ZAKON O STANDARDIZACIJI

niu Slubeni list SRJ

ZAKONO STANDARDIZACIJI* I. OSNOVNE ODREDBE lan 1. Ovim zakonom ureuje se jedinstveni sistem standardizacije proizvoda, robe i usluga u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, koji obuhvata donoee i primeivae standarda i propisa predvienih ovim zakonom, mera za obezbeee tehnike i konstrukcione sigurnosti i kvaliteta proizvoda, robe i usluga i nadzor nad ihovim sprovoeem. Standardi i propisi predvieni ovim zakonom donose se i primeuju radi stvaraa jedinstvene tehniko-tehnoloke osnove za: 1) razvoj jedinstvenog jugoslovenskog trita i otklaae pepreka u prometu robe i usluga sa inostranstvom; 2) tipizaciju i unifikaciju proizvoda, robe odnosno usluga i racionalno koriee prirodnih dobara i energije; 3) obezbeivae zatite ivota i zdrava udi, ivotne sredine i drugih prirodnih i radom stvorenih vrednosti; 4) jaae odbrambene sposobnosti i bezbednosti zeme; 5) razvoj i unapreee proizvode i prometa robe, izvoea radova, odnosno vrea usluga, utvrivae i obezbeivae kvaliteta i tehniku i konstrukcionu sigurnost objekata, postrojea, ureaja, opreme i drugih sredstava rada; 6) zatitu i obavetenost potroaa u pogledu kvaliteta proizvoda i robe, odnosno usluga; 7) obradu i brzo, tano i lako razumivo saoptavae i prenoee informacija;* Ovaj zakon je objaven u Slubenom listu SFRJ, br. 37/88 i 23/91 i Slubenom listu SRJ, broj 24/94.

3

8) ukuivae u meunarodnu saradu, naroito tehniko-tehnoloku podelu rada. Kao osnova za izradu standarda i propisa predvienih ovim zakonom koristie se, u celini ili delimino, meunarodni standardi, u skladu s odredbama meunarodnih ugovora koji obavezuju Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju. Standardi i propisi predvieni ovim zakonom ne mogu se donositi ili primeivati u ciu stvaraa prepreka u prometu robe i usluga sa inostranstvom. lan 2. Proizvodima, odnosno robom, u smislu ovog zakona, smatraju se: sirovine, poluproizvodi, delovi, sklopovi i gotovi industrijski i zanatski proizvodi: pooprivredni i prehrambeni proizvodi, bezalkoholna i alkoholna pia, aditivi, seme i sadni materijal pooprivrednog i umskog bia: objekti, postrojea, ureaji, oprema i druga sredstva rada. Uslugama, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se usluge koje u okviru uslunih delatnosti vre preduzea i druga pravna lica, kao i odreeni radovi. Odreenim radovima, u smislu stava 2. ovog lana, podrazumevaju se radni postupci pri montai, tehnikoj zatiti, odravau, popravkama, prepravkama i tehnikoj kontroli, radni postupci u graevinarstvu, rudarstvu, pooprivredi, saobraaju, vezama i telekomunikacijama, kao i radovi koji se izvode radi zatite ivotne sredine i racionalnog koriea prirodnih dobara i energije. lan 3. Pod standardom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se dokument koji je utvrdilo nadleno telo za standardizaciju, koji sadri sve ili samo neke od sledeih elemenata: tehniko-tehnoloke i druge s ima povezane zahteve, uslove i pravila kojima se definiu proizvodi, roba i usluge: radne postupke i procese u proizvodi proizvoda, izvoeu radova, odnosno vreu usluga: postupke, nain i metode ispitivaa proizvoda, odnosno karakteristika i kvaliteta robe i usluga; jednoobrazne termine, definicije, simbole, oznake, znakove, kodove, ifre, veliine i jedinice. lan 4. Radi obezbeivaa tehnike i konstrukcione sigurnosti objekata, postrojea, ureaja, opreme i drugih sredstava rada propisuju se, saglasno odredbama ovog zakona, tehniki normativi u oblasti industrije, energetike, rudarstva, graevinarstva, pooprivrede, saobraaja, veza i telekomunikacija. Pod tehnikim normativima, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se tehniki parametri koji obuhvataju tehniko-tehnoloke uslove, zahteve i pravila od ijeg primeivaa zavisi tehnika i konstrukciona sigurnost objekata, postrojea, ureaja, opreme i drugih sredstava rada, kao i sigurnost pri izvoeu radova. 4

lan 5. Postrojea, ureaji, oprema i druga sredstva za rad u objektima i prostorima ugroenim eksplozivnim i zapaivim smeama gasova, pare i praine, tetnim zraeima ili drugim slinim opasnostima, kao i materijal, delovi i sklopovi za ihovu izradu, podlee, u skladu s odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, tehnikom nadzoru u proizvodi, prometu i upotrebi. lan 6. Radi postizaa potrebnog nivoa kvaliteta proizvoda, robe i usluga propisuju se, saglasno odredbama ovog zakona, norme kvaliteta, tehniki uslovi i zahtevi za postizae, proveravae i ouvae kvaliteta, postupci za obezbeee kvaliteta proizvoda, robe i usluga i postupci i nain atestiraa proizvoda. Pod normama kvaliteta, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se karakteristike kvaliteta proizvoda, robe i usluga koje su definisane propisanim svojstvima, sastojcima, vrednostima i postupcima. lan 7. Pod atestiraem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se atestirae poizvoda, oceivae i priznavae sistema kvaliteta proivoaa, odnosno isporuioca, oceivae sposobnosti laboratorija za vree ispitivaa i osposobavae kadrova za oceivae i proveravae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca. Pod deklaracijom o saobraznosti proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se izjava proizvoaa, na sopstvenu odgovornost, da su proizvodi koji nisu obuhvaeni sistemom atestiraa saobrazni odreenim jugoslovenskim standardima, tehnikim specifikacijama i propisima donesenim na osnovu ovog zakona. lan 8. Radi pouzdanosti rezultata ispitivaa, dokazivaa kvaliteta proizvoda i priznavaa rezultata ispitivaa u prometu robe i usluga sa inostranstvom propisuju se, saglasno odredbama ovog zakona, uslovi koje u pogledu tehnike opremenosti, strunih kadrova i drugih uslova moraju ispuavati preduzea i druga pravna lica, odnosno druge strune institucije koje obavaju odgovarajuu delatnost. lan 9. Proizvodi za koje je to odreeno propisom donesenim na osnovu ovog zakona moraju biti snabdeveni propisanim ispravama, tehnikim uputstvom ili uputstvom za upotrebu proizvoda, propisanim oznakama, podacima i deklaracijom i moraju biti na propisani nain upakovani. Isprave iz stava 1. ovog lana i tehniko uputstvo, odnosno uputstvo za upotrebu proizvoda moraju biti ispisani na jezicima i pismima naroda Jugoslavije, a oznake i podaci na proizvodu, odnosno na deklaraciji na originalnom pakovau na jednom od jezika i pisama naroda Jugoslavije. 5

lan 10. Za tehniki sloene industrijske proizvode trajnije upotrebe, koja je uslovena tehnikim svojstvima i nainom koriea i odravaa proizvoda (u daem tekstu: tehniki sloeni proizvodi) moraju biti obezbeeni servis za odravae i popravke, rezervni delovi za potrebe servisa i trita, pribor i drugi proizvodi bez kojih se proizvod ne moe koristiti prema svojoj nameni. lan 11. Za specifine potrebe oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije donose se standardi narodne odbrane i drugi propisi iz oblasti standadizacije u oruanim snagama. Za specifine potrebe organa unutraih poslova za objekte, opremu i sredstva za rad organa i slubi unutraih poslova, donose se, saglasno odredbama ovog zakona, posebni standardi i propisi iz oblasti standardizacije u organima i slubama organa unutraih poslova. Standardi i propisi doneseni na osnovu ovog zakona za proizvode, robu i usluge od posebnog interesa za narodnu odbranu moraju biti u skladu s potrebama narodne odbrane. Standardi i propisi iz st. 1. i 2. ovog lana treba da budu usaglaeni sa jugoslovenskim standardima i propisima donesenim na osnovu ovog zakona. lan 12. Preduzea i druga pravna lica mogu, u skladu s ovim zakonom i samoupravnim optim aktom, donositi i primeivati interne i granske standarde. Pod internim standardima podrazumevaju se standardi koje donosi odreeno preduzee i drugo pravno lice za svoje potrebe. Pod granskim standardima podrazumevaju se standardi koje donose preduzea udruena u zajednice na osnovu saveznog zakona radi obezbeivaa i ostvarivaa nesmetanog funkcionisaa odreenih delatnosti kao tehnoloki jedinstvenih sistema od interesa za celu zemu, kao i standardi koje donose preduzea i druga pravna lica udrueni u druge oblike povezivaa i sarade organizovane na nivou zeme. Granski standardi moraju biti u skladu sa saveznim zakonima i propisima donesenim na osnovu saveznih zakona i jugoslovenskim standardima. lan 13. Standardi i propisi predvieni ovim zakonom donose se, meaju, dopuavaju ili zameuju novim standardima, odnosno propisima u skladu sa programima standardizacije. Jugoslovenski stnadardi i propisi predvieni ovim zakonom, osim propisa iz lana 11. st. 1. i 2. ovog zakona, donose se na osnovu i u okviru godiih i viegodiih programa standardizacije koje utvruje savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije. U pripremau godiih i viegodiih programa standardizacije iz stava 2. ovog lana, savezna organizacija nadlena za poslove stan6

dardizacije sarauje sa zainteresovanim preduzeima i drugim pravnim licima, privrednim komorama, organima uprave i strunim organizacijama. lan 14. Standardi i propisi predvieni ovim zakonom treba da se zasnivaju na proverenim dostignuima i rezultatima nauke i tehnologije, na praktinom iskustvu u ihovoj primeni i na oceni moguih efekata ihove primene u datim uslovima, a naroito s obzirom na bezbednost pri upotrebi proizvoda, zatitu ivotne sredine, racionalno koriee prirodnih dobara i energije, narodnu odbranu i bezbednost zeme. Zavisno od promena koje nastaju u nauci i tehnologiji vre se odgovarajue izmene i dopune, odnosno donose se novi standardi i propisi, radi ihovog osavremeivaa i usklaivaa sa tim promenama. lan 15. Odredbe ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona odnose se i na proizvode iz uvoza i proizvode uzete u zakup iz inostranstva radi koriea u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Odredbe ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona koje se odnose na garantni list, servis, obezbeee rezervnih delova i drugih proizvoda i obavezno atestirae ne primeuju se na robu carinskog porekla, proizvode amaterske samograde, upotrebavane, popravane i prepravane proizvode, kao i na proizvode koji se pojedinano uvoze na zahtev i za potrebe graana. lan 16. Standarde za koje je propisana obavezna primena i propise donesene na osnovu ovog zakona duna su da primeuju preduzea i druga pravna lica: 1) u proizvodi i prometu, preradi i doradi proizvoda i vreu usluga; 2) pri projektovau, graeu, upotrebi, odravau, popravkama, prepravkama i prestanku rada, odnosno koriea objekata, postrojea, ureaja, opreme i drugih sredstava rada; 3) pri pakovau, oznaavau, obeleavau, deklarisau, rukovau, transportu, prenosu, prevozu, skladiteu i uvau proizvoda. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, preduzee i drugo pravno lice moe, u obavau svoje delatnosti, odstupiti od pojedinih uslova i zahteva odreenih jugoslovenskim standardima ija je primena obavezna, odnosno od normi kvaliteta, u sluajevima i pod uslovima odreenim ovim zakonom. lan 17. Preduzee i drugo pravno lice duno je da pri obavau svoje delatnosti, u toku procesa rada, obezbeuje ispuavae uslova i zahteva odreenih standardima ija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona u pogledu karakteristika kvaliteta i vrea kontrole kvaliteta proizvoda, robe i usluga. 7

lan 18. Preduzee i drugo pravno lice duno je da pre stavaa proizvoda u promet na jugoslovenskom tritu proveri da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima odreenim standardima ija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona i da tu proveru izvri pod uslovima i na nain koji su odreeni tim standardima, odnosno propisima. Ispitivae proizvoda radi proveravaa u smislu stava 1. ovog lana vri proizvoa ili preduzee i drugo pravno lice, odnosno druga struna institucija koja obava odgovarajuu delatnost u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Proveravae uvezenih proizvoda u smislu stava 1. ovog lana dunost je uvoznika, odnosno zastupnika strane firme pri prodaji robe sa konsignacionog skladita. Ako se ispitivae proizvoda radi proveravaa u smislu stava 1. ovog lana ne moe izvriti u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji zbog nedostatka opreme za ispitivae ili drugih uslova za pouzdanost rezultata ispitivaa, ispitivae proizvoda moe izvriti strana organizacija koja obava odgovarajuu delatnost u inostranstvu, o emu izdaje izvetaj o ispitivau, sa podacima o ispitanim karakteristikama, metodama ispitivaa i rezultatima ispitivaa. Preduzea i druga pravna lica koja proizvod stavaju u promet na jugoslovenskom tritu duni su da nadlenom organu inspekcije, na egov zahtev, stave na uvid izvetaj o ispitivau proizvoda radi proveravaa u smislu stava 1. ovog lana. lan 19. Standardi i drugi tehniki uslovi, zahtevi i postupci odreeni meunarodnim ugovorom koji obavezuje socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju primeuju se u skladu s odredbama tog ugovora, odnosno propisa donesenih za egovo izvravae. Na proizvode koji se proizvode i usluge koje se vre na osnovu ugovora o pribavau i ustupau prava industrijske svojine i znaa i iskustva (KNOWHOW) izmeu preduzea, odnosno drugih pravnih lica i stranih lica ili ugovora o ustupau izvoea investicionih radova u Jugoslaviji stranom izvoau, primeuju se meunarodni i strani standardi odreeni tim ugovorom, pod uslovom da nisu u suprotnosti sa jugoslovenskim standardima ija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona. lan 20. Ako za odreene proizvode, robu, odnosno usluge nisu doneseni standardi ili propisi predvieni ovim zakonom, u proizvodi proizvoda, izvoeu radova i vreu usluga mogu se do donoea tih standarda, odnosno propisa primeivati meunarodni i strani standardi iju je primenu reeem odobrio funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije. lan 21. Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije moe donositi tehnike preporuke koje sadre podatke o novim tehnologijama i 8

nainu ihove primene, radi breg prenoea tehnolokog znaa i usmeravaa na koriee novih tehnologija u oblastima sa intenzivnim tehnolokim razvojem. lan 22. Odredbe ovog zakona koje se odnose na preduzea i druga pravna lica odnose se i na druge proizvoae, izvoae radova, vrioce usluga i uesnike u prometu robe i usluga. II. STANDARDI 1. Jugoslovenski standardi lan 23. Jugoslovenski standardi su standardi koje donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije, iji su uslovi i nain primene odreeni propisima donesenim na osnovu ovog zakona. Propisom o jugoslovenskom standardu moe se odrediti da je primena jugoslovenskog standarda obavezna u celini ili delimino. Obavezna primena jugoslovenskog standarda moe se, u smislu stava 2. ovog lana, propisati radi tipizacije i unifikacije delova i sklopova tehniki sloenih proizvoda, tehnike i konstrukcione sigurnosti, bezbednosti pri upotrebi proizvoda, zatite ivotne sredine, obezbeea kvaliteta i zadovoavaa potreba narodne odbrane i bezbednosti zeme. Jugoslovenski standard za koji nije propisano obavezno primeivae obavezan je za proizvoaa proizvoda i uesnike u prometu robe i vreu usluga, ako na nain uobiajen u prometu deklariu da je ihov proizvod proizveden, odnosno usluga izvrena po tom standardu. lan 24. Jugoslovenskim standardima utvruju se naroito: 1) namena, svojstva, karakteristike i kvalitet proizvoda, robe i usluga; 2) zahtevi u pogledu tipizacije i unifikacije delova i sklopova tehniki sloenih proizvoda; 3) tehniko-tehnoloki i drugi sa ima povezani uslovi, zahtevi i postupci za proizvodu proizvoda, izvoee radova i vree usluga; 4) radni postupci, procesi i metode, ukuujui metode i postupke obezbeea, kontrole i ouvaa kvaliteta proizvoda, robe i usluga; 5) jednoobrazni termini, definicije, simboli, znakovi, oznake, kodovi, ifre, boje, veliine i jedinice, koji se koriste u proizvodi proizvoda, izvoeu radova i vreu usluga, odnosno u vezi s proizvodom proizvoda, izvoeem radova i vreem usluga, kao i u sistemima za primae, obradu, prenoee i saoptavae informacija. Jugoslovenskim standardima mogu se utvrivati i drugi tehniki elementi koji se odnose na rukovae odreenim proizvodima, prenos, prevoz i transport, skladitee, uvae i upotrebu, ambalau, pakovae, 9

nanoee, odnosno postavae oznaka, znakova i obeleja, deklarisae, obradu, doradu i preradu i opremae proizvoda za prodaju. Jugoslovenski standardi mogu sadravati napomene i priloge informativnog karaktera, u kojima se daju blia objaea pojedinih odredaba stnadarda. Ako propisima o jugoslovenskim standardima nije drukije odreeno, oni se ne primeuju: 1) na proizvode za linu upotrebu pojedinca koji je naruio ihovu izradu; 2) na umetnika dela, proizvode domae radinosti, primeene umetnosti i umetnikih zanata, kao i na proizvode za linu upotrebu koji se stavaju u promet kao unikati. lan 25. Predlog za donoee jugoslovenskog standarda mogu podneti zainteresovana preduzea i druga pravna lica, druge organizacije i zajednice, privredne komore, drutvene organizacije i organi uprave. Predlaga je duan da uz predlog za donoee jugoslovenskog standarda dostavi saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije obrazloee i podatke na osnovu kojih se moe oceniti osnovanost predloga, a po prihvatau predloga duan je da dostavi i prednacrt odgovarajueg standarda. lan 26. Radi izrade nacrta i predloga jugoslovenskih standarda, u saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije obrazuju se komisije za standarde, a radi koordinacije strunog rada tih komisija koordinacione komisije za odgovarajuu oblast standardizacije, odnosno atestiraa. Komisije iz stava 1. ovog lana su struna radna tela savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije ije lanove imenuje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije iz reda struaka koje predlau zainteresovana preduzea i druga pravna lica, zajednice i organi, odnosno iz reda istaknutih struaka iz odgovarajue oblasti, odnosno grane proizvode i uslunih delatnosti. Komisije za standarde utvruju nacrte jugoslovenskih standarda, razmatraju miea, primedbe i predloge u vezi s tim nacrtima i utvruju predloge jugoslovenskih standarda. Koordinacione komisije staraju se o strunom usklaivau planiraa i rada komisija za standarde i usklaivau rada tih komisija sa radom radnih tela strunih meunarodnih organizacija za standardizaciju i daju miee u vezi s usklaivaem jugoslovenskih standarda s meunarodnim standardima. Komisije iz stava 1. ovog lana mogu funkcioneru koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije davati struna miea i predloge radi unapreivaa standardizacije, ukuujui i predloge tehnikih preporuka predvienih ovim zakonom. Komisije iz stava 1. ovog lana sastoje se, po pravilu, od po 15 lanova. Sednice Komisija iz stava 1. ovog lana su javne. 10

lan 27. Nacrt jugoslovenskog standarda razmatra se na nain koji svim zainteresovanim subjektima omoguava da o emu daju svoje miee, primedbe i predloge. Rok za razmatrae nacrta jugoslovenskog standarda i za davae miea, primedaba i predloga je mesec dana od dana objavivaa informacije o davau nacrta jugoslovenskog standarda na diskusiju, ako nije odreen dui rok. lan 28. Propisi o jugoslovenskim standardima objavuju se u Slubenom listu SRJ, a jugoslovenski standardi u posebnom izdau savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije. Izmene, dopune i ispravke jugoslovenskih standarda objavuju se kao dodatak uz posebno izdae jugoslovenskih standarda. Cenu posebnog izdaa iz st. 1. i 2. ovog lana odreuje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove finansija. Zabraeno je pretampavae jugoslovenskih standarda i propisa koji se objavuju u posebnom izdau savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije. lan 29. Uputstvima funkcionera koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije ureuju se: nain rada radnih tela savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije: nain oznaavaa jugoslovenskih standarda i ihove usaglaenosti sa meunarodnim standardima; nain rada pri izradi nacrta i predloga jugoslovenskih standarda i propisa predvienih ovim zakonom; nain rada pri sprovoeu sistema atestiraa, odnosno tehnikog nadzora; nain rada pri programirau, planirau i automatskoj obradi podataka u oblasti standardizacije: nain rada pri obavau drugih poslova i zadataka iz delokruga savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije. 2. Interni i granski standardi lan 30. Preduzea i druga pravna lica i zajednice preduzea i drugih pravnih lica mogu donositi interne i granske standarde: 1) za proizvode, robe i usluge za koje nisu doneseni jugoslovenski standardi ija je primena obavezna, odnosno propisi predvieni ovim zakonom; 2) za elemente koji nisu utvreni jugoslovenskim standardom ija je primena obavezna. Internim, odnosno granskim standardom mogu se utvrditi zahtevi stroi od zahteva koji su utvreni jugoslovenskim standardom ija je primena obavezna ili propisom donesenim na osnovu ovog zakona, da bi se postigao vii nivo kvaliteta proizvoda od propisanog. 11

Radi tipizacije, internim, odnosno granskim standardom moe se utvrditi ui izbor delova i sklopova proizvoda utvrenih jugoslovenskim standardom ija je primena obavezna, ili propisom donesenim na osnovu ovog zakona. Proizvodi proizvedeni po internom, odnosno granskom standardu moraju biti oznaeni oznakom odgovarajueg standarda i moraju ispuavati uslove i zahteve koji su utvreni tim standardom. Interni i granski standardi ne smeju se donositi i primeivati radi stvaraa prepreka u prometu robe i usluga. lan 31. Preduzea i druga pravna lica udruena u zajednice na osnovu saveznog zakona radi obezbeea i ostvarivaa nesmetanog funkcionisaa odreenih delatnosti kao tehnoloki jedinstvenih sistema od interesa za celu zemu i preduzea i druga pravna lica udrueni u druge oblike povezivaa i sarade organizovane na nivou zeme utvruju svoje programe standardizacije i donose i primeuju granske standarde, kojima: 1) definiu tipove objekata, postrojea, ureaja, opreme i drugih sredstava rada koje koriste u obavau svoje delatnosti; 2) ureuju nain organizovaa i vrea stalne i povremene kontrole, odnosno pregleda svojih kapaciteta i odravaa tih kapaciteta; 3) odreuju jednoobrazne radne postupke u obavau svoje delatnosti i utvruju obrasce kojima e se sluiti u obavau tih delatnosti: 4) odreuju tehnike uslove, zahteve i postupke pri upotrebi i odravau objekata, ureaja, postrojea, opreme i drugih sredstava rada kojma se slue u obavau svoje delatnosti, odnosno koji slue korieu ihovih usluga, s gledita svoje delatnosti, specifinih zahteva za obavae te delatnosti i zahteva za zatitu ivotne sredine. U skladu s aktima kojima, radi ostvarivaa tehnolokog jedinstva, odreuju tipove objekata, postrojea, ureaja, opreme i drugih sredstava rada, koje zajednice iz stava 1. ovog lana koriste u obavau svoje delatnosti, te zajednice mogu utvrivati podobnost odreenih proizvoda za opremae svojih kapaciteta i o tome izdavati odgovarajuu potvrdu. Zajednice iz stava 1. ovog lana ostvaruju saradu sa meunarodnim strunim organizacijama za standardizaciju u skladu s odredbama ovog zakona, a sa drugim meunarodnim organizacijama u skladu sa saveznim zakonom. lan 32. Radi nesmetanog funkcionisaa jedinstvenog sistema informisaa o standardizaciji u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i izvravaa meunarodnih obaveza Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije u pogledu informisaa u oblasti standardizacije, organizacije i zajednice iz lana 31. ovog zakona dune su da saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije uredno i blagovremeno dostavaju podatke o svojim programima standardizacije i o ihovom izvravau. 12

III. PROPISI O TEHNIKOJ I KONSTRUKCIONOJ SIGURNOSTI I O KVALITETU PROIZVODA, ROBE I USLUGA 1. Propisi o tehnikim normativima lan 33. Propisima o tehnikim normativima odreuju se tehniki normativi, ukuujui norme kvaliteta materijala, konstrukcije i izrade proizvoda i norme kvaliteta robe, odnosno usluga, kao i postupaka obezbeea kvaliteta proizvoda, robe i usluga od kojih zavisi tehnika i konstrukciona sigurnost, i to: 1) za izradu tehnike dokumentacije; 2) za izgradu objekata, proizvodu proizvoda i izvoee radova, odnosno vree usluga; 3) za putae u rad, probni rad, redovni pogon, odnosno koriee, odravae, popravke, prepravke ili promenu namene, prekida i prestanak rada ili koriea odreenih objekata, postrojea, ureaja, opreme i drugih sredstava rada: 4) za rukovae, prenos, prevoz, odnosno transport odreenih proizvoda, skladitea i uvae proizvoda, kao i za trajno odlagae i skladitee potencijalno opasnih materijala. Proisima iz stava 1. ovog lana moe se odrediti: 1) da se odreeni objekti, postrojea, ureaji, oprema i druga sredstva rada mogu izgraivati, odnosno proizvoditi i koristiti samo na osnovu tehnike dokumentacije za koju je utvreno da zadovoava propisane uslove (odobrena tehnika dokumentacija): 2) da odreeni objekti, postrojea, ureaji, oprema ili druga sredstva rada moraju biti u toku izgrade, odnosno proizvode, prometa i koriea snabdeveni odreenim ispravama; 3) da tipovi odreenih objekata, postrojea, ureaja, opreme i drugih sredstava rada moraju biti prethodno ispitani i odobreni za upotrebu; 4) sadraj i nain voea, dopuavaa i uvaa tehnike dokumentacije za objekte, postrojea, ureaje, opremu i druga sredstva rada koja su u upotrebi; 5) da odreeni objekti, postrojea, ureaji, oprema i druga sredstva rada pri predaji korisniku moraju biti snabdeveni propisanom tehnikom dokumentacijom, uputstvima i garancijama i da za ih u tehnolokom veku ihovog koriea moraju biti obezbeeni rezervni delovi, alat, pribor, struno odravae i popravke. 2. Propisi o kvalitetu proizvoda, robe, odnosno usluga lan 34. Propisima o kvalitetu proizvoda, robe i usluga odreuju se norme kvaliteta, postupci i metode obezbeea, ispitivaa i kontrole kvaliteta, kao i uslovi i zahtevi za postizae i ouvae propisanog nivoa kvaliteta pojedinih proizvoda, robe i usluga. Propisima iz stava 1. ovog lana moe se odrediti i nain deklarisaa, oznaavaa, odnosno obeleavaa proizvoda, robe i usluga, 13

postupak sa proizvodima iji je rok upotrebe istekao, kao i uslovi i zahtevi u pogledu namene, trajnosti, funkcionalnosti i bezbednosti pri upotrebi proizvoda. Propisima iz st. 1. i 2. ovog lana, kojima se ureuje kvalitet semena i sadnog materijala pooprivrednog i umskog bia, blie se ureuju i uslovi koje moraju ispuavati laboratorije, ispitne stanice i druge strune institucije koje izdaju certifikate o kvalitetu semena i sadnog materijala, a naroito u pogledu opreme, kadrova, organizacije rada, dokumentacije i evidencije. Propisi o kvalitetu semena i sadnog materijala pooprivrednog i umskog bia ne primeuju se na seme i sadni materijal koji je nameen za potrebe naunoistraivakih eksperimenata, oplemeivae biaka i banke binih gena. lan 35. Ako za odreene proizvode, robu i usluge nisu doneseni standardi ija je primena obavezna ili propisi o kvalitetu, propisom o obaveznoj proizvoakoj specifikaciji mogu se odrediti: 1) proizvodi za koje je donoee proizvoake specifikacije obavezno; 2) elementi i podaci koje ta specifikacija mora sadravati; 3) nain voea evidencije o donesenim proizvoakim specifikacijama u preduzeu i drugom pravnom licu. Proizvoaka specifikacija iz stava 1. ovog lana je sastavni deo proizvodne dokumentacije preduzea i drugog pravnog lica, koje je duno da tu specifikaciju donese pre poetka proizvode proizvoda na koji se ta specifikacija odnosi, odnosno pre poetka izvoea radova ili vrea usluga prema takvoj specifikaciji. Na zahtev nadlenog organa inspekcije, preduzee i drugo pravno lice duno je da tom organu stavi na uvid proizvoaku specifikaciju iz stava 1. ovog lana. IV. ODSTUPAE OD JUGOSLOVENSKIH STANDARDA I NORMI KVALITETA lan 36. Preduzee i drugo pravno lice moe, u proizvodi proizvoda za izvoz, kao i pri izvoeu radova i vreu usluga za stranog naruioca, odstupiti od jugoslovenskih standarda ija je primena obavezna i od propisanih normi kvaliteta, u skladu sa ugovorom sa stranim kupcem, odnosno naruiocem. Preduzee i drugo pravno lice moe u proizvodi proizvoda i prometu robe, osim u proizvodi semena i sadnog materijala pooprivrednog i umskog bia, pri izvoeu radova i vreu usluga odstupiti od jugoslovenskog standarda ija je primena obavezna i propisanih normi kvaliteta proizvoda i usluga po prethodno pribavenom odobreu savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije. 14

lan 37. Odobree za odstupae od jugoslovenskih standarda i normi kvaliteta u smislu lana 36. stav 2. ovog zakona daje se na obrazloeni zahtev proizvoaa, izvoaa radova, odnosno vrioca usluga, za odreenu koliinu proizvoda, za odreeni period proizvode ili za izvoee odreenih radova. Ako su u pitau proizvodi ili radovi na objektima, postrojeima, ureajima, opremi ili drugim sredstvima rada od posebnog interesa za narodnu odbranu, savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije duna je da u vezi sa zahtevom iz stava 1. ovog lana pribavi miee Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu. Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije nee izdati odobree za odstupae od jugoslovenskih standarda i normi kvaliteta ako se takvim odstupaem ugroava ivot i zdrave udi, ivotna sredina ili interesi narodne odbrane i bezbednosti zeme. Na proizvodima koji odstupaju od jugoslovenskih standarda i normi kvaliteta mora biti oznaen broj i datum odobrea na osnovu koga je odstupeno od tih standarda i normi kvaliteta. lan 38. Od jugoslovenskih standarda ija je primena obavezna i od propisanih normi kvaliteta moe se odstupiti u proizvodi ili uvozu proizvoda, pri izvoeu radova i vreu usluga za potrebe oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, odnosno za potrebe organa i slubi unutraih poslova, pod uslovima i na nain koji odredi savezni sekretar za narodnu odbranu, odnosno funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za unutrae poslove. V. MERE ZA OBEZBEEE KVALITETA I TEHNIKE I KONSTRUKCIONE SIGURNOSTI PROIZVODA I USLUGA 1. Atestirae lan 39. Pod atestiraem proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se: 1) postupak potvrivaa saobraznosti proizvoda odreenim standardima, propisima ili tehnikim specifikacijama, atestom o saobraznosti i znakom saobraznosti: 2) postupak potvrivaa saobraznosti proizvoda zahtevima koji proizlaze iz meunarodnih ugovora koji obavezuju Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju, ispravama i znacima predvienim tim meunarodnim ugovorima. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, proizvoa moe da izda deklaraciju o saobraznosti proizvoda koji nisu obuhvaeni sistemom atestiraa odreenim jugoslovenskim standardima, tehnikim specifikacijama i propisima donesenim na osnovu ovog zakona ako obezbedi dokaz da sprovodi mere za obezbeee kvaliteta koje se prema jugoslovenskim standardima odnose na taj proizvod. 15

lan 40. Atest o saobraznosti je isprava kojom se, na osnovu izvetaja o ispitivau proizvoda, potvruje da je proizvod, na propisani nain ispitan i da ispuava zahteve odreene odgovarajuim standardima, propisima ili tehnikim specifikacijama, odnosno meunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju. Atest o saobraznosti izdaje savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti. Izvetaj o ispitivau proizvoda je sastavni deo atesta o saobraznosti. Atest o saobraznosti i izvetaj o ispitivau proizvoda izdaju se na obrascima koje izdaje savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije. Atestirani proizvodi oznaavaju se znacima saobraznosti (atestni znak, homologaciona oznaka, ekoloki znak, znak bezbednosti, energetski znak, znak o elektromagnetskoj kompatibilnosti i dr.), kojima se na proizvodu oznaava da je proizvod na propisani nain ispitan i da ispuava zahteve odreene odgovarajuim standardima, propisima ili tehnikim specifikacijama, odnosno meunarodnim ugovorima koji obavezuju Socijalistiku Federatuvnu Republiku Jugoslaviju. Izgled i upotrebu znaka saobraznosti ureuje propisom funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije. Odobree za koriee znaka saobraznosti izdaje savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti. lan 41. Atestirae proizvoda vri se pod uslovima i na nain propisan ovim zakonom, jugoslovenskim standardima ili tehnikim specifikacijama i uputstvima funkcionera koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije, ili pravilima meunarodnih sistema atestiraa i standardima koji se primeuju u tim sistemima, ili meunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju i aktima za egovo sprovoee ili propisima o obaveznom atestirau odreenih proizvoda, odnosno grupa proizvoda. lan 41a. Obaveznom atestirau podleu proizvodi, odnosno grupe proizvoda za koje je atestirae odreeno meunarodnim ugovorima koji obavezuju Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju. Obaveznom atestirau podleu i proizvodi, odnosno grupe proizvoda za koje je to odreeno propisima donesenim na osnovu ovog zakona. Obavezno atestirae proizvoda moe se propisati radi: 1) zatite ivotne sredine, 2) zatite ivota i zdrava udi, odnosno bezbednosti pri upotrebi proizvoda: 3) otklaaa tehnikih prepreka u meunarodnom prometu robe i usluga; 4) zatite potroaa; 5) narodne odbrane, civilne zatite i bezbednosti zeme. 16

lan 42. Jugoslovenskim standardima za sisteme atestiraa koji se odnose na odreene proizvode (ema atestiraa) utvruju se naroito: 1) proizvodi, odnosno grupe proizvoda koji se atestiraju i ihova svojstva i karakteristike za koje se u okviru odgovarajue eme atestiraa ispituje i potvruje saobraznost: 2) tipovi atestiraa koji se primeuju u sistemu; 3) metode ispitivaa; 4) uslovi koje treba da ispiuavaju organizacije koje vre ispitivae proizvoda u okivru eme atestiraa, a naroito u pogledu kadrova i ihove strune osposobenosti i tehnike opremenosti; 5) oznaavae atestiranih proizvoda. lan 43. Propisom o obaveznom atestirau odreuju se proizvodi koji podleu obaveznom atestirau, jugoslovenski standardi koji se primeuju pri atestirau tih proizvoda, kao i specifini uslovi za obavezno atestirae odreenih proizvoda. lan 44. Atestirae domaih proizvoda vri se na zahtev proizvoaa, a proizvoda iz uvoza na zahtev uvoznika, odnosno zastupnika strane firme ili stranog proizvoaa. Proizvoa, uvoznik, odnosno zastupnik strane firme duan je da pribavi atest o osaobraznosti za proizvode koji podlee obaveznom atestirau prema odredbama ovog zakona. lan 45. Na proizvodima za koje je izdat atest o saobraznosti ne smeju se vriti nikakve izmene materijala i konstrukcije ili druge izmene koje mogu uticati na promenu svojstva, karakteristika ili kvaliteta proizvoda. Za proizvod na kome su posle izdavaa atesta o saobraznosti izvrene izmene u smislu stava 1. ovog lana ne moe se koristiti taj atest o saobraznosti niti se proizvod moe oznaavati znakom saobraznosti. lan 46. Niko ne moe da atestira proizvode koje sam proizvodi ili uvozi. lan 47. Atestirae proizvoda, u smislu ovog zakona, vri savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti. Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije moe za atestirae proizvoda ovlastiti organizaciju: 1) koja ima svojstvo pravnog lica; 2) koja ispuava propisane uslove u pogledu kadrova i ihove strune osposobenosti i tehnike opremenosti prema jugoslovenskim standardima.2

17

Reee kojim se odreena organizacija ovlauje u smislu stava 2. ovog lana donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije. Na osnovu reea iz stava 3. ovog lana, organizacija stie naziv ovlaena organizacija za atestirae proizvoda. Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije moe za ispitivae odreenih proizvoda ili za odreene vrste ispitivaa proizvoda za koje sama izdaje atest o saobraznosti i za obavae tehnikih i administrativnih poslova u vezi s tim ispitivaima ovlastiti i laboratorije, ispitne stanice i druge strune institucije koje nemaju svojstvo pravnog lica ako ispuavaju ostale uslove iz lana 53. ovog zakona. Ako atestirae proizvoda vri savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije, ispitivaa u okviru postupka atestiraa mogu se izvriti kod proizvoaa, pri emu nadzor nad tim ispitivaima vri ovlaeni struni radnik ili struna komisija savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije. lan 48. Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije vri nadzor nad ovlaenim organizacijama iz lana 47. ovog zakona u pogledu trajnog ispuavaa propisanih uslova za obavae poslova za koje su te organizacije ovlaene i daje im uputstva za obavae tih poslova. Ovlaena organizacija za atestirae proizvoda duna je da obezbedi tajnost podataka o atestiranim odnosno ispitanim proizvodima. lan 49. Ovlaena organizacija iz lana 47. ovog zakona duna je da saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije omogui nesmetano vree nadzora iz lana 48. ovog zakona. Ako savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije u vreu nadzora iz lana 48. ovog zakona utvrdi da ovlaena organizacija ne ispuava neke od propisanih uslova za obavae poslova za koje je ovlaena, reeem e utvrditi nedostatke i odrediti rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti, odnosno propisani uslovi ispuniti. Ako ovlaena organizacija u odreenom roku ne postupi po reeu iz stava 2. ovog lana ili ako savezna organizacija ndlena za poslove standardizacije u vreu nadzora iz lana 48. ovog zakona utvrdi da ovlaena organizacija ne obava poslove za koje je ovlaena u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona ili uputstvima savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije, reeem e oduzeti toj organizaciji dato ovlaee. lan 50. Proizvoa, odnosno organizacija koja stava u promet atestirane proizvode duna je da saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije, odnosno ovlaenoj organizaciji omogui nesmetani nadzor i kontrolu saobraznosti proizvoda koji podlee atestirau. Ako se nadzorom i kontrolom saobraznosti utvrdi da proizvod nije saobrazan atestiranom tipu, odnosno uzorku, savezna organizacija nadle18

na za poslove standardizacije, odnosno ovlaena organizacija, reeem o povlaeu atesta, utvruje u emu i u kojoj meri proizvod nije saobrazan atestiranom tipu, odnosno uzorku i rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti. Ako proizvoa, odnosno organizacija koja stava u promet atestirane proizvode iz stava 1. ovog lana ne postupi po reeu iz stava 2. ovog lana, savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije, odnosno ovlaena organizacija reeem e ponititi atest o saobraznosti tog proizvoda. lan 51. Spisak ovlaenih organizacija za obavezno atestirae proizvoda i organizacija kojima je oduzeto ovlaee objavuje se u Slubenom listu SFRJ. Izvod iz reea, odnosno potvrda, sa ihovim bitnim elementima iz lana 47. stav 3, lana 49. stav 3, lana 50. st. 2. i 3. lana 52a. st. 4. i 8. lana 52b. st. 1. i 5, lana 53. st. 3. i 6. i lana 53a. st. 4. i 7. ovog zakona objavuju se u informativnim glasilima savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije. lan 52. Zabraeno je koriee atesta o saobraznosti i oznaavae proizvoda znacima saobraznosti suprotno odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona. lan 52a. Pod oceivaem i priznavaem sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca, u smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak utvrivaa saobraznosti sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca, sa jugoslovenskim standardima za obezbeee kvaliteta. Oceivae i priznavae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca na zahtev proizvoaa, odnosno isporuioca, vri savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti. Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije moe za oceivae i priznavae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca ovlastiti organizaciju: 1) koja ima svojstvo pravnog lica; 2) koja ispuava uslove utvrene jugoslovenskim standardima. Reee kojim se odreena organizacija ovlauje u smislu stava 3. ovog lana donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije. Na osnovu reea iz stava 4. ovog lana, organizacija stie naziv ovlaena organizacija za oceivae i priznavae sistema kvaliteta. Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije vri nadzor nad ovlaenim organizacijama za oceivae i priznavae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca u pogledu trajnog ispuavaa propisanih uslova za obavae poslova za koje su te organizacije ovlaene, daje im uputstva za obavae tih poslova i vodi evidenciju tih organizacija.2*

19

Na nadzor nad ovlaenim organizacijama za oceivae i priznavae sistema kvaliteta, preduzimae mera za otklaae nedostataka i oduzimae ovlaea iz stava 4. ovog lana shodno se primeuju odredbe lana 49. ovog zakona. Ako je ovlaenoj organizaciji za oceivae i priznavae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca reeem oduzeto ovlaee za obavae tih poslova, tim reeem e se narediti i brisae te organizacije iz evidencije o ovlaenim organizacijama za oceivae i priznavae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca. Ovlaena organizacija za oceivae i priznavae sistema kvaliteta duna je da obezbedi tajnost podataka o oceenim i priznatim sistemima kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca. lan 52b. Proizvoau, odnosno isporuiocu za koga utvrdi da ispuava propisane zahteve za sistem kvaliteta, savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije izdaje potvrdu o priznavau sistema kvaliteta. Na osnovu potvrde iz stava 1. ovog lana proizvoa, odnosno isporuilac stie pravo na naziv priznati proizvoa, odnosno priznati isporuilac. Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti vri nadzor nad priznatim proizvoaima, odnosno priznatim isporuiocima u pogledu trajnog ispuavaa zahteva za sistem kvaliteta i vodi evidenciju o priznatim proizvoaima, odnosno priznatim isporuiocima. Ako savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti, u vreu nadzora iz stava 3. ovog lana, utvrdi da priznati proizvoa, odnosno priznati isporuilac ne ispuava propisane zahteve, funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije donee reee kojim e utvrditi nedostatke u sistemu kvaliteta tog priznatog proizvoaa, odnosno priznatog isporuioca i odrediti rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti. Ako priznati proizvoa, odnosno priznati isporuilac, u roku odreenom reeem iz stava 4. ovog lana, ne otkloni nedostatke utvrene tim reeem, funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije donee reee kojim e ponititi potvrdu iz stava 1. ovog lana i narediti brisae tog priznatog proizvoaa, odnosno priznatog isporuioca iz evidencije o priznatim proizvoaima, odnosno priznatim isporuiocima. lan 53. Pod oceivaem sposobnosti laboratorija, ispitnih stanica i drugih strunih institucija (u daem tekstu: laboratorija), u smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak utvrivaa sposobnosti laboratorija da ispitivae proizvoda vre pod uslovima i na nain utvrenim jugoslovenskim standardima kojima se utvruju kriterijumi za rad laboratorija i jugoslovenskim standardima za metode ispitivaa proizvoda, odnosno pravilima meunarodnih sistema i standardima koji se primeuju u tim sistemima. 20

Sposobnost laboratorije, u smislu stava 1. ovog lana, oceuje savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije. Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije izdaje potvrdu o sposobnosti za pouzdano ispitivae proizvoda laboratoriji za koju utvrdi da ispuava propisane uslove. Na osnovu potvrde iz stava 3. ovog lana laboratorija stie pravo na naziv akreditovana laboratorija. Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije vri nadzor nad akreditovanim laboratorijama u pogledu trajnog ispuavaa uslova za vree ispitivaa u skladu sa jugoslovenskim standardima i pravilima meunarodnih sistema i standardima koji se primeuju u tim sistemima i vodi evidenciju akreditovanih laboratorija. Na nadzor nad akreditovanim laboratorijama, preduzimae mera za otklaae nedostataka utvrenih pri vreu nadzora, ponitavae potvrde iz stava 3. ovog lana i brisae iz evidencije akreditovanih laboratorija shodno se primeuju odredbe lana 52b. st. 4. i 5. ovog zakona. Akreditovana laboratorija duna je da obezbedi tajnost podataka o ispitanim proizvodima. lan 53a. Pod osposobavaem kadrova za oceivae i proveravae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca, u smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak osposobavaa kadrova za oceivae i proveravae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca pod uslovima i na nain utvrenim jugoslovenskim standardima za obezbeee kvaliteta. Osposobavae kadrova za oceivae i proveravae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca vri savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti. Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije moe za osposobavae kadrova ovlastiti organizaciju: 1) koja ima svojstvo pravnog lica; 2) koja ispuava uslove utvrene jugoslovenskim standardima. Reee kojim se odreena organizacija ovlauje u smislu stava 3. ovog lana donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije. Na osnovu reea iz stava 4. ovog lana, organizacija stie naziv ovlaena organizacija za osposobavae kadrova za oceivae i proveravae sistema kvaliteta. Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije vri nadzor nad ovlaenim organizacijama za osposobavae kadrova za oceivae i proveravae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca u pogledu trajnog ispuavaa uslova za osposobavae kadrova u skladu sa jugoslovenskim standardima, daje im uputstva za obavae tih poslova i vodi evidenciju tih organizacija. Na nadzor nad ovlaenim organizacijama za osposobavae kadrova za oceivae i proveravae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca, preduzimae mera za otklaae nedostatka, oduzimae ovlaea iz stava 4. ovog lana i brisae iz evidencije tih organizacija shodno se primeuju odredbe lana 52a. ovog zakona. 21

Ovlaena organizacija za osposobavae kadrova za oceivae i proveravae sistema kvaliteta duna je da obezbedi tajnost podataka dobijenih u toku postupka osposobavaa kadrova. lan 53b. Reee o ovlaeu organizacija iz l. 47, 52a. i 53a. odnosno potvrde iz l. 52b. i 53. vae najdue tri godine. lan 53v. Trokove postupka iz l. 44, 47, 48, 49, 52a, 52b, 53. i 53a. ovog zakona snose podnosioci zahteva. Pod trokovima iz stava 1. ovog lana podrazumevaju se savezne administrativne takse, trokovi ispitivaa proizvoda i obavaa radi u postupku, kao i trokovi za potreban broj uzoraka. Pod radama u postupku, u smislu stava 2. ovog lana, podrazumeva se: 1) obrada zahteva za atestirae proizvoda (lan 44), zahteva za dobijae ovlaea (l. 47, 52a. i 53a), odnosno potvrda (l. 52b. i 53): 2) provera podataka navedenih u zahtevia iz take 1. ovog lana kod podnosioca zahteva; 3) nadzor nad radom ovlaenih organizacija (l. 49. 52a. i 53a), priznatih proizvoaa (lan 52b), odnosno akreditovanih laboratorija (lan 53). Trokovi ispitivaa proizvoda i obavaa radi u postupku naknauju se prema tarifi koju utvruje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove finansija. 2. Priznavae isprava o saobraznosti i kvalitetu proizvoda izdatih u inostranstvu lan 54. Atest o saobraznosti, izvetaj o ispitivau proizvoda, saoptee o homologaciji i druge odgovarajue isprave o saobraznosti i kvalitetu proizvoda izdate u inostranstvu priznaju se u Socijalistikoj Republici Jugoslaviji u sledeim sluajevima i pod sledeim uslovima: 1) ako je meunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju predviena obaveza zemaa ugovornica, pod uslovima iz tog ugovora: 2) ako su te isprave izdate u okviru meunarodnih sistema atestiraa, priznavaa rezultata ispitivaa ili drugih meunarodnih sistema obezbeea kvaliteta us kladu sa pravilima tih meunarodnih sistema, pod uslovom da je savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije lanica tih sistema; 3) ako se uzajamno priznavae atesta o saobraznosti ili dokumenata o ispitivau proizvoda sprovodi na osnovu meunarodnih ugovora koje zakuuje Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija sa drugim dravama. 22

Priznavae isprava iz stava 1. ovog lana vri savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije. Priznavae isprava iz stava 1. ovog lana ne iskuuje kontrolu saobraznosti i ispitivae proizvoda u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. 3. Tehniki nadzor lan 55. Tehniki nadzor nad postrojeima, ureajima, opremom i drugim sredstvima za rad u objektima i prostorima ugroenim eksplozivnim i zapaivim smeama gasova, pare i praine ili tetnim zraeima i drugim slinim opasnostima, kao i ugraenim instalacijama za ta postrojea, ureaje, opremu i druga sredstva za rada (u daem tekstu: specifina oprema) obuhvata: 1) odobravae tehnike dokumentacije na osnovu koje se proizvodi specifina oprema i materijal, delovi i sklopovi za enu izradu, odnosno na osnovu koje se izvode ugraene instalacije; 2) odobravae izrade specifine opreme na osnovu ispitivaa tipa; 3) nadzor nad proizvodom specifine opreme i materijala, delova i sklopova za enu izradu; 4) nadzor nad ispitivaem specifine opreme i materijala, delova i sklopova za tu opremu; 5) nadzor nad izvoeem radova na postavau instalacija i ugradom, odnosno montaom specifine opreme na mestu koriea; 6) pregled postojee specifine opreme u upotrebi kod korisnika; 7) nadzor nad odravaem specifine opreme u upotrebi; 8) nadzor nad izvoeem popravki, prepravki i nad obnavaem specifine opreme. lan 56. Specifina oprema u upotrebi kod korisnika podlee osnovnom, redovnom, kontrolnom i vanrednom pregledu. Osnovni pregled se vri ako tip specifine opreme nije bio atestiran, odnosno ispitan i odobren za upotrebu: ako nije vren tehniki nadzor; ako se mea namena ili se proiruju kapaciteti ugroenih objekata ili prostora ili ako se vre vee popravke i prilagoavaa specifine opreme kojima se meaju konstrukcione osobine, svojstva i karakteristike te opreme. Redovnim pregledom se utvruje da li stae specifine opreme odgovara uslovima i zahtevima odreenim propisima donesenim na osnovu ovog zakona sa gledita tehnike i kontrukcione sigurnosti i obezbeea kvaliteta. Kontrolnim pregledom se proverava pravilno odravae specifine opreme u ispravnom stau za bezbedan rad u redovnim i vanrednim uslovima enog koriea. Vanredni pregled se vri: posle pretrpene havarije: na zahtev nadlenog organa inspekcije: posle veih popravki i prepravki za koje se ne zahteva osnovni pregled i na zahtev korisnika specifine opreme. 23

lan 57. Tehniki nadzor obava savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije ili struna institucija koju ona ovlasti. Na ovlaee, prava i obaveze, rad i nadzor nad radom ovlaene strune institucije shodno se primeuju odredbe l. 47. do 49. i lana 51. ovog zakona. Trokove rada struaka koji vre tehniki nadzor snosi proizvoa, uvoznik, investitor, odnosno korisnik opreme. lan 58. U vreu tehnikog nadzora savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije, odnosno ovlaena struna institucija ima pravo i dunost: 1) da zahteva izmene u tehnikoj dokumentaciji radi usaglaavaa te dokumentacije sa propisima donesenim na osnovu ovog zakona sa gledita tehnike i konstrukcione sigurnosti i obezbeea kvaliteta; 2) da zahteva dopunu nepotpune tehnike dokumentacije; 3) da vri nadzor iz lana 55. ovog zakona i preglede iz lana 56. ovog zakona; 4) da proizvoaa, izvoaa radova, vrioca usluga i korisnika specifine opreme upozorava na nedostatke koje zapazi pri vreu tehnikog nadzora i izdaje struna uputstva za otklaae tih nedostataka, polazei od zahteva tehnike i konstrukcione sigurnosti i obezbeea kvaliteta; 5) da prema konkretnim uslovima koriea specifine opreme u odreenom objektu, odnosno prostoru izdaje struna uputstva za reim upotrebe, nain odravaa i vrea tehnike kontrole te opreme; 6) da sarauje s nadlenim organima tehnikih i drugih inspekcija u vezi sa vreem tehnikog nadzora. lan 59. Proizvoa specifine opreme, izvoa radova, vrilac usluga, organizacija koja vri ispitivae, uvoznik ili investitor duni su da podnesu prijavu o proizvodi specifine opreme, izvoeu radova, odnosno pruau usluga u vezi sa specifinom opremom, ispitivau specifine opreme, odnosno o uvozu specifine opreme za koju je propisom donesenim na osnovu ovog zakona propisan tehniki nadzor. Podnosilac prijave iz stava 1. ovog lana, a korisnik specifine opreme ako se tehniki nadzor vri po zahtevu nadlenog organa inspekcije, duan je da ovlaenom radniku savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije odnosno ovlaene strune institucije omogui nesmetano vree tehnikog nadzora. lan 60. Propisima o tehnikom nadzoru odreuje se naroito: specifina oprema nad kojom se vri tehniki nadzor, postupak i nain vrea tehnikog nadzora, odnosno pojedinih poslova tehnikog nadzora; obim tehnikog nadzora, zavisno od vrste specifine opreme i uslova pod kojima se ona koristi; rokovi u kojima se vre pojedini poslovi tehnikog 24

nadzora; saiavae i dostavae zapisnika o izvrenom tehnikom nadzoru i podaci koje zapisnik mora sadravati. Propisima iz stava 1. ovog lana moe se odrediti i nain voea evidencije i obavae strunih i tehnikih poslova u vezi s vreem tehnikog nadzora. 4. Uporedna ispitivaa lan 61. Uporedna ispitivaa proizvoda i usluga iste vrste i namene, radi oceivaa kvaliteta i saoptavaa javnosti rezultata ispitivaa ili radi javnog nagraivaa proizvoaa, odnosno proizvoda koji je na osnovu takvog ispitivaa oceen kao najkvalitetniji, vre se na inicijativu preduzea i drugih pravnih lica, drutvenih organizacija, organizacija potroaa ili drugih organizacija i zajednica, pod uslovima i na nain koji su jugoslovenskim standardima ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona odreeni za ispitivae odgovarajuih proizvoda. Uporedna ispitivaa pooprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao i industrijskih proizvoda opte upotrebe vre se pod uslovima i na nain koji su za ispitivae tih proizvoda odreeni jugoslovenskim standardima, propisima donesenim na osnovu ovog zakona i propisima o zdravstvenoj ispravnosti tih proizvoda. 5. Tehniko uputstvo, uputstvo za upotrebu, servis i rezervni delovi lan 62. Tehniki sloeni proizvodi moraju biti snabdeveni tehnikim uputstvom, a proizvodi ija odreena svojstva mogu pri upotrebi izazvati opasnost za korisnika, druga lica ili ivotnu sredinu moraju biti snabdeveni uputstvom za upotrebu. Uputstvom iz stava 1. ovog lana moraju biti snabdeveni i drugi proizvodi za koje je to odreeno propisom donesenim na osnovu ovog zakona. Zavisno od vrste i namene proizvoda, tehniko uputstvo, odnosno uputstvo za upotrebu sadri: tehnike i druge podatke znaajne za ispravno montirae, prikuivae, putae u rad, upotrebu i odravae proizvoda: uputstva za otklaae smeti i kvarova; crtee i eme; upozorea na opasnosti pri upotrebi proizvoda i nain otklaaa tih opasnosti; upozorea na opasna svojstva proizvoda (zapaivost, eksplozivnost, korozivnost, otrovni sastojci i dr.) i uputstva za bezbednu upotrebu i uvae proizvoda; uputstva za odravae proizvoda i podatke znaajne za nabavku rezervnih delova. Tehniko uputstvo, odnosno uputstvo za upotrebu mora biti sastaveno tako da je lako razumivo korisniku. Propisom donesenim na osnovu ovog zakona moe se, za odreene proizvode, odrediti blii sadraj tehnikog uputstva, odnosno uputstva za upotrebu. 25

lan 63. Za tehniki sloene proizvode, proizvoa, uvoznik, odnosno zastupnik strane firme, pri prodaji robe sa konsignacionog skladita, duan je da utvrdi i u tehnikom uputstvu ili deklaraciji navede rok obezbeenog servisiraa i snabdevaa trita rezervnim delovima, priborom i drugim proizvodima bez kojih se taj proizvod ne moe koristiti prema svojoj nameni. Ako propisom donesenim na osnovu ovog zakona nije drukije odreeno, rok iz stava 1. ovog lana ne moe da bude krai od tri godine za aparate za domainstvo, odnosno pet godina za druge tehniki sloene proizvode. Ako proizvoa, uvoznik ili zastupnik strane firme nema sopstveni servis u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, duan je da tehniki sloene proizvode snabde i spiskom preduzea i drugih pravnih lcia koja je ovlastio za vree tih usluga u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (u daem tekstu: ovlaeni serviseri). Proizvoa, uvoznik, odnosno zastupnik strane firme duan je da svoje servise, odnosno ovlaene servisere i trite redovno snabdeva potrebnom vrstom i koliinom rezervnih delova, pribora i drugih proizvoda bez kojih se tehniki sloeni proizvod ne moe koristiti prema svojoj nameni. Propisom donesenim na osnovu ovog zakona mogu se za odreene proizvode odrediti rokovi obezbeenog servisiraa i sanbdevaa rezervnim delovima, priborom i drugim proizvodima bez kojih se oni ne mogu koristiti prema svojoj nameni, rokovi u kojima se servis, odnosno ovlaeni serviser mora odazvati zahtevu korisnika proizvoda za usluge odravaa, odnosno popravke proizvoda i rokovi u kojima se te usluge moraju izvriti. 6. Garantni list lan 64. Proizvodi odreeni propisom donesenim na osnovu ovog zakona moraju biti snabdeveni garantnim listom, koji mora da sadrava sledee elemente i podatke: 1) firmu, odnosno naziv i sedite davaoca garancije; 2) podatke o proizvodu kojima se identifikuje proizvod; 3) izjavu o garanciji i uslovima garancije; 4) trajae garantnog roka; 5) firmu, odnosno naziv i sedite preduzea i drugog pravnog lica koja su proizvod prodala na malo, datum prodaje, peat i potpis ovlaenog radnika, a ako su u pitau postrojea, ureaji, oprema i druga sredstva rada - firmu odnosno naziv i sedite isporuioca, datum putaa u pogon ili predaje proizvoda korisniku na upotrebu i potpis ovlaenog radnika. Propisom iz stava 1. ovog lana odreuju se proizvodi za koje proizvoa, uvoznik, odnosno zastupnik strane firme mora izdati garanciju za kvalitet, odnosno za ispravno funkcionisae proizvoda, obezbediti servis za odravae i popravke i snabdevae rezervnim delovima u garantnom 26

roku, najmae trajae garantnog roka i rok u kome je davalac garancije duan da postupi po zahtevu korisnika garancije i otkloni kvarove i nedostatke proizvoda, ili da neispravan proizvod zameni istim takvim novim i ispravnim proizvodom. Trokovi materijala, rezervnih delova, rada, prenosa i prevoza proizvoda koji nastaju pri otklaau kvarova, odnosno zameni proizvoda novim proizvodom po osnovu garancije padaju na teret davaoca garancije. lan 64a. Propisima o jugoslovenskim standardima, tehnikim normativima, odnosno normama kvaliteta ili drugim propisom donesenim na osnovu ovog zakona odreuju se proizvodi koji se mogu stavati u promet samo ako su snabdeveni odreenim ispravama, koje nisu navedene u lanu 64. ovog zakona, odnosno usluge za koje se mora pribaviti isprava kojom se potvruje da ispuvaju propisane uslove. 6a. Certifikat o kvalitetu semena i sadnog materijala pooprivrednog i umskog bia lan 64b. Seme i sadni materijal pooprivrednog i umskog bia koji se izvoze moraju biti snabdeveni certifikatom o kvalitetu koji izdaje preduzee, odnosno drugo pravno lice koje odredi funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove pooprivrede. Seme i sadni materijal pooprivrednog i umskog bia koji se uvoze moraju biti snabdeveni certifikatom o kvalitetu koji izdaje nadleni organ zeme izvoznice. 7. Deklarisae, oznaavae, obeleavae i pakovae proizvoda lan 65. Pod deklarisaem proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se navoee podataka kojima se identifikuju proizvodi, ihova usaglaenost sa standardima i propisima, karakteristike i proizvoa, odnosno preduzee i drugo pravno lice koje proizvod stava u promet na tritu, i to: na ambalau, na originalnom pakovau, na proizvodu, na nalepnici i na privesnici, na proizvodu ili uz proizvod. Pod oznaavaem, odnosno obeleavaem proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se nanoee na proizvode, ambalau, pakovae, nalepnice, privesnice ili nanoee na drugi odgovarajui nain znakova saobraznosti ili drugih znakova i oznaka odreenih ovim zakonom ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona, oznaka odreenih ovim zakonom ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona, oznaka odreenih tehnikih karakteristika i drugih karakteristika proizvoda, obeleja i simbola za opasnost, upozorea, oznaka i simbola za nain rukovaa poikama pri transportu, prenosu ili prevozu i rukovaa proizvodima pri skladiteu i uvau, kao i snabdevae proizvoda tablicama sa saopte27

ima o karakteristikama, opasnostima, upozoreima na opasnost i postupku u sluaju nezgode. lan 66. Propisom o deklarisau, oznaavau, odnosno obeleavau proizvoda ili drugim propisima na osnovu ovog zakona mogu se, za odreene proizvode, odrediti nain deklarisaa i elementi deklaracije, odnosno nain oznaavaa ili obeleavaa, kao i tehniki uslovi i zahtevi u pogledu nanoea tih oznaka ili obeleja na proizvode, ambalau, pakovae i dr. i nain ihovog nanoea. lan 67. Propisom o pakovau proizvoda ili drugim propisom donesenim na osnovu ovog zakona odreuju se proizvodi koji moraju biti na odreen nain upakovani, uslovi i zahtevi u pogledu naina pakovaa, koliina proizvoda u pojedinanom ili zbirnom pakovau, materijala za pakovae i ihovih karakteristika, oblika i mera, kao i uslovi i zahtevi za tipizaciju sredstava za pakovae, ambalau i za originalna pakovaa. Proizvodi u originalnom pakovau, u smislu ovog zakona, jesu proizvodi koji su pre stavaa u promet na tritu upakovani na nain koji osigurava da se sadraj pakovaa ne moe izmeniti, utroiti, odnosno upotrebiti bez otvaraa ili oteivaa pakovaa, a u ciu da se tako upakovan proizvod ponudi neposrednom potroau, odnosno korisniku. VI. STANDARDIZACIJA U ORUANIM SNAGAMA SOCIJALISTIKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE, ZA POTREBE CIVILNE ZATITE I ZA POTREBE ORGANA UNUTRAIH POSLOVA lan 68. Za specifine potrebe oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije posebnim propisima ureuju se: 1) delatnost standardizacije i postupak pri donoeu i objavivau standarda narodne odbrane i drugih akata standardizacije u oruanim snagama za sredstva naoruaa i vojne opreme, kao i za materijal, objekte, postrojea, opremu, aparate i druga sredstva iskuivo za potrebe oruanih snaga; 2) atestirae proizvoda koji slue iskuivo za potrebe oruanih snaga; 3) vree tehnikog nadzora u pogledu specifine opreme u ugroenim objektima i prostorima za proizvodu sredstava naoruaa i vojne opreme i drugim objektima i prostorima iskuivo za potrebe oruanih snaga. Standardi narodne odbrane obavezno se primeuju. lan 69. Za specifine potrebe civilne zatite i sistema osmatraa i obavetavaa posebnim propisima ureuju se: 28

1) standardi, tehniki normativi i norme kvaliteta za materijal, objekte, postrojea, ureaje, opremu i druga sredstva civilne zatite i sredstva osmatraa i obavetavaa; 2) atestirae proizvoda za potrebe civilne zatite i sredstva osmatraa i obavetavaa. lan 70. Za specifine potrebe organa i slubi unutraih poslova, posebnim propisima ureuju se standardi, tehniki normativi, norme kvaliteta i atestirae materijala, objekata, postrojea, ureaja, opreme, aparata i drugih sredstava iskuivo za potrebe organa i slubi unutraih poslova. VII. MEUNARODNA SARADA I INFORMISAE U OBLASTI STANDARDIZACIJE lan 71. Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije sarauje sa meunarodnim organizacijama u oblasti standardizacije i u svom delokrugu vri poslove koji se odnose napripremae, zakuivae i izvravae meunarodnih ugovora. Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije sarauje s meunarodnim strunim organizacijama za standardizaciju i uestvuje u radu organa i radnih tela organizacija ija je lanica, ukuuje se u meunarodne sisteme atestiraa, priznavaa rezultata ispitivaa i obezbeea kvaliteta i sprovodi ih u skladu s odredbama ovog zakona, pri emu sarauje se zainteresovanim preduzeima i drugim pravnim licima, zajednicama preduzea i drugih pravnih lica, privrednim komorama, strunim drutvenim organizacijama i organima uprave. lan 72. Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije obezbeuje informisae u oblasti standardizacije: 1) ueem u meunarodnom sistemu informisaa o standardizaciji (ISO NET): 2) informativnim glasilima i katalokim i drugim publikacijama koje izdaje; 3) izdavaem tehnikih preporuka; 4) prikupaem, obradom i davaem informacija na zahtev korisnika informacija; 5) dostavaem radnih i drugih materijala u okviru postupka programiraa standardizacije, planiraa, izrade i donoea jugoslovenskih standarda i propisa predvienih ovim zakonom, meunarodnih standarda i pravila i standarda meunarodnih sistema atestiraa, priznavaa rezultata ispitivaa i obezbeea kvaliteta, obrazaca, kao i radnih i drugih materijala u okviru druih oblika meunarodne strune sarade u oblasti standardizacije. Korisnici informacija i informativnih materijala iz stava 1. ovog lana, osim korisnika kojima savezna organizacija nadlena za poslove 29

standardizacije takve informacije i materijale dostava po slubenoj dunosti i kao radni materijal za izradu, izmene, dopune i pripremu novih standarda i propisa, kao i tehnikih preporuka, plaaju za te informacije i materijale odreenu naknadu. Visinu naknade iz stava 2. ovog lana odreuje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije, u sporazumu s funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove finansija. VIII. INSPEKCIJSKI NADZOR I UPRAVNE MERE lan 73. Nadzor nad primeivaem odredaba ovog zakona, standarda i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, osim standarda i propisa iz l. 68. i 70. ovog zakona, vre nadleni organi inspekcije u reublikama odnosno autonomnim pokrajinama i Savezni trini inspektorat saglasno saveznom zakonu. Inspekcijski nadzor nad primeivaem standarda i propisa donesenih na osnovu ovog zakona kojima se ureuju proizvoda, radovi i usluge za potrebe jugoslovenske narodne armije, odnosno narodne odbrane vri Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. Savezni sekretarijat za narodnu odbranu vri nadzor i nad primeivaem propisa iz lana 68. ovog zakona i tehniki nadzor iz lana 68. stav 1. taka 3. ovog zakona. Inspekcijski nadzor nad primeivaem propisa iz lana 70. ovog zakona vri savezni organ uprave nadlean za unutrae poslove. lan 74. Ako pri vreu nadzora nadleni organ inspekcije utvrdi da nisu primeeni propisi doneseni na osnovu ovog zakona, naredie reeem preduzeu i drugom pravnom licu koje nije primenilo te propise da u odreenom roku obavae svojih delatnosti saobrazi propisanim uslovima i zahtevima. Ako pri vreu inspekcijskog nadzora nadleni organ utvrdi da proizvodi, radovi ili usluge ne odgovaraju propisima donesenim na osnovu ovog zakona i da usled toga postoji opasnost po ivot i zdrave udi i ivotnu sredinu ili mogunost nastanka znatne materijalne tete, donee reee kojim e zabraniti proizvodu takvih proizvoda, odnosno dae izvoee radova ili vree usluga. lan 75. Ako pri vreu inspekcijskog nadzora nadleni organ utvrdi; da proizvodi koji su staveni u promet ne odgovaraju propisima donesenim na osnovu ovog zakona, odnosno internim standardima, granskim standardima ili proizvoakoj specifikaciji po kojoj su proizvedeni: da nisu na propisani nain upakovani, deklarisani, oznaeni, odnosno obeleni: da nisu snabdeveni propisanim ispravama: da za ih, suprotno odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, nisu obezbeeni servis, rezervni delovi, pribor i drugi proizvodi bez kojih se tehniki sloeni 30

proizvodi ne mogu koristiti prema svojoj nameni, da nisu snabdeveni tehnikim uputstvom, odnosno uputstvom za upotrebu, ili da su snabdeveni netanim oznakama, podacima ili znacima saobraznosti, suprotno odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, donee reee kojim e zabraniti promet takvih proizvoda dok se nedostaci ne otklone. IH. ISPRAVE O OVLAEU ZA VREE NADZORA lan 76. Radnicima savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije, lanovima strune komisije savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije i radnicima ovlaene organizacije koji vre nadzor iz l. 47, 48, 49, 52a, 52b, 53, 53a, 55. i 56. ovog zakona, izdaje se slubena legitimacija za vree tog nadzora. Slubenu legitimaciju iz stava 1. ovog lana izdaje savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije. Propisom o slubenoj legitimaciji iz stava 1. ovog lana odreuje se sadrina, obrazac, izdavae i koriee te legitimacije i voee evidencije o oj. H. KAZNENE ODREDBE lan 77. Novanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kaznie se za privredni prestup preduzee ili drugo pravno lice: 1) ako ne primeuje standarde za koje je propisana obavezna primena i propise donesene na osnovu ovog zakona u proizvodi, prometu, preradi i doradi proizvoda i pri izvoeu radova, odnosno vreu usluga: pri projektovau, graeu, upotrebi, odravau, popravkama, prepravkama i prestanku rada, odnosno koriea objekata, postrojea, ureaja, opreme i drugih sredstava rada; pri pakovau, oznaavau, obeleavau, deklarisau, rukovau, transportu, prenosu, prevozu, skladiteu i uvau proizvoda (lan 16. stav 1); 2) ako pri obavau svoje delatnosti, u toku procesa rada ne obezbedi ispuavae uslova i zahteva odreenih standardima ija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona u pogledu karakteristika kvaliteta i vrea kontrole kvaliteta proizvoda, robe i usluga (lan 17): 3) ako pre stavaa proizvoda u promet na jugoslovenskom tritu ne proveri da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima odreenim standardima ija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona i ako tu proveru ne izvri pod uslovima i na nain koji su odreeni tim standardima, odnosno propisima (lan 18. st. 1. i 3): 4) ako pretampava jugoslovenske standarde i propise koji se objavuju u posebnom izdau savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije (lan 28. stav 4); 31

5) ako za proizvode, robu i usluge za koje je to odreeno propisom o obaveznoj proizvoakoj specifikaciji ne donese takvu specifikaciju (lan 35. st. 1. i 2): 6) ako izda deklaraciju o saobraznosti proizvoda suprotno odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona (lan 39. stav 2): 7) ako ne pribavi atest o saobraznosti za proizvod koji podlee obaveznom atestirau - (lan 44. stav 2.): 8) ako atestirani proizvod ne oznai znakom saobraznosti (lan 40. stav 4); 9) ako koristi atest o saobraznosti i oznaava proizvode znacima saobraznosti suprotno odredbama ovog zakona i propisima donesenim na osnovu ovog zakona (lan 52.); 10) ako ne podnese prijavu o proizvodi specifine opreme, izvoeu radova, odnosno pruau usluga u vezi sa specifinom opremom, ispitivau ili uvozu speicifine opreme za koju je propisom donesenim na osnovu ovog zakona propisan tehniki nadzor (lan 59. stav 1); 11) ako tehniki sloen proizvod ne snabde tehnikim uputstvom, ili ako proizvod ija odreena svojstva mogu izazvati opasnost za korisnika, druga lica ili ivotnu sredinu ne snabde uputstvom za upotrebu (lan 62. stav 1); 12) ako za tehniki sloene proizvode ne utvrdi i u tehnikom uputstvu ili deklaraciji ne navede rok obezbeenog servisiraa ili rok snabdevaa trita ili ako svoje servise, ovlaene servisere i trite ne snabdeva redovno potrebnom vrstom i koliinom rezervnih delova, pribora i drugih proizvoda bez kojih se tehniki sloeni proizvod ne moe koristiti prema svojoj nameni (lan 63. st. 1. i 4); 13) ako za proizvode za koje je to odreeno propisom donesenim na osnovu ovog zakona ne izda garantni list, ili ako u garantnom roku ne obezbedi za te proizvode servis i snabdevae rezervnim delovima, ili ako ne postupi po zahtevu korisnika garancije i ne otkloni kvarove i nedostatke proizvoda ili neispravan proizvod ne zameni istim takvim novim i ispravnim proizvodom (lan 64). 14) ako za proizvod koji stavi u promet, odnosno za uslugu koju izvri ne obezbedi isprave utvrene propisima donesenim na osnovu ovog zakona (lan 64a). Za radu iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni prestup novanom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu. lan 78. Novanom kaznom od 3.000 do 30.000 novih dinara kaznie se za prekraj preduzee ili drugo pravno lice: 1) ako propisane isprave, tehniko uputstvo ili uputstvo za upotrebu proizvoda ne ispie na jezicima i pismima naroda Jugoslavije (lan 9); 2) ako propisane oznake i podatke na proizvodu, deklaraciji, odnosno na originalnom pakovau proizvoda koje stava u promet ne ispie na jednom od jezika i pisama naroda Jugoslavije (lan 9. stav 2): 3) ako nadlenom organu inspekcije, na egov zahtev, ne stavi na uvid izvetaj o ispitivau proizvoda radi proveravaa da li proizvod od32

govara uslovima i zahtevima odreenim standardima ija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona (lan 18. stav 5): 4) ako saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije ne dostavi podatke o svojim programima standardizacije i ihovom izvravau (lan 32); 5) ako nadlenom organu inspekcije, na egov zahtev, ne stavi na uvid obaveznu proizvoaku specifikaciju (lan 35. stav 3); 6) ako odstupi od jugoslovenskog standarda ija je primena obavezna ili od propisanih normi kvaliteta bez prethodno obavenog odobrea savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije (lan 36. stav 2); 7) ako na proizvodu koji odstupa od jugoslovenskog standarda ili normi kvaliteta ne oznai broj i datum odobrea na osnovu koga je odstupeno od toga standarda, odnosno normi kvaliteta (lan 37. stav 4); 8) ako saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije ne omogui nesmetano vree nadzora iz lana 48. ovog zakona (lan 49. stav 1.); 9) ako saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije, odnosno ovlaenoj organizaciji ne omogui nesmetanu kontrolu saobraznosti proizvoda koji podleu atestirau, ako je takva kontrola propisana (lan 50. stav 1.); 10) ako ovlaenom radniku savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije, odnosno ovlaenom radniku strune institucije ne omogui nesmetano vree tehnikog nadzora (lan 59. stav 2). Za radu iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj novanom kaznom od 150 do 1.500 novih dinara i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu. lan 79. Za radu iz lana 77. ovog zakona kaznie se za prekraj pojedinac koji samostalno obava delatnost linim radom sredstvima u svojini graana, novanom kaznom od 150 do 1.500 novih dinara. Za radu iz lana 78. ovog zakona kaznie se za prekraj pojedinac koji samostalno obava delatnost linim radom sredstvima u svojini graana, novanom kaznom od 30 do 300 novih dinara. lan 79a. Uz kaznu za privredni prestup iz lana 77. stav 1. taka 4. izrei e se zatitna mera oduzimaa jugoslovenskih standarda i propisa koji su nastali izvreem privrednog prestupa. HI. OVLAEA ZA DONOEE PROPISA lan 80. Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije da donese propise o: jugoslovenskim standardima (lan 23); tehnikim normativima (lan 33); kvalitetu prozvoda, robe i usluga (lan 34); obaveznoj proizvoakoj specifikaciji (lan 35); izgledu i upotrebi znaka saobraznosti (lan 40. stav 5); obaveznom atestirau proizvoda (lan 43); tehnikom nadzoru (lan 60); bliem3

33

sadraju tehnikog uputstva ili uputstva za upotrebu proizvoda (lan 62); obezbeenom servisirau i snabdevau rezervnim delovima i drugim proizvodima (lan 63); proizvodima koji moraju biti snabdeveni garantnim listom (lan 64); proizvodima koji moraju biti snabdeveni odreenim ispravama, odnosno o uslugama za koje se mora pribaviti odreena isprava (lan 64a): deklarisau, oznaavau, odnosno obeleavau proizvoda (lan 66); pakovau proizvoda (lan 67) i slubenim legitimacijama lica koja vre nadzor (lan 76). lan 81. Izuzetno od odredbe lana 80. ovog zakona, propise o tehnikim normativima (lan 33), u delu koji se odnosi na tehnike normative koji mogu biti od uticaja na bezbednost ivota i zdrava radnika na radu i propise o kvalitetu ivotnih namirnica (lan 34), u dlu koji se odnosi na sastav ivotnih namirnica koji ima uticaj na bioloku vrednost namirnica, donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove zdravstva. lan 82. Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove pooprivrede da donese propise o kvalitetu semena i sadnog materijala pooprivrednog i umskog bia (lan 34). Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove pooprivrede da odredi laboratorije za izdavae certifikata o kvalitetu semena i sadnog materijala pooprivrednog i umskog bia koji se izvoze, preduzme mere da se te laboratorije prijave meunarodnoj organizaciji za ispitivae semena da ispuavaju uslove za ispitivae semena i sadnog materijala, imenuje lica koja e biti lanovi u toj meunarodnoj organizaciji i obezbedi vree nadzora nad radom tih laboratorija (lan 34. stav 3). lan 83. Ovlauje se savezni sekretar za narodnu odbranu da donese propise o delatnosti standardizacije i postupku donoea i objavivaa standarda narodne odbrane i drugih akata standardizacije u oruanim snagama za sredstva naoruaa i vojne opreme, kao i za materijal, objekte, postrojea, opremu, aparate i druga sredstva iskuivo za potrebe oruanih snaga, atestirau proizvoda iskuivo za potrebe oruanih snaga i vreu tehnikog nadzora u pogledu specifine opreme u objektima i prostorima koji slue iskuivo za potrebe oruanih snaga (lan 68). lan 84. Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije da, u sporazumu sa saveznim sekretarom za narodnu odbranu, donese propise o standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta, kao i o obaveznom atestirau za materijal, objekte, postrojea, ureaje, opremu i druga sredstva za specifine potrebe civilne zatite i sistema osmatraa i obavetavaa (lan 69). 34

lan 85. Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za unutrae poslove da donese propise o standardima, tehnikim normativima, normama kvaliteta i atestirau proizvoda, odnosno sredstava i opreme za rad organa i slubi unutraih poslova. (lan 70). HII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 86. Danom stupaa na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o standardizaciji (Slubeni list SFRJ, br. 38/77 i 11/80). Propisi o obaveznom atestirau doneseni na osnovu Zakona o standardizaciji uskladie se sa odredbama ovog zakona do kraja 1992. godine. lan 87. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavivaa u Slubenom listu SFRJ.

3*

35

ZAKONO SISTEMIMA VEZA* I. OSNOVNE ODREDBE lan 1. Ovim zakonom ureuju se pitaa sistema veza koja su od znaaja za bezbednost zeme i tehnoloko jedinstvo sistema veza, meunarodne veze i radio-veze, koriee radio-stanica od strane diplomatskih i konzularnih predstavnitava, stranih pravnih lica i stranih dravana, standardi, tehniki normativi i norme kvaliteta tehnikih sredstava veza i evidentirae i obrada podataka u oblasti veza. lan 2. Pojedini izrazi upotrebeni u ovom zakonu imaju sledee znaee: 1) veza je svaki prenos, predaja ili prijem poruke u obliku znakova, signala, pisanog teksta, slike i zvuka ili saopteu putem inih, radijskih, optikih ili drugih elektromagnetnih sistema; 2) tehnika sredstva veza su postrojea, ureaji, aparati i druga oprema koja slui za ostvarivae veza; 3) sistem veza je skup telekomunikacionih objekata, odnosno tehnikih sredstava koji su meusobno povezani tako da ine tehnoloku celinu i koriste se na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije ili na pojedinim enim delovima za prenos, predaju ili prijem poruka; 4) imalac sistema veza je nosilac prava raspolagaa sistemom veza; 5) imalac tehnikih sredstava veza je nosilac prava raspolagaa ili nosilac prava privremenog koriea, ili vlasnik tehnikih sredstava veza koje koristi iskuivo za sopstvene potrebe;* Ovaj zakon je objaven u Slubenom listu SFRJ, br. 41/88, 80/89 i 29/90 i Slubenom listu SRJ, br. 34/92 i 24/94.

36

6) tehnoloko jedinstvo sistema veza su jedinstvena tehnologija u prenoeu poruka i jedinstvene tehnike karakteristike upotrebenih tehnikih sredstava; 7) vanredne okolnosti su dogaaji prouzrokovani elementarnim nepogodama i katastrofama, epidemije veeg obima, vei poremeaji u funkcionisau obavezno povezanih sistema veza, ugroenost bezbednosti zeme, neposredna ratna opasnost, ratno stae i druge vanredne prilike; 8) industrijska, nauna i medicinska primena radio-frekvencijske energije je rad ureaja ili aparata koji su konstruisani tako da lokalno proizvode i koriste elektromagnetnu energiju za potrebe nauke, medicine, industrije, domainstva ili za sline potrebe, iskuujui svaku primenu u vezama; 9) radio-frekvencijski opseg je deo radio-frekvencijskog spektra koji se nalazi izmeu dve odreene granine radio-frekvencije; 10) iskuiva radio-frekvencija je radio-frekvencija dodeena radio-stanicama jednog imaoca (na jednoj lokaciji ili u odreenoj zoni opsluivaa), vodei rauna o gustini zauzetosti opsega i o potrebnom kvalitetu radio-veza; 11) zajednika radio-frekvencija je radio-frekvencija dodeena radio-stanicama vie imalaca iste ili razliite delatnosti, vodei rauna o gustini zauzetosti opsega i o potrebnom kvalitetu radio-veza; 12) opta radio-frekvencija je radio-frekvencija dodeena radiostanicama vie imalaca, ne vodei rauna o gustini zauzetosti opsega i o kvalitetu radio-veza; 13) radio-stanica je jedan ili vie predajnika ili prijemnika ili kombinacija jednog ili vie predajnika ili prijemnika, sa jednom ili vie antena i drugim pripadajuim ureajima na jednom mestu koji su potrebni za obavae radio-slubi; 14) radio-mrea je skup tri ili vie radio-stanica koje omoguavaju ostvarivae radio-veza izmeu tri ili vie taaka; 15) radio-emisija je elektromagnetsko zraee predajne radio-stanice; 16) dodeena radio-frekvencija je centar frekvencijskog opsega dodeenog radio-stanici; 17) smeta je tetna smeta koja bitno i uestalo ometa ili prekida rad radio-slube preko dozvoenih normi utvrenih ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona; 18) stanica za kontrolu radio-emisija je skup specijalnih prijemnika, antena i drugih ureaja na jednom mestu koji su potrebni radi kontrole radio-emisija, za otkrivae emisija radio-stanica bez dozvole i drugih nedozvoenih emisija, za istraivae tetnih smeti prouzrokovanih emisijama, kao i za ispitivaa i merea u radio-vezama za potrebe planiraa radio-sistema; 19) kontrola radio-emisija je proveravae usklaenosti karakteristika emisija radio-stanica za koje su izdate dozvole sa krakteristikama propisanim saveznim propisima; 37

20) fiksna satelitska sluba je radio-komunikacija izmeu zemaskih radio-stanica posredstvom jednog ili vie satelita. lan 3. Prilikom izgrade sistema veza moraju se obezbediti naroito: usklaen razvoj i efikasno funkcionisae sistema veza, meusobno povezivae sistema veza, odravae i koriee povezanih sistema veza, kao i izgrada zajednikih kapaciteta. lan 4. Sistem veza jugoslovenskih pota, telegrafa i telefona (u daem tekstu: sistem veza JPTT) je osnovni sistem veza u Jugoslaviji na koji se povezuju ostali sistemi veza, u skladu sa ovim zakonom. Sistem veza JPTT planira se i razvija radi izgrade integrisanog i tehniki jedinstvenog sistema veza i integracije svih telekomunikacionih slubi. Radio-stanice za rad u fiksnoj satelitskoj slubi sastavni su deo sistema veza JPTT. Izuzetno od odredbe stava 3. ovog lana, radio-stanice za rad u fiksnoj satelitskoj slubi koje slue za prijem i otpremu radio i televizijskih programa mogu biti i sastavni deo sistema veza radio-difuznih organizacija u okviru JRT. Imaoci sistema veza iz stava 4. ovog lana, saglasno lanu 7. ovog zakona, usklauju svoje planove razvoja sa PTT organizacijama. lan 5. Drutveno-politike zajednice staraju se o razvoju i izgradi sistema veza JPTT u skladu sa optim potrebama drutva, kao i potrebama bezbednosti zeme i tehnolokog jedinstva sistema veza. lan 6. Radi obezbeivaa tehnolokog jedinstva sistema veza, imalac sistema veza duan je da svoj sistem veza planira, gradi ,koristi i odrava u skladu sa osnovnom tehnikom i tehnolokom koncepcijom tog sistema i na nain kojim se obezbeuje tehnoloko jedinstvo sistema veza. Osnovnom tehnikom i tehnolokom koncepcijom sistema veza imalac sistema veza utvruje osnovne tehnike principe za organizaciju, izgradu, odravae i funkcionisae sistema veza, a naroito: 1) principe i cieve izgrade i proirea telekomunikacione mree; 2) podelu telekomunikacione mree na saobraajna podruja, odnosno podruja pruaa usluga krajim korisnicima; 3) tehnike principe i kriterijume za izgradu telekomunikacione mree; 4) osnovne principe eksploatacije telekomunikacione mree. Osnovnu tehniku i tehnoloku koncepciju sistema veza imalac sistema veza utvruje u skladu sa: 38

1) ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona; 2) standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta proizvoda i usluga; 3) planom namene frekvencijskih opsega; 4) preporukama meunarodnih savetodavnih komiteta za telegrafiju i telefoniju, odnosno radio (CCITT i CCIR) i drugim meunarodnim tehnikim uslovima i standardima iz oblasti veza, saglasno meunarodnim ugovorima koji obavezuju Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju. lan 7. Imaoci sistema veza duni su da meusobno usklauju svoje planove razvoja, naroito u pogledu: 1) namene i lokacije telekomunikacionih objekata; 2) vrste i pravca sistema prenosa; 3) kapaciteta sistema prenosa na pojedinim pravcima; 4) mera zatite sistema prenosa; 5) rokova izgrade zajednikih objekata. Planovi razvoja sistema veza koji se obavezno povezuju u Sistemu veza Jugoslavije, usklauju se po postupku, koji se ureuje propisom donetim na osnovu ovog zakona. Tim propisom odreuje se nosilac koordinacije meunarodnog usklaivaa ovih planova razvoja. Odobree za izgradu, rekonstrukciju ili proiree sistema veza koji se obavezno povezuju u Sistem veza Jugoslavije, po zavrenom usklaivau planova razvoja, izdaje nadleni organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini, po pribavenom mieu nosioca koordinacije za usklaivae planova razvoja. Imalac sistema veza, odnosno zainteresovani organi ili organizacije, osim imalaca sistema veza oruanih snaga i sistema veza organa unutraih poslova, duni su da svoje potrebe za vreme dostave PTT organizaciji na tom podruju. Imalac funkcionalnog sistema veza, osim imalaca funkcionalnog sistema veza koji se obaezno povezuju u Sistem veza Jugoslavije, duan je da uskladi svoj plan razvoja sistema veza sa PTT organizacijom na tom podruju. Odobree za izgradu, rekonstrukciju ili proiree funkcionalnog sistema veza iz stava 5. ovog lana izdaje nadleni organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini ako na osnovu miea PTT organizacije na tom podruju oceni da nije tehnoloki mogue i ekonomski opravdano koristiti sistem veza JPTT. lan 8. Imalac sistema veza, odnosno korisnik sistema veza i tehnikih sredstava veza ne sme ometati funkcionisae sistema veza ili sredstava veza drugih imalaca sistema veza. 39

lan 9. Zabraeno je uspostavae i koriee veza suprotno interesima bezbednosti zeme, osnovama sistema socijalistikog samoupravnog ureea Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i javnom redu i moralu. lan 10. Imaoci sistema veza duni su da, u okviru tehnikih mogunosti, obezbede nepovredivost tajnosti poruka, a naroito nepovredivost tajnosti poruka koje se prenose u vanrednim okolnostima, i da trajno vre kontrolu obezbeea nepovredivosti tajnosti poruka. lan 11. Imaoci sistema veza i sredstava veza duni su da prenos poruka, kad je to ureeno propisima donesenim na osnovu ovog zakona, vre na nain na koji se obezbeuje pouzdano i brzo sporazumevae, upotrebom jedinstvenih izraza, pojmova, znakova i skraenica. lan 12. Imalac, odnosno korisnik sistema i sredstava veza mora upotrebavati otvoren slog i propisane domae i meunarodne slogove, kodove i skraenice. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, mogu se upotrebavati sopstveni slogovi i kodovi, na nain i pod uslovima odreenim u propisima o kriptozatiti, a na osnovu odobrea saveznog sekretara za narodnu odbranu datog, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za unutrae poslove. lan 13. Imaoci sistema veza moraju davati prvenstvo prenosu poruka koje se odnose na bezbednost zeme i udskih ivota na moru, na kopnu, u vazduhu ili u prostoru van atmosfere, kao i na ugroenost imovine veeg obima. lan 14. Objekti i tehnika sredstva veza od znaaja za tehnoloko jedinstvo sistema veza mogu se proizvoditi, projektovati, upotrebavati, graditi i odravati u skladu sa standardima, tehnikim normativima, normama kvaliteta proizvoda i usluga, tehnikim uslovima i propisima donesenim na osnovu saveznih zakona kojima se ureuju pitaa od znaaja za standardizaciju i tehnoloko jedinstvo sistema veza. lan 15. Objekti i tehnika sredstva veza od znaaja za tehnoloko jedinstvo sistema veza, za koje je to odreeno propisom donesenim na osnovu saveznog zakona, podleu obaveznom atestirau. Atest iz stava 1. ovog lana izdaje savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije ili organizacija ili zajednica koju ona ovlasti, a koja je struno osposobena za vree tih poslova. 40

Za objekte i tehnika sredstva u sistemu veza JPTT ateste izdaje Zajednica jugoslovenskih pota, telegrafa i telefona (u daem tekstu: Zajednica JPTT), u skladu sa tehnikim uslovima, osim kad je to u interesu bezbednosti zeme drukije ureeno saveznim zakonom. lan 16. Radi obezbeea uslova za pravilno funkcionisae i nesmetano koriee sistema veza, novoizgraeni sistem veza ili deo sistema veza koji predstava odreenu tehnoloku celinu moe se pustiti u rad i koristiti tek kad se tehnikim pregledom utvrdi da je izgraen u skladu sa uslovima utvrenim ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona. lan 17. Zgrade, prostorije i drugi objekti za smetaj postrojea, ureaja, aparata i druge opreme koja se ugrauje u sistem veza moraju ispuavati tehnike uslove za izgradu i razvoj odnosnog sistema veza. Zgrade, prostorije i drugi objekti iz stava 1. ovog lana moraju se graditi sa poveanom otpornou na zemotres, zavisno od stepena trusnosti zone, kao i sa potrebnom sigurnou od drugih vrsta razaraa (poara, poplava, ratnih dejstava i dr.), zavisno od znaaja postrojea, ureaja, aparata i druge opreme za funkcionisae odnosnog sistema veza. lan 18. U gradovima i naseima gradskog karaktera, prilikom grade poslovnih i stambenih objekata, invest