sistem će biti opterećena JP-a Vik Kotor I Tivat od strane regionalnog preduzeća.



Slika 4.7 Minimalna cena otpadne vode i cena prihvatljiva za domaćinstva – Tivat

Formiranje cene otpadne vode za Tiivat

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

2003 2005 2007 2009 2011 2013 2015 2017 2019 2021 2023 2025 2027

eu

ro/m

3





Analiza ukazuje na činjenicu da je izgradnja kanalizacionog sistema u Tivtu izuzetno skupa. Takoñe, velike investicije su potrebne vec na samom početku, u prvoj fazi. To važi čak I pod pretpostavkom da se zadrži sadašnji odnos cena za domaćinstva i privredu. Mogućnost domaćinstava da plate otpadnu vodu u prvih 5 godina opada. Razlog za to je trenutno ograničenje u snabdevanju vodom te bi cena otpadne vode teoretski mogla da bude viša. Sa porastom potrošnje vode u narednih 5 godina, očekuje se porast potrošn vode I izdataka za vodu, zbog čega cenu otpadne vode treba zadržati u granicama prihvatljivim za domaćinstva



4.5 Fazni investicioni plan - Budva


Opština Budva je jedna od opština sa najmanjim brojem stalnih stanovnika - 13,900. U poreñenju sa brojem stalnih stanovnika, u letnjem periodu boravi najveći broj turista - oko 33,800. U gradu Budvi ima oko 8,600 stalnih stanovnika, dok su preostali stalni stanovnici nastanjeni u manjim naseljima uz obalu i višim zonama. Turistički kapaciteti su smešteni duž obale u naseljima Petrovac, Sveti Stefan, Miločer, Bečići/Budva i Jaz. U Budvi ne postoji industrija koja je od značaja za razvoj privrede. Postojeći kanalizacioni sistemi Budva, Sveti Stefan i Petrovac su praktično potpuno razvijeni. Ovi sistemi imaju najveći procenat priključenosti na kanalizaciju na celom Crnogorskom primorju. Sva otpadna voda se ispušta kroz dugačke podmorske ispuste. U slučaju nestanka električne energije ili iz drugih razloga, otpadna voda se izliva na plažama, kako tokom leta tako i u ostalim delovima godine. Stanje kanalizacione mreže, koja je izgrañena pretežno od 1971. do 1980.godine, može da se okarakteriše kao srednje do dobro. Stanje kanalizacionih crpnih stanica, naročito elektro-mehanička oprema, je ocenjeno kao loše. Često nestajanje električne energije i loše stanje opreme dovode do čestih ispada crpnih stanica iz pogona, što uzrokuje izlivanje otadne vode na plažama. Iz tih razloga kvalitet vode za kupanje nije u skladu sa republičkim i meñunarodnim standardima.


Dugoročni cilj je dalji razvoj kanalizacione mreže u glavnim turističkim područjima i izgradnja mreže u područjima Buljarica i Jaz, zavisno od razvoja turizma do 2028.godine. Dugoročni cilj je i prečišćavanje otpadne vode i ispuštanje u more u skladu sa republičkim i meñunarodnim propisima. Do 2028.godine, očekuje se da broj stalnih stanovnika poraste do 19,000, a broj turista do 49,400. Kanalizacionom mrežom bi trebalo da bude pokriveno 66,400 ljudi i to 97 % stanovnika u toku leta na teritoriji cele opštine. Domaćinstva u seoskim, udaljenijim područjima će i dalje biti opsluživana septičkim jamama. Razmatranje različitih lokacija postrojenja, ukazalo je na ekonomičnost jednog, centralnog postrojenja namenjenog Budvi/Bečićima i Svetom Stefanu/Miločeru. Predložena lokacija je na rtu Zavala, gde je lociran postojeći podmorski ispust Budva. Prečišćavanje otpadne vode Petrovca i Buljarice bi moglo da se obavi u tom istom postrojenju, ali se ispostavilo da nije ekonomično, posebno u slučaju razvoja turizma u Buljarici. Centralno postrojenje za Budvu bi moglo da bude locirano i u Mrčevom polju, izmeñu Jaza i Lastve Grbaljske. Prednosti ove lokacije bi bile moguća upotreba efluenta za navodnjavanje i činjenice da postrojenje ne bi bilo u centru razvoja turizma. Značajan nedostatak ove lokacije su vrlo skupi potisni cevovodi i visoki troškovi rada i održavanja. Kako se izgradnja postrojenja za prečišćavanje ne očekuje u bliskoj budućnosti, donošenje odluke o lokaciji postrojenja za prečišćavanje može da bude odloženo. Postojeći podmorski ispusti mogu adekvatno da zaštite životnu sredinu ukoliko budu održavani, a crpne stanice u funkciji.






otpadne vode Bazirano na strategiji zaštite životne sredine primorja, prioriteti specifični za Budvu su :

1. rekonstrukcija crpnih stanica kako bi se smanjio rizik od čestog izlivanja otpadne vode u blizini i na plažama ;

2. rekonstrukcija podmorskih ispusta uz instaliranje nedostajućih havarijskih ispusta zbog prethodno navedenih razloga ;

3. razvoj kanalizacione mreže; 4. obezbeñenje tretmana otpadne vode u skladu sa propisima, kako bi se zaštitile plaže.

Navedeni prioriteti su bili korišćeni u formiranju faznog investicionog plana, koga čine različiti projekti. Detalji predloženih projekata su priloženi u knjizi II i u tabeli 4.9. Oznake projekata u tabelama su korišćene u tekstu u nastavku. Uopšteno govoreći, svrha predloženih kratkoročnih mera je da unaprede rad crpnih stanica i podmorskih ispusta, kao i održavanje postojećih kolektora. Rekonstrukcija postojećih kanalizacionih crpnih stanica (BD1), inspekcija i rekonstrukcija podmorskih ispusta (BD3) i konstrukcija novih havarijskih ispusta (BD2) su planirane u fazi 1. Prečišćavanje otpadne vode Izgradnja postrojenja za prečišćavanje nije hitna zbog lokacije i dužine podmorskih ispusta, kao i zbog kapaciteta mora sa aspekta prihvatanja otpadne vode bez remećenja kvaliteta životne sredine. Potrebeno je uzeti u obzir da je zagañenje koje prima Jadransko more sa Crnogorskog primorja relativno malo u odnosu na zagañenje koje Jadransko more prima iz drugih zemalja. Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (BD18 i 19) i novi ispust u Buljarici (BD21) su zato predviñeni u trećoj fazi. Postojeći ispusti imaju dovoljan hidraulički kapacitet do kraja projektnog perioda. Osim redovne inspekcije i opravke eventualnih oštećenja na ispustima, odgovarajuća sredstva su namenjena kompletnom remontu ispusta u fazi 2, kako bi se obezbedio dobar rad do kraja planskog perioda (BD12). Primarni sistemi Izgradnja potisnih cevovoda (BD20) koji povezuju slivna područja i postrojenja je predviñena nakon izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u fazi 3. Sekundarni sistemi Predviñen je fazni razvoj postojećih slivnih područja, kao i izgradnja kanalizacione mreže u Buljarici i Jazu zavisno od razvoja turizma u tim područjima (BD4, 11 i 16). U skladu sa tim, već započeti projekat sa oznakom BD4 je i prikazan u investicionom planu. Razumljivo je da bi



izgradnja kanalizacije za hotel, na koji se odnosi BD4, trebalo da bude prema trenutnim lokalnim propisima. Čišćenje, inspekcija i rekonstrukcija mreže U skladu sa opštom strategijom održavanja mreže, neophodno je uvoñenje redovnog čišćenja i programa inspekcije. Nabavka opreme za čišćenje mreže će biti organizovana centralno, a troškovi nabavke ove opreme nisu uvršćeni u investicioni plan za Budvu. Predviñena je nabavka cisterni za čišćenje mreže, koje će biti namenjene i pražnjenju septičkih jama (BD5), obuka osoblja, kao i izdvajanje sredstava u budžetu vodovoda za redovnu inspekciju (oko €11,600 u prvoj fazi do €25,500 u trećoj fazi). Ovaj program u kombinaciji sa inspekcijama ostalih delova mreže trebalo bi da rezultuje programom rekonstrukcije postojećih cevovoda i crpnih stanica (BD 9, 14 i 17). Paralelno sa rekonstrukcijom, predviñeno je razdvajanje atmosferske vode od fekalne kanalizacije (BD 10 i 15). Ove mere, kao i zamena cevi, trebalo bi da budu usklañene sa programom rekonstrukcije puteva i ulica. Program za inspekciju i praćenje će biti podržan bazom podataka kanalizacione infrastrukture u GIS-u. Razvoj ovog programa je predviñen u fazi 1, uz istražne radove i studije (BD7), kako bi se analizirao hidraulički kapacitet postojećeg sistema i smanjenje dotoka kišnice u fekalnu kanalizaciju. Zaključci ovih projekta će biti upotrebljeni u budućem planiranju, rekonstrukciji i optimizaciji postojećeg kanalizacionog sistema.



Tabela 4.9 Budva - Investicije Kod Investicije prve faze ( 2004-2008 ) Iznos (€) BD1 Rekonstrukcija 10 kanalizacionih crpnih stanica

- Budva, Sveti Stefan, Petrovac 2,200,000

BD2 Konstrukcija novih havarijskih ispusta za CS Budva 1, Bečići 2, Pržno I Sveti Stefan

930,000

BD3 Inspekcija i rekonstrukcija glavnih podmorskih ispusta - Budva, Sveti Stefan, Petrovac

40,000

BD4 Razvoj kanalizacionih sistema , Petrovac i Buljarica 160,000 BD5 Nabavka opreme za čišćenje kanalizacione mreže 100,000 BD7 Istražni radovi i studije 110,000 UKUPNO INVESTICIJE PRVE FAZE 3,500,000 Kod Investicije druge faze ( 2009-2018 ) Iznos (€) BD9 Popravka postojeće kanalizacione mreže 740,000 BD10 Razdvajanje atmosferske i fekalne vode 150,000 BD11 Razvoj kanalizacionih sistema, 88ha 2,800,000 BD12 Rekonstrukcija glavnih podmorskih ispusta Budva, Sveti Stefan,

Petrovac 1,100,000

UKUPNO INVESTICIJE DRUGE FAZE 4,800,000 Kod Investicije treće faze ( 2019-2028 ) Iznos (€) BD14 Popravka postojeće kanalizacione mreže 1,100,000 BD15 Razdvajanje atmosferske i fekalne vode 220,000 BD16 Razvoj kanalizacionih sistema, 257ha 5,500,000 BD17 Rekonstrukcija kanalizacionih crpnih stanica 1,750,000 BD18 Konstrukcija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Budva

(lokacija Zavala, namenjeno i Sv.Stefanu i Jazu) 9,000,000

BD19 Konstrukcija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Buljarica (namenjeno I Petrovcu)

3,500,000

BD20 Priključenje postojećih kanalizacionih sistema na buduća PPOV (cevovodi i crpne stanice)

4,250,000

BD21 Konstrukcija novog podmorskog ispusta Buljarica 950,000 UKUPNO INVESTICIJE TREĆE FAZE 26,300,000

UKUPNO FIP BUDVA 34,600,000




Ukupne investicije za 25 godina u Budvi iznose 34.6 miliona €. U ovom poglavlju su prezentirani troškovi implementacije, uključujući poreñenje sa platežnim mogućnostima priključenih. Osnovni podaci i pretpostavke su izneti u poglavlju 4.1.4 ovog izveštaja. Kompletna finansijska analiza je priložena u knjizi III Prilozi. Slika 4.8 prikazuje diskontovanu cenu otpadne vode, po m3 prodate vode. Ona iznosi 0.79 €/m3, od čega je manje od polovine namenjeno održavanju, poslovanju preduzeća i troškovima finansiranja izgrañenih objekata. Ostatak je namenjen amortizaciji svih objekata. Slika 4.8 Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda – Budva


0.140.120.09

0.30

0.12

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

Budva

euro

/m3









Slika 4.9 Minimalna cena otpadne vode i cena prihvatljiva za domaćinstva – Budva

Formiranje cene otpadne vode za Budvu

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

2003 2005 2007 2009 2011 2013 2015 2017 2019 2021 2023 2025 2027

eu

ro/m

3





Analiza ukazuje na činjenicu da bi, kratkoročno I srednjoročno gledano, cena otpadne vode u Herceg Novom mogla da bude prihvatljiva. Meñutim, dugoročno to nije slučaj. U trećoj fazi su potrebne velike investicije. Očekuje se porast mogućnosti domaćinstava da plaćaju otpadnu vodu u narednih 5 godina. Ovo se očekuje usled potrošnje vode koja je u Budvi znatno veća u poreñenju sa drugim gradovima. Pretpostavljeno je da će svoñenje specifične norme potrošnje na prosečnu indirektno dovesti do prihvatljive cene m3 vode. Sadašnja cena otpadne vode u Budvi je vrlo niska, samo 13% od cene m3 prodate vode. U ostalim gradovima iznosi prosečno 23%.U slučaju da cena otpadne vode u Budvi poraste, dostupnost FIP-a bi bila konstatovana.



4.6 Fazni investicioni plan - Bar


Bar je opština sa najvećim brojem stalnih stanovnika – 44,500. Oko 26,000 stanovnika živi u naseljima Bar, Šušanj i Stari Bar. Seosko stanovništvo naseljava zaleñe sve do južne obale Skadarskog jezera. Tokom letnje sezone, dodatnih 75,000 ljudi je prisutno, najveći broj na obali. Najveći broj turista provodi odmor u Sutomoru, Čanju i zapadnom delu Bara, kao i u Dobroj vodi i Maslinama, južno od grada. Bar ima najveći broj noćenja u privatnom smeštaju i vikendicama. U Baru su i luka i industrijska zona, koje znatno doprinose količini otpadne vode. Postojeći kanalizacioni sistem Bara je najrazvijeniji na Crnogorskom primorju, kada je u pitanju ukupna dužina cevi. Kanalizacioni sistemi pokrivaju Bar, Stari Bar, Šušanj, Sutomore i Čanj. Procenat priključenosti nije veliki, i to prvenstveno zbog toga što su prigradska naselja nastala od nekadašnjih seoskih naselja. Najveći deo kanalizacione mreže izgrañen je posle 1980. godine. PVC kolektori pretežno manjih prečnika su u dosta dobrom stanju. Stanje kolektora izgrañenih pre 1980. godine je ocenjeno kao srednje do loše. Osim toga, negativni padovi i talog u cevima otežavaju oticanje. Stanje kanalizacionih crpnih stanica, naročito elektro-mehanička oprema, je ocenjeno kao loše. Grañevinske konstrukcije četiri postojeće crpne stanice su u ne tako lošem stanju, osim CS Topolica čija je grañevinska konstrukcija u lošem stanju. U Virpazaru je nedavno završena izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadne vode. Kvalitet vode za kupanje na nekim plažama (primetno u Sutomoru) ne zadovoljava republičke i meñunarodne standarde.


Dugoročni cilj je pokrivenost celog gradskog područja Bara i Sutomora, Čanja, Dobre vode i Maslina kanalizacionom mrežom do 2028. godine sa prečišćavanjem otpadne vode i ispuštanjem u more u skladu sa republičkim i meñunarodnim propisima. Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadne vode, locirano u blizini luke Bar, bilo bi namenjeno tretmanu otpdne vode svih pomenutih područja. Do 2028.godine, očekuje se da broj stalnih stanovnika poraste do 53,000, a broj turista do 84,200. Kanalizacionom mrežom bi trebalo da bude pokriveno 122,000 ljudi i to 89 % stanovnika u toku leta na teritoriji cele opštine. Domaćinstva u seoskim, udaljenijim područjima će i dalje biti opsluživana septičkim jamama. Tokom izrade projekta, zaključeno je da je ekonomski, tehnički i sa aspekta zaštite životne sredine prihvatljivo tretirati združeno otpadnu vodu više naselja i gradova. U skladu sa tim, otpadna voda Sutomora, Čanja i Dobre vode/Maslina treba da bude prečišćena u centralnom postrojenju za otpadne vode u Baru. Kako je prečišćavanje otpadne vode dugoročna mera (faza 3), a u to vreme sledi i izrada detaljnijih studija (moguće je da studije ukažu da je za pojedine lokacije prihvatljiviji lokalni tretman).



Izgradnja centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda podrazumeva i izgradnju dugačkih potisnih cevovoda i crpnih stanica. U svakom slučaju, izgradnja će biti odložena do vremena kada prečišćavanje bude neophodno.


Investicije su planirane u tri perioda (faza 1 u narednih 5 godina do 2008., faza 2 od 2009. do 2018.godine i faza 3 u periodu od 2019. do 2028.godine) prema sledećim kriterijumima:


otpadne vode Bazirano na strategiji zaštite životne sredine primorja, prioriteti specifični za Bar su :

1. rekonstrukcija CS Botun u Sutomoru, izgradnja havarijskog ispusta i izgradnja dugačkog podmorskog ispusta kako bi se smanjio rizik od čestog izlivanja otpadne vode u blizini i na plaži;

2. rekonstrukcija ostalih crpnih stanica kako bi se smanjio rizik od čestog izlivanja otpadne vode u blizini i na plažama ;

3. rekonstrukcija podmorskih ispusta Volujica i Čanj zbog prethodno navedenih razloga, kao i zbog zaštite ronilačke lokacije Rt Bigovica;

4. razvoj kanalizacione mreže; 5. obezbeñenje tretmana otpadne vode u skladu sa propisima, kako bi se zaštitili zaliv i

plaže.

Navedeni prioriteti su bili korišćeni u formiranju faznog investicionog plana, koga čine različiti projekti. Detalji predloženih projekata su priloženi u knjizi II i u tabeli 4.10. Oznake projekata u tabelama su korišćene u tekstu u nastavku. Uopšteno govoreći, svrha predloženih kratkoročnih mera je da unaprede rad crpnih stanica i podmorskih ispusta, kao i održavanje postojećih kolektora. Rekonstrukcija postojećih kanalizacionih crpnih stanica (BR1) i rekonstrukcija glavnih podmorskih ispusta (BR3) je planirana u fazi 1. Rešavanje problema u Sutomoru ima najviši prioritet. Razmotreno je više varijanti11 i usvojena je konstrukcija privremenog ispusta u Sutomoru (BR2), jer ima direktan pozitivan uticaj na zdravlje stanovništva i zahteva najmanje kratkoročne investicije. Kada centralno postrojenje za prečišćavanje bude bilo izgrañeno, otpadna voda Sutomora treba da bude potiskivana ka Baru (BR20). Prečišćavanje otpadne vode

11 Analizirana je i varijanta sa potiskivanjem otpadne vode iz Sutomora u Bar vec u prvih pet godina. Ukupni troškovi ove varijante su manji od ukupnih troškova u usvojenoj varijanti (sa izgradnjom privremenog ispusta I kasnijom izgradnjom potisa ka Baru). Meñutim, I pored vecih ukupnih troskova, usvojena je varijanta sa izgradnjom privremenog ispusta zbog

manjih inicijalnih troškova, tj. trokova u prvih pet godina.



Izgradnja postrojenja za prečišćavanje nije hitna zbog lokacije i dubine podmorskog ispusta Volujica (koji treba da opslužuje i grad Bar i buduće postrojenje), kao i zbog kapaciteta mora sa aspekta prihvatanja otpadne vode bez remećenja kvaliteta životne sredine. Potrebeno je uzeti u obzir da je zagañenje koje prima Jadransko more sa Crnogorskog primorja relativno malo u odnosu na zagañenje koje Jadransko more prima iz drugih zemalja. Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je predviñeno u trećoj fazi (BR21). Meñutim, postojeći ispust Volujica ima ograničen hidraulički kapacitet. Ovakva situcija ide u prilog odluci o kasnijem povezivanju Sutomora sa Barom, s obzirom da se velika investicija za izgradnju novog ispusta Volujica može odložiti do faze 3, u kojoj je planirana i izgradnja postrojenja za prečišćavanje. Konačna odluka o priključenju Čanja na sutomorski kanalizacioni sistem, može da bude odložena do treće faze, takoñe zbog toga što postojeći ispust u Čanju ima dovoljan hidraulički kapacitet i obezbeñuje dobru zaštitu životne sredine. Adekvatan budžet za rekonstrukciju ispusta u Čanju u fazi 2 (srednjoročna mera) obezbediće kontinuitet pouzdanog rada ovog ispusta (BR12). Dobra voda i Masline su naselja sa vikendicama, praktično bez stalnih stanovnika, i bez vodovoda i kanalizacije. To bi značilo da je i količina otpadne vode mala. Sva otpadna voda se odlaže u septičke jame i sengrupe. Septičke jame su kao kratkoročno i srednjoročno rešenje prihvatljive sa tehničkog, finansijskog aspekta i apekta zaštite životne sredine. Za ova naselja planirano je uveñenje kanalizacije i potiskivanje otpadne vode ka Baru. Njeno prečišćavanje u centralnom postrojenju za prečišćavanje otpadne vode je ekonomično, ali može da bude i lokalno. Odluka će biti doneta u vreme uvoñenja vodovoda i kanalizacije u naselja. U ovom faznom investicionom planu, ono je predviñeno kao dugoročna mera. Primarni sistemi Novi potisni cevovodi (BR18) od slivnih područja do postrojenja za prečišćavanje će biti izgrañeni tek kada bude izgrañeno postrojenje. Zamena primarnih kolektora u Šušnju i Baru je predviñena kao srednjoročna mera usled njihovog ograničenog hidrauličkog kapaciteta (BR7 i 14). Kada kolektori budu zamenjeni, novi cevovodi će omogućiti potiskivanje većih količina iz pravca Sutomora (a možda i iz Čanja i okoline, ukoliko se tako odluči naknadno). Sekundarni sistemi Povećanje pokrivenosti kanalizacijom u gradskom području i prigradskim naseljima će biti sprovedena fazno (BR 11,16 i 18) . Čišćenje, inspekcija i rekonstrukcija mreže U skladu sa opštom strategijom održavanja mreže, neophodno je uvoñenje redovnog čišćenja i programa inspekcije. Nabavka opreme za čišćenje mreže će biti organizovana centralno, a troškovi nabavke ove opreme nisu uvršćeni u investicioni plan za Bar. Predviñena je nabavka cisterni za čišćenje mreže, koje će biti namenjene i pražnjenju septičkih jama (BR4), obuka osoblja, kao i izdvajanje sredstava u budžetu vodovoda za redovnu inspekciju (oko €50,000 u prvoj fazi do €135,000 u trećoj fazi). Ovaj program u kombinaciji sa inspekcijama ostalih delova mreže trebalo bi da rezultuje programom rekonstrukcije postojećih cevovoda i crpnih stanica (BR 9, 14 i 17).



Paralelno sa rekonstrukcijom, predviñeno je razdvajanje atmosferske vode od fekalne kanalizacije (BR 10 i 15). Ove mere, kao i zamena cevi, trebalo bi da bude usklañena sa programom rekonstrukcije puteva i ulica. Program za inspekciju i praćenje će biti podržan bazom podataka kanalizacione infrastrukture u GIS-u. Razvoj ovog programa je predviñen u fazi 1, uz istražne radove i studije (BR6), kako bi se analizirao hidraulički kapacitet postojećeg sistema i smanjenje dotoka kišnice u fekalnu kanalizaciju. Zaključci ovih projekta će biti upotrebljeni u budućem planiranju, rekonstrukciji i optimizaciji postojećeg kanalizacionog sistema. Tabela 4.10 Bar- Investicije kod Investicije prve faze ( 2004-2008 ) Iznos (€) BR1 Rekonstrukcija kanalizacionih crpnih stanica

- Volujica, Topolica, Botun, Čanj - Uključujući havarijski ispust CS Botun €187,000

1,600,000

BR2 Konstrukcija podmorskog ispusta Sutomore, 1500m, 300mm 1,220,000 BR3 Rekonstrukcija glavnih podmorskih ispusta Volujica i Čanj 105,000 BR4 Nabavka opreme za čišćenje kanalizacione mreže 100,000 BR6 Istražni radovi i studije 110,000 UKUPNO INVESTICIJE PRVE FAZE 3,100,000 kod Investicije druge faze ( 2009-2018 ) Iznos (€) BR7 Zamena kolektora u Baru , 1350m, 900/1000m 1,080,000 BR9 Popravka postojeće kanalizacione mreže 2,540,000 BR10 Razdvajanje atmosferske i fekalne vode 590,000 BR11 Razvoj kanalizacionih sistema, 417ha - Bar (Topolica), Stari Bar,

Šušanj, Sutomore, Čanj, Industrijska zona 88ha 11,700,000

BR12 Rekonstrukcija glavnog podmorskog ispusta Čanj 250,000 UKUPNO INVESTICIJE DRUGE FAZE 16,200,000 kod Investicije treće faze ( 2019-2028 ) Iznos (€) BR14 Popravka postojeće kanalizacione mreže – uključujući zamenu

kolektora u Šušnju, 1250m, 800mm 4,900,000

BR15 Razdvajanje atmosferske i fekalne vode 860,000 BR16 Nove crpne stanice i cevovodi (sekundarni sistemi) 3,700,000 BR17 Rekonstrukcija kanalizacionih crpnih stanica (i Botun) 1,960,000 BR18 Razvoj kanalizacionih sistema, 910ha

Bar, Stari Bar, Šušanj, Polje, Sutomore, Čanj, Zagrañe, Brca, Industrijska zona, Masline, Dobra Voda, Mišići, ðurmani, Virpazar

26,400,000

BR19 Konstrukcija novog podmorskog ispusta Volujica II 1,390,000 BR20 Primarni sistem Sutomore – Bar

- konstrukcija potisnog cevovoda 3750m, 400mm 1,830,000

BR21 Konstrukcija PPOV Bar u industrijskoj zoni, namenjeno i Sutomoru

16,000,000

UKUPNO INVESTICIJE TREĆE FAZE 57,100,000

UKUPNO FIP BAR 76,400,000




Ukupne investicije za 25 godina u Baru iznose 76.4 miliona €. U ovom poglavlju su prezentirani troškovi implementacije, uključujući poreñenje sa platežnim mogućnostima priključenih. Osnovni podaci i pretpostavke su izneti u poglavlju 4.1.4 ovog izveštaja. Kompletna finansijska analiza je priložena u knjizi III Prilozi. Slika 4.10 prikazuje diskontovanu cenu otpadne vode, po m3 prodate vode. Ona iznosi 0.79 €/m3, od čega je manje od polovine namenjeno održavanju, poslovanju preduzeća i troškovima finansiranja izgrañenih objekata. Ostatak je namenjen amortizaciji svih objekata. Slika 4.10 Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda – Bar


0.190.100.11

0.30

0.16

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

Bar

euro

/m3









Slika 4.11 Minimalna cena otpadne vode i cena prihvatljiva za domaćinstva - Bar

Formiranje cene otpadne vode za Bar

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

2003 2005 2007 2009 2011 2013 2015 2017 2019 2021 2023 2025 2027

eu

ro/m

3



potrebna prosečna tarifa


Analiza ukazuje na činjenicu da bi cena otpadne vode u Baru mogla da bude vrlo prihvatljiva do kraja projektnog perioda Očekuje se porast mogućnosti domaćinstava da plaćaju otpadnu vodu u narednih 5 godina. Ovo se očekuje usled potrošnje vode koja je u Baru visoka u poreñenju sa drugim gradovima. Pretpostavljeno je da će svoñenje specifične norme potrošnje na prosečnu indirektno dovesti do prihvatljive cene m3 vode. Sadašnja cena otpadne vode u Baru je visoka, 33% od cene m3 prodate vode. U ostalim gradovima iznosi prosečno 23%, što je jedan od razloga za dobru mogućnost plaćanja otpadne vode od strane domaćinstava. Drugi razlog je što su u FIP-u za Bar predložene relativno ne tako visoke investicije.



4.7 Fazni investicioni plan - Ulcinj


Gradsko područje opštine Ulcinj nalazi se u starom delu grada u zaleñu Male plaže. U blizini ovog gradskog jezgra nalaze se i novija administrativna i privredna područja, sa stalnim brojem stanovnika od 14,000. Oko 12,000 stanovnika naseljava ruralna područja u zaleñu opštine. U letnjem periodu maksimalan broj turista iznosi oko 23,000, od čega je veliki broj smešten u Donjem Štoju, naselju u blizini Velike plaže. Industrija je od malog značaja. Postojeći kanalizacioni sistem grada Ulcinja sastoji se iz dva odvojena slivna područja, Ulcinj Centar i Ulcinj ðerane, svaki sa sopstvenim podmorskim ispustom. U turističkom kompleksu Valdanos zapadno od Ulcinja takoñe postoji manji kanalizacioni sistem sa zasebnim ispustom. Ovim kanalizacionim sistemima je trenutno pokriveno 13,300 stanovnika, od čega su 3,300 turisti. Ulcinj je grad sa najstarijim kanalizacionim sistemom od svih gradova, sa pojedinim kolektorima koji potiču još iz 1950. god. Ovo je grad sa najrazvijenijim kanalizacionim sistemom u smislu jedinične duzine kolektora (2.3 m/stanovniku). Stanje kolektora koji su izgrañeni do 1980. god. okarakterisano je kao srednje do loše. Za kolektore izgrañene posle ovog perioda se generalno smatra da su u dobrom stanju. Stanje kanalizacionih crpnih stanica je okarakterisano kao loše, što se posebno odnosi na elektro-mehaničku opremu. Stanje grañevinskih konstrukcija postojećih crpnih stanica okarakterisano je kao srednje. Kvalitet vode za kupanje na pojedinim plažama ne zadovoljava republičke i meñunarodne standarde.


Dugoročni cilj je dalji razvoj kanalizacione mreže grada kako bi se do 2028. god. pokrila sva urbana područja, turistički kompleks Velika plaža i susedni Donji Štoj, i obezbedio tretman otpadne vode i ispuštanje na ekološki prihvatljiv način (verovatno u more, mada je u budućnosti moguća i lokalna ponovna upotreba efluenta) u skladu sa republičkim i meñunarodnim standardima. Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadne vode biće locirano u Ulcinju. Očekuje se da će se Velika plaža razvijati kao glavni turistički kompleks. Master plan turističkog razvoja je skoro završen, a strategije razvoja su u nacrtu. Kanalizacija će u ovom području biti obezbeñena kao jedan od osnovnih infrastrukturnih objekata. Do 2028. god. će na kanalizaciju biti priključeno oko 75,000 ljudi, od kojih su 53,000 turisti u letnjoj sezoni. Domaćinstva u seoskim, udaljenijim područjima će i dalje biti opsluživana septičkim jamama. Za Ulcinj je planirano jedno centralno postrojenje za prečišćavanje otpadne vode, koje će opsluživati i grad i turistički kompleks Velika plaža, na lokaciji Ulcinjsko polje, zapadno od Solane. Valdanos se takodje može priključiti na centralno postrojenje, ali je moguće da je prihvatljivija opcija sa zasebnim postrojenjem, što će zavisiti od brzine razvoja turističkog



kompleksa. Stari grad, ðerane i Velika plaža se mogu razvijati kao zasebna slivna područja, koja su povezana sa centralnim postrojenjem.


Investicije su planirane u tri perioda (faza 1 u narednih 5 godina do 2008., faza 2 od 2009. do 2018.godine I faza 3 u periodu od 2019. do 2028.godine) prema sledećim kriterijumima:


otpadne vode Bazirano na strategiji zaštite životne sredine primorja, prioriteti specifični za Ulcinj su :

1. priključenje hotelskog kompleksa Velika plaža na crpnu stanicu Port Milena kako bi se obustavilo izlivanje otpadne vode u kanal Port Milena što dovodi do izlivanja na plaže i zagañenje istih ;

2. rekonstrukcija crpnih stanica Port Milena i Pristan kako bi se smanjio rizik od čestog izlivanja otpadne vode u blizini i na plažama ;

3. rekonstrukcija podmorskih ispusta Port Milena i Pristan zbog prethodno navedenih razloga;

4. razvoj kanalizacione mreže u području Kodre (sistem Ulcinj ðerane) kako bi se smanjio broj septičkih jama u zoni sa visokim nivoom podzemne vode i u zonama sa neodgovarajućim uslovima za korišćenje septičkih jama ;

5. razvoj kanalizacione mreže; 6. obezbeñenje tretmana otpadne vode u skladu sa propisima, kako bi se zaštitilo more i

plaže. Navedeni prioriteti su bili korišćeni u formiranju faznog investicionog plana, koga čine različiti projekti. Detalji predloženih projekata su priloženi u knjizi II i u tabeli 4.11. Oznake projekata u tabelama su korišćene u tekstu u nastavku. Meñu prvim potrebno je sprovesti priključenje hotelskog kompleksa Velika plaža na kanalizacioni sistem (UL2 i 4), rekonstrukciju crpnih stanica (UL1) i glavnih podmorskih ispusta Port Milena, Pristan i Vladanos (UL 3). Ostali projekti čija je implementacija predviñena u prvoj fazi doprineće postizanju dugoročnog cilja. Prečišćavanje otpadne vode Za razliku od drugih gradova Crnogorskog primorja, preporučuje se izgradnja postrojenja za prečišćavanje već u drugoj fazi, iz sledećih razloga: � Hidraulički kapacitet postojećeg ispusta Port Milena je dovoljan do kraja projektnog

perioda. U fazama 1 i 2 predviñeni su održavanje i rehabilitacija. I pored toga, ovaj ispust ne može da pruži adekvatnu zaštitu životne sredine od zagañenja otpadnom vodom (čija će količina sa godinama da raste) usled svoje nedovoljne dužine ;.



� Za sadašnje, još uvek relativno male količine otpadne vode, ispust je zadovoljavajućeg gabarita. Razvoj turizma na Velikoj plaži će dovesti do uvećanja količine otpadne vode, te je u tom smislu potrebno sprovesti odgovarajuće mere na ispustu;

� Produženje ispusta je takoñe opcija, ali nakon izgradnje sekundarnog tretmana u postrojenju za prečišćavanje u fazi 2 (UL14). Vreme izgradnje postrojenja zavisi od razvoja turizma. U tom slučaju, postojeći ispust može da bude korišćen i duže.

Investicija u postrojenje za prečišćavanje povlači za sobom i investiranje u dugačke potisne cevovode do i od postrojenja. Kako bi se omogućilo dugogodišnje korišćenja postojećeg podmorskog ispusta Port Milena, predviñen je preliminarni tretman sa finim rešetkama (oko 1mm), što bi dovoljno smanjilo intenzitet zgañenja. Izgradnja druge faze postrojenja za prečišćavanje je predvižena u fazi 3 (UL21). U Ulcinju je moguća lokalna upotreba efluenta i to će biti detaljnije razmotreno, kada se bude definisao potrebni nivo prečišćavanja u vreme projektovanja postrojenja. Primarni sistemi Otpadna voda kanalizacionog sistema Ulcinju ðerane otiče glavnim kolektorom kroz ispust Port Milena u more, koji bi u budućnosti trebalo da bude priključen na postrojenje za prečišćavanje otpadne vode. Kolektor na potezu Velika plaža – Donji Štoj treba da bude izgrañen u fazama, paralelno sa razvojem turističkih kapaciteta (UL13). Do izgradnje postrojenja, ovaj kolektor će biti priključen na crpnu stanicu Port Milena i postojeći ispust, a nakon izgradnje postrojenja protok će biti preusmeren ka postrojenju. Slivno područje Ulcinj grad će biti priključeno na slivno područje Ulcinj Djerane nakon izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (UL20). Ovo je dugoročna mera s obzirom da je postojeći podmorski ispust odgovarajući kako sa hidrauličkog aspekta, tako sa aspekta prihvatanja otpadne vode bez remećenja kvaliteta životne sredine. Planirano je priključenje trurističkih kapaciteta u Valdanosu na centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Medjutim, moguće je da će u ovom slučaju biti prihvatljiviji lokalni tretman, što će pokazati dodatne detaljne studije. Sekundarni sistemi Predviñen je fazni razvoj sekundarnih sistema, i to prvo u području Kodre (UL5), delovima Velike plaže (UL4), zatim Ulcinj Grad/ Ulcinj ðerane (UL12) i delovima Velike plaže u nastavku (UL13 I 19). U području Kodre je neophodno paralelno odvoñenje atmosferske vode i kanalisanje naselja, pri čemu u investicionom planu nije prikazana investicija za kanale za atmosfersku vodu. Izgradnja kanalizacionog sistema Velika plaža treba da prati razvoj turističkih kapaciteta, a u nastavku sledi proširenje mreže prema Donjem Štoju i ka Adi Bojani (UL18 I 19). Ada Bojana je znatno udaljena od Ulcinja, tako da se očekuje da buduće analize pokažu ekonomsku opravdanost lokalnog tretmana otpadne vode sa ispuštanjem u reku.



Čišćenje, inspekcija i rekonstrukcija mreže U skladu sa opštom strategijom održavanja mreže, neophodno je uvoñenje redovnog čišćenja i programa inspekcije. Nabavka opreme za čišćenje mreže će biti organizovana centralno, a troškovi nabavke ove opreme nisu uvršćeni u investicioni plan za Ulcinj. Predviñena je nabavka cisterni za čišćenje mreže, koje će biti namenjene i pražnjenju septičkih jama (UL6), obuka osoblja, kao i izdvajanje sredstava u budžetu vodovoda za redovnu inspekciju (oko €25,000 u prvoj fazi i do €75,000 u trećoj fazi). Ovaj program u kombinaciji sa inspekcijama ostalih delova mreže trebalo bi da rezultuje programom rekonstrukcije postojećih cevovoda i crpnih stanica (UL 10, 16 i 22). Paralelno sa rekonstrukcijom, predviñeno je razdvajanje atmosferske vode od fekalne kanalizacije (UL11 i 17). Ove mere, kao i zamena cevi, trebalo bi da bude usklañena sa programom rekonstrukcije puteva i ulica. Program za inspekciju i praćenje će biti podržan bazom podataka kanalizacione infrastrukture u GIS-u. Razvoj ovog programa je predviñen u fazi 1, uz istražne radove i studije (UL8), kako bi se analizirao hidraulički kapacitet postojećeg sistema i smanjenje dotoka kišnice u fekalnu kanalizaciju. Zaključci ovih projekta će biti upotrebljeni u budućem planiranju, rekonstrukciji i optimizaciji postojećeg kanalizacionog sistema.



Tabela 4.11 Ulcinj- Investicije

kod Investicije prve faze ( 2004-2008 ) Iznos (€) UL1 Rehabilitacija kanalizacionih crpnih stanica Pristan I Port Milena 640,000 UL2 Priključenje hotelskog kompleksa Velika plaža na

CS Port Milena – 4 crpne stanice I 2500m 270,000

UL3 Inspekcija i rekonstrukcija glavnih podmorskih ispusta - Pristan, Port Milena, Valdanos

65,000

UL5 Razvoj kanalizacionog sistema - Kodre, 27ha (uključujući CS) 730,000 UL25 Primarni kolektor Velika plaža 1,100,000 UL4 Razvoj kanalizacionog sistema - Velika Plaža, 40ha 1,100,000 UL6 Nabavka opreme za čišćenje kanalizacione mreže 100,000 UL8 Istražni radovi i studije 120,000 UKUPNO INVESTICIJE PRVE FAZE 4,000,000 kod Investicije druge faze ( 2009-2018 ) Iznos (€) UL10 Popravka postojeće kanalizacione mreže 1,330,000 UL11 Razdvajanje atmosferske i fekalne vode 270,000 UL12 Razvoj kanalizacionog sistema - Ulcinj Grad,Ulcinj ðerane, 160ha 4,100,000 UL26 Primarni kolektor Velika plaža 1,200,000 UL13 Razvoj kanalizacionog sistema - Velika plaža, 200ha 4,900,000 UL14 Konstrukcija PPOV Ulcinj, sa pripadajućim cevovodima - I faza 5,900,000 UKUPNO INVESTICIJE DRUGE FAZE 17,800,000 kod Investicije treće faze ( 2019-2028 ) Iznos (€) UL16 Popravka postojeće kanalizacione mreže 2,000,000 UL17 Razdvajanje atmosferske I fekalne vode 410,000 UL18 Razvoj kanalizacionog sistema - Ulcinj Grad,Ulcinj ðerane, 160ha 4,100,000 UL27 Primarni kolektor Velika plaža 1,000,000 UL19 Razvoj kanalizacionog sistema –

Velika plaža,Donji Štoj, Ada Bojana, 500ha 11,800,000

UL20 Ostali cevovodi i crpne stanice primarnih sistema (Valdanos, Ada Bojana)

1,500,000

UL21 Konstrukcija PPOV Ulcinj, sa pripadajućim cevovodima – II faza 5,000,000 UL22 Rehabilitacija kanalizacionih crpnih stanica 330,000 UKUPNO INVESTICIJE TREĆE FAZE 26,100,000

UKUPNO FIP ULCINJ 48,000,000




Ukupne investicije za 25 godina u Ulcinju iznose 48 miliona €. U ovom poglavlju su prezentirani troškovi implementacije, uključujući poreñenje sa platežnim mogućnostima priključenih. Osnovni podaci i pretpostavke su izneti u poglavlju 4.1.4 ovog izveštaja. Kompletna finansijska analiza je priložena u knjizi III Prilozi. Slika 4.12 prikazuje diskontovanu cenu otpadne vode, po m3 prodate vode. Ona iznosi 1.33 €/m3, od čega je 45% namenjeno održavanju, poslovanju preduzeća i troškovima finansiranja izgrañenih objekata. Ostatak je namenjen amortizaciji svih objekata. Slika 4.12 Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda – Ulcinj


0.18

0.16

0.17

0.52

0.16

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

Ulcinj

euro

/m3









Slika 4.13 Minimalna cena otpadne vode i cena prihvatljiva za domaćinstva - Ulcinj

Formiranje cene otpadne vode za Ulcinj

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

2003 2005 2007 2009 2011 2013 2015 2017 2019 2021 2023 2025 2027

eu

ro/m

3





Mogućnost finansiranja FIP-a u Ulcinju je dosta mala. Razlog za to nije sasvim jasan. Prema istraživanju domćinstava, prihod domaćinstava je nizak (209 €/mes; 80% od proseka ostalih gradova), i ova činjenica može donekle da objasni nisku mogućnost plaćanja. Sadašnje cene vode i kanalizacije su vrlo niske, čak pola od prosečne cene u ostalim gradovima. Iako je specifična norma potrošnje vode relativno visoka, mesečni izdatak domaćinstava za vodu je na nivou proseka. Kada se specifična norma potrošnje vode smanjila, povećaće se mogućnost domaćinstava da plati veću cenu vode, možda čak i veću od prethodno navedene. Investicije predviñene u Ulcinju su relativno velike, najveće posle Kotora i Tivta (u ova dva grada su visoke jer je uvršćen i regionalni kanalizacioni sistem). To je jedno od objašnjenja zašto je mogućnost finansiranja FIP-a u Ulcinju mala. Na visinu investicija za Ulcinj utiče najviše izgradnja kanalizacije na Velikoj plaži. Posebno se preporučuje opštini Ulcinj da se izgradnja kanalizacije na Velikoj plaži u zoni turističkog kompleksa organizuje iz finansijskih aranžmana sa investitorima turističkih kapaciteta.





4.8 Fazni investicioni plan - Cetinje


Cetinje je opština sa najvećom površinom koja se prostire na velikom delu planinske oblasti Crnogorskog primorja i sa malom gustinom naseljenosti. Grad Cetinje je istorijska prestonica Crne Gore, sa 17,300 stalnih stanovnika. Rijeka Crnojevića je mali stari grad u blizini Skadarskog jezera, koji je takoñe svrstan u urbana područja iako ima samo 330 stalnih stanovnika. Procenjeno je da je broj stanovnika u seoskim područjima oko 2,500, što je 12 % ukupne stalne populacije koja naseljava više od 90 % malih naselja. Turizam je od relativno niskog značaja za Cetinje. Industrija je nekada bila od velikog značaja, a meñu najrazvijenijima je bila fabrika bele tehnike Obod. Meñutim, proizvodnja je jako opala, na procenjenih 10 % od nekadašnjih rezultata. U Rijeci Crnojevića se nalazi mala, ali aktivna fabrika za konzerviranje ribe. Postojeći kanalizacioni sistem grada Cetinja čini jedno slivno područje koje opslužuje 9,500 stanovnika, a koje se završava ispuštanjem otpadne vode u prirodni ponor u Donjem polju, da bi se kroz splet podzemnih tokova voda ponovo pojavila u blizini Rijeke Crnojevića. Ponor se nalazi u polunaseljenom delu grada, sa potencijalom urbanog razvoja. Plavljenje Atmosferska voda se ispušta kroz isti ponor kao i fekalna otpadna voda. Ponor je ograničenog kapaciteta, pa se povremeno javlja zagušenje sedimentima ili krupnim otpadom. Posledica ovoga je plavljenje nižih delova Cetinja i izlivanje kanalizacije u naseljenim područjima. Česta je pojava “malih poplava” koje ugrožavaju kuće u neposrednoj blizini ponora, dok su se veća izlivanja u celom Donjem polju (sve do Hotela Grand u centru grada) desila 3-4 puta u proteklom veku, mada je lokalno stanovništvo ukazalo na povećanu učestalost plavljenja (3 puta u poslednjih 10 godina). Započeti su radovi na izgradnji tunela za usmeravanje atmosferske vode u novi ponor većeg kapaciteta, van grada u blizini Dobrsko selo, ali je rad usporen zbog nedostatka finansijskih sredstava. Projekat finansira Vlada Crne Gore, ali nije poznat ukupan predviñen budžet. Pretpostavlja se da fekalna i atmosferska voda konačno dospevaju u Skadarsko jezero, delimično tokom Rijeke Crnojevića. Otpadna voda ne podleže tretmanu što rezultuje dospevanjem velikih količina čvrstog materijala i raznog čvrstog otpada u ponor. Ovakva situacija potencijalno uvećava difuzno nekontrolisano podzemno zagañenje. Grad Rijeka Crnojevića ima sopstveni mali kanalizacioni sistem, a skoro je izgrañeno i postrojenje za prečišćavanje koje prvenstveno opslužuje fabriku za konzerviranje ribe. Postrojenje je izgrañeno uz pomoć Evropske agencije za rekonstrukciju. Pijaća voda za vodosnabdevanje Rijeke Crnojevića crpi se iz lokalnih bunara.


Dugoročni cilj je pokrivenost celog gradskog područja Cetinja kanalizacionom mrežom do 2028. godine sa prečišćavanjem otpadne vode i ispuštanjem u more u skladu sa republičkim i meñunarodnim propisima. U skladu sa navedenim, predviña se izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadne vode.



Porast broja stanovnika je zanemariv (ako ne i negativan), pa je ukupan broj stanovnika, uključujući i turiste, koji će biti opslužen 2028. god. procenjen na oko 20,000. Planirano je da industrija ponovo dostigne bar početni kapacitet. Domaćinstva u seoskim, udaljenijim područjima će i dalje biti opsluživana septičkim jamama. Kompletna kanalizaciona mreža Cetinja se sastoji od gravitacionih kolektora. Pre ispuštanja otpadne vode u ponor biće neophodno prečišćavanje, za početak sprečavanje ulaska čvrstih materija u karstno tlo, čime će se sprečiti zagušenje ponora, ali i smanjiti zagañenje podzemnih voda. Kanalizaciona mreža i postrojenje za prečišćavanje u Rijeci Crnojevića je nezavistan sistem.


Investicije su planirane u tri perioda (faza 1 u narednih 5 godina do 2008., faza 2 od 2009. do 2018. godine i faza 3 u periodu od 2019. do 2028. godine) prema sledećim kriterijumima:

� obezbeñenje dobrog stanja postojeće kanalizacione infrastrukture; � eliminacija akutnih problema koji ugrožavaju zdravlje stanovništva i životnu sredinu � razvoj kanalizacionih sistema; � prilagoñavanje republičkim propisima i propisima EU kada je u pitanju prečišćavanje

otpadne vode. Bazirano na strategiji zaštite životne sredine, prioriteti specifični za Cetinje su :

1. završetak izgradnje novog tunela za evakuaciju atmosferske vode kako bi se smanjila plavljenja u Donjem polju ;

2. izgradnja preliminarnog tretmana u Donjem polju kako bi se zaustavilo zagušivanje ponora koji je sada u upotrebi. Ovo bi imalo pozitivan uticaj na kvalitet podzemne vode i indirektno na kvalitet vode Rijeke Crnojevića ;

3. čišćenje, inspekcija i rekonstrukcija kanalizacione mreže u naseljima “4.juli” i Gipos kako bi se zaustavila plavljenja u zgradama u gradskom području ;

4. razvoj kanalizacione mreže; 5. obezbeñenje tretmana otpadne vode u skladu sa propisima, kako bi se zaštitile

podzemne vode i indirektno Rijeka Crnojevića i Skadarsko jezero. Navedeni prioriteti su bili korišćeni u formiranju faznog investicionog plana, koga čine različiti projekti. Detalji predloženih projekata su priloženi u knjizi II i u tabeli 4.12. Oznake projekata u tabelama su korišćene u tekstu u nastavku. Uopšteno govoreći, svrha predloženih kratkoročnih mera je da spreče zagušenje ponora. Završetak tunela za evakuaciju atmosferskih voda (CT1) je priložen u investicionom planu, ali iznos nije uvršćen u ukupne investicije za Cetinje. Prečišćavanje otpadne vode Nakon rešavanja problema odvoñenja atmosferskih voda, uzvodno od ponora predviñen je preliminarni tretman, kako bi se zaustavio ulaz plutajućeg materijala i peska u ponor (CT2). Ovo bi bila prva faza u realizaciji dugoročnog cilja - postrojenja za prečišćavanje. Analizirane su dve varijante lokacije postrojenja za prečišćavanje:



1. Ukoliko se izgradi tunel za odvoñenje atmosferskih voda u pravcu Skadarskog jezera, postrojenje može da bude locirano na drugoj strani Donjeg polja, u reñe naseljenoj zoni, a efluent ispuštan kroz taj tunel;

2. Ukoliko se ne izgradi tunel za odvoñenje atmosferskih voda u pravcu Skadarskog jezera, postrojenje treba da bude locirano uz ponor u koji se sada upuštaju otpadne vode. Posebnim merama će biti onemogućen negativan uticaj postrojenja na naselje.

Preliminarni tretman izgrañen u prvoj fazi može da bude u upotrebi u obe varijante. Ekonomske analize za potrebe izrade investicionog plana su bazirane na drugoj varijanti (postrojenje u Donjem polju) i za preporuku je da se u ovoj zoni rezerviše prostor za slučaj gradnje postrojenja u fazi 3 (CT15). Kanalizacioni sistem Kanalizacioniu sistem je gravitacioni i nije potrebno pumpanje. Razvoj sekundarnih sistema može da bude predviñen fazno (CT10 i CT14). Čišćenje, inspekcija i rekonstrukcija mreže U skladu sa opštom strategijom održavanja mreže, neophodno je uvoñenje redovnog čišćenja i programa inspekcije. Nabavka opreme za čišćenje mreže će biti organizovana centralno, a troškovi nabavke ove opreme nisu uvršćeni u investicioni plan za Cetinje. Predviñena je nabavka cisterni za čišćenje mreže, koje će biti namenjene i pražnjenju septičkih jama (CT3), obuka osoblja, kao i izdvajanje sredstava u budžetu vodovoda za redovnu inspekciju (oko €15,000 u prvoj fazi i do €45,000 u trećoj fazi). Ovaj program u kombinaciji sa inspekcijama ostalih delova mreže trebalo bi da rezultuje programom rekonstrukcije postojećih cevovoda (CT12). U naselju “4.juli” registrovane su poplave u podrumima zgrada, zbog čega je neophodno detaljnije čišćenje mreže u naselju. Cevi su često blokirane čvrstim otpadom. Uz čišćenje bi trebalo da bude urañena obnova šahtova (poklopci) u fazi 1 (CT16). Nakon detaljnog čišćenja cevi, potrebno je uraditi merenje padova cevi. Ukoliko ovo merenje pokaže da su padovi neodgovarajući, rekonstrukcija mreže u ovom naselju bi trebalo da dobije prioritet u projektu popravke postojeće kanalizacione mreže. U naselju Gipos je evidentiran sličan problem, te je rekonstrukcija mreže u ovom naselju uvršćena u drugu fazu (CT8). Paralelno sa rekonstrukcijom, predviñeno je razdvajanje atmosferske vode od fekalne kanalizacije (CT9 I CT13). Ove mere, kao i zamena cevi, trebalo bi da budu usklañene sa programom rekonstrukcije puteva i ulica. Prioritet ima razdvajanje u glavnoj ulici, gde bi trebalo da bude izgrañen novi kolektor za fekalnu vodu, a postojeći kolektor (u kome se sada mešaju fekalna i atmosferska voda) da dobije funkciju kišnog kolektora (CT9). Program za inspekciju i praćenje će biti podržan bazom podataka kanalizacione infrastrukture u GIS-u. Razvoj ovog programa je predviñen u fazi 1, uz istražne radove i studije (CT5), kako bi se analizirao hidraulički kapacitet postojećeg sistema i smanjenje dotoka kišnice u fekalnu kanalizaciju. Zaključci ovih projekta će biti upotrebljeni u budućem planiranju, rekonstrukciji i optimizaciji postojećeg kanalizacionog sistema.



Tabela 4.12 Cetinje - Investicije

Kod Investicije prve faze ( 2004-2008 ) Iznos (€) CT1 Konstrukcija tunela za atmosferske vode Cetinja CT2 Konstrukcija preliminarnog tretmana u Donjem polju 280,000 CT3 Nabavka opreme za čišćenje kanalizacione mreže 100,000 CT5 Istražni radovi i studije 120,000 CT16 Popravka postojeće kanalizacione mreže - prioritet naselje “4 juli” 100,000 UKUPNO INVESTICIJE PRVE FAZE 600,000 Kod Investicije druge faze ( 2009-2018 ) Iznos (€) CT8 Popravka postojeće kanalizacione mreže – prioritet naselje Gipos 670,000 CT9 Razdvajanje atmosferske i fekalne vode – prioritet glavna ulica 170,000 CT10 Razvoj kanalizacionog sistema, 130ha – prioritet Švedsko naselje 2,900,000 UKUPNO INVESTICIJE DRUGE FAZE 3,800,000 Kod Investicije treće faze ( 2019-2028 ) Iznos (€) CT12 Popravka postojeće kanalizacione mreže 1,730,000 CT13 Razdvajanje atmosferske i fekalne vode 390,000 CT14 Razvoj kanalizacionog sistema, 190ha 4,450,000 CT15 Postrojenje za prečišćavanje otpadne vode Cetinje 4,750,000 UKUPNO INVESTICIJE TREĆE FAZE 11,300,000

UKUPNO FIP CETINJE 15,700,000


Ukupne investicije za 25 godina u Cetinju iznose 15,7 miliona €, što je najniže u poreñenju sa drugim gradovima. U ovom poglavlju su prezentirani troškovi implementacije, uključujući poreñenje sa platežnim mogućnostima priključenih. Osnovni podaci i pretpostavke su izneti u poglavlju 4.1.4 ovog izveštaja. Kompletna finansijska analiza je priložena u knjizi III Prilozi. Slika 4.14 prikazuje diskontovanu cenu otpadne vode, po m3 prodate vode. Ona iznosi 0.85 €/m3, od čega je 55% namenjeno održavanju, poslovanju preduzeća i troškovima finansiranja izgrañenih objekata. Ostatak je namenjen amortizaciji svih objekata.



Slika 4.14 Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda – Cetinje


0.30

0.090.09

0.24

0.15

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

Cetinje

euro

/m3






Slika 4.15 prikazuje minimalnu cenu otpadne vode u slučaju implementacije projekata tokom narednih 25 godina. Tri krive se odnose na : prosečnu potrebnu cenu otpadne vode (treba da dosegne 1.15 €/m3 nakon 25 godina), cenu za privredu i cenu za domaćinstva. Cena otpadne vode za domaćinstva je uporeñena sa njihovom mogućnošću plaćanja, sa ciljem da bude prihvatljiva za prosečno domaćinstvo. Slika 4.15 Minimalna cena otpadne vode i cena prihvatljiva za domaćinstva - Cetinje

Formiranje cene otpadne vode za Cetinje

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

2003 2005 2007 2009 2011 2013 2015 2017 2019 2021 2023 2025 2027

euro

/m3







Mogućnost da se finasira FIP je u Cetinju je velika. Ponajviše zbog čto su predložene ne tako velike investicije. Zapažanja: Cena otpadne vode za privredu je vrlo visoka – 4 puta veća od cene za domaćinstva. Ovaj odnos je u ostalim gradovima 2. Time je postignuta velika razlika cena za industriju i domaćinstva. Pretpostavljeno je da će ovaj odnos biti zadržan i da će doći do oporavka industrije. Pod znakom je pitanja da li ovaj odnos treba da se zadrži. Prema priloženim dijagramima, naslućuje se da treba povećati cenu otpadne vode za domaćinstva.



4.9 Fazni investicioni plan za region Fazni investicioni planovi opština su namenjeni unapreñenju održavanja i upravljanja kanalizacionim sistemima, uključujući redovno čišćenje i inspekciju mreža. Oprema treba da bude nabavljena i inventar infrastrukture u GIS-u treba da bude korišćen u procesu održavanja i upravljanja. Za organizovanje ove delatnosti će biti ekonomično ukoliko se sprovede na nivou regiona.

4.9.1 Čišćenje i inspekcija kanalizacionih mreža

U knjizi III Prilozi je procena neophodne opreme za čišćenje i inspekciju, kao i opreme za pražnjenje septičkih jama. Zaključeno je da svakoj od opština treba cisterna za pražnjenje septičkih jama i da će biti korišćena i za održavanje kanalizacione mreže. Svako JP-e Vik ima potrebu za novom cisternom, jer su postojeće stare ili ih nema, te moraju da budu iznajmljeni iz susednih JP-a. U svakom slučaju, potrebe svakog od JP-a Vik nisu tolike da svaka od opština pojedinačno nabavi opremu za čišćenje i inspekciju12. Moguće je nabaviti opremu za region kako bi bila iznajmljivana i korišćena od strane svakog JP-a. Troškovi ovakvog iznajmljivanja i čišćenja i inspekcije su uključeni u sve FIP-e kao troškovi održavanja i upravljanja. Osim toga, svako JP Vik bi trebalo da ima sopstvenu opremu za čišćenje cevi manjih prečnika, kako bi se fleksibilnije poslovalo. Troškovi nabavke ove opreme su uključeni u analizu bez obzira na to da li se oprema za čišćenje cevi većih prečnika nabavi za region ili je opštine nabave pojedinačno. Analizirane su dve varijante i prikazane su u tabeli 4.12. U investicionim planovima su podaci iz prve varijante: cisterne za čišćenje septičkih jama u posedu svake opštine i oprema za čišćenje i inspekciju na nivou regiona. Tabela 4.13 Oprema za čišćenje I inspekciju I cisterne za čišćenje septičkih jama Varijanta 1 U posedu Vrsta opreme Količina Troškovi Regiona � Oprema za čišćenje I inspekciju

cevi većih prečnika Jedan kamion sa opremom

€ 260,000

� Oprema za čišćenje I inspekciju cevi manjih prečnika

Jedan kamion sa opremom

€ 180,000

7 JP-a ViK � Cisterne za čišćenje septičkih jama Jedna cisterna € 700,000 Ukupno : € 1,140,000 Varijanta 2 U posedu U posedu U posedu U posedu Regiona � Oprema za čišćenje I inspekciju

cevi većih prečnika Jedan kamion sa opremom

€ 260,000

7 JP-a ViK � Oprema za čišćenje I inspekciju cevi manjih prečnika + cisterne za čišćenje septičkih jama

Jedan komplet € 1,260,000

Ukupno : € 1,520,000

12 Radna norma za čišćenje i inspekciju kanalizacione mreže za ceo region je približo 150 radnih dana godišnje.



4.9.2 GIS u održavanju i upravljanju kanalizacionim sistemima

Master plan odvoñenja i prečišćavanja otpadnih voda Crnogorskog primorja i Opštine Cetinje je razvio bazu za inventar infrastrukture u GIS-u, što bi trebalo da bude korišćeno u procesu održavanja i upravljanja kanalizacionim sistemima. Svrha baze podataka je da osoblju omogući brz i lak pristup informacijama o lokaciji, karakteristikama i stanju kanalizacione infrestrukture. Informacije mogu da budu upotrebljene u procesu donošenja različitih odluka, kao što su na primer:

� Brza identifikacija lokacije i detalja u slučaju alarmatnog stanja u područiju pod kanalizacijom.

� Slanje na teren timova opremljenih za snimanje problematičnih delova mreže. � Evidencija i prikupljanje podataka o incidentima i problemima u kanalizacionim

sistemima, koji treba da posluže kao ulazni podatak u procesu planiranja i formiranja budžeta za preventivno održavanje i rekonstrukcije.

Povećana efikasnost u ovom smislu, treba da rezultuje smanjenjem troškova održavanja i upravljanja, u bržoj reakciji u hitnim slučajevima i većim zadovoljstvom korisnika usluga. Predviña se centralno upravljanje sistemima u regionu, zbog čega bi specijalizovanu jedinicu trebalo opremiti odgovarajućom opremom (hardware) i programima (software). Pristup ovoj jedinici bi imali različiti korisnici (osoblje u službama za održavanje kanalizacije). Detaljniji opis je priložen u knjizi II Podaci o projektima. Razvoj je predviñen u dve faze.

� Faza 1, je završena u februaru 2004.godine, i tokom nje je stvorena baza za rad: procena postojeće opreme i programa (GIS-a u upotrebi), definisane potrebe, hardware i software nabavljeni, aplikacije napravljene, software isproban kroz saradnju sa dva JP-a Vik na dva pilot područja, i osoblje trenirano.

� Faza 2 predviña dalji razvoj I uvoñenje ovog programa u praksu održavanja I upravljanja kanalizacionim sistemima. Očekuje se da trajanje ove faze bude 2 do 3 godine.

Troškovi faze 1 su bili uključeni u troškove izrade Master plana. Troškovi faze 2 su grubo procenjeni na €100,00013, i ovaj iznos bi trebalo da pokrije troškove daljeg razvoja programa od strane regionalne jedinice I ispitivanja na pilot područjima u svakoj od opština. Troškovi rada ove regionalne jedinice (plate radnika, dalje prikupljanje podataka, komunikacija) će biti pokriveni iz budžeta korisnika usluga jedinice – iz budžeta JP-a Vik.

13 Troškovi faze 1 su grubo €80,000 (software, razvoj aplikacija, rad na terenu, total station; ne uključujući kompjutere i mreže). Troškovi druge faze bi trebalo da budu slicni. Razmotriti sa Vladom ! See note on “gis-based asset database r2.doc”.



4.9.3 Septičke jame

U okviru faznih investicionih planova za svaku opštinu, predviñena je cisterna za pražnjenje septičkih jama. U nastavku su preporuke za evakuaciju otpadnih voda iz područja sa septičkim jamama. Pogledati knjigu III Prilozi (Usluga čišćenja septičkih jama i Procena stanja životne sredine na nivou sektora). 1. U gradskim područjima gde su prelivi septičkih jama usmereni ka otvorenim kanalima, ili

gde se podzemna voda koristi kao izvor u vodosnabdevanju, izgradnja kanalizacione mreže je prioritet. Primer za prvi slučaj je grad Tivat, gde postojeća mreža pokriva samo manja područja i gde prelivi septičkih jama izazivaju neprilike. Primer za drugi slučaj je Kutsko polje u opštini Herceg Novi.

2. U gradskim područjima gde prelivi septičkih jama ne predstavljaju veliku pretnju, izgradnja kanalizacije ima nešto niži prioritet. U svakom slučaju, adekvatno odvoženje sadržaja septičkih jama treba da bude na raspolaganju.

3. Preporučuje se da septičke jame u gradskim područjima budu projektovane sa posebnim, dodatnim jamama za prihvat preliva i infiltraciju tog sadržaja u zemljište, a prema sadašnjim propisima. Propise bi trebalo primeniti i na postojeće objekte, posebno u gradskim područjima gde kanalizacija nije predviñena kao kratkoročna mera.

4. Nove septičke jame koje treba da se grade u seoskim područjima bi trebalo da budu istog tipa. Postojeći sengrupi u seoskim područjima ne zahtevaju prepravku u septičke jame jer otpadna voda se ne preliva iz sengrupa.

Važeći propisi dozvoljavaju domaćinstvima I industriji da koriste septičke jame u područjima gde nema kanalizacione mreže, podrazumevajući da standardi za ispuštanje u recipijent budu zadovoljeni. Ovaj propis nije realan jer otpadne vode iz domaćinstava I industrije koje se izlivaju u septičke jame prekoračuju tražene vrednosti. Da bi se prilagodila upotreba septičkih jama propis treba da bude izmenjen, od ‘clause 5’ u ‘clause 4’ (ispuštanje u gradsku kanalizacionu mrežu). Ovo je takoñe u skladu sa propisima EU.





Broj priključenih na kanalizaciju, 2003.godina

0

20,000

40,000

60,000

80,000

100,000

120,000

140,000

TivatCetinjeKotorBudvaUlcinjHerceg

Novi

Bar

dodatak leti

tokom zime

ukupno, stanovništvo+turisti

Broj priključenih na kanalizaciju, 2028.godina

0

20,000

40,000

60,000

80,000

100,000

120,000

140,000

CetinjeTivatKotorBudvaUlcinjHerceg

Novi

Bar

dodatak leti

tokom zime

ukupno, stanovništvo+turisti

4.10 FIP – Izvod Prema faznim investicionim planovima za svaku opštinu, koji su prezentirani u poglavljima 4.2 - 4.8, broj priključenih stanovnika na kanalizacione sisteme treba da poraste sa sadašnjih 150,000 na 440,000 u 2028.godini. Pogledati sliku 4.16. Ovaj broj uključuje 260,000 turista, dok se predviña i priključenje industrije. Slika 4.16 Broj stanovnika priključenih na kanalizacione sisteme

U nastavku je priložen izvod iz ekonomskih analiza I analiza institucionalnih aspekata.

4.10.1 Izvod iz ekonomske analize

U tabeli 4.13 je prikaz projekata u FIP prema tipu radova. Od oko 280 miliona € koliko se odnosi na čitavo područje, 20% bi trebalo da bude namenjeno rekonstrukciji postojeće infrastrukture, 40% na proširenje kanalizacione mreže i isto toliko na izgradnju primarnih sistema, kao što su glavni kolektori, postrojenja I ispusti. Tabela 4.14 Investicije u FIP – prema vrsti radova (u €)

Faza: 2004.-08. 2009.-18. 2019.-28. ukupno FIP rehabilitacija crpnih stanica 6,500,000 0 5,300,000 11,800,000 isključenje kratkih ispusta 1,900,000 200,000 200,000 2,300,000 rehabilitacija postojećih velikih ispusta 500,000 1,300,000 0 1,800,000 oprema za čišćenje mreže 1,100,000 0 0 1,100,000 rekonstrukcija postojećih mreža 400,000 11,600,000 22,400,000 34,400,000 proširenje kanalizacionih mreža 4,000,000 41,200,000 72,400,000 117,600,000 novi kolektori I crpne stanice 10,000,000 8,300,000 16,600,000 35,000,000 postrojenja za prečišćavanje 200,000 19,200,000 51,500,000 70,900,000 novi podmorski ispusti 2,300,000 0 2,300,000 4,600,000 istražni radovi, studije 800,000 500,000 0 1,300,000 Ukupno investicije po fazama: 27,700,000 82,400,000 170,700,000 280,800,000



Slika 4.17 Investicije prema tipu radova

0

10,000,000

20,000,000

30,000,000

40,000,000

50,000,000

60,000,000

70,000,000

80,000,000

2004-08 2009-18 2019-28

europroširenje kanalizacione

mreže

prečišćavanje otpadne

vode i ispusti

obnova postojeće

kanalizacione mreže

novi kolektori i crpne

stanice

druge obnove (crpne

stanice)

Slika 4.17 prikazuje faznost investicija prema tipu radova do kraja planskog perioda. Zapaža se sledeće: � Najveće investicije u prvoj fazi su namenjene rehabilitaciji (posebno crpnih stanica) I

implementaciji primarnih kolektora, što je baza za širenje kanalizacionih sistema. � Širenje kanalizacione mreže bi trebalo da počne najranije u drugoj fazi I da dosegne svoj

vrhunac u trećoj fazi. � Najveće investicije za prečišćavanje otpadne vode slede na kraju 25-ogodišnjeg planskog

perioda. Tabela 4.13 prikazuje ukupne investicije po gradovima pojedinačno. FIP za Bar predstavlja 27% od ukupnih investicija, slede Herceg Novi i Ulcinj. U prvoj fazi, najveće investicije su predviñene u Herceg Novom i Tivtu, ponajviše zbog toga što je u ovim opštinama nedostatak kanalizacije u kompletnim područjima. Tabela 4.15 Investicije – po opštinama (u €)

Phase: 2004-08 2009-18 2019-28 Total PIP Herceg Novi 7,300,000 27,300,000 18,900,000 53,500,000 Kotor 2,600,000 6,800,000 16,100,000 25,500,000 Tivat 6,000,000 5,800,000 14,900,000 26,600,000 Budva 3,500,000 4,800,000 26,300,000 34,600,000 Bar 3,100,000 16,200,000 57,100,000 76,400,000 Ulcinj 4,000,000 17,800,000 26,100,000 48,000,000 Cetinje 600,000 3,800,000 11,300,000 15,700,000 Regional level 500,000 0 0 500,000 Total cost per phase: 27,700,000 82,400,000 170,700,000 280,800,000



Slika 4.18 prikazuje jedinične investicije – investicije po priključenom stanovniku14. Za kompletan 25-ogodišnji program iznosi 640 €/stanovniku, a za prvu fazu 70 €/stanovniku. Zaključci: � Investicije u FIP-ovima Kotora i Tivta su relativno najviše, I to zahvaljujući tome što se

odnose I na regionalni kanalizacioni sistem Kotor-Trašte. � Investicije u FIP-u Cetinja deluju relativno visoko. Dijagram na slici 4.18 ne uključuje broj

ekvivalentnih stanovnika koji se odnose na industriju, a on je dosta veliki u Cetinju. Uključivanje broja ekvivalentnih stanovnika za industriju bi znatno smanjilo jedinične investicije.

� Investicije u FIP-u Budve su relativno niže, zahvaljujući činjenicama da je postojeći sistem dobro razvijen I da ima veliki broj priključaka.

Slika 4.18 Investicije po opštinama i po glavi stanovnika

Investicije - po opštinama I po glavi stanovnika

0

100

200

300

400

500

600

700

800

H.Novi Kotor Tivat Budva Bar Ulcinj CetinjeProsečno

eu

ra p

o g

lav

i sta

no

vn

ika

prva faza FIP / ukupno stanovništvo

2003.godine

ukupno FIP / broj stanovnika

priključenih na kanalizaciju 2028.

Slika 4.19 Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda po

opštinama


0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

TV KO HN UL CT BR BD Prosečno

eu

ro/m

3 p

rod

ate

vo

de

Amortizacija projektovane

infrastukture

Amortizacija buduće

infrastukture

Troškovi investiranja

(kamate)

Troškovi održavanja –

postojeće I projektovane

infrastrukture

Administracija i troškovi

poslovanja ViK

Diskontovana cena otpadne vode do kraja projektnog perioda – po opštinama, kako je prikazano na slici 4.19 je dobar pokazatelj koliko se ovaj parameter razlikuje od opštine do opštine. Na osnovu poreñenja diskontovanih cena otpadne vode, kanalizacija u Kotoru i Tivtu je najskuplja, a relativno jevtinija u Budvi i Baru.

14 Jedinični troškovi su sračunati u odnosu na broj stanovnika (stalno stanovništvo I turisti), i ne uključuje broj ekvivalentnih stanovnika koji se odnose na industriju. Broj ekvivalentnih stanovnika za industriju u Cetinju, Tivtu i Kotoru je visok, što delom objašnjava visoke jedinične investicije u ovim opštinama.



4.10.2 Institucionalni aspekti

U okviru Master plana je I analiza institucionalnih aspekata koja se odnosi na: 1. Održavanje I upravljanje kanalizacionim sistemima; 2. Planiranje I implementacija projekata u sektoru otpadnih voda. I za JP-e Regionalni vodovod “Crnogorsko primorje” I za svih 7 JP-a Vodovod I kanalizacija su analizirani postojeći kapaciteti u ove dve oblasti i ispitane postojeće I buduće potrebe. Ovo je urañeno kako bi se došlo do preporuka za implementaciju FIP-a I održavanje implementiranog. Metodologija je prikazana na slici 4.20. Slika 4.20 Priprema plana institucionalnog razvoja – metodologija

Plan razvoja sektora otpadnih voda

(FIP)

Procena nedostatka kadrova Inventar kadrova

Standardi za angažovanje kadrova u sektoru otpadnih voda

Preporuke za razvoj kadrova

Kompletan izveštaj je u knjizi III Prilozi (Institucionalni razvoj). U nastavku je priložen izvod. Održavanje i upravljanje kanalizacionim sistemima Na osnovu analize podataka o kadrovima u službama za održavanje kanalizacionih sistema u JP-a Vik , zaključci su sledeći: � U proseku 7 ljudi radi u ovoj službi (varira od 4 u Tivtu do 10 u Baru) � Nema slučaja prevelikog broja zaposlenih u ovim službama, kao što je to slučaj u službama

održavanja vodovoda � Samo 40% zaposlenih ima završenu srednju školu ili višu. Najveći broj je bez završene

osnovne škole (zaposleni na čišćenju kolektora I vozači). Videti sliku 4.21. � Veliki je broj starijih ljudi meñu zaposlenima; 47% zaposlenih je starije od 45 godina � Najveći broj zaposlenih ima veliko radno iskustvo; 60% zaposlenih je u ovoj službi pre 10

godina I pre. Suprotno od sektor vodovoda, nivo stručnosti u kanalizacionom sektoru je podesan. U svakom slučaju, služba održavanja kanalizacije mora da poveća broj tehnički obrazovanog osoblja, jer trenutno ima viška poluobrazovanog I neobrazovanog osoblja (čistači I vozači), kao što je prikazano na slici 4.22.



Raspoloživi i potrebni kadrovi

(ukupno za 5 JP-a Vik; be z Bara i C e tin ja)

05

10152025

Profes

ionaln

i

Kvalifik

ovani

Polu-kva

lifikov

ani

Ne kva

lifikov

ani

Raspoloživi kadrovi

Potrebni kadrovi

Osnovna škola ili m anje

61%

Srednja stručna

škola (tehničk i

sm er)12%

Srednja škola15%

Viša škola3%Fakulte t

9%

Slika 4.21 Služba održavanja kanalizacije – obrazovanje

Slika 4.22 Služba održavanja kanalizacije: potrebni kadrovi sa višim stručnim

spremama

Tehnički profesionalno I kvalifikovano osoblje je potrebno za pripremu I nadzor preventivnih programa za održavanje kolektora I crpnih stanica, CCTV programa, praćenje izvršenja promena na kanalizacionom sistemu. Potrebe VIK-a sa profesionalne strane su dve kvalifikovane osobe u kanalizacionom sektoru. Prosečno, VIK treba da zaposli 1-2 osobe sa tehničkim diplomama i ponegde profesionalno osoblje za vodeće pozicije. Planiranje i implementacija JP-a Vik skoro da nemaju osoblje koje radi u planiranju I implementaciji projekata. U proseku 1 do 2 radnika povremeno angažovana na ovim poslovima I pretežno na radovima koji se odnose na vodovod. Na osnovu toga bi se moglo zaključiti da u proseku, u JP-a Vik jedva da potrebnog osoblja za tu vrstu aktivnosti ima. JP Regionalni vodovod “Crnogorsko primorje” ima 11 inženjera I namenjeno je implementaciji projekata iz oblasti vodosnabdevanja, čvrstog otpada I kanalizacije. (ovaj Master plan).



Prosečne godišnje potrebe za inženjerima (2003-2008)

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

mašinskiinženjer

elektroinženjer

grañevinskiinženjer

ekonomista

Bro

j

Napravljena je procena potrebnog osoblja za implementaciju FIP-a u prvoj fazi: 750 ljudi/meseci različite stručne spreme, za projektovanje i nadzor. Za narednih 5 godina to je u proseku 15 stalno zaposlenih ljudi. Pogledati sliku 4.23. Slika 4.23 Potrebe za inženjerima

I pored toga što će najveći deo projektovanja I nadrzora biti prepušten konsultantskim firmama, potrebno je planiranje I upravljanje projektom od strane onih kojima će proizvod rada ostati. Kako su rekonstrukcije I proširenja mreže u sedam opština uglavnom slična, stav je da rad konsultanata bude koordiniran iz centralne implementacione jedinice (JIP) kako bi rad bio što efikasniji. Osim toga, upravljanje I koordinacija rada konsultanata zahteva odrñene ekspertize, koje nije moguće izvesti od strane JP-a Vik. Za pretpostaviti je da kadrovska struktura JIP treba da bude prilagoñena potrebama za inženjerima I to u proseku jedan na 2 do 3 konsultanta. JIP za realizaciju projekata kanalizacije bi trebalo da ima:

• 2 inženjera hidrotehnike (grañevinski) • 1 inženjer statičar (grañevinski) • 1+ mašinski inženjer

Takoñe je potrebno povremeno angažovanje inženjera elektrotehnike I ekonomiste. Implementacija projekata kanalizacije zavisi finansijskih aranžmana; ukoliko opštine podižu kredite, svaka opština treba da ima sopstvenu jedinicu za implementaciju. Osoblje JP-a Vik će u tom slučaju biti delimično angažovano na implementaciji tih projekata. Ukoliko se podižu krediti od strane republičke vlade, onda je za preporuku osnivanje centralne jedinice za implementaciju.



Ukoliko će JP Regionalni vodovod “Crnogorsko primorje” biti centralna jedinica za implementaciju, potrebno je angažovanje dodatnih inženjera hidrotehničara I statičara I njihova obuka u odgovarajućim stručnim oblastima. Program obuke Kako bi obuka osoblja stvarno dovela do unapreñenja u sektoru otpadnih voda, potrebno je izvršiti odgovarajuću analizu . Pogledati knjigu III Prilozi. Za potrebe prve faze FIP-a (2003.-2008.), potrebne su 23 vrste obuke. One podrazumevaju 2 koje se odnose na izmene I dopune Master plana, 11 za inženjere, 3 koje se odnose na GIS, 6 za održavanje I opštu, koja se odnosi na upravljanje sektorom otpadnih voda. Obuka bi trebalo d abude organizovana za 70 radnika JP-a ViK I JIP. Tabela 4.14 prikazuje vrste obuke, kao I procenjene troškove, ukupno €30,000. Tabela 4.16 Program I troškovi obuke

PIU

Inže

njer

i za

posl

eni u

V

IK-u

Rad

nici

na

održ

avan

ju i

upra

vlja

nju

u V

IK-u

Teh

nič

ka

radn

a sn

aga

na

održ

avan

ju i

upra

vlja

nju

u V

IK-u

Zap

osle

ni u

se

ktor

u za

m

enañ

žmen

t u

VIK

-u

Upr

avni

odb

or

VIK

-a

Nov

i kad

ar

Nag

oveš

taj

traj

anja

(da

na)

Pro

gram

obu

ke

Tro

škov

i obu

ke

(Eur

o)

1 Upoznavanje sa upravljanjem sektorom otpadnih voda X X X X 60 1 3 3,900

2 Strategija upravljanja preduzećem X X 10 3 1 9003 Informacioni sistem u upravljanju X X X 25 2 2 2,000

4 Upravljanje projektima X 5 5 1 7005 Metode planiranja X 5 2 1 7006 Studije izvodljivosti X 5 5 1 7007 Projekat kanalizacione mreže X X 20 5 1 1,3008 Inspekcija pomoću video opreme X X 20 2 1 1,3009 Metode obnove kanalizacione mreže X X 20 3 1 1,30010 Priprema ugovora, ponuda odabir X 5 2 1 70011 Praćenje i nadzor irealizacije ugovora X 5 2 1 70012 Inspekcija materijala X X 20 2 1 1,30013 Inspekcija radova X X 20 2 1 1,30014 Ugovor i crteži izvedenog stanja X X 20 2 1 1,300

15 Rad u GeoMediji X X X 30 5 2 2,20016 Korišćenje GIS-a za planiranje kanalizacionog sistema X X 20 5 1 1,30017 Rad sa GIS aplikacijama za održavanje i upravljanje X 15 2 1 1,100

18 Programi za održavanje kanalizacione mreže i izveštaji X 10 2 1 90019 Održavanje i upravljanje kanalizacionih crpnih stanica X 15 5 1 1,10020 PLC X 15 3 1 1,10021 Zaštita na radu X X 20 2 1 1,30022 Organizacija službe X 10 2 1 90023 Odnos sa korisnicima usluga sektora X 10 2 1 900

0

UKUPNO 28,900

Održavanje i upravljanje

Opšte

Ažuriranje master plana

Inženjering

GIS





5 IMPLEMENTACIJA PROJEKTA

Kotor, deo Bokokotorskog zaliva izuzetno osetljiv na zagañenje





5.1 25-ogodišnji program Projekti u 25-ogodišnjem faznom investicionom planu (FIP) su svrstani u tri faze prema prioritetima. Korišćeni su sledeći kriterijumi (pogledati poglavlje 4 ove knjige): � Potreba da se postojeće kanalizacione mreže dovedu u stanje stabilnog I dobrog rada � Zdravlje stanovništva I zaštita životne sredine � Potreba da se uspostavi redovno održavanje I upravljanje, kako bi dalje investiranje imalo

smisla I efekat investicija bio što veći � Kanalisanje svih urbanih područja � Potreba za prilagoñavanjem republičkim propisima i propisima EU kada je u pitanju

prečišćavanje otpadne vode. Osim toga, analizirana su ograničenja u finsiranju. Formiranje prioriteta ima za rezultat investicioni plan prikazan u tabeli 5.1. Prvenstveno zbog ograničenja u finansiranju prve faze. Plan je limitiran na 27.7 miliona €, ili 10% od vrednosti celog 25-ogodišnjeg plana. Tabela 5.1 25-ogodišnji fazni investicioni plan – po opštinama (u €)

Faza: 2004.-08. 2009.-18. 2019.-28. Ukupno FIP Herceg Novi 7,300,000 27,300,000 18,900,000 53,500,000 Kotor 2,600,000 6,800,000 16,100,000 25,500,000 Tivat 6,000,000 5,800,000 14,900,000 26,600,000 Budva 3,500,000 4,800,000 26,300,000 34,600,000 Bar 3,100,000 16,200,000 57,100,000 76,400,000 Ulcinj 4,000,000 17,800,000 26,100,000 48,000,000 Cetinje 600,000 3,800,000 11,300,000 15,700,000 Za region 500,000 0 0 500,000 Ukupno po fazama: 27,700,000 82,400,000 170,700,000 280,800,000

Sa implementacijom prve faze projekta od 27.7 miliona €, biće postignuto sledeći kratkoročni ciljevi će biti postignuti: � Sve crpne stanice će biti u dobrom stanju I radiće stabilno I pouzdano � Skoro sve opasnosti po zdravlje stanovništva čiji je uzrok odlaganje otpadne vode blizu

plaža I u vodu za kupanje, će biti otklonjene. Ovo će prvenstveno biti postignuto rekonstrukcijom crpnih stanica, isključenjem većeg broja kratkih ispusta, opravkom velikih ispusta I izgradnjom novog ispusta u Sutomoru (Bar) I u Kumboru (Herceg Novi).

� Izgradnjom primarnih sistema biće postavljena baza za dalji razvoj kanalizacione mreže u gradskim područjima gde je ugroženo zdravlje stanovništva zbog neadekvatnog odlaganja otpadne vode. Ovo se posebno odnosi na Tivat i Herceg Novi.

� JP-a ViK će biti opremljeni da sprovedu redovno održavanje. U sledećem poglavlju je priložena revidovana prva faza investicionog plana. Ova izmena u sadašnjem trenutku nije relevantna za drugu I treću fazu.



5.2 Prva faza investicionog plana Uvršćivanje projekata u prvu fazu investicionog plana je urañeno prema sledećim kriterijumima:

� Rekonstrukcija crpnih stanica je vrlo hitna. Investicije su relativno visoke I najveći broj radova je predviñen u prve 2 godine.

� Isključenje kratkih ispusta je vrlo hitno. U svakom slučaju, oni mogu da budu isključeni tek nakon ostalih radova. Ova investicija je predviñena tokom 5 godina.

� Opravka velikih ispusta može da bude obavljena brzo I zato je planirano da traje godinu dana.

� Oprema za inspekciju I čišćenje, kao I cisterne za pražnjenje septičkih jama, će biti nabavljene tokom jedne godine. Ukoliko je rekonstrukcija postojećih kolektora predviñena u prvoj fazi, hitna, biće urañena za dve godine.

� Proširenje kanalizacione mreže je velika investicija I iziskuje dosta vremena z asprovoñenje, a isto tako I za organizaciju finansiranja. Ovi radovi su predviñeni u trećoj, četvrtoj I petoj godini prve faze.

� Isto se odnosi na nove glavne kolektore I nove podmorske ispuste, zbog čega je njihova izgradnja takoñe predviñena u poslednje 3 godine prve faze.

� Za istražne radove I studije15 su predviñena posebna sredstva kako bi se rezervisala sredstva za izdradu inventara infrastrukture, dopunu baze podataka u GIS-u, projekte kišne kanalizacije u pojedinim područjima I slično. Ovo se takoñe odnosi na period od preko 5 godina.

� Implementacija projekata prve faze je priložena u tabeli 5.2. Ukupan iznos prve faze FIP-a je ravnomerno raspodeljen na 5 godina, I to 6.6 miliona € / godišnje u prve dve godine I 4.6 miliona € u poslednje dve godine. Dodatni komentari :

� Izgradnja primarnog sistema u Tivtu je veliki projekat I zbog finansijskih razloga je predviñen u trajanju od 4 godine.

� Skoro sve investicije u Budvi slede u prve 2 godine. Može da se razmotri da trajanje rekonstrukcije crpnih stanica traje 3 godine uz dobro formiranje prioriteta.

� Radovi u Baru su takoñe predviñeni u trajanju od 3 godine. Nije za poreporuku odlagati na primer, izgradnju podmorskog ispusta u Sutomoru, zbog značaja ovog projekta po zdravlje stanovništva. Preporučuje se da Bar razmotri što bržu implementaciju projekta BR7 iz druge faze, zamenu kolektora u dužini 1350mm collector i to krajem prve faze.

� Izgradnja novog kolektora I kanalizacione mreñe u Ulcinju (UL25 i UL4) zavisi od razvoja turizma na Velikoj plaži.

� Izgradnja preliminarnog tretmana u Cetinju je veoma hitna I predviñena je u prve dve godine.

Opis svih projekata je priložen u knjizi II prikaz projekata

15 Cena projektovanja I nadzora izvoñenja je uključena u cenu svakog projekta pojedinačno.



Tabela 5.2 Prva faza investicionog plana

ukupno 1 2 3 4 5 2004 2005 2006 2007 2008

Herceg NoviHN1 rekonsrtukcija CS-a+havarijski ispust 1,610,000 50% 50% 805,000 805,000 0 0 0

HN2 inspekcija I rekonstrukcija ispusta Forte mare 200,000 100% 200,000 0 0 0 0

HN3 primarni sistem Kamenari-Kumbor 2,590,000 33% 33% 33% 0 0 863,333 863,333 863,333

HN4 Kumbor ispust+PS 1,700,000 33% 33% 33% 0 0 566,667 566,667 566,667

HN5 Kutsko polje PS+potis 850,000 33% 33% 33% 0 0 283,333 283,333 283,333

HN6 isključenje malih ispusta 170,000 20% 20% 20% 20% 20% 34,000 34,000 34,000 34,000 34,000

HN7 oprema za čišćenje 100,000 100% 100,000 0 0 0 0

HN8 istražni radovi I studije 60,000 20% 20% 20% 20% 20% 12,000 12,000 12,000 12,000 12,000

ukupno (euro) 7,280,000 1,151,000 851,000 1,759,333 1,759,333 1,759,333

KotorKO1 rekonsrtukcija CS-a+havarijski ispust 990,000 50% 50% 495,000 495,000 0 0 0

KO2 inspekcija I rekonstrukcija ispusta Trašte 50,000 100% 50,000 0 0 0 0

KO3 rekonstrukcija RKS Kotor-Trašte 230,000 50% 50% 115,000 115,000 0 0 0

KO4 razvoj kanalizacionog sistema 800,000 33% 33% 33% 0 0 266,667 266,667 266,667

KO5 isključenje malih ispusta 140,000 20% 20% 20% 20% 20% 28,000 28,000 28,000 28,000 28,000

KO6 popravka mreže+razdvajanje atmosferske kanalizacije210,000 50% 50% 105,000 105,000 0 0 0

KO7 oprema za čišćenje 100,000 100% 100,000 0 0 0 0

KO9 istražni radovi I studije 110,000 20% 20% 20% 20% 20% 22,000 22,000 22,000 22,000 22,000

ukupno (euro) 2,630,000 915,000 765,000 316,667 316,667 316,667

TivatTV1 rekonsrtukcija CS 130,000 50% 50% 65,000 65,000 0 0 0

TV2 primarni sistem 4,360,000 25% 25% 25% 25% 0 1,090,000 1,090,000 1,090,000 1,090,000

TV3 sekundarni sistem 590,000 33% 33% 33% 0 0 196,667 196,667 196,667

TV4 razvoj kanalizacionog sistema 660,000 33% 33% 33% 0 0 220,000 220,000 220,000

TV5 oprema za čišćenje 100,000 100% 100,000 0 0 0 0

TV7 istražni radovi I studije 110,000 20% 20% 20% 20% 20% 22,000 22,000 22,000 22,000 22,000

ukupno (euro) 5,950,000 187,000 1,177,000 1,528,667 1,528,667 1,528,667

BudvaBD1 rekonsrtukcija CS-a 2,200,000 50% 50% 1,100,000 1,100,000 0 0 0

BD2 novi havarijski ispust 930,000 50% 50% 465,000 465,000 0 0 0

BD3 inspekcija I rekonstrukcija velikih ispusta 40,000 100% 40,000 0 0 0 0

BD4 razvoj kanalizacionog sistema 160,000 100% 160,000 0 0 0 0

BD5 oprema za čišćenje 100,000 100% 100,000 0 0 0 0

BD7 istražni radovi I studije 110,000 20% 20% 20% 20% 20% 22,000 22,000 22,000 22,000 22,000

ukupno (euro) 3,540,000 1,887,000 1,587,000 22,000 22,000 22,000

BarBR1 rekonsrtukcija CS-a+ ispust Botun 1,600,000 50% 50% 800,000 800,000 0 0 0

BR2 ispust Sutomore 1,220,000 50% 50% 0 610,000 610,000 0 0

BR3 inspekcija I rekonstrukcija ispusta 110,000 50% 50% 55,000 55,000 0 0 0

BR4 oprema za čišćenje 100,000 100% 100,000 0 0 0 0

BR6 istražni radovi I studije 110,000 20% 20% 20% 20% 20% 22,000 22,000 22,000 22,000 22,000

ukupno (euro) 3,140,000 977,000 1,487,000 632,000 22,000 22,000

UlcinjUL1 rekonsrtukcija CS-a 640,000 50% 50% 320,000 320,000 0 0 0

UL2 rehabilitacija CS-a Velika plaža 270,000 50% 50% 135,000 135,000 0 0 0

UL3 inspekcija I rekonstrukcija ispusta 70,000 50% 50% 35,000 35,000 0 0 0

UL25 primarni kolektor Velika plaža 1,080,000 33% 33% 33% 0 0 360,000 360,000 360,000

UL4 razvoj kanalizacionog sistema Velika plaža 1,040,000 33% 33% 33% 0 0 346,667 346,667 346,667

UL5 razvoj kanalizacionog sistema Kodre 730,000 33% 33% 33% 0 0 243,333 243,333 243,333

UL6 oprema za čišćenje 100,000 100% 100,000 0 0 0 0

UL8 istražni radovi I studije 120,000 20% 20% 20% 20% 20% 24,000 24,000 24,000 24,000 24,000

ukupno (euro) 4,050,000 614,000 514,000 974,000 974,000 974,000

CetinjeCT1 tunel za atmosfersku vodu 0

CT2 preliminarni tretman 280,000 50% 50% 140,000 140,000 0 0 0

CT3 oprema za čišćenje 100,000 100% 100,000 0 0 0 0

CT5 istražni radovi I studije 120,000 20% 20% 20% 20% 20% 24,000 24,000 24,000 24,000 24,000

CT16 popravka mreže 4.juli & Gipos 100,000 50% 50% 50,000 50,000 0 0 0

ukupno (euro) 600,000 314,000 214,000 24,000 24,000 24,000

Regionalni nivoRL1 oprema za čišćenje I inspekciju 440,000 100% 440,000 0 0 0 0

RL2 razvoj aplikacija u GIS-u 100,000 100% 100,000 0 0 0 0

ukupno (euro) 540,000 540,000 0 0 0 0

opština



5.3 Program hitnih mera Vlada Crne gore čini napore da organizuje finansiranje hitnih mera pre turističke sezone 2004.godine. Lista kratkoročnih mera je napravljena, u visini oko 3 miliona €, I priložena je u tabeli 5.3. Tabela 5.3 Kratkoročne mere - Lista prioriteta (€) Herceg Novi Isključenje kratkih ispusta Novosadsko odmaraliste Igalo 11,000Rehabilitacija CS-a Forte Mare 265,000

Suma stavke 276,000KotorIsključenje kratkih ispusta razni 100,000Rehabilitacija CS-a Stari grad 82,000

Plagente 45,000

Suma stavke 227,000TivatRehabilitacija CS Seljanovo i rekonstrukcija ispusta 130,000

Suma stavke 130,000BudvaRehabilitacija CS-a Budva 2 825,000

Suma stavke 825,000BarRehabilitacija CS-a Topolica 392,000

Suma stavke 392,000UlcinjPriključenje hotelskog kompleksa Velika plaža 240,000Rehabilitacija CS-a Port Milena 452,000

Suma stavke 692,000CetinjePreliminarni tretman Donje polje 280,000

Suma stavke 280,000Ukupno 2,822,000



5.4 Mogućnosti implementacije Jedinica za implementaciju projekta Preporučuje se osnivanje Jedinice za implementaciju projekta (JIP) kao podrška u sprovoñenju investicionih planova za sektor otpadne vode na Crnogorskom primorju. Predlaže se da JIP ima sledeće zadatke: 1. Podrška opštinama u pripremi projekata za implementaciju, posebno kada je u pitanju

analiza budžeta I ugovaranje spoljnog finansiranja (od strane republičke vlade, banke, meñunarodne finansijske institucije; finansiranje sledi iz različitih izvora I koordinacija je neophodna).

2. Upravljanje implementacijom projekata koji su finansirani iz a) budžeta vlade ili b) kredita meñunarodnih banaka koji su dodeljeni opštinama pojedinačno.

3. Podrška na zahtev opšina pojedinačno u implementaciji projekata koji se finansiraju iz opštinskog budžeta ili budžeta JP-a Vik.

Osim implementacije investicionog plana iz ovog Master plana, JIP može da doprinese unapreñenju rada sektora otpadnih voda na Primorju, kroz koordinaciju aktivnosti u sektoru: 4. Pomoć opštinama u detaljnom planiranju razvoja kanalizacije, kako bi bili zadovoljeni

sledeći uslovi: • Planovi razvoja kanalizacije u svakoj opštini će biti ostvarljivi I u ravnoteži sa

razvojem ostale infrastrukture u opštini. • Opštinski planovi treba da budu u saglasnosti sa republičkom strategijom razvoja

sektora otpadne vode definisanom od strane Ministarstva za ureñenje prostora I zaštitu životne sredine. Master plana I FIP-I će predstavljati bazu za dalje razvojne planove.

5. Podrška JP-a Vik u održavanju I upravljanju kanalizacije, kao što je:

• Obuka osoblja koje je zaposleno u kanalizaciji, odrñivanju vrste obuke, pomoć u uvoñenju procedura u rad, planiranje radne snage, itd.

• Obezbedjivanje usluge pojedinim VIK-ima, u slučaju kad je pojedinih razvoj VIK-a doveden u pitanje, kao što su: inspekcija I čišćenje, primena GIS u održavanju I upravljanju kanalizacijom.

6. Praćenje razvoja sektora otpadnih voda, kako bi se rezultati koristili u planiranju. Postojeće stanje Kapaciteti za planiranje I implementaciju projekata u JP-a Vik praktično ne postoje. U JP-u Regionalni vodovod “Crnogorsko primorje” postoje, iako je potrebno njihovo dalje jačanje. Očigledno, postojeći kapaciteti JP Regionalni vodovod “Crnogorsko primorje” će obezbediti bazu za upravljanje investicijama u infrastrukturi u Primorju. Pitanje je koja će institucija implementirati projekat. Sektor vodosnabdevanja i otpadne vode je trenutno u fazi institucionalne reforme i rezultat ove reforme još uvek nije prepoznatljiv. Institucionalna reforma Nakon neuspeha u stvaranju preduzeća na nivou regiona sa javno / privatnim vlasništvom, usledila je inicijativa sa pristupom opštinama pojedinačno. Osnivački odbor novog meñuopštinskog preduzeća za vodosnabdevanje Crnogorskog primorja i opštine Cetinje je počeo da radi u septembru 2003.godine, okupljajući predstavnike sedam opština I vlade Crne gore.



Osnivački odbor je prvi veći korak u formiranju meñuopštinskog preduzeća za vodovod I kanalizaciju. Osnivački odbor novog meñuopštinskog preduzeća za vodosnabdevanje Crnogorskog primorja i opštine Cetinje sadrži: � Razvoj strategije intitucionalnih promena kako bi se pripremila baza za osnivanje

meñuopštinskog preduzeća od sedam JP-a Vik; � Rad na unapreñenju finansijskog poslovanja postojećih JP-a Vik, kako bi se obezbedilo

stabilno poslovanje novog preduzeća (smanjivanje tročkova održavanja, povećanje cena, poboljšanje naplate, itd);

� Definisanje strategije transfera sredstava iz sektora vodosnabdevanja na novo meñuopštinsko preduzeće;

� Uspostavljanje organizacione strukture novog preduzeća, uključujući kadrovske potrebe . Buduće stanje Institucionalni okvir za JIP će zavisiti od istog koji se odnosi na sector otpadnih voda. Postoje dve mogućnosti, zavisno od rezultata inicijative koja je u toku: 1. Upravljanje vodosnabdevanjem I otpadnim vodama su decentralizovani, tj. organizovani na

opštinskom nivou. Upravljanje može da bude od strane JP-a Vik kao dela opštine ili od strane privatnog preduzeća koje ima ugovor sa opštinom.

2. Upravljanje vodosnabdevanjem I otpadnim vodama je centralizovano, pri čemu postoji saradnja opština u formi deobe zadataka u održavanju (npr. služba planiranja I projektovanja ili specijalizovane službe za opravke), ili u formi zajedničkog preduzeća. Privatni sektor može da bude angažovan na nekoliko načina, od ugovaranja nekih usluga do razumljivih ugovora za upravljanje preduzećem.

U slučaju decentralizovanog upravljanja, usluge na nivou sektora su neophodne, jer opštine pojedinačno I JP-a Vik ne mogu da priušte sebi sve kapacitete koji su potrebni (ovo je potpuno nezavisno od toga da li održavanje sprovodi JP ili privatno preduzeće - više je ekonomski činilac). U varijanti sa centralizovanim upravljanjem može da se razvije veliki broj potrebnih kapaciteta. U oba slučaja, bilo centralizovanog bilo decentralizovanog upravljanja, ukazuje se potreba za jedinicom tog tipa kao predstavnikom vlade Crne gore zbog praćenja razvoja sektora (Ministarstva za ureñenje prostora). Predloženo privremeno rešenje Kao što je već rečeno, obe varijante su moguće. Prilikom stvaranja institucionalnog okvira za JIP ovo mora da bude uzeto u obzir. U obe varijante, stvaranje jedinice I obuka osoblja su potrebni u narednih pet godina (zadaci JIP-a). Zavisno od budućeg razvoja, sve te aktivnosti mogu da postanu deo aktivnosti centralne JIP-a (kako bi bila obezbeñena podrška opštinama pojedinačno I JP-a Vik), ili mogu delimično da budu transferisane budućoj JIP. JIP treba da bude osnovana I odgovorna Ministarstvu za ureñenje prostora I zaštitu životne sredine. Njom bi ispred Ministrastva, trebalo da upravlja JP-e Regionalni vodovod “Crnogorsko primorje”. Odluka o institucionalnom položaju JIP će biti doneta kada se bude znalo kako će



sector otpadnih voda biti organizovan. U meñuvremenu, JIP može da bude razvijana I osposobljena, takoñe uz učešće osoblja iz opština. Osnivanje JIP (privremene) odgovorne Ministarstvu za ureñenje prostora I zaštitu životne sredine ima dodatnu prednost što I opštine u severnoj I centralnoj Crnoj Gori mogu biti uključene u rad. Priprema preporuka za budući institucionalni okvir JIP je jedan od zadataka konsultanta u osnivanju JIP.

Documents

ZAVRŠNI TEHNIČKI IZVEŠTAJ KNJIGA I Glavni izveš · PDF file2.1.4 Crpne stanice 21 2.1.5 Podmorski ispusti 24 2.2 Istraživanje velikih institucija 27 2.2.1 Istraživanje 27 2.2.2