ZBORNIK - maticasrpska.org.rsmaticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/drustvene_nauke_128.pdf · nu prirodu. Ipak, jedan put su se gotovo svi slovenski narodi bili na-šli u jednoj

ZBORNIKMATICE SRPSKE

ZA DRUŠTVENE NAUKE

128

NOVI SAD

2009ZB

OR

NI

KM

AT

IC

ES

RP

SK

EZ

AD

RU

ŠT

VE

NE

NA

UK

E128

MATICA SRPSKAODEQEWE ZA DRUŠTVENE NAUKE

Z B O R N I KMATICE SRPSKE

ZA DRUŠTVENE NAUKE

MATICA SRPSKADEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES

SOCIAL SCIENCES QUARTERLY

Pokrenut 1950. godineDo 10. sveske (1955) pod nazivom Nauåni zbornik, serija društvenih nauka,od 11. sveske (1956) — Zbornik za društvene nauke, a od 76. sveske (1984)

pod današwim nazivom

GLAVNI UREDNICIDr Miloš Jovanoviã (1950), Ÿivojin Boškov (1951—1952),

Rajko Nikoliã (1953—1965), akademik Slavko Gavriloviã (1966—1969),dr Aleksandar Magaraševiã (1970—1973), dr Mladen Stojanov (1974—1999)

dr Milovan Mitroviã (2000—2004), dr Åaslav Ociã (2005— )

128

Uredništvo

Dr GORDANA BLAGOJEVIÃDr BOŠKO BOJOVIÃ (Francuska)

Dr RAJKO BUKVIÃDr BRANISLAV S. ÐURÐEVDr MILOŠ MARJANOVIÃ

Dr MASAJUKI IVATA (Japan)Dr JOVANA MILUTINOVIÃDr MILOVAN MITROVIÃ

Dr DUŠAN NIKOLIÃDr DRAGO WEGOVAN

Dr ÅASLAV OCIÃ, dopisni ålan SANUDr PITER RADAN (Australija)

Glavni i odgovorni urednikDr ÅASLAV OCIÃ, dopisni ålan SANU

ISSN 0352-5732 / UDK 3(05)

Z B O R N I K

MATICE SRPSKEZA DRUŠTVENE NAUKE

128

NOVI SAD2009

Ilustracija na korici

gravira Zaharije OrfelinaÅovek piše za stolom

SADRŸAJCONTENTS

ÅLANCI I RASPRAVE / ARTICLES AND TREATISES

B l a g o j e S . B a b i ã, Ekonomski odnosi meðu slovenskim zemqama —Economic Relations between Slavic Countries . . . . . . . . . . . 7

R a d o v a n P o p o v i ã, Serijal Veliki Brat i infernalnost ponovosteåenog raja — The Big Brother Show and Infernality of the RegainedParadise . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

J e l i c a P e t r o v i ã, I v a n a M i h i ã, M a r i j a Z o t o v i ã, N i -l a K a p o r S t a n u l o v i ã, Porodiåne uloge oca i majke u poro-dicama u procesu tranzicije — Family Roles of Father and Mother inthe Families in the Process of Transition . . . . . . . . . . . . . 31

G o r d a n a B l a g o j e v i ã, Savremeni stereotipi Srba o Kinezima uBeogradu: Kada kaÿeš Kina, mislim Blok 70 ili … — ContemporarySerbian Stereotypes about the Chinese in Belgrade: When you say China, Ithink about Block 70 or… . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

N a t a š a G o l u b o v i ã, Društveni kapital i ekonomsko-teorijski „im-perijalizam" — Social Capital Concept and Economics “Imperialism" . 63

J o v a n a M i l u t i n o v i ã, Razliåiti pristupi kvalitetu obrazovawa— Different Approaches to the Quality of Education . . . . . . . . 75

I v a n J e r k o v i ã, Paja Radosavqeviã (1879—1958): poruke jedne uspe-šne karijere i neuspešne misije — Paja Radosavljeviã (1879—1958):Messages of a Successful Career and Unsuccessful Mission . . . . . 89

G o r d a n a K a ã a n s k i - U d o v i å i ã, Adresirawe pisama mitropoli-tu Meletiju Pavloviãu (1831—1833) — Adressing the Letters to the Me-tropolitan Meletije Pavloviã (1831—1833) . . . . . . . . . . . . 101

S t a n k o C v j e t i ã a n i n, M i r j a n a S e g e d i n a c, Samostalni raduåenika u nastavi poznavawa prirode — The Self-directing Work ofPupils in the Subject The Principles of Nature . . . . . . . . . . 113

S l o b o d a n B l a g o j e v i ã, I v o M a r i n i ã, Geneza i razvoj teorijeodrÿivog razvoja — Genesis and Development of the Theory of Sustain-able Development . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

OSVRTI / COMMENTS

D r a g o W e g o v a n, Sofija Boÿiã, Srbi u Hrvatskoj 1918—1929. . . . 131

PRIKAZI / REVIEWS

M a r i n k o B o š w a k, Socioekonomske studije profesora QubomiraMaxara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

D e j a n O b u ã i n s k i, Igumanovqeva zaduÿbina . . . . . . . . . . 145D i m i t r i j e V u j a d i n o v i ã, Šest milenijuma hleba . . . . . . . 146Z o r a n G u d o v i ã, O hiperpotrošaåkom društvu . . . . . . . . . 148Å a s l a v O c i ã, Podvig Jovana Radojåiãa . . . . . . . . . . . . . 151

Zbornik Matice srpske za društvene nauke izdaje Matica srpskaIzlazi åetiri puta godišwe

Uredništvo i administracija: Novi Sad, Ulica Matice srpske 1Telefon: 021/420-199

Proceedings for Social Sciences published by Matica SrpskaPublished quarterly

Editorial and publishing office: Novi Sad, Ul. Matice Srpske 1Phone: 381 21 420-199

www.maticasrpska.org.yue-mail: [email protected]

—————————————————————————————————————————————————Redakcija Zbornika Matice srpske za društvene nauke zakquåila je

128. svesku 23. oktobra 2009. godineZa izdavaåa: prof. dr Dušan Nikoliã

Struåni saradnik Odeqewa: Julkica BoarovLektor i korektor: Mirjana ZrniãTehniåki urednik: Vukica Tucakov

Štampawe završeno decembra 2009. godine—————————————————————————————————————————————————

Kompjuterski slog: Mladen Mozetiã, GRAFIÅAR, Novi SadŠtampa:

Tiraÿ: 400 primeraka

Štampawe ovog Zbornika omoguãilo jeMinistarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije

CIP — Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

3(082)

ZBORNIK Matice srpske za društvene nauke /glavni i odgovorni urednik Åaslav Ociã. — 1984,sv. 76— . — Novi Sad : Matica srpska, Odeqewe zadruštvene nauke, 1984—. — 24 cm

Åetiri puta godišwe. — Rezimei na eng. jeziku. —Nastavak publikacije: Zbornik za društvene nauke

ISSN 0352-5732

COBISS.SR-ID 3360258

9 770352 573002

ISSN 0352-5732

Å L A N C I I R A S P R A V E

UDC 339.9(4-11)Originalni nauåni rad

B l a g o j e S . B a b i ã

EKONOMSKI ODNOSIMEÐU SLOVENSKIM ZEMQAMA

SAŸETAK: Ekonomski odnosi meðu slovenskim zemqama su tabu te-ma. To je odraz podela u Evropi koje se prenose i na slovenski svet. Iakoteÿwa za objediwavawem Slovena postoji više vekova, slovenski narodinašli su se u jednoj zajednici samo jednom — i to ne po sopstvenom izbo-ru — u Istoånom bloku nastalom usled podele Evrope posle Drugog svet-skog rata. Razlagawem Istoåog bloka i sºm slovenski svet se razloÿio ta-ko da je postao razjediweniji nego što je ikada bio.

Promene u Evropi — širewe Evropske unije na niz slovenskih zema-qa, promene društveno-ekonomskih sistema u slovenskim zemqama i svet-ska ekonomska kriza — dejstvuju u smeru okupqawa slovenskih naroda nanovim osnovama. Slovenski svet postaje najizglednije trÿište u usponuna svetu, za koje je EU sve više zainteresovana. Izgradwa sveevropskeenergetske infrastrukture, koja obuhvata i sve slovenske zemqe, i nastoja-wa na stvarawu „jedinstvenog evropskog privrednog prostora" izmeðu EUi Rusije, svi slovenski narodi naãi ãe se objediweni zajedniåkim eko-nomskim interesima.

Sveevopski ekonomski aranÿmani imaju za posledicu razvoj ekonom-skih odnosa meðu slovenskim zemqama koji posredno povoqno deluje i napolitiåke odnose meðu wima. Pradoksalno, ono što sami Sloveni nisu ustawu da uåine, åini Evropska unija.

KQUÅNE REÅI: Slovenski svet, sveslovenstvo, ekonomski odnosi,sveevropska energetska infrastruktura

UVOD

Ekonomski odnosi meðu slovenskim zemqama spadaju u neku vrstutabu tema. O wima se malo piše i u ovim zemqama i izvan wih. To jeodraz stawa u Evropi koje nije od juåe. „Istorijski sukob" koji odavnodeli Evropu na Istok i Zapad i danas je na delu. Na povezivawe slo-venskih zemaqa u bilo kome vidu, ukquåujuãi ekonomsko, Zapad gleda spodozrewem. U wemu vidi sredstvo za širewe uticaja Rusije na SredwuEvropu i Sredozemqe.

S druge strane, politiåki åinioci u mnogim slovenskim zemqama,u strahu od zamerawa Zapadu, malo govore o saradwi meðu svojim zemqa-ma. Åak se i nauåne ustanove malo bave ekonomskim odnosima meðu slo-venskim zemqama. Åine to, uglavnom, u okviru istraÿivawa odnosa me-ðu zemqama Sredwe, Juÿne i Istoåne Evrope. Zato je literatuta o eko-nomskim odnosima meðu slovenskim zemqama krajwe oskudna. Privred-na komora Srbije u nas je jedina ustanova koja se temeqno bavi ovimodnosima.

PROMENE U OKRUŸEWU

Od kraja 1980-ih godina dolazi do niza krupnih promena u Evropikoje utiåu na smer kretawa u ekonomskim odnosima meðu slovenskim ze-mqama. Glavne su: razlagawe Istoånog bloka i wegovih glavnih stubova— Varšavskog ugovora i Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoã (SEV);razlagawe sve tri slovenske federacije — Jugoslavije, Sovjetskog Save-za i Åehoslovaåke; razlagawe društveno-ekonomskih ustrojstava u svimslovenskim zemqama; pokušaji ponovnog objediwavawa na bivšem so-vjetskom prostoru; proširivawe Evropske unije na Istok prijemom uålanstvo pet slovenskih drÿava — Bugarske, Poqske, Slovaåke, Slove-nije i Åeške — sa ukupno oko 63,4 miliona stanovnika, i wihov ulazaku NATO; otvarawe svih bivših socijalistiåkih zemqa prema svetskomtrÿištu i ukquåivawe u meðunarodno kretawe kapitala.

U novim oklonostima sve slovenske zemqe našle su se pred te-škim iskušewima na ekonomskoj ravni. Glavno je izgradwa novih dru-štveno-ekonomskih sistema i kquåivawe u svetsku privredu, to jest uutakmicu na svetskom trÿištu, na jednoj, i zaštita domaãe nedovoqnokonkurentne privrede, na drugoj strani (K u l i k o v a, 2008: 8—9).

NEDOVRŠENO SVESLOVENSTVO

Zamisao o objediwavawu slovenskih naroda nastala je još u 16. ve-ku. Vrhunac je dostigla u 19. veku u vidu pokreta za ujediwewe svih slo-venskih naroda. Ideološka osnova bilo je zajedniåko poreklo, jeziåkai duhovna srodnost.

No, sveslovenstvo su razliåiti slovenski narodi razliåito poi-mali. Ova teÿwa bila je najsnaÿnija u Juÿnih Slovena koji su u sveslo-venstvu gledali sredstvo za oslobaðawe od ugwetavawa Turske, Austrou-garske i Venecije. Ali, i meðu Juÿnim Slovenima postojale su znatnerazlike u poimawu sveslovenstva. U Sloveniji i Hrvatskoj je bilo pri-sutno austroslovenstvo, to jest ujediwewe Slovena u okviru Austrougar-ske. U Srbiji je bila na delu postavka da svi Juÿni Sloveni treba dase objedine, bez obzira na veru, uz oslawawe na Rusiju. U Poqskoj, Åe-škoj i Slovaåkoj ono je bilo antirusko. U Åeškoj sveslovensto je biloi antiaustrijsko.

8

Uglavnom, nikada nije postojao jedinstven pokret za okupqawe svihSlovena u jednom institucionalnom okviru bez obzira na wegovu prav-nu prirodu. Ipak, jedan put su se gotovo svi slovenski narodi bili na-šli u jednoj zajednici posle Drugoj svetskog rata. To je bio Istoåniblok. Ova zajednica nije bila stvar izbora slovenskih naroda nego is-hoda Drugog svetskog rata, koji je imao za posledicu podelu Evrope naIstok i Zapad.

Iz ove zajednice prva je izišla Jugoslavija 1948. godine. Potom suse 1990. godine razloÿila oba stuba Istoånog bloka — Varšavski pakti SEV. Istovremeno su se raspale i sve tri slovenske federacije —Jugoslavija, Åehoslovaåka i Sovjetski Savez. Tako je broj slovenskihdrÿava postao veãi nego što je ikada bio. Sloveni su izišli iz soci-jalizma razjediweniji neko ikada.

Po rastakawu Istoånog bloka i napuštawa ranijeg društveno-eko-nomskog sistema i institucionalnih oblika meðusobne povezanosti,slovenske zemqe su se prosto „razbeÿale". Sve, bez izuzetka, su poku-šale da svoje odnose, ekonomske i politiåke, preusmere na Zapad, presvega na Zapadnu Evropu. U toku 1990-ih godina wihovi meðusobni eko-nomski odnosi bitno su se pogoršali.

NOVO OKUPQAWE

Poåetkom 21. veka dolazi do pokušaja nove podele slovenskog sve-ta. U Evropsku uniju ušlo je pet slovenskih zemaqa — Poqska, Åeška,Slovaåka, Slovenija i Bugarska. Zapad teÿi da u Evropsku uniju ukquåii sve juÿnoslovenske narode i Ukrajinu. Na taj naåin bi slovenskisvet bio institucionalno podeqen. U jednom okviru bi se našli svislovenski narodi sem Rusije i Belorusije. One su sada u zasebnom in-stitucionalnom okviru — Savez Rusije i Belorusije. Ponudom „novogevropskog susedstva" Belorusiji i Ukrajini, Zapad teÿi da Rusiju pot-puno izdvoji iz slovenskog sveta.

Ideja sveslovenstva ipak nije išåezla. Ona je i danas ÿiva, po-sebno u Srbiji, Slovaåkoj i Rusiji. Ali ona danas nema uticaja na od-nose meðu slovenskim narodima. Mnogo veãi uticaj imaju ekonomski isocijalni åinioci.

Oporavak odnosa meðu slovenskim zemqama poåiwe s poåetkom 21.veka. Ideološki sukob jewava. Novi društveno-ekonomski sistemi unastajawu u svim ovim zemqama u prvi plan isturaju ekonomske interese.

Trÿište Zapadne Evrope, na koje su se bile usmerile sve bivšeålanice bivšeg Istoånog bloka, postaje prezasiãeno. Trÿišta u uspo-nu u Istoånoj Evropi postaju privlaåna i za kapital zemaqa Zapada, atime i slovenskih zemaqa uålawenih i EU, i onih koje su izvan we. Toje i razumqivo ako se ima u vidu ogromni ekonomski potencijal slo-venskog sveta. S površinom od 18,7 miliona kvadratnih kilometara onzauzima ogromno prostranstvo u kome sunce ne zalazi. Rapolaÿe svimelementima iz Mendeqejevqeve tablice. Jedini je deo sveta koji raspo-

9

laÿe velikim zalihama svih vrsta rudnih i biqnih sirovina i energi-je. Trÿište od oko 200 miliona stanovnika se smatra veoma „širo-kim". Brzi rast „sredwe klase" åini ga istovremeno i „dubokim". Nataj naåin, trÿište slovenskog sveta smatra se najizglednijim trÿi-štem u usponu na svetu.

Pregled 1 — Zemqe slovenskih naroda, 2007.

ZemqaPovršina

000 km2Stanovništvou milionima

Gustina naseqenostipo km2

Bugarska 111,0 7,6 68,9

Poqska 312,7 38,1 121,8

Slovaåka 49,0 5,4 109,9

Slovenija 20,3 2,0 98,8

Åeška 78,9 10,3 129,2

Hrvatska 56,5 4,4 80,6

Makedonija 25,7 2,0 79,3

BiH 51,2 3,9 76,9

Crna Gora 14,0 0,6 43,3

Rusija 17098,2 142,2 8,3

Belorusija 207,6 9,7 46,7

Ukrajina 603,6 46,4 76,5

Srbija 88,4 7,4 111,6

Ukupno 18717,1 279,4

Izvor: Svetska banka. Preuzeto iz: Slovenska biznis sinergija, Prvi poslovni forumslovenskih zemaqa, Privredna Komora Srbije, Beograd, 10. 9. 2008.

Velika ekonomska kriza pojaåava okretawe slovenskom svetu i uslovenskim drÿavama uålawenim u EU i onim koje su pred vratimaUnije. Ovoga puta nije osnov zajedniåko poreklo i jeziåka i duhovnasrodnost, nego ekonomski interesi i socijalne promene.

Pregled 2 — Domaãi bruto proizvod u milijardama dolara SAD, 2007.

Bugarska 39,5Poqska 420,3Slovaåka 74,9Slovenija 45,4Åeška 168,1Hrvatska 51,2Makedonija 7,6BiH 14,7Crna Gora 3,5

Rusija 1291,0

Belorusija 44,8Ukrajina 140,4Srbija 41,5

Ukupno 2342,9


10

DOPRINOS EVROPSKE UNIJE

Sticajem okolnosti, Evropska unija više doprinosi objediwavawuSlovena nego oni sami. U wenom okviru našla se zajednica slovenskihnaroda od oko 65 miliona stanovnika. Ukquåivawem ostalih balkan-skih Slovena taj broj bi se popeo na blizu 90 miliona, tako da bi Slo-veni u EU postali brojniji od Nemaca.

Potpisivawem novog sporazuma izmeðu Rusije i EU, koji treba dadovede do stvarawa „zajedniåkog evropskog privrednog prostora", ima-ãe za ishod okupqawe svih slovenskih zemaqa oko zajedniåkih ekonom-skih interesa. Time ãe na zdravoj ekonomskoj osnovi biti ukloweniåinioci razdora u Evropi, koji su se uvek odraÿavali i na odnose meðuslovenskim zemqama.

Na taj naåin, sva panevropska rešewa idu u smeru razvoja odnosameðu slovenskim zemqama na zdravijim osnovima.

Istovremeno, dolazi do oporavka sveevropske ekonomske saradwe.U tom sklopu poboqšavaju se i ekonomski i politiåki odnosi meðuslovenskim zemqama. Pitawe energije postaje jedno od najvaÿnijih pan-evropskih pitawa. Rešavawe ovog pitawa na sveevropskoj osnovi dovo-di do novog, ekonomskog povezivawa svih evropskih zemaqa, pa time islovenskih. Energetska infrastruktura — gasovodi i naftovodi — po-vezuju i sve slovenske zemqe. Isporuke energenata iz Rusije u ZapadnuEvropu idu preko Ukrajine i Belorusije, povezuju i druge slovenske ze-mqe — Poqsku, Åešku, Slovaåku, Bugarsku, Srbiju. Izgradwa gasovoda„Juÿni tok" i „Evropskog naftovoda" povezaãe u sveevropski energet-ski sistem sve slovenske zemqe.

Nova socijalna struktura u nastajawu nakon razlagawa „socijali-stiåkog društva", pogoduje razvoju odnosa meðu slovenskim zemqama.Novonarastajuãa kapitalistiåka klasa u svim slovenskim zemqama jošje slaba da bi uspešno konkurisala moãnim preduzeãima na trÿištimaZapada. Ona sada traÿi izlaz na trÿištima u usponu, a to su u Evropi,uglavnom, samo slovenske zemqe. Na taj naåin, nakon prve decenije odrazlagawa Istoånog bloka, dolazi do „povratka" na Istok, to jest dorazvoja svih oblika ekonomske saradwe meðu slovenskim zemqama.

Nova, panevropska energetska politika i novi „strateški spora-zum" izmeðu EU i Rusije, vode u istom smeru: razvoju ekonomskih odno-sa meðu slovenskim zemqama i „po širini" i „po dubini".

UTICAJ EVROPSKE UNIJE

Od poåetka 21. veka odnosi meðu slovenskim zemqama se obnavqaju,razvijajuãi se na novim osnovama. Na poboqšavawe ovih odnosa nepo-sredno i posredno je uticala Evropska unija.

Slovenske zemqe koje su ušle u EU — Poqska, Åeška, Slovaåka,Slovenija i Bugarska — dobile su slobodan pristup najveãem trÿištuna svetu, kao i finansijsku podršku za sprovoðewe reformi. Izvoz

11

ovih zemaqa u EU je u vremenu 1995—2005. porastao za oko 3,5 puta, avrednost ukupne spoqne trgovine EU u istom vremenu porastao je zaoko 3,2 puta.

Istovremeno, i zemqe Zapadnog Balkana, koje nisu uålawene u EU,zahvaqujuãi drugim sporazumima, kao što su Pakt o stabilnosti i spo-razumi o stabilizaciji i pridruÿivawu, postepeno se ukquåuju u pod-ruåje ekonomskog uticaja EU1. Rusija, Belorusija i Ukrajina su takoðevisoko zainteresovane za razvoj ekonomskih odnosa sa EU, a time i saslovenskim zemqama u wenom okriqu, kao i sa zemqama Sredwe i Jugo-istoåne Evrope koje nisu uålawene u EU.

Najzad, Rusija je 2004. zakquåila sa EU sporazum o strateškompartnerstvu, kojim su jedna drugoj priznale status najpovlašãenije na-cije.

U celini uzev, tako i EU posredno utiåe na razvoj ekonomskih od-nosa meðu slovenskim zemqama.

STAWE EKONOMSKIH ODNOSA MEÐUSLOVENSKIM ZEMQAMA

Stawe ekonomskih odnosa meðu slovenskim zemqama još je znatnimdelom odreðeno neekonomskim åiniocima. Na taj naåin, veliki poten-cijal za uzajamnu ekonomsku saradwu ne koristi se u dovoqnoj meri, ma-da beleÿi teÿwu postupnog rasta. Gotovo svim slovenskim zemqamaglavni trgovinski partneri su neslovenske zemqe. Izuzeci su Ukrajinai Belorusija, kojima je glavni trgovinski partner Rusija i u izvozu iuvozu; i Bosna i Hercegovina i Makedonija kojima je glavni spoqnotr-govinski partner Srbija.

Prostorna usmerenost trgovine. U pogledu poloÿaja u meðunarodnojtrgovini meðu slovenskim zemqama postoje znaåajne razlike. U 2007.godini samo Ruska Federacija i Åeška su imale pozitivan trgovinskibilans. Pokrivenost uvoza izvozom u Rusiji je iznosila 144,9%, a u Åe-škoj 103,8%. Najniÿi koeficijent pokrivenosti uvoza izvozom imalesu juÿnoslovenske zemqe — Crna Gora (32,6%), BiH (42,7%), Srbija(47,6%) i Hrvatska (47,8%). Slovenske zemqe se znatno razlikuju i pokoeficijentu otvorenosti prema svetskom trÿištu. Po pravilu, što jezemqa mawa to je zavisnost od spoqne trgovine viša, pa je viši i koe-ficijent otvorenosti, to jest odnos izvoza i domaãeg bruto proizvodaje viši. U 2007. bio je najveãi u Slovaåkoj, 86%. To znaåi da je vred-nost izvoza bila ravna 86% vrednosti DBP. Najniÿi koeficijent iz-voza meðu slovenskim zemqama imala je Srbija — svega 27%.

12

1 Ovo se odnosi i na neslovenske zemqe Sredwe i Jugoistoåne Evrope (K u l i k o v a,F e ö t 2008: 9).

Pregled 3 — Najznaåajniji partneri u izvozu (2007)

Bugarska Poqska Åeška Slovaåka

Turska (11,4%) Nemaåka (25,9%) Nemaåka (28,0%) Nemaåka (21,5%)Italija (10,3) Italija (6,6%) Slovaåka (8,0%) Åeška (12,4%)Nemaåka (10,3%) Francuska (6,1%) Poqska (5,4%) Francuska (6,8%)Gråka (9,1%) V. Britanija (5,9%) Francuska (4,9%) Italija (6,5%)Belgija (6,2%) Åeška (5,5%) V. Britanija (4,6%) Poqska (6,2%)

Hrvatska Slovenija Makedonija BiH

Italija (19,1%) Nemaåka (19,7%) Srbija (19,1%) Hrvatska (21,8%)BiH(14,4%) Italija (12,9%) Nemaåka (14,4%) Nemaåka (14,6%)Nemaåka (10,0%) Austrija (8,6%) Gråka (12,5%) Slovenija (13,6%)Slovenija (8,3%) Hrvatska (8,7%) Italija (10,3%) Italija (13%)Srbija (5,4%) Francuska (6,8%) Bugarska (7,2%) SCG (11,2%)

Crna Gora Ruska Federacija Ukrajina Belorusija

Italija (30,5%) Holandija (12,1%) Rusija (25,7%) Rusija (32,3%)Srbija (21,4%) Italija (7,8%) Turska (7,4%) Holandija (18,6%)Maðarska (14,1%) Nemaåka (7,4%) Italija (5,4%) Ukrajina (8,7%)Gråka (13,6%) Turska (5,2%) Nemaåka (3,3%) Letonija (6,1%)Slovenija (5,7%) Belorusija (4,9%) Poqska (3,3%) Poqska (5,2%)

Srbija

Italija (12,4%)BiH (11,8%)Crna Gora (10,8%)Nemaåka (10,6)Rusija (5,1)


Pregled 4 — Najznaåajniji partneri u uvozu (2007)

Bugarska Poqska Åeška Slovaåka

Rusija (12,5%) Nemaåka (24,1%) Nemaåka (25,6%) Nemaåka (19,9%)Nemaåka (12,3%) Rusija (8,7%) Kina (7,1%) Åeška (11,5%)Italija (8,7%) Kina (7,1%) Poqska (5,2%) Rusija (9,4%)Ukrajina (7,2%) Italija (6,9%) Slovaåka (4,9%) Maðarska (5,4%)Turska (6,8%) Francuska (5,1%) Italija (4,3%) Kina (5,2%)

Hrvatska Slovenija Makedonija BiH

Italija (16,0%) Nemaåka (20,3%) Rusija (12,3%) Hrvatska (18,6%)Nemaåka (14,4%) Italija (18,7%) Nemaåka (10,0) Nemaåka (13,4%)Rusija (10,1%) Austrija (12,3%) Srbija (8,6%) Slovenija (8,3)Kina (6,2%) Francuska (6,2%) Gråka (7,9%) Italija (8,3%)Slovenija (5,9%) Hrvatska (4,0) Italija (5,8%) SCG (4,1%)

Crna Gora Ruska Federacija Ukrajina Belorusija

Srbija (32,9%) Nemaåka (13,3%) Rusija (27,7%) Rusija (63,8%)Slovenija (6,4%) Kina (12,2%) Nemaåka (9,6) Nemaåka (6,2%)Italija (6,3%) Ukrajina (6,7%) Turkmenistan 7,0%) Ukrajina (5,3%)Hrvatska (6,1%) Japan (6,4%) Poqska (4,8%) Kina (3,0%)BiH (5,2%) SAD (4,7%) Italija (2,9%) Poqska (2,7%)

13

Srbija

Rusija (14,3%)Nemaåka (11,8%)Italija (9,7%)Kina (7,3%)Maðarska (3,9%)


Pregled 5 — Pokazateqi stawa spoqnotrgovinske razmene

Pokrivenost uvozaizvozom u %, 2007.

Odnos izvoza robe i uslugau DBP u %, 2006.

Bugarska 61,6 64Poqska 85,3 41Slovaåka 96,6 86

Slovenija 95,3 69Åeška 103,8 76Hrvatska 47,8 48Makedonija 63,8 50BiH 42,7 25

Crna Gora 32,6 48Rusija 144,9 34Belorusija 84,9 60Ukrajina 81,2 47Srbija 47,6 27


Prostorna usmerenost neposrednih ulagawa. Kretawe kapitala meðuslovenskim zemqama je skromnog obima, ali s tendencijom rasta. Kapi-tal iz Rusije prisutan je u svim slovenskim zemqama, preteÿnim delomu energetskim projektima i bankarstvu, mada rastu ulagawa i u preraði-vaåkoj delatnosti. Druge slovenske zemqe su takoðe izvoznice kapitalau slovenski svet.

Po dostupnim podacima, najveãi izvoznik kapitala u vidu nepo-srednih stranih ulagawa u Srbiju je Slovenija. Zatim sledi Crna Gora.Meðutim, po zakquåewu ugovora o naftnoj industriji i izgradwi naf-tovoda i gasovoda, Rusija postaje najveãi ulagaå kapitala u privreduSrbije.

14

Pregled 6 — Neto strana direktna ulagawa drugih slovenskih zemaqa u Srbiji 2002—2007(u hiqadama dolara SAD)

Bugarska 112.013 Makedonija

Poqska BiH –840.197

Slovaåka Crna Gora (2004—2007) 222.234

Slovenija 543.250 Rusija 41.574

Åeška Belorusija

Hrvatska 153.259 Ukrajina

Izvor: Narodna banka Srbije. Preuzeto iz: Slovenska biznis sinergija, Prvi poslovniforum slovenskih zemaqa, Privredna Komora Srbije, Beograd, 10. 9. 2008.

REGIONALNA SARADWA MEÐU SLOVENSKIM ZEMQAMA

Nema sveslovenskog pravnog okviru za meðusobnu ekonomsku sarad-wu. To nije ni Svetska trgovinska organizacija, jer niz slovenskih ze-maqa nije u woj zastupqen.

Pregled 7 — Slovenski svet i Svetska trgovinska organizacija (23. jula 2008)

ÅLANICE STO DATUM UÅLAWEWA POSMATRAÅI U STO

Bugarska 1. decembar 1996. BelorusijaHrvatska 30. novembra 2000. BiHÅeška 1. januara 1995. RusijaMakedonija 4. aprila 2003. Crna GoraPoqsaka 1. jula 1995. SrbijaSlovaåka 1. januara 1995.Slovenija 30. jula 1995.Ukrajina 16. maja 2008.

Sve slovenske zemqe pokazivale su zainteresovanost za ålanstvo uSTO. Najuticajnije zemqe u STO postavqale su, meðutim, nizu sloven-skih zemaqa uslove na koje one nisu pristajale. Po izbijawu svetskeekonomske krize utihnule su uspavanke o blagodetima slobodne trgovi-ne. I mnoge zemqe, ålanice ove organizacije, pribegavaju merama kojeSTO iskquåuje, tako da je protekcionizam u svetskoj trgovini u po-rastu.

Zemqe koje nisu ålanice STO sada imaju više manevarskog prosto-ra da štite domaãu proizvodwu od strane konkurencije. Srazmerno jesplasnuo i zanos za uålawivawe u STO. Sada je otpor zemaqa-ålanicaproširewu STO splasnuo u istoj srazmeri u kojoj je splasnuo i zanosza uålawewe zemaqa-posmatraåa. Tako za sada ostaje neiskorišãen naj-širi institucionalni okvir za objediwavawe slovenskih zemaqa.

Regionalna saradwa meðu slovenskim zemqama odvija se u okviruzasebnih sporazuma: Savez Rusije i Belorusije; Zajednica nezavisnihdrÿava — Rusija, Belorusija, Ukrajina i Kazahstan; Evropska Unija —Poqska, Åeška, Slovaåka, Slovenija i Bugarska; CEFTA — BiH, Ma-kedonija, Hrvatska, Crna Gora i Srbija. No, ni u jednom od ovih obli-ka regionalna saradwa nije osobito uspešna.

15

ZAJEDNIÅKI PRIVREDNI PROSTORRUSIJE, UKRAJINE, BELORUSIJE I KAZAHSTANA

Tegobe objediwavawa. Zamisao o privrednom objediwavawu Rusije,Ukrajine, Belorusije i Kazahstana (ZND+4) sroåena je na sastanku åeti-ri predsednika — Vladimira Putina, Leonida Kuåme, Aleksandra Lu-kašenka i Nursultana Nazarbajeva — 23. februara 2003. u Moskvi. Uzajedniåkoj Izjavi åetiri predsednika izloÿena je „politiåka rešenostza stvarawe Zajedniåkog privrednog prostora" (ZPP). U Izjavi je na-glašena potreba da se sledi „dogovorna privredna politika u višepodruåja, usaglašavawe odgovarajuãih zakona i zasnivawe nezavisne me-ðuvladine Komisije za trgovinu i carinske tarife". Åetiri zemqe bizajedniåki, kao carinska unija, ušle u Svetsku trgovinsku organizaci-ju. Krajwi ciq trebalo je da bude Organizacija za regionalnu integra-ciju (ORI). U Jalti, 19. septembra 2003. potpisan je Meðuvladin spo-razum o stvarawu ZPP, koji su ratifikovali parlamenti sve åetiri ze-mqe (G l i n k i n a, K o s i k o v a 2006: 4 et. seq.).

Iza namere za zasnivawe regionalne integracije åetiri najrazvi-jenije bivše sovjetske zemqe, bilo je više razloga:

a) Najpre, nezadovoqstvo stawem privredne saradwe zemaqa Zajed-nice nezavisnih drÿava (ZND). To se odnosi, ne samo na celu ZND-12,nego i na Evroazijsku ekonomsku zajednicu2 i na Savez drÿava Rusije iBelorusije.3 Nijedna od ovih zajednica nije pospešila uzajamnu pri-vrednu saradwu. Zato je ORI trebalo da bude prototip za novi savez.Åetiri najrazvijenije zemqe je trebalo da zajedniåkom politikom imajuulogu lokomotive procesa integracije u bivšem sovjetskom prostoru(G l i n k i n a, K o s i k o v a 2006: 4).

b) Drugi vaÿan razlog iza projekta ZPP bio je nuÿnost „simetriå-nog odgovora" na teÿwu Evropske unije da se širi ka granicama ZND.Politika „evropskog susedstva" proglašena u Briselu 2003, uoåi we-nog proširewa na istok, protegnuta je i na Ukrajinu, Belorusiju, Mol-daviju, Jermeniju, Gruziju i Azerbejxan. Neki ugledni nauånici na Za-padu ocewivali su da se time stvara tampon zona izmeðu EU i Rusije.Upravo je inicijativa za intergaciju „åetvorice" bio pokušaj odgovo-ra na politiku prenebregavawa posebnih prava Rusije kao nasledniceSSSR u bivšem sovjetskom podruåju. Rusija je u tome gledala ugroÿava-we wenih nacionalnih interesa.

v) Postoje i vaÿni ekonomski razlozi. Pojedinaåno, konkurent-nost zemaqa ZND na trÿištu EU nije bila zadovoqavajuãa. Carinskaunija „åetvorice" bila bi konkurentnija u nadmetawu s moãnom carin-skom i monetarnom unijom na zapadnim granicama ZND.

g) Vaÿan razlog je bilo i nastojawe Rusije da posredno ukquåiUkrajinu u evroazijsku integraciju. Uprkos povlašãenim cenama ener-

16

2 Evroazijsku privrednu zajednicu su osnovali 2000. godine Rusija, Belorusija, Ka-zahstan, Kirgistan i Taxikistan, a od 2006. i Uzbekistan.

3 Ugovor o Savezu drÿava Rusije i Belorusije potpisan je 1999.

gije i prevoznih tarifa Ukrajina nije htela da potpiše Povequ ZND oEkonomskoj uniji (1993). Ukrajina je bila samo za zonu slobodne trgovi-ne. Nije htela ni u jedan oblik integracije u kome je Rusija. Ona je na-stojala da sama postane jezgro integracije — GUAM (Gruzija, Ukrajina,Azerbejxan, Moldavija).

Ekonomski potencijal „åetvorke". „Zajednica åetvorice" obuhvataekonomski najmoãnije zemqe bivšeg SSSR, sa stanovništvom od oko230 miliona i prirodnim bogatstvima dovoqnim da pokriju sve wihovepotrebe. Istovremeno, najrazvijeniji nauåni, tehnološki, industrij-ski, finansijski i qudski potencijal bivšeg SSSR usredsreðen je uwima. Ove zemqe povezane su meðusobno, ne samo u pogledu snabdevawaenergentima, nego i u preraðivaåkoj industriji i u fundamentalnim iprimewenim naukama. Posebno su meðusobno povezane privrede Rusije,Belorusije i Ukrajine. Ove tri zemqe imaju i najrazvijeniju preraðu-vaåku industriju, pa su i upuãenije jedna na drugu. Ove zemqe su nasvetskom trÿištu konkurentne u oko 15 makrotehnologija od ukupno oko50: aviotehnologija, vasionska i nuklearna tehnologija, brodogradwa,transport, hemijska i energetska mašinogradwa, biotehnologija. Povrhtoga, ove zemqe su ogromno trÿište za sve tri privrede (G l i n k i n a,K o s i k o v a 2006: 4).

Izmeðu ZEP-4 i ZND postoje vaÿne razlike.a) ZEP odraÿava suparništvo Rusije i Ukrajine. Do potpisivawa

ZEP 4 Ukrajina je odbijala da se prikquåi „proruskoj" ZND, nastojeãina udruÿivawu kao što je GUAM (Gruzija, Ukrajina, Azerbejxan, Mol-davija);

b) ZEP 4 okupqa zemqe iz raliåitih regionalnih sistema bezbed-nosti;

v) ZEP je trebalo da stvori nadnacionalnu strukturu ureðivawaekonomskih odnosa u okviru ZEP 4, koja bi obavezivala åetiri vlade;

g) Ovde je prednost data funkcionalnom povezivawu umesto insti-tucionalnom, i

d) Ålanice ZEP su najrazvijenije zemqe bivšeg SSSR.ZEP 4 ne ograniåava ålanice da saraðuju s drugim regionalnim

organizacijama, kao što je EU.ZEP nije uspeo zato što je u wemu Ukrajina igrala ulogu „trojan-

skog kowa". On je i daqe više na ravni projekta nego na ravni inte-gracije. Ukrajina pristaje samo na „podruåje slobodne trgovine", dokRusija, Belorusija i Kazahstan teÿe carinskoj uniji.

SUKOBI INTERESA U ZEP 4

Ovaj projekt spotiåe se o razlike u shvatawu interesa drÿava pot-pisnica sporazuma o ZEP.

Interesi Rusije. Rusija oåekuje da ovim ojaåa svoj poloÿaj i u ZNDi prema EU koja se širi, kao i konkretne ekonomske koristi. ZEP ze-mqe su glavni ekonomski partneri Rusije. Na Ukrajinu, Belorusiji uKazahstan otpada oko 90% trgovine Rusije sa zemqama ZND i oko 13%

17

ukupne trgovine Rusije sa svetom. Stoga bi slobodna trgovina sa ovetri zemqe, a pogotovu carinska unija koja bi ukquåivala i Ukrajinu,bila od velike koristi za Rusiju. Razmena Rusije i Ukrajine bi moglabiti udvostruåena. Neostvarena moguãnost razmene dveju zemaqa cenise na oko 20 milijardi dolara (G l i n k i n a, K o s i k o v a 2006: 14).

Interesi Belorusije. U zemqe ZEP ide oko polovine beloruskogizvoza. Zato je Belorusija veoma zainteresovana za slobodnu trgovinuZEP na åijim trÿištima je konkurentna, jer ima jeftine proizvodedobre kakvoãe. To je za ovu zemqu posebno vaÿno jer izvozi u visini od65% DBP. Pošto bi u okviru ZEP trebalo da se obezbede isti usloviza sva preduzeãa, to znaåi da bi Belorusija dobijala gas i naftu po ce-nama koje vaÿe i u Rusiji. Belorusija je zato da se uporedo s „podruåjemslobodne trgovine" uspostavi i „zajedniåki energetski prostor". Semtoga, Belorusija oåekuje priliv investicija iz drugih ålanica ZEP kaoi povoqnije uslove za ulazak u STO. Najzad, od oko tri i po milionaBelorusa koji ÿive inostranstvu, uglavnom, su u Ukrajini i Rusiji.

Belorusija raåuna i s nepovoqnim dejstvima u ZEP. Ona ima druk-åiji ekonomski model.

Interesi Ukrajine. Ukrajina ima razvijen industrijski komplekssa znaåajnim nauånim i tehnološkim potencijalom. Saradwa u ZEP 4bi olakšala izvoz u zemqe ZND i pristup prirodnim bogatstvima podpovoqnim uslovima. Ukrajina je više zavisna od ruskog trÿišta goto-vih proizvoda nego Rusija od ukrajinskog. Rusi inaåe štite svoje pro-izvoðaåe uvoðewem kvota na uvoz iz Ukrajine. Ukidawem ovih kvota na-glo bi se uveãao izvoz metalskih proizvoda iz Ukrajine u Rusiju. Ukra-jinska vlada je dokazivala da je to samo ekonomski projekt, u interesusve åetiri zemqe. I Akademija nauka Ukrajine smatra da je ZEP u inte-resu Ukrajine.

No, od samog poåetka u politiåkom vrhu Ukrajine postojala je sum-wa u projekt ZEP. U Vrhovnoj Radi protiv ovog projekta nisu isticaniekonomski nego politiåki razlozi. Glavni je da bi ZEP mogao voditistvarawu „Velike Rusije", a wen strateški ciq je ulazak u EU.

Ishod. Otpor Ukrajine je razlog što ZEP u sadašwim politiåkimprilikama nema izgleda da bude ostvaren prema prvobitnoj zamisli.Meðutim, druge zemqe ålanice ZEP nisu oduševqene predlogom Ukra-jine da se umesto ZEP stvori podruåje slobodne trgovine izmeðu åeti-ri zemqe. Poslovni krugovi u sve åetiri zemqe podrÿavaju zamisao oZEP. Zakquåivawe sporazume izmeðu EU i Rusije o „jedinstvenom evrop-skom privrednom prostoru" moÿda ãe doprineti pretvarawu ZEP u„most" izmeðu EU i ZND (G l i n k i n a, K o s i k o v a 2006: 33).

ZAKQUÅAK

Slovenski svet poseduje ogroman qudski i materijalni potencijalza privrednu i društvenu razvijenost mnogo višu od današwe. Taj po-tencijal se nedovoqno koristi, prvenstveno iz politiåkih razloga.

18

Umesto da udruÿuju napore radi ostvarivawa zajedniåkog blagostawa,slovenske zemqe u meðusobnim sporovima rasipaju i sredstva i energi-ju i vreme.

Po svemu sudeãi, vreme radi za okretawe svih slovenskih zemaqameðusobnoj saradwi. Sadašwa ekonomska kriza vodi ka razvoju pan-evropske saradwe radi wenog lakšeg prevazilaÿewa. Veliki infra-strukturni projekti otvaraju put razvoju ekonomske saradwe na ravnicelog kontinenta, koja ãe nuÿno obuhvatati i ceo slovenski svet. Novasocijalna struktura, koja nastaje u slovenskim zemqama, vodi organskompovezivawu privreda i društava celog slovenskog sveta.

LITERATURA

K u l i k o v a, N. V. i N. V. F e ö t (otvetstvennœe redaktorœ) (2008). Vnešne-çkonomiåeskie sväzœ stran centralünoö i ygo-vostoånoö Evropœ: posledstviätransformacii dlä Rossii, Moskva: Institut çkonomiki RAN.

G l i n k i n a, Svetlana, Lydia K o s i k o v a (2006). Development of Common Econo-mic Space of Russia, Ukraina, Belarus and Kazahstan, Indeunis Papers, Econo-mics Institute of the Russian Academy of Sciences, August. Preuzeto s Inter-neta.

ECONOMIC RELATIONS BETWEEN SLAVIC COUNTRIES

by

Blagoje S. Babiã

Summary

Economic relations between Slavic countries are a taboo topic. This is a reflectionof divisions in Europe, which have also been transmitted to the Slavic world. Althoughthe aspiration for Slav unification has existed for centuries, Slavic peoples have been apart of a single community only once — and even then not of their own choice — inthe Eastern Block, which emerged from the division of Europe after the Second WorldWar. The decomposition of the Eastern Bloc was followed by the decomposition of theSlavic world as well, which became more disunited than ever before.

Changes that have been occurring in Europe — the incorporation into the Euro-pean Union of several Slavic countries, the transformation of socio-economic systemsin the Slavic countries and the global economic crisis — are driving the Slavic peoplestoward a gathering on a new basis. The Slavic world is becoming the most promisingemerging market in the world, for which the European Union is showing increasing in-terest. With the building of a pan-European energy infrastructure, which would also en-compass all the Slavic countries, coupled with efforts toward creating a “single Euro-pean economic space" that would include both the European Union and Russia, all Sla-vic peoples will be united by common economic interests.

Pan-European arrangements have as a consequence the development of econo-mic relations among Slavic countries, bringing added benefit to their mutual politicalrelations as well. Paradoxically, the European Union is accomplishing for the Slavicpeoples what the Slavic peoples aren't able to accomplish for themselves.

19

UDC 316.77130.2

Originalni nauåni rad

R a d o v a n P o p o v i ã

SERIJAL VELIKI BRAT I INFERNALNOSTPONOVO STEÅENOG RAJA

SAŸETAK: Jedinstvenost, samostalnost i autoreferencijalnost re-prezentacijskog modela na kome poåiva specifiånost komunikacijskog kon-cepta postmodernih masovnih medija, kao i interaktivnost u åijim seokvirima pomoãu fikcionalnog Drugog konstituiše modus subsistendi gle-daoca/posmatraåa predstavqa osnovni predmet kritiåkog razmatrawa kojeovaj tekst pokušava da pruÿi. Teza koja se u wemu postavqa jeste da je mo-guãe identifikovati i obrazloÿiti suštinsku razliku izmeðu smisaonogishodišta i efekata koje reality show Veliki Brat ima u evroameriåkomkulturnom krugu i u kulturnom kontekstu društava koja se nalaze u proce-sima asimilacije aksioloških paradigmi tog kruga. Sekularizacija ispo-vednih tehnika koje se manifestuju u nekim aspektima ovog programa tran-sformiše se u ovim društvima u samoindukovano usvajawe tradicionali-stiåkih kontrolnih mehanizama i wihovo perpetuirawe u formi privid-nog permisivizma i kontradogmatske društvene prakse.

KQUÅNE REÅI: Veliki Brat, reprezentacija, kulturalna paradigma,kontrolni mehanizam

Velikog Brata nije video niko. On jelice na plakatima, glas na telekranu.Moÿemo biti mawe-više sigurni da onneãe ni umreti a veã postoji znatna ne-sigurnost oko toga kad se on rodio…Wegova funkcija je da bude ÿiÿa u kojuãe se sticati qubav, strah i poštova-we, dakle oseãawa koja se lakše moguimati prema jedinki nego prema organi-zaciji.

Xorx Orvel, 1984.

Od svoje prve pojave u televizijskim programima (u SAD poåetkom70-ih, a u Zapadnoj Evropi 90-ih godina 20. veka), serija koja je, iz pre-vashodno lukrativnih razloga, trebalo da prikaÿe simulaciju stvarno-sti posredstvom precizne rekonstrukcije ambijenta u kome se odigrava

ÿivotna svakodnevica o odreðenom kulturnom kontekstu, poåetkom 21.veka prevazišla je svoje kulturno-geografske i, što je još vaÿnije,svoje prvobitne koncepcijske okvire. Globalizacija svetske privrede irazbijawe ideološkog rigorizma i etatistiåke totalitarnosti otvori-li su put prodoru artefakata, kulturnih obrazaca i praksi poreklom izangloameriåkog civilizacijskog kruga u društva oblikovana fuzioni-sawem tradicijske autarkiånosti i ideološke doktrinarnosti, što jerezultovalo pojavom minotaurskih sociokulturnih sklopova s veoma di-fuznim i kolebqivim ustrojstvom vrednosnih obrazaca na planu mogu-ãeg/nameravanog rekonstituisawa izgubqenih ili zanemarenih insti-tucionalnih i socijalnopsiholoških identifikacionih matrica. Ukoliziji veã odavno etabliranog postmodernog modela mišqewa i de-lawa i predmodernih paradigmi, kritiåka reakcija zemaqa u tranzicijina, åesto mehaniåko i nepromišqeno, insistirawe na bezostatnomprihvatawu paradigmatiånih vrednosnih okvira iz Zapadne Evrope iSAD, oåitovala se na dva naåina: ili kao wihovo radikalno odbaciva-we putem reafirmisawa lokalnih/regionalnih/nacionalnih specifiå-nosti, odnosno naglašavawe religijske komponente kolektivnog iden-titeta koja je našla izraza u mnogobrojnim ekstremistiåkim pokretimaširom sveta; ili kao pasivno prihvatawe nuÿnosti heteronomije evro-ameriåkih kulturalnih smernica, shvaãenih kao naåin za ubrzavaweionako neizbeÿnog globalnog evolutivnog procesa asimilovawa rezi-dualnih elemenata inferiornih formi sociokulturalnih sklopova uone više, istorijski naprednije i organizaciono efikasnije.

Tek kada ovo imamo u vidu, moÿemo legitimno da postavimo pita-we: kakvo je ishodište Velikog Brata, kakav smisaoni osnov wegovestrukture, znaåewe i obim wegovih nameravanih i nenameravanih efe-kata? Ovde polazimo od teze da se reality show Veliki Brat zasniva namedijskoj vizuelizaciji sekularizovanih procesa ispovesti i razreše-wa od greha u protestantskoj religijskoj tradiciji prenesenih na plankolektivne psihoterapijske prakse. Veã i sam naziv ÿanra reality shownavodi na stranputicu. Razume se da ni ovde, kao ni u bilo kom oblikuposredovawa „objektivne stvarnosti", nikakvom mimetiåkom podraÿa-vawu niza spoqašwih dogaðaja nema mesta. Utoliko odrednica stvar-nost (reality) mora da se shvati kao naåin recepcije stvarnosti u post-kapitalistiåkom, konzumerskom društvu. Stvarnost koju postavqa/iz-vodi ovaj televizijski program jeste stvarnost oåišãena od svih ideal-tipskoj projekciji potrošaåkog društva, akcidentalnih i suvišnihnanosa primarnih, neposrednih odnosa koji vladaju unutar grupe srod-nika ili prijateqa, od svih vidova klasno-socijalne stratifikacije,od protivreånosti proizvodnih odnosa, potencijalnosti verskih, na-cionalno i rasno motivisanih sukoba — ukratko, od svega onoga štobi, kao konkurentski aspekt moglo da preusmeri ili subvertuje inici-jalni motiv uspostavqawa idealtipskog obrasca socijalne harmonije upostistorijskom društvu. Zbog toga je ova jednostrana stvarnost kon-strukcija instrumentalnog uma, neka vrsta mikrokosmosa društvene em-patije i åak moÿda embrionalan saÿetak projektovanih utopijskih dru-

22

štvenih odnosa. Stvarnost u tom smislu nije ekstrapolacija nekog seg-menta celine, koji se zatim podvrgava reformatorskim intervencijamau svrhu ispravqawa ili poboqšawa disfunkcionalnih momenata —naprotiv, istinit lik stvarnosti poåiva u åistoti wene medijske pre-zentacije, koja delegitimiše pretenziju na objektivno vaÿewe konku-rentskih vidova stvarnosti. Ovaj postmetafiziåki neoplatonizam imaambiciju da uspostavi zatvoren, autoreferencijalan sistem znaåewa.1

Simulatorna stvarnost ne skriva i ne generiše privid veã poništavarazliku izmeðu privida i prisustva.

Šta je, zatim, prikaz (show), ukoliko smo stvarnost Velikog Brataovako odredili? Prikazivawe tj. ispostavqawe neåega u vidokrug name-ãe pitawe: kome je prikazana tako shvaãena stvarnost? Odgovor na ovopitawe primorava nas da odustanemo od mikrokosmiåke izolovanostiovog simulakrumskog projekta, kako bismo prišli korak bliÿe posta-vqenoj tezi. Pozornica Velikog Brata otvara se prema gledaocu, konzu-mentu ovog programa, u smislu potpuno razliåitom od onoga kako to åi-ne konvencionalne televizijske emisije. Time što nije forma repre-zentacije sadrÿaja (dokumentarnih ili narativnih), nego forma wegovesimulatorne transpozicije, Veliki Brat ne dozvoqava uspostavqawedistance izmeðu posmatraåa i posmatranog, niti intendira ka klasiå-nom uspostavqawu identifikacije izmeðu gledalaca i protagonistâ, sazavršnim momentom moralnog samoizmirewa. Naprotiv, protagonistisu izloÿeni mehanizmu eliminacije (glasawe gledalaca o udaqavawu izkuãe Velikog Brata), u kome gledaoci, koji fungiraju kao individualnitransmiteri opšteg, supraindividualnog imperativa, prisiqeni psi-hološkog zakonitošãu o konformirawu pojedinca i mase åiji je ondeo, sâmi pothrawuju ekspanziju medijskog simulakruma. Na mesto samo-refleksije kojom se konstituiše i uåvršãuje samosvest stupa odnos po-vratne sprege intenzifikacije proizvodwe stvarnosti, u kome gledaocipokazuju delotvornost simulakrumske idealne matrice, dok protagoni-sti Velikog Brata i wihovi meðusobni odnosi in vitro pokazuju iluzor-nost, neproblematiånost i razrešivost svih protivreånosti spoqa-šweg sveta. Upravo u ovom odnosu neprestanog intenzifikovawa mo-mentuma kretawa, koje iskquåuje odredbu ciqa, savremeni nemaåki mi-slilac Peter Sloterdajk (Peter Sloterdijk) vidi osnovnu karakteristikusavremenog sveta. Ta karakteristika dopuwena je wegovom apsolutnomsamoraspoloÿivošãu, imanentnošãu pokretaåkog potencijala — u kraj-woj liniji, svet je shvaãen kao forma samokretawa u beskonaånoj inter-ferenciji samoperpetuirawa motivacionih åinilaca, koji dovodi sebedo odsustva pitawa o kuda? tog progresivnog uveãavawa i najzad do sop-

23

1 Predstava, reprezentacija polazi od principa ekvivalentnosti znaka i stvarnoga(åak iako je ta ekvivalentnost utopijska, to je fundamentalno pravilo). Simulacija pola-zi, nasuprot tome, od utopije principa ekvivalentnosti, polazi od radikalne negacijeznaka kao vrednosti, polazi od znaka kao reverzije i ubistva svake referencije. Dok re-prezentacija pokušava da apsorbuje simulaciju, tumaåeãi je kao laÿnu predstavu, simula-cija obuhvata celo zdawe cele predstave kao simulakrum — Ÿan Bodrijar (1991). Simula-krum i simulacija, str. 9—10; Novi Sad: IP Svetovi 1991.

stvenog sloma koji ima svoj etiåki, vrednosni, politiåki i ekološkiizraz. Sloterdajk, kao i mnogi pre wega, odreðuje pojam subjektivnostikao ishodišnu taåku progresa jer, kaÿe on, kada subjekt odluåi daostvari misao o progresu, onda u wemu detonator izaziva progresivno sa-mokretawe.2 Progres po Sloterdajku ne znaåi naprosto put koji trebapreãi od jednog do drugog mesta u prostoru ili vremenu veã aktivnostkoja dovodi do porasta moguãnosti da se taj put preðe. Jedino nepro-menqivo obeleÿje progresa je wegova teÿwa za sopstvenim perpetuira-wem u beskonaånost — kretawe ka sve veãoj pokretqivosti — kaÿe Slo-terdajk.

Kuãa Velikog Brata predstavqa resakralizovan prostor åistog ide-aliteta postojawa koji se suštinski koncentriše oko ispovedaonice,kao mesta na kome eliminatorni mehanizam obezbeðuje prozirnost nastrani posmatraåa, kome se sugeriše oåitovan idealitet kao wegovasopstvena supstruktura, do koje moÿe da se dospe kontinuiranim intro-spektivnim nastojawima. Ovaj središwi poloÿaj mesta ispovesti u re-verzibilnom konstituisawu stvarnosti razotkriva ono što Bodrijar(Jean Baudrillard) naziva krajem panoptiåkog sistema.3 Meðutim, oznaåe-no u vidu mladih, zavodqivih protagonista, uporno izmiåe teÿwi zauspostavqawem znaåewa i vraãa se oznaåitequ kao osvešãena nemoguã-nost samoopravdawa, produbqujuãi hijatus izmeðu ÿeqenoga i moguãega.Umesto jasnog uvida u dubinske aspekte nezadovoqenosti i nedovršeno-sti svake konaåne svesti, ovde se na mestu na kome treba da se prepoznakonstitutivni Drugi, kroz fikcionalnu sablast odsustva Drugoga i we-gove zamene intenzifikovanim prividom svog idealizovanog odraza ilinaåinâ oslobaðawa tog odraza od onog „efemernog balasta" egzistenci-je, propada u ponor nekompenzovane ÿeqe.4 Pitawa koja glas u ispove-daonici postavqa nikad nisu neutralna nego agresivno-sugestivna, uka-zujuãi na nedovoqnost manifestnih aspekata svakodnevice i potrebu za

24

2 S l o t e r d i j k, Peter (2006). Mobilization of the Planet from the Spirit of Self-Intensifi-cation; u TDR: The Drama Review 50:4 (T. 192), Winter, p. 37.

3 Oko televizije nije više izvor apsolutnog pogleda, a ideal kontrole nije višeideal prozirnosti. Ovaj još podrazumeva izvestan objektivni prostor (prostor renesan-se) i svemoã jednog despotskog pogleda. A to je ako ne sistem zatvarawa, bar sistem nad-zirawa: suptilniji, ali uvek izvan objekta, a igrajuãi na suprotnosti izmeðu gledati ibiti gledan… — Ÿan B o d r i j a r (1991). Simulakrum i simulacija, str. 33; Novi Sad:IP Svetovi.

4 Ovaj mehanizam iluzornosti teÿwe za nekom vrstom natkompenzacije u circulus vi-tiosus-u oscilovawa izmeðu nerealizovanog subjekta i projekcije wegovog intendiranogsamoostvarewa izvanredno je izloÿio Ÿak Lakan: „Buduãi da nastaje na poqu Drugoga,oznaåiteq omoguãuje pojavu subjekta wegovog znaåewa. Ali, on funkcionira kao oznaåi-teq, tako da svodi subjekt da bude samo oznaåiteq, petrificirajuãi ga istom kretwom ko-jom ga zove da funkcionira, da govori, kao subjekt. Tu je upravo vremenski nagon gdje seuspostavqa ono što je karakteristika poåetka nesvjesnoga kao takvog — zatvarawe.

Jedan analitiåar je to osjetio na drugoj razini i pokušao izraziti izrazom koji jebio nov i nije nikad do tada bio korišãen na poqu analize — aphanisis, nestanak. Xons(Jones), koji ga je izmislio, uzeo ga je kao nešto priliåno apsurdno — strah od nestajawaÿeqe. Dakle, aphanisis treba postaviti radikalnije na razinu gdje se subjekt oåituje u tojkretwi nestanka, koji sam okvalificirao kao smrtonosan. Ovu sam kretwu nazvao fadingsubjekta" (L a c a n 1986: 222).

prodirawem ka dubqim motivacionim slojevima iz kojih ti aspektiproizlaze. Kao i svaka ispovest i ova je specifiåno sredstvo samootu-ðewa i simboliåkog usmrãivawa zvaniåno proskribovanih aspekata mi-šqewa i delawa. Proces neprestanog i javnog suoåavawa sa sopstvenimgrešnim biãem, wegova ekskulpacija i reintegrisawe u boÿanski nor-mativni poredak bio je prisutan još u ranim protestantskim zajedni-cama u formi javne ispovesti pred skupom vernika, tako da „istovre-meno kada se izgraðuje ova velika praksa ispovesti — ispita savesti iusmeravawa savesti kao stalnog diskurzivnog filtera postojawa, javqase, na primer, u engleskim puritanskim sredinama, postupak trajne au-tobiografije u kojoj svako priåa sebi i drugima, okolini, qudima iziste zajednice, vlastiti ÿivot, kako bi se mogli u wemu otkriti znaciboÿanskog izabrawa. Mislim da je to ustanovqewe, unutar religioznihmehanizama, neizmernog sveukupnog opisa koji je u neku ruku pozadinasvih tehnika i ispita i medikalizacije, kojima ãemo kasnije prisu-stvovati" (F u k o 2002: 231; Cf. takoðe V e b e r 1997: 62—130).

Iz okriqa sekularizovanog evroameriåkog modela proizlazi, da-kle, ova tehnika ispitivawa savesti, ali ne samo ona. Kao što je veãreåeno, i åitavo endogeno strukturno ustrojstvo naåina ÿivota stanov-nika kuãe Velikog Brata i wegovo prostorno disponirawe predstavqaparadigmatski prikaz sekularizovane eshatologije postmoderne, a samo-nametnuta kompetitivnost treba da dovede do konaånog ostvarewa sna ohiqadugodišwem zlatnom dobu kao garantu samoostvarewa u okvirimasavremenog potrošaåkog društva. Napor dugog putovawa ka eshatonu —mnogo puta ubrzanog i skraãenog reÿijskim intervencijama, usmerava-nog glasom Velikog Brata, poprima oblik sintetizovane eksplikacijeonoga što Sloterdajk naziva kopernikanskom mobilizacijom. Ova ubrzanai saÿeta kriptologija spasewa samo je iseåak kruga besplodnog pona-vqawa i nezadovoqewa. Šta je, meðutim, ono što razbija beskonaånostovog ciklizma i ponovo uspostavqa referentnu taåku refleksije? To jesmrt. Smrt je skrivena sila koja potkopava temeqe kruÿnog obrasca,sila s kojom velikobratovska eshatologija ne raåuna. Smrt je ona onto-loška åiwenica koja ni u jednoj ravni ne dopušta konsakraciju besko-naånosti ponavqawa, ona nije momenat posredovawa ili prolazna neu-godnost koja prati put ka zadovoqewu ÿeqe, ne mesto transformacije,nego trenutak samoopravdawa.5 Smrt kojoj je podleglo troje ukuãana Ve-likog Brata u Srbiji dovelo je do (privremenog) prekida emitovawaovog šou-programa. Pored faktiåkog prekida iz konvencionalnih, qud-skih obzira, ovaj prekid moÿe da se shvati i kao izraz uvida u samouki-

25

5 Sa smrãu gubitak predstoji samom sebi u svojem najvlastitijemu Moãi-biti. U tojse moguãnosti tubitku radi o wegovu bitku-u-svijetu uopãe. Wegova je smrt moguãnostNe-više-moãi-biti-tu. Ako tubitak predstoji sebi kao ta moguãnost sama sebe on je pot-puno upuãen na svoje najvlastitije Moãi-biti… Smrt je najvlastitija moguãnost tubitka.Bitak pri woj dokuåuje tubitku wegovo najvlastitije Moãi-biti u kojem se wemu apsolut-no radi o bitku tubitka. U wemu moÿe tubitku postati oåitim da se on u osobitoj mo-guãnosti sama sebe oteo od Se, to jest, da mu se istråavajuãi uvijek moÿe oteti. Ali tekrazumqewe toga 'Moãi' razotkriva faktiånu izgubqenost Se-liånosti u svakidašwosti"(H e i d e g g e r 1988: 285, 299).

nuãe cikliåkog modela bezuspešnog nastojawa za uspostavqawem znaåe-wa. Smrt kao tihi, krajwi ishod postepenog trošewa organskog sup-strata preobraÿava se ovde u åin otvarawa novog puta zajednice ka iz-gubqenoj transcendentalnosti svrhe.6

Ako bi trebalo izvesti osnovne odrednice Velikog Brata onda bitu svakako trebalo uvrstiti: wegovu kulturnu situiranost u evroame-riåkoj paradigmi, usmerenost ka uspostavqawu interaktivnog obrascaprevladavawa jednosmernosti medijske poruke, nemoguãnost simulacijestvarnoga kao totalizujuãeg projekta i, kao rezultat, produbqewe izvor-ne anksioznosti. Ukoliko se tako shvati, ovaj reality show je eminen-tan simptom kraja moderne i latentan izraz nastojawa da se teorijskikoncepti postmoderne prošire do krajwih granica moguãnosti svojepraktiåne ostvarqivosti.

Meðutim, kad Bodrijar kaÿe: za nas, koji više ne raspolaÿemo efi-kasnim ritualom, itd., time nameãe pitawe kulturnog odnosno ideolo-škog obima i mere uticaja koji ovakav jedan reality show moÿe da imaizvan kulturnog kruga visokorazvijenih, postindustrijskih društava ili,uÿe, u granicama društava nedovršenih „tranzicijskih procesa", ka-kvo je i ono u kome ÿivimo. Izgleda da odgovor na ovo pitawe pre sve-ga zavisi od naåina shvatawa interkulturalnosti, koju savremeni teo-retiåari kao, na primer, Bernhart Valdenfels (Bernhart Waldenfels) od-reðuju kao nešto što prevazilazi multikulturalnost shvaãenu kao kul-turno mnoštvo, ali i transkulturalnost u znaåewu prekoraåivawa tra-dicionalno omeðenih nacionalnih kultura. S druge strane, Edvard Sa-id (Edward Said) smatra da kulture nisu ni monolitne ni autonomne ida imaju sposobnost da apsorbuju razliåitosti u veãoj meri no što ihodbacuju. Iako su ovakva shvatawa interkulturalnosti i integrativnogkapaciteta (savremenih) kultura sasvim legitimna, ipak je tu, kao poj-movni korektiv, potrebno uvesti pojam pseudomorfoze, koji je nemaåkifilozof Osvald Špengler (Oswald Spengler) koristio u okvirima svojekulturalne morfologije kako bi oznaåio procese prilagoðavawa kultur-nog obrasca koji se spoqa nameãe jednom globalnom društvu na druga-

26

6 „Od malog je znaåaja da li je do smrti došlo nesreãnim sluåajem, usled zloåinaili katastrofe — od åasa kada izmiåe 'prirodnom' razumu, kada predstavqa izazov pri-rodi, ona iznova postaje stvar grupe i zahteva kolektivni i simboliåni odgovor — jed-nom reåju, ona izaziva strast za neprirodnim, koja je istovremeno i strast za ÿrtvova-wem. Priroda je ravna i lišena znaåewa, ne bi trebalo da smrt bude 'vraãena prirodi',potrebno je da se razmeni u skladu sa strogim obiåajnim ritualima, da bi se wena ener-gija, energija mrtvaca i energija smrti, odrazila na grupu, bila apsorbovana i utrošenaod strane grupe, umesto da ostavi za sobom samo otpadak 'prirode'. Za nas, koji više neraspolaÿemo efikasnim ritualom za apsorbovawe smrti i wene energije raskida, preo-staje fantazam ÿrtvovawa, nasilne neprirodnosti smrti. Otuda intenzivno i kolektivnozadovoqstvo koje se doÿivqava prilikom smrti u automobilskoj nesreãi. Ono što pri-vlaåi kod svakog udesa u kome ima mrtvih, to je neprirodnost smrti. Tehniåka, ne-pri-rodna, dakle, ÿeqena (od same ÿrtve, verovatno) dakle, iznova zanimqiva — jer ÿeqenasmrt ima nekog smisla" (B o d r i j a r 1991: 186).

O „desimulakrizaciji" modernog konstrukta „prirodnosti", koju Peter Sloterdajkoznaåava kao ptolemejsko razoruÿawe cf. S l o t e r d a j k 1988: 46—47 et passim.

åijem stepenu kulturnog razvoja a koji to društvo više ili mawe do-brovoqno prihvata i postepeno originalno transformiše, utolikošto ostavqa netaknutima formalne komponente tog obrasca, dok wego-vo suštinsko opredeqewe prilagoðava sopstvenom unutrašwem ustroj-stvu. Veliki Brat u Srbiji predstavqa izvanredan primer kako inter-kulturnog proÿimawa, tako i pseudomorfiåkih transformacija preuze-tih elemenata jedne heteronomne kulturne paradigme. Srpska kulturapostigla je, kao prvo, izuzetan stepen otvorenosti, bar kada je reå ointelektualno izgraðenim slojevima društva, zahvaqujuãi nedovršeno-sti predmodernog socio-kulturalnog identiteta umesto da ta otvore-nost bude modalitet prevladavawa dovršenog identiteta, zahvaãenoganomijskim tendencijama. Ova neizgraðenost i nedovršenost predsta-vqa osnov zauzimawa stava o neproblematiånom statusu Velikog Brata,kao da je reå o bilo kom interaktivnom televizijskom programu. Kaošto smo veã rekli, on je ponajmawe takav televizijski program. Akosmo usvojili pretpostavku da stvarnost po sebi ne postoji nego da po-stoje stvarnosti, kao rezultati kulturom formirane percepcije objek-tiviteta, onda je suštinsko odreðewe Velikog Brata uslovqeno wego-vom re-kontekstualizacijom u kulturalni ambijent dominantno predmo-dernog obrasca mišqewa i delawa kakav postoji u Srbiji. Ako predmo-derna prinudna kolektivnost normirawa formi društvenog ÿivota veãfungira kao arhaiåan vid interiorizovawa kontrolnog mehanizma, nijeneobiåno što je ova emisija doÿivqena kao dragocena masmedijska eks-tenzija tog prvobitnog mehanizma odnosno kao akcelerator svenacio-nalnog ujednaåavawa anomijskih nepravilnosti kao neizbeÿne posledi-ce sloma prethodnog sistema vrednosti (tradicionalistiåkog i socija-listiåkog, koji se u krajwoj instanci stapaju u jedinstven vrednosno--regulativan kompleks). Umesto da generiše sve veãi moment ubrzawa(u Sloterdajkovom smislu), dinamiåki potencijal Velikog Brata, u so-cijalno-psihološkom kontekstu u kome još uvek vaÿi uzroåno-posle-diåni koncept moderne, dovodi do usporavawa u liku Velikog Bratakao liku ostvarene ÿeqe — a taj lik nije ništa drugo do odraz veã us-postavqenog i petrifikovanog rodovskog identiteta, koji istorijskiprethodi stepenu nacionalnog identiteta. Sredstvo uspostavqawa togidentiteta je mitska priåa — zatvoren, neistorijski narativan obra-zac, koji daje konaåan odgovor na sva ili veãinu kquånih pitawa indi-vidualnog i društvenog ÿivota. Mit je, isto tako, i govor o izvornomstawu åoveka i sveta, o zlatnom dobu iz åijeg se okriqa u istorijskomvremenu izdvajamo na putu regresije u odnosu na veã unapred dat åinkolektivnog samoostvarewa. Napor koji eksterni uåesnici Velikog Bra-ta u Srbiji investiraju u pokušaj simulacije stvarnosti u potpunostije suprotno usmeren od onoga koji u istom ciqu åine uåesnici iz evro-ameriåkog kulturalnog kruga. Dok je tamo reå o nemoguãnosti samoo-stvarewa koje raåuna s procesualnošãu stvarnosti i modalitetima we-ne intenzifikacije, s neurotskim rascepom i anksioznošãu kao kraj-wim ishodom, ovde iste posledice izaziva nemoguãnost samodezaktua-

27

lizacije u nameravanom åinu ponovnog uspostavqawa homogenosti ide-alnog obrasca zlatnog doba.7 Samorazumqivost koju ova mitska svest na-meãe, kao što nameãe i potrebu da se beskonaåno obnavqa, formira la-tentan motiv nastojawa za usporavawem svakog (evolutivnog) procesakao forme transgresije mitski konstituisanih normativnih ograniåe-wa i razarawa zateåenog obrasca zadovoqavawa ÿeqe. Ako se vreme od-redi kao regulator prekida, diskontinuiteta, uskraãivawa, oskudnosti,nedovoqnosti, onda je kuãa Velikog Brata mesto posveãewa kontinuite-ta, obiqa, razrešenih protivreånosti, izmirewa sukoba — sphaera sac-rum usporenosti i samozadovoqstva, ukratko, mesto koncentrisane iizoštrene simulacije koju proizvodi loša savest eksternih uåesnika.

Da li ono što je reåeno u prethodnom izlagawu treba da bude shva-ãeno kao zakquåak o slabosti i nedovoqnosti interkulturalnosti u za-hvatawu u dubinske osnove razliåitosti kulturnih paradigmi i omogu-ãavawu višeg stepena meðusobnog razumevawa i prihvatawa? Svakakoda ne. Kulture odnosno kulturne paradigme poseduju znaåajan unutra-šwi dinamizam, sposobnost prilagoðavawa, otvorenost ka spoqašwimuticajima, što zajedno åini ono što bi moglo da se nazove interkul-turnim potencijalom. Meðutim, kulture su takoðe i relativno zaokru-ÿene i samodovoqne celine, koje podrazumevaju temeqne ishodišneosnove koje nisu prost zbir manifestnih elemenata kulturnog sklopate, prema tome, nisu do kraja svodive na neko heteronomno odreðewe.8

Izloÿena transformacija temeqnih razlika u dekodirawu kulturalneporuke koju, na manifestnom planu, identiåan televizijski programemituje, pruÿa, iako fragmentaran, uvid u potrebu istinskog meðusob-nog razumevawa i prihvatawa kultura koje se åesto i nevoqno susreãu udoba zatvarawa ciklusa jedne epohe i otvarawa novoga.

28

7 Radomir Konstantinoviã je izvanredno analizirao upravo opisanu malograðanskusvest (duh palanke) kao izraz loše savesti: „Wegova tradicionalistiåka svest je pokušajprevazilaÿewa ove vremenske svesti, koju duh plemena ne poznaje u svome van-vremenommitotvorstvu. Ako ne uspeva da se obnovi kao mitotvorna svest, on to ne uspeva zato štoje nesposoban za ovu van-vremenost ili, odreðenije, za ovo izuzimawe iz vremena. Wegovasvest, kao bitno-istorijska, jeste vremenska svest koja je 'izmeðu' wega i plemenskevan-vremene mitotvorne svesti. Nemoã za mitsko stvarawe, kao za stvarawe van-vremeno-sti strogo zatvorenog sveta mita, za wega je znak wegove nevernosti, åak wegovog proklet-stva da, i protiv svoje voqe, bude izdajniåki duh. 'Motiv izdaje' otuda, nije samo motivkoji je on u stawu da oglasi pred 'svetom', u wegovoj istorijski — 'besmislenoj' otvoreno-sti, veã je to motiv koji se objavquje i u wegovom odnosu sa samim sobom (podv — R. P). Zasebe on je 'izdajnik jer nije pleme', i jer nije ugraðen u zatvoreni svet plemenskog mita.On je izdajnik jer mu je svest vremenska svest. Onako kako je samo vreme izdaja (trajawa,zatvorenosti u wemu, pa i mitske zatvorenosti), tako je i vremenska svest, svest graðenau vremenu, svest razgraðivawa mitskog plemena." (K o n s t a n t i n o v i ã 2004: 141—142)

8 „Misaoni i znaåewski elementi koji leÿe u osnovi svakog logiåki integrisanogsistema kulture mogu se razmatrati iz dva aspekta: unutrašweg i spoqnog. Prvi pripadacarstvu unutrašweg iskustva, bilo u wegovom neorganizovanom obliku neintegrisanihpredstava, ideja, izraza voqe, oseta i emocija, bilo u wegovom organizovanom oblikumnoštva sistema misli ispletenih iz tih elemenata unutrašweg iskustva… Drugu oblaståine organski i neorganski fenomeni: predmeti, dogaðaji i procesi i oni otelotvorujuili obuhvataju ili ostvaruju ili eksternalizuju unutrašwe iskustvo. Ti spoqni fenome-ni pripadaju samo jednom sistemu kulture, jer su manifestacije unutrašweg aspekta. Iz-van toga prestaju da budu deo integrisane kulture." (S o r o k i n 2002: 29)

LITERATURA

B o d r i j a r, Ÿan (1991). Simulakrumi i simulacija, Novi Sad: IP Svetovi.B o d r i j a r, Ÿan (1991). Simboliåka razmena i smrt, Gorwi Milanovac: IP

Deåje novine.F u k o, Mišel (2002). Nenormalni, Novi Sad: IP Svetovi.H e i d e g g e r, Martin (1988). Bitak i vrijeme, Zagreb: Naprijed.K o n s t a n t i n o v i ã, Radomir (2004). Filosofija palanke, Beograd: Otkrovewe.L a c a n, Jacques (1986). Åetiri temeljna pojma psihoanalize, Zagreb: Naprijed.S l o t e r d i j k, Peter (2006). Mobilization of the Planet from the Spirit of Self-Intensi-

fication; TDR: The Drama Rewiev 50:4 (T 192), Winter 2006.S l o t e r d a j k, Peter (1988). Kopernikanska mobilizacija i ptolomejsko razoru-

ÿawe, Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo.S o r o k i n, Pitirim (2002). Društvena i kulturna dinamika, Beograd — Pod-

gorica: Sluÿbeni list SRJ — CID.V e b e r, Maks (1997). Sabrani spisi o sociologiji religije, t. ¡; Sremski Karlov-

ci—Novi Sad: Izdavaåka kwiÿarnica Zorana Stojanoviãa.

THE BIG BROTHER SHOW AND INFERNALITYOF THE REGAINED PARADISE

by

Radovan Popoviã

Summary

The unity, autonomy and autoreferentiality of the representational model uponwhich the uniqueness of the communicational concept of postmodern mass-media rests,as well as interactivity within the framework of which, assisted by the fictional Other,the modus subsistendi of a spectator is being constituted, represents the main subject ofthe critical discourse of the following essay. The thesis which is here proposed is that itis possible to identify and scrutinize a fundamental difference between the generativecore of meaning and the effects which the reality show The Big Brother produceswithin the Euro-American cultural circle on the one hand and within the cultural con-text of the societies involved in a process of assimilation of axiological paradigms ori-ginating from that circle on the other hand. The secularization of the techniques of con-fession which manifest themselves in a number of aspects of this programme trans-forms itself in these societies into a self-induced adoption of traditionalist mechanismsof control and their perpetuating in a form of illusory permissivness and anti-dogmaticsocial praxis.

29

UDC 314.6:330.341:32Originalni nauåni rad

J e l i c a P e t r o v i ãI v a n a M i h i ãM a r i j a Z o t o v i ãN i l a K a p o r S t a n u l o v i ã

PORODIÅNE ULOGE OCA I MAJKEU PORODICAMA U PROCESU TRANZICIJE

SAŸETAK: Istraÿivawe je imalo za ciq da utvrdi povezanost tipa

porodice (tradicionalna/egalitarna) i nekih socio-demografskih varija-

bli, što predstavqa deo šireg istraÿivaåkog projekta koji je razmatrao

probleme porodice u vremenu tranzicije.Uzorak istraÿivawa åinili su uåenici sredwih škola s teritorije

cele Vojvodine. Istraÿivawem je obuhvaãen 561 ispitanik, proseånog uz-

rasta 16 godina.Porodice obuhvaãene istraÿivawem su na osnovu svakodnevnih ak-

tivnosti majke i oca klasifikovane na sledeãi naåin: 77,4% tradicio-

nalnih i 22,6% egalitarnih porodica.U ovom radu autori razmatraju obrazovawe i zaposlewe roditeqa, me-

sto stanovawa i proceweno materijalno stawe porodice kao korelate po-

rodiånih uloga majke i oca, odnosno tipa porodice.KQUÅNE REÅI: tradicionalna porodica, egalitarna porodica, tran-

zicija

UVOD

Savremena porodica se suoåava s brojnim teškoãama i problemimai koristi sve raspoloÿive resurse kako bi se odrÿala i ispunila oåe-kivane uloge i funkcije. Promene koje se odvijaju velikom brzinom usvim segmentima savremenog društva ostavqaju znaåajne posledice nastawe, razvoj, ulogu i mesto porodice u društvu. Svako prouåavawe po-rodice izvan društvenog konteksta moÿe se smatrati necelovitim, arezultati takvih istraÿivawa mogu doprineti razumevawu samo nekih,specifiånih aspekata ovog sloÿenog fenomena.

U politiåki i ekonomski stabilnim evropskim zemqama posled-wih decenija, porodica se nije mnogo mewala. Šta se, meðutim, dogaða

s porodicom u zemqama koje su obuhvaãene ubrzanim procesom tranzi-cije koja postavqa oštre zahteve na sve aspekte ÿivqewa?

Proces tranzicije moÿe biti shvaãen kao vrsta „vrednosnog vakuu-ma", gde postojeãe stare vrednosti nestaju, dok se nove još nisu jasnoiskristalisale. U pitawu su tzv. vrednosti u nastajawu koje tegobno kr-åe svoj put. Socijalne promene tokom proteklih godina, egzistencijal-ni strahovi, ekonomske i politiåke turbulencije, siromaštvo, migra-cije i raspad tradicionalnih vrednosti, uzrokovale su velike promeneunutar porodice. Savremena porodica našla se pred nizom izazova ko-ji se tiåu same strukture porodice, promene uloga i odnosa unutar we,naåinu funkcionisawa i sliåno.

S tim u vezi, u domaãoj struånoj literaturi u posledwih deset go-dina, velika paÿwa se pridaje efektima društvene tranzicije na poro-diåne sisteme.

O posledicama društvenih promena na karakteristike i funkcio-nalnost porodice postoje bar tri razliåita mišqewa:

1. Navedene promene mogu da ostvare negativan uticaj na porodicu.Kao efekti promena naglašavaju se promena tradicionalnog modela, ikao wen prateãi proces individualizacija kao stav i kao potreba, sla-bqewe motiva za roditeqstvom i uopšte pad vrednosti porodiånog ÿi-vota. Kao argumente ovo stanovište izdvaja porast broja razvoda i ra-stava a porast vanbraånih veza i samaca (o vrednostima braka i poro-dice videti u: M i h i ã, P e t r o v i ã, 2007);

2. Uticaji su preteÿno pozitivni — porodica je danas shvaãenakao odnos s „izabranim srodnicima", nasuprot ranijem shvatawu poro-dice „zajednice potrebe";

3. Postoji kontinuitet u uticajima — u porodici se zapravo, sla-bo šta mewalo — porodica je pratila i usklaðivala se s kontinuira-nim društvenim promenama koje su ostavqale traga na woj (T o m a n o -v i ã, 2004).

Kao jedna od najizraÿenijih promena u porodici pomiwe se modi-fikacija porodiånih uloga. Neki istraÿivaåi ovu transformaciju po-smatraju kao vid kulturne erozije koja ugroÿava daqe funkcionisawedruštva (B e l l, 1996).

Za tradicionalnu porodicu karakteristiåno je da su uloge izmeðuroditeqa podeqene tako da je teÿište oåeve aktivnosti van kuãe, na za-raðivawu sredstava za ÿivot, dok majka prevashodno uzgaja decu i vodiraåuna o domaãinstvu. Otac se, dakle, specijalizuje u maksimizirawufinansijskog kapitala i mesta porodice u društvu, a majka u maksimi-zaciji humanih resursa dece i wihovog pravilnog vaspitawa (B e l l,1996).

U Srbiji, koja se i daqe smatra tradicionalno ureðenim dru-štvom, opadawe znaåaja i zastupqenosti tipiånog patrijarhalnog obra-sca prati se od vremena posle Drugog svetskog rata, mada se i daqe be-leÿe izveštaji o postojawu porodica s potpunim patrijarhalnim ure-ðewem (H a l p e r n, K a s e r, 1996). U isto vreme, kod nas, u analiziškolskih uxbenika, nalazi se predominacija muških likova, te podela

32

uloga na porodiåne — namewene ÿeni, i profesionalne — namewenemuškarcu, åime se odrÿava ideologija majke simbola porodice i brigeo kuãi i oca-hraniteqa (J a r i ã, 1996). Savremena istraÿivawa regi-struju promene u prikazu odnosa meðu polovima, ali su one ipak dalekood egalitarnih odnosa. Tako, na primer, pregledna studija istraÿivawaporodica na prostoru Jugoslavije pokazala je trend od kraja osamdesetihgodina koji podrazumeva promene u odnosima meðu polovima u porodi-ci, kao i promenu patrijarhalnog sistema (P e t r o v i ã i sar., 1996).

Smatra se da najznaåajniji faktor koji doprinosi rastakawu tradi-cionalne porodiåne forme u smislu modifikacije tipiånih društve-nih uloga jeste promena društvenog poloÿaja ÿene (S c h a f f, 1989). Na-ime, pojaåana ekonomska samostalnost ÿena, prouzrokovana ravnoprav-nim pristupom obrazovawu i zaposlewu, zatim moguãnosti kontrolenad svojim telom putem zaštite od zaåeãa, i automatizacija kuãnih po-slova doprineli su promeni dinamike porodiånih odnosa.

Danas se sve više poveãava broj porodica u kojima roditeqi jed-nako materijalno doprinose porodici, a uloga oåeva u podizawu decepostaje sve znaåajnija. Broj zaposlenih ÿena raste velikom brzinom.Udeo parova s oba zaposlena ålana poveãao se sa 45% 1976. godine na60% 1992. godine (S c h a i e, W i l l i s, 2001). Stajl (S t e i l, 2000) navodizanimqive statistiåke podatke o stavovima prema zaposlenim ÿenama.Tako su 70-ih godina polovina ÿena i 48% muškaraca tvrdili da jeuspešan brak onaj tradicionalni u kojem materijalno pridonosi samomuškarac, a ÿena biva zaduÿena za vaspitawe i åuvawe dece. Više od70% ÿena smatralo je da je wihova obaveza pruÿawe podrške suprugu uostvarewu wegove karijere. Sliåna situacija zabeleÿena je i 80-ih go-dina kada je veãina smatrala da je zaposlenost majke jedna od preduslovaslabqewa porodice kao institucije. Åak 70% ÿena i 85% muškaracatvrdi da je zaposlenost majke razlog razvoda braka. Promena stavova popitawu zaposlenosti majke zabeleÿena je 90-ih godina, kada više odpolovine populacije smatra da je za uspešan brak nuÿno zaposlewe obapartnera i podela odgovornosti u porodici.

Moglo bi se, zapravo, oåekivati da postoji veãa podela odgovorno-sti u kuãnim poslovima u onim domaãinstvima gde ÿena zaraðuje jedna-ko ili više od muÿa. Meðutim, istraÿivawa pokazuju da i u onim po-rodicama gde je ÿena doprinosila porodiånom prihodu 50% ili više,ipak je obavqala i najveãi deo kuãnih poslova. Sliåno tome, predviða-lo se da ãe, prateãi opšti trend egalitarizacije odnosa u savremenomdruštvu, mlaðe generacije preuzeti veãi deo ovih obaveza. Meðutim,nisu naðene razlike izmeðu mlaðih i starijih generacija u preuzima-wu obaveza kuvawa, åišãewa, kupovawa ili plaãawa raåuna (S c h a i e,W i l l i s, 2001). Uprkos duÿem vremenu koje provodi van kuãe, ÿena idaqe obavqa veãinu kuãnih poslova. Uloga muškarca više je opisanakao pomoã, dok ÿena tri puta više uåestvuje u planirawu, organizova-wu, nadzirawu porodiånih aktivnosti u odnosu na muškarca.

Dolazak dece dramatiåno poveãava vreme i rad povezan s brigom odetetu i domaãinstvu (R e x r o a t, S h e n a n, 1987). Kako sve više ÿena

33

ide na trÿište rada, podela kuãnih poslova sve je aktuelnija tema.Oåekuje se da kroz ceo ÿivotni ciklus i muškarac i ÿena „ÿonglira-ju" s roditeqstvom, domaãinstvom i odgovornostima na poslu. Raåuna-juãi sve ove obaveze, ÿene imaju mnogo duÿu radnu nedequ od svojih mu-ÿeva, i to u svim fazama porodiånog ÿivota. Ipak, parovi ravnoprav-nije dele porodiåne i radne uloge u poåetnim i završnim fazama po-rodiånog ÿivota (mladi par bez dece i faza „praznog gnezda" — kadadeca zasnuju sopstvene porodice). U prilog tezi da nakon dolaska decepolne uloge roditeqa postaju tradicionalnije govori i podatak da jeraskorak u razmeri radnih sati izmeðu muškarca i ÿene najveãi to-kom razdobqa podizawa deteta, i to od wegovog roðewa do treãe godine(R e x r o a t, S h e n a n, 1987). Kada ÿene rade izvan kuãe, muškarci nepoveãavaju srazmerno svoje vreme bavqewa kuãnim poslovima. Oni po-veãavaju ovo vreme tokom razdobqa malog ili nikakvog optereãewa naposlu, tj. na poåetku svoje karijere ili nakon penzionisawa. Ÿene, sdruge strane, mawe vremena posveãuju kuãnim poslovima pre i poslepodizawa dece.

U razvijenim i demokratskim društvima ÿene sve više manife-stuju da nisu spremne da ÿrtvuju svoje ambicije i svoju karijeru zbogpromocije muÿa ili porodiåne socijalizacije dece. One traÿe prostorza ostvarewe svojih liånih ambicija, da imaju slobodu delovawa i od-luåivawa, da ostvare ekonomsku samostalnost i zaštite svoj individu-alni identitet.

Teÿwa za slobodom i individualizmom u porodici i porodiånimodnosima, predstavqa jedan od znaåajnih izazova u savremenom društvu.Nove liberalne tendencije donose potrebu za individualnom afirma-cijom i potvrðivawem sposobnosti, ambicija i ÿeqa svakog pojedinca.

Kako se faza procesa tranzicije, koja podrazumeva stvarawe novogvrednosnog sistema moÿe smatrati i novim poåetkom, a proces prome-ne moÿe boqe izvesti uz aktivno praãewe i osvešãivawe mikroprome-na, ovo istraÿivawe i projekat smatramo doprinosom u praãewu konti-nuiteta stawa i promena u strukturi i funkcionalnosti porodica kodnas.

PREDMET ISTRAŸIVAWA

Istraÿivawe je sprovedeno s ciqem utvrðivawa povezanosti izme-ðu tipa porodice (tradicionalna/egalitarna) i nekih socio-demograf-skih varijabli, što predstavqa deo šireg istraÿivaåkog projekta „Po-rodica kao vrednost u društvu u procesu tranzicije". Realizaciju ovogprojekta podrÿao je Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološkirazvoj AP Vojvodine.

METOD

Uzorak. Uzorak istraÿivawa åinili su uåenici sredwih škola steritorije Vojvodine. Istraÿivawem je obuhvaãen 561 uåenik, i to 160

34

ispitanika muškog pola i 401 ispitanik ÿenskog pola. Proseåan uz-rast ispitanika bio je 16 godina.

Podaci su skupqani u sredwim školama u Somboru, Kikindi iNovom Sadu, tako da su wima obuhvaãene porodice iz ovih gradova iokolnih sela i prigradskih naseqa. U Novom Sadu deo ispitanika bioje iz Sredwoškolskog doma uåenika, åime su dobijeni podaci i za po-rodice koje ÿive u vojvoðanskim mestima udaqenijim od centara istra-ÿivawa..

Raspodela uzorka po mestu stanovawa je priliåno ujednaåena: sa se-la potiåe 43,2%, a iz grada 56,8% ispitanika.

Varijable istraÿivawa. Osnovnu zavisnu varijablu u ovom istra-ÿivawu predstavqa tip porodice operacionalizovan preko podele po-sla u kuãi.

Ispitanici su davali podatke o svakodnevnim aktivnostima oca imajke, na osnovu åega smo pokušali da dobijemo tipiåan profil ulogemajke i oca u kuãi, te procenimo tip porodice (egalitarna/tradicio-nalna).

U stranim istraÿivawima koriste se skale kojima se meri tradi-cionalnost ili egalitarnost porodice (A m a t o, B o o t h, 1995; M cG o v e r n, M a y e r s, 2002). Kako kod nas nema takvih kontinuiranihskala, autori su se ipak opredelili za kvalitativno odreðewe.

Na osnovu dobijenih podataka porodice smo klasifikovali u jednuod sledeãe dve kategorije:

— tradicionalne porodice. U ovu kategoriju svrstali smo porodiceu kojima postoji nesrazmernost broja obaveza u kuãi u korist majke, iliraspodelom uloga dominira podela na „muške" poslove (fiziåki po-slovi, radovi u wivi, oko stoke) i „ÿenske poslove" (poslovi u kuãi,oko domaãinstva i dece).

— egalitarne porodice. U ovu kategoriju svrstali smo porodice ukojima postoji ravnopravna podela obaveza po brojnosti i kvalitetuobaveza, i porodice u kojima ne postoji procewena dihotomija muškihi ÿenskih uloga.

U velikom broju istraÿivawa opis porodica prema porodiånimulogama je pribliÿno jednak onom koji su autori ponudili u ovom radu,što je bio i osnovni razlog ovakve ponuðene kategorizacije. (S a b a t -t i n i, L e a p e r, 2004; A m a t o, B o o t h, 1995; M c G o v e r n, M a y e r s,2002; T w i g g s, M c Q u i l l a n, F e r r e, 1999).

Od socio-demografskih varijabli obuhvaãene su:• obrazovawe oba roditeqa (stepen struåne spreme);• zaposlewe roditeqa (zaposlena oba roditeqa/zaposlen jedan od

roditeqa);• mesto stanovawa (selo—grad);• procena materijalnog stawa porodice, za koju je korišãena tro-

stepena skala sledeãeg sadrÿaja:— loše — uglavnom ne moÿemo da priuštimo ono što nam je po-

trebno

35

— sredwe — najåešãe moÿemo da priuštimo sve što nam treba,ali se dešava da nemamo dovoqno novca

— dobro — moÿemo da priuštimo sve što nam treba.

REZULTATI ISTRAŸIVAWA

Tip porodice. S obzirom na prethodno opisane kategorije, raspo-dela porodica iz našeg uzorka je sledeãa: 77,4% tradicionalnih i22,6% egalitarnih porodica.

U tabeli 1 date su frekvence za navedene oblasti rada u kuãi zaoåeve i majke.

Tabela 1. — Frekvencije poslova koje u kuãi obavqaju majke i oåevi

MAJKE OÅEVI

Posao Frekvencija Posao Frekvencija

Kuãni poslovi(kuvawe, peglawe, åišãewe,prawe, pravqewe zimnice,„ÿenski poslovi"…)

834

Kuãni poslovi(kuvawe, peglawe, spremawe…)

144

Briga o domaãinstvu(kupovina, raspodela kuãnogbuxeta, plaãawe raåuna)

51Briga o domaãinstvu(kupovina) 21

Poqoprivredna delatnost(rad u bašti, na wivi, brigao stoci i ÿivini)

35

Poqoprivredna delatnost(rad u bašti, na wivi, uvoãwaku, briga o stoci iÿivini, briga o vikendici)

222

Briga o deci 34 Briga o deci 15

Zaposlewe 26 Zaposlewe 51

Odmor(ruåni radovi, gledawetelevizije, doterivawe…) 26

Odmor(åitawe novina i kwiga,spavawe, gledawe televizije,odmarawe, igrawe na raåunaru,pecawe, kartawe, jelo)

49

Fiziåki poslovi(kreåewe, priprema ogreva…)

10

Fiziåki poslovi(kreåewe, priprema ogreva,košewe trave, loÿewe, „muškiposlovi", zidawe, popravke ukuãi, automobil)

198

Ostalo(briga o kuãnim qubimcima,briga o roditeqima…)

7Ostalo(briga o kuãnim qubimcima,briga o cveãu, peåewe rakije)

13

Socijalni ÿivot(telefonirawe, primaweposeta..)

3Socijalni ÿivot(doåekivawe gostiju za slavu,druÿewe)

3

Ureðewe dvorišta i cveãa 38

Iz tabele se vidi da je u našim porodicama još uvek priliåno ja-sno napravqena razlika izmeðu poslova majke i oca.

36

Uopšteno gledajuãi, poslovi u kojima uåestvuje otac uglavnom suvezani za spoqne poslove, dok svakodnevne obaveze majku vezuju za briguo kuãi, pokuãstvu i ukuãanima.

Kao tipiåni poslovi majke javqaju se kuãni poslovi koji obuhvata-ju kuvawe, peglawe, prawe, brigu o higijeni kuãe i pokuãstva.

Kod oåeva je znatno mawe zastupqena kategorija „kuãni poslovi".U opisu ove kategorije naglašena je opcionalnost ove aktivnosti („vo-li da eksperimentiše u kuhiwi", „kuva neka specijalna jela", „praviroštiq", „ponekad sam skuva ruåak", „pomogne mami da pripremi mesoza jelo", „pravi doruåak").

Kao tipiåna delatnost oca izdvaja se poqoprivredna delatnost(radovi na wivi, voãwaku, briga o stoci i ÿivini). U odgovorima is-pitanika åesto se pojavquje i formulacija „muški poslovi" u znaåewuposlova koji zahtevaju fiziåku snagu.

Kada je briga o deci u pitawu, kod majke se u ovoj kategoriji sreãuformulacije tipa odlazaka na roditeqske sastanke, izrade domaãih za-dataka, kupovina za decu, åuvawe mlaðe dece, razgovori s decom i sl.Kod oåeva su znaåajno mawe zastupqene briga o deci i porodici, a po-nuðeni opisi su tipa: „prati me na stanicu", „nosi mi torbe za put"i sl.

Kod majki je znaåajno mawe zastupqena formulacija „zaraðuje", ili„radi, ide na posao", dok je kod oåeva daleko zastupqenija i prate jeopisi: „radi po ceo dan, pa nema vremena za kuãu", „radi pa doðe pre-moren" i sliåno.

Poqa u kojima se angaÿuju i oåevi i majke (dobijeni uglavnom kodegalitarnih porodica) su briga o eksterijeru i enterijeru kuãe (naprimer, kreåewe), kupovina, te briga o cveãu i kuãnim qubimcima.

Poslovi koje obavqaju iskquåivo majke tiåu se ruånih radova. Spe-cifiånost uloge oca odnosi se brigu o kolima i vikendici (voãwaku).

U opisu svakodnevnih poslova koje obavqa otac, znatno je zastu-pqenija i raznovrsnija kategorija odmora, dok je kod majke, ova katego-rija veoma retko dobijena i ukquåuje i brigu o sebi (doterivawe, šmin-kawe i sl.).

Socijalni ÿivot roditeqa je veoma slabo zastupqen jednako kad jereå o oåevima i kad je reå o majkama. Kod oåeva se povezuje s organiza-cijom porodiånih slavqa (slave), dok je kod majke vezan za telefonskukomunikaciju.

Relacije porodiånih uloga i socio-demografskih odlika porodica.Ne postoji statistiåki znaåajna razlika u obrazovawu oåeva u tradici-onalnim i egalitarnim porodicama. Kad su u pitawu majke, statistiåkiznaåajna razlika postoji (x2 = 8,64, r = .03), tako da je procent majki sasredwom školom u oba tipa porodica podjednak, ali razliku pravi ve-ãi procent majki s višom ili visokom školskom spremom u egalitar-nim porodicama u odnosu na procent majki s ovim stepenom obrazova-wa u porodicama koje se procewuju kao tradicionalne (raspodela jeprikazana na grafikonima 1 i 2).

37

Postoji statistiåki znaåajna razlika u raspodeli tipa porodica uodnosu na mesto stanovawa. Najveãi procenat gradskih procent åineegalitarne porodice, a najveãi broj seoskih porodica åine tradicio-nalne porodice (x2 = 12,8, r < .01). Potpunija raspodela data je na gra-fikonu 3.

Mada je u egalitarnim porodicama nešto veãi procenat onih u ko-jima su zaposlena oba roditeqa (oko 59% u odnosu na 40% porodica ukojima samo jedan roditeq radi), ova razlika nije statistiåki znaåajna,pa ne moÿemo reãi da je zaposlenost oba roditeqa znaåajan korelat ega-litarizacije i modernizacije porodiånih uloga. U porodicama koje su

38

Grafikon 1. — Obrazovawe oåevau tradicionalnim i egalitarnim porodicama

Grafikon 2. — Obrazovawe majkiu tradicionalnim i egalitarnim porodicama

procewene kao tradicionalne, podjednak je procent porodica u kojimaradi samo jedan roditeq, i porodica u kojima rade oba roditeqa. Ovose verovatno moÿe povezati s prethodnim podatkom da je veãima tradi-cionalnih porodica sa sela, gde se qudi bave i poqoprivredom i nisunuÿno zaposleni, ili je zaposlen samo jedan od roditeqa (åešãe majka,dok otac radi na imawu).

Iako veãina dece i iz tradicionalnih i egalitarnih porodicamaterijalno stawe svoje porodice ocewuje kao „sredwe", statistiåkiznaåajno više adolescenata iz tradicionalnih porodica svoje materi-jalno stawe procewuje kao „dobro" (grafikon 4).

39

Grafikon 3. — Frekvenca tradicionalnih i egalitarnih porodicau selu i gradu

Grafikon 4. — Proceweno materijalno stawe u tradicionalnimi egalitarnim porodicama

DISKUSIJA REZULTATA I ZAKQUÅCI

Pitawe prilagoðavawa porodica promenama u društvu i praãewepromena u porodici, tema je koja zaokupqa istraÿivaåe iz razliåitihoblasti u inostranstvu i kod nas. U našoj zemqi, kao i u zemqama re-giona, promene u porodici povezuju se s globalnom društvenom tranzi-cijom.

Osavremewivawe društva prati tendencija modernizacije odnosai uloga, egalitarnih i individualnih vrednosti u odnosima meðu po-lovima, te izmene tradicionalnih konstelacija porodiånih i partner-skih sistema. Stawe poveãanog broja razvoda, odlagawe stupawa u brak,smawewe broja dece, veãi udeo individualistiåkih potreba u funkcio-nisawu porodice, smatra se oåekivanim pratiocem „demografske tran-zicije" i zahvata našu zemqu, ali i zemqe iz okruÿewa.

Praãewe ovih promena i tendencija, daje nam moguãnost da ih po-redimo s iskustvima iz zemaqa koje su prošle tegobni put tranzicije,i da na taj naåin dobijemo informacije o oåekivanim daqim prome-nama.

Iako se podela uloga u porodici, pa time i tip porodice, åestodovodi u vezu s kvalitetom braånih i porodiånih odnosa, rezultatiovakvih istraÿivawa nisu konzistentni. Ono u åemu se svi istraÿiva-åi slaÿu je da i tradicionalne i egalitarne porodice poåivaju na sta-bilnom sistemu vrednosti. Meðutim, proces tranzicije porodice iztradicionalno ureðene u egalitarno ureðenu praãen je opadawem kvali-teta braånih odnosa, pa time i porodiånih odnosa u celini (A l a n,B o o t h, 1996). Drugim reåima, stabilan sistem vrednosti unutar poro-dice moÿemo oåekivati tek od novijih generacija, koje ãe od samog po-åetka zasnivati svoje porodice na egalitarnom principu.

Projekt u okviru kojeg je raðeno ovo istraÿivawe, ima za ciq da dadoprinos beleÿewu i razumevawu promena u porodici.

Sociodemografske podatke o porodicama povezivali smo s pode-lom posla u kuãi na osnovu åega smo porodice kategorisali kao tradi-cionalne (u kojima dominira podela na „muške" i „ÿenske" poslove,ili najveãi deo obaveza preuzima ÿena) ili egalitarne (u kojima nijeuoåena dihotomija, i oba roditeqa uåestvuju podjednako u svim aspekti-ma poslova u kuãi). U našem uzorku, preovladavao je broj tradicional-no ureðenih domaãinstava — nešto više od 77%. Procent egalitarnihporodica u našem uzorku iznosi 22%.

Dakle, tipiåna majka iz našeg uzorka kuva, pere, pegla, odrÿavahigijenu kuãe, brine se o deci, nabavci, ureðewu kuãe i dvorišta, iuåestvuje s muÿem u poslu u oblasti poqoprivredne proizvodwe. Zapo-slewe, slobodno vreme, i individualne aktivnosti majke su izauzetnoretko pomiwane.

S druge strane, otac iz našeg uzorka je zaposlen, bavi se zemqo-radwom i „tipiåno muškim poslovima" — poslovima koji traÿe fi-ziåku snagu — ureðewe bašte, košewe, loÿewe, sreðivawe ogreva isliåno, a u kuãi se angaÿuje u sitnim popravkama. Ekskluzivna aktiv-

40

nost oca tiåe se brige o automobilu, a slobodno vreme ovog roditeqa jezapaÿeno i raznovrsno opisano (åitawe, spavawe, odmarawe…).

Briga o deci još uvek je primat majke, jer se ovaj aspekt svakodnev-nih aktivnosti, kod oca znaåajno reðe sreãe. Bilo bi interesantnoutvrditi razlike u stereotipnim karakteristikama oca i majke s obzi-rom na tip porodice, a ova varijabla se moÿe povezati i sa stavom pre-ma jednakosti meðu polovima.

Vaÿno je naglasiti i podatak da je socijalni ÿivot i oca i majkeostao nezapaÿen od strane wihove dece. U ranijim istraÿivawima ni-vo obrazovawa roditeqa dovoðen je u vezu s intenzitetom i kvalitetomsocijalnih kontakata. Intenzitet druÿewa pokazao je negativnu korela-ciju s materijalnim statusom i nivoom obrazovawa (Tomanoviã, 2004).Ovakav rezultat nam govori o izvesnoj dozi društvene iskquåenosti,verovatno kao posledici lošijeg materijalnog stawa i uskraãenosti,godina iza nas koje su nosile sobom egzistencijalne strahove, neizve-snost i izolaciju.

Vaqa pomenuti i istraÿivawa u regionu koja se takoðe bave pol-nim ulogama. U Hrvatskoj je raðeno istraÿivawe na ÿeqenim i ostva-renim ulogama muškaraca i ÿena u porodicama. Podaci ukazuju na dis-krepanciju koja postoji izmeðu idealnih i percipiranih uloga. Na de-klarativnom nivou egalitarizam uloga je široko prihvaãen i visokovrednovan, dok se na nivou percipiranih uloga, uoåavaju tradicional-nije podele (J u g o v i ã, K a m e n o v, 2005). Bilo bi interesantno pro-veriti i na našem uzorku da li bi raspodela tradicionalnih i egali-tarnih porodica ostala ista, kada bi se, sem procene dece, uzeli u ob-zir i neki drugi kriterijumi.

Otac i majka iz porodica našeg uzorka bili su pribliÿno istognivoa obrazovawa, te se moÿe zakquåiti da je wihov doprinos kultur-nom nivou porodice podjednak. Na našem uzorku, pokazalo se da nemarazlike u obrazovawu oåeva u porodicama koje smo klasifikovali kaoegalitarne ili kao tradicionalne. Kad je u pitawu obrazovawe majke,meðutim, pokazalo se da je u tradicionalnim porodicama, zastupqenijinajniÿi nivo obrazovawa majke u odnosu na procent ovog nivoa obrazo-vawa u egalitarnim porodicama. Sliåno tome, u egalitarnim porodi-cama više je fakultetski obrazovanih majki, u odnosu na tradicional-ne porodice. Ÿena koja je odluåna u tome da se obrazuje i nastavi svoješkolovawe nakon završetka sredwe škole, obezbeðuje sebi vertikalnupokretqivost i odreðeno mesto na društvenoj lestvici. Takoðe, studi-rawe ãe u velikoj veãini sluåajeva odgoditi planirawe porodice zanekoliko godina. Tako, imamo obrazovanu mladu ÿenu, koja kasnije (sveãom zrelošãu) stupa u braåne odnose i roditeqstvo, i koja je rela-tivno samostalna (naroåito ako je u toku studija veã bila odvojena odroditeqa). Psihološki gledano, ova ÿena je izgradila i svoj profesi-onalni identitet, te od we moÿemo oåekivati oseãawe uspešnosti ipoveãanog samopouzdawa. Sâma moguãnost identifikacije s više raz-liåitih uloga (polna, braåna, profesionalna, roditeqska) iskquåujepoistoveãivawe sa samo jednom od wih, te nije neobiåno kada ovakav

41

profil ÿene od samog poåetka gradi odnose na egalitarnom principu.Dakle, moÿemo reãi da se sistem vrednosti visoko obrazovanih ÿenapomera od tradicionalnih ka individualistiåkim, egalitarnim vred-nostima.

U 59,6% porodica iz našeg uzorka zaposlena su oba roditeqa, doku ostatku uzorka radi bar jedan roditeq. Ovaj procenat je visok, i uskladu je s podacima o broju zaposlenih ÿena u svetu koji je 90-ih godi-na iznosio 60% (S c h a i e, W i l l i s, 2001). Iako ne doseÿe statistiåkuznaåajnost, vaÿno je istaãi postojawe sledeãeg trenda: u egalitarnimporodicama åešãe su zaposlena oba roditeqa. U porodicama u kojimaradi jedan roditeq (što veãim delom åine seoske porodice tradicio-nalnog ureðewa), drugi je najåešãe ukquåen u neki oblik poqoprivred-ne proizvodwe, te na taj naåin takoðe doprinosi ekonomskom funkcio-nisawu porodice. U ranijim istraÿivawima, osim ove, tzv. radne stra-tegije preÿivqavawa, utvrðivani su i drugi oblici ekonomskog funk-cionisawa porodica (na primer, pasivna strategija preÿivqavawa,prema: B a b o v i ã, 2004). Baboviã, takoðe, navodi da je unutar uzrasnegrupe kojoj pripadaju i roditeqi iz našeg uzorka, najfrekventnija stra-tegija je bila radna, pa je podatak o frekvenci zaposlenosti dobijen unašem istraÿivawu oåekivan.

Kao oåekivani rezultat, pojavquje se åiwenica da veãinu gradskihporodica åine egalitarne porodice, dok najveãi broj seoskih porodicaåine porodice s tradicionalnim ureðewem. U seoskoj sredini je dakle,izraÿeniji patrijarhalni model, verovatno kao posledica negovawa usta-qenog, i na tradiciji ustanovqenog obrasca, kao i otpora inovacijamai promenama koji je tipiåniji za seoske sredine. Kako i mnogi autorismatraju (na primer, S c h a f f, 1989), najznaåajniji faktor koji dopri-nosi rastakawu tradicionalne porodiåne forme u smislu modifika-cije tipiånih društvenih uloga jeste promena društvenog poloÿajaÿene. U gradskim sredinama svakako da je društveni poloÿaj ÿena dru-gaåiji, bar u smislu veãih moguãnosti formalnog zaposlewa. I u na-šem uzorku ispitanici iz grada izveštavaju o veãem procentu zaposle-wa oba roditeqa u egalitarnim porodicama, što moÿemo povezati sprethodnim podatkom da je veãima tradicionalnih porodica sa sela,gde se qudi bave poqoprivredom i nisu nuÿno zaposleni, ili je zapo-slen samo jedan od roditeqa.

Adolescenti iz tradicionalnih porodica procewuju svoje materi-jalno stawe kao boqe u odnosu na svoje vršwake iz egalitarno ureðenihporodica. Iako bi se moglo oåekivati da deca iz egalitarnih porodica(u kojoj su veãinom oba roditeqa zaposlena) svoje materijalno staweprocene boqim, mišqewa smo da su dobijeni podaci, zbog naåina me-rewa materijalnog stawa porodica (metoda samoprocene) verovatno poduticajem niza intervenišuãih varijabli, koje se tiåu opšte klime ukuãi, dominantnih vrednosti i pravila (videti u: Z o t o v i ã, 2007).

Istraÿivaåi koji se bave porodiånim ulogama dovode podelu poslau kuãi u vezu i s funkcionisawem braka i porodice uopšte. Istraÿi-vawe iz 1995. (A m a t o, B o o t h, 1995) ukazalo je da sa pojavom „netra-

42

dicionalne-egalitarne raspodele" uloga u porodici, ÿene doÿivqavajui opadawe kvaliteta braka, partnerske problema, veãu spremnost narazvod, neslagawe, smawenu interakciju i izveštavaju o smawenom za-dovoqstvu brakom. S druge strane, prihvatawe egalitarne raspodele kodmuškaraca koreliralo je s wihovim izveštajima o veãem zadovoqstvubrakom i mawim brojem problema u partnerskoj vezi.

U istraÿivawima se podela posla u kuãi dovodi u vezu i s nekimaspektima kvaliteta roditeqstva, åime se naglašava efekt roditeqskihuloga na funkcionisawe porodice. Istraÿivawa pokazuju da je autori-tativni vaspitni stil najfrekventniji kod oåeva iz egalitarnih doma-ãinstava, dok je neukquåenih oåeva najviše u tradicionalno ureðenimporodicama. Kod majki iz egalitarnih porodica preovladava permisiv-no roditeqstvo, a u tradicionalnim autoritativni stil roditeqstva(S a b a t t i n i, L e a p e r, 2004). U jednom skorijem istraÿivawu (P e -t r o v i ã, 2007) zakquåeno je da je jedan od pratilaca egalitarizacijeodnosa u porodici veãa ukquåenost oca u ÿivot i vaspitawe dece. Na-ime, registrovano je da se oåevi iz egalitarnih porodica procewujukao znaåajno popustqiviji i topliji u vaspitnom ponašawu u odnosuna oåeve iz tradicionalnih porodica.

Podela posla u kuãi se u nekim novijim istraÿivawima smatraefektom polnih uloga i regulatorom odnosa meðu polovima u porodici(T w i g g s i sar., 1999).

U ovom istraÿivawu opredelili smo se za kvalitativni pristup.On nam je omoguãio, pored informacija o podeli svakodnevnih aktiv-nosti, da steknemo uvid i u stereotipne karakteristike ÿene-majke imuškarca-oca u našim porodicama danas.

S obzirom na znaåaj koji podela porodiånih uloga ima na razliåi-te aspekte porodiånog ÿivota, ona bi svakako trebala da bude praãena,bar sa ova dva aspekta, korišãena u ovom istraÿivawu: kao efekt dru-štvene tranzicije, ali i efekt tranzicije porodiånih i liånih vred-nosti i uloga.

Moÿemo zakquåiti da se tradicionalna porodica ubrzano tran-sformiše, i pri tom traÿi mehanizme koji bi pomogli stabilizacijunovooformqenih vrednosti koje vode poboqšawu funkcionalnosti po-rodice. Uoåeni trend smešta ovaj fenomen u širi društveni kon-tekst, predstavqajuãi je kao jedan od aspekata ukupne transformacijesavremenog društva u razvoju.

LITERATURA

A m a t o P., B o o t h A. (1995). Changes in gender role attitudes and perceived ma-terial quality, American Sociological Review, 60 (1), 58—67.

B a b o v i ã M. (2004). Ekonomske strategije domaãinstava u post-socijalistiåkoj trans-formaciji Srbije. u: A. M i l i ã (ed.) Društvena transformacija i strategije dru-štvenih grupa: svakodnevica Srbije na poåetku treãeg milenijuma, Beograd: Insti-tut za sociološka istraÿivanja Filozofskog fakulteta.

43

B e l l, D. (1996). The cultural contradictions of capitalism, New York: Harper CollinsPublishers.

H a l p e r n J. M., K. K a s e r (1996). Patriarchy in the Balkans: temporal and cross--cultural approaches. History of the Family, 1 (4), 425—542.

J a r i ã I. (1995). Zaåarani krug predstava o muškom i ÿenskom. u: R. Rosandiã i V.Pešiã (ur.). Ratništvo, patriotizam, patrijarhalnost, Beograd: Centar za antiratnuakciju, 105—116.

J u g o v i ã I., Ÿ. K a m e n o v (2005). Idealne i ostvarene rodne uloge ÿena i mu-škaraca. Saopštenje na XVII danima Ramira i Zorana Bujasa. Knjiga abstrakata,56.

M c G o v e r n J., S. M e y e r s (2002). Relationships between sex-role attitudes, di-vision of household tasks and marital adjustment, Contemporary Family Therapy,24 (4), 601—618.

M i h i ã, I., J. P e t r o v i ã (2007). Brak i porodica kao vrednosti kod studenata novo-sadskog Univerziteta, Pedagoška stvarnost 3—4, 288—302.

P e t r o v i c E., R. P e t r o v i c, A. S i m i c (1996). Family research and theory inYugoslavia, Marriage and Family Review, 22 (3—4), 259—287.

P e t r o v i ã, J. (2007). Odnosi u porodicama u Vojvodini: podela uloga, vaspitno pona-šanje roditelja i porodiåna klima, u: M. Zotoviã (ur.): Porodice u Vojvodini: ka-rakteristike i funkcionalnost, Novi Sad: Filozofski fakultet.

R e x r o a t, C., C. S h e n a n (1987). The family life cycle and spouses time in house-work, Journal of marriage and the family, 49, 737—750.

S a b a t t i n i L., C. L e a p e r (2004). The relation between mothers' and fathers' pa-renting styles and their division of labor in the home: Young adults' retrospectivereports, Sex roles, 50 (3—4), 217—225.

S c h a i e, W. K., S. L. W i l l i s (2001). Psihologija odrasle dobi i starenja, Jastrebar-sko: Naklada Slap.

S c h a f f, A. (1989). Kamo vodi taj put: društvene posljedice druge industrijske revolu-cije, Zagreb: Globus.

S t e i l, J. M. (2000). Contemporary marriage: Still an unequal partnership. In C. Hend-rick & S. S. Hendrick (Eds.), Close relationships: A sourcebook. Thousand Oaks,CA: Sage Publication, 125—152.

T o m a n o v i ã S. (2004). Roditeljstvo u transformaciji: kapitali, problemi, strategije,u: Miliã A. (ed.) Društvena transformacija i strategije društvenih grupa: svako-dnevica Srbije na poåetku treãeg milenijuma, Beograd: Institut za sociološka istra-ÿivanja Filozofskog fakulteta.

T w i g g s J., J. M c Q u i l l a n, M. M. F e r r e e (1999). Meaning and measurement:Reconceptualizing measures of the division of household labor, Journal of Mar-riage and Family, 61, 712—724.

Z o t o v i ã, M. (2007). Socio demografske i psihološke karakteristike porodica razliåi-tog materijalnog stanja, u: Zotoviã, M. (ur.): Porodice u Vojvodini: karakteristikei funkcionalnost, Novi Sad: Filozofski fakultet.

44

FAMILY ROLES OF FATHER AND MOTHER IN THE FAMILIESIN THE PROCESS OF TRANSITION

by

Jelica Petroviã, Ivana Mihiã, Marija Zotoviã, Nila Kapor Stanuloviã

Summary

The goal of the research was to establish the relation between the family type(traditional/egalitarian) and certain socio-demographic variables, which represents a partof a broader research project which studied the problems of family at the time of tran-sition.

The sample of the research consisted of secondary school students from the terri-tory of Vojvodina. The research included 561 respondents with the avarage age of 16.

On the basis of everyday activities of mother and father, families included in theresearch were classified in the fillowing way: 77,4% of the traditional and 22,6% ofegalitarian families.

In this paper the authors discuss education and occupation of parents, place of re-sidence and the estimated financial situation of the family as correlates of the familyroles of mother and father, that is the type of family.

45

UDC 316.334.55/.56(=581)(497.11 Beograd)Originalni nauåni rad

G o r d a n a B l a g o j e v i ã

SAVREMENI STEREOTIPISRBA O KINEZIMA U BEOGRADU:

Kada kaÿeš Kina, mislim Blok 70 ili …

SAŸETAK: U fokusu ovog istraÿivawa nalaze se etniåki heteroste-reotipi. U radu se razmatraju asocijacije Srba o Kinezima u Beogradu. Is-traÿivawem su obuhvaãeni ispitanici oba pola, razliåitog uzrasta iobrazovne strukture. Razlikuju dve vrste heterostereotipa. Jedni su vezaniza predstave o Kinezima u Kini, a drugi su o kineskoj populaciji koja ÿi-vi u Srbiji. Kod mlaðih ispitanika domaãi Kinezi su imali veliki uticaju formirawu slike o Kini i Kinezima uopšte. S druge strane, gotovo svistariji ispitanici nezavisno od pola i obrazovawa naglašavaju razlikuizmeðu kineske populacije u Kini i one u Srbiji. Postavqa se pitawe ko-ji su faktori bitni za formirawe odreðene vrste stereotipa.

KQUÅNE REÅI: etniåki stereotipi, Kina, Kinezi, stereotipi Srbao Kinezima

Kineska zajednica u Srbiji do sada, gotovo da nije bila u sferietnoloških istraÿivawa. Izuzetak predstavqa ålanak Ivana Ðorðevi-ãa objavqen na nemaåkom jeziku.1 U ovu zajednicu je teško prodreti zbognepoznavawa jezika i zbog wene zatvorenosti. Taj fenomen bih okarak-terisala kao sindrom kineskog zida. Uvidevši da zbog jeziåke barijere(za sada) nisam u moguãnosti da obavim ozbiqno istraÿivawe kineskezajednice u Srbiji, odluåila sam da se posvetim etniåkim heterostere-otipima o Kinezima koji postoje kod Srba, kao pogled kroz kineske zi-dove. Prvi utisci Srba o Kini i Kinezima javqaju se poåetkom 18. vekau obliku putopisne graðe.2 Etimologija reåi stereotip upuãuje na ne-što nepromenqivo. Nauåna istraÿivawa su pokazala da su etniåki ste-reotipi podloÿni promenama.3 Nakon uvida u putopisnu graðu iz ra-

1 Ð o r ð e v i ã, I. (2006). Chinesen in Serbien — (un)erwünschte Gäste, Ost-West. Europäi-sche Perspektiven, 7. Jahrgang 2006, Heft 2, Freisen 2006, (115—122).

2 D u å i ã, J. (1982). Grof Sava Vladislaviã, Beograd: Slovo qubve.3 O etniåkim stereotipima vidi: åasopis Nova srpska politiåka misao Vol. VI

(1999), no. 1—2, kao i Nova srpska politåka misao, posebno izdanje: Etniåki stereotipi, Beograd

znih perioda imala sam nameru da utvrdim dijahronijske promene ste-reotipa Srba o Kini i Kinezima.4 S obzirom na to da ne postojinijedno temeqnije istraÿivawe savremenih stereotipa Srba o Kinezi-ma odluåila sam da ovaj rad bude prva faza u kojoj ãu istraÿiti sada-šwu situaciju.

Kinezi poåiwu masovnije da se doseqavaju u Srbiju devedesetih go-dina 20. veka. Ne postoji nijedan zvaniåan realni podatak o broju Ki-neza u Srbiji. U Republiåkom zavodu za statistiku dobila sam podatakda u Srbiji boravi 384 Kineza, a od toga 223 u Beogradu. Podatak se od-nosi na popis stanovništva iz 2002. godine. Tada je uslov da stranidrÿavqanin bude popisan bio da legalno boravi na teritoriji Srbijeduÿe od godinu dana. U ambasadi Republike Kine u Beogradu ne znajubroj kineskih drÿavqana u Srbiji. Dobila sam odgovor da nisu zaduÿe-ni za wih, veã se bave diplomatskim odnosima sa Srbijom. U medijimapostoje priliåno slobodne procene o broju Kineza u Srbiji koje dosti-ÿu neverovatne cifre, åak 100.000! Srbija je u poåetku predstavqalamesto tranzicije za Kineze koji ÿele da stignu do evropskih i drugihzemaqa.5 Prema Šen Hongu, predsedniku Udruÿewa kineskih drÿavqa-na u Srbiji, najviše Kineza ÿivi na Novom Beogradu, u blizini tr-ÿnog centra u Bloku 70.6 Tu se nalazi i središte wihove trgovine, po-pularno nazvano Kod Kineza. U ostalim delovima Beograda postoje poje-dinaåne prodavnice åiji su vlasnici Kinezi.7 U Srbiji se Kinezi pr-venstveno bave trgovinom, zatim ugostiteqstvom, alternativnom medi-cinom, zemqoradwom. Ekonomska kriza, koja je u Srbiji zapoåela deve-desetih godina 20. veka, dovela je do toga da kineski proizvodi, iakoslabijeg kvaliteta zbog svoje pristupaåne cene postanu veoma traÿeni.Ova roba je pomogla mnogim ekonomski ugroÿenim porodicama.

U štampi postoje razliåiti opisi Kineza u Srbiji. Neki od wihse odnose na fiziåki izgled Kineza: … neuredni, umorni, nervozni i ne-pristupaåni, jedu gde stignu…8 Ilustrativan je sledeãi primer stereo-tipa o kineskoj kuhiwi: od jednog braånog para iz Panåeva åuli smo kakoKinezi „pripremaju" domaãe meso. Uhvate psa ili maåku, kojih na našimulicama ima na pretek, pa je „zaborave" na tavanu. Komšije onda obiånone mogu da ÿive od buke koju prave lutalice dok, izgladneli, bauqaju pozgradama. Tamo ostanu dok ne proåiste creva ili dok ih neko, kao našbraåni par, ne spasi.9 U beogradskim medijima pojavio se podatak o ma-sovnom sklapawu fiktivih brakova izmeðu Srba i Kineza. Medijsko tu-maåewe ove pojave vidi razlog u lakšem dobijawu jugoslovenskog, a ka-

48

2002; T o d o r o v i ã, I. (2005). Mitska istina Srba. Analiza mitskih sagledavawa ulogei znaåaja srpskog naroda, Beograd.

4 Zahvaqujem se prof. dr Radosavu Pušiãu šefu katedre za orijentalistiku Fi-lološkog fakulteta Univertiteta u Beogradu, koji me je uputio na relevantnu biblio-grafiju.

5 http://arhiva.kurir-info.co.yu/arhiva/2005/februar/19-20/B-01-19022005.shtml6 http://arhiva.kurir-info.co.yu/arhiva/2005/februar/19-20/B-01-19022005.shtml7 Ð o r ð e v i ã, I., n. d., 117.8 http://www.mediaclub.cg.yu/zanimqivi/zanimljivi08-00/23.htm9 http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2006/01/09/srpski/BG06010803.shtml

snije srpskog drÿavqanstva i pasoša. Za tu uslugu Kinezi, navodno,plaãaju nekoliko hiqada evra.10 Srpsko-kineski brakovi su, meðutim,retki, jer jezik predstavqa glavnu barijeru.11 Na Internetu je 2007. go-dine bilo postavqeno pitawe: Da li bi prihvatili kada bi vaša ãerkapoåela da se zabavqa s momkom neke druge rase ili nacionalnosti? Dali je Srbija spremna da prihvati ovakve veze i brakove? Da li biste sevi usudili da stupite u brak s, recimo, Kineskiwom? Od ukupno 135glasova je sa „zašto da ne" odgovorilo 74 (55%), „moÿda" 28 (21%), „ne,nikako" 33 (24%).12

Kao tema novinskih ålanaka pojavquje se „posrbqivawe" Kineza,tj. priåa o Kinezima koji svojoj deci roðenoj u Beogradu daju srpskaimena (Miloš, Dragan, Marko, Ana, Nikola i sl). Kineska deca, kojaidu u srpske škole, imaju poteškoãa u uåewu srpskog jezika i savlada-vawu školskog gradiva.13 Postoji mišqewe da pripadnici kineske za-jednice svojoj deci daju srpska imena i svoju decu daju na åuvawe me-snom stanovništvu u teÿwi da se integrišu u srpsko društvo.14 Kine-zi, meðutim, svuda u dijaspori svojoj deci pored imena za javnost, daju ikinesko ime za privatnu upotrebu. Veãina Kineza svoju decu ipak nedaje na åuvawe srpskim dadiqama, veã ih šaqu u Kinu da bi se školo-vala na kineskom jeziku.

Osim nepoznatog broja ÿivih Kineza u Srbiji, u srpskoj štampi jepre nekoliko godina otvoreno pitawe o neumirawu Kineza u Srbiji. Uvezi sa sahrawivawem postoje razna nagaðawa. MUP navodi da ih rod-bina ne sahrawuje u Srbiji, veã se uz sprovodnicu i pratwu tela pre-minulih, vraãaju za Kinu.15

Iz svega do sada izloÿenog moÿe se, dakle,zakquåiti da je medijskaslika kineske zajednice u Srbiji, a posebno u Beogradu, na nivou urba-nih legendi. To su priåe o wihovom broju, ishrani, neumirawu, fiktiv-nim brakovima i sl.

Sopstvena istraÿivawa stereotipa Srba o Kini i Kinezima spro-vela sam metodama ankete, intervjua i slobodnog razgovora. Istraÿiva-we sam obavila u periodu od novembra 2008. do marta 2009. godine meðusrpskom populacijom u Beogradu. Kao i prilikom istraÿivawa stereo-tipa Grka o Srbima u Srbiji,16 anketu sam koncipirala po ugledu naPredraga Pipera.17 Anketa koju sam koristila ima izvesne razlike uodnosu na pomenutog autora, što je u skladu s prirodom etnoloških

49

10 http://www.mediaclub.cg.yu/zanimljivi/zanimljivi08-00/23.htm; http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2006/01/09/srpski/BG06010803.shtml

11 Podatak dobijen od prof. dr Radosava Pušiãa.12 http://www.maksimalno.com/artman/publish/lifestyle/clanak_419.php13 http://arhiva.kurir-info.co.yu/arhiva/2005/februar/19-20/B-01-19022005.shtml14 D j o r d j e v i c, I., n. d., 119.15 http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=97&clanak=1016 B l a g o j e v i ã, G. (2008). Etniåki stereotipi: Srbi viðeni oåima savremenih

Grka, Slike kulture nekad i sad, Zbornik 24, Beograd: Etnografski institut SANU (125—131).

17 P i p e r, P. (2003). Asocijativni reånici slovenskih jezika i etnokulturni ste-reotipi, Slavistika ¢¡¡, Beograd, 23.

istraÿivawa.18 Anketom je obuhvaãeno 80 osoba oba pola (42 ÿene i 38muškaraca), srpske nacionalnosti, razliåitog obrazovawa i uzrasta(od 20 do 85 godina). Osim toga, sprovela sam anketu meðu uåenicimabeogradske sredwe tehniåke škole „Drvo Art". Posebnu zahvalnost du-gujem mr Zorici Ðokoviã, direktorki škole i svim uåenicima koji suuåestvovali u anketi. Odabrala sam ovu školu jer uåenici u wu dolazeiz raznih delova grada. Na anketu je odgovorilo ukupno 187 uåenikatreãeg i åetvrtog razreda (uzrasta 17—18 godina) oba pola: 107 uåenikatreãeg razreda (51 ÿenskog pola, 56 muškog pola), 80 uåenika åetvratograzreda (47 ÿenskog, 33 muškog pola).

Sve ispitanike sam zamolila da napišu najmawe pet asocijacijana reåi: Kina, Kinez, Kineskiwa. Sredwoškolci su, meðutim, pisaliasocijacije samo na reå Kina. S druge strane, kod svih ispitanika,osim sredwoškolaca preovladavaju dve reåi, pa i åitave reåenice. Ka-ÿu da su bili inspirisani zadatim pitawem i da asocijacija ne moÿeda stane u jednu reå. U tekstu navodim asocijacije u obliku u kome su ihnapisali ispitanici.

U ispitivanom uzorku struktura asocijacija moÿe se svrstati u ne-koliko kategorija, na primer: kultura i umetnost; fiziåki izgled; broj-nost populacije; karakterne i psihiåke osobine; hrana; proizvodwa, pri-vreda, roba; geografski pojmovi; artefakti; religija, itd.

Asocijacije na reå Kina. Kod ispitanika oba pola najåešãa asoci-jacija je Kineski zid. Za jednu ispitanicu je Kineski zid asocijacija ukontekstu umetniåkog performansa Marine Abramoviã. Kod sredwo-školaca asocijacija Kineski zid je veoma åesta, a najbrojnija je kod uåe-nika treãeg razreda, 30: kineski zid (27), zid (3). Kod uåenica treãegrazreda 17; kod uåenica åetvrtog razreda 15; kod uåenika åetvrtog razre-da 8: kineski zid (7), zid…

Kod anketiranih osoba ÿenskog pola slede asocijacije koje se mogupodvesti pod kategoriju kulture i umetnosti: kaligrafija, likovna umet-nost, specifiåna stara umetnost, akvarel, kineska slikarska umetnost,drvorezi 12. vek, motivi s cveãem, pozorište senki, filmovi koje volim,hrana koju ne volim, dobar film, kineski film; druga kultura, velikarazlika, egzotiåna kultura, starine, stara civilizacija, kulturna revo-lucija, mudre poslovice, arhitektura, kuãe — arhitektura, feng-šui. Ikod ispitanika su najbrojnije asocijacije iz kategorije kultura: kultu-ra, tradicija, najstarija kultura na svetu, posebni obiåaji, stara civi-lizacija, duga civilizacija, drevna civilizacija, stara civilizacija; di-nastija Ming, veliki kulturološki raspon — od tradicionalnog i lepogdo krajwe bednog; spoj duhovnog i telesnog veÿbawa, kineska revolucija.Kod sredwoškolaca su asocijati iz ove kategorije: tradicija (7), umet-nost (2), filozofija (2), kultura, (ne)kultura, karneval, istorija, carÅin, obiåaji, kineska Nova godina.

Kod sredwoškolaca najveãi broj asocijacija se odnosi na hranu iu vezi s tim pribor za jelo i ugostiteqske objekte. Izuzetak su muški

50

18 O razlikama u anketi: B l a g o j e v i ã, G., n. d., 126.

ispitanici treãeg razreda, kod kojih je najåešãi asocijat Kineski zid,a hrana je na šestom mestu. U vezi s hranom najåešãa asocijacija je pi-rinaå. Nekoliko asocijacija su u vezi s neuobiåajenim menijem: u Kinijedu pse; jedu bube! Jedan asocijat predstavqa igru reåi: åajna kobasica —proizvod koji pod tim nazivom postoji u srpskoj kuhiwi, ali se u ovomkontekstu odnosi na izgovor engleske reåi China koja znaåi Kina. Kodispitanica preovladavaju asocijati s negativnom ocenom.

Kod uåenica treãeg razreda najåešãa asocijacija u kategoriji hranaje pirinaå (18), a zatim su: suši (11); kineska hrana (2), hrana (2), pose-ban naåin ishrane; miris wihove hrane; neobiåna hrana; buðava hrana :),fuj hrana; åajna kobasica; kineski restorani; riba; jedu bube. Asocijacijeu vezi s priborom za jelo (8): štapiãi za jelo (3), štapiãi (2), štapi-ãi za pirinaå; štapiãi (åime oni jedu); pribor za jelo. Asocijacije u vezis neprijatanim mirisom hrane: smrad (2); smrdi im hrana, smrad iz kine-skih restorana. Ukupan broj asocijacija vezanih za hranu, pribor za je-lo i miris hrane je 50. Kod uåenika treãeg razreda asocijati su: piri-naå (9); piletina (2); hrana (2); suši 2; kineska hrana, kineska jela;strašno šta sve jedu…; napici (2): saki; zeleni åaj; pribor za jelo (3):štapiãi (2); štapiãi za jelo. Ukupno 23 asocijata. Kod uåenica åetvr-tog razreda najbrojnije su asocijacije koje se odnose uopšteno na hranu(19): kineska hrana (6); hrana (3); uÿasna hrana (2); hrana je uÿasna; smr-dqiva hrana; miris hrane; neprijatan miris wihove hrane; kineska kuhi-wa; „u Kini jedu pse!"; u Kini jedu pse; riba), sledi pirinaå (14): pirinaå11, pirinaå (nacionalna kuhiwa), pirinåana poqa, pirinaå (wihova jela).Zatim su asocijacije u vezi s priborom za jelo (13): štapiãi (6); šta-piãi za jelo (3); kineski štapiãi (2), štapiãi kojima jedu; štapiãi kojise koriste za jelo. Dakle, ukupno ima 46 asocijacija vezanih za hranu.Kod uåenika åetvratog razreda asocijacije su: pirinaå (11); hrana (3);nacionalna kuhiwa (2); suši; kineski restoran; kuhiwa (kineska); kuhiwa;smrad (asocira me ne wihovu hranu); wihova hrana; loša ishrana. Asocija-cije u vezi s priborom za jelo (3): kineski štapiãi (2), štapiãi za je-lo. Ukupno 26 asocijata.

U kategoriji hrane najåešãi asocijat kod ostalih ispitanika obapola je pirinaå ili riÿa. Za razliku od sredwoškolaca, samo jedna is-pitanica u kontekstu hrane pomiwe neprijatan miris: smrdqiva hrana.Ostali asocijati kod ispitanica: hrana, specifiåna kuhiwa, slatko-ki-selo pile, kineska kuhiwa, kineska hrana, nacionalna kuhiwa, štapiãi,åaj. Kod ispitanika asocijacije su: sutlijaš, riÿa, kuhiwa, zemqa pi-rinåa, pekinška patka, „Luda kuãa" (beogradski kineski restoran), hra-na, štapiãi.

Stariji ispitanici Kinu doÿivqavaju kao ogromno prostranstvo:ogromna zemqa, ogromno prostranstvo, veliko, daleko, daleki, nedostiÿnikrajevi. U kategoriji koja je inspirisana brojem stanovnika Kine najåe-šãa asocijacije kod ispitanika oba pola je mnogoqudnost, a ostale su:brojnost, Kinezi… mnogo Kineza, Kinezi, masovnost, mnogo ih je, mnoštvoqudi, puno, mnogo qudi, ogroman broj qudi, visok natalitet, mnogobroj-nost, mnogo naroda, veliki broj stanovnika, mnogo qudi, milijarda i ne-

51

što, broj stanovnika, brojnost. U vezi s tim su i migracije stanovni-štva: migracija, svuda po svetu. Iako je za veãinu asocijacija za Kinubrojno stanovništvo, za jednu ispitanicu, meðutim, asocijat su tuÿnijedinåiãi koji tamo po zakonu moraju da rastu. Za jednog ispitanika aso-cijacija na reå Kina je: qudski ÿivot kao nešto najjeftinije. Jedna is-pitanica je slikovito napisala: Kina je za mene mesto muke, guÿve nasvakom mestu pa i u sopstvenoj kuãi, sirotiwa u svakom pogledu.

I kod sredwoškolaca je åesta asocijacija u vezi s brojnošãu Kine-za. Jedna asocijacija je u vezi s površinom zemqe: velika zemqa. Posto-je i asocijacije u vezi s rasprostrawenošãu: svuda su nastaweni; svugdesu; migracija. Pet puta se pomiwu mravi, što verovatno potiåe od izre-ke: ima ih k'o ÿutih mrava, kada se istiåe brojnost odreðene grupe.Brojnost kao asocijacija kod uåenica treãeg razreda prisutna je 16 pu-ta: velika nacija (2); velika populacija (2); mnogobrojan narod (2); punoqudi; mnogo qudi; previše qudi; mnogobrojnost; mnogobrojni; najmnogoqud-nija rasa; veliki broj qudi; brojnost; mnogo ih je; mnogo. Kod uåenika tre-ãeg razreda (17): ima ih mnogo (3); guÿva (2); brojnost; broj stanovnika;mnogobrojnost; mnogoqudnost; prenaseqenost; 1,4 milijardi qudi; milio-ni; Kina ima najviše stanovnika; natalitet; ÿuti mravi; deca; „Bratekako je u Kini brate ful je u Kini!!! Pijemo sake i mnogo smo ludi uåimokungfu da budemo još luði!!!" Kod uåenica åetvrtog razreda (12): mnogo-brojnost (3); veliki broj qudi (2); najveãi broj stanovnika; natalitet;mnogobrojni; ima ih mnogo; ima ih puno; velika nacija; mnogo. Kod uåenikaåetvratog razreda (13): brojnost (3); mnogobrojnost (2); mnogoqudstvo (2);prevelika populacija (prenamnoÿenost); mnogoqudnost; mnogoqudno; mno-štvo qudi; puno qudi; velika nacija.

Znatan broj asocijacija odnosi se na teritorijalno prostranstvo ipolitiåku poziciju Kine: velika zemqa, veliko, opkolili Amerikance,svetski lider, moã, ogromna napredna zemqa, veliko, drugi svet, veliåina,daqina, kao i politiåki sistem (komunizam; smoreni komunizam… koji jesve qude ÿrtvovao sebi; zemqa dva društvena ureðewa — komunistiåkog ikapitalistiåkog) i poznate istorijske liånosti (Marko Polo, Mao Ce,Mao Ce Tung). I kod sredwoškolaca postoje u vezi s komunizmom i MaoCe Tungom. Kod uåenika treãeg razreda (3): Mao Cet Ung; komunizam; je-dan komunistiåki predsednik zaposlio sve robijaše koji su bili u zatvorui skoro celu Kinu sagradili. Kod uåenica åetvrtog razreda: komunizam.Kod uåenika åetvrtog razreda (6): komunizam (4), komunistiåka Kina, ni-ske komuniste.

Kod sredwoškolaca su na drugom mestu asocijati u vezi s fiziå-kim izgledom, osim kod uåenika treãeg razreda kod kojih je ovaj asocijatna treãem mestu, a na drugom su asocijati u vezi s prodavnicama i ro-bom. Najåešãi asocijati su neutralni, opisne prirode i odnose se naoblik oåiju: kose oåi. U drugu grupu spadaju asocijati koji su u vezi stelesnom graðom i visinom, gde se Kinezi doÿivqavaju kao mali, sit-ni, niski qudi mišiãave graðe. Sledeãi asocijat je ÿuta boja koÿe,ÿuta rasa. Postoje svega tri negativne asocijacije, dakle kod 1,6% is-pitanika: ruÿno i jedna asocijacija šesti prst na ruci. Stereotipi

52

koji se odnose na fiziåki izgled: kod uåenica treãeg razreda najåešãeasocijacije su vezane za oåi (20): kose oåi (11), oåi (5), uske oåi, oblikoåiju, specifiåne oåi, specifiåno crne oåi); telesna graða i visina (ni-ska rasa (2); malo; mali; sitni; nizak rast; niski rast; mali su), ÿutarasa (rasa — ÿuta (2), ÿuta rasa (2), ÿutaãi); kosa (crna kosa (2), ko-sa); razno: koso; šesti prst na ruci. Postoji i jedno mišqewe da su sviqudi isti. Ukupno 38 asocijacija. Kod uåenika treãeg razreda najåešãeasocijacije su vezane za oåi: kose oåi (5); kosooko (2); oåi (3); kosooki;krive oåi; imaju neobiåne oåi; kosina; kosi; koso; telesna graða i visina:mali (3), mali qudi (2), malo (2); niski (2); niski qudi; visina; ruÿni.Ukupno 28 asocijacija. Kod uåenica åetvrtog razreda najåešãe asocija-cije su vezane za oåi (18): kose oåi (12); oåi (4); koso-oki qudi; kriveoåi), telesna graða i visina (8): mali (3); malo; mali, isti; mali qudi(niski); nizak; niÿi rast), boja koÿe (5): ÿuta rasa (2); boja koÿe; bojawihove koÿe; boja roðene bebe). Postoji i jedno mišqewe da su svi sliå-ni. Ukupno 32 asocijacije. Kod uåenika åetvrtog razreda najåešãe aso-cijacije su vezane za oåi: kose oåi (3), kosooki (2), oåi (2), koso-oki, na-košene oåi), telesna graða i visina (mišiãava graða; malo (3), mali (2),visina), ruÿnoãa (ruÿno; ruÿni su (ruÿnoãa)); kosa. Ukupno 19 asoci-jacija.

Åesta asocijacija kod sredwoškolaca je ÿuta boja. Ona se samo umawem broju sluåajeva konkretno vezuje za izgled, na primer, ÿuti su,ÿutaãi, te sam je iz tog razloga izdvojila kao posebnu kategoriju: Koduåenica treãeg razreda: ÿuto (7); ÿuta boja (4); ÿuta; nešto ÿuto.Ukupno 13 asocijacija. Kod uåenika treãeg razreda: ÿuto (8); ÿuti (6);ÿutaãi (2); ÿuta boja (2); ÿuta; ÿut; boja. Ukupno 21 asocijacija. Koduåenica åetvrtog razreda: ÿuto (7), ÿuta boja (6), ÿuti (5), ÿuãa.Ukupno 19 asocijacija. Kod uåenika åetvrtog razreda: ÿuto (10), ÿutaboja, ÿuti (2), ÿuti su, ÿutokqunci. Postoji i jedna asocijacija crno.Ukupno 15 asocijacija. Ostale asocijacije u vezi s bojom su: crveni krug;šareno. Asocijacije u kategoriji boje kod starijih ispitanika su razno-vrsne: ÿuti, ÿuto, braon, naranxasto, crveno, crno.

Na drugom mestu kod starijih ispitanica je kategorija koja se od-nosi na prodaju, robu i proizvodwu. U ovoj kategoriji su preteÿno poj-movi koji se zasnivaju na iskustvu kupqene kineske robe koja se plasi-ra na srpsko trÿište. Kineska roba se smatra jeftinom i lošeg kvali-teta: jeftino, jeftina roba, rasprodaja, bofl, loš kvalitet, buvqak,„Piramida" — trÿni centar, deåje igraåke, baterije, butik, roba, pla-stika, fabriåki pogoni i jeftina roba, made in China, kineske radwe iåetvrti; proizvodwa… (opšta) s tim u vezi: trÿište; poslovnost…;åinije…; kineska roba koja se plasira u Srbiji je uglavnom lošeg kvalite-ta i nikad je ne kupujem. Brojne su asocijacije na reå Kineskiwa, a kojese odnose na robu: garderoba, super stvari za kuãu; garderoba je predviðe-na za wih, pa ti je sve malo; trgovina; osvaja trÿište po celoj Evropi, usvetu mode obezbedila je sebi mesto izvršioca, a primetno je da svoju kul-turu postupno ugraðuje u to što radi. Na reå Kinez samo je nekolikoasocijata iz ove kategorije: radwe „sve za 100", trgovina, prodavac. S

53

druge strane, u muškoj populaciji asocijati iz ove kategorije, uglav-nom, se odnose na ekonomski razvoj: industrijski bum, tehnologija, jef-tina tehnologija, ekonomski razvoj, ekološka katastrofa, proizvodwa,jeftino, plastika, niska cena rada i proizvoda, kineski ekonomski bum,ekonomski bum, izvor mnogih tehniåkih i drugih dostignuãa, child labor,kineska prodavnica, xip Ceo.

Asocijacije u vezi s prodavnicama, proizvodwom, robom i kvalite-tom su kod uåenica åetvrtog razreda kritiåki obojene u odnosu na kva-litet proizvoda. Åesta asocijacija je jeftina roba. S druge strane, mu-ški ispitanici pomiwu razvijenu tehnologiju. Iako tradicionalnikineski proizvod, svila retko se pomiwe. U prvom planu su stvari sla-bijeg kvaliteta koje su na raspolagawu širem krugu potrošaåa. Koduåenica treãeg razreda (30): svila (3); kineska roba (2), made in China(2); garderoba (2); jeftino (2); loš kvalitet (2); kineske stvari; igraåkekineske; kineske prodavnice; kineska radwa; kineski butik; kineska pija-ca; buvqak; butici; luda garderoba; jeftine stvari; kineska odeãa; trgo-vina; nekvalitetni (što se tiåe wihovih proizvoda); nekvalitet; svešareno, šareno, šareno i loše, loše, loše i sve po 100 dinara. Meðutim,pomiwu se i asocijacije razvijena tehnologija i roboti. Kod uåenikatreãeg razreda (29): jeftina roba (4); kineska radwa (3); buvqak (3); jef-tina radna snaga (2); kvalitet (2); kineski trÿni centar; krš (igraå-ke); igraåke; svakodnevni proizvodi; butici; garderoba; obuãa; patike;åudni šeširi; proizvode automobil marke Honda, Tojota itd; jeftino;zaluðenici za video igre; visoki nivo tehnologije; aqkavo; nekvalitetno.Kod uåenica åetvrtog razreda (23): svila (2); lepeze; lepeza; odeãa; jef-tina odeãa (u kineskim prodavnicama); jeftine stvari; kineske radwe;wihove prodavnice kojih je sve više; butik; ruÿne i prqave radwe; bu-vqak; kiåeraj, kiå; nabacana roba; loša roba, loša proizvodwa, nekvali-tet proizvoda, razne sitnice nekvalitetne prave; jeftina radna snaga;proizvodwa; velika proizvodwa tehnike; poznati po proizvodwi automobi-la. Kod uåenika åetvratog razreda (17): tehnika (2); velika privreda; ma-sovna proizvodwa; ekonomija; jeftino (2); sve jeftino; butik; buvqak;garderoba; loša roba; roba (2); trgovina; kopija; „made in China"

Kod anketiranih osoba ÿenskog pola u okviru kategorije geograf-ski pojmovi, åešãe se pomiwe novobeogradski blok 70. Ostali asocijatisu: Azija, teritorija (Azija), Peking, reka Hoangho, reka, Tibet, Istok,orijentalno. Kod muškaraca su zastupqenije asocijacije Peking i Japana osim toga: Japan, Indija, Makao, Ÿuta reka, Tibet, Hong Kong, istok,Novi Beograd, Blok 45. Asocijat Japan je åest kod osoba oba pola i svihuzrasta. Jedan ispitanik mi je rekao da wega reå Kina podseãa na sluåajkoji je gledao preko televizije i ispriåao mi je sledeãu priåu: U Le-skovcu su se potepali na pijaci Kinezi i Cigani. Cigani su utepali Ki-neze. Došla televizija i pita glavnog Cigu šta ima da poruåi, a on ãe:„…da im poruåim da se vrate u taj wihov Japan odakle su došli!"

Domaãi geografski pojmovi kod muškaraca se åešãe javqaju kaoasocijacija na reå Kinez: Blok 70, Suråin, Stopawa poåetkom devedese-tih (selo na Ibarskoj magistrali puno peåewara i kineskih radwi kad ih

54

nigde nije bilo). I kod ÿena se kao asocijacija na reå Kinez javqaju do-maãi geografski pojmovi: Novi Beograd, blokovi Novi Beograd, Blok 70,Smederevo. U vezi meðusobne povezanosti Kineza u Srbiji javqaju seasocijati: zajednica, kineska åetvrt, kineske åetvrti, meðusobna poveza-nost (u Srbiji).

Po brojnosti treãa kategorija asocijata kod ÿena vezana je za arte-fakte. Tu je najåešãa asocijacija kimono, zatim svila (kvalitetna svi-la), porcelan (fini porcelan, delikatni porcelan), bicikl. Osim togaåesti su asocijati: kapa, kape, šešir, kineska keramika, svilena buba,rikše, sitan ruåni rad, tkanine. Veoma åesto se pomiwu kineski pro-nalasci: vatromet, barut i åuda. Osim toga u više sluåajeva pomiwu secirkus, zmaj, zmajevi, kao i pojedinaåno: malo stopalo, obuãa koja steÿenoge, kineska frizura, Zabraweni grad, ceremonija, pravila, drÿe se zaruke. Kod ispitanika najåešãi asocijat iz ove kategorije je kišobran, azatim barut, patike šangajke, glina. Jednom ispitaniku asocijacija je„go-go" igra. Kod sredwoškolaca su najåešãi asocijati iz ove katego-rije u vezi s narodnom nošwom (10): kimono (4); nošwa (2); ÿenska ha-qina (2); kineska narodna nošwa; nacionalna nošwa. Ostali asocijatisu: zmaj (8), ÿad (6), bicikl (5), kišobran (2), feweri, barut, kineskefigure, kineske kuãe, zanimqive kuãe, feng šui. Osim toga pomiwu se:Ãi Pao, opijum, King Kong, Ninxa korwaåe, goku, ding-dong.

Kod ispitanica u kategoriji karakterne i psihiåke osobine prisut-ne su sledeãe asocijacije: prilagodqivost, spretnost, ÿilavi — neãegrom u koprive…; na prvi pogled mogu da deluju surovo i hladno, discipli-novanost naroda, vrednoãa, mir. Kod ispitanika: radan narod, fanati-zam, gramzivost, poslušnost, disciplinovanost, vrednoãa, tajanstvenost,sirotiwa, sloÿnost. Za jednu ispitanicu asocijacija je matematika, ato obrazlaÿe na sledeãi naåin: kaÿu da su Kinezi dobri matematiåarii da drÿe do škole, ali to je nekad bilo da li je i sada ne znam. Åesto sekao asocijacija javqa masaÿa. Za jednog ispitanika asocijacija za Kinusu intimni odnosi: ne znam zašto su karakteristiånije gejše u Japanu,kad to sve potiåe od Kineza. Za jednu ispitanicu asocijacija na Kinu jepquvawe: po nekim istraÿivawima Kinezi pquju najviše na svetu, pa on-da mi. Ustvari smo isti, samo što su oni brojniji.

Kod sredwoškolaca su asocijacije iz ove grupe pozitivne. Koduåenica treãeg razreda (3): vredni qudi; vredni su; savršenstvo. Kod uåe-nika åetvrtog razreda (8): samo rade; vredni; rad; snalaÿqivi; snalaÿqi-vost; ozbiqni; uporni; ideja (stvaralaåka).

Asocijacije vezane za pismo, jezik, govor su: komplikovan jezik, neo-biåan jezik, jezik, kineski jezik, govor, jezik, akcent, kinesko pismo, pi-smo. Kod anketiranih osoba ÿenskog pola preovladavaju asocijacije ve-zane za govor, a kod muških za pismo. Kod sredwoškolaca su asocija-cije iz ove grupe pozitivne, istiåu zanimqivost, sloÿenost i neobiå-nost jezika. Jedna asocijacija se odnosi na Kineza kao govornika srp-skog jezika: loš srpski. Kao i u starijoj grupi, ispitanici muškog polapomiwu samo asocijate u vezi s pismom, dok ispitanice ÿenskog polaimaju veãi broj asocijata u vezi s govorom. Kod uåenica treãeg razreda

55

asocijacije vezane za pismo, jezik, govor (14): kineska slova (4); jezik (2);pismo — kinesko; zanimqiv jezik; teÿak jezik; komplikovan jezik; kine-ski jezik; mnogo nerazgovetnog brbqawa; neobiåan i brz govor; loš srpski.Kod uåenika treãeg razreda: pismo (11); kinesko pismo (7); kineski znaci;wihovo pismo; slova; drukåija i neobiåna slova. Kod uåenica åetvrtog raz-reda (8): kineski znakovi — slova; kineska slova; kineski simboli; åudnaslova; zanimqiv jezik i slova; teÿak jezik za pisawe i uåewe; kineski; go-vor (neobiåan). Kod uåenika åetvrtog razreda pismo (6): pismo (2); simbo-li (kineska slova); kineski simboli; kinesko pismo; pismo…

Kod ispitanica su åesti asocijati vezani za prirodu, najåešãi jebambus. Jedna ispitanica je napisala: prelepa priroda u jesen (hvala edu-kativnim emisijama Školskog programa!). Ostale asocijacije su: trava,cvet kajsije, ureðewe cveãa, trske, kordiceps (biqka). Od ÿivotiwskogsveta: koala, åau-åau pas, pacovi, panda, bele koke.

Asocijacije sredwoškolaca u vezi sa ÿivotiwskim svetom: psi,maåke, panda, patka. Asocijati sredwoškolaca u vezi s prirodom: kine-ski vrtovi (2), bonsai; jedno specifiåno drvo za koje ne znam ime; izlazakSunca.

Asocijacije vezane za borilaåke veštine brojne su kod osoba obapola: borilaåke veštine, opasni tepaåi…, tai åi, karate, Brus Li, Xe-ki Åen, kung fu. Asocijacije u vezi sa sportom: gimnastika (sportska),Jao Ming, otvarawe olimpijade, olimpijada, Olimpijske igre. Kod sred-woškolaca asocijacije iz ove kategorije brojnije su kod muškog pola.Osim opšteg pojma borilaåke veštine, pomiwu se konkretno kung fu,karate, kao i Brus Li i Xeki Åen. Zanimqivo je da pomiwu i ninxeiako su poreklom iz Japana. Asocijacija mafija prisutna je svega triputa. Asocijacije u vezi s borilaåkim veštinama kod uåenica treãegrazreda (9): borilaåke veštine (4); Xeki Åen (2); Brus Li; kineska mafi-ja; otmica. Kod uåenika treãeg razreda (24): Brus Li (9); borilaåke ve-štine (7); Xeki Åen (3); ninxe (3), ninxa ratnici; kung fu. Kod uåenicaåetvrtog razreda (9): borilaåke veštine (4); karate; kung fu; ninxa; BrusLi, Xeki Åen). Kod uåenika åetvratog razreda (15): kung fu (3); Brus Li(3); borilaåke veštine (2); karate (borilaåke veštine); ninxe; maåevi;Xeki Åen; Šaolin; mafija (2).

Kod sredwoškolaca se kao asocijacija javqaju Olimpijske igre 2008.i wihova savršena organizacija. Kod uåenica treãeg razreda (8): olimpi-jada (4), olimpijske igre, olimpijada u Pekingu, Peking 2008, Peking(olimpijada). Kod uåenika treãeg razreda (12): olimpijada (11); Ptiåijegnezdo (olimpijada 2008). Kod uåenica åetvrtog razreda (6): Olimpijskeigre (2), Olimpijada (2), Olimpijske igre 2008; ptiåije gnezdo (olimpijada2008) savršena organizacija. Kod uåenika åetvrtog razreda (2): olimpij-ske igre 2008, olimpijada 2008… U vezi sa olimpijskim igrama je i aso-cijacija sport. Prisutna je kod uåenika treãeg razreda (4): najboqi gim-nastiåari; Jao Ming — košarkaš, Jao Ming (2).

U kategoriji religija najåešãe asocijacije su budizam, Buda, budi-stiåki manastiri. Meðutim, kod nekoliko ispitanika pravoslavne ve-roispovesti pomiwu se sveti Jovan Šangajski i sveti Inokentije Her-

56

sanski (??). Jedan ispitanik je napisao: Kina je carstvo kome jedino ne-dostaje Pravoslavqe. Osim toga jedna ispitanica ima asocijat Lao Ce.Samo je jedna ispitanica kao asocijaciju imala mešovite brakove i kr-štavawe, jer je prisustvovala krštewu Kineza u pravoslavnoj Crkvišto je na wu ostavilo jak utisak. Kod sredwoškolaca ima pet asocijataiz ove kategorije: budizam (2); buda; lepa veroispovest, budizam. Asocija-cije u vezi muzike su: pentatonika, crne dirke.

Dve ispitanice imaju asocijacije u vezi neprijatnog mirisa: mi-ris, smrad, a jedan ispitanik pomiwe smrad. Jedna ÿena mi je upeåatqi-vo rekla: ovi naši na buvqaku su mi pokvarili sliku o Kini. Odmah midoðe na pamet onaj neprijatni miris! Druga smatra da su Kinezi mnogooåajni kad su ovde došli. Ÿao mi ih je. Kineskiwa stavi prqave noge narobu koju prodaje. Kod sredwoškolaca asocijacije iz ove kategorije osimu kontekstu hrane pomiwu se i samostalno ili u vezi s odeãom. Koduåenika treãeg razreda smrad se pomiwe 7 puta. Kod uåenica åetvrtograzreda asocijacije vezane za smrad (osim hrane) prisutne su u 10 sluåa-jeva: smrad (4); neprijatan miris (3); smrad (åudan miris); uÿasan smrad;neprijatan miris odeãe. Kod uåenika åetvrtog razreda (2): neprijatanmiris; loše smrde. Dakle, ukupno 19 asocijacija u celokupnom uzorku —10%. Kod sredwoškolaca u vezi s neåistoãom postoji 6 asocijata: koduåenika treãeg razreda jedan — prqavo, a kod uåenica åetvrtog razreda 5— prqavština (2); štroka; nisu åisti — 3%.

Po pitawu bolesti i lekova kod ispitanika se pojavquju sledeãeasocijacije: lek protiv leukemije, ptiåji grip. Kod sredwoškolaca aso-cijacije iz ove kategorije prisutne su kod uåenica treãeg razreda (3):zaraza, sars, ÿutica; kod uåenika treãeg razreda (2): sars, ptiåji grip.Kod uåenica åetvrtog razreda prisutan je samo jedan asocijat bolest.Ukupno šest asocijata u celokupnom uzorku, dakle 3%.

Asocijacije na reå Kinez. Kinez je prema jednoj ispitanici: muåenikkao i Kina, ali se bori da preÿivi i da se naðe svuda, a pritom ostaneKinez.

Najveãi broj asocijacija na reå Kinez kod ispitanica je vezan zakarakterne i psihiåke osobine. Pre svega se istiåe marqivost Kineza(radan, rad, marqivost, vredni, neko predan, obavqa poslove koje ne moÿekrupan åovek, vrlo poštuju i brinu se za svoj posao i vrlo su vredni; mnogorade i stanuju u lošim stanovima; mnogi Kinezi su potpuno neobrazovanii svuda su jeftina radna snaga; u veãini sluåajeva su vrlo simpatiåni irade za male plate), zatim wihova vedrina (vedrina, osmeh, qubaznost,širok osmeh), mirnoãa (mir, mirni qudi, smirenost, gleda svoja posla),skromnost (umerenost, skromnost), a osim toga: mudrost, tišina, buka,trpeqiv, konspirativan, još uvek su u veãini zapušteni u pogledu higije-ne, neraspoznatqivost, protokol, smešno, quto. Iako postoje asocijaci-je u vezi sa siromaštvom, jedan ispitanik smatra da znaåajan deo wihovde ÿivi pristojnim ÿivotom i radi, voze automobile i to dobre.

Asocijacije ispitanika u vezi s karakternim i psihiåkim osobi-nama takoðe su preteÿno pozitivne. Istiåu se radnost i tajanstve-nost: raspoloÿen, nasmejan, osmeh, osmeh, zadovoqan sa malo, brz, mar-

57

qiv, deluje kao da je dobar, radan, talentovan, vredan, vredan åovek, ra-di ceo ÿivot, nerazumqiv, upornost, skromnost, poslušnost, poÿrtvo-vanost, odanost, neprosveãenost, radan, ãutqiv, anonimnost, skrivaoseãawa, tajanstvenost, tradicionalan, poštovalac predaka; spremanda prevari zbog liåne koristi; istrajnost, upornost, pedantnost, pre-ciznost, tajnost, ko Japanac (malo gori).

Jedan ispitanik je napisao: Kinez? To je istrajnost, upornost, pe-dantnost, preciznost. Pogledaj u Zemunu one plastenike što je napravioKinez. Mislim da je ceo taj posao u našem gradu preuzeo on. Od wega sekupuje naveliko.

Kod ispitanica je prisutan veliki broj asocijata u vezi s fiziå-kim izgledom Kineza. Najveãi broj asocijacija u ovoj kategoriji odnosise na telesnu graðu, tj. nizak rast: mali, mali (niski rastom), niskirast, nizak rast, niski i mršavi, mali rastom, rastom mali), oblikoåiju (kose oåi, kosook, koso), boju koÿe (ÿute koÿe otporan, ÿut ten,ÿut, ÿuta rasa), kosu (ravna crna kosa, kosa crna, crna kosa, mali crni.Osim toga pomiwe se i specifiåan oblik lica. Asocijacije ispitanikau vezi sa su: visina (mali åovek, nizak, mali, mali, niski rast), boja ko-ÿe (ÿut, ÿuta rasa), oblik oåiju (kose oåi, kos, kosih oåiju, åovek kosihoåiju i nepravilno nabijenih zuba), ostalo (hektiåan, sinidi i mongoli).

Na treãem mestu su asocijacije u vezi s borilaåkim veštinama.Kod osoba oba pola najbrojnija asocijacija je borilaåke veštine, a za-tim: Brus Li, Xeki Åen, tai åi, dobar borac, maå. Asocijacije u vezi sasportom: stoni tenis, dobri gimnastiåari i klizaåi (to pratim). Osta-le asocijacije su u vezi s jezikom i pismom (veliki broj znakova za pisa-we, jezik, poseban govor), hranom (pirinaå, gaji pirinaå, štapiãi za jelo,smrdqiva hrana (ne volim je), åaj, åajxinica, ÿenama (gejše, Kineskiwe),religijom (paganizam, budizam), artefaktima (petarde, lampioni, vozibicikl), zajednicom (kineska åetvrt, sloÿnost), brojnošãu (pripadnikvelikog naroda, ima ih mnogo) Åest asocijat su mravi što je u vezi sbrojnošãu: kao mravi. Dve asocijacije se odnose na neprijatan miris:smrad. Kod ispitanika je åesta asocijacija Mao Ce Tung. Samo se po jed-nom pomiwu Konfuåije i Li Peng. Kod ispitanika oba pola åest asoci-jat je zmaj.

Iako postoje asocijacije u vezi sa siromaštvom, jedan ispitaniksmatra da znaåajan deo wih ovde ÿivi pristojnim ÿivotom i radi, vozeautomobile i to dobre. Åetvoro ispitanika kao asocijaciju navodi strah.Ovaj asocijat je åešãi kod muškaraca, jedan je napisao: nemam asocija-cije osim da se plašim okupacije, da nas okupiraju za wih je maåiji ka-šaq.

Asocijacije na reå Kineskiwa. Mnoge anketirane osobe muškog polanisu imale nikakve asocijacije na reå Kineskiwa ili mnogo mawe aso-cijacija u poreðewu s ispitanicama. Kod ispitanica najbrojnije aso-cijacije na reå Kineskiwa su iz kategorije fiziåkog izgleda. Upadqivje iznenaðujuãe veliki broj razliåitih pozitivnih kategorizacija. Naj-åešãa je leksema: lepa. Zatim su asocijacije vezane za eleganciju: ele-gantna, elegancija, elegancija u jednostavnosti, graciozna. Veliki brojasocijacija se odnosi na kosu — sjajna tamna kosa, kosa, crna kosa, crna

58

gusta kosa, kosa (punða), crna, graðu i visinu (sitne graðe, nizak rast,niske ÿene, male, sitne, sitne — ali ne znam da li im je to neka gene-ralna karakteristika, mala), lice (kose oåi, kosooka, oåi, kosookecrnke, mali nos, mala usta), stopalo (hod i mala stopala, mala stopa-la), boju koÿe (ÿuta). Samo je jedna konstatacija: sve su iste. Kod anke-tiranih osoba muškog pola u ovoj kategoriji javqaju se asocijati: lepo-ta (neke su lepe, simpatiåna ÿena, slatka), oblik oåiju (kosooka, koseoåi), telesna graða (mala, niski rast, niska, mršava, sitna, okruglaste)ÿuta, kosa (crnke).

Kod ispitanica su asocijacije u vezi s karakternim i psihiåkimosobinama na reå Kineskiwa preteÿno pozitivne. Istiåe se marqivosti poslušnost Kineskiwe: ãutawe, srdaånost, toplina, vredna, mirne,tihe, nasmešenost, smirenost, neverovatno poslušna, poslušnost, skromnei krotke prema muškarcima, nisu qubazne, buka. Veoma su åeste asocija-cije u vezi s decom: deca, bebe u butiku, gomila dece, ÿena sa mnogo dece.U vezi s garderobom podeqene su asocijacije koje se odnose na tradici-onalnu kinesku ÿensku nošwu (kimono, šnale za kosu, interesantnagarderoba, lepeza) i odevni predmeti koje kod wih kupuju (kineska šu-škava jakna, kupaãi kostim). Asocijacije ispitanika u ovoj kategorijidosta su ambivalentne. S jedne strane Kineskiwu opisuju kao vrednu,nasmejanu, skromnu i napaãenu ÿenu, a s druge kao priåqivu, buånu i neu-rednu, tj.: blaga narav, tiha, umiqata, poslušnost, manipulativna, po-ÿrtvovana ÿena nekog Kineza, ÿena-ratnik (pozitivno), opasnija odKineza, marqiva, ozarenost u revnovawu, skromnost, ne juri za modom,dobra majka; toliko se smeju… napaãene ÿene i narod…; napaãena, priå-qivost, buåne i neuredne, neobrazovane, buånost).

Kod ispitanika oba pola åeste su asocijacije iz kategorija sport:atletika, klizaåice, gimnastiåarke. U kategoriji muzike asocijacije su:pesma Dejvida Bovija „Little China Girl"; muzika. Asocijacije u vezi s tr-govinom: '…ovde što gledamo, vode zajedniåke poslove sa muÿevima ba-ra-bar…', trgovina, blok 70. Kod ispitanica su åeste asocijacije u vezis kulturom, tradicijom: tradicija, åaj, pozorišna šminka, bela maska,uvezivawe stopala, svilene bube, suncobran. Kod ispitanka se javqaju aso-cijacije u vezi s artefaktima (maska, kimono, šeširi), kao i u vezihrane (pirinaå). Asocijacije u vezi sa ÿenskim osobama: Kei Lao, FulÅi (carica), Zang Ziji (ili Ziji Zang — glumica), Gong Li, Perl Bak.

Asocijacije ispitanika u vezi s intimnim odnosima su retke i veo-ma ambivalentne. Naime, jedan ispitanik (star 55 godina) smatra da suKineskiwe ruÿne ÿenske — male, nemaš za šta da ih uhvatiš, dokdrugi (star 31 godinu) veli: nisam nijednu Kineskiwu, ali kaÿu da su kaoCiganke i boqe. Postoji mišqewe da su predane braånom drugu, a åestose pomiwe reå konkubina. Kod sredwoškolaca se javqaju asocijati izove kategorije na reå Kina: gejše (3); Memoari jedne gejše (2), kwiga „Kumeãu qubavi"; transvestiti.

* * *

Znawe savremenih Srba o Kinezima, uglavnom, postoji na nivoumedijske informisanosti i na osnovu kontakata s predstavnicima ki-

59

neske zajednice u Srbiji. U tom smislu se razlikuju dve vrste stereoti-pa Srba o Kinezima. Jedni su vezani za predstave o kineskim Kinezima,tj. Kinezima u Kini, a drugi su o srpskim Kinezima, tj. Kinezima kojiÿive u Srbiji.

Primetne su razlike u asocijacijama kod sredwoškolaca i ostalihispitanika. Kod sredwoškolaca je u kategoriji geografskih pojmova naj-brojnija asocijacija Blok 70. To navodi na zakquåak da su u ispitivanojgrupi domaãi Kinezi imali veliki uticaj u formirawu slike o Kini iKinezima uopšte. S druge strane, gotovo svi stariji ispitanici neza-visno od pola i obrazovawa naglašavaju razliku izmeðu kineske popu-lacije u Kini i one u Srbiji. Kod ispitanika oba pola najåešãa aso-cijacija na reå Kina je Kineski zid. Jedan ispitanik mi je u razgovorurekao: Kina? Pa, to je daleeeko, drugi svet. Asocijacija za Kinu je samaKina. To je pojam za sebe. Ove Kineze kod nas ne raåunam. Jedna ispitani-ca je konstatovala: da nije Kineza mnoge stvari ne bi imali. S drugestrane — Kina! To je takva kultura! Kineski zid! Ne mogu da poveÿem dasu ovi ovde potomci te kulture i tih dinastija! Åest asocijat na reåKina je Japan kao i asocijacije u vezi s Japanom (na primer, suši,ninxe i sl.). Tu je ilustrativna priåa o Romima koji bi da vrate Kine-ze u Japan.

Pozitivni asocijati u celom istraÿivanom uzorku su brojniji odnegativnih. U kategoriji fiziåki izgled preovladavaju asocijati koji suu vezi s razliåitošãu, ali su samo na nivou konstatacije. Kod osobaÿenskog pola asocijacije u vezi s fiziåkim izgledom i osobinama nareå Kineskiwa su upadqivo pozitivne. Asocijati iz kategorije karak-ternih osobina takoðe su pozitivni, veãim delom se odnose na marqi-vost i vedrinu.

Najveãi broj negativnih asocijata je kod sredwoškolaca, a odnosise na hranu. S druge strane, kod ostalih ispitanika skoro da nema ne-gativnih asocijata u vezi kineske kuhiwe. Asocijati se razlikuju i uzavisnosti od toga u kom delu grada ÿive ispitanici. Kod ispitanikas Novog Beograda koji stanuju u neposrednoj blizini kineske zajedniceåešãi su asocijati u vezi neprijatnog mirisa i neåistoãe. Osim toga,anketirane osobe ÿenskog pola åešãe pomiwu loš kvalitet kineskihproizvoda, dok muškarci pomiwu razvijenu kinesku tehnologiju.

Iznenaðuje åiwenica da su kod odraslih ispitanika brojne asoci-jacije iz kategorije umetnosti i kulture. Tome su doprineli i savreme-ni mediji. Pomenuãu opet ispitanicu koja je napisala: hvala edukativ-nim emisijama Školskog programa! Osim toga, bitnu ulogu u upoznavawukineske kulture odigrala je filmska umetnost. Asocijati Brus Li i Xe-ki Åen javqaju se i na reå Kina i na reå Kinez kod ispitanika svih uz-rasta. Kao paralelu treba pomenuti da je i domaãa kinematografija od-igrala ulogu u upoznavawu Jugoslavije i Srbije od strane Kineza. Nai-me, mnogi Kinezi su prve utiske o Jugoslaviji stekli zahvaqujuãi rat-nim filmovima.19 U to sam se i sama uverila prilikom studijskog bo-

60

19 http://www.mediaclub.cg.yu/zanimljivi/zanimljivi08-00/23.htm

ravka u Atini kao stipendista fondacije Aleksandar S. Onazis. Poku-šavala sam da objasnim jednom profesoru Kinezu šta je i gde je Srbija.Kada sam mu pomenula Jugoslaviju oduševqeno je uzviknuo: Valter! Dru-ga liånost, koja se pojavquje kao asocijat, åak i kod mlaðih ispitanikaje Mao Ce Tung (i u vezi s tim komunizam). Zatim su liånosti iz sferesporta, dok se Konfuåije i Lao Ce pomiwu samo po jednom. Zanimqivoje da se u kategoriji religije osim budizma koji je okarakterisan kao le-pa veroispovest javqaju i pravoslavni svetiteqi.

Kako ãe se etniåki heterostereotipi Srba o Kinezima daqe mewa-ti zavisi od više razliåitih åinilaca. Pre svega to su društvenopo-litiåki faktori i slika o drugom koja se kreira preteÿno putem medi-ja. Dakle, kakvi ãe stereotipi biti zavisi od onih koji ih stvaraju.Meðutim, nezavisno od politike i medija, ukoliko kineski trgovcipoånu da donose kvalitetniju robu na srpsko trÿište, verovatno ãe sekod kupaca i stereotip o kvalitetu robe promeniti.

CONTEMPORARY SERBIAN STEREOTYPESABOUT THE CHINESE IN BELGRADE:

When you say China, I think about Block 70 or…

by

Gordana Blagojeviã

Summary

The Chinese widely settled in Serbia in the 1990's. There is no official data onthe real number of the Chinese living in Serbia. Most of the Chinese live in New Bel-grade, near the shopping center at Block 70. Media images of the Chinese communityin Serbia, especially in Belgrade are at the level of urban legend. Those are storiesabout their number, nutrition, non-dying, fictitious mixed marriages, etc. Knowledge ofcontemporary Serbs about the Chinese mainly exists at the level of media informationor it is based on contacts with representatives of the Chinese community in Serbia. Inthis sense, there are two different kinds of stereotypes among the Serbs about the Chi-nese. Some are related to the picture of the Chinese Chinese, i. e. Chinese in China,and others are pictures of the Serbian Chinese, i. e. Chinese who live in Serbia. Asso-ciation differs according to age structure and depending on which part of the city exa-minees live in. Almost all of the older examinees, regardless of gender and education,emphasized the difference between the Chinese population in China and those in Ser-bia. In addition, films made a significant role in getting to know Chinese culture. Asso-ciation with Bruce Lee and Jackie Chan appeared to the words China and Chineseamong examinees of all ages. How ethnic hetero-stereotypes about the Chinese in Ser-bia will continue to change depends on different factors. First of all, on social and poli-tical factors and images of someone else mainly created through the media.

61

UDC 330.342Originalni nauåni rad

N a t a š a G o l u b o v i ã

DRUŠTVENI KAPITALI EKONOMSKO-TEORIJSKI „IMPERIJALIZAM"

SAŸETAK: Koncept društvenog kapitala je ekonomskoj nauci otvo-rio prostor za analizu društvene strukture, društvenih normi i institu-cija, odnosno prostor za analizu dugo zanemarivanog uticaja socio-kultur-nih faktora na ekonomske promene i procese. Pokušavajuãi da objasni ka-ko društvene strukture, institucije i obiåaji mogu da se formiraju naosnovu individualne optimizacije, odnosno da iste objasni logikom ra-cionalnog izbora, ekonomska nauka je znatno priširila svoje podruåjeanalize. Osnovni neoklasiåni principi proširili su se i na oblastikoje su tradicionalno smatrane analitiåkim terenom drugih društvenihnauka. Ovaj proces se u nauånim krugovima åesto oznaåava kao kolonizacija

društvenih nauka, odnosno ekonomsko-teorijski imperijalizam.Ciq ovog rada je da utvrdi kakve su implikacije ovih promena na od-

nos ekonomske nauke i ostalih društvenih nauka.KQUÅNE REÅI: društveni kapital, sociologija, ekonomija, insti-

tucije, društvene norme

UVOD

Malo je koncepata koji su izazvali takvo interesovawe u ekonom-skoj nauci u novije vreme, kao što je to sluåaj s konceptom društvenogkapitala. Relativno dugo, delokrug ekonomskog pristupa bio je ograni-åen na trÿište, a racionalnost, shvaãena kao maksimizacija korisno-sti, bila je ograniåena na cenovni sistem. Preferencije, tehnologijai resursi, garantovana i jasno definisana svojinska prava, uzimani sukao dati. Delovawe ovih egzogenih faktora predstavqalo je predmet is-traÿivawa drugih društvenih nauka. U posledwih nekoliko decenija,meðutim, došlo je do znaåajnih promena. Ekonomska nauka suoåila se sdva izazova: objašwewe trÿišnih grešaka i razloga za drÿavnu inter-venciju. Otvorio se prostor za analizu društvene strukture, društve-nih normi i institucija, odnosno za analizu dugo zanemarivanog uti-caja socio-kulturnih faktora na ekonomske promene i procese. Proces

tranzicije postsocijalistiåkih privreda, kao sloÿena mešavina re-formi u politiåkoj, ekonomskoj i društvenoj sferi (pri åemu su smeri dinamika promena u svakoj od wih zavisni od promena u ostalimsferama), posebno je podstakao rasprave o uticaju društvenih determi-nanti na ekonomsku aktivnost. Šta je društveni kapital, kako utiåena ekonomski razvoj, da li je moguãe kvantifikovati wegove efekte,itd., samo su neka od pitawa na koja istraÿivaåi iz društvenih naukapokušavaju da daju odgovor.

Dalekoseÿna implikacija ovih teorijskih previrawa je pomerawegranica izmeðu ekonomske nauke i ostalih društvenih nauka. Dok su seranije u ekonomskoj analizi obiåaji, moral, itd., uzimali kao dati i nawih se gledalo kao na iracionalno ponašawe, danas se oni posmatrajukroz prizmu racionalnog izbora. Osnovni neoklasiåni principi pro-širili su se i na oblasti koje su tradicionalno smatrane analitiå-kim terenom ostalih društvenih nauka. Pokušavajuãi da objasni kakodruštvene strukture, institucije i obiåaji mogu da se formiraju naosnovu individualne optimizacije, odnosno da se objasne logikom ra-cionalnog izbora, ekonomska nauka je znatno proširila svoje podruåjeanalize. Teorija javnog izbora, ekonomska analiza prava, i sliåno,primeri su primene metodološkog individualizma (teorija racional-nog izbora) na oblasti koje su tradicionalno bile predmet istraÿiva-wa drugih društvenih nauka. Ovaj proces se u nauånim krugovima åestooznaåava kao kolonizacija društvenih nauka, odnosno ekonomsko-teorij-ski imperijalizam.

Ciq ovog rada je da utvrdi kakve su implikacije ovih promena naodnos ekonomske nauke i ostalih društvenih nauka.

ALTERNATIVNI PRISTUPI KONCEPTUALIZACIJIDRUŠTVENOG KAPITALA

Koncept društvenog kapitala,1 iako nov u ekonomskoj nauci, imadugu intelektualnu istoriju u društvenim naukama. Tvrdwa da društve-ni odnosi, društvene mreÿe, norme i vrednosti utiåu na funkcioni-sawe i ekonomski razvoj društva odavno je prisutna u ekonomici, so-ciologiji, antropologiji i politiåkim naukama. Meðutim, iako su iranije neki autori ukazivali na fenomen resursa ili kapitala koji senalazi u društvenim odnosima, pa åak i koristili izraz društvenikapital, tek je tokom 1980-ih i 1990-ih društveni kapital privukaoznaåajniju paÿwu nauåne javnosti.

Iako ima jasne sociološke korene, ovaj koncept su rado prihvati-li teoretiåari iz ostalih društvenih nauka. Od trojice autora, kojemoÿemo oznaåiti kao tvorce ovog koncepta, jedino se P. Burdije (Pierre

64

1 Pored koncepta društvenog kapitala postoji još nekoliko povezanih ili sliå-nih, koji su korišãeni u razliåitim studijama. Oni ukquåuju koncepte potput društvenesposobnosti (A b r a m o v i t z, 1986), društvene infrastrukture (H a l l & J o n e s, 1999) idruštvene kohezije (R i t z e n, 2001).

Bourdieu) moÿe oznaåiti kao „åist" sociolog. R. Putnam (Robert Put-nam), najpopularniji od wih, je politikolog. I mada je X. Koleman (Ja-mes Coleman) sociolog, on je zagovornik teorije racionalnog izbora,koja predstavqa osnovu ekonomske analize. Znatan broj autora koji sedanas bave analizom društvenog kapitala su ekonomisti. Interes orga-nizacija kao što su Svetska banka i OECD (Organization for EconomicCooperation and Development) za društveni kapital takoðe dovoqno go-vori. U istraÿivaåkim projektima Svetske banke, društveni kapitaldefiniše se kao „skup institucija, odnosa, stavova i vrednosti kojiupravqaju interakcijama izmeðu qudi i doprinose ekonomskom i dru-štvenom razvoju (World Bank, 1998: 1)". Koncept društvenog kapitalaoznaåen je kao „nedostajuãa karika" (missing link) u ekonomskoj analizi.U osnovi, koncept društvenog kapitala istiåe društvene i kulturneaspekte qudskog ponašawa, odnosno ukazuje na to da ove dimenzije ima-ju ekonomske implikacije.

Prvi autor koji je upotrebio izraz društveni kapital u znaåewusliånom koje ovaj pojam ima danas je L. Hanifan (H a n i f a n, 1920).Pod društvenim kapitalom on podrazumeva one nevidqive resurse kojiimaju veliki znaåaj u svakodnevnom ÿivotu pojedinaca: dobra voqa, ko-legijalnost, saoseãawe i meðusobne veze pojedinaca i grupa. Izraz dru-štveni kapital, u pomenutom kontekstu, retko se koristio u narednihšezdesetak godina. Novije interesovawe za ovaj koncept poåelo je 1970-ih,kada je G. Luri (L o u r y, 1977) upotrebio izraz društveni kapital ukontekstu kritike pristupa ortodoksne neoklasiåne teorije problemunejednakosti u raspodeli dohotka, uslovqenoj rasnim razlikama u ame-riåkom društvu. Društveni kapital G. Luri definiše kao skup dru-štvenih resursa koje pojedinci koriste u svrhu akumulacije qudskog ka-pitala. Prvu sistematsku savremenu analizu društvenog kapitala sre-ãemo kod P. Burdijea. Tokom 1970-ih i 1980-ih, P. Burdije je napisaoseriju radova u kojima je istraÿivao kako reprodukcija kulturnih obra-zaca utiåe na reprodukciju odnosa izmeðu društvenih grupa i klasa(B o u r d i e u 1972; 1977; 1986). U tim radovima, on pravi razliku izme-ðu tri razliåita oblika kapitala, ekonomskog, kulturnog i društvenog,pri åemu pod društvenim kapitalom podrazumeva društvene veze kojepojedinac koristi kao sredstvo koje mu omoguãava pristup resursimagrupe, a kao krajwi rezultat upotrebe tih resursa javqa se ekonomskadobit.

Radovi G. Lurija znaåajno su uticali na Kolemanovu analizu dru-štvenog kapitala, posebno ulogu društvenog kapitala u kreirawu huma-nog kapitala. Koleman je u svojoj analizi dosta koristio radove ekono-mista G. Lurija i Ben-Porata (Ben-Porath), i sociologa N. Lina (NanLin) i M. Granovetera (Mark Granovetter). Interesantno je da se Kole-man nije pozivao na Burdijea, iako se wegova analiza korišãewa dru-štvenog kapitala u sticawu obrazovawa znatnim delom podudara s Bur-dijeovom analizom, s tim što je Burdije o qudskom kapitalu govorio ukontekstu kulturnog kapitala. Smatra se da je Kolemanov rad Uloga dru-štvenog kapitala u razvoju humanog kapitala (C o l e m a n, 1988), bio

65

ona varnica koja je rasplamsala savremenu raspravu o socio-kulturnojdeterminisanosti ekonomske aktivnosti i društvenom kapitalu. Ovuraspravu je daqe podstakla Putnamova (P u t n a m et al., 1993) studija odemokratskim institucijama u Italiji.

I pored mnoštva radova, naÿalost, ne postoji jedinstvena defi-nicija društvenog kapitala. U poreðewu s razvojem teorije humanog ka-pitala, koji karakteriše postojawe visokog stepena saglasnosti u po-gledu wegove prirode i merewa, izgradwu konzistentne teorije dru-štvenog kapitala opstruira postojawe više razliåitih, ali podjednakoanalitiåki korisnih pristupa. U zavisnosti od teorijske pozicije uanalizi koncepta, naglasak se stavqa na razliåite procese i odnose.

U sociološkoj literaturi, u konceptualizaciji društvenog kapi-tala naglasak je na organizacijama na lokalnom nivou, kao što su lo-kalne asocijacije, grupe graðana i neformalne mreÿe, koje podstiåurazvoj poverewa i reciprociteta, åime se ohrabruju aktivnosti od za-jedniåkog interesa. U politiåkim naukama, naglašava se uloga institu-cija i politiåkih i društvenih normi koje oblikuju ponašawe pojedi-naca. Društveni kapital odnosi se na ono vezivno tkivo koje drÿigrupe i društvo zajedno — zajedniåke vrednosti, norme i institucije(N a r a y a n, 1999:1). Zasniva se na visokom stepenu meðusobnog povere-wa, kao i na kredibilitetu javnih i politiåkih institucija, koje usta-novqavaju i odrÿavaju vladavinu prava, åineãi razmenske odnose tran-sparentnijim i sigurnijim.

U sociologiji i politiåkim naukama, društveni kapital defini-še se, uglavnom, kao atribut društva, kao kvalitet mreÿa i odnosa ko-je omoguãavaju pojedincima da saraðuju i deluju kolektivno. Iz tih raz-loga, društveni kapital ima odlike javnog dobra, koje obezbeðuje posti-zawe viših nivoa efikasnosti i produktivnosti. Društveni kapitalodnosi se na ono vezivno tkivo koje drÿi grupe i društvo zajedno —zajedniåke vrednosti, norme i institucije.

Razlika izmeðu sociološke definicije društvenog kapitala i od-govarajuãe definicije u politiåkim naukama je u razliåitom nivouanalize. S obzirom na to da se, uglavnom, bave malim grupama, socio-lozi se usredsreðuju na društveni kapital unutar tih grupa. Otuda iwihov interes za pozitivne i negativne posledice društvenog kapita-la. Nasuprot tome, u politiåkim naukama, gde se analiziraju šire za-jednice i nacije, prirodni fokus je na nivou društvenog kapitala iz-meðu grupa. Indikatori koji se koriste — izlaznost na izbore, ålan-stvo u dobrovoqnim asocijacijama, nivo generalizovanog poverewa —treba da ukaÿu na stepen razvijenosti društvenog kapitala na nivouåitave zajednice. Iz ovog ugla gledano, društveni kapital, uglavnom,produkuje korisne efekte.

U ekonomskoj nauci, društveni kapital definiše se, uglavnom, kaoatribut pojedinca, potencijal pojedinca da aktivira i efikasno mobi-liše mreÿu društvenih veza zasnovanih na bliskosti (u društvenomprostoru), a koje se odrÿavaju simboliåkom i materijalnom razmenom. U

66

tom kontekstu, društveni kapital ima karakteristike privatnog dobra,koje pojedinac akumulira i koristi za ostvarewe svojih ciqeva.

Društveni kapital je po atribut pojedinca u društvenom kontek-stu. Pojedinac moÿe da koristi društveni kapital kroz svrsishodnuaktivnost i da transformiše društveni kapital u ekonomski dobitak.Ta moguãnost meðutim, zavisi od karakteristika postojeãe društvenestrukture. Mera u kojoj pojedinac ima pristup resursima kroz društve-ni kapital zavisi od društvenih veza, wihove jaåine i koliåine re-sursa dostupnih kroz te veze. Individualni izbor moÿe u odreðenojmeri da odredi jaåinu i razmere ovih veza, ali nisu sve društvene vezepredmet izbora.

Moÿemo da govorimo o instrumentalnom i funkcionalnom pri-stupu društvenom kapitalu u ekonomskoj nauci. Instrumentalni pri-stup društvenom kapitalu odnosi se na shvatawe društvenog kapitalakao individualne preferencije, pri åemu se akumulacija društvenogkapitala posmatra kroz cost-benefit analizu, polazeãi od pretpostavkeda ãe pojedinci akumulirati društveni kapital sve dok su graniåniprihodi wihove investicije pozitivni. Iz perspektive teorije racio-nalnog izbora, moguãe je opisati društveni kapital kao input u funk-ciji korisnosti i proizvodnoj funkciji. Beker (B e c k e r 1964, 1996)opisuje društveni kapital kao posebnu vrstu intermedijarnog dobra uproizvodwi, koji se pojavquje i kao jedan od argumenta u funkciji ko-risnosti pojedinca. Pojedinci racionalno investiraju u društvenikapital u kontekstu maksimizacije korisnosti. Društveni kapital je utom smislu individualni resurs, koji u svrhu maksimizacije korisno-sti koristi savršeno racionalni i informisani akteri.

Ovaj pristup zanemaruje to da društveni kapital nije individual-ni resurs, veã da egzistira u odnosima izmeðu pojedinaca, a to daqeznaåi da investicije jednog pojedinca zavise od investicija drugih.Drugo, instrumentalni pristup društvenom kapitalu zanemaruje åiwe-nicu da se mnoge društvene organizacije i asocijacije osnivaju iz raz-loga koji su, uglavnom, neekonomske prirode (van S t a v e r e n, 2000).

Funkcionalni pristup društvenom kapitalu odraÿava ideju o dru-štvenom kapitalu kao resursima ili mehanizmu za relativizirawe tr-ÿišnih nedostataka, pri åemu je paÿwa usmerena samo na efekte dru-štvenog kapitala, bez objašwewa naåina na koji se on akumulira. Ovajpristup zanemaruje kauzalni mehanizam koji rezultira ekonomskim ko-ristima. Istovremeno, ignoriše åiwenicu da društveni kapital po-nekad ima suprotne efekte i da ne vodi uvek ekonomskim koristima(sluåaj organizovanog kriminala). Zanemaruje se društvena konstrukci-ja individualnog izbora, razlike u pristupima i kontroli nad resur-sima, i negativni efekti pojedinih društvenih normi u odreðenimgrupama.

67

DRUŠTVENI KAPITAL KAO INSTRUMENT RELATIVIZOVAWATRŸIŠNIH NEDOSTATAKA

Pokušavajuãi da objasni kako društvene strukture, institucije iobiåaji mogu da se formiraju na osnovu individualne optimizacije,odnosno da se one objasne logikom racionalnog izbora, ekonomska nau-ka je znatno proširila svoje podruåje analize. Analitiåko „kvadrati-rawe kruga", izvlaåewem društvenog iz individualnog, a ne obrnuto,predstavqalo je kquåni moment koji je omoguãio ekonomskoj nauci daadresira neekonomske åinioce i na taj naåin proširi svoj analitiåkiteren.

Poåetni korak u tom procesu predstavqalo je saznawe da trÿištafunkcionišu razliåito kad kupci i prodavci imaju nesavršene in-formacije o dobrima koja se razmewuju, ili o ponašawu drugih. Ukqu-åivawe pretpostavke o nesavršenim informacijama, posebno asime-triånim informacijama izmeðu kupaca i prodavaca, pokazalo se napoåetku kao produktivno u razumevawu pojedinaånih trÿišta; izmeðuostalog, trÿišta polovnih automobila i osigurawa. Širewe ove pret-postavke na institucije i društvene odnose omoguãilo je neoklasiånojekonomiji da iskoraåi izvan tradicionalnih okvira.

Polazeãi od pretpostavke da su trÿišne funkcije modifikovanepostojawem nesavršenih informacija, tradicionalno neekonomski fe-nomeni mogu da se objasne tako što pojedinci ulaze u meðusobne inter-akcije upravo s ciqem prevazilaÿewa nepotpunih informacija. For-mirawe udruÿewa, na primer, za neekonomske svrhe ili na osnovu nee-konomskih kriterijumaa, moÿe da bude indirektan naåin dobijawa in-formacija o trÿišnim transakcijama. Drugim reåima, netrÿišni od-nosi su naåin kompenzacije za nepotpune informacije na trÿištu.Naoko neoptimalne forme ponašawa kao što su poverewe, reciproci-tet, obiåaji i norme jesu optimalan odgovor pojedinaca na trÿišneimperfekcije.

Prethodna analiza omoguãava nam da situiramo potencijal idejedruštvenog kapitala unutar trajektorije ekonomske nauke. Netrÿišneforme individualnih interakcija, posebno ako su korisne u korigova-wu trÿišnih nesavršenosti, åine društveni kapital. On obuhvataåitav niz društvenih mehanizama i institucija koji su racionalan od-govor na informacione nesavršenosti. Društveni kapital predstavqa„kapital" zato što ima ekonomske efekte, odnosno obezbeðuje tok pri-hoda sa stanovišta pojedinaca. Uz to, društveni kapital ima atributdruštveni zato što ukquåuje netrÿišne interakcije izmeðu pojedina-ca, koje imaju ekonomske efekte (C o l l i e r, 1998:18).

Pomenute promene proširile su analitiåki teren neoklasiåneekonomike tako što su uåinile endogenim ono što je prethodno sma-trano egzogenim, i stavqawem naglaska na interakcije izmeðu trÿištai netrÿišnih faktora. To je dovelo do nastanka åitavog niza novih te-orijskih pravaca — nova institucionalna ekonomika, nova politiåkaekonomija itd., u kojima informacione asimetrije i nesavršenosti

68

predstavqaju bazu na osnovu koje se analiziraju razliåiti neekonomskifenomeni. Jedna od oblasti u kojoj se metod ekonomske analize prime-wuje na ono što se nekada smatralo neekonomskim terenom je teorijaendogenog rasta. Unutar ove teorije, faktori kao što su tehnološkepromene ili politika, prethodno smatrani egzogenima, sada postaju en-dogeni. Pomenuti faktori, koji se sada objašwavaju metodološkim in-dividualizmom, uz priznavawe informacionih i trÿišnih nesavrše-nosti, potenciraju se kao jedan od kquånih uzroka razlike u stopamaprivrednog rasta meðu zemqama. Na taj naåin, istorijski i društvenifenomeni jednostavno se svode na sredstva za prevazilaÿewe informa-cionih asimetrija?

Društveni kapital dobija sve istaknutije mesto u ekonomskim is-traÿivawima unutar Svetske banke, a i šire. Sveobuhvatan programistraÿivawa i popularizacije koncepta zapoået je i u wemu su uåešãeuzeli vodeãi ekonomisti Svetske banke, ukquåujuãi X. Štiglica (S t i -g l i t z, 1998). Društveni kapital oznaåen je „nedostajuãom karikom" urazumevawu ekonomskog razvoja. Izraz „društveni" ukazuje na društve-nu utemeqenost ekonomskih aktivnosti. Na odreðeni naåin to predsta-vqa eksplicitno priznawe da je mainstrim u ekonomskoj nauci svojevre-meno izbacio društvenu komponentu iz ekonomske analize i da je sadavreme da se ona ponovo vrati.

DRUŠTVENI KAPITAL I RACIONALNI IZBOR

Iz perspektive drugih društvenih nauka, ekonomska nauka se za-sniva na metodološkom individualizmu, prema kome se društvo sagle-dava kroz agregirawe ponašawa kvaziautonomnih pojedinaca. Štavi-še, ekonomska nauka je daleko otišla s posebnom verzijom metodolo-škog individualizma, onom u kojoj su preferencije odreðene egzogeno,tj. date su i niti se objašwavaju, niti situiraju u istorijski i dru-štveni kontekst. Motivacija ekonomskih aktera ograniåava se na mak-simizaciju korisnosti, a ponašawe pojedinaca objašwava u odnosu naostvarewe najveãe moguãe satisfakcije egzogenih preferencija. Zatošto je izgraðena na osnovama metodološkog individualizma, weni kon-cepti su veåni (vanvremenski) i univerzalni.

U neoklasiånoj ekonomskoj analizi, društveni odnosi tretiraju sekao trÿišni odnosi. Kapital, recimo, nije produkt kapitalizma kaodruštveno i istorijski specifiåne forme ekonomske organizacije,veã se shvata kao kategorija vezana za pojedinca i wemu svojstveno ra-cionalno ponašawe. Da li ãu uåiti ili gledati televiziju stvar je iz-bora izmeðu investicija i potrošwe, kao i kod donošewa odluke o to-me da li dohodak utrošiti u potpunosti ili jedan deo izdvojiti u svr-hu štedwe. Poistoveãivawe društvenih odnosa s trÿišnim, bazira-nim na racionalnom izboru, vezuje se za Garija Bekera. On se åestoapostrofira kao ekonomista koji je u primeni teorije racionalnog iz-bora otišao najdaqe. Koncept društvenog kapitala omoguãio mu je da

69

objasni mnoštvo ekonomskih i društvenih pojava putem metodološkogindividualizma i ekonomske racionalnosti. Polazeãi od toga da sumnoge aktivnosti koje se smatraju neekonomskim zapravo ekonomske posvojoj prirodi, on je ekonomskim pristupom objašwavao tako razliåitepojave kao što su pušewe, zavisnost od droge, posveãenost crkvi, raz-vode, nasiqe, patriotizam i drÿavnu propagandu. Primewujuãi metodo-loški individualizam na sve sfere (vidove) ponašawa pojedinaca,ekonomska teorija pretenduje da objasni fenomene tradicionalno lo-cirane izvan sfere ekonomike, kao što su oblast prava, sociologije,politiåkih nauka, antropologije. Ukquåivawem društvenog aspekta uekonomsku analizu, po G. Bekeru (B e c k e r, 1996), ne ÿrtvuju se ni egzo-gene preferencije, niti princip maksimizacije korisnosti. Konceptdruštvenog kapitala omoguãava da se, uz zadrÿavawe principa maksi-mizacije korisnosti i egzogenih preferencija, proširi oblast prime-ne teorije racionalnog izbora. Postavqa se pitawe kako je Beker po-stigao objašwewe društvenog na bazi individualnog?

Postojeãe preferencije su egzogeno odreðene i predstavqaju funk-ciju dobara i usluga koje pojedinac trenutno troši, kao i liånog (per-sonal capital) i društvenog kapitala. Za neoklasiånu ekonomiku, poået-na osnova u definisawu kapitala jesu materijalni resursi koji su ustawu da doprinesu uveãawu proizvodwe, sa svrhom poveãawa potro-šwe u buduãem periodu. Akumulacija kapitalnih dobara obezbeðuje ve-ãu potrošwu u buduãnosti nego što je to moguãe u tekuãem periodu.Ukratko, kapital treba u osnovnoj instanci razumeti kao materijalneresurse koji direktno ili indirektno doprinose buduãem blagostawu.Meðutim, odrednica fiziåki nije neophodna. Da bi nešto bilo kapi-tal, sve što je potrebno je da obezbeðuje prinose u buduãem periodu.Otuda, finansijski kapital i qudski kapital ne moraju da postoje u ne-koj vidqivoj formi da bi bili kapital. Kao što se humani kapitalformira kroz uåewe na poslu, tekuãa potrošwa i iskustvo mewaju ka-pacitete pojedinca da ostvaruje korisnost od dobara i usluga u buduã-nosti, što Beker definiše kao „liåni kapital". Liåni kapital je ka-pital zato što je rezultat akumulacije iskustva u prošlosti i obezbe-ðuje prinose u buduãnosti. Pojedinci u interakciji s društvom dobi-jaju resurse i stiåu iskustvo, preko trÿišta ili drugih mehanizama.Optimalni izbor vodi wihovoj liånoj evoluciji, ali i evoluciji dru-štva.

Liåni i društveni kapital evoluiraju tokom ÿivota pojedincakao posledica individualnog i društvenog iskustva, što se odraÿavana izbor. Ove promene vezuju se s racionalnim izborom tako što seevolucija korisnosti iz proširenih preferencija (extended preferen-ces) svodi na stvar izbora, koji je pod roditeqskim ili drugim utica-jem i podloÿan sluåajnim fluktuacijama. Jedini razlog zašto se pre-ferencije ili funkcije korisnosti mewaju je što se biološki datepreferencije mewaju kroz iskustvo, bilo kao rezultat optimalnog izbo-ra, bilo kao rezultat sluåajnih dogaðaja. Uticaj detiwstva i drugih is-kustava na izbor moÿe da objasni zašto bogati i siromašni, qudi bele

70

i crne puti, mawe i više obrazovani, i oni koji ÿive u zemqama spotpuno razliåitom tradicijom, imaju funkcije korisnosti koje su ra-dikalno razliåite.

Funkcija korisnosti tako postaje nezavisna od vremena i predsta-vqa stabilnu funkciju koliåine potrošnih dobara i kapitalnih doba-ra. „Proširena funkcija korisnosti … stabilna je jer ukquåuje pro-šlo iskustvo i društvene faktore" (B e c k e r, 1996: 5). Na taj naåin,ona dobija univerzalnu primenqivost u objašwewu qudskog ponašawa.Štaviše, ona predstavqa filter kroz koji se uticaj društvenih fak-tora inkorporira u ekonomsku analizu. „Analitiåki horizonti racio-nalnog izbora postaju na taj naåin neograniåeni: liåni i društvenikapital su krucijalni, ne samo za razumevawe zavisnosti … veã takoðeukupnog ponašawa u tekuãem i u proteklom periodu" (B e c k e r, 1996: 6).

Društveni kapital ovde postaje stvar racionalnog izbora. Poje-dinci biraju društvene mreÿe na naåin koji ãe maksimizirati wihovukorisnost. Meðutim, kada se pojedinac opredeli za mreÿu, ona ograni-åava wegov izbor jer pojedinac ima neznatan uticaj na weno funkcio-nisawe.

ZAKQUÅAK

Uprkos problemima vezanim s definisawem i operacionalizaci-jom koncepta, društveni kapital je podstakao niz veoma vaÿnih empi-rijskih istraÿivawa i preispitivawe uticaja društvenih odnosa, dru-štvenih mreÿa, itd., na ekonomski razvoj i kvalitet ÿivota. Posmatra-juãi ove fenomene kroz prizmu racionalnog izbora, ekonomska nauka jeznatno proširila svoj analitiåki teren na one oblasti koje su tradi-cionalno predstavqale predmet istraÿivawa drugih društvenih nauka.S obzirom na to da koristi univerzalne kategorije poput proizvodwe,potrošwe i korisnosti, ekonomska nauka je i ranije pokušavala da ne-ekonomske fenomene inkorporira u analizu racionalnog izbora. Teksu se, meðutim, u posledwih nekoliko decenija u ekonomskoj naucistvorili uslovi da se razvije analiza institucija, obiåaja i ostalihneekonomskih determinanti ekonomske aktivnosti.

Teorijska istraÿivawa društvenog kapitala pruÿaju osnovu za di-jalog izmeðu društvenih nauka i teorijski napredak, odnosno, bogatijei boqe tumaåewe društvenih i ekonomskih pojava i procesa. Unutarekonomske nauke ostvaren je znaåajan napredak u razumevawu veza izmeðuekonomske i neekonomske sfere, ukquåujuãi mehanizme putem kojih in-stitucije utiåu na ponašawe ekonomskih aktera (preko normi, obiåaja,itd.), i društvenih i psiholoških mehanizama putem kojih utiåu naindividualne preferencije. Meðutim, i pored evidentnih promena,ekonomska nauka nije se vratila na pozicije koje je imala pre margina-listiåke revolucije. Iako otvara nove prostore za ekonomsku analizu,malo je verovatno da ãe koncept društvenog kapitala imati znaåajnijiuticaj na tvrdo jezgro ekonomske nauke. Ortodoksna neoklasiåna eko-nomska analiza zavisi od visoko formalizovanih matematiåkih modela.

71

S ukquåivawem društvenih faktora, broj varijabli koje je potrebnomatematiåki modelirati postaje veoma veliki. Iz tog razloga, malo jeverovatno da ãe društveni kapital postati sastavni deo tvrdog jezgraekonomske nauke pod jedinstvenom i konzistentnom definicijom. Neo-klasiåna ekonomska teorija ostaje ukorewena u metodološkom indivi-dualizmu, mada sa optimizacijom u kontekstu nesavršenih i asime-triånih informacija. Iako se, donekle, ukazuje na ulogu istorijskihspecifiånosti, nema bitnijih promena u odnosu na konceptualni apa-rat. Istorija je vaÿna samo u smislu da stvara društvene i ekonomskestrukture i obiåaje, koji determinišu buduãe ishode. Buduãi da svakopreispitivawe ideja neoklasiåne ekonomike zahteva prihvatawe meto-dološkog i teorijskog terena neoklasike od strane drugih društvenihnauka, neoklasiåna ekonomika doÿivqava se kao netolerantna za drugepristupe i potpuno ignorantna u odnosu na druge društvene nauke.

LITERATURA

A b r a m o v i t z, Moses (1986). Catching Up, Forging Ahead, and Falling Behind, Jour-nal of Economic History, Vol. 46, No. 2 (June), pp. 385—406.

B e c k e r, Gary (1964). Human Capital. Chicago: University of Chicago Press.B e c k e r, Garry (1996). Accounting for Tastes. Cambridge, MA: Harvard University

Press.B o u r d i e u, Pierre (1972). Outline of a Theory of Practice, Cambridge: Cambridge

University Press.B o u r d i e u, Pierre and Jean-Claude P a s s e r o n (1977). Reproduction in Education,

Society, Culture. Beverly Hills, CA: Sage.B o u r d i e u, Pierre (1986). The Forms of Capital, in: Handbook of Theory and Re-

search for the Sociology of Education. Richardson J. (ed.), New York: Green-wood, pp. 241—248.

C o l e m a n, James (1988). Social Capital in the Creation of Human Capital, AmericanJournal of Sociology, 94/Supplement: pp. 95—120.

C o l l i e r, Paul (1998). Social Capital and Poverty, Social Capital Initiative WorkingPaper No.4, Washington, DC: World Bank.

H a l l, Robert E. and Charles I. J o n e s (1999). Why Do Some Countries Produce SoMuch More Output per Worker Than Others?, Quarterly Journal of Economics,No. 14(1), pp. 83—116.

H a n i f a n, Lyda J. (1920). The Community Center, Boston: Silver, Burdett and Co.L o u r y, Glenn (1977). A Dynamic Theory of Racial Income Differences, u Women,

Minorities, and Employment Discrimination, Wallace, P.A., i Le Mund A, Lexing-ton, MA: Lexington Books, pp. 94—107.

N a r a y a n, Deepa (1999). Bonds and Bridges: Social Capital and Poverty, Policy Re-search Working Paper 2167, Poverty Reduction and Economic Management Net-work, Washington, D.C.: The World Bank.

P u t n a m, Robert D., Robert L e o n a r d i and Raffaella Y. N a n e t t i, (1993). Ma-king Democracy Work: Civic Traditions in Modern Italy, Princeton: PrincetonUniversity Press.

R i t z e n, J. (2001). Social cohesion, Public Policy and Economic Growth — Impli-cation for OECD Countries, in: The Contribution of Human and Social Capital toSustained Economic Growth and Well-Being, Helliwell, J. F. (ed.), International

72

Symposium Report, OECD and Human Resources Development, Canada.http://www.hrdc-drhc.gc.ca/arb.

S t i g l i t z, Joseph (1998). Towards a New Paradigm for Development: Strategies, Po-licies and Processes, Prebisch Lecture, Geneva: UNCTAD.

Van S t a v e r e n, Irene (2000). Social Capital, the Economy and Education in Histo-rical Perspective, in: Social Capital — Critical Perspectives. Baron, Stephen. etal. (eds.), Oxford: Oxford University Press.

World Bank (1998) Assesing Aid: What Works, What doesn't and Why, New York: Ox-ford University Press.

SOCIAL CAPITAL CONCEPT AND ECONOMICS “IMPERIALISM"

by

Nataša Goluboviã

Summary

From the perspective of economic science social capital opened space for theanalysis of social structure, social norms and institutions i.e. for the analysis of the longneglected influence of socio-cultural factors on economic changes and processes. Try-ing to explain how social structures emerge on the basis of individual optimization, i.e.to explain them by the logic of rational choice, economic science widened its analyticaldomain. The explanatory scope of the basic neoclassical principles has been conside-rably widened to incorporate what has previously been considered to be the analyticalterrain of other social sciences. This process has been labelled in scientific circles as“colonisation" of social sciences, or economics “imperialism".

The goal of this paper is to determine the implications of these changes for the re-lation between economic science and other social sciences.

73

UDC 37.017Originalni nauåni rad

J o v a n a M i l u t i n o v i ã

RAZLIÅITI PRISTUPI KVALITETUOBRAZOVAWA*

SAŸETAK: Potreba za poboqšawem kvaliteta obrazovawa danas senalazi u centru paÿwe javnosti. Osnovni problem u debatama o kvalitetuobrazovawa izrasta iz åiwenice što se sam pojam „kvalitet" široko tu-maåi. U tekstu se ukazuje na višestruka znaåewa pojma kvaliteta obrazova-wa i na wegove razliåite interpretacije. Sagledava se priroda i suštinarazliåitih škola mišqewa, te analiziraju razliåite interpretacije kva-liteta obrazovawa u okviru wih. Prouåavawa pokazuju da razliåiti pri-stupi kvalitetu obrazovawa reflektuju razliåite poglede na to šta se ÿe-li postiãi obrazovawem. To znaåi da je definicija kvaliteta obrazovawasuštinski odreðena obrazovnim ciqevima. Pitawe kvaliteta obrazovawane moÿe se odvojiti od mnogo šire etiåke debate o vrednostima koje senalaze u wegovoj osnovi. Stoga se u tekstu istiåe potreba promišqawabrojnih filozofija obrazovawa i zakquåuje da promovisawe samo jedneškole mišqewa u teorijskom utemeqewu kvaliteta i ignorisawe ostalihmoÿe da ima negativne posledice za razumevawe ovog kompleksnog fenome-na i time na pokušaje wegovog unapreðewa.

KQUÅNE REÅI: kvalitet obrazovawa, ciqevi obrazovawa, filozo-fija obrazovawa

UVOD

Potreba za poboqšawem kvaliteta obrazovawa danas se nalazi ucentru paÿwe javnosti. Jedan od vaÿnih razloga koji stoji iza sadašwebrige za kvalitetom obrazovawa je taj što društvo u celini, ili wego-ve pojedine socijalne grupe, nisu zadovoqne organizacijom, delovawemi ishodima obrazovnog sistema. Pri tome, osnovni problem u debatamao kvalitetu obrazovawa izrasta iz åiwenice što se sam pojam „kvali-tet" široko tumaåi. Koncepcija kvaliteta obrazovawa tesno je poveza-

* Rad je nastao u okviru Projekta br. 149009 pod nazivom Evropske dimenzije promenaobrazovnog sistema u Srbiji, Odseka za pedagogiju, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu,a koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite ÿivotne sredine Republike Srbije.

na s pojmovima kao što su na primer, „obrazovni standardi", „vaqa-nost", „izvrsnost", „pouzdanost", tako da nije uvek jednostavno shvati-ti weno znaåewe. Nije uvek ni jednostavno identifikovati obrazovnientitet na koji se koncepcija kvaliteta odnosi: Da li je to škola,obrazovni sistem, nastava ili ishod obrazovawa? Da bi sve bilo joškomplikovanije, razliåiti posmatraåi ili interesne grupe imaju dru-gaåije prioritete u pogledu kvaliteta obrazovawa. U ovom sluåaju po-stavqaju se pitawa: „kvalitet åega" i „kvalitet za koga"? Ovim pitawi-ma nedostaje ono etiåke prirode: zašto je potrebno to raditi? Koje suto vrednosti koje putem uvoðewa kvaliteta treba uåvršãivati, a kojetreba napuštati? (S a v i ã e v i ã, 2000:135). Sve to ukazuje da je u svrhupojašwewa prirode kvaliteta obrazovawa potrebno angaÿovawe na kon-ceptualnom, åak i filozofskom nivou.

VIŠESTRUKA ZNAÅEWA POJMA KVALITETAOBRAZOVAWA

Pojam „kvalitet obrazovawa" višestruk je po znaåewu. U nauånojliteraturi spomiwu se tri kquåne taåke u vezi s kvalitetom obrazova-wa. Jedan od naåina gledawa na kvalitet obrazovawa, åesto prisutan uistraÿivaåkoj literaturi i programima implementacije, tiåe se rela-cija izmeðu uloÿenih resursa i dobijenih obrazovnih rezultata. Druginaåin posmatrawa kvaliteta ukquåuje interno i/ili eksterno mereweefikasnosti sistema. Treãi naåin posmatrawa kvaliteta fokusira sena sadrÿaj, kontekst i relevantnost obrazovawa (M u s k i n, prema: L e u,2005:11—2).

Koncept kvaliteta obrazovawa moÿe se upotrebqavati u opisnom inormativnom znaåewu. S deskriptivne taåke gledišta, kvalitet moÿejednostavno oznaåavati karakteristiku ili atribut. Na taj naåin uåe-nik ili nastavnik, škola ili školski region, regionalni ili nacio-nalni sistem obrazovawa mogu imati neodreðen broj kvaliteta ili de-finisanih karakteristika. Pojam „kvalitet" moÿe se koristiti i kaoopšti ili zajedniåki termin. U tom sluåaju, on nije sinonim jednogatributa, veã u sebi nosi suštinu jednog entiteta. Onda je mnogo pre-ciznije govoriti o odreðenom kvalitetu onoga na šta se on odnosi, naprimer, uåionice, škole ili sistema. S normativne taåke gledišta,kvalitet se moÿe odnositi na procenu vrednosti, kao i na utvrðivawepoloÿaja jednog obrazovnog entiteta na odreðenoj skali vrednosti. Dabi se odredio kvalitet škole, na primer, kao „slab", „osredwi", ili„izuzetan" primewuje se, mawe ili više precizno, odreðena ideja ovrednosti i identifikuje, opet mawe ili više proizvoqno, gde se taškola nalazi u odnosu na druge škole (L e u, 2005; Škole i kvalitet,1998).

Kvalitet se åesto odreðuje i kao efektivnost, stepen u kojem su po-stignuti ÿeqeni ciqevi. U ovom sluåaju visok kvalitet znaåi poveãa-we efektivnosti koja se lokalno definiše. S jedne strane, kvalitet se

76

moÿe odrediti kao ovaploãewe karakteristika (u znaåewu izvrsnosti)koje su prihvaãene u odreðenom društvu. Tako se na primer, moÿe govo-riti o „kvalitetu nastavnika". S druge strane, kvalitet se moÿe odno-siti na sposobnost postizawa odreðenih rezultata, kao što je to sluåajkada se koristi izraz „kvalitet škole" (Easton, prema: L e u, 2005:12—3).

Kvalifikacije nastavnika i akademska postignuãa uåenika oduveksu bila od izuzetnog znaåaja za razmatrawe kvaliteta obrazovawa. Meðu-tim, kompleksnije razumevawe kvaliteta ukquåuje ne samo procenu kva-lifikacija i akademskih postignuãa, veã i evaluaciju personalnih ka-rakteristika nastavnika i uåenika. Prema ovom stanovištu, odreðewekvaliteta nalazi se pod snaÿnim uticajem lokalnog okruÿewa i okol-nosti, i ukquåuje oseãawa, stavove, vrednosti i oblike ponašawa pri-merene lokalnom kontekstu (Schwille et al., prema: L e u, 2005:13). Sve toukazuje da kvalitet obrazovawa ne treba procewivati samo s aspektakognitivnog razumevawa i razvoja. Potrebno je ukquåiti socijalne idruge dimenzije uåewa.

Uopšte uzev, prouåavawa pokazuju da se pojam „kvalitet" ne kori-sti jednoznaåno. Iako postoji konsenzus o potrebi obezbeðivawa pri-stupa kvalitetnom obrazovawu za sve, postoji mnogo mawa saglasnost otome šta termin „kvalitet" oznaåava u praksi.

RAZLIÅITE INTERPRETACIJE KVALITETAOBRAZOVAWA

Uprkos åiwenici da su gotovo svi koji su na neki naåin povezanisa obrazovawem svesni vaÿnosti kvaliteta obrazovawa, teškoãe nastajukada je potrebno konceptualizovati kvalitet i iz prihvaãenog konceptaodrediti kriterijume kvaliteta, odnosno kada je potrebno utvrditi naj-boqi naåin obrazovawa koji ãe osigurati svakom uåeniku potrebni ni-vo obrazovawa (K l a p a n, V r c e q, 2007). Bilo da se termin „kvali-tet" primewuje ili ne, svaki obrazovni sistem se strukturiše oko od-reðene vizije kvaliteta obrazovawa. U tom okviru je moguãe govoriti onajmawe pet alternativnih koncepcija kvaliteta obrazovawa: 1. Kvali-tet obrazovawa kao izuzetnost. U ovom kontekstu izvrsnost je vizija ko-ja vodi obrazovni proces. Škole bi trebalo da se usmere ka ostvariva-wu najviših potencijala svakog uåenika; 2. Kvalitet obrazovawa kaokonzistencija. Ovde jednakost predstavqa viziju koja vodi obrazovnenapore; 3. Kvalitet obrazovawa kao „prikladnost svrsi". Preciznost iperfektnost u odreðenim predmetnim podruåjima predstavqaju vizijukoja oblikuje obrazovni sistem. Kvalitetno obrazovawe se u ovom kon-tekstu posmatra kao priprema (specijalizacija) uåenika za odreðeneuloge; 4. Kvalitet obrazovawa kao „vrednost za novac". U ovom smislukvalitetno obrazovawe korespondira sa individualnim i društvenimulagawima; 5. Kvalitet obrazovawa kao transformativni potencijal. Uovom kontekstu socijalne i personalne promene predstavqaju viziju ko-

77

ja vodi obrazovne napore. Kvalitetno obrazovawe predstavqa temeq po-zitivnih promena individue i društva (Harvey, prema: L e u, 2005:4).

Svaka od pomenutih koncepcija kvaliteta obrazovawa pruÿa razli-åite argumente za uvoðewe promena u obrazovawu. Pri tome, razliåitekoncepcije kvaliteta nisu meðusobno iskquåive; obrazovni sistem mo-ÿe obuhvatiti nekoliko ili åak sve navedene vizije kvaliteta, mada seone implicitno nalaze u spornim odnosima. Dakle, kvalitet obrazova-wa predstavqa multidimenzionalan koncept; on na primer, moÿe ukqu-åivati, kako brigu za efektivnost tako i brigu za jednakost.

Raznovrsni stavovi u pogledu razumevawa kvaliteta obrazovawa mo-gu se ilustrovati na primeru dve opreåne škole mišqewa: biheviori-stiåke i humanistiåke. Naime, kada se razmatra pitawe kvaliteta obra-zovawa korisno je podvuãi razliku izmeðu ishoda obrazovawa i postu-paka koji vode do wih. Oni koji teÿe postizawu unapred definisanihishoda obrazovawa odreðuju kvalitet obrazovawa u tim terminima. Uovom sluåaju obrazovne institucije se procewuju u odnosu na stepen ukojem obezbeðuju zadovoqewe „apsolutnih" kriterijuma (na primer, uakademskim postignuãima). Merilo poreðewa je unapred fiksirano iudaqeno od vrednosti i ÿeqa samih uåenika. Suprotno, u okviru rela-tivistiåkih pristupa smatra se da stavovi, iskustva i potrebe onih ko-ji su ukquåeni u obrazovni proces treba da odreðuju kvalitet obrazova-wa. U ovom sluåaju uåenik se postavqa u centar obrazovnog procesa, akurikulum reflektuje wegove potrebe i ÿeqe (EFA Global Monitoring Re-port 2005: Education for All — The Quality Imperative, 2005).

Bihevioristiåki pristup. Biheviorizam je u svom klasiånom oblikupsihologija praznog organizma. On je zainteresovan samo za spoqašwedeterminante i uticaje na åoveka, kao i za wegove reakcije ili odgovo-re na te spoqašwe determinante. Klasiåni bihevioristi kao što je naprimer Votson (John Watson), teÿili su potpunoj objektivnoj deskrip-ciji i tumaåewu qudskog ponašawa. A objektivno je moguãe registrova-ti i nauåno prouåavati samo ono što je izvan pojedinca, a to su podra-ÿaji i odgovori ili reakcije na te podraÿaje. U osnovi biheviorizmanalazi se stav da je åovek pasivan, reaktivan organizam koji se nalazipod stalnim uticajem okoline i podraÿaja koji iz we dolaze. Ta okoli-na utiåe na wega i od wega moÿe kreirati bilo šta (F u l g o s i, 1981).Osnovna strategija u oblikovawu åoveka i wegovog ponašawa je uåewe.

Bihevioristiåka psihologija predstavqa prvi psihološki pokretkoji je imao snaÿan uticaj na obrazovawe. Ovaj uticaj je bio primetanveã tokom dvadesetih godina 20. veka. Uticaj bihevioristiåke psiholo-gije na obrazovawe bio je pojaåan zajedniåkom ÿeqom da se upravqaobrazovnim procesom u svrhu postizawa veãe efektivnosti i efika-snosti u uåionici. Naglasak je na sticawu veština, kompetencija iindividualnom uspehu. Nekoliko kquånih pretpostavki bihevioristiå-ke psihološke škole mišqewa znaåajnih za obrazovawe su: Uåewe pred-stavqa akumulisawe atomizovanih delova znawa; Uåewe je sekvencijal-no i hijerarhijsko; Transfer je ograniåen; Posle svake jedinice pri-mewuju se testovi kako bi se utvrdio stepen nauåenosti sadrÿaja pre

78

nego što se preðe na sledeãi korak; Testovi su sastavni deo procesauåewa; Motivacija je spoqašwa i zasnovana na pozitivnom potkrepqe-wu (M i l u t i n o v i ã, 2008).

Opšti principi i pojmovi iz bihevioristiåke škole mišqewanašli su primenu u raznim nastavnim modelima na osnovu kojih su seoblikovali nastavni programi, planirala nastavna sredstva. Neki odwih su: programirana nastava, ovladavawe uåewem, direktno poduåava-we, simulacija. U okviru ovih modela polazi se od stanovišta da suqudska biãa komunikativni sistemi koji mogu da se samokoriguju i damewaju ponašawe zavisno od informacija koje dobijaju o tome kako dauspešno reše zadatke. Ono što se postiÿe ovim modelima nastave je,pre svega, kontrola ponašawa (M i l a n o v i ã - N a h o d, Š a r a n o -v i ã - B o ÿ a n o v i ã, 1999).

Bihevioristiåka psihologija primewena u savremenom obrazovnomkontekstu rezultira odreðenim akcentima politike obrazovawa i obra-zovne prakse kao što su: bihevioralni ciqevi, pouzdanost, obrazovawezasnovano na kompetencijama i instrukcione strategije (B e r t r a n d,2003). Iako mali broj onih koji se bave obrazovawem u potpunosti pri-hvata bihevioristiåki program u åistoj formi, elementi biheviori-stiåke prakse mogu se opaziti u brojnim zemqama: u programima za obu-ku nastavnika, kurikulumu i naåinima na koji nastavnici deluju u uåi-onici (EFA Global Monitoring Report 2005: Education for All — The Qua-lity Imperative, 2005).

U celini posmatrano, bihevioristiåki pristup kvalitetu obrazo-vawa moÿe se opisati na sledeãi naåin: 1. Standardizovan, spoqa od-reðen i kontrolisan kurikulum (ciqevi su unapred definisani neza-visno od uåenika); 2. Rezultati obrazovawa i uåewa mogu se objektivnoi precizno meriti; 3. Testovi i ispiti su vaÿne odlike procesa uåewai glavni naåini planirawa i uspostavqawa sistema nagradi i kazni;4. Nastavnik je menaxer procesa uåewa koji ima zadatak da detaqnoplanira proces uåewa kako bi se dobilo ÿeqeno ponašawe; 5. Uveãawezadataka uåewa koji potkrepquju poÿeqne asocijacije (ibidem). Svakakoda ova škola mišqewa i wen pristup kvalitetu obrazovawa ima bitnaograniåewa koja treba upoznati i priznati.

Humanistiåki pristup. Kao reakcija na biheviorizam (i wegovosvoðewe åoveka na perfektnu mašinu koja funkcioniše na principustimulus-reakcija) sredinom 20. veka oformio se humanistiåki orijen-tisan pokret. Predstavnici humanistiåke psihologije, posebno Maslov(Abraham Maslow), zasnivaju svoju teoriju na ideji napretka liånosti,kreativnosti i potencijala individue. Osnovni postulat Maslovqeveteorije o samoaktualizaciji jeste da postoji univerzalna, svakom qud-skom biãu inherentna teÿwa da se ostvari, odnosno ispuni svoje mo-guãnosti i potrebe. Samoaktualizacija se odnosi na åovekovu ÿequ zasamoupotpuwavawem, tj. na wegovu teÿwu da ostvari ono što u wemupostoji kao moguãnost (M a s l o v, 1982). Prema mišqewu humanistiå-kih psihologa ovaj proces nastajawa uroðen je qudima i qudskoj priro-di. Åovek nije proizvod niza sukcesivnih uslovqavawa, niti ranih

79

fiksacija i trauma, veã je aktivno, odgovorno i samostvaralaåko biãe.Pri tome, humanistiåka etika postulira da je svaki pojedinac sposo-ban da odluåuje o vlastitom razvoju i rastu; on je sam odgovoran za sebei svoju sudbinu.

Polazni stav humanista jeste da se u obrazovawu treba osloniti napersonalne unutrašwe snage, na samorazvoj. Akcent je na duhovnoj di-menziji: brizi za afirmacijom ÿivota i tragawu za znaåewima i hu-manošãu. Ovde se obrazovawe posmatra kao proces personalnog ra-sta, razvoja personalnih oseãawa, emocija i racionalnosti. Glavni ciqje ostvarivawe unutrašwih potencijala uåenika i pomagawe procesauåewa.

Humanisti smatraju da sredina za uåewe ima vrlo znaåajnu ulogu udostizawu samoaktualizacije; ona svojim uslovima moÿe da ubrzava ilikoåi razvoj uåenikovog identiteta. Zato je vaÿno oblikovati uslove ko-ji ãe omoguãiti pojedincu da oseti vlastiti znaåaj, da izgradi autono-miju i dobre odnose s okruÿewem. U tom okviru humanisti naglašavajuznaåaj oseãawa i mišqewa, a mawu paÿwu pridaju sticawu informa-cija. Naglasak je više na procesu uåewa, nego na wegovom sadrÿaju. Toznaåi da sadrÿaji obrazovawa treba da budu determinisani potrebama iinteresima uåenika (M i l u t i n o v i ã, 2008).

Uåenik se u okviru humanistiåke tradicije konceptualizuje kao je-dinstvena individua koja treba da bude ohrabrena u potrazi za perso-nalnim znaåewem vlastite egzistencije. Sve to implikuje relativi-stiåku interpretaciju kvaliteta obrazovawa. S obzirom na to da uspehu uåewu u velikoj meri zavisi od uåenikovog viðewa samog sebe, uloganastavnika je da mu pruÿi pomoã kako bi mu omoguãio da razvije vla-stitu liånost i stekne bogato iskustvo i pozitivnu sliku o sebi. Kri-terijum za procenu vrednosti obrazovnih postupaka je razvoj potencija-la uåenika.

Blizak humanistiåkoj školi mišqewa je progresivizam. Djui (JohnDewey) je bio kquåna figura u razvoju progresivizma. On se protiviodavawu znawa u gotovom vidu, jer je smatrao da se nijedna misao, nijed-na ideja ne moÿe kao ideja preneti s jednog åoveka na drugog. Prenoše-we oseãawa, uverewa i znawa vrši se posredno putem socijalne sredi-ne. U obrazovawu treba poåeti od iskustva i sposobnosti uåenika. Sâmproces obrazovawa treba shvatiti kao jedan konstruktivan proces pre-rade iskustva. Dete treba shvatiti kao aktivno biãe, kao biãe koje mi-sli i pridobijati ga da stalno interpretira i rekonstruiše vlastitoiskustvo (D j u i, 1970).

Stavqawe teÿišta na interesovawa i aktivnosti uåenika dovodii do promewene uloge nastavnika. Umesto da prenosi informacije kojesu drugi birali i oblikovali u vidu kurikuluma na osnovu pretpostav-ke da takve sadrÿaje obrazovana osoba treba da usvoji, nastavnik trebada dozvoli uåenicima da uåe ono za šta se liåno interesuju. Uloga na-stavnika je da kreira takve situacije u kojima ãe uåenici uåiti krozliåno iskustvo i u kojima ãe putem rešavawa ÿivotnih problema sti-cati i proveravati istinitost steåenih saznawa.

80

Pijaÿe (Jean Piaget) je takoðe isticao aktivnu i participativnuulogu deteta u procesu uåewa. On je tvrdio da se zrelo mišqewe poja-vquje kroz proces razvoja koji ne predstavqa ni biološko sazrevawe,niti se javqa kao rezultat uåewa koje je spoqa diktirano, veã predsta-vqa reorganizaciju psiholoških struktura koje su rezultat meðusobneinterakcije organizma i sredine. Konstrukcija je opšti zakon koji ru-kovodi mentalnim razvojem. Posmatrano sa epistemološkog stanovi-šta, pojedinac konstruiše sebe i teorije o svetu kroz interakciju sasredinom (P i j a ÿ e, 1990). Za razliku od biheviorizma prema kojem jeorganizam pasivan dok ga odreðeni stepen stimulacije ne podstakne dapreduzme neku akciju, Pijaÿe naglašava aktivan karakter ponašawaorganizma.

Humanistiåka škola mišqewa moÿe se shvatiti i kao preteåakonstruktivizma koji je razvijen unutar sklopa postmodernistiåkihideja. U okviru konstruktivizma se polazi od stava da je svet znatnimdelom naša liåna tvorevina, pri åemu se podaci o svetu ne unose pu-tem åula u um, veã se proizvode procesom konstruisawa. Iz shvatawa današe znawe o svetu nije jednostavna mapa stvarnosti proizilazi razu-mevawe uåewa kao aktivne konstrukcije stvarnosti koja nastaje u inter-akciji sa socijalnim i fiziåkim okruÿewem. Znaåajna razumevawa ja-vqaju se kada onaj koji uåi u potpunosti participira u procesu uåewa,gde se wegova prethodna znawa i iskustva pojavquju kao polazne taåkesvakog novog uåewa. Pri tome, socijalni konstruktivizam afirmišekoncept „situiranog uåewa" i zastupa stav da su mišqewe i uåeweneodvojivi od konteksta (socijalnog i kulturnog) u kojem se uåewe javqa(M i l u t i n o v i ã, 2008).

Uopšte uzev, pristup kvalitetu obrazovawa u okviru humanistiåketradicije moÿe se opisati na sledeãi naåin: 1. Standardizovan kuri-kulum se odbacuje. Smatra se da unapred propisan i spoqa odreðen ku-rikulum nije osetqiv na okolnosti i potrebe uåenika, te da predstavqaelement koji ometa uåenika u konstruisawu vlastitih znaåewa; 2. Eva-luacija predstavqa sastavni deo procesa uåewa. Samoevaluacija i eva-luacija od strane vršwaka se prepoznaje kao naåin razvijawa dubqesvesti o procesu uåewa; 3. Nastavnik nije menaxer, veã je pomagaå uprocesu uåewa; 4. U okviru socijalnog konstruktivizma fokus je pri-marno na socijalnom aspektu uåewa (EFA Global Monitoring Report 2005:Education for All — The Quality Imperative, 2005).

Kritiåki pristup. Posledwih nekoliko decenija 20. veka izraslesu brojne kritike upuãene biheviorizmu i humanizmu. Naime, na teme-qu socioloških teorija Spensera (Herbert Spencer) i Parsonsa (TalcottParsons) razvila su se funkcionalistiåka shvatawa prema kojima školaima zadatak da pruÿi mladima znawa i veštine kako bi ih osposobilaza uspešno funkcionisawe u svetu rada i participirawe u društve-nom ÿivotu. U ovom sluåaju polazi se od teze da obrazovawe ima vital-nu ulogu u obezbeðivawu efikasnog funkcionisawa društva. Škola jemodel društvenog sistema, jer u woj vladaju odreðena pravila i normekoje uåenik mora da usvoji kako bi uspešno funkcionisao. Obrazovawe

81

se tako tiåe socijalizacije i usvajawa obrazaca ponašawa koji se nala-ze u osnovi postojeãih socijalnih struktura (B e r t r a n d, 2003). S ob-zirom na to da se uloga obrazovawa vidi u transmisiji zajedniåkihvrednosti, kvalitet obrazovawa se procewuje u odnosu na uspešnostwihovog prenošewa.

U drugoj polovini 20. veka kritike su oznaåile ove procese kao ve-oma politiåke. U tom okviru neomarksistiåka ideologija je imala sna-ÿan uticaj na razvoj kritiåke škole mišqewa. Neomarksisti posmatrajuškolu kao sredstvo odrÿawa kapitalistiåkog sistema i reprodukcijepostojeãe klasne strukture društva. Putem obnavqawa vrednosti vaÿe-ãeg društvenog poretka škole ovekoveåuju dominaciju odreðene grupe ireprodukuju postojeãe socijalne nejednakosti (M i l u t i n o v i ã, 2008).Neki neomarksisti kao što su na primer, Bouls (Samuel Bowles), Gin-tis (Herbert Gintis) i Epl (Michael Apple) karakterišu obrazovawe u ka-pitalistiåkim društvima kao glavni mehanizam ligitimizacije i re-produkcije socijalnih nejednakosti. Drugi autori se u okviru pokreta„nove sociologije obrazovawa" (na primer, Jang — Michael Young),usredsreðuju na kritiku kurikuluma kao socijalnog i politiåkog sred-stva prenošewa moãi i znawa (EFA Global Monitoring Report 2005: Edu-cation for All — The Quality Imperative, 2005).

U okviru posebne škole mišqewa de-školovawa preporuåuje seukidawe škola u prilog drugih formi obrazovawa. Tako na primer,Iliå (Ivan Illich) preporuåuje kreirawe mreÿa za uåewe u koje treba dase ukquåe svi koji imaju nešto da ponude drugima i svi oni koji ÿeleda se u nekoj oblasti obrazuju (I l i å, 1980). U okviru ove škole mi-šqewa postoji uverewe da su za mnoge nevoqe s kojima se društvo suo-åava, kao i za meðusobnu otuðenost qudi odgovorne škole. Smatra se daje školovawe nuÿno po svojoj prirodi dehumanizujuãe i destruktivno, ajedino su humani i kreativni oblici obrazovawa oni koji se pojavqujuvan formalnih institucija školovawa.

Uporedo s kritikama škole javqaju se i ideje brazilskog pedagogaFreirea (Paulo Freire) koji je školu posmatrao kao instituciju vladaju-ãe klase i nastojao da je reformiše. Freire podvlaåi da obrazovne in-stitucije nikada nisu ideološki neutralne, niti vrednosno neoptere-ãene. Obrazovawe je politiåki i kulturni akt koji sam po sebi moÿeimati ulogu onoga koji daqe steÿe okove dominacije (F r e i r e, 1972). Uovom sluåaju društvene snage koje su na vlasti nastoje da uåenike pri-lagode društvenom sistemu. Tako obrazovawe za prilagoðavawe postajesnaÿan instrument društvene kontrole. Kurikulum postaje oruðe po-tlaåivawa siromašnih i priprema ih za disciplinovan ÿivot i po-štovawe odnosa zavisnosti.

Ostale kritike upuãene školi ukquåuju razliåite postmoderne po-glede. Ÿiru (Henry Giroux) istiåe da dominantne grupe u društvu kon-trolišu škole i koriste ih kako bi reprodukovale uslove koji ih odr-ÿavaju u povlašãenoj poziciji (G i r o u x, 1988). On naglašava da jecentralna tema kritiåke pedagogije opšta teÿwa da se razvije modelpedagoške prakse u kojem bi nastavnici i uåenici postali nosioci

82

kritike koji aktivno preispituju odnos izmeðu teorije i prakse, odnosizmeðu kritiåke analize i opšteg mišqewa i izmeðu uåewa i promenau društvu. Ono što kritiåka pedagogija nastoji da pruÿi uåenicimanisu samo nove ideje za kritiåko razmišqawe. Ona, takoðe, nastoji daosposobi nastavnike i uåenike da preispitaju duboko usaðene navike imitove kojima se pravdaju najštetnija društvena ponašawa i stavoviutkani u sve pore društva, da sami preuzmu odgovornost i postanu ak-tivni u mewawu društva (G i q e r m e, 2008:9).

Iako kritiåki pristup obuhvata razliåita shvatawa, izgleda dapostoji fundamentalna zajedniåka briga koja se odnosi na åiwenicušto se obrazovawem vrši reprodukcija postojeãih struktura i nejedna-kosti u širem društvu. U okviru ovog pristupa propituje se uvreÿenoverovawe da školovawe automatski obezbeðuje jednak razvoj potencijalasvih uåenika. Kao reakcija razvija se emancipatorska pedagogija koja su-geriše da nastavnici kao „kritiåki intelektualci" treba da rade upravcu osnaÿivawa uåenika putem pruÿawa pomoãi u analizovawu vla-stitih iskustava i tako ih osposobe da deluju u pravcu ukidawa soci-jalnih nejednakosti i nepravde (EFA Global Monitoring Report 2005: Edu-cation for All — The Quality Imperative, 2005). U ovom smislu kritiåkapedagogija se moÿe oznaåiti kao emancipatorska, jer posmatra znawe ufunkciji emancipacije. Ona se zalaÿe za kurikulum koji bi trebalo daukquåi i glasove onih koji su marginalizovani prema svojoj rasnoj,polnoj, klasnoj ili etniåkoj pripadnosti.

Kvalitetno obrazovawe, posmatrano iz perspektive kritiåke peda-gogije, promoviše razvoj kritiånosti. Kritiåka pedagogija nastoji dakod uåenika neguje sposobnost kritikovawa kako institucionalnih ta-ko i konceptualnih nedoumica, posebno onih koje vode ka dominacijiili opresiji. Kritika ima svrhu oblikovawa alternativnih ili maweopresivnih društvenih ureðewa. U kvalitetnom obrazovnom procesubitno je zapoåeti s jezikom kritike — procesom kojim se uåenici izla-ÿu kontradikcijama društvenog ÿivota. Potraga za kvalitetnim obra-zovawem ne zaustavqa se na tome. U svrhu pruÿawa kvalitetnog obrazo-vawa kritiåki teoretiåari se usmeravaju na „jezik transcendencije"ili na „jezik nade" (L e o n a r d o, 2004:15). Reå je o tome da tek kada seprihvati realnost opresije, otvara se moguãnost oblikovawa mawe opre-sivnih uslova ÿivota. Kvalitet obrazovawa se unapreðuje tako što se inastavnici i uåenici podstiåu na preuzimawe personalno relevantnihizbora koji vode ka osloboðewu. Sve se to odvija putem kritiåke praksei razvoja oseãaja za alternative. Drugaåije reåeno, kvalitetno obrazova-we je nemoguãe doseãi bez borbe za slobodu.

U celini posmatrano, kquåna odlika kritiåkog pristupa koja setiåe kvaliteta obrazovawa ogleda se u prepoznavawu nejednakosti upristupu i ishodima obrazovawa. Kvalitet se povezuje sa: 1. obrazova-wem koje ubrzava socijalne promene; 2. metodama pouåavawa koje ohra-bruju kritiåku analizu odnosa moãi u društvu i naåina na koji se for-malno znawe proizvodi i prenosi; 3. aktivnom participacijom uåeni-

83

ka u dizajnirawu vlastitog iskustva uåewa (EFA Global Monitoring Re-port 2005: Education for All — The Quality Imperative, 2005).

Obrazovawe za oslawawe na vlastite snage. Shvatawe obrazovawakao instrumenta za reprodukciju postojeãeg sistema vrednosti i vero-vawa, dodiruje kritiåki aspekt politike obrazovawa: uloge koju obrazo-vawe moÿe ili ne moÿe imati u dovoðewu do, ili spreåavawu društve-nih promena. U tom okviru se u izveštaju UNESCO iz 2005. godine(EFA Global Monitoring Report 2005: Education for All — The Quality Impe-rative, 2005) spomiwe još jedna moguãa interpretacija kvaliteta obra-zovawa. Reå je o viziji obrazovawa za oslawawe na vlastite snage (indi-genous approaches). Znaåajni napori u razvijawu alternativnih obrazov-nih ideja imaju korene u realnosti mawe razvijenih zemaqa i javili suse kao odgovor na nasleðe kolonijalizma. Istaknuti predstavnici suGandi (Mahatma Gandhi) i Werere (Julius Nyerere), koji su predlagalinove i alternativne obrazovne sisteme u åijim se osnovama nalazi jed-nakost i oslawawe na vlastite snage.

Izazivajuãi dominantne zapadne ideje o kvalitetu obrazovawa ovajpristup reafirmiše znaåaj socio-kulturalnih prilika drÿave i uåe-nika. Sve to implikuje sledeãe principe: 1. Dominantni (evro-ame-riåki) pristupi obrazovawu nisu nuÿno relevantni u drugaåijim soci-jalnim i ekonomskim okolnostima; 2. Osigurawe relevantnosti impli-kuje oblikovawe kurikuluma na lokalnom nivou; 3. Nastavnik treba daupozna i uvaÿava prethodno znawe uåenika; 4. Uåenici treba da imajuznaåajnu ulogu u oblikovawu kurikuluma; 5. Uåewe bi trebalo da se od-vija i van školskih zidova. Tri oblika uåewa (formalno, neformalnoi informalno) treba objediniti u sistem doÿivotnog uåewa.

NAÅINI RAZMIŠQAWA O KVALITETU OBRAZOVAWA

Kvalitet obrazovawa se moÿe posmatrati kroz teleološku prizmukoja obezbeðuje razliåite pretpostavke o obrazovnim ciqevima. U tomokviru Barbules (Nicholas Burbules) kritiåki ispituju idejne i norma-tivne osnove razliåitih shvatawa kvaliteta obrazovawa. On pravi raz-liku izmeðu jako teleoloških i slabije teleoloških shvatawa samihobrazovnih ciqeva. Unutar jake teleološke orijentacije postoje stano-višta koja se usredsreðuju na pitawe da li obrazovawe teÿi ciqevimakoji su dobri po sebi, bez obzira na neke spoqašwe koristi; ili da liobrazovawe moÿe biti opravdano samo u odnosu na druge svrhe (obiånoone vezane s odreðenim sociokulturnim okruÿewima i okolnostima).Slabije teleološko shvatawe obrazovnih ciqeva usredsreðuje se mawena znawe ili na eksplicitan karakter, a više na fleksibilne kapaci-tete, veštine i dispozicije koje bi trebalo jaåati kod qudi. Teleolo-ška shvatawa, bilo da su „jaka" ili „slabija", opravdavaju specifiåneciqeve uåewa. Barbules tvrdi da kada je debata o kvalitetu obrazovawavoðena ovim ciqevima, onda je reå o maskirawu nametawa u konsenzus.S druge strane, antiteleološka shvatawa (brojne posmoderne ili mul-

84

tikulturalne varijante) ne specifikuju krajwe svrhe. Ona akcentuju po-trebu kontinuiranog promišqawa i dovoðewa u pitawe samih obra-zovnih ciqeva, te vrednosnog sistema koji se nalazi u wihovoj osnovi(B u r b u l e s, 2004).

Ukazujuãi na višestruke naåine razmišqawa o kvalitetu obrazo-vawa Adams (Don Adams) otvara niz pitawa koja mogu da pruÿe prigo-dan okvir za ispitivawe i razumevawe raznovrsnih znaåewa kvaliteta(prema: L e u, 2005:7—8): 1. Koje teorije mogu posluÿiti kao podrška upokušajima odreðewa kvaliteta: socijalne teorije, teorije uåewa, in-strukcione teorije…? 2. Da li razliåite škole mišqewa i paradigmegenerišu razliåite definicije kvaliteta? 3. Kakav uticaj imaju poli-tiåki centri moãi na konceptualizaciju kvaliteta obrazovawa? U ovomsluåaju postavqaju se pitawa: „kvalitet åega" i „kvalitet za koga"? 4.Ko donosi odluku o operacionalnoj definiciji kvaliteta? 5. Da li po-stoje razlike u pristupima kvalitetu koji su dirigovani „odozgo", odstrane obrazovnih vlasti u odnosu na one koji dolaze „odozdo", od stra-ne lokalne zajednice ili nastavnika? 6. Do koje mere se mogu vršitigeneralizacije u pogledu shvatawa kvaliteta obrazovawa meðu nacijama,zajednicama, porodicama i individuama? 7. Kada se javqaju znaåajnerazlike (pa i konflikti) u pristupima kvalitetu obrazovawa izmeðudrÿave s jedne strane, i zajednica, porodica i individua s druge stra-ne? 8. Na koji naåin je potrebno razvijati obrazovnu politiku kako bise usmerila na kontradiktorna shvatawa koja postoje meðu razliåitiminteresnim grupama? 9. Na koji naåin se broj, selektivnost i raznovr-snost uåeniåke populacije povezuju s kvalitetom? 10. Da li politikajednakosti prilika i univerzalnog obrazovawa vodi ka opadawu kvali-teta? Ako je tako, da li je prihvatqivo da obrazovni sistem u celiniiskquåivo osnaÿava elitu? Pitawa koja su otvorena nije jednostavnorešiti. Ona svakako traÿe detaqno preispitivawe svrhe i prakse ško-lovawa.

ZAVRŠNA RAZMATRAWA

Dosadašwa prouåavawa pokazuju da je definicija kvaliteta obra-zovawa suštinski odreðena obrazovnim ciqevima. Buduãi da ciqeviobrazovawa izraÿavaju opšte tvrdwe o ÿeqenim rezultatima moglo bise zakquåiti da u oblasti obrazovawa, kao što je sluåaj sa zdravstvom iekonomijom, uvek ima prostora za poboqšawe. To znaåi da se pri utvr-ðivawu prioriteta moraju usaglasiti kompromisi i konflikti kojipostoje izmeðu razliåitih obrazovnih ciqeva; ispuwewe više od jed-nog postavqenog ciqa åesto znaåi neispuwewe nekog drugog. Sve toukazuje da standardi nisu apsolutni. Oni su potencijalni kompromisikoji imaju za ciq postizawe optimalne ravnoteÿe u pogledu postizawaÿeqenih ishoda (Škole i kvalitet, 1998:37).

Jasno je da shvatawa o ciqevima obrazovawa, kurikulumu i pedago-giji uopšte zavise od prihvaãenih vrednosti, verovawa i pretpostav-ki. Verovawa koja su relevantna za obrazovawe mogu se organizovati u

85

åetiri celine: 1. Filozofija obrazovawa — verovawa koja se odnose naprirodu åoveka i društva, na prirodu znawa, konstrukciju i organiza-ciju znawa, socijalno-politiåka verovawa i ideologije; 2. Prirodauåewa — verovawa koja se odnose na epistemološka pitawa i teorijeuåewa, na prirodu uåewa; 3. Socio-kulturno okruÿewe — verovawa kojase odnose na odreðeni socijalno-politiåki i ekonomski kontekst; 4.Dete — verovawa koja se odnose na prirodu deteta i moguãnosti wego-vog razvoja.

Promišqawa o kvalitetu obrazovawa neminovno se kreãu unutarponuðenog okvira. Sve to ukazuje da se pitawe kvaliteta obrazovawa nemoÿe odvojiti od mnogo šire etiåke debate o vrednostima koje se nala-ze u wegovoj osnovi. Razliåiti pristupi kvalitetu obrazovawa reflek-tuju razliåite poglede na to šta se ÿeli postiãi obrazovawem. Tako suinterpretacije kvaliteta obrazovawa povezane s brojnim školama mi-šqewa. Unutar razliåitih škola mišqewa razvijeni su razliåiti po-gledi na ciqeve obrazovawa, tj. drugaåiji generalni stavovi o ÿeqenimrezultatima obrazovawa. To svakako generiše raznovrsna shvatawa kva-liteta obrazovawa. Istovremeno, to utiåe na naåin na koji se posmatranastava/uåewe, te na institucionalni okvir unutar kojeg se ono odvija.

Prouåavawa pokazuju da se odreðewe kvaliteta obrazovawa dotiåepitawa filozofije obrazovawa. U tom smislu je za razumevawe kvalite-ta obrazovawa i uticaja obrazovawa i uåewa na kvalitet u drugim obla-stima rada i ÿivota potrebno poznavati i promišqati razliåite ško-le mišqewa, jer one utiåu na oblikovawe naših stavova o kvalitetu.Poznavawe korena wihovog nastanka i wihove suštine olakšava shva-tawe socijalnih i nauånih okvira kvaliteta. Kritiåkom promišqawuvaqalo bi podvrãi sve škole mišqewa, a ne prosto ih zaobilaziti,ignorisati kao da ne postoje (S a v i ã e v i ã, 2000:122). To znaåi da jekvalitet obrazovawa nemoguãe razumeti bez filozofske elaboracije.Vrednosti se nalaze u samoj srÿi ovog fenomena. One su subjektivnekoliko i sam kvalitet. To moÿe uznemiriti sve one koji veruju da je uoblasti obrazovawa sve koncepte moguãe operacionalno definisati, tejasno i nedvosmisleno primeniti. Mnogo je lakše i komotnije potak-nuti proceduralna i tehniåka pitawa, nego pokrenuti fundamentalnapitawa vrednosti koja se nalaze u osnovi razliåitih škola mišqewai koncepcija kvaliteta obrazovawa. Pri tome, promovisawe samo jedneškole mišqewa u teorijskom utemeqewu kvaliteta i ignorisawe osta-lih moÿe imati negativne posledice za razumevawe ovog kompleksnogfenomena i time na pokušaje wegovog unapreðewa.

LITERATURA

B e r t r a n d, Y. (2003). Contemporary Theories and Practice in Education. Madison,WI: Atwood Publishing.

B u r b u l e s, N. C. (2004). Ways of Thinking About Educational Quality, EducationalResearcher, Vol. 33, No. 6, pp. 4—10.

86

D j u i, X. (1970). Vaspitawe i demokratija — uvod u filozofiju vaspitawa, Ce-tiwe: Obod.

EFA Global Monitoring Report 2005: Education for All — The Quality Imperative(2005). Paris: UNESCO. Retrived October 24, 2007 from the World Wide Webhttp://www.unesco.org/education/gmr_download/chapter1.pdf

F r e i r e, P. (1972). Pedagogy of the Oppressed, Harmondsworth: Penguin Books.F u l g o s i, A. (1981). Psihologija liånosti: Teorije i istraÿivanja, Zagreb: Školska knjiga.G i q e r m e, M. (2008). Uloga kritiåke pedagogije u kulturnim studijama — in-

tervju sa Anri A. Ÿiruom, Pedagogija, br. 1, str. 5—16.G i r o u x, H. A. (1988). Schooling and the Struggle for Public Life, Minneapolis: Uni-

versity of Minnesota Press.I l i å, I. (1980). Dole škole, Beograd: Beogradski izdavaåko-grafiåki zavod.K l a p a n, A., V r c e q, S. (2007). Standardizacija obrazovawa, u: Evropske di-

menzije reforme sistema obrazovawa i vaspitawa, ur. E. Kamenov, NoviSad: Filozofski fakultet, Odsek za pedagogiju, str. 168—174.

L e o n a r d o, Z. (2004). Critical Social Theory and Transformative Knowledge: TheFunctions of Criticism in Quality Education, Educational Researcher, Vol. 33,No. 6, pp. 11—18.

L e u, E. (2005). The Role of Teachers, Schools, and Communities in Quality Edu-cation: A Review of the Literature. Washington, DC: Academy for EducationalDevelopment.

M i l u t i n o v i ã, J. (2008). Ciqevi obrazovawa i uåewa u svetlu dominantnihteorija 20. veka, Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.

P i j a ÿ e, Ÿ. (1990). Pijaÿeovo gledište, u: Zbornik br. 3: Kognitivni razvojdeteta, Beograd: Savez društava psihologa SR Srbije, str. 11—25.

S a v i ã e v i ã, D. M. (2002). Filozofski osnovi andragogije, Beograd: Zavod zauxbenike i nastavna sredstva, Filozofski fakultet, Institut za pedago-giju i andragogiju.

M a s l o v, A. H. (1982). Motivacija i liånost, Beograd: Nolit.M i l a n o v i ã - N a h o d, S., Š a r a n o v i ã - B o ÿ a n o v i ã, N. (1999). Bi-

hejvioralni i socijalni modeli nastave, Zbornik Instituta za pedagoškaistraÿivawa, br. 31, str. 79—98.

S a v i ã e v i ã, D. M. (2000). Put ka društvu uåewa, Beograd: Ðuro Salaj, Pro-svetni pregled.

Škole i kvalitet (1998). Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, In-stitut za preduzetništo MSP BK: Zrewanin: Tehniåki fakultet „MihajloPupin".

DIFFERENT APPROACHES TO THE QUALITY OF EDUCATION

by

Jovana Milutinoviã

Summary

Today a need to improve the quality of education is in the centre of public atten-tion. A basic problem in the discussions on the quality of education emerges from thefact that the term ‘quality' is widely interpreted. The text points to multiple meaningsof the term quality of education, and to its different interpretations. The nature and the

87

essence of different theories of education have been recognized, and different interpre-tations of the quality of education in them were analyzed. The analysis shows that dif-ferent approaches to the quality of education reflect different views on the fact whatone would like to accomplish with the education. It means that a definition of the qua-lity of education has been essentially determined with the education aims. The issue ofthe quality of education cannot be separated from much broader ethical discussion onvalues which have been found in its base. Therefore, the text emphasizes a need tounderstand numerous philosophies of education, and concludes that promoting only oneopinion trend in the theoretical foundation of the quality, while ignoring the others, canhave negative consequences on understanding of this complex phenomenon and thus onattempts for its improvement.

88

UDC 159.9:929 Radosavljeviã P.Originalni nauåni rad

I v a n J e r k o v i ã

PAJA RADOSAVQEVIÃ (1879—1958):PORUKE JEDNE USPEŠNE KARIJERE

I NEUSPEŠNE MISIJE

SAŸETAK: Paja Radosavqeviã spada u one osobe o åijem ÿivotu iradu se malo zna u javnosti, a ono što je pisano o wemu obeleÿeno je broj-nim nedoreåenostima. Nedoumice se kreãu od toga da li je bio pedagog ilipsiholog, da li je bio u sukobu s prosvetnim vlastima svoga doba ili ne,da li je zasluÿio da predaje na Beogradskom univerzitetu ili ne, do togada li je ikoga svojim radom zaduÿio i da li iko treba da ga slavi i da gase seãa, ili ne. Ovaj rad pokušava da odgovori na pomenute dileme. Zakqu-åak je našeg istraÿivawa o Paji Radosavqeviãu, da je on, po svemu, velikiåovek, da svakako zasluÿuje svojevrstan spomenik i to spomenik koji ne bistajao kao zakasnelo priznawe wegovoj veliåini, veã kao opomena našemdruštvu da nikada ne dozvoli sebi da naknadno shvati veliåinu i gubitaksvojih najboqih qudi, onda kada je to definitivno i zauvek.

KQUÅNE REÅI: Istorija psihologije, Paja Radosavqeviã

Ove godine navršava se 130 godina od roðewa Paje Radosavqeviãaprvog doktora psihologije u Srba. Paja Radosavqeviã, roðen je u Sremuu selu Obreÿ i u toku detiwstva promenio je mnoge škole, što nijebilo neuobiåajeno za wegovo doba, jer mreÿa škola nije bila razvijenakao danas, pa se u ÿeqenu školu åesto moralo iãi daleko od mesta ÿi-vqewa. Tako se Paja Radosavqeviã, osim u svom rodnom selu, školovaoi u Zemunu, Somboru, Pakracu i Osijeku, a svoje najviše obrazovawesticao je u Beåu, Jeni, Cirihu, na Stanfordu i u Wujorku (M a k a r i ã,1978). U meðuvremenu je radio u selu Ašawa, Mostaru i Somboru, da bisvoju profesionalnu karijeru završio kao ugledni profesor Wujor-škog univerziteta. Iako je, ÿiveãi daleko od svoje zemqe, dugo sawao opovratku u domovinu, to se nije ostvarilo, umro je na Floridi 1958.godine (I s k r u q e v, 1971).

PSIHOLOG ILI PEDAGOG?

Istorijski posmatrano, postoje brojni prethodnici koji su se ipre Paje Radosavqeviãa bavili nekim aspektima psihologije, bilo dasu pisali o woj ili prouåavali druge psihologiji. Za sve wih je bilozajedniåko da su u psihologiji bili obrazovani samo uzgred ili åak vr-lo malo, ali da su se u svojoj nastavnoj aktivnosti bavili psihologijomili su pisali tekstove na psihološke teme. Ko su bili prethodniciPaje Radosavqeviãa kod nas i u kojoj meri su bili obrazovani i posve-ãeni psihologiji svoga doba? S obzirom na mladu nauku, kakva je bilapsihologija u ono vreme, i na nedostatak formalno obrazovanih profe-sionalaca u ovoj oblasti, u istoriji naše psihologije i obrazovawauopšte, pojavquje se nekoliko imena koja kod razliåitih autora figu-rišu kao znaåajni autoriteti iz prošlosti naše psihologije. Najåe-šãe je to sluåaj sa onim stvaraocima koji su u svom pedagoškom radubili u situaciji da predaju predmet pod nazivom psihologija ili nekesrodne oblasti, koje su se tada smatrale korpusom znawa koje pripadapsihologiji. U kragujevaåkom Liceju, Konstantin Brankoviã je još uprvoj polovini 19. veka predavao predmet pod nazivom Filozofija slogikom i psihologijom (T o d o r o v i ã, 2002). Smatra se da je bio pr-vi predavaå psihologije u nas, ali uprkos tom primatu teško bi se mo-glo reãi da je bio psiholog. On je zapravo studirao filozofiju i zavr-šio pravne nauke u Pešti. Predavao je još i nemaåki jezik, fiziku,matematiku, statistiku i pedagogiju (T o d o r o v i ã, 2002). Veã ovakvapredavaåka heterogenost, åak i nezavisno od pitawa obuke u odreðenojdisciplini, åini da se teško moÿe ustanoviti pripadnost odgovaraju-ãoj disciplini. Kako idemo prema kraju devetnaestog veka sve se višesmawuje heterogenost disciplina poverenih istom nastavniku. Ali jošuvek je rasprostrawena praksa predavawa nekoliko predmeta. To su naj-åešãe: psihologija, pedagogija, filozofija i logika. Milan Kujunxiã--Aberdar, naslednik Brankoviãa na Velikoj školi u Beogradu, studiraoje filozofiju, a predavao istoriju filozofije, psihologiju, estetiku ipedagogiju. Alimpije Vasiqeviã, napisao je prvi uxbenik iz psiholo-gije u Srbiji pod nazivom Psihologija kao nauka udešena za školsku upo-trebu, ali je zapravo završio bogoslovske studije i studirao filozof-ske nauke. Wegova je zasluga za naåelnu afirmaciju novih pozitivi-stiåkih ideja i eksperimentalnog pristupa u psihologiji. Iako postojispor o originalnosti teksta prvog srpskog uxbenika iz psihologije (B e -š l i n, 2005), svakako je zasluga ovog autora da je ideje veã afirmisaneu svetu, kao što su pozitivizam, induktivna metoda i sliåno, predsta-vio našim ðacima u formi uxbeniåkog teksta. Vasiqeviãa je nasledioQubomir Nediã kao nastavnik psihologije i logike, iako je bio pozna-tiji kao prevodilac i kwiÿevni kritiåar. Mada je doktorirao kodVunta, teza mu se odnosila na oblast logike, a psihologiju je razmatraokao jednu od filozofskih disciplina (T o d o r o v i ã, 2002). Wega jena mestu nastavnika u osvit raðawa Beogradskog univerziteta naslediopoznati filozof Branislav Petronijeviã. Iako je bio filozof koji

90

nije odbacivao metafiziku, psihologiju je predavao kao empirijsku na-uku (R o t, 1978). Zahvaqujuãi i wegovom angaÿovawu 1927. godine osno-vana je Grupa za psihologiju na Beogradskom univerzitetu. Nalazio sena mestu nastavnika Beogradskog univerziteta kada je Paja Radosavqe-viã neuspešno pokušavao da postane profesor na tom istom univerzi-tetu (R o t, 1984).

U svojoj molbi za postavqewe iz 1904. godine (posle odbrane dok-torske disertacije u Cirihu) i Paja Radosavqeviã se preporuåuje Škol-skom savetu Karlovaåke mitropolije navodeãi da je osposobqen da pre-daje „Pedagogiju, Psihologiju, Etiku, Logiku, Antropologiju i Školskuhigijenu" (I s k r u q e v, 1971: 48). Kao što smo videli nastavnici kojisu ovako heterogenu nastavu izvodili po pravilu su bili profesorifilozofije. Filozofija se dugo vremena smatrala disciplinom kojatradicionalno obuhvata i psihološke probleme. Tek sa pojavom PajeRadosavqeviãa nastava psihologije ãe biti struåno zastupqena. Premasvedoåewu bivših uåenika (I s k r u q e v, 1971), Paja Radosavqeviã jekao profesor u somborskoj Uåiteqskoj školi, a prema planu iz 1892/93. godine (M a k a r i ã, 1978), predavao sledeãe predmete: psihologijas logikom, opšta pedagogija, didaktika i metodika s naukom o drÿawuškole i ustrojstvu škole i istorija pedagogije.

Videli smo da se prethodnici Paje Radosavqeviãa, ni po svomosnovnom obrazovawu, ni po disciplinama kojima su se bavili ne bimogli smatrati psiholozima. Paja Radosavqeviã je, s druge strane, go-tovo sav svoj nauåni rad, obavio u oblasti psihologije, kako po sadrÿa-ju istraÿivawa kojima se bavio, a posebno po metodologiji koju je pro-pagirao, tako i po mentorima pred kojima je dostigao najviše titule,ali i po radovima koje je objavqivao. Ipak u tekstovima koji su posve-ãeni ovom nauåniku pojavquju se razliåite ocene, u nekima se nazivapedagogom, u drugima psihologom, a u treãima se upotrebqavaju obe od-rednice. Na ovu nedoumicu nije sasvim jednostavno odgovoriti. Vrloåesto Paja Radosavqeviã, je samog sebe predstavqao pedagogom (I s k r u -q e v, 1971). Jedan od razloga moÿe biti da je na poåetku 20. veka teškobilo deklarisati se psihologom. Psihologija je još uvek postojala samokao nastavni predmet u školama, a ne i kao definisana profesija. Je-dino jasno definisano poqe psihološkog rada bila su laboratorijskaistraÿivawa i takvi psiholozi su se mogli nazivati eksperimental-nim psiholozima. Ali za tu delatnost i profesiju definisanu na osno-vu empirijskih nauånih saznawa malo je ko znao u jugoslovenskim ze-mqama. Mnogo je jasnije bilo (mada moÿda ne s naše današwe taåkegledišta) nazivati se eksperimentalnim pedagogom, a to je åesto i na-voðeno: Paja Radosavqeviã naš prvi eksperimentalni pedagog (I s -k r u q e v, 1971). Analizom kapitalnih dela koja je Paja Radosavqeviãobjavio na našem jeziku vrlo brzo po doktorirawu u Americi (1908)moÿe se videti da se, s jedne strane, bavio za ono vreme savremenim sa-drÿajima iz oblasti opšte psihologije, a, s druge, wihovom primenomu praksi poduåavawa i obrazovawa. Ova oblast danas je poznata kao pe-dagoška psihologija, jedna od grana primewene psihologije. Potvrdu

91

ovog razumevawa lako je dobiti uvidom u wegov znameniti uxbenik Uvodu eksperimentalnu pedagogiju. U wemu se obraðuju opšti problemi mere-wa i eksperimentisawa u prouåavawu duševnih osobina, doprinosinasleða i sredine u razvoju dece, individualne razlike, pojam nadare-nosti i poremeãaja u razvoju i znaåaj antropometrijskih merewa u razu-mevawu individualnih razlika. Kao osnivaåe ove discipline izriåitonavodi Stenlija Hola (Stanley Hall) i Ernsta Mojmana (Ernst Meumann),svog mentora (R a d o s a v q e v i ã, 1910). Obojica se danas smatraju isto-rijski znaåajnim autoritetima u oblasti psihologije (M e u r i s, 2008).I u popularnim prikazima Mojman se danas pomiwe kao zaåetnik peda-goške psihologije (http://de.wikipedia.org/wiki/Ernst_Meumann). Isto semoÿe reãi i za Stenlija Hola. U istoriji psihologije on se pomiwekao zaåetnik razvojne psihologije i psihologije obrazovawa (http://www.bri-tannica.com/EBchecked/topic/252641/G-Stanley-Hall). U prilogu shvatawa daje Paja Radosavqeviã bio stvaralac u oblasti psihologije govori i mi-šqewe Rota (1984) da je afirmacija empirijske psihologije u nas od-luåno pokrenuta kapitalnim delom Paje Radosavqeviãa Uvod u eksperi-mentalnu psihologiju koje je u dva toma objavqeno 1908. i 1909. Formal-ni aspekt ove dileme da li je Paja Radosavqeviã psiholog ili pedagogodnosi se i na åiwenicu da u vreme kada se on školovao nisu postoja-le studije psihologije ni u jednoj od jugoslovenskih zemaqa. Naime, stu-dijske grupe za psihologiju u Beogradu (1927) i Zagrebu (1929) osnovanesu sredinom prve polovine dvadesetog veka, a Radosavqeviã je prvidoktorat stekao još 1904. u Cirihu, a drugi 1908. u Wujorku. I iz na-slova ovih disertacija vidi se wegova preokupacija psihološkim tema-ma. Ciriška doktorska disertacija objavqena je pod nazivom Eksperi-mentalna osnova psihologije pamãewa i to o trošku univerziteta na ko-jem ju je odbranio što je predstavqalo izuzetnu åast i priznawe u onovreme (I s k r u q e v, 1971). I van naše zemqe u to vreme studije nisubile usko disciplinarno profilisane, pa je od presudnog znaåaja zaocenu oblasti u kojoj je kandidat stekao diplomu bila wegova doktorskateza i, eventualno oblast kojom se bavio mentor. Åak i u tada razvije-nijim zemqama je poqe istraÿivawa odreðivalo da li se neko moÿe na-zivati psihologom, pedagogom ili nekom drugom profesijom. U sluåajuPaje Radosavqeviãa i wegove teme i mentori potvrðuju da je wegova iz-vorna oblast prouåavawa bila psihologija i da ga s pravom moÿemosmatrati prvim srpskim doktorom psiholoških nauka. Osim toga uAmerici je 1909. izabran za asistenta na Odeqewu za psihologiju Stan-fordskog univerziteta gde je kratko radio pre zaposlewa na Wujorškomuniverzitetu. Izvesnu zabunu moÿda delimiåno unosi åiwenica da jesvoj drugi doktorat Paja Radosavqeviã stekao u Wujorku na Pedagoškomfakultetu i da je dobio titulu doktora pedagogije. Opet iz naziva we-gove disertacije Uticaj sadrÿine reåi na primarno (direktno) pamãewe(I s k r u q e v, 1971) jasno je da je reå o nauånom problemu iz oblastipsihologije. Ali, da bismo bili pravedni prema pedagoškim aspektimawegove, prvenstveno nastavniåke, karijere zapravo bi najkorektnije bi-lo konstatovati da je Paja Radosavqeviã bio naš prvi doktor psiholo-

92

ških nauka, a da je gotovo celokupnu svoju karijeru posvetio problemi-ma vaspitawa, školskog uåewa i obrazovawa uopšte. O tome govore iwegovi nastupi u našoj zemqi u kojoj je, na talasima koje je pokrenuoStenli Hol sa svojim pokretom za prouåavawe deteta, i sam sa ÿaromgovorio tokom 1908. o novim pristupima vaspitawu. U Beogradu je govo-rio u Srpskom društvu za deåiju psihologiju, u Zagrebu pred Hrvatskimpedagoško-kwiÿevnim zborom, kao i u Mostaru (I s k r u q e v, 1971).Ÿivot i rad Paje Radosavqeviãa je zaista na više naåina bio proÿetpedagoškim angaÿovawem, što je još jedan razlog da se pogrešno opi-suje kao profesionalac u oblasti pedagogije. Neosporno je da je celo-kupnu karijeru posvetio nastavi, s jedne strane, kao uåiteq pre svogodlaska na studije u Švajcarsku, s druge, kao univerzitetski nastavniku Wujorku, a s treãe, i mnoga svoja dela napisao je u svrhu wihovog ko-rišãewa i primene u nastavi. Takav je primer wegovog rada „Moderniplanovi za prouåavawe ðaka" u kojem je prikazao jedan model voðewa do-kumentacije o uåeniku, nešto što bismo danas nazvali dosijeom o uåe-niku (R a d o s a v q e v i ã, 1922). Naravno, to nije jedini doprinos PajeRadosavqeviãa u oblasti nauka o obrazovawu. Wegova bogata bibliogra-fija znaåajnim delom pripada ovom tipu literature (I s k r u q e v, 1971).I moÿda najvaÿniji faktor moguãe zabune o wegovoj pripadnosti di-sciplini je to što je aktuelna psihološka saznawa svoga vremena na-stojao da primeni u svakodnevnom radu u školi, u nameri da obrazova-we i vaspitawe dece postavi na nauåne osnove (R a d o s a v q e v i ã,1923). Zapravo, ono što neke qude upuãuje da vide pedagoga u wemu, ustvari je poåetak izgradwe pedagoške psihologije u nas. Ovo istorijskoistraÿivawe poqa nauånog angaÿovawa Paje Radosavqeviãa, iako mogu-ãe optereãeno poznatim dilemama u prouåavawu prošlosti uopšte (A n -t o l o v i ã, 2008), ipak po našem mišqewu omoguãava dovoqno pouzda-ne zakquåke. Posle svih argumenata na kraju ove analize smatramo damoÿemo sa izvesnošãu zakquåiti da je Paja Radosavqeviã bio naš pr-vi doktor psihologije, a da je svoju nauånu i nastavnu karijeru posvetioproblemima u oblasti obrazovawa.

SRPSKI I JUGOSLOVENSKI PATRIOTA

U smislu nacionalno angaÿovanog intelektualca, Paju Radosavqe-viãa je moguãe opisati kao srpskog patriotu jugoslovenske orijentacije.U Somboru je za svoga kratkog boravka poåetkom 20. veka, animirao uåe-nike u negovawu nacionalne tradicije. Zbog toga je bio optuÿen za ne-dozvoqeno delovawe, opasno za poloÿaj škole pred ugarskim vlastima,åak je i Školski savet Karlovaåke mitropolije uputio u Sombor glav-nog školskog referenta da se isledi ta stvar. Postupak je okonåan takošto je istraga obustavqena, jer se Paja Radosavqeviã nije odazvao pozi-vu na saslušawe, veã je podneo ostavku na svoje profesorsko mesto uSomboru i poåetkom leta 1905. uputio se u Cirih radi svoje promocijeu doktora nauka, ne saåekavši dolazak školskog referenta u Sombor. U

93

nastojawu da suzbije poroke rasprostrawene meðu polaznicima Uåiteq-ske škole onog vremena osniva, zajedno sa uåenicima društvo „Spas",dok sa uåenicama osniva društvo „Nada". U oba ova društva insisti-ralo se na uzoru koji u moralnom smislu uåiteqi treba da predstavqajuuåenicima. Ove druÿine davale su koncerte, predstave i predavawa i uwihove aktivnosti sve se više ukquåivalo graðanstvo Sombora, a nesamo ðaci škole. Kako je Paja Radosavqeviã razvijao netipiåno blizakodnos sa uåenicima za ono vreme, ðaci su ga oboÿavali, jer je predsta-vqao suprotnost do tada ustaqenoj praksi negovawa potpuno odvojenihsvetova nastavnika i uåenika u kojoj je bilo mnogo formalizma u obra-ãawu i malo zajedništva u radu (I s k r u q e v, 1971).

I u Americi Paja Radosavqeviã je ostao blizak krugovima srpskihintelektualaca, drugovao je s Teslom, zauzimao neke znaåajne pozicije uorganizacijama koje su okupqale iseqeništvo, ali åak i tamo je doÿi-vqavao da ga sumwiåe za antidrÿavnu politiku. Za razliku od epizodeiz Sombora, kada je bio optuÿen da podriva Austro-Ugarsko drÿavnoureðewe, u Americi je bio optuÿivan da radi za interese Austrije, jerse tokom Prvog svetskog rata zalagao da pravoslavna crkva, koja okupqaSrbe u Americi potpadne pod jurisdikciju Karlovaåke mitropolije (uSremskim Karlovcima) umesto pod jurisdikciju Ruske pravoslavne crkve.

Iako je aktivno uåestvovao u radu iseqeniåkih organizacija, pre-dano objašwavajuãi borbu srpskog i drugih jugoslovenskih naroda zaosloboðewe tokom Prvog svetskog rata, drÿeãi predavawa i pišuãikwige koje su trebale da upoznaju ameriåku javnost sa istorijom jugoslo-venskih naroda i politiåkom situacijom, ovi napori ostali su nezabe-leÿeni u nekim našim vaÿnim pregledima delovawa jugoslovenskihintelektualaca u Americi. Tako u delu posebno posveãenom ulozi nauå-nika Srbije u stvarawu Jugoslavije tokom Prvog svetskog rata Paja Ra-dosavqeviã je izostavqen i kao aktivista i kao pisac ålanaka i kwigakoji je ovu borbu potpomagao u Americi (T r g o v å e v i ã, 1986).

NEOSTVARENE AMBICIJE

Premda je u Americi ostvario potpunu akademsku afirmaciju, PajaRadosavqeviã je stalno razmišqao o povratku u Srbiju i Jugoslaviju. Usvojim pismima povremeno je tvrdio da je spreman na neverovatnu de-gradaciju samo da bi mogao da radi u svojoj zemqi. Na ovu wegovuspremnost moguãe je da su raåunale i ondašwe srpske vlasti kada su gaumesto za profesora Beogradskog univerziteta ili rektora Pedagoškeakademije imenovali za direktora Uåiteqske škole u Derventi (!), a daga prethodno o tome nisu konsultovali (I s k r u q e v, 1971). Na taj na-åin formalno su ispunili dug prema javnosti (prvenstveno uåiteqima,wegovim bivšim uåenicima) koja je insistirala da se, meðu prosvet-nim radnicima toga doba veoma poznat, Paja Radosavqeviã postavi nakakvo rukovodeãe mesto u nastavi i nauci. Znajuãi da je to neprimerenaponuda koja neãe biti prihvaãena, stvarni konkurenti i rivali tako su

94

ostali na bezbednoj distanci od ovog, u nauånom smislu, tada veoma ak-tuelnog åoveka.

Kako se s neobiånom leÿernošãu, a na štetu Paje Radosavqeviãa,povremeno govorilo, dobro ilustruje i ovaj citat koji objašwava reak-ciju javnosti na pojavu wegove kwige Uvod u eksperimentalnu psihologi-ju: „Reagovawa na pojavu ove prve jugoslovenske eksperimentalne psiho-logije bila su uglavnom povoqna, ali na Beogradskom univerzitetu ovakwiga nije imala naroåiti odjek, zbog poznatog konflikta izmeðu Ra-dosavqeviãa i školskih vlasti" (T o d o r o v i ã, 2002: 94). Istorijskaje istina da Paja Radosavqeviã jednostavno nije bio u bilo kakvom kon-fliktu sa školskim vlastima u Beogradu, iz prostog razloga jer su gaone ignorisale. Za razliku od ignorantskog odnosa školskih vlasti,bio je u prepisci i s velikim uvaÿavawem govorio o tadašwim auto-ritetima Beogradskog univerziteta kao što su Branislav Petronijeviãili Jovan Cvijiã. Ipak, ni ove korektne kolegijalne veze nisu bile odpomoãi da se Paja Radosavqeviã zaposli na Beogradskom univerzitetu,onako kako je insistirala uåiteqska štampa onog vremena. BiografuPaje Radosavqeviãa nije poznato da se neko od ovih autoriteta zaloÿioza wega kod tadašwih srpskih vlasti (I s k r u q e v, 1971). Drugi paknavode da je Branislav Petronijeviã bio protiv prijema Paje Radosa-vqeviãa na Beogradski univerzitet, a da je Jovan Cvijiã tu ideju podr-ÿavao (Ð u r i ã, 1998). Meðutim, u dostupnim izvorima niko od autorane navodi dokumentaciju koja potkrepquje bilo koju od ovih ocena.Istina je da se i sâm Univerzitet u osnivawu suoåio s materijalnomkrizom i da je bio prisiqen da smawewem broja nastavnika u odnosu nawihov broj na Velikoj školi, odobrovoqi srpsku skupštinu da poveãaprofesorske plate (Ð o r ð e v i ã, 1963). Ali, s obzirom da nastavniktakvog profila kao što je bio Paja Radosavqeviã nije postojao ni naVelikoj školi, pa ni na Univerzitetu, ova argumentacija ne moÿepredstavqati potpuno objašwewe. Paji Radosavqeviãu su se nudilerazliåite „rezervne" pozicije: Skopqe, Derventa, Vršac, samo ne Beo-grad (I s k r u q e v, 1971). Ovaj åovek kao da je bio predodreðen da nebude zapaÿen i priznat u našoj javnosti. U objavqenoj biografiji PajeRadosavqeviãa, greškom izdavaåa i štampara, izostavqene su sve fu-snote i napomene uz osnovni tekst, preko dvadeset stranica vaÿnih po-dataka iz wegovog ÿivota! Krajem osamdesetih godina 20. veka one su na-knadno objavqene u Zborniku za povijest školstva i prosvjete (F r a n -k o v i ã, 1987).

ÅOVEK OD INTEGRITETA

Paja Radosavqeviã bio je u prvom redu beskompromisan borac zanauåni pristup obrazovnim i vaspitnim problemima. Smatrao je da seu osnovi svake nauke nalazi kritiåki duh koji nezavisno promišqa ar-gumente kojima u rešavawu nekog nauånog problema raspolaÿe. Ali fi-lozofija nauke, sociologija nauke i istorija nauke pokazuju da ni nau-

95

ka, bez obzira koliko izgledala racionalno, nije sasvim racionalnastvar (S i n ð e l i ã, 2005). Kako je to dobro ilustrovao Kun u uåewu oparadigmama, dok pripadate struji u nauci koja je na talasu opštepri-hvaãenih ideja u odreðenoj epohi, åak i za trivijalne doprinose moguãeje steãi visoko uvaÿavawe i znaåajan prestiÿ u društvu nauånika (K u n,1985). Oni koji se suprotstavqaju duhu vremena rizikuju da dugo ostanunezapaÿeni ili steknu priznawe za svoj rad i afirmaciju mnogo godi-na posle smrti. U ovoj konfliktnoj situaciji nauånik je pred izborom:sukob u oblasti sa autoritetima svoga doba ili sukob s rezultatimasopstvenih istraÿivawa. Retki su oni koji se odupru moãi autoritetasavremenika, a baš takav je bio Paja Radosavqeviã. U vreme kada je spe-kulativna struja u nauci o vaspitawu i obrazovawu još uvek jaka, krajem19. i poåetkom 20. veka (S p e v a k, 2001), on joj se suprotstavqa svestanrizika po uspešnost svoje karijere u našoj sredini, ali i svestan do-brobiti koju donosi osavremewavawe istraÿivaåkih pristupa i novogpristupa radu u školama. Suprotstavqa se herbartijanstvu u obrazovawu(H i l g e n h e g e r, 1993) i stiåe brojne neprijateqe. U odnosu na auto-ritete svoga doba ne usteÿe se da demonstrira polemiåki stav kada sma-tra da oni u nekom smislu greše. Takav je sluåaj bio i s BranislavomPetronijeviãem i s Jovanom Cvijiãem, qudima koje je izrazito pošto-vao, ali koje nije poštedeo kritika u onom delu wihovih radova koje jesmatrao spornim (I s k r u q e v, 1971). Da li je onda naivno s wegovestrane ako je oåekivao da ãe ti qudi biti spremni da se zaloÿe do krajaza wegov prijem na Beogradski univerzitet, uprkos kritikama koje im jeuputio. Postojala su dva perioda realne moguãnosti da se Paja Radosa-vqeviã zaposli na Beogradskom univerzitetu, jedan je bio posle stica-wa prvog doktorata, 1904. godine, kada je jedva uspeo da se zaposli kaozamena za privremeno odsutnog profesora u Uåiteqskoj školi u Som-boru, a drugi posle Prvog svetskog rata kada je bio veã afirmisani na-uånik i kada je javno mwewe bilo na wegovoj strani. Ali to se nije do-godilo.

Svoj nezavisan duh i liåni integritet, Paja Radosavqeviã demon-strirao je i u odnosu na svog mentora u Cirihu Ernsta Mojmana, kada jeovaj bez odobrewa i znawa Paje Radosavqeviãa u odštampanu doktorskudisertaciju dodao jedno završno poglavqe i još neke sitnije izmene.To je bio povod da meðu wima, bez obzira na sva uvaÿavawa koja je PajaRadosavqeviã imao prema svom mentoru, nastane oštar sukob. Spor jerešen tako da su dva lista predgovora, koje je napisao Mojman, slepqe-na kako bi Mojmanove opaske o promenama u radu postale „nevidqive"(I s k r u q e v, 1971).

Jedini elementi nekog konflikta sa školskim vlastima postojalisu u periodu kratkog sluÿbovawa Paje Radosavqeviãa u Uåiteqskoj ško-li u Somboru, tokom 1905. godine. Tada je wegov stav prema uåenicimai wegovo podsticawe uåenika na negovawe nacionalne tradicije viðe-no kao preterano nacionalno mobilišuãe. Ako neko ove dogaðaje ismatra pokazateqima istinitosti tvrdwe o postojawu sukoba sa škol-skim vlastima, zaista je teško poverovati da bi mu ovaj „preterani"

96

patriotizam mogao biti prepreka za prijem na Beogradski univerzitet.To bi mu, zapravo, trebalo biti preporuka. Verovatnije je da je nevoq-nost da ga vide na Beogradskom univerzitetu plod, s jedne strane, obiå-ne qudske sujete i surevwivosti, a s druge, i još vaÿnije, bila je toposledica nauånih razmimoilaÿewa Paje Radosavqeviãa s ondašwimpedagoškim autoritetima u Srbiji. Paja Radosavqeviãa je u korak pra-tio svetske trendove u psihologiji svoga vremena (pozitivizam, ekspe-rimentalni pristup, induktivizam i neka vrsta interakcionizma u pe-dagoškoj praksi). Ove nauåne tekovine, koje je Paja Radosavqeviã sna-ÿno propagirao, svoje mesto pod suncem u Srbiji stekle su tek dvadese-tak godina kasnije. Jednostavno reåeno, u Srbiji je bio åovek ispredsvog vremena. Klasiåna herbartovska pedagogija (www.newadvent.org/cat-hen/07248a.htm) još uvek je bila glavni oslonac obrazovne misli u Sr-biji, za nove vetrove u nauci, pa i za novu nauku kakva je bila psiholo-gija na poåetku 20. veka, bilo je još prerano.

Neverovatne konstrukcije, do nivoa monstruoznih podmetawa, åaki dan danas, se pojavquju u vezi sa imenom Paje Radosavqeviãa. Mate-šiã (2005) tako, posle uopštenih pozitivnih ocena, koje su o radu Pa-je Radosavqeviãa izrekli drugi, insinuira da je Paja Radosavqeviã bioukquåen u postupke sterilizacije za one useqenike u Ameriku za koje bise na ulazu u zemqu posumwalo da su mentalno retardirani. Ova praksaje, doduše, zaista postojala, a Godard (Goddard) je u Americi bio wenglavni, mada ne i jedini, zagovornik (H o t h e r s a l l, 2002). Proceduraove selekcije zasnivala se, uglavnom, na antropometrijskim merama, aone su tokom 19. veka smatrane glavnim pokazateqima intelektualnihsposobnosti. Veã poåetkom 20. veka ove mere polako su napuštane kaomera kapaciteta intelektualnog funkcionisawa i zamewene su meramaviših intelektualnih funkcija, kao što je to uostalom i danas. Ipak,još uvek su se mogle naãi na popisima zadataka za testirawe sposobno-sti. Pomenuti autor za svoje slutwe u vezi s Pajom Radosavqeviãem nu-di ovu argumentaciju: „Je li Paja Radosavljeviã bio ålan-suradnik Godardoveekipe koja je uredovala (kurziv dodat!) ispod Kipa Slobode, ostaje nam nepo-znato (kurziv dodat!), ali da je dio Godardovih preinaka ugradio u svoje zagre-baåko izdanje, autor navodi na samom poåetku svoga teksta o Bine-Simonovojskali" (M a t e š i ã, 2005: 204). Dakle, zbog åiwenice da je koristio nekezadatke u sasvim drugom kontekstu i citirao neåiji rad, Paja Radosa-vqeviã se stavqa pod sumwu moguãeg uåešãa u sterilizaciji ameriåkihuseqenika. Ÿalosno je da ovakvu, u suštini inkvizitorsku, optuÿbuneko danas moÿe izreãi istovremeno priznajuãi da o tome nema nika-kvih dokaza. Naÿalost, to je samo još jedno u nizu nerazumevawa i ira-cionalnog osporavawa koje je bilo ÿivotna sudbina Paje Radosavqevi-ãa i koja ge ne napušta ni pola veka posle smrti.

Po dolasku u Ameriku Paja Radosavqeviã nije odmah uspeo da obez-bedi stipendiju za svoje školovawe na Wujorškom univerzitetu. Bio jeprimoran da radi razliåite, ponekad teške poslove (na primer da urestoranu åisti zaklane piliãe), bavio se kratko novinarstvom, pri-hvatio se svešteniåkog poziva (za koji je u znaåajnoj meri bio obuåen

97

kroz uåewe u Uåiteqskoj školi), bio je predsednik udruÿewa iseqeni-ka „Srbobran" za šta ga je liåno Nikola Tesla preporuåio (I s k r u -q e v, 1971). Interesantno, od suparniåkih srpskih iseqeniåkih grupa,tokom Prvog svetskog rata je optuÿivan da je austrofil. Uglavnom zbogåiwenice da se protivio da srpska crkva u Americi potpadne pod ju-risdikciju ruske crkve i traÿio da ona pripadne pod jurisdikcijuKarlovaåke mitropolije (tada na teritoriji Austro-Ugarske), iste oneåiji je školski odbor poslao inspekciju u Uåiteqsku školu u Somborda izvidi kakve je srpske nacionalne duhove Paja Radosavqeviã tamouzburkao! Ipak, Wujorški univerzitet vrlo brzo je shvatio o kakvom semladom nauåniku radi i veã sledeãe godine (1906) Paja Radosavqeviã jedobio stipendiju koja mu je omoguãila da se posveti samo uåewu (I s -k r u q e v, 1971).

Posledwi put Paja Radosavqeviã bio je u domovini 1925. godine itom prilikom odrÿao je nekoliko predavawa, ali je univerzitetska jav-nost ostala potpuno nezainteresovana za tu åiwenicu, bez obzira štoje tada veã bio redovni profesor Wujorškog univerziteta. U tim po-sleratnim godinama vladala je hroniåna nestašica nastavnika na Beo-gradskom univerzitetu, studijski program se mewao u pravcu izdvajawaposebne grupe za psihologiju (HH¢¡¡ grupa), a ipak niko nije pozvaoPaju Radosavqeviãa za nastavnika (K n e ÿ e v i ã i V o j v o d i ã, 1963).Izgleda da je za Paju Radosavqeviãa interesovawe u zemqi opadalo sra-zmerno porastu autoriteta koji je sticao izvan we. Iako je još uvek ma-štao da ãe svoje penzionerske dane provesti u domovini, sa struånimradovima se ovde više nije oglašavao. I ta posledwa nada igrom sud-bine mu se izjalovila smrãu supruge Qubice, a nova ÿenidba, ovoga pu-ta Amerikankom, uåinila je da potreba za rodnim krajem ostane sve da-qe od realizacije (I s k r u q e v, 1971).

Paja Radosavqeviã postigao je u struånom i akademskom smislu sveo åemu je maštao kao mladiã. Sve što je zavisilo od wega samog, uspeoje da dosegne. Zasluÿena priznawa dobio je u sredini u kojoj je proveoradni vek, u Americi. Iako je åitavog svog ÿivota maštao da se stavi usluÿbu svog naroda i domovine, to mu je u više navrata izmaklo. Sadaznamo da je bio åovek ispred svog vremena, ispred moguãnosti razume-vawa u svom narodu i društvu kome je svim srcem pripadao. Za razlikuod uspele akademske karijere, ÿivotna misija Paje Radosavqeviãa, onakoju je sam sebi dao u zadatak, ostala je u potpunosti nerealizovana.Ovaj tekst je samo mala opomena na qude wegovog kova koji se moÿda idanas nalaze oko nas. Ako bi pouke iz ÿivota Paje Radosavqeviãa spre-åile da se sliåna sudbina ikada ponovi, wegova ÿrtva ne bi izgledalatako uzaludna.

LITERATURA

A n t o l o v i ã, Mihael (2008). Postmodernizam i/ili istoriografija? Tokoviistorije, 3—4, str. 177—197.

B e š l i n, Branko (2005). Evropski uticaji na srpski liberalizam u H¡H veku,Sremski Karlovci—Novi Sad: Izdavaåka kwiÿarnica Zorana Stojanoviãa.

98

Ð o r ð e v i ã, Dimitrije (1963). Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu1905—1918, u: Sto godina Filozofskog fakulteta, Beograd: Narodna kwi-ga, str. 53—89.

Ð u r i ã, Ðorðe (1998). Paja Radosavqeviã (1879—1958) — ðak i profesor Uåi-teqske škole u Somboru i profesor Wujorškog univerziteta — Norma, 1,str. 83—95.

F r a n k o v i ã, Dragutin (1987). Dodatak knjizi dr Jovana Iskruljeva. Zbornik za povi-jest školstva i prosvjete, 20. Ljubljana: Hrvatski školski muzej u Zagrebu, Pedago-ški muzej u Beogradu i Slovenski šolski muzej u Ljubljani, str. 351—372.

H i l g e n h e g e r, Norbert (1993). Johann Friedrich Herbart. Prospects: The QuarterlyReview of Comparative Education. Paris: UNESCO, Vol. XXIII, 3—4, pp. 649—664.

H o t h e r s a l l, David (2002). Povijest psihologije, Jastrebarsko: Naklada Slap.http://www.newadvent.org/cathen/07248a.htm, preuzeto: 19. 3. 2009.http://de.wikipedia.org/wiki/Ernst_Meumann, preuzeto: 14. 3. 2009.http://www.britannica.com/EBchecked/topic/252641/G-Stanley-Hall, preuzeto: 14. 3. 2009.I s k r u q e v, Jovan (1971). Dr Paja Radosavqeviã — ÿivot i rad, Beograd: Za-

vod za izdavawe uxbenika Socijalistiåke republike Srbije.K n e ÿ e v i ã, Ðorðe i Mihailo V o j v o d i ã (1963). Filozofski fakultet

1918—1941, u: Sto godina Filozofskog fakulteta, Beograd: Narodna kwi-ga, str. 90—110.

K u n, Tomas (1985). Naknadna razmišqawa o paradigmama, u: Filozofija nauke.Sesardiã, Neven (prir.), Beograd: Nolit, str. 313—336.

M a k a r i ã, Radomir (1978). Uåiteqska škola u drugoj polovini 19. i poået-kom 20. veka (1848—1918), u: Dve stotine godina obrazovawa uåiteqa u Som-boru 1778—1978. ur. R. Makariã i S. Vasiqeviã. Sombor: Pedagoška aka-demija, str. 81—242.

M a t e š i ã, Krunoslav (2005). Prvo razdoblje razvoja testova i postupaka testiranja uRepublici Hrvatskoj od 1912. do 1931. godine, Suvremena psihologija, 2, str.197—209.

M e u r i s, Georges. (2008). Looking back: the beginnings of a scientific outlook inpsychology and education theory, Applied Psychology, Vol. 34 Issue 1, pr. 7—15.

R a d o s a v q e v i ã, Paja (1923). Ogista Konta pozitivistiåka psihologija, Beo-grad: Kwiÿarnica Rajkoviãa i Ãukoviãa.

R a d o s a v l j e v i ã, Pajo (1908). Uvod u eksperimentalnu psihologiju, Zagreb: Hrvat-ski pedagoško-knjiÿevni zbor.

R a d o s a v l j e v i ã, Pajo (1909). Uvod u eksperimentalnu psihologiju. Drugi dio:Nauka o sloÿenim pojavama svijesti, Zagreb: Hrvatski pedagoško-knjiÿevni zbor.

R a d o s a v l j e v i ã, Pajo (1910). Uvod u eksperimentalnu pedagogiju, Zagreb: Hrvat-ski pedagoško-knjiÿevni zbor.

R a d o s a v q e v i ã, Paja (1922). Moderni planovi za prouåavawe ðaka, Novi Sad:Uåiteqsko deoniåarsko društvo „Natoševiã".

R o t, Nikola (1984). O razvitku psihologije u jugoslovenskim zemljama, Psihologija, 3,str. 5—20.

R o t, Nikola (1978). Pedeset godina Odeljenja za psihologiju. Psihologija, 4, str. 85—105.S i n ð e l i ã, Svetozar (2005). Relativnost nauåne racionalnosti, Beograd: In-

stitut za filozofiju Filozofskog fakulteta.S p e v a k, Zoroslav (2001). Alternativne škole — razvoj, pojmovni okvir i

funkcije, Pedagoška stvarnost, 9—10, str. 659—665.T o d o r o v i ã, Milan (2002). Istorija psihologije u Srbiji do 1918. godine, Be-

ograd: autorsko izdawe.T r g o v å e v i ã, Qubinka (1986). Nauånici Srbije i stvarawe jugoslovenske dr-

ÿave: 1914—1920, Beograd: Narodna kwiga, Srpska kwiÿevna zadruga.

99

PAJA RADOSAVLJEVIÃ (1879—1958):MESSAGES OF A SUCCESSFUL CAREER AND UNSUCCESSFUL MISSION

by

Ivan Jerkoviã

Summary

Paja Radosavljeviã is a person whose life and work is little known in public.Everything written about him has been characterized by a number of doubtful state-ments. Dilemma starts from a question if he was a pedagogue or a psychologist, if hewas in conflict with the educational authorities of his age or not, if he had deserved toteach at the Belgrade University or not, to the question if he obliged anybody with hiswork and if anyone should honor and remember him or not. This paper tends to answerthe mentioned dilemmas. A conclusion of our research on Paja Radosavljeviã, who wasa great man nevertheless, is that he certainly deserves a particular monument, a monu-ment which should not be a late recognition of his greatness, but a reminder to our so-ciety that it should never allow to realize greatness and a loss of its best people after-wards, when it is already late.

100

UDC 821.163.41-6.09 Pavloviã M.Originalni nauåni rad

G o r d a n a K a ã a n s k i - U d o v i å i ã

ADRESIRAWE PISAMA MITROPOLITUMELETIJU PAVLOVIÃU (1831—1833)

SAŸETAK: U tekstu se analizira adresirawe pisama koja su upuãiva-na Meletiju Pavloviãu u vreme dok je bio arhiepiskop beogradski i mi-tropolit srpski, 1831—1833. godine. Analiziraju se i uvodne reåenice upismima i pozdravi, izrazi poštovawa molbenika i ostalih koresponde-nata.

KQUÅNE REÅI: pisma, pisari, korespondenti

Pisma koja je mitropolit Meletije Pavloviã (1831—1833) primaosaåuvana su u originalu. Nisu saåuvana pisma koja je odašiqao, saåuva-ni su samo koncepti, pa se ne moÿe znati kako je mitropolitov pisaradresirao pisma. Izuzetak su ona koja je pisao knezu Milošu, i ona susaåuvana u kneÿevoj arhivi. Mitropolit je imao prepisku s liånostimau zemqi i van we. U zemqi je korespondenciju imao s kaluðerima, sve-štenicima, s liånostima visokog graðanskog åina, a vrlo retko s pri-vatnim liånostima. Van zemqe je korespondenciju imao s Carigrad-skim i Jerusalimskim patrijarhom kao i sa episkopima Vidinskim,Niškim i Karlovaåkim.

Pisari su bili upuãeni u uobiåajeno protokolarno adresirawe.Sveštenici, kaluðeri, knezovi i privatne liånosti snalazili su se uispisivawu adrese, pokazujuãi poštovawe mitropolitu, pa i izvesnuuobiåajenu poniznost pred wegovom liånošãu i wegovim visokim po-loÿajem. Mitropolit Meletije imao je svoju malu pridvornu sluÿbu(pisare, sekretare) koja je pisala koncepte, zatim ih prepisivala „naåisto" i vodila protokole odaslatih i primqenih pisama (K a ã a n -s k i U d o v i å i ã, 2007). U protokolima primqenih i odaslatih pisa-ma uvoðen je datum prijema pisma i ime pošiqaoca, kao i kratak sadr-ÿaj pisma. Na svakom primqenom pismu, na poleðini, tamo gde je adre-sa, upisivan je delovodni broj iz protokola, datum prijema, ime poši-qaoca i kratak sadrÿaj pisma. Za koncepte je u protokolima na svakomupisivano to isto.

Pisma su dostavqana posredstvom poštonoša, kowanika. Broj da-na izmeðu datuma na pismu, to jest, datuma kada je pismo pisano i datu-ma kad je pismo zavedeno u Delovodni protokol mitropolita, ne poka-zuje koliko je dana pismo putovalo. Kneÿeva pisma stizala su gotovobez izuzetka istog dana kada su i napisana, imao je svoju liånu poštan-sku sluÿbu. Sliåno vaÿi za knegiwu Qubicu, inoåu1 Jelenku, oba Go-spodara (Jovana i Jefrema) i ålanove wihovih porodica. Ostali mi-tropolitovi korespondenti pisali su pismo onda kad bi se ukazalazgodna prilika da ga pošaqu, ili bi napisano pismo koji dan saåekalotu zgodnu priliku. Udaqenost izmeðu mesta trenutnog prebivawa mi-tropolita (to je, najåešãe, bio Beograd ili Kragujevac) i pošiqaocapisma nije imala veãi znaåaj — Srbija je bila zemqa s malom teritori-jom, tada na samo 12 nahija. Veãi znaåaj su imale vremenske prilike —kiše, poplave, snegovi, mrazevi. Putevi su bili rðavi, planine viso-ke, šume teško prohodne, reke bez mostova, plavne ili zamrznute, stazeblatne, nekad zaleðene, kroz guste šume pune zveri, zmija i opasnihptica, pa i razbojnika — hajduka (V u j i å, 1902).

Osim kad piše profesionalni pisar, pisao je svako onako kako jedetetom nauåen. Mnogo danas nepoznatih slova, spojenih znakova, nekaslova izostavqana, titlovi, nadredni znaci, u istoj reåi slova pisanaiznad reåi pa sistematski umetana, više reåi pisane zajedno, onakokako se pri izgovoru åuju „na uvo". Koristile su se crkvenoslovenska,slavenosrpska, starosrpska, ruskosrpska i sve moguãe druge varijanteortografije. Neki rukopisi su danas teški za åitawe. Veãini kore-spondenata pisma su pisali pisari, buduãi su korespondenti nepisme-ni ili zato što pisari boqe, ispravnije, lepše pišu. Postoje pismanapisana izuzetno lepim rukopisom — krasnopisom. Pisalo se ãiri-liånim pismom predvukovske reforme.

Veãina korespondenata nisu imali pisara, pa su se dovijali da dopisara nekako doðu zgodnom prilikom ili, kad su bili koliko tolikopismeni, pisali su liåno. I oni koji su kako-tako umeli da pišu, gle-dali su da pismo ipak napiše pisar, zbog åasti mitropolita, po for-mi i izlagawu sadrÿaja ispravno. Kakvim bi rukopisom sadrÿaj bionapisan da ga je pisao liåno pošiqalac, vidi se po potpisu na pismu,ako je pošiqalac bio pismen. Svi su se bavili i fiziåkim radom, izpotpisa se vide teÿaåke šake. Još i ovo: pisalo se gušåijim perom,mastilom, na dnevnoj svetlosti, retko pri sveãi. Korišãeno mastilo jebilo dobrog kvaliteta, što se vidi po tome što se oåuvalo do danas,posle 180 godina. Da se otkloni moguãi višak mastila koristila setzv. upijajuãa hartija. Hodajuãi profesionalni pisari nosili su pri-bor za pisawe sa sobom, nekad zadenut za pojas (pribor se zvao divit).

Zanimqivo je da je hartija na kojoj je pisano pismo nesaglasna srangom pošiqaoca. Neki kaluðer iz zabaåenog manastira uspevao bi dapribavi sjajnu, åvrstu, odliånu hartiju, koju do danas nije naåelo vreme.

102

1 Inoåa ili inoåica, druga ÿena kod muslimana; kad muÿ uz jednu uzme i drugu ÿe-nu, Reånik srpskohrvatskoga kwiÿevnog jezika, Matica srpska, Novi Sad, Zagreb 1967.

Pisma kneza Miloša pisana su na hartiji najlošijeg kvaliteta, kaosadašwi „pakpapir". Nije åudno: diktirao je i slao više od 3000 pi-sama godišwe, a bio je štedqiv. Bivalo je da knez Miloš piše mi-tropolitu „u mestu", kad bi obojica boravili u Poÿarevcu, ili u Kra-gujevcu. Ovome su uzrok bile kneÿeve velike i raznovrsne svakodnevneradne obaveze, pa je štedeo vreme.

Pisari, koji su vodili delovodne protokole prepiske svojih po-slodavaca, na odaslato i na primqeno pismo bi stavqali i delovodnibroj. Pismo nikako nije smatrano privatnim veã dokumentom i iz mno-go detaqa se vidi da je mitropolit, što se wegovih pisama tiåe, raåu-nao na åitaoce iz nekog vremena koje tek dolazi. Jednom prilikom je upismu opomenuo episkopa Gerasima da vodi raåuna šta i kako piše,jer reåi lete, a napisano ostaje doveka. Gotovo ni na jednom pismu nijeizostavqeno mesto iz koga se šaqe, niti datum slawa. To se pisalo nakraju pisma. Ne mogu da dokuåim razlog tom redovnom stavqawu taånogdatuma, s obzirom na to da se vreme raåunalo od Ðurðeva do Mitrovadne i od Mitrova do Ðurðeva dne, obuhvatalo je, dakle, duge vremenskeodseke. Obiåno, prvo bi bio napisan dan u mesecu, zatim mesec, pone-kad obratno — prvo mesec pa dan. Zatim se upisivala godina. Godinapo pravilu nije pisana s brojem 1 za hiqadu, veã samo 831 leto ili 831leta. Samo dva ili tri puta, onaj ko je pisao napisao bi godinu pogre-šno, jednu mawe, obiåno kad bi se godine smewivale. Ako bi pismo bi-lo pisano meseca septembra, napisalo bi se septembra, septemvrija,9vra. Ali je pismo iz oktobra obeleÿeno s 8brija.

Tamo gde je adresa tj. ime i poloÿaj mitropolita, mitropolitovpisar bi u uglu lista, u jednom redu zapisao broj primqenog pisma pre-ma redosledu u delovodnom protokolu, datum prijema i savršeno saÿetsadrÿaj pisma, toliko koncizan da se više ne moÿe saÿeti. U ovaj sa-drÿaj primqenog pisma izgleda nije uneto ono što se u tom trenutkuili u tom vremenu smatralo neprikladnim. Ovo doznajemo åitajuãi pi-smo i uporeðujuãi sa saÿetkom pisara.

Bivalo je, premda retko, da se na hartiji najpre iscrtaju linije ra-di urednog vodoravnog reda, a te su linije kasnije brisane, vrlo retkoostavqane. Slova u tekstu pisma bila su razliåite veliåine, najåešãeoko 3 do 5 milimetra, a slova s ascedentima (kao b) ili descedentima(u), bila su nešto kraãa od 7 do 8 milimetara. Razmak izmeðu redovabio je 1, 1,5 cm. Pisalo se bez veãe brige o interpunkciji, drugim re-åima, taåka, zapeta, veoma retko znak uzvika, stavqali bi se prema sop-stvenom nahoðewu, vaqda kad bi onaj ko diktira pismo zastao u dikti-rawu da predahne. Velika slova su se pisala takoðe prema sopstvenomoseãawu da reå treba napisati tako, a to oseãawe poåivalo je na proce-ni vaÿnosti reåi. Umesto da se reå piše velikim poåetnim slovom,bivalo je da se cela reå ili nekoliko reåi napišu upadqivo krupni-jim slovima. Pisma mitropolitu uvek na poåetku imaju više ili maweceremonijalni izraz pozdrava, pun poštovawa. Na kraju sledi takoðepozdrav, srdaåan i takoðe pun poštovawa mitropolita. Izrazi pošto-

103

vawa su narastali kako je proticalo vreme mitropolitovog mitropo-lisawa.

Za pisma je korišãena redovno bela, a veoma retko plavetna harti-ja. Format hartije je bio oko 23h38 centimetara, a pisalo se najåešãesamo na jednoj strani jednog lista. Drugim reåima, pisma nisu bila du-gaåka. Koverti nisu postojali, adresa je pisana na poleðini pisma.Drugi list se koristio jedino kad bi tekst pisma bio duÿi pa se pisa-lo na obe strane lista. Tada se koristio još jedan list, specijalno(tipski) sloÿen sa onim na kome je tekst pisma, a sluÿio je samo da seispiše ime primaoca i adresa i da se peåatom zapeåati. U stvari, toadresa i nije baš prava adresa veã u sluåaju mitropolita bila je to we-gova titula i ime. Zatim bi se napisalo i mesto, varoš ili manastir ukome se oåekivalo da se nalazi. Beogradska mitropolija je po tradicijibila u Beogradu, ali je mitropolit Meletije imao konak i boravio i uBeogradu i u Kragujevcu, osim kad je u leto 1832. godine tokom više me-seci obilazio svoju, beogradsku, eparhiju. Kad je bio na tom višemeseå-nom obilasku eparhije, pošiqalac pisma bi umesto mesta prijema na-pisao „gde bude". Tatarin je vaqalo da se raspita i dozna gde se mitro-polit nalazi i tamo mu odnese pismo. Ko šaqe, to nije ispisivano, je-dino je stavqan potpis.

Pismo, sloÿeno na poseban naåin (kod svih pisama identiåno) naveliåinu pogodnu za nošewe i putovawe, pribliÿno kao sadašwi ko-verat, overavalo se peåaãewem liånim peåatom pošiqaoca. Peåat suimali svi koji su drÿali do sebe, i ÿene i muškarci. Ako ne, peåat jeudarao pisar: nijedno pismo nije bez peåata kojim se ujedno i zatvara isadrÿaj åini bezbednim. Poštanska sluÿba nije postojala, ni poštan-ske marke, zgrade pošte, nego su pošiqaoci pisama išåekivali tudaprolazeãeg poštonošu da bi poslali poruku. Nagradu tatarinu za no-šewe pisma davao bi pošiqalac, ponekad primalac, a bivalo je — ipošiqalac i primalac, kao „åast". Poštonošu su ponekad nazivali i„pismodonositeq". Nekoliko pisama, stiglih s juga Balkana, izbušenisu. U Turskoj je harala kuga pa su te sitne rupe na hartiji sluÿile daprolazi vazduh od kaðewa radi zaštite.

Od 447, u Delovodni protokol primqenih pisama (i zavedenih) inekoliko desetina onih koja su ostala nezavedena, izabrala sam nekoli-ko da prikaÿem kako su adresirana, pozdravne potpise i datume. Imemitropolita, Meletije, sveštenici i kaluðeri redovno pišu ispravnoMeletije, dok graðanska lica ponekad pišu Melentije, pa i Milentije.Mitropolitovo ime — Meletije, koren ima u gråkoj reåi meli — med.To je ime Sv. Meletija Antiohijskog iz manastira Petra u Pindosu,koji je ÿiveo u prvoj åetvrtini 4. veka. Ovaj sveti otac Meletije je mo-ÿda, dobio ime otud što je bio iz mesta Meletije u Armeniji (Jerme-niji).

Prvo zavedeno pismo koje je mitropolit primio adresirano je ova-ko: Visokopreosvjaštenejšemu i visokodostojnejšemu Gospodinu Go-spodinu Meletiju Pavloviãu Mitropolitu Serbskomu s visokopoåita-nijem. U Kragujevcu. To je åestitka Miloja Vukašinoviãa, protoprezvi-

104

tera Jagodinskog. Pisao je pisar, a pošiqalac potpisao — vidi se porazlici u rukopisu. Prota åestita posveãewe i vozvišewe za mitropo-lita. Åestitka je odaslata 24. septembra 1831. godine. Ovaj prota se mi-tropolitu obraãa ovako: Visokopreosvešteni i visokodostojnejšimiGospodine Gospodine nam Milostivi i jedva doåekani arhipastirju. Apotpisuje ovako: Ostajem Vašego Visokopreosvjaštenstva vsepokornej-ši i vseponiznejši Sluga. Ono dvostruko „gospodin" åesto je u titu-lisawu mitropolita. Verovatno potiåe otud što prvo „gospodin" zna-åi kao i danas — gospodin, a ono drugo je obeleÿje sana, mitropolito-vog åina.

Drugo zavedeno pismo, takoðe åestitka, je od Simeona Iliãa, pro-toprezvitera iz Karanovca (danas Kraqevo). Pismo je odaslato 23. sep-tembra 1831. godine, a adresirano je ovako: Jevo (wegovom) Vosokopreo-svjaštenejšemu Gdinu Gdinu Mitropolitu Meletiji Pavloviåu S Vi-sokopoåitanijem. U Kragujevac. Protoprezviter se potpisuje ovako: Va-šega Visokopreosvjaštenstva pokornejši sluga Simeon Iliã. Pismo ipotpis pisani su istim rukopisom. Usledila je overa liånim peåatompošiqaoca.

I treãi prota je poÿurio da åestita, a pismo je adresirano ovako:Jevo Visokopreosvjaštenstvu Vsemilostivejšemu Gospodinu Gospodi-nu Meletiju Pavloviãu, pravoslavnomu Arhiepiskopu i MitropolituSerpskomi s visokopoåitanijem. U Beogradu. Završetak pisma i pot-pis: Pri kojem s najveãim strahopoåitanijem celujem svjatu desnicu ijesam najniÿajši rab Jovan Pavloviã protoprezviter šabaåki. Mesto idatum: U Šabcu, 8go oktobra 831. Pismo zapeåaãeno liånim peåatom.

Nekako u isto vreme stigla su i dva mawe-više poslovna pisma izCarigrada, oba pisana 23. septembra 1831. godine. Naknadno su uvedenau Protokol, oba su pisana istim rukopisom, tadašwom najåešãe kori-šãenom ortografijom srpskog pisma, i pisma i potpisi. Oba je doneoPetar Tatarin (piše u pismu). Adresirano je ovako: Preosvjaštenejše-mu Gospodinu Meletiju Pavloviåu, Arhiepiskopu i Mitropolitu vsejeSerbije. U Kragujevcu. Oba pošiqaoca su pisma završili ovako: Vaše-ga Perosveštenstva pokornejši sluga; jedno je potpisao J. Antiã, adrugo Vasilaã Tahminxija. Liåni peåati udareni. Oåigledno je da jepisma pisao pisar.

Kasnije ãe se videti da neki pošiqaoci pisama, mitropolita Me-letija smatraju mitropolitom Srbije (uÿe), a drugi mitropolitom srp-skim (šire). Posebno su kaluðeri i igumani izvan teritorije tadašweSrbije isticali to — mitropolit srpski, hoteãi da istaknu, diskret-no, a jasno, da priznaju wegovo visokopreosveštenstvo Meletija Pa-vloviãa za svog arhiepiskopa.

Kako su adresirali svoja pisma mitropolitu dvojica episkopa uSrbiji, uÿiåki i šabaåki? Uÿiåki episkop Niãifor je adresiraoovako: Visoko=Preosvjaštenejšemu Gospodinu Meletiju Pavloviãu Mi-tropolitu Srbskom, s visokopoåitanijem. U Beograd. A pismo je zavr-šio sa: Istini poåitateq. Nikifor Vukosavqeviã Episkop Uÿiåki.Pismo je odaslato 5. oktomvra 1831. godine iz Åaåka, tu je bila epi-

105

skopska stolica. Pisao je pisar, potpisao episkop. Liåni peåat uda-ren. Drugi put, 12. noemvrija 1831. godine, takoðe iz Åaåka, pismo jeadresirao ovako: Jevo Preosvjaštenejšem Gospodinu Mitropolitu Me-letiju s visokopoåitanijem. U Kragujevac. I ovo je pismo pisao pisar,a episkop Nikifor se ovog puta potpisao sa — V proåem jesam vašbrat Nikifor episkop Uÿiåki. Liåni peåat (kasnije zamewen epi-skopskim).

Šabaåki episkop Gerasim pisao je svoja pisma mitropolitu liå-no, osim jednog kratkog, poslovnog, znaåi, imao je pisara, ali je uvaÿa-vao svoju pismenost i voleo je da piše. Pisao je najstarijim tada kori-šãenim pismom, åak i u to vreme retkim i anahronim. Pismo od 8. no-vembra 1831. godine adresirao je ovako: Visoko Prosveštenejšemu Go-spodinu Gospodinu Meletiju Mitropolitu Srpskomu mojemu poåitaje-nomu Vladici. S åestiju. U Beograd. Episkop Gerasim je imao teškoãuda okonåa pisawe svojih pisama, ponekad ispovednih i sentimental-nih, vazda je tu bilo dodataka, pisanih sitnijim rukopisom, ili u ne-koliko naknadnih pasusa na polovini tabaka. Na jednom od završetakasvoga pisma, episkop je napisao: Samo ostajem na vašoj zapovesti i usladosti jesam Vam ponizni Gerasim Episkop Srpski. Uoåava se da mi-tropolita Meletija tituliše kao vladika, episkop, dok je MeletijePavloviã bio arhiepiskop. Ova greška mitropolitu nije promakla.Takoðe, i to što je sebe potpisao s „episkop srpski", izazvalo je nego-dovawe i oåinski prekor mitropolita Meletija — Vi dobro znate daste Vi episkop Šabaåki…

Iz manastira su kaluðeri mitropolitu pisali s razliåitih razlo-ga. Naredna dva pisma su s molbama za odobrewe da skupqaju milosti-wu, to jest da idu u pisaniju. Iz manastira Kaliniã je stiglo pismoadresirano sa: Visoko Preosveštenejšemu Visoko Dostojnejšemu GnuGnu Arhiepiskopu i Mitropolitu Meletiju Beligradskomu i vse Ser-bije. Mesto i datum: U m. K. (u manastiru Kaliniãu), 1831 meseca de-kemvrija 2 dan. U potpisu: Jeromonah + Gavril Miqkoviã. Iz Qubo-stiwe je adresirano sliåno: Visoko Preosveštenejšemu i Visokodo-stojnejšemu Gospodinu G. Bogoizabranomu Mitropolitu Meletiju s dolÿ-nim visokopoåitanijem. U Beograd. U m. Qubo. (U manastiru Qubosti-wa). 3 dekemvrija 1831. U potpisu: Pokorni sin vaš jeromonah † Arse-nije s bratstvom celujemo Vašu Svetu Desnicu. Ovde obratiti paÿwuna krstiã ispred imena kaluðera Gavrila.

Mitropolit se dopisivao i s knegiwom Qubicom i sa kneÿevominoåom Jelenkom. Obe su bile nepismene. Pisar knegiwe Qubice ova-ko je adresirao: Visokopreosvjaštenejšemu Gospodinu, MitropolituSerbskomu, Gospodinu Meletiju. S Visokopoåitanijem. U Beogradu. Nakraju pisma je napisano: preporuåujuãi se s deåicom Svetim VašimMolitvama, jesam Vašega Visokopreosvjaštenstva Predanejša QubicaM. Obrenoviãa, kwagiwa Serbska. U Beogradu, 21. januara 1832.

Pisar, åije je pisarske usluge koristila inoåa Jelenka, adresiraoje pisma mitropolitu ovako: Jevo (wegovom) VisokopreosvjaštenstvuGospodinu Gospodinu Meletiju Pavloviãu, Mitropolitu Srbskome. U

106

Beogradu. Završetak wenog pisma glasi: Qubeãi Vam svetu desnicu Va-šu i Arhiepiskopskim dušespasitelnim Vašim molitvama pokornejšepreporuåujuãi se, molim, i opet Vam ruku qubim, da biste dobrotu ima-li Milana i Mahaila bega od imena moga pozdraviti i više puta po-qubiti, koja s istinim visokopoåitanijem åest imam nazivati se i bi-ti Vašega Visokopreosvjaštenstva pokornejšom sluÿbenicom. Jelenka.U Kragujevcu, 28og novembra 1831. Zanimqivo je da Jelenka nije kori-stila pisarske usluge kneÿevih pisara (vidi se po rukopisu). Uoåava seznatna razlika u toplini i otmenosti pisama knegiwe i pisama inoåe.S inoåom se mitropolit znatno åešãe dopisivao nego s knegiwom Qu-bicom, a povremeno joj je slao i skupocene podarke i voãe. Inoåa Je-lenka je bila jedina ÿena kojoj je mitropolit doneo skupocen dar napovratku iz Carigrada — kutniju (skupocenu tkaninu za haqinu) i ša-miju. Jelenka je jedina koja se u potpisima nije pozivala ni na oca ilimuÿa, kako je tada bio obiåaj za identifikaciju ÿena. A one, ÿene,potpisivale su se, na primer, ovako — Vaše svetlosti niÿajša robiwaAna Mijatova supruga.

Mitropolitu Meletiju pisala su i deca, doduše samo deca knezaMiloša, Milan i Mihailo. Wihova su pisma uåtiva, srdaåna, topla,vrlo kratka — samo da pozdrave i da izreknu neku qubaznu reå ili, naprimer, da pošaqu nešto što je mitoropolit zaboravio u wihovom ko-naku ili da åestitaju roÿdestvo Hristovo ili novo leto. Mitropolitaoslovqavaju s Qubezni Popo! A na kraju pisma ga pozdravqaju (obojicasliåno) ovako: I qubeãi Vama ruke sa Vašim ðakom i ostajem Vaš qu-bezni Mihail. Ili — Pozdravqam Vas i qubim ruku jesam iskreniMilan Obrenoviã. Ta su pisma prikquåena nekom drugom pismu, mo-ÿda wihove majke, pa nemaju ispisanu mitropolitovu adresu.

Mitropolit je primao pisma i od graðanskih vlasti, od nahijskihknezova, seoskih kmetova, od sudova. Bivalo je da kod graðanske vlastiproveri taånost neke informacije primqene od sveštenika, na primerbroj domova koji na odreðenom podruåju plaãaju miriju. Ali je bivalo išala. Tako se slavni šalxija Sima Milosavqeviã Amixa u pismu od 8.decembra 1832. godine našalio ovako — šaqem vepra, istina crn jevepar, ali mu je mast bela i više bojom svojom sootvestvuje Vašem åi-nu. Ovo pismo nema ni ime niti adresu primaoca, a Amixa moli mi-tropolita da ima dobrotu i pošaqe mu 4 talira za poslato.

Kneÿev pisar je kneÿeva pisma mitropolitu adresirao, na primer,ovako: Peosvjaštenejšem Gospodinu Meletiju Pavloviãu, MitropolituSrbskom. U Beogradu. Završetak: …ne propuštam priliku ovu vašimcelitelim molitvama sebe preporuåiti … Vašem Preosveštenstvu naj-blagonaklonijeg Miloša Obrenoviãa, Kwaza Srpskoga. U Kragujevcu.20. januara 832. Ali je bivalo da je knez potpisan i ovako: V proåem(drugom) pozdravqajuãi vas i preporuåujuãi se svjatim molitvama, jesamvašega visokopreosvjaštenstva k uslugama gotovij Miloš ObrenoviãKwaz Srpski. Potpisivao se i kao sluga, ali je to „sluga" bilo cere-monijalno. (M a r i n k o v i ã, 1999) Nijedno od kneÿevih pisama Mele-tiju Pavloviãu ne potvrðuje rasprostrawenu tvrdwu o kneÿevoj sklono-

107

sti grubim, posprdnim šalama, tvrdwu (s primerima) koju su zapisalineki potåiweni mu savremenici, a zatim prihvatili i ponavqaliistoriografi. Ni pisma tzv. obiånih korespondenata upuãena mitro-politu ne potvrðuju tvrdwu savremenih memoarista da su onovremeniSrbqi bili kano tigri divqi i svirepi. Ali ãemo ostaviti psihološkuanalizu kneÿeve liånosti i onovremenih Srba dostojnim.

Sadrÿaj pisama Jovana Obrenoviãa pokazuje da je on, kneÿev brat,pisao mitropolitu Meletiju bez veãeg poslovnog pa i privatnog razlo-ga. Wegovi su razlozi bili, rekla bih, statusni, a moÿda mu je bilo idosadno. Ÿiveãi u malom selu Brusnica, imajuãi visok poloÿaj u vla-sti u Srbiji i buduãi brat vrhovnog kneza, gospodar Jovan je prepisku smitropolitom doÿivqavao kao izraz podrške vlastitom društvenomstatusu. Vaÿan detaq koji se i kasnije ponavqa u prepisci mitropolit— gospodar Jovan jeste taj da se pomiwe i pozdravqa gospoða Kruna, Jo-vanova supruga, i mala Slaåica, kãer. Pomiwawe supruge i kãeri, uprepisci onovremenih prvih qudi Srbije bila je prava retkost. Pre-piska s mitropolitom je trebalo da potvrdi znaåaj i unapredi ugled go-spodara Jovana. U adresirawu pisama nije se bitno razlikovao od osta-lih: Jevo Visoko Preosvjaštenstvu Visoko Dostojnejšem Gospodinu Go-spodinu Meletiju Mitropolitu Srpskom. U Beogradu. Mesto i datumodašiqawa: U Brusnici, 1 — decemvra 1831. Potpis: Ostajem svagdavašeg Visoko Preosvjaštenstva, Našeg Visoko Dostojnejšeg GospodinaMitropolita Iskrejnejši Jovan Obrenoviã. Gospodar Jovan je negodo-vao što mu mitropolit ne piše åešãe. U pismu od 7. februara 1832.godine, dakle pola godine posle prispeãa mitropolita sa hirotonisa-wa u Carigradu, prebacuje mitropolitu da se on, mitropolit Meletije,diåi zbog uÿivqewa gospodstvenog „kao Velinton ingliski i Meter-nik beåki", i predlaÿe da se nikad ne treba uzneti i odricati starihprijateqa.

Drugi, najmlaði brat kneza Miloša, Jefrem, bio je åvršãi, a mi-tropolitu Meletiju je pisao ili strogo sluÿbena ili srdaåna pisma.Jedno od takvih pisama je napisano s jeseni 1832. Pismo u celini gla-si: Vaše Visokopreosvjaštenstvo, Visokopoåitajemi Gospodine! / Onojutro kada sam iz Topåidera kuãi došao izjavili su mi Vaše pozdravei blagoslov, nego zaista, mlogo mi je ÿao što se nisam s Vama pri po-lasku vidio, da Vam Svjatu desnicu celujem, a mislio sam da ãu se s Va-ma viditi ono jutro gdi na putu i od Vas arhijerejski blagoslov uzeti,no kad onda sreãu imao nisam pri razstanku našem s Vama se sastati,to Vam sad dolazim Svjatu desnicu celivati i Vas ponizno pozdraviti,preporuåujuãi se Svjatom blagoslovu Vašem, da me ne bi i unapredakzaboravili udostojavati me qubavi Vaše. / Pri kojem s visokopoåita-nijem ostajem / Vašega Visokopreosvjaštenstva / istini poåitateq, /Jefrem Obrenoviã. U Beogradu. / 30. oktobra 1832. Pisao je pisar, a go-spodar Jefrem potpisao. Vidi se da se ovo pismo sastoji iz svega jednereåenice i da je neobiåno civilizovano, što je osobina koja je i inaåekrasila Gospodara Jefrema.

108

Mitropolit je primao i kolektivna pisma molioca, na primer,ålanova esnafa koji traÿe odobrewe za esnafsku slavu. Takoðe, bivaloje da nekoliko graðana svedoåi nešto, pa zajedno potpišu pismo. Jednood takvih pisama adresirano je ovako: Visokopreosvjaštenejšemu i Vi-sokodostojnejšemu Gospodinu Mitropolitu Meletiju Vsemilostinejše-mu Arhipastiru. S åestiju. U Beograd. Mesto, datum i potpis napisanizajedno: U Velikom Selu Noemvrija 12go 1831 leta i jesam vam pokorniJerej Jovan Miloševiã. Buduãi da je ovo pismo svedoåba, slede imenapet seqana iz Velikog sela, sva napisana istim rukopisom kao i pi-smo, i bez uobiåajenog ispred imena krstiãa kojim se potvrðuje da jepotpisnik video pismo i da mu je proåitano šta u wemu piše.

Mitropolit Meletije je na primqena pisma odmah odgovarao. Je-dan molilac (najpre se ÿali na ÿenu pa moli da mu se ÿena povrati)svojeruåno je napisao i adresirao pismo Mitropolitu ovako: Visoko-prevashoditelnejšemu i Visokodostojnejšemu Gospodinu MitropolituMelentiju Pavloviãu Da vruåi sja. To je jedno od malog broja pisamakoje ne sadrÿi datum pisawa niti mesto odašiqawa. A u potpisu stoji:Vašega Prevashodstva Georgije Tomiã umoqen. Pisar koji je zaveo pi-smo u Mitropolitov Delovodni protokol, zapisao je: Georgije Tomiãmoler. I datum prijema: 13 nov. 831 (s crtom iznad 831).

Meðu saåuvanim pismima nalazi se nekoliko koje je Meletije Pa-vloviã primio kao arhimandrit manastira Vraãevšnice, pre posveãe-wa u san mitropolita. Bio je poznat i priznat i izvan Srbije: wegov jeugled visok — iz Crne Gore ga u ovom pismu-molbi, mole da, kako kaÿu,postavi poslatog mu mladiãa za sveštenika. To pismo iz Crne Goreadresirano je ovako: Visoko Preåesnejšemu Gospodinu Gospodinu OcuArhimandritu Melentiju Pavloviãu vruåititi sja s åestiju jevo. U op-šteÿiteqni manastir Vraãevšinicu u Serbiju. Potpis, mesto i datum:So tim ostajemo vas pozdravqajuãi prvo ja isti Serdar Petar Mijuško-viã Sa Svom Braãom u nahiji Pqešivcima Derÿave Cerno Gorske.1831 maj 5. Adresa na pismu (od 10. januara 1833. godine) Petra Petro-viãa (Wegoša), tada još arhimandrita, nije ispisana, verovatno je pi-smo bilo s drugima u veãem omotu. A pozdrav glasi: Meðu tijem ostajempreporuåujuãi se Vašim svetim molitvama i blagosloveniju Vašegavsosveštenstva, iskreni poåitateq i pokorni sluga / ArhimandritÅernogorski / P. Petroviå. Pismo je putovalo 20 dana. Poneko pismoputovalo je i duÿe — iz manastira Heredira na Svetoj Gori putovalo je46 dana: napisano 20. novembra 1832. a stiglo 6. januara 1833. godine.

Mitropolitova pisma (koncepti) formom su delo pisara, sadrÿa-jem delo mitropolita. Naÿalost, nema nijedne slike pisara kako piše,moÿemo ih zamišqati kao jevangeliste kako pišu na krilu. Pisma supisana s dostojanstvom mitropolita, paÿqivo i jednostavno, s izraÿe-nim poštovawem svakog primaoca. Koncepti su pisani na polovinitabaka tako da su bile moguãe, i povremeno uåiwene, mawe ili veãe do-pune. Imenom se pomiwu dva mitropolitova pisara, ali to nisu svi —raspoznaju se tri rukopisa. Prvi je sekretar-pisar bio Lazo Zuban, upismu od 25. novembra 1831. godine, No. 41., pomiwe ga episkop Niki-

109

for — moli Mitropolita da i wemu peåat nastoji poruåiti kir Laza,Vaš sekretar. Administracija mitropolita, dok ju je vodio Lazo Zuban,bila je uredna i potpuna. Ali je Laza Zubana knez izuzeo od Mitropo-lita i opredelio da bude inxinir — urbanista Poÿege o preseqavawuSrba iz Uÿica u tu varoš (M a r k o v i ã, 2000). Karakteristiåno je zaLaza Zubana da je sve titule velikodostojnika u protokole upisivao ucelini. Knez je u protokolima uvek bio upisan punom titulom, kao —Wihova Svetlost milostivejši Gospodar i Kwaz naš. Tako je uåinio ikad se javio mitropolitu aprila 1832. godine — vraãajuãi se iz Poÿegedobio je nalog Wihove Svetlosti Milostivejšeg Gospodara i Kwazanašeg da ostane o Vaskrseniju u Kragujevcu, a da potom odmah k Mitro-politu u Beograd doðe. Pozdravqa, ÿeli zdravqe i veseqe, celuje svetudesnicu s najdubqim strahopoåitanijem. Laza Zubana je knez zadrÿao usvojoj sluÿbi, a prota Jovan da mu mesto Zubana na ruci bude. Tako,drugi mitropolitov pisar bio je prota Jovan. S jeseni 1832. godine, 2.oktobra, Lazo Zuban piše mitropolitu, iz Kragujevca u Beograd. Ne znada li ãe skoro dobiti dopuštewe da k Mitropolitu doðe. Šta da radis Mitropolitovim aktima — ili da ih pošaqe kad priliku dobije ilida ih zadrÿi kod sebe dok tamo doðe? Iz ovog detaqa moÿe se zakquåitida je mitropolit svoju kancelariju selio u mesta u kojima je boravio —u Beograd i u Kragujevac, sliåno kao što je åinio i knez Miloš — uKragujevac, u Topåider, u Poÿarevac.

Naredna pisma je u Protokole zavodio i koncepte pisao prepisu-juãi ih za slawe, na åisto, taj prota Jovan Nikoliã. Bilo je to bezmnogo detaqa, ne sasvim uredno, a februara 1833. godine veã je i pre-stalo. Teško bolesni mitropolit Meletije upokojio se u Gospodu po-sle åetiri meseca — 8. juna 1833. godine. Poÿalio se knezu Milošu —slab sam, mlaði od mene odustaju, a ja zao. Tada, u teškim mesecima bo-lesti mitropolita Meletija posebno su bila uåestala pisma kneza Mi-loša i bila su sve toplija i briÿna.

Mesto pisara u mitropolitovoj kancelariji bilo je privlaåno, bi-lo je i pojedinaånih molbi za sluÿbu, pa i preporuka. Gavrilo Bošwa-koviã je 2. decembra 1832. godine uputio uåtivu molbu pisanu åitkim ilepim rukopisom. Usudio se kolenopriklono prositi neizglagolanemilosti da bi ga mitropolit od Wegove Svetlosti izmolio i u svojusluÿbu primio. Åuo je da sada i ÿewete prima, on bi došao sa svojommalom familijom. Odmah je usledio mitropolitov odgovor: Pismo smoprimili, vašu ÿequ ne mogu ispuniti zato što mi je Wihova Svetlostpisara veã dala, no Vi budite u strpeniju zar vremenom i Vi moÿete kmeni doãi.

Ali, Gavrilo pisar nije mirovao. Nikola Miliãeviã (poznat kaogazda Luwevica), 21. decembra 1832. godine piše mitropolitu kratkopismo i prilaÿe pismo Gavrila Bošwakoviãa s molbom za mesto pisa-ra. O nareåenom pisaru je veã govorio, ako Vaša voqa bude i ako Vampotreban bude. Pisar piše gazda Luwevici da je oåima progledao tekkad je kod wega došao — wegovu je desnicu trebao qubiti da se on, ga-zda Nikola, postara da ostane on, Gavrilo, kod visokopreosveštenstva.

110

Åuo je da sada Visokopreosvešteni Gospodin uzima u sluÿbu i ÿewete,pa ako mu treba i ako nije drugog pisara dobio, on je tu. Iz Mitropo-litove kancelarije je ubrzo stigao odgovor gazda Nikoli: Wihova Sve-tlost nam je pisara veã opredelila i to na naše zaktevawe, zahvaquje zapreporuku, moÿda se vremenom ÿeqa Gavre Bošwaka ispuni ako obsto-jateqstva dopuste. I Gavra Bošwak je dobio kratak odgovor na molbu:Gospodin veã ima pisara.

Još se jedna liånost pojavquje kao pisar Meletija Pavloviãa —izvesni Silvester. Kada je 1827. godine ustanovqena Kneÿeva svita,wen je ålan bio i arhimandrit Meletije Pavloviã s platom od 4000groša godišwe. Wemu je pridodat izvesni Silvester, pisar, s platomod 300 groša godišwe (P e t r o v i ã, 1898).

Zanimqivo je da su se korespondenti Srbi meðusobno persirali, ito svi: muÿevi i ÿene, sveštena lica, bliski prijateqi, deca, licaistoga ranga. U prepisci sa Turcima bilo je suprotno — obraãali suse sa ti. Memed Zaim Alil Bašiã je adresirao pismo mitropolituovako: Preosvjaštenejšemu Visokodostonejšemu Gospodinu MelentijuPavloviãu Mitropolitu Serbskomu u Beograd. S poåitanijem. (Spoqa.)Pismo piåiwe ovako: Vaše visoko — Prevashoditeqstvo Prevosvja-štenejši Gospodin poåitajem dostu!2 A pozdrav glasi: Tvoj dobri dostsvagda / Memed Zaim Alil Bašiã.

Iz Carigrada, gde je bio na hirotonisawu, mitropolit Meletije jesvojom rukom napisao jedno pismo knezu Milošu. Evo kako je adresi-rao: Jevo Svetlosti vsemilostivejšemu Gosudaru Milošu Obrenoviãu,kwazu serbskomu / s strahopoåitanijem. / U Kragujevcu. (AS KK HHH¢/48). Obraãa se knezu sa: Vaše Svetlosti vsemilostivejši Gosudaru, apismo završava pozdravima kneÿevoj deci i knegiwi: ostajem celujuãiVaš svetli skut / Vaš pokorni sluga Meletije Pavloviã, arhimandrit.I knez se ponekad potpisivao s „pokornejši sluga", ali je to, kao i usluåaju mitropolita, bilo ceremonijalno. Kneÿeva su pisma bivala sveuåestalija što je više mitropolitova vodena bolest napredovala. Su-protan je sluåaj sa ostalim korespondentima, pisma su se proredila.

U pismima su pisali i „poseãujem Vas ovim pismom" ili, „po-sredstvom pisama smo se razgovarali". Bivalo je da uz pismo šaqu mi-tropolitu malo voãa, ribu, kavijar, pa i cveãe. I mitropolit je slaomale darove — kneÿevoj inoåi je poslao lubenice u Kragujevac, ondakada su se u manastiru Ravanici okupili knez sa svitom i mitropolitda proslave praznik Veliku Gospojinu. Zlatiborski serdar Miãiã re-dovno je slao kajmak, s Dunava je o postovima dobijao morunu i kavijar,iz Krajine belo vino. Kaluðeri su, bivalo je, ponekad ispred svogaimena stavqali mali krst kao znak svoje hrišãanske vere. Samo u dvasluåaja od mnogih, mitropolitu se korespondent obratio sa otac, kakouobiåajeno narod oslovqava sveštenika i kaluðera. Još bih napomenu-la da ima vrlo malo reåi koje se danas, posle 180 godina ne koriste pai ne razumeju; jedino je sintaksa malo promewena.

111

2 Dost — prijateq.

IZVORI

Arhiv Srbije, Mitropolija beogradska: MB 1817—1831, 1832 (nesreðena graða),MB 1832 (nesreðena graða), MB 1832—1833 (nesreðena graða).

Arhiv Srbije. Kwaÿeva kancelarija HHH¢/48.

LITERATURA

V u j i å, Joakim (1902). Putešestvije po Serbiji 1. i 2, Beograd.K a ã a n s k i - U d o v i å i ã, Gordana (2007). Delovodni protokoli mitropolita

Meletija Pavloviãa. (Ispisi protokola primqenih i odaslatih pisama1831—1833. Glasnik, sluÿbeni list Srpske pravoslavne crkve, br. 4, 5 i 6.Protokoli se åuvaju u Arhivu Srbije.

K r e s t i ã, Vasilije — Nikola P e t r o v i ã: Protokol kneza Miloša Obreno-viãa 1824—1825. (Ispisi) Protokol se åuva u Arhivu Srbije.

M a r i n k o v i ã, Mirjana (1999). Turska kancelarija kneza Miloša Obrenoviãa(1815—1839), Beograd.

M a r k o v i ã, Ÿivota (2000). Uÿiåki kraj u Srbiji kneza Miloša. Poÿega.P e t r o v i ã, Mita (1898). Finansije i ustanove obnovqene Srbije. Kw. 1.

ADRESSING THE LETTERS TO THE METROPOLITANMELETIJE PAVLOVIÃ (1831—1833)

by

Gordana Kaãanski Udoviåiã

Summary

The text analyzes the addressing of letters sent to Melentije Pavloviã at the timewhen he was the Archbishop of Belgrade and Metropolitan of Serbia, 1831—1833. Thepaper also analyzes the introductory sentences in the letters and greetings, expressionsof respect of the applicants and other correspondents.

112

UDC 371.3::58]:371.322-021.464Originalni nauåni rad

S t a n k o C v j e t i ã a n i nM i r j a n a S e g e d i n a c

SAMOSTALNI RAD UÅENIKA U NASTAVIPOZNAVAWA PRIRODE

SAŸETAK: Samostalan rad uåenika u nastavi poznavawa prirodenajviše se ogleda u primeni uåeniåkih ogleda. Neophodno je utvrditi ni-vo samostalnosti uåenika, kako bi se nastava unapredila i osavremenila.Ciq rada je analiza stavova uåenika åetvrtog razreda osnovne škole oprimeni ogleda u nastavi poznavawa prirode. U radu je primewena de-skriptivna i analitiåka metoda. Anketirano je 105 uåenika åetvrtog raz-reda osnovne škole. Zakquåujemo da uåenici vole da izvode oglede. Veãinauåenika izvodi oglede samo u okviru åasa. Uåenici imaju pozitivne stavo-ve prema metodologiji izvoðewa ogleda, kao i wenoj primeni. Nisu upo-znati s pravilnim naåinom beleÿewa ogleda u svesku. Uåenici imaju po-zitivan i pravilan stav prema ogledu kao izvoru znawa u nastavi poznava-wa prirode.

KQUÅNE REÅI: nastava poznavawa prirode, ogled, samostalni rad,uåenici

UVOD

Osnovni ciqevi savremenog obrazovawa su razvijawe sposobnostiuåenika za primenu znawa u svakodnevnom ÿivotu. Uåenici bi trebaloda se osposobe i za doÿivotno obrazovawe. Za ostvarivawe ovih ciqevaznaåajno moÿe doprineti modernizacija nastavnog procesa korišãe-wem savremenih didaktiåkih medija i veãa zastupqenost interaktivnihmetoda u nastavi.

Postoje razliåita shvatawa o tome šta predstavqa samostalni raduåenika (Ÿ d e r i ã, 1998). Uglavnom se pod samostalnim radom uåenikapodrazumeva samostalno rešavawe zadataka bez pomoãi nastavnika, od-nosno svaka aktivna delatnost uåenika (G r d i n i ã, 2005).

Samostalan rad uåenika u nastavi poznavawa prirode se realizujeprimenom laboratorijske metode i metode uåeniåkih ogleda.

Metoda laboratorijskog rada se uglavnom primewuje za izuåavaweprirodnog materijala (na primer, analiza cveta, analiza graðe semena,

praãewe razvoja jedne domaãe ÿivotiwe, negovawe i uzgajawe biqaka iÿivotiwa i sl.). Uåenici bi trebalo u toku korišãewa laboratorijskemetode da vode beleške, zapisuju dobijene rezultate, prave skice, tabelei sl. (L a z a r e v i ã, 2001).

Metoda uåeniåkih ogleda se primewuje za potvrðivawe i objašwa-vawe uslova i toka razliåitih procesa u ÿivoj i neÿivoj prirodi.Uåeniåki ogledi moraju da budu znatno jednostavniji od demonstracio-nih. Uåenici moraju da rade s bezbednim materijalima.

Ogledi omoguãuju uåenicima da shvate meðusobnu uslovqenost ipovezanost pojava, odnosa i procesa u prirodi, da ih prihvate kaoosnovu za formirawe sopstvenih i opštih normi ponašawa premawoj. Oni osposobqavaju uåenike da pojavama oko sebe pristupaju na is-traÿivaåki naåin, kao i da ih neprestano preispituju i dolaze do no-vih zakquåaka.

Primenom laboratorijske metode i metode uåeniåkih ogleda uåeni-ci se obuåavaju u sistematskom posmatrawu, sakupqawu podataka, pro-nalaÿewu i testiraju hipoteza, razumevawu i dizajnirawu ogleda i is-traÿivawu.

U nastavi poznavawa prirode mogu se koristiti razliåite vrsteuåeniåkih ogleda (D r a g i ã, 1973).

Uåeniåki ogledi se najåešãe dele na osnovu ciqa i sadrÿaja ogle-da (osnovni, uporedni i model eksperiment), odnosno duÿine trajawaogleda (kratkotrajni i dugotrajni).

Osnovni ogledi se koriste u sticawu znawa uåenika o osnovnimprirodnim pojavama, procesima i pojmovima. Uporedni ogledi sluÿeza utvrðivawe pojmova. Realizuju se tako što se jedan tip ogleda izvodis razliåitim supstancama u istim uslovima, ili se posmatra ponaša-we jednog procesa u razliåitim uslovima.

Model ogledi se najåešãe koriste za prikazivawe nekog sloÿenogindustrijskog postupka. Wihova upotreba je mawe zastupqena u razred-noj nastavi.

Osnovni, uporedni i model ogledi se mogu koristiti kao (D r a g i ã,1973):

— heuristiåki ogledi — omoguãavaju uåenicima stvarawe prvihpredstava i pojmova o izuåavanom prirodnom sadrÿaju;

— ogledi iznenaðewa — primewuju se kada uåenici imaju pogre-šne predstave o nekom predmetu ili procesu koji ãe se obraðivati;

— uvodni ogledi za potvrðivawe — primewuju se da bi uåenicipotvrdili usvojena znawa o odreðenom prirodnom sadrÿaju;

— ilustrativni ogledi — ovi ogledi se primewuju posle upozna-vawe uåenika od strane uåiteqa s izuåavanom pojavom s teorijske taåkegledišta;

— indukcioni ogledi — sluÿe za uopštavawe znawa uåenika, naosnovu znawa o pojedinim sluåajevima;

— ogledi verifikacije — sluÿe za potvrðivawe istinitosti ne-kog suda;

114

— ogledi za primenu znawa — koriste se za analizu primene ste-åenog znawa i umewa;

— ogledi za ponavqawe i utvrðivawe — moguãuju da znawa uåenikapostanu trajnija;

— kvantitativni ogledi — imaju vaÿnost u razvijawu raznih spo-sobnosti uåenika kao što je briÿqivo merewe, raåunawe i sl., ali i uteorijskoj obradi odreðenih prirodnih sadrÿaja.

Kratkotrajni ogledi mogu se primeniti u prikazivawu raznih pri-rodnih procesa i pojava. Mogu se izvesti na poåetku ili u toku åasa.Tada se najåešãe primewuje rad u parovima ili grupni oblik rada. Du-gotrajni ogledi zahtevaju duÿe trajawe (više od jednog školskog åasa).Oni zahtevaju odgovarajuãi, ranije planirani nastavni proces, organi-zovawe sistematskih posmatrawa, kao i utvrðivawe principa voðewadokumentacije.

Vaÿan uslov za postizawe odgovarajuãih efekata primene ogleda unastavi poznavawa prirode je i dobra priprema uåiteqa. Oni bi treba-lo dobro da prouåe odgovarajuãi nastavni sadrÿaj, kao i da uoåe koje biobrazovno-vaspitne zadatke mogli da ostvare primenom ogleda.

Uåiteq je mentor koji priprema zadatke, nadzire realizaciju zada-taka od strane uåenika, wihovu prektiånu aktivnost, savetuje ih, upuãu-je i koriguje. On bi trebalo uåenicima da da uputstva za izvoðewe ogle-da u vidu instruktivnog listiãa.

U zavisnosti od nivoa znawa uåenika i ciqa nastavne jedinice,razlikujemo nekoliko tipova uputstava za izvoðewe uåeniåkih ogleda:

— Uputstvo u kome uåiteq navodi postupak izvoðewa ogleda, aline govori u kom ciqu se on izvodi. Posle završenog ogleda uåiteq po-stavqa pitawe uåenicima i zajedno s wima donosi zakquåak u kojem jedefinisan i ciq izvedenog ogleda;

— Uputstvo u kome uåiteq daje instrukcije za izvoðewe ogleda sodreðenim ciqem, a o rezultatima koji se oåekuju ne govori unapred;

— Uputstvo u kome uåiteq postavqa niz pitawa na koje ãe uåeniciuspeti da odgovore tek nakon izvoðewa ogleda.

Metode samostalnog rada uåenika se mogu primeniti i realizovatiu razliåitim oblicima rada:

— frontalni oblik rada — sastoji se u jedinstvenom radu svihuåenika s uåiteqevim pokazivawem laboratorijskih radova i ogleda.On se po svojoj suštini i organizaciji izvoðewa ne razlikuje mnogo oddobro organizovane metode demonstracije. Ovaj naåin rada uvodi uåe-nike u odreðeni radni postupak i pomaÿe im da shvate vrednost siste-ma u radu, ali im takoðe nameãe i šablon koji onemoguãuje wihovustvaralaåku aktivnost. Frontalni oblik rada je pogodan za primenu uprvom razredu osnovne škole, kada se uåenici upoznaju sa eksperimen-talnim radom.

— Grupni oblik rada — je rad sa uåenicima jednog odeqewa pode-qenog na grupe. Grupa ne bi trebalo da broji više od åetiri ålana.Grupe mogu imati iste ili razliåite zadatke, u zavisnosti od posta-

115

vqenog ciqa åasa, kao i mentalnih i fiziåkih karakteristika uåenika.Grupni oblik rada se odvija u pet faza:

1. podela uåenika u grupe;2. podela instruktivnih listiãa;3. izvoðewe ogleda;4. izveštaj o rezultatima ogleda i5. vrednovawe rada grupe.— Rad u parovima — je privremeni oblik zajedniåkog rada na ne-

kom zadatku ili delu zadatka. Parove formira uåiteq ili sami uåeni-ci. Uåiteq mora da vodi raåuna pri formirawu parova i o mentalnimi fiziåkim razlikama meðu uåenicima. Parovi mogu da izvode isteili razliåite oglede.

— Individualni oblik rada primewuje se u onim sluåajevima kadauåenik samostalno pomoãu ogleda rešava odreðene radne zadatke. Ovajoblik rada se moÿe primeniti kod dugotrajnih, ali i kratkotrajnihogleda. Individualni oblik rada bi trebalo koristiti u višim razre-dima razredne nastave.

Prednosti primene laboratorijske metode i metode uåeniåkih ogle-da su u (T r n a v a c, 1992):

— potpunom zadovoqavawu svih zadataka oåiglednosti;— omoguãavawu uåenicima da planski posmatraju predmete i po-

jave;— maksimalnom manuelnom, misaonom i emocionalnom aktiviraju

uåenike;— podsticawu interesovawa uåenika za prouåavawem prirode;— razvijawu samostalnosti uåenika i samopouzdawa;— formirawu dubqih i trajnijih znawa;— razvijawu spretnosti, veština, navika za rukovawe priborom i

alatima i— doprinosu razvijawa svesne discipline i odgovornosti prema

radu.Nedostaci ovih metoda su u tome što:— škola mora da bude dobro opremqena nastavnim sredstvima,

priborom i materijalima;— nisu pogodne za primenu u obradi sloÿenih procesa koje uåeni-

ci ne mogu sami da analiziraju i— nisu uvek ekonomiåne.Primena ogleda u nastavi poznavawa prirode zahteva da se uåite-

qi i uåenici temeqno pripremaju za nastavu, kao i da se u pripremunastave uloÿi više vremena.

Iskustvo pokazuje da su ogledi nedovoqno zastupqeni u nastavipoznavawa prirode. U nastavnoj praksi izvoðewe ogleda se åesto zame-wuje teorijskim objašwewima.

Uåiteqi najåešãe navode da su razlozi nedovoqne zastupqenostiogleda u nastavi poznavawa prirode slaba opremqenost škola, preo-bimni nastavni programi, nedostatak priruånika za izvoðewe ogleda,ali i nedovoqna obuåenost uåiteqa za primenu ogleda u nastavi.

116

Uåenici åetvrtog razreda nastavne sadrÿaje o prirodi prouåavajukroz predmet Poznavawe prirode i društva. Ogledi koji ãe se izvoditiu okviru nastave poznavawe prirode trebalo bi da proistiåu iz pro-blemske situacije.

Uåenici bi trebalo da što samostalnije planiraju tok izvoðewaogleda, odnosno da pre pristupawa izvoðewu ogleda razmisle na kojapitawa bi trebalo odgovarajuãi ogled da odgovori (S t a n i m i r o v i ã,2003).

METODOLOGIJA ISTRAŸIVAWA

Predmet istraÿivawa. Uåenici razredne nastave se kroz izvoðeweraznih ogleda na åasovima, ali izvan åasova poznavawa prirode, ospo-sobqavaju za samostalan istraÿivaåki rad. Eksperimentalna nastava uvelikoj meri utiåe na preciznost, kreativnost, sistematiånost i ana-litiånost uåenika. Uåenici razvijaju razne oblike mišqewa pri izvo-ðewu i analizirawu ogleda, kao i pri donošewu zakquåaka na osnovurezultata ogleda. Tokom realizacije nastave poznavawa prirode uåeni-ci bi trebalo da formiraju pravilne stavove prema primeni ogleda usaznajnom procesu, kao i da pravilno usvoje metodologiju izvoðewa ibeleÿewa ogleda. U åetvrtom razredu uåenici bi trebalo da imaju ja-snije izgraðene stavove prema primeni ogleda u nastavi poznavawaprirode, u odnosu da uåenike niÿih razreda.

Ciq i zadaci istraÿivawa. Ciq istraÿivawa u ovom radu je ana-liza stavova uåenika åetvrtog razreda osnovne škole prema primeniogleda u nastavi poznavawa prirode. Na osnovu ciqa postavqeni su izadaci istraÿivawa:

— Analiza stavova uåenika prema nastavi poznavawa prirode;— Analiza zastupqenosti ogleda na åasovima poznavawa prirode;— Analiza stavova uåenika prema primeni razliåitih vrsta ogle-

da (uåeniåkih, demonstracionih i kombinovanih);— Analiza stavova uåenika prema naåinu izvoðewa ogleda;— Analiza stavova uåenika prema beleÿewu ogleda u svesku;— Analiza stavova uåenika prema rezultatima ogleda i— Analiza stavova uåenika prema ogledima, kao izvorima znawa.Hipoteze istraÿivawa. Glavna hipoteza istraÿivawa glasi: Anke-

tirani uåenici åetvrtog razreda imaju pozitivan stav prema primeniogleda u nastavi poznavawa prirode.

Specifiåne hipoteze su:— Ogledi se ne primewuju redovno pri obradi novog gradiva na

åasovima poznavawa prirode;— Uåenici vole da što samostalnije izvode oglede;— Uåenici se pridrÿavaju uputstava za izvoðewe ogleda i— Uåenici redovno beleÿe oglede u svoju svesku.Metode, tehnike i instrumenti istraÿivawa. Tokom istraÿivawa je

korišãena deskriptivna i analitiåna metoda. Tehnika prikupqawa

117

podataka je anketirawe. Instrument pomoãu kojeg je obavqeno anketira-we je upitnik. Upitnik se sastojao od åetrnaest pitawa.

Uzorak istraÿivawa. Anketirano je 105 uåenika åetvrtog razredaosnovne škole. Uåenici imaju odgovarajuãe iskustvo u primeni ogledau nastavi poznavawa prirode.

Rezultati istraÿivawa i diskusija. Analiza ankete prikazana je ta-belarno (tabela 1).

Veãina uåenika (96,19%) voli da uåi o prirodi, dok mali broj uåe-nika (3,81%) ne voli Pojedine prirodne sadrÿaje uåenici prouåavajuprimenom razliåitih ogleda. Mali broj uåenika (19,05%) ima prilikuda na svim åasovima obrade novog gradiva koristi oglede.

Veãina uåenika (90,48%) oglede izvodi samo na åasovima poznava-wa prirode. Iskustvo pokazuje da se najåešãe ogledi izvode u uåioni-ci, a reðe u prirodnom okruÿewu (parku, vrtu, šumi i sl.). Mali brojuåenika (9,52%) izvodi oglede na åasovima poznavawa prirode, ali ikod kuãe (u vidu uåeniåkih projekata, domaãih zadataka i sl.).

Svi anketirani uåenici bi voleli da åešãe izvode oglede u nasta-vi poznavawa prirode, što znaåi da im se sviða laboratorijski (ekspe-rimentalni) rad.

Veãina uåenika (79,05%) najviše voli uåeniåke oglede, kada samo-stalno istraÿuju. Mawi broj uåenika (16,19%) najviše voli kombino-vane oglede (oglede koje zajedno izvode uåenici i uåiteqi). Demonstra-cioni ogledi su najzanimqiviji malom broju uåenika (4.76%).

Tabela 1 — Analiza ankete uåenika

Pitawa Varijante odgovoraBroj

uåenika%

1. Da li voliš da uåiš oprirodi?

Da 101 96,19

Ne 4 3,81

Ponekad 0 0

2. Oglede izvodite: Samo na åasovima poznavawaprirode

95 90,48

Samo kod kuãe 0 0

Na åasovima poznavawaprirode, ali i kod kuãe uvidu domaãih zadataka

10 9,52

3. Da li na åasovima poznavawaprirode, kada uåite novogradivo, izvodite oglede?

Redovno ih izvodimo 20 19,05

Povremeno ih izvodimo 85 80,95

Ne izvodimo ih 0 0

4. Da li bi voleo(la) da seåešãe primewuju ogledi naåasovima poznavawa prirode?

Da 105 100

Ne 0 0

5. Oglede najviše voliškada ih:

Izvodiš sam ili sa svojimdrugovima

83 79,05

Izvodiš zajedno s uåiteqem(com)

17 16,19

Izvodi uåiteq(ica), a ti ihsamo posmatraš

5 4,76

118

6. Da li vodiš raåuna oåistoãi posuða pomoãu kojegizvodiš ogled?

Da 105 100

Ne 0 0

Ponekad 0 0

7. Da li obrišeš radnomesto, odnosno operešupotrebqen pribor posleizvedenog ogleda?

Da 83 79,05

Ne 10 9,52

Ponekad 12 11,43

8. Da li pri izvoðewu ogledakoristiš dobijena uputstva?

Da, redovno ih koristim 100 95,24

Ne 0 0

Ponekad ih koristim 5 4,76

9. Da li smatraš da je vaÿnoda budeš precizan priizvoðewu ogleda ?

Da 85 80,95

Ne 0 0

Ponekad 20 19,05

10. Da li zapisuješ izvedeneoglede u svoju svesku?

Da 105 100

Ne 0 0

Ponekad 0 0

11. Da li imaš svesku ukoju zapisuješ samo oglede?

Da 0 0

Ne 105 100

12. Da li pri beleÿewuogleda u svesku poštuješodgovarajuãe pravilo?

Da 16 15,24

Ne, jer ga ne znam 89 84,76

Ne, iako mi je poznato 0 0

13. Da li uporeðuješ svojerezulate sa rezultatimasvojih drugova posleizvedenog ogleda?

Da 12 11,43

Ne 0 0

Ponekad 93 88,57

14. Da li smatraš da pomoãuogleda najlakše moÿeš danauåiš nastavne sadrÿaje oprirodi, kao i da ponovišono što si nauåio (la)?

Da 47 44,67

Ne 0 0

Ponekad 58 55,23

Jedan od uslova za pravilno izvoðewe ogleda je i upotreba åistog

posuða. Svi anketirani uåenici vode raåuna o åistoãi posuðaVeãina uåenika (79.05%) vodi raåuna da radno mesto ostane åisto

posle izvedenog ogleda, kao i upotrebqeni pribor. Mawi broj uåenika(11.43%) to povremeno åini, dok nije zanemarqiv broj uåenika (9,52%)koji to ne åini.

Za izvoðewe eksperimenta uåenici bi trebalo da koriste uputstvo,u vidu instruktivnog listiãa. Veãina uåenika (95.24%) obavezno kori-sti uputstva za izvoðewe ogleda, dok mawi broj (4.76%) koristi povre-meno.

Od preciznosti pri izvoðewu ogleda zavise i dobijeni rezultati.Veãina uåenika (80,95%) se slaÿe sa ovom tvrdwom, dok mawi broj(19,05%) smatra da preciznost ne utiåe uvek na rezultate ogleda.

Izvedene oglede svi anketirani uåenici beleÿe u svesku. Uåenicinemaju posebnu svesku (svesku za oglede) u koju beleÿe oglede.

Da bi se ogledi pravilno zabeleÿili mora se tokom beleÿewa po-štovati odgovarajuãe pravilo. Prilikom zapisivawa ogleda u svesku

119

veãina uåenika (84,57%) se ne pridrÿava odgovarajuãeg pravila, jer sawim nije upoznata dok se mawi broj uåenika (15,24%) pridrÿava pra-vila.

Veãina uåenika (88,57%) povremeno uporeðuje dobijene rezultatenakon izvedenog ogleda s rezultatima svojih drugova, dok mawi brojuåenika (11,43%) to redovno åini.

Primena ekperimentalne nastave u vidu ogleda za veãinu uåenika(55,23%) nije uvek najboqi naåin za uspešno usvajawe znawa o sadrÿa-jima o prirodi, ali jeste u veãini sluåajeva. Veliki broj uåenika(44,67%) smatra da je primena ogleda najboqi naåin da se usvoje znawaiz poznavawa prirode.

ZAKQUÅAK

Veãini uåenika sadrÿaji o prirodi su zanimqivi i inspirativ-ni. Uåenici vole da istraÿuju prirodu, odnosno da izvode oglede, iakonemaju uvek priliku da nove sadrÿaje obraðuju primenom laboratorijskemetode i metode uåeniåkih ogleda.

Uåenici oglede najåešãe izvode u okviru åasova poznavawa priro-de. Mali broj uåenika dobija domaãe zadatke u vidu uåeniåkih projeka-ta, odnosno eksperimentalnih zadataka.

Veãina uåenika voli da što samostalnije izvodi oglede Uåenicisu upoznati sa osnovnim uslovima za pravilno izvoðewe ogleda. Voderaåuna da pri izvoðewu ogleda koriste åisto posuðe, ali i da posle iz-vedenih ogleda ostave åisto radno mesto, kao i da operu uporebqenipribor. Mawi broj uåenika ne vodi raåuna o higijeni radnog mesta, kaoi åistoãi upotrebqenog pribora.

Uåenici shvataju vaÿnost upotrebe uputstava za izvoðewe ogleda.Mawi broj uåenika povremeno se pridrÿava uputstava za izvoðewe ogle-da. Veãina uåenika se redovno pridrÿava i trudi se da bude preciznapri izvoðewu ogleda, jer znaju da od preciznog rada zavise i rezultatiogleda. Mawi broj uåenika smatra da preciznost u radu ne utiåe di-rektno na rezultate ogleda.

Uåenici ne beleÿe na pravilan naåin oglede u svesku, odnosno nekoriste posebnu svesku za beleÿewe ogleda (svesku za oglede). Uåiteqibi trebalo, veã od prvog razreda, da insistiraju da uåenici imaju po-sebnu svesku u koju bi pisali sve oglede od prvog do åetvrtog razreda.Sveska za oglede im pomaÿe pri ponavqawe usvojenih znawa, ali i priobradi novog gradiva. Takoðe bi trebalo uåenike da nauåe kako se bele-ÿe ogledi, odnosno koji su elementi bitni pri beleÿewu ogleda, kao iredosled wihovog unošewa u svesku za oglede.

Uåenici povremeno uporeðuju dobijene rezultate ogleda. Zbog togabi uåiteqi trebalo više da insistiraju na javnom iznošewu rezultatasvake grupe, odnosno para, pre nego što zajedno s uåenicima donesu od-govarajuãe zakquåke. Na taj naåin bi uticali na uåenike da redovno

120

uporeðuju rezultate ogleda, kao i da samostalno analiziraju greške priizvoðewu ogleda.

Veãina uåenika ima stav da pri obradi velikog broja nastavnih sa-drÿaja o prirodi, primena ogleda predstavqa najboqi naåin da seusvoje i ponove odgovarajuãa znawa.

LITERATURA

V e r h o v s k i, Vladimir (1965). Tehnika i metodika hemijskog eksperimenta uškoli — kwiga prva, Beograd: Zavod za izdavawe uxbenika SocijalistiåkeRepublike Srbije.

G r d i n i ã, Branislav, Nataša B r a n k o v i ã (2005). Metodika poznavawa pri-rode i sveta oko nas u nastavnoj praksi, Baåki Petrovac: Kultura.

D r a g i ã, Radojka (1973). Metodika nastave hemije, Sarajevo: Svjetlost.Ÿ d e r i ã, Milan, Slobodanka S t o j a n o v i ã i Branislav G r d i n i ã (1998).

Metodika nastave poznavawa prirode u nastavnoj teoriji i praksi, NoviSad: Zmaj.

L a z a r e v i ã, Ÿivoqub i Veqko B a n ð u r (2001). Metodika nastave prirodei društva, Jagodina—Beograd: Uåiteqski fakultet u Jagodini.

M a t o v i ã, Miliã i Slavica B u k v i ã (1996). Metodika nastave prirode idruštva, Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

S t a n i m i r o v i ã, Bora i Slaðana A n ð e l k o v i ã (2003). Metodika nasta-ve prirode i društva — izbor tekstova, Vrawe: Uåiteqski fakultet u Vrawu.

THE SELF-DIRECTING WORK OF PUPILS IN THE SUBJECTTHE PRINCIPLES OF NATURE

by

Stanko Cvjetiãanin, Mirjana Segedinac

Summary

The self-directing work of pupils in learning the subject. The principles of natureis the most existent in the application of pupils' experiments. It is necessary to determi-ne the level of the pupils' self-reliance ih order to advance and modernize teaching.Aim of this work is the analysis of the attitudes of pupils from the fourth grade primaryschool to the application of the experiments during the lessons of Principles of nature.In this work descriptive and analytical methods are used. We polled 105 pupils of thefourth grade. We concluded by using output data that pupils like to use experiments.They would like to have more experiments and to deduce by themselves. Most of themcarry out experiments only during the lessons of The principles of nature. They havepositive attitudes about methodology of presentation of experiments and their appli-cations. They don't know how to write down experiments in their notebooks. They ha-ve positive and regular attitudes to experiments as the source of knowledge in learningPrinciples of nature.

121

UDC 502.131.1Pregledni nauåni rad

S l o b o d a n B l a g o j e v i ãI v o M a r i n i ã

GENEZA I RAZVOJ TEORIJE ODRŸIVOG RAZVOJA

SAŸETAK: U radu se razmatraju pitawa nastanka i razvoja teorijeodrÿivog razvoja u istorijskom kontekstu. Istiåe se da se zaåeci teorijeodrÿivog razvoja nalaze veã kod gråkog mislioca Aristotela u 4. veku p. n.e., a kasnije kod mnogih teoretiåara razvoja, oslowenih na generalne spo-znaje.

Istaknuto je da se objašwewe pojava i procesa u prirodi kreãe odrazumevawa prirode kao automatizma, u kome se sve odvija prema prirod-nim zakonima, preko oslawawa na fiziåke zakone mehanike i termodina-mike, do današweg objašwewa kroz dominaciju uticaja bioloških zakonai principa na prirodne pojave i procese i sistemskog pristupa upravqa-wu ÿivotnom sredinom.

KQUÅNE REÅI: odrÿivi razvoj, ekološka ekonomika, ÿivotna sre-dina, koevolucija

UVOD

Odrÿivi razvoj kao društveno prihvatqiva teorija razvoja na svimnivoima društvene organizovanosti afirmisana je tokom osamdesetihi devedesetih godina prošlog veka, a u sluÿbenu upotrebu uvedena naDrugoj konferencije Ujediwenih naroda o ÿivotnoj sredini i razvoju,odrÿane u Rio de Ÿeneiru 1992.

Društveno prihvatqiv razvoj je onaj koji je u skladu s kapaciteti-ma prirode i u funkciji je zadovoqavawa qudskih potreba sadašwih ibuduãih generacija. To podrazumeva racionalan odnos prema prirod-nim resursima i prirodnim uslovima, kontrolu uticaja qudskih aktiv-nosti na prirodnu sredinu, razvoj tehnologije koja se zasniva na raci-onalnom odnosu qudi prema prirodnim resursima i ekosistemu kao ce-lini i na kontinuiranom odrÿavawu ekološke ravnoteÿe. Posebno seukazuje na opasnosti po globalni razvoj od promene klime i ugroÿava-wa biološkog diverziteta.

Svoj odnos prema prirodnom okruÿewu qudi su formirali u skla-du s utilitaristiåkom koncepcijom, da od prirode uzimaju maksimalno

ali i da joj daju maksimalno, kako bi oåuvali ekološke balanse i obez-bedili dugoroåni uravnoteÿeni razvoj.

FILOZOFSKE KONCEPCIJE RAZVOJA

U skladu s istorijskim okolnostima i sposobnostima qudske spo-znaje, mogu se razlikovati åetiro osnovne filozofske koncepcije raz-voja sveta, zasnivane na primatu uticaja pojava i procesa u prirodi naglobalni razvoj.

Pareto u svom delu Teorija ekonomske nauke (1906), zahteva rigoro-znu racionalnost mehanike. Åista ekonomika je vrsta mehanike. Valras,nekoliko godina kasnije, u svom delu Fiziåko-matematiåka nauka ele-menata, koristi precizno iste formule u ekonomici kao i u mehani-ci, da racionalizuje ekonomski ekvilibrijum. Tako se mehanika našlau osnovi konceptualizacije i formulacije ne samo mikroekonomijeveã, isto tako, i u makroekonometrijskom modelirawu. Pod uticajemmehanike ekonomika je postala jednodimenzionalna i svoj pravac kreta-wa veoma redukovala. Prirodni zakoni su u osnovama ekonomske teorijei prakse izgubili na znaåaju.

SVET TERMODINAMIKE

Relacije prirode i ekonomike s razvijenim moguãnostima aplika-cije, krajem 18. poåetkom 20. veka interpretiraju se u okviru novih spo-znajnih paradigmi termodinamike. Nauåna revolucija kojoj je doprine-la termodinamika moÿe se oznaåiti kao posledica industrijske revo-lucije, koja je zapoåela u Evropi krajem 18. i u prvoj polovini 19. veka.Koristeãi drugi zakon termodinamike koji odreðuje poloÿaj energetikeu realnosti fizike, termodinamika unosi s pojmom entropije nov kon-cept podoban za primenu i izvan podruåja fizike, posebno tamo gde jeprisutna fiziåka dimenzija materije i energije, kao što je to sluåaj uekonomiji.

Paradigma termodinamike imala je znaåajan uticaj na razvoj metodaistraÿivawa savremenih okolnosti ekonomike ÿivotne sredine i pri-rodnih resursa.

Tokom 19. veka ostvaren je prekid s dotadašwim pristupima pita-wima termodimamike (u pogledu principa hidrauliåne energije, hladneenergije i oslobaðawa pomoãu termiåkih mašina). Na planu energetskeekonomije glavne posledice su prelaz sa energije obnovqivih izvora(qudska, ÿivotiwska, voda, vetar) na fosilnu energiju. Odnos koegzi-stencije åoveka i prirode, koji je do tada dominirao kroz model poqo-privredne proizvodwe, transformiše se u odnos dominacije åovekanad prirodom. Umesto korišãewa plodova s lica zemqe, åovek se ori-jentiše na korišãewe plodova iz utrobe zemqe, odnosno podzemqa.

124

Prvi zakon termodinamike zasniva se na spoznaji da je ukupna ma-terija i energija u Univerzumu nepromenqiva, da se ne moÿe stvoritini uništiti. Koliåina energije u Kosmosu je odreðena na poåetku vre-mena i ostaãe nepromewena do kraja vremena. Materija i energija moÿeprelaziti iz jednog oblika u drugi. Kretawe energije uslovqeno je te-ÿwom za eliminacijom razlike u temperaturi (toplo — hladno). Svaenergija u zatvorenom sistemu se slobodno rasipa, odnosno transfor-miše u latentnu energiju.

Drugi zakon termodinamike zasniva se na spoznaji da se materija ienergija ne mogu mewati samo u jednom smeru: od upotrebqive ka neupo-trebqivoj, od korisne ka nekorisnoj, od sreðene ka nesreðenoj. Entro-pija je mera za koliåinu energije koja se ne moÿe pretvoriti u rad.Prema tome, entropija se ispoqava kao indikator koliåine neupotre-bqive energije sadrÿane u datom termo dinamiåkom sistemu u datommomentu wegove evolucije. Svaki put kad se prekine termiåki ekvili-brijum u zatvorenom sistemu, razvijaju se ireverzibilni procesi.

Energija se gubi kvalitativno iako ne kvantitativno. Ekonomijane moÿe nikad stvarati ni uništavati energiju ili materiju, ona ihmoÿe samo preusmeravati — rearanÿirati. Priroda entropije ekonom-ske aktivnosti nam objašwava zašto nije moguãa 100% reciklaÿa i za-što energija korišãena u svim operacijama reciklaÿe nije recikla-bilna. Filozofska koncepcija prirodwaka polazi od shvatawa da je pri-roda sveobuhvatna i da iz prirodnih procesa proizilazi suština me-tafizike, ta da je åovek potåiwen prirodi s kojom usklaðuje svoje eko-nomske i duhovne aktivnosti.

Filozofska koncepcija mehanicista polazi sa stanovišta da jepriroda racionalna i da su svi procesi u prirodi zasnovani na zako-nima mehanike. Odnosi u prirodi se izraÿavaju kvantitativno, krozdimenzije veliåine, mase i vremena. Vreme je osnova ireverzibilnosti(nepovratnosti). Svet se objašwava iskquåivo kvantitativnim meramau skladu sa zakonima mehanike.

Filozofska koncepcija sveta zasnovana na zakonu termodinamike,polazi od vremenske ireverzibilnosti procesa — entropije. Kretawe jeposledica racionalnih akcija u uslovima postojeãih ograniåewa, pa jeovaj pristup pogodan za objašwewe fiziåkih fenomena. Meðutim, wi-me se ne objašwavaju uslovi ÿivota i wihova evolucija.

Filozofska koncepcija odrÿivog razvoja zasniva se na biologiji,interpretaciji nestabilnosti fiziåkih oblika ÿivota, kompleksnostipromena i koevoluciji razliåitih oblika ÿivota. Ova koncepcija na-lazi svoj originalni izraz u molekularnoj biologiji.

KONCEPCIJA METAFIZIKE PRIRODE — ARISTOTELOVFIZIOKRATIZAM

Poznavawe sveta, prema Aristotelu (384—322 pre n. e.), obuhvatarazumevawe uzroka koji mogu u celini da objasne svaki predmet a to su:

125

materija, oblik, efikasnost — originalni posrednik akcije, kraj —naåin wenog ispoqavawa.

U teoriji Aristotela razlikuje se šta je priroda a šta je qudskiproizvod — artefakt. Priroda ima tendenciju ka promenama — kruÿe-wu forme i materije, pri åemu forma ima primat nad materijom. Arte-fakt nema tendenciju ka promenama (ÿivot, smrt, rast, kretawe).

Mišqewe o prirodi je Aristotel podigao na nivo teologije. Krajvidi kao opštu åiwenicu. Priroda ne misli, ona ne zna šta je najbo-qe ili kuda ide, ali ne radi ništa uzaludno. Kao dobar menaxer, onakoristi sve što moÿe iskoristiti, bez gubitaka priroda respektujeograniåewa ravnoteÿe i harmonije. Priroda se ne moÿe modifikovatibez negativnih posledica na åoveka, pa ne treba teÿiti dominaciji åo-veka nad prirodom.

Aristotel pristupa ekonomskim problemima iz etiåkog ugla. Pra-vila moralnih osnova nalaze se u promenama ispod formi neophodnogprirodnog ekvilibrijuma. Priroda viših zakona je osnovni princip,osnova koncepcija promena i razvoja. Podrazumeva se da je moguãa pro-mena poloÿaja uåesnika u razmeni bez promene uslova i rezultata, izåega proizilaze stavovi o pravednoj ceni i o ekonomskoj jednakosti.

OBRAZAC ETIKE PRIRODWAKA

Razmatrawe ekoloških problema u planetarnim okvirima i zemqekao ogromnog i sposobnog organizma da se prilagoðava akcijama åovekanaziva obuhvaãena je pojmom „duboka ekologija". Osnovna ideja zagovor-nika filozofije duboke ekologije jeste da je Zemqa ogroman organizamÿivota sposoban za autoregulaciju i prilagoðavawe spoqnim šokovimakoje izaziva åovek.

Da bi se obezbedila kontinuirana reprodukcija na Zemqi potreb-no je osigurati mehanizme stabilnosti ÿivotne sredine, tako da åovekpomogne odrÿavawu prirodnog ustrojstva na Zemqi, da wegove aktivno-sti budu konstruktivne sa stanovišta stabilnosti ÿivota, odnosno dawegovo delovawe bude sastavni deo prirode, wena kompozicija.

R (resursi) P (proizvodwa) C (potrošwa)

Slika 1 — Linearni sistem: Resursi — proizvodwa — potrošwa

Svojstvo entropije u wenoj stvarnoj dimenziji (u materijalnom smi-slu) vodi ireverzibilnosti ekonomskog sistema. Egzaktno govoteãi, ra-di se o neopozivosti. Ako je ireverzibilnost nerazdvojna od drugog za-kona termodinamike, moguãe je da skup procesa vodi ka stacionarnojdrÿavi. Ove ideje se nalaze kod Smita, Maltusa, Rikarda i X. S. Mila.Spontana akumulacija u uslovima apsolutnih ekoloških ograniåewa,objektivno vodi stacionarnoj drÿavi i nultom rastu.

126

Nelinearni sistem se dopuwuje kao što sledi:

DESTRUKTIVNA KREACIJA

Destruktivna kreacija se zasniva na karakteristiånim svojstvimaÿivota koji se „åini odrÿivim", uspostavqawem odnosa åoveka i pri-rode, dakle ekonomije i prirode, na osnovi istovremenog korišãewasaznawa i dostignuãa naturalizma, neoklasiåne mehanike i entropijetermodinamike.

Konstituisana je jedna nova grana specifiåne termodinamike ÿi-vih sistema, termodinamika neravnoteÿe s teorijom informacija pri-mewenih na ÿive organizme i pojedinaåne sisteme u kompleksnom si-stemu. Ÿivot je oblik te obnovqene termodinamike proizašle iz Dar-vinove teorije evolucije i novih saznawa do kojih su došli wegovisledbenici.

Uticaj ove paradigme na savremenu ekonomsku misao je znaåajan inalazi se u srcu koncepcije istraÿivawa odnosa ekonomije, prirodnihresursa i ÿivotne sredine. Teÿište ekonomskih razmatrawa pomera ses dinamiåke ekonomike ka biološkoj ekonomici. Ekološka ekonomikau svom fokusu ima istraÿivawe meðusobnih uticaja bioloških i kul-turnih faktora na qudsku vrstu i wenu evoluciju.

Evolucija podrazumeva prilagoðavawe sistema dinamiåkoj nerav-noteÿi i koevoluciju ÿivog sveta. Koevolutivni razvoj ima kumulativ-ne karakteristike.

127

Slika 2 — Kruÿni sistem: resursi — proizvodwa — potrošwa

U analizi veze ekonomike i ÿivotne sredine, koja åini novu para-digmu, primeãuje se da qudi u wihovim produktivnim aktivnostimanisu samo korisnici energije i materije veã da su oni izumiteqi igraditeqi u smislu izvora informacija ili upravqaåa entropijom.Uvaÿava se ideja ireverzibiliteta ali se ta ireverzibilnost uoåava ikao kreacija. Treba imati u vidu apsolutna ekološka ograniåewa kojaproizilaze iz prva dva zakona termodinamike, ali ta ograniåewa nemogu se posmatrati kao fiksna veã u funkciji koevolucije.

Ÿivotna sredina nije samo izvor ograniåewa za ekonomski sistema posebno za ekonomski rast. Ona moÿe biti izvor koristi i poåetkanovih oblika ekonomskih aktivnosti zasnovanih na baziånim ekonom-skim promenama (solarna energija, promene naåina regulacije, zadovo-qavawe novih vrsta potreba).

Kreacije i inovacije se uoåavaju kao izvor za upravqawe entropi-jom, što se manifestuje kroz tehniåki progres.

Zahvaqujuãi tehnološkom progresu zakon entropije se moÿe urav-noteÿiti boqim korišãewem solarne energije, što predstavqa pred-nost koja se ispoqava u neiscrpqivosti izvora i što ne stvara polu-tante.

Našu stvarnost odlikuje visok stepen neizvesnosti usled toga štoje oslowena na tehnološke kapacitete koji koriste ograniåene resurse.Bez uvaÿavawa ove åiwenice, došlo bi do znaåajne destrukcije i ire-verzibilnosti naših osnovnih resursa i naše civilizacije. Uz pret-postavku da tehnologija moÿe da otkloni postojeãa ograniåewa resursa,

128

Slika 3 — Koevolucija

bilo bi to ohrabrewe poboqšawu uslova ÿivota na Zemqi. Ukoliko tone bude moguãe, moraãemo usklaðivati uslove ÿivota i potrošwe naZemqi s datim ograniåewima u sistemu odrÿiveg razvoja.

ZAKQUÅCI

Odrÿivi razvoj je društveno prihvatqiv model razvoja zasnovan nateorijskim saznawima o ograniåewu prirode i nuÿnosti koevolucijesvih elemenata ekosistema.

Shvatawa ograniåenosti prirode javqaju se još u antiåkom perio-du, da bi danas bila snaÿno eksponirana, teorijski objašwena i krozqudske aktivnosti usmeravana na racionalno korišãewe kapacitetaÿivotne sredine.

Donedavno je razvoj objašwavan kroz delovawe fiziåkih zakona iprincipa na ÿivotnu sredinu, u okviru kojih su bili naroåito znaåaj-ni zakoni mehanike i termodinamike. Objašwewe razvoja je evoluira-lo, tako da se danas u wegovoj osnovi dominantno nalaze biološki za-koni i principi.

LITERATURA

A r i s t o t e l (1988). Politika, Zagreb: Globus.B e c k e r m a n W. (1972). Economist, Scientists and Environmental Catastrophe, Ox-

ford Economic Papers.B l a g o j e v i ã, S. (1997). Ekologija i ekonomija, Niš: Ekonomika.B l a g o j e v i ã, S. (2001). Ekologija i ekonomski razvoj, Priština: Ekonomski

fakultet.B r a t t, L. van L i e r o p, W. (1987). Economic — Ecological Modeling, North Ho-

land, Amsterdam.C i f r i ã, I. (2004). Suvremeno industrijsko društvo i ekološka kriza, civilno

društvo i ekologija, hrestomatija, Novi Sad: Jugoslovensko udruÿewe zapolitiåke nauke SCG.

C o m m o n e r, B. (1979). The closing circle, New York: Bantham Books.Ð u k a n o v i ã, M. (1996). Ÿivotna sredina i odrÿivi razvoj, Beograd: Elit.F a u c h e u x, Sylvie & Jean-François N o e l (1995). Economie des ressources natu-

relles et l'environment, Paris: Armand Colin.K r u t i l l a, J. V., F i s h e r, A. C. (1975). The Economics of Natural Environments,

Studies in the Valuation of Commodity and Amenity Resources, Baltimore: JohnHopkins Press.

M a r i n i ã, I. (1987). Politika urbanizacije i privredni razvoj Jugoslavije,Novi Sad: NIŠJP Dnevnik.

M a r i n i ã, I. (2006). Ekonomske osnove urbanog razvoja, Novi Sad: Fakultettehniåkih nauka.

P a n t i ã, N. (1996). Skladan odnos åoveka i prirode — preduslov opstankaåoveåanstva, Udruÿewe „Nauka i društvo" (Nauåni skup Ÿivotna sredinai usklaðeni razvoj) Beograd.

P l a t o n: Drÿava, Beograd: BIGZ.

129

R a d u l o v i ã, J. i dr. (1997). Ÿivotna sredina i razvoj — koncept odrÿivograzvoja, Beograd: Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i ÿivotnu sredinu.

R i f k i n, J., Vrednosti institucije entropijskog društva, Civilno društvo iekologija, hrestomatija, Jugoslovensko udruÿewe za politiåke nauke SCG.

GENESIS AND DEVELOPMENT OF THE THEORYOF SUSTAINABLE DEVELOPMENT

by

Slobodan BlagojeviãIvo Mariniã

Summary

The paper discusses the issues of origin and development of the theory of sustain-able development in the historical context. It is pointed out that the foundations of thetheory of sustainable development are to be found already in the work of the Greekthinker Aristotle in the 4th century B.C., and later in the works of many theoreticiansof development relying on general insights.

It is underlined that the explanation of phenomena and processes in nature rangesfrom the understanding of nature as an automatism in which everything develops ac-cording to the natural laws, from relying on the physical laws of machanics and thermo-dynamics to the present explanation with the dominance of the influence of biologicallaws and principles on the natural phenomena and processes and with the systematicapproach to the management of environment.

130

O S V R T I

UDC 323.1(=163.41)(497.5)„1918/1929"(049.32)

PASTORÅAD SVOGA KRAQA

Sofija Boÿiã (2008). Srbi u Hrvatskoj 1918—1929,Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije str. ¢¡¡ + 854

Oåigledno je da je 20. vek za srpski narod i srpsku drÿavu u svakompogledu bio katastrofalan.

Ako uporedimo stawe srpskog naroda i srpske drÿave u prvim iposledwim godinama i decenijama 20. veka ne apstrahujuãi višedece-nijsku „utopqenost" Srba i Srbije u jugoslovensku drÿavu (KraqevinuSrba, Hrvata i Slovenaca 1918—1929, Kraqevinu Jugoslaviju 1929—1941,DFJ, FNRJ, SFRJ (1945—1991), moÿemo se samo åuditi oåiglednoj re-gresiji. Ovo åuðewe je posledica neznawa, nedovoqnog ili površnogznawa ili pogrešnog shvatawa. Mora se zakquåiti da su srpski narodi srpska drÿava u 20. veku, svesno ili nesvesno, bili uåesnici ekspe-rimenta, u kojem kao i u svakom eksperimentu, ako nema dovoqno znawao pretpostavkama uspešnosti eksperimenta, on mora da propadne, auåesnik strada. To se i dogodilo.

Na osnovu prethodnog postavqa se pitawe kako doãi do takvog ni-voa znawa, saznawa i shvatawa o stawu srpskog naroda i srpske drÿavekako bi on i ona postizali optimalne rezultate u stalnom kretawu iz-meðu aktuelnih Scile i Haridbe. Odgovor moÿe biti samo jedan — naosnovu pravih, stvarnih, autentiånih, mukotrpnih, sveobuhvatnih nauå-nih istraÿivawa, opšteg angaÿovawa i sveobuhvatnog pregnuãa. Naro-åito u vreme koje je prelomno, u vreme koje donosi konsekvence za višegeneracija, u vreme kada je potrebna i neophodna ispravna nacionalnai drÿavna orijentacija. Ko tada zaluta, teško se vraãa na pravi put, naput opstanka i napretka.

Neophodnost, pa åak i urgentnost, da se pitawe srpskog naroda isrpske drÿave nauåno razmatra danas, proizilazi iz åiwenica s kraja20. i poåetka 21. veka: Srbija kao drÿava iz Jugoslavije je izašla zatošto je we nestalo, srpski narod i wegovi aktuelni predstavnici napogrešan i kontraproduktivan naåin su branili svoje interese u pro-cesu raspada, tj. razbijawa Jugoslavije, u svim bivšim jugoslovenskimrepublikama SFRJ (sada, voqom tzv. meðunarodne zajednice — samo-stalnim drÿavama) Srbi imaju mawe prava, mawe ih je (od 10 do 90%),raseqeni su po celom svetu, prinuðeni da mewaju imena, prezimena i

veru, tj. da gube nacionalni identitet, ugroÿeni su i kao graðani i kaoSrbi, deo Srbije (autonomna pokrajina Kosovo i Metohija) je okupirani otuðen od srpske drÿave, a Srbi delom proterani, delom obespravqe-ni i ÿive u getu ograðenom bodqikavom ÿicom, Srbiju i srpske zemqebombardovao je NATO, Srbi i srpska drÿava su stigmatizovani kao ne-qudi, zloåinci, hegemonisti, opšti remetilaåki faktor na Balkanu iu Evropi. Pri tome, najgore su prošli Srbi u Hrvatskoj, Slavoniji iDalmaciji, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Metohiji, Barawi, kako zavreme Drugog svetskog rata, tako i tokom razbijawa Jugoslavije 90-ih go-dina 20. veka. Za vreme NDH (1941—1945) i Tuðmanove Hrvatske (1991—1995) izvršen je genocid nad Srbima, na teritorijama koje su ove kva-zidrÿavne tvorevine obuhvatale. U prvom sluåaju pod kišobranom Hit-lerove Nemaåke, u drugom pod kišobranom NATO pakta.

I za jedno i za drugo stradawe Srba, xelati su traÿili opravdaweu nekakvoj prethodnoj krivici ÿrtava. Da li je postojala srpska hegemo-nija u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji, te u BiH, pre Drugog svetskograta, iz åega je proizašlo wihovo stradawe tokom postojawa NDH, ilinije? Ovo je ozbiqno pitawe na koje nije odgovoreno na nauåan naåinni pedeset godina nakon postojawa zloåinaåke NDH. Tek posle noveNDH (Tuðmanove Hrvatske) 1991—1995. godine, došlo je do znaåajnogpreispitivawa, koje je obuhvatilo istoriografske, demografske i so-ciološke, kao i meðunarodno-politiåke aspekte poloÿaja Srba u tzv.Trojednici (Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji), kao i u drugim podruå-jima.

Kwiga Sofije Boÿiã Srbi u Hrvatskoj 1918—1929, pripada malomkorpusu dela, koja o srpsko-hrvatskim, odnosno hrvatsko-srpskim odno-sima, govore na bazi åiwenica, bez preãutkivawa ili prikrivawa jed-nih, a potencirawa drugih, bez ideoloških floskula koje (privremeno)„rešavaju" problem, bez nacionalistiåkog ili šovinistiåkog pristu-pa, koji muti ili zamraåuje (i nauåni) um, bez bilo kakvog drugog ciqa— sem nauånog. Autorka, sa svešãu o aktuelnosti srpsko-hrvatskih od-nosa unutar socijalistiåke Hrvatske, s finalom u „Bqesku" i „Oluji",koji je više nego tragiåan za Srbe s podruåja Hrvatske, Slavonije iDalmacije, poduhvatila se zadatka da osvetli jedan kratak, ali znaåajanperiod u ÿivotu Srba na „hrvatskim" prostorima posle Prvog svetskograta, od 1918. do 1941. godine, tj. kompletan meðuratni period. Meðu-tim, s obzirom na pristup koji je Sofija Boÿiã kanila da realizuje,ovaj period je morao biti podeqen u dva perioda, tj. u dve koherentnekwige, kao delove celovite studije. Pred sobom imamo, u stvari, prvitom wene istorije Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji u meðurat-nom periodu (1918—1929). Kwiga je podeqena u šest poglavqa nejednakeduÿine, koja su, opet, izdeqena na potpoglavqa.

Prvo poglavqe, pod naslovom Oblikovawe teritorije: Hrvatska isrpski etniåki prostor u Hrvatskoj bavi se odreðivawem teritorije nakoju se odnosi istraÿivawe (podruåje Hrvatske, Slavonije i Dalmacijeiz vremena Austro-Ugarske), geografske osobenosti, demografski opispodruåja, s brojåanim kretawem stanovništva i wegovom etniåkom struk-

132

turom. Godine 1921. u Hrvatskoj i Slavoniji ÿivelo je 658.769 Srba, a uDalmaciji još 106.132, što iznosi zajedno 764.901 ÿiteq srpske nacio-nalnosti. Srbi i Hrvati su ÿiveli izmešano. Kada se s globalnog pre-ðe na regionalni plan, tada je jasno da postoje teritorije sa izrazitohrvatskom veãinom stanovnika, teritorije sa izrazito srpskom veãinomi mešovite teritorije. Spoj podruåja sa srpskom veãinom i deo pod-ruåja koja su mešovitog sastava åine srpski etniåki prostor u Hrvat-skoj. Srpski etniåki prostor, prema autorki, obuhvata „podruåje duÿpograniånog pojasa prema Bosni i Hercegovini (Liku, Baniju, Kordun,severnu Dalmaciju, Slavoniju i Srem; str. 82). Ovo podruåje uglavnomspada u nerazvijene, privredno pasivne krajeve. Srbi su malo partici-pirali u glavnim urbanim centrima. Na podruåju Savske banovine(1931. godine) Srbi su åinili svega 7,1% stanovnika gradova. Uz to,oni nisu imali nijedan veãi urbani centar na svom etniåkom prosto-ru, koji bi za wih bio gravitacioni.

U drugom poglavqu Privredna struktura i društveni razvitak (str.87—164), autorka iznosi podatke o agraru, trgovini i zanatstvu, indu-striji i novåanim zavodima, zemqoradniåkim zadrugama i privrednimudruÿewima. Posebno je obraðen problem saobraãajne infrastrukture.Iako je poqoprivreda dominirala i u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaci-ji, u ovim oblastima industrija je bila razvijenija nego u istoånim de-lovima zemqe. Taj jaz se vremenom produbqivao. S druge strane, oblastisrpskog etniåkog prostora u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji ostalesu izolovane od industrijalizacije, razvoja saobraãaja i mewawa pri-vredne strukture. Privredne organizacije srpskog naroda, nasleðene izperioda Habzburške monarhije (Srpska banka, Privrednik, Savez srp-skih zemqoradniåkih zadruga), prestale su biti oslonac privrednograzvitka srpskih krajeva.

Treãe poglavqe Naåin ÿivqewa — izmeðu tradicionalnog i moder-nog (str. 167—229) autorka posveãuje selu, gde je ogromna veãina Srbaÿivela i migracijama. Selo je bilo ambijent u kome su se Srbi raðali,odrastali, provodili svoje zrelo doba i svoju starost. Od starog naåinaÿivota sporo se odstupalo. Višeålane porodice stanovale su u malim,skromnim kuãama. Mladi su rano stupali u brak i odvajali se od rodi-teqa, napuštajuãi tradicionalnu zadrugu i ustaqenu porodiånu struk-turu. Iako su svi teško ÿiveli, na ÿeni je bio ponajveãi teret. Neraz-vijena kultura stanovawa i nedovoqna zdravstvena zaštita pogodovalesu razvoju bolesti, koje su poveãavale smrtnost stanovništva. Jedno-liåna ishrana, jednoliåna odeãa — karakterisale su srpsko selo. Poku-šaji da se to sve promeni (na primer, narodni poslanik Milan Pri-biãeviã — Seqaåka veãa i list Seqaåko kolo) bili su usamqeni. Drÿa-va nije imala program koji bi se odnosio na srpski etniåki prostor uHrvatskoj, program koji bi unapredio ÿivot pojedinca, mesta i obla-sti. U posmatranom periodu nastavqen je raniji trend migracija, ilizbog školovawa ili zbog sezonskog posla, a takoðe i trend trajnog ise-qavawa, u druge krajeve zemqe ili u inostranstvo. U hrvatskim gradovi-

133

ma malobrojne srpske graðanske porodice igrale su znaåajnu privrednu,društvenu i politiåku ulogu, ne odriåuãi se identiteta.

U veoma obimnom i podacima krcatom åetvrtom poglavqu Prosvetai kultura Srba u Hrvatskoj (str. 233—452) autorka je najpre obradilaproblematiku osnovnog školstva i problem analfabetizma. Osnovnoškolstvo u Hrvatskoj, Slavoniji i Meðimurju bilo je razvijenije nego uSrbiji. Meðutim, broj osnovnih škola u srpskim krajevima Hrvatske,Slavonije i Dalmacije bio je ispod svakog proseka. U ovim krajevimanepismenost je bila najveãa, škole malobrojne, neuslovne, daleko odveãine uåenika. Uz malobrojnost škola išla je i malobrojnost uåite-qa. Podrÿavqewe srpskih veroispovednih škola imalo je za rezultatporaz wihove srpske orijentacije u korist jugoslovenske, bez obzirašto su u wima i ðaci i nastavnici bili Srbi. Što se tiåe srpskihprosvetnih radnika autorka je prikazala wihovu brojnost, obrazovnustrukturu, poloÿaj u društvu i delovawe, uoåavajuãi da su zbog wihovemalobrojnosti srpsku decu vaspitavali i hrvatski uåiteqi. Sredwihškola bilo je malo u srpskim krajevima, a wihov profil nije bio od-govarajuãi potrebama sredine. Pored ostalih problema, uoåen je i pro-blem srpskog i hrvatskog nacionalizma u školstvu, partijska podvoje-nost meðu srpskim prosvetnim radnicima, åesta aqkavost, teÿak ÿivoti beznaðe nastavnog kadra. Autorka je obradila i pitawe kulturno-pro-svetnih i humanitarnih društava, problem štampe (novine, åasopisi,kalendari i almanasi) kao i mnogobrojne probleme vezane za Srpskupravoslavnu crkvu (organizacija eparhija, protoprezviterijata i paro-hija, manastirski kompleksi i crkvena zdawa, sveštenstvo), s poseb-nim osvrtom na verska oseãawa Srba. Na kraju ovog poglavqa, autorkase dotakla i pitawa odnosa „preåana" i „Srbijanaca" u oblasti kultu-re, što nije bilo bez veze s politikom, u kojoj su sve više dolazili doizraÿaja stvoreni, nametnuti i rašireni stereotipi. Ipak, bez obzirana sve probleme u prosveti i kulturi, Srbi iz Hrvatske, ne gubeãi du-hovno jedinstvo sa Srbima iz Srbije ni za vreme Austrougarske, i u no-voj drÿavi (Kraqevini SHS) ostaãe odani Srbiji i srpskoj ideji, isvom srpskom identitetu, odbacujuãi kao neracionalnu i nesvrsishod-nu podelu Srba na „preåane" i „Srbijance".

U petom poglavqu Srbi u Hrvatskoj i politiåki ÿivot KraqevineSHS, jednako obimnom kao ono posveãeno obrazovawu i kulturi, autor-ka je razmotrila najvaÿnije aspekte politiåkog ÿivota, prikazala delo-vawe relevantnih aktera u politiåkom poqu, razjasnila najvaÿnije di-leme novostvorene drÿave s aspekta srpsko-hrvatskih odnosa, te hrvat-sko-srpskih odnosa u Hrvatskoj i srpsko-srpskih odnosa (preåansko-sr-bijanskih).

Srbi iz Hrvatske svoju politiåku voqu izraÿavali su kroz poli-tiåke stranke i na parlamentarnim i opštinskim izborima. Oni nisubili politiåki homogeni. Uglavnom su glasali za Demokratsku, odno-sno Samostalnu demokratsku stranku i Radikalnu stranku. Srbi izSrema i istoåne Slavonije, kao i iz Dalmacije, bili su, uglavnom, zaradikale, a ostali za samostalce. U politiåkom ÿivotu je bilo mnogo

134

ostrašãenosti, što je slabilo unutrašwu koheziju srpskog nacional-nog korpusa, kako u Hrvatskoj tako i uopšte. Hrvatsko pitawe, koje jedominiralo u raspravama koje su voðene oko unutrašweg ureðewa drÿa-ve, negativno se odraÿavalo na Srbe u Hrvatskoj. Borba Hrvata protivnavodne srpske hegemonije u drÿavi, åesto se svodila na borbu protivSrba u Hrvatskoj kao hegemonista. „Meðutim, tezu o srpskoj politiåkojhegemoniji, koju su plasirali hrvatski politiåki krugovi, dovodi upitawe ne samo to što Srbi, za razliku od Hrvata, nisu bili politiå-ki homogeni, veã, kao što smo videli, i niz drugih pokazateqa, presvega to što broj srpskih poslanika iz Hrvatske, Slavonije i Dalma-cije, kao i iz Hrvatske i Slavonije posebno, sve do sredine dvadesetihgodina nije bio veãi od wihovog udela u nacionalnoj strukturi stanov-ništva, zatim što neki od wih nisu bili domicilno vezani za hrvat-ski prostor, što se jedna grupacija, okupqena oko Svetozara Pribiãe-viãa pri kraju istraÿivanog perioda vezala za hrvatske politiåke sna-ge itd." (str. 673). Kraq i vlada ni u åemu nisu favorizovali Srbe izHrvatske. S druge strane, srpske politiåke snage iz Srbije nisu do-voqno poznavale Hrvate i suštinu wihove politike, što je uz prece-wivawe politiåke moãi Srba u Hrvatskoj, ove dovelo u teÿi i sloÿe-niji poloÿaj nego što je u novoj drÿavnoj zajednici trebalo da bude.

Šesto poglavqe ove kwige pod naslovom Biografske slike posve-ãeno je liånostima iz raznih oblasti, koje su bile znaåajne meðu Srbi-ma u Hrvatskoj. Od istaknutih Srba koji su se bavili politikom obra-ðeni su Jovan Bawanin, Srðan Budislavqeviã, Milovan Grba, UrošDesnica, dr Petar Zec, Sava Kosanoviã, Dušan Letica, Bogdan Meda-koviã, dr Dušan Peleš, Milan Pribiãeviã i Svetozar Pribiãeviã.Meðu nauånicima autorka je obradila ÿivotopise Milana Vujaklije,Miloša Ðuriãa, Milutina Milankoviãa i Nikole Tesle. Istaknutiumetnici su Dragan Aleksiã, Stojan Aralica, Stevan Galogaÿa, VladanDesnica, Milan Durman, Vladimir Velmar-Jankoviã, Dušan Jerkoviã,Petar-Pjer Kriÿaniã, Mirko Korolija, Branko Mašiã, Qubomir Mi-ciã, Marko Murat, Branko Ve Poqanski i Simeon Roksandiã. Obraðe-na su i istaknuta sveštena lica: episkop pakraåki Miron, dr MilošParenta, episkop Valerijan Pribiãeviã, i Sergije Urukalo, splitskisveštenik. Meðu ostalim stvaraocima i pregaocima isticali su seVladimir Matijeviã (Privrednik), Adam Pribiãeviã, Petar Tesliã,industrijalac i Svetislav B. Cvijanoviã, izdavaå. Kroz biografijeovih istaknutih Srba oslikan je i mentalitet åitavog srpskog naroda uHrvatskoj, wegove karakterne osobine i wegovi potencijali, koji su itada i kasnije bili zapretani, da bi ubrzo bili izloÿeni i uništewu.

U zakquånim razmatrawima autorka je iskazala sukus rezultata svogistraÿivawa, koje baca novo svetlo na Srbe u Hrvatskoj u posmatranomperiodu. Oni åine wihovu sliku jasnijom i potpunijom, više nego štoje to postignuto u bilo kom delu do sada. Stoga joj moÿemo odati pri-znawe na uloÿenom trudu. Za daqe bavqewe ovom temom, bilo u celiniili u pojedinostima, ovo delo Sofije Boÿiã biãe prosto nezaobilazno.

Drago Wegovan

135

P R I K A Z I

UDC 330.101.54(497.11)(049.32)

SOCIOEKONOMSKE STUDIJE PROFESORAQUBOMIRA MAXARA

Qubomir Maxar (2008). Nedostajuãe dimenzije u evaulacijimakroekonomskih performansi Republike Srbije, Beograd:

Ministarstvo finansija Republike Srbije; Qubomir Maxar (2009).Ekonomska politika pred izazovima skuåene upravqivosti,

Beograd: Ministarstvo finansija Republike Srbije

Prva studija profesora Qubomira Ma-xara Nedostajuãe dimenzije u evaluaciji ma-kroekonomskih performansi Republike Srbi-je, uraðena za potrebe Ministarstva fi-nansija Republike Srbije, elaborira tezuda Srbija, za razliku od drugih evropskihzemaqa, u izuzetno teškim uslovima for-muliše i sprovodi ekonomsku politiku ko-ji znaåajno utiåu na makroekonomske per-formanse i koje bi stoga trebalo uzeti uobzir prilikom wihove evaluacije.

Kquåna teza ove studije jeste da uspe-šnost ekonomske politike treba da se oce-wuje prema postignutim rezultatima u obla-sti rasta, zaposlenosti, inflacije, plat-nog bilansa i drugih merqivih rezultata,ali i prema uslovima pod kojima je formu-lisana i sprovedena ekonomska politika,koji su bitno uticali na postignute rezul-tate. Studija detaqno razmatra brojna ogra-niåewa upravqaåkih mehanizama u formu-lisawu i sprovoðewu ekonomske politike uSrbiji. Posebna paÿwa se posveãuje poli-tiåkoj fragmentaciji u Srbiji, teškoãamaracionalnog strukturisawa i institucio-nalne ravnoteÿe vlasti, teškoãama formi-rawa izvršne vlasti i funkcionisawa ko-alicionih vlada, koje sporo donose odlukei sporo reaguju na promene u okruÿewu.Kquåni nalaz ove studije jeste uslovqenostmakroekonomskih performansi upravqaåkimograniåewima, ukoliko su ona više pri-sutna performanse se teÿe postiÿu u in-stitucionalno nepovoqnom okruÿewu.

Problemski kompleks uslova i okolno-sti pod kojima Srbija utvrðuje i sprovodiekonomsku politiku prof. Maxar imenuje

kao nedostajuãe dimenzije u evaluaciji ma-kroekonomskih performansi i ekonomskepolitike. Interdisciplinarna analiza ne-dostajuãih dimenzija u ekonomskim, socio-loškim i kulturološkim analizama raz-vojnih procesa u Srbiji, popuwava ogrom-nu prazninu u društvenim naukama i dru-štvenoj praksi Srbije.

Profesor Maxar ovom studijom, kao imnogim ranije napisanim kwigama, ålan-cima i saopštewima se zalaÿe za ubrzava-we socioekonomske, politiåke i kulturnetranzicije u Srbiji kroz otklawawe upra-vqaåkih ograniåewa i prepreka koje posto-je na nivou privrede i društva kao objektaupravqawa i na nivou upravqaåkog siste-ma. On ocewuje da su privreda i društvo uSrbiji strukturno neuravnoteÿene celine,izrasle u institucionalnom miqeu kolek-tivnog vlasništva i vantrÿišne koordi-nacije, kojima je teško upravqati, posebnokad se tome doda raspad Jugoslavije, ratnisukobi na wenoj teritoriji i wihove po-sledice. Takoðe, upravqaåki sistem u Sr-biji je neprilagoðen zahtevima trÿišneprivrede i modernizacije društva, s mnogopraznina u sistemu neophodne koordinaci-je. Institucionalni razvitak ozbiqno jeograniåen postojeãim politiåkim sistemomi društvenom heterogenošãu na kojoj je za-snovan.

Autor je decidno zauzeo stav da je ekonom-ska politika potrebna za normalno funk-cionisawe privrede, s tim da ona moÿe daprodukuje i štete i koristi. Ekonomskapolitika je potrebna, izmeðu ostalog, i zbogpotrebe da se obezbedi identifikacija i

realizacija javnih dobara i to je razlog zaevaluaciju ekonomske politike koja omogu-ãuje weno korigovawe i usavršavawe.

Ocewivawe ekonomske politike potreb-no je da uzima u obzir ne samo rezultate,veã i uslove pod kojima su oni postignuti.Prof. Maxar ocewuje da su rezultati eko-nomske politike u Srbiji tokom devedese-tih godina proteklog veka i u prvoj dekadi21. veka postignuti pod izuzetno teškimuslovima i da to treba uzeti u obzir kodvrednovawa ekonomske politike. Drugaåijisu rezultati ekonomske politike koja funk-cioniše pod standardnim uslovima i uureðenom upravqaåkom okruÿewu.

Srbija je po prof. Maxaru teÿe upra-vqiva zemqa u odnosu na druge zemqe, zbogteških okolnosti u posledwe dve decenijei zbog neizgraðenog upravqaåkog poretka.Privreda i društvo u Srbiji stoga su kaoobjekt upravqawa teški za kontrolu i upra-vqawe. Pri tome, i sam upravqaåki meha-nizam je nepouzdan i loše strukturisan. Utekuãem funkcionisawu sistema problemupravqivosti se javqa na nivou operativ-nih meðuzavisnosti i na nivou dubqih struk-turnih nedostataka sistema koji je na samojivici (ne)upravqivosti.

Kao kquånu slabost sistema kojim se upra-vqa prof. Maxar navodi da Srbiju karakte-rišu ograniåewa vezana za objekt upravqa-wa i za upravqaåki sistem, kao što su åe-ste i neutemeqene promene drÿavne orga-nizacije, nizak kredibilitet zakonodavne,izvršne i sudske vlasti, stalni višak po-trošwe u odnosu na proizvodwu i dohodak,visok nivo evroizacije privrede i nedo-voqna efikasnost monetarne politike u re-gulisawu obima domaãih transakcija. Po-vrh toga, Srbiju karakterišu ograniåewavezana za poremeãaje privredne strukture,visoke makroekonomske neravnoteÿe, sivaekonomija, populizam u voðewu ekonomskihi drugih politika, starewe stanovništva,korupcija.

U studiji su identifikovane i slabostisamog upravqaåkog sistema koje se ispoqa-vaju u institucionalnom vakuumu nastalom,nakon demontirawa nasleðenih kolektivi-stiåkih institucija, zbog sporog graðewanovih institucija trÿišne privrede i plu-ralistiåke demokratije. Pored toga, Srbijukarakterišu duboki strukturni nedostacipolitiåkog sistema vezani za motivacijupolitiåkih aktera da realizuju sve svojepartikularne interese po cenu ogromnihgubitaka za društvo. Za Srbiju je speci-fiåna i naglašena istorijska, verska ikulturna heterogenost koja produkuje poli-

tiåku izdiferenciranost s negativnim po-sledicama na funkcionisawe izbornog pro-cesa i politiåki ÿivot u zemqi. Jedna odposledica politiåke fragmentiranosti ko-ju naglašava profesor Maxar jeste koali-cioni parlament i koaliciona vlada s mno-gim slabostima kao javnih institucija kojesporo donose odluke, i to loše kompromi-sne odluke.

Autor studije utvrðuje da politiåki „ot-kazi" i drÿavni nedostaci proizilaze iznaglašeno konzervativnog vrednosnog si-stema u Srbiji, koji predstavqa krupno ogra-niåewe modernizaciji društva i privrede.Tradicionalni vrednosni sistem produku-je pravila društvene igre koja su suprotnanaåelima trÿišne privrede i demokrat-skog društva i potrebama uspešnog i odr-ÿivog razvoja. Takav vrednosni sistem uåvr-stio je anahrone neformalne institucijegde dominira kolektivizam, egalitarizam ijednoobraznost vrednosti nametnutih poje-dincima. Kolektivizam guši liåne slobo-de i autonomiju i umawuje nivo znawa itehniåkog napretka kao kquånog faktora pri-vrednog razvoja i modernizacije društva, aegalitarizam insistira na ravnomernoj ras-podeli dohotka, što je suprotno ekonom-skim naåelima vrednovawa resursa i prin-cipu nagraðivawa ekonomskih aktera shod-no wihovim proizvodnim doprinosima.

Prof. Maxar tradicionalistiåki vred-nosni sistem posmatra kao glavnu preprekudinamizirawu ekonomskih procesa i mo-dernizacije društva. U takvom društvenomsistemu, koji je dominantno nametnuo poje-dincima kolektivizam i egalitarizam, po-litiåke stranke formulišu politike i raz-vijaju institucije, u skladu s tradicijom,ne bi li pribavile maksimum glasova. Kon-zervativno biraåko telo se sporo mewa, tekkad oseti posledice tradicionalistiåkihpolitika, ali se i daqe deo toga tela pri-lagoðava tekuãim konzervativnim društve-nim vrednostima. To je najdubqi struktur-ni defekt i funkconalni nedostatak poli-tiåkog sistema u Srbiji veã više decenijasa izgledima da produÿi trajawe u buduãno-sti.

Za izlazak iz takve društvene situcijeprof. Maxar preporuåuje brzo i energiånooÿivotvorewe vladavine prava, koja bi oza-konila i štitila qudska prava i indivi-dualne slobode, što bi ohrabrilo pojedin-ce i wihove „zarobqene" umove na nove na-åine obavqawa poslova i nove obrasce po-našawa. Prof. Maxar oåekuje da takve ino-vacije prihvati sve više qudi sa savreme-nim naåinom razmišqawa i ponašawa, bez

138

konzervativnih navika i predstava o svetu.U suprotnom, uåvrstila bi se stagnantnosti beznaðe tradicionalistiåke okamewenedruštvene situacije.

Srbija je na putu za EU suoåena s krup-nim resursnim ograniåewima privrednograzvoja, ali i sa ograniåewima upravqaå-kog poretka. Prof. Maxar smatra da je ogra-niåeni upravqaåki kapacitet najteÿe raz-vojno ograniåewe kome je posvetio ovu stu-diju. On tvrdi da je Republika Srbija te-ško upravqiva zemqa ne samo zbog ograniåe-wa koja ima privreda kao upravqaåki objekt,veã i zbog strukturnih i funkcionalnihnedostataka upravqaåkog mehanizma.

Ovim radom u åetiri odeqka analizira-ne su na operativnom i teorijskom nivouopredequjuãe determinante smawene upra-vqivosti privrede i društva u Srbiji, štoje najveãa smetwa ekonomskoj politici. Po-sebna paÿwa posveãena je analizi meha-nizama koji umawuju upravqivost privredekao sistema. U prvom odeqku autor na ope-rativnom nivou razmatra neposredne meðu-zavisnosti makroekonomskih indikatora iinstitucionalnih åinilaca koji ograniåa-vaju voðewe ekonomske politike, dok u te-ãem odeqku razmatra fundamentalne deter-minante smawene upravqivosti privredomi društvom, kao što su tradicija, obiåaji,vrednosna opredelewa, moralne norme, op-šti kulturni kodovi, nacionalni mitovi,kolektivna seãawa. U drugom odeqku sagle-dane su brojne temeqne veze koje daju dubokpeåat društvenoj zajednici kao celini.

Polazna teza u analizi makroekonomskihperformansi jeste da savremene privredefunkcionišu u naglašeno razliåitim uslo-vima i da se ta razliåitost mora uzeti uobzir prilikom sagledavawa makroekonom-skih uåinaka koje postiÿe odreðena zemqau odreðenom periodu. Druga baziåna teza je-ste da dubok uvid u uslove i ograniåewapod kojima deluju i privreda i ekonomskapolitika omoguãuje racionalnije formuli-sawe ekonomske politike i postizawe bo-qih makroekonomskih rezultata. Treãa tezajeste da Srbija u odnosu na druge zemqesprovodi tranziciju kao krupan institu-cionalni preobraÿaj uz velika upravqaåkaograniåewa i prepreke u odnosu na drugeprivrede koje funkcionišu pod povoqni-jim uslovima.

U studiji se suptilno analiziraju kquå-ni åinioci nedovoqne upravqivosti pri-vrede Srbije kao objekta razvojnopolitiå-kog i tekuãeg ekonomskopolitiåkog reguli-sawa, kao što su strukturne neuravnoteÿe-nosti privrede, znaåajnije prisustvo sive

ekonomije u ukupnoj privredi, nedovrše-nost i nedelotvornost drÿavne organiza-cije, populizam u voðewu politike u ce-lini, posebno ekonomske politike, makro-ekonomske neravnoteÿe, starewe stanovni-štva i rast socijalnih i penzijskih dava-wa, višak domaãe traÿwe u odnosu na do-maãu ponudu, nizak kredibilitet zemqe, ne-dovoqna efikasnost monetarnog mehanizma,korupcija i sliåno. Povrh toga, analizira-ni su i nedostaci upravqaåkog sistema kaoåinioca nedovoqne upravqivosti, kao štosu asimetrija u zameni institucionalnihmehanizama (upravqaåki vakuum), nedovr-šenost i nedelotvornost politiåkog si-stema, koalicione i nedelotvorne vlade isliåno.

U analizi ograniåewa u voðewu politi-ke kao upravqaåke aktivnosti, prof. Maxarrazmatra formalne i neformalne institu-cije i wihovu åvrstu meðusobnu uslovqe-nost, kao i implikacije tih sloÿenih me-ðuzavisnosti u ekonomskom i društvenomsistemu. On korene ograniåewa u voðewuekonomske politike i defekata instituci-onalnog poretka nalazi u institucijama,posebno neformalnim institucijama kojeznaåajno utiåu na prihvatawe i jaåawe for-malnih institucija i odraÿavaju se na åi-tavu drÿavnu organizaciju i na funkcio-nisawe politiåkog sistema. Glavni istra-ÿivaåki nalaz prof. Maxara jeste da ne-formalne institucije u Srbiji predstavqa-ju determinantu usporenog procesa refor-mi i evropske integracije privrede i dru-štva u Srbiji. On argumentovano i ube-dqivo pokazuje institucionalnu uslovqe-nost razvojnih procesa i ukazuje da je neop-hodna koordinativna i usmeravajuãa ulogainstitucija zbog nedostatka informacijaili wihove nezadovoqavajuãe pouzdanosti.Upravqivost sistema uslovqena je razvije-nošãu institucija, ne samo obimom i kva-litetom informacija, koje su po pravilunepotpune i nesavladive.

Studija je znatnim delom posveãena ne-formalnim institucijama kao što su tra-dicija, kultura, vrednosni stavovi, kolek-tivna seãawa i norme i obrasci ponašawa.One evolutivno nastaju kao neformalizo-van oslonac na akumulirana iskustva i sna-ÿno utiåu, kroz zdravorazumsko prouåavaweuslova i okolnosti, na upravqivost siste-ma, s obzirom na to da se racionalnim od-luåivawem ne moÿe pokriti ogromno pod-ruåje delovawa privrednih subjekata, doma-ãinstava, drÿavnih ustanova, nevladinih or-ganizacija. Formalno pravnim aktima uobli-åene institucije i neformalne instituci-

139

je uobliåene upravqaåkim rutinama, navi-kama, obiåajima i tradicijom predstavqajupisana i nepisana pravila koja obezbeðujuupravqivost privrede i društva.

Prof. Maxar suptilno razmatra problemizgradwe institucija trÿišne privrede iparlamentarne demokratije u zemqama u tran-ziciji i ukazuje na teškoãe prilikom pre-uzimawa pravne regulative kreirane u ze-mqama trÿišne privrede i parlamentarnedemokratije od strane zemaqa centralne iistoåne Evrope u procesu wihove tranzi-cije. Kquåni razlog za to je kolektivistiå-ka tradicija tih zemqa nastala u epohi so-cijalizma i izgradwe socijalistiåkog dru-štveno-ekonomskog poretka. I druge zemqe,poput Kine ili zemaqa Juÿne Amerike, sve-doåe da pravnu regulativu zemaqa s razvije-nim trÿišnim privredama nije lako pri-meniti usled razliåite kulture i tradicijei na wima nastalih neformalnih institu-cija.

Prof. Maxar ubedqivo prikazuje supe-riornost modernih društava s trÿišnomprivredom nad tradicionalistiåkim dru-štvima s kolektivizmom i egalitarizmomkao noseãim vrednosnim opredeqewima iobrascima ponašawa. U modernim društvi-ma s kulturom individualizma i utemeqe-nim formalnim institucijama, mawe su za-stupqene neformalne institucije, dok su utradicionalistiåkim društvima mawe za-stupqena formalizovana pravila, a višenepisane regule sadrÿane u tradiciji, obi-åajima i kolektivnom pamãewu, koje pred-stavqaju veliku smetwu institucionalnimpromenama i modernizaciji društvene za-jednice u celini.

Prof. Maxar konstatuje da RepublikaSrbija poseduje nedelotvorne formalne ineformalne institucije koje umawuju upra-vqivost ekonomskih i socijalnih procesai ograniåavaju ubrzavawe razvoja i moder-nizaciju društva. U vezi s tim znaåajne suanalitiåke konstatacije prof. Maxara osporoj modernizaciji privrede i društva uSrbiji. Srbija je 2001. krenula u procesmodernizacije privrede i društva suoåenasa starom socijalistiåkom regulativom i stradicionalizmom neformalnih institu-cija, koje su bile u sukobu s trÿišnomprivredom i modernizacijom. Tada je otpo-åela izgradwa formalnog pravnog poretka,tako što je Vlada pripremala tekstove za-kona koje je Skupština izglasavala, kao ipromena vrednosne orijentacije Srbije upravcu evropske vrednosne konfiguracije.Osam godina posle Srbija nema modernuevropsku regulativu i vrednosne pretpo-

stavke za modernizaciju privrede i dru-štva. Postojeãa formalna i neformalnapravila ponašawa svih aktera privrednogi društvenog ÿivota više su ograniåewanego podsticaj ubrzavawu razvoja i insti-tucionalnog prilagoðavawa. Ni elita ninarod u Srbiji nisu dovoqno posveãeniinstitucionalnoj transformaciji i prome-ni tradicionalnostiåkih vrednosnih opre-deqewa, a znatan deo društva je protiv re-formi i evropskog sistema vrednosti. Po-sledica toga je neizgraðena institucional-na infrastruktura, a najkrupnije institu-cionalne slabosti Srbije jesu neefikasnostsudskog sistema i ograniåeni administra-tivni kapaciteti. Iz takve analitike pro-izilazi da Srbija nema regulatorne aran-ÿmane i neformalne institucije adekvatnesavremenim trÿišnim sistemima i moder-nim demokratskim reÿimima i da je to åi-ni zemqom s niskom upravqivošãu pri-vrede i društva. On naglašava da su defek-ti politiåkog sistema i nacionalizam opre-dequjuãi åinioci smawivawa upravqivo-sti privredom i društvom. Demokratskipolitiåki sistem odraÿava preovlaðujuãedruštvene vrednosti. Preovlaðujuãi sistemvrednosti iz koga je izrastao politiåkisistem u Srbiji više predstavqa smetwunego podsticaj razvoju. Povrh toga, preko-merni nacionalizam je velika smetwa mo-dernizaciji društva i institucionaliza-ciji društvenog sistema.

U zaquånom razmatrawu autor naglaša-va da se makroekonomske performanse, po-stignute pod razliåitim uslovima ne moguvrednovati na isti naåin. S tim u vezi,osnovna poruka ovog istraÿivawa jeste dadostignuãa Srbije u institucionalnoj iz-gradwi i u ekonomskoj politici treba sa-gledavati u svetlu nepovoqnih okolnostipod kojima su postignuti i pod kojima seekonomska politika formuliše i sprovo-di. Statistiåki registrovane makroekonom-ske performanse Srbije potrebno je oce-wivati, imajuãi u vidu uslove pod kojimasu ostvarene i okolnosti koje su oteÿavalevoðewe društvene, posebno ekonomske po-litike u neizgraðenom i neefikasnom upra-vqaåkom ambijentu Srbije.

* * *

Druga studija profesora Qubomira Ma-xara Ekonomska politika pred izazovima sku-åene upravqivosti, uraðena za potrebe Mi-nistarstva finansija Republike Srbije, jenastavak studije Nedostajuãe dimenzije u eva-luaciji makroekonomskih performansi Srbi-je u kojoj su razmatrani åinioci i impli-

140

kacije nedovoqne upravqivosti u privredii wenom okruÿewu.

U novoj studiji se razmatraju razlike uupravqivosti privreda i nemoã nauke u si-stemima upravqawa, koji obezbeðuju parti-kularne interese ugraðene u institucio-nalni poredak. Teorijski i analitiåki serazmatraju sistemska i upravqaåka ograni-åewa i wihove implikacije sa stanovištacelishodnog funkcionisawa sistema kao ce-line, odnosno pravila koja regulišu wego-vo funkcionisawe u normalnim okolno-stima.

U studiji prof. Maxar elaborira vezeekonomske nauke i ekonomske politike ipokazuje da te veze nisu bile produktivne.On naglašava da ekonomska nauka nije ima-la potreban uticaj na ekonomsku politi-ku, koja nije optimalno koristila rezultateekonomske nauke. Posebna paÿwa je posve-ãena nedovoqnom uvidu ekonomske nauke uupravqaåka ograniåewa koja oteÿavaju for-mulisawe i sprovoðewe ekonomske politi-ke, kao i neizgraðenosti analitiåkog apa-rata za suoåavawa s ograniåewima ekonom-ske politike i institucionalne izgradwe.Prof. Maxar se zalaÿe da ekonomska naukaprouåava i analitiåki formalizuje, ne sa-mo resursna i tehnološka ograniåewa, veãi upravqaåka i institucionalna ograniåe-wa, kao i da se na bazi uvida i rezultataekonomske nauke boqe formuliše i vodiekonomska politika i institucionalna iz-gradwa i postiÿu optimalne ekonomske per-formanse. Bez takve ekonomske nauke eko-nomska politika moÿe da åini promašaje,a mere i akcije ekonomske politike i struk-turne promene su mawe delotvorne.

Predmet ove studije su ograniåewa u vo-ðewu ekonomske politike. Kquåni pravciistraÿivawa jesu: analiza ekonomskopoli-tiåkih mehanizama i wihovih implikacijau politiåki fragmentiranoj zemqi; anali-za socijalnih korena politiåke fragmenta-cije, etniåke heterogenosti i nacionalneizdeqenosti Srbije; analiza teškoãa u po-stizawu kompromisa i nesigurnosti aran-ÿmana koji proistiåu iz takvih kompromi-sa; analiza posledica krupnih društvenihizbora koji su vezani za etniåku hetero-genost i ograniåeni kapacitet strateškogodluåivawa na najvišim nivoima društve-na organizacije i ograniåeni administra-tivni kapacitet za sprovoðewe strateškihodluka; analiza specifiånosti etniåkog sa-stava društva u Srbiji i politiåkih po-sledica s te taåke gledišta i komparativ-nih prednosti alternativnih izbornih si-stema; analiza korupcije i ostalih oblika

socijalne patologije kao posledica etniåkeheterogenosti.

Polazno stanovište prof. Maxara jesteda ekonomska teorija ne tretira celovitoograniåewa u ekonomskoj delatnosti, iakosu ona, donekle, zastupqena u ekonomskote-orijskim formalizacijama privrednih pro-cesa. On istiåe da su u teoriji ekonomskepolitike najviše tretirana i formalizo-vana tehnološka i resursna ograniåewa kojase i detaqno operacionalizuju saglasno wi-hovom objektivnom znaåewu u privrednimprocesima, dok su u mawoj meri formali-zovana i operacionalizovana institucio-nalna ograniåewa, ograniåewa u upravqaå-kim mehanizmima posredstvom kojih se raz-meštaju i koriste resursi i formuliše isprovodi ekonomska politika, kao i ogra-niåewa u pogledu raspoloÿivog znawa iinformacija.

Prof. Maxar ukazuje da ekonomska teo-rija i analiza ne uzimaju u potrebnoj meriu obzir upravqaåka ograniåewa, posebnoograniåewa u politiåkom sistemu koji opre-dequje kreirawe svih upravqaåkih mehani-zama, a ovi regulatorni mehanizmi oprede-quju funkcionisawe privrede i åitavog dru-štva. Ekonomska teorija i analiza, osimizuzetaka, dugo su zanemarivale ograniåewaiz nedograðenih i defektnih politiåkihsistema koja su deformisala regulatornemehanizme, generisala neravnoteÿe i uspo-ravala razvoj.

Ekonomska teorija je analizirala nedo-statke makroekonomske regulative (ekonom-skih sistema) i identifikovala trÿišneotkaze (eksternalije, ekonomija obima, mo-nopolske trÿišne strukture, informacio-ne asimetrije i dr.). Deo ekonomske teorijeje zbog defekata trÿišnog sistema u drÿa-vi video oslonac i zagovarao drugaåiji me-hanizam upravqawa od trÿišnog mehani-zma, odnosno sistema automatske trÿišneregulacije. Reå je o mehanizmima drÿavneregulacije i nedemokratskim sistemima po-litiåkog odluåivawa koji su u stawu da ot-klone trÿišne nedostatke. Deo ekonomsketeorije je identifikovao „otkaze" u meha-nizmima drÿavne regulacije i pokazao dadrÿava nije svemoãna.

Prof. Maxar konstatuje da je N. Stern uradu The Economics of Development: A Sur-vey, Economic Journal, XCIX, No. 397, Sep-tember 1989, str. 597—685, identifikovaodevet trÿišnih „otkaza" i jedanaest vladi-nih (drÿavnih) „otkaza", i time pokazao danedostaci obeleÿavaju i sistem trÿišneregulacije i sistem administrativne regu-lacije. Sternovoj argumentaciji prof. Ma-

141

xar dodaje da se neki „otkazi" mogu javiti iu sistemu trÿišne koordinacije i u siste-mu administrativne koordinacije. Na pri-mer, monopol se javqa kao trÿišni „otkaz"i kao „otkaz" drÿave. Eksternalije i rastu-ãi prinosi (ekonomija obima) se javqaju iu trÿišnim i u drÿavnim aranÿmanima. Utrÿišnoj i vantrÿišnoj koordinaciji naisti naåin se manifestuju oskudica i ne-dovoqan kvalitet informacija, spore reak-cije pojedinaca i firmi, nedostatak funk-cije ciqa i drugi „otkazi".

U studiji se ukazuje da profesionalniekonomisti nedovoqno uzimaju u obzir upra-vqaåka ograniåewa i mimo wih daju prepo-ruke za ekonomsku politiku. Pri tome, zabo-ravqaju da se wihove preporuke mogu ostva-riti samo ako ne postoje ograniåewa u upra-vqaåkim mehanizmima. Ekonomisti iden-tifikuju realna tehnološka i resursna ogra-niåewa, a nedovoqno uzimaju u obzir teÿedokaziva ograniåewa u regulativnim siste-mima. Aktuelni politiåki sistem i regula-torni sistem u privredi predstavqaju ogra-niåewe u spletu institucionalnih aran-ÿmana unutar kojih se formulišu i potomsprovode ekonomske politike. Politiåkafragmentacija i poslediåno slabe upravqaå-ke institucije slabe razvojni potencijalzbog nesposobnosti sistema da mobilišeraspoloÿive resurse na odabranu trajekto-riju razvoja.

Autor kao noseãu postavku ove studijeuzima koncepcijsku odvojenost stvarnih pro-cesa voðewa ekonomske politike, odnosnoprivrednosistemskih mehanizama kroz kojese, zajedno s odgovarajuãim procedurama, for-muliše i sprovodi ekonomska politika, odspoznajnih i analitiåkih postupaka eko-nomske teorije i analize. Poslovni siste-mi i ekonomski sistem u celini funk-cionisali su u Srbiji po vanstandardnimobrascima delovawa, koji su u principi-jelnom i funkcionalnom pogledu odvojeniod paradigmi na kojima se temeqi društve-na teorija i analiza. Autor dokumentuje danauka nije primenqiva na ekonomski i sve-ukupni društveni sistem s konstitutiv-nim i funkcionalnim nedostacima (defek-tima) zbog kojih nema šire društvene ra-cionalnosti u upravqawu privrednim to-kovima i društvenim poslovima. Nauka uSrbiji, po profesoru Maxaru, nije u situ-aciji da kompenzuje fundamentalnu nespo-sobnost sistema da po svetskim standardi-ma koristi raspoloÿive resurse i tehnolo-ške moguãnosti, što umawuje društvenobogatstvo i implicira niÿi nivo zadovo-qavawa individualnih i kolektivnih po-

treba. Nemoguãnost sistemske primene na-uåno zasnovanih postupaka u alokaciji re-sursa i usmeravawu razvoja u krajwoj lini-ji znaåi usporen razvoj i širu društvenuneracionalnost u upravqawu privredom idruštvenim poslovima. Ograniåene moguã-nosti za primenu nauke znaåe ekonomsko icivilizacijsko zaostajawe društva, bez ob-zira na razvojni potencijal privrede i dru-štvene zajednice.

Vaÿan nalaz ovih istraÿivawa jeste da uSrbiji u procesima institucionalne iz-gradwe nisu potpuno i konzistentno posta-vqeni upravqaåki aranÿmani i regulator-ni mehanizmi. Istorijsko nasleðe predsta-vqa generalno ograniåewe u graðewu novihi transformaciji postojeãih institucija.Prof. Maxar zagovara institucionalnu mo-dernizaciju putem razvoja formalnih in-stitucija koje su sankcionisane zakonima iprateãim propisima i razvoju neformal-nih institucija, koje deluju regulatornomsnagom (vrednosna opredeqewa pojedinaca,firmi i društvene zajednice kao celine,tradicija i istorija, kultura, ukquåujuãireligiju).

Institucionalni razvitak ograniåavajunedovoqna znawa o institucijama koje su uprošlosti uslovqavale obrasce ponašawai pravce individualnog i kolektivnog de-lovawa. Nasleðene institucije su vaÿan iz-vor znawa koji se moÿe ugraditi u obliko-vawe novih institucija. Pored toga, za kre-irawe i operacionalizaciju novih insti-tucija vaÿno je znawe subjekata koji unutarinstitucija deluju, a koje je potrebno da sepostigne zadovoqavajuãi poslovni rezultat.

Prof. Maxar se zalaÿe za identifika-ciju svih relevantnih ograniåewa koja jeneophodno uzimati u obzir u ekonomskimanalizama, kako bi preporuke ekonomske nau-ke za ekonomsku politiku i institucional-nu izgradwu bile realistiåne i sprovo-dive.

Noseãa postavka ovog rada jeste teza dase ekonomska politika u razliåitim ze-mqama formuliše i sprovodi pod razli-åitim uslovima, zavisno od stepena upra-vqivosti privreda i svojstava upravqaåkihsistema.

Razlike u upravqivosti privreda pred-stavqaju razlike u ekonomskim sistemimakao objektima upravqawa koje potiåu iz struk-turnih karakteristika privreda i posto-jawa makroekonomskih neravnoteÿa, kao iod stepena otvorenosti privreda i wihoveukquåenosti u meðunarodno ekonomsko okru-ÿewe. Navedene razlike utiåu na formuli-sawe i podešavawe ekonomske politike,

142

dok su opredequjuãe razlike u upravqaåkimsistemima, odnosno institucionalnim me-hanizmima posredstvom kojih se privredakao sistem regulatorno prilagoðava stabi-lizaciji i razvojno usmerava. Za voðeweekonomske politike i institucionalnu iz-gradwu bitno je otkloniti defekte u meha-nizmima upravqawa, odnosno u upravqaå-kom sistemu, što je znatno teÿe.

Prof. Maxar identifikuje objektivnaograniåewa u voðewu ekonomske politike iusmeravawu institucionalne izgradwe. Raz-voj upravqivih sistema u raznim zemqamaje razliåito strukturisan i odvija se uzbrojna objektivna ograniåewa, pa su stoga irazliåito efikasni upravqaåki sistemi po-jedinih zemaqa. Istorijski nasleðeni in-stitucionalni uslovi predstavqaju objek-tivno ograniåewe za izgradwu novih in-stitucionalnih aranÿmana i stvarawu efi-kasnih institucija. Institucionalni raz-vitak je objektivno ograniåen u zemqamakoje su decenijama imale kolektivno vla-sništvo i administrativno upravqawe inisu u uporedivoj situaciji sa zemqama ko-je decenijama evolutivno grade trÿišno po-stavqene institucije. Pored toga, društve-ni uslovi pod kojima se razvijaju institu-cije su razliåiti u razliåitim zemqama ioni opredequju razvoj sistema regulatorniharanÿmana kao upravqaåka institucional-na nadgradwa privrede i društva u celini.Društveni uslovi institucionalnog raz-vitka su više ograniåewe nego podsticaj uetniåki heterogenim društvima, kao što jedruštvo u Srbiji zbog partikularnih inte-resa i wihove konfliktnosti vezano za na-cionalnu heterogenost.

U etniåki heterogenim društvima objek-tivno je teÿe postiãi društveni (opšti)konsenzus opredequjuãi za izgradwu insti-tucionalnog poretka. Na ovoj åiwenici sa-stavqaju se koalicione vlade kao neefika-sne upravqaåke institucije koje åesto pred-stavqaju ograniåewe za voðewe ekonomskepolitike i institucionalnu izgradwu. Kri-tika aktera koji vode ekonomsku politiku igrade institucije, mora uvaÿavati objek-tivna ograniåewa koja se nameãu i na upra-vqawe i na razvoj institucija, da bi bilautemeqena i delotvorna. Autor je veãi deostudije posvetio analizi korena i svojstavaetniåkog sastava kao determinante socijal-ne heterogenosti. On etniåku heterogenostdruštva u Srbiji posmatra kao fundamen-talni uzroånik teškoãa u voðewu ekonom-ske politike i kao ograniåewe u institu-cionalnoj izgradwi.

Završni deo studije posveãen je korup-ciji, koja dobrim delom proistiåe iz poli-tika fragmentiranog sistema etniåki hete-rogenog društva. Autor primeãuje da korup-cija smawuje upravqivost sistema i kom-pleksnije uslove u kojima se vodi ekonom-ska politika, åesto mimo utvrðenih ciqevai javnih interesa.

Poenta ovog istraÿivawa jeste da sa-znajni i analitiåki postupci društvenenauke i wenu kritiku i preporuke vezane zaidentifikaciju i realizaciju javnog inte-resa, nije u stawu da prihvati institucio-nalizovani upravqaåki sistem Srbije. Na-uka teÿi da se u institucionalni poredakugradi javni interes i da se on na optima-lan naåin realizuje. Meðutim, institucio-nalni poredak sadrÿi brojne partikularneinterese koji se realizuju kroz brojne akci-je, mere i politike, koje odudaraju od nauå-nih saznawa i preporuka. Nauka je i tokomdevedesetih godina prošlog veka preporu-åivala ono što je zasnovano na zakonima iposlovnim standardima za normalne okol-nosti, a praksa je nametnula drugaåiji re-ÿim poslovawa koji je odudarao od zakona istandarda poslovawa u normalnim okolno-stima.

Jedan od kquånih nalaza ovog istraÿi-vawa jeste da institucionalna izgradwa iekonomska politika u vanrednim okolno-stima tokom devedesetih, ali i u proteklihosam godina tranzicije, nisu imale osnovuza dalekoseÿnu institucionalnu rekonstruk-ciju koja bi smawila jaz izmeðu javnog in-teresa i partikularnih interesa i timesmawila uåinke etniåke heterogenosti dru-štva. To podrazumeva nova rešewa u poli-tiåkom sistemu koja obezbeðuju javni inte-res, a potom institucionalno prilagoða-vawe organizacije i strukture drÿavne vla-sti (parlament, vlada i weni resori i celajavna uprava). U tome, najvaÿnije je da sekroz reforme smawi politiåka izdiferen-ciranost i partikularni interesi i timepoboqšaju uslovi za formirawe i rad vla-de. Moguãa alternativa koju treba izbeãi jezadrÿavawe postojeãe konfiguracije insti-tucija u politiåkom sistemu. U toj opcijinauci nema mesta, buduãi da javne institu-cije maksimiziraju partikularne interese,umesto javnog interesa. U suprotnom, naukabi se stavila u sluÿbu partikularnih inte-resa koji se realizuju kroz institucional-ni poredak i ekonomsku politiku.

Prof. Maxar preporuåuje da sve profe-sije koje su specijalizovane za vanekonom-ska podruåja svojom kritikom i preporuka-ma doprinesu reformi politiåkog sistema,

143

drÿavne vlasti i javne uprave. Ekonomistiu okviru svojih profesionalnih kompeten-cija daju preporuke vezane za ekonomska pi-tawa, ali mogu da doprinesu ureðewima uneekonomskim podruåjima.

Ova studija pokazuje da je politiåki si-stem krupna prepreka nosiocima ekonom-ske politike i institucionalne izgradwekao i ekonomskoj teoriji i analizi. Nauå-ni pristup ekonomskoj politici i insti-tucionalnom prilagoðavawu podrazumeva ana-lizu resursnih i tehnoloških ograniåewaza optimalnu alokaciju i upotrebu resursa,kao i analizu ograniåewa u ekonomskom si-stemu i u voðewu ekonomske politike. Eko-nomsku analizu potrebno je proširiti, po-red razmatrawa resursnih i tehnološkihaspekata privrednih procesa, i razmatra-wem svojstava upravqaåkog sistema i sagle-davawem ograniåewa procesima upravqawa.

U studiji se na bazi analize politiå-kog sistema i organizacije vlasti, koja je stim povezana, konstatuje da se u Srbiji te-ško grade institucije i ekonomska politi-ka suoåava s brojnim i krupnim problemi-ma. U Srbiji su ekonomskopolitiåke merei institucionalna prilagoðavawa optere-ãeni partikularnim interesima zbog etniå-ke heterogenosti i wome uslovqenom poli-tiåkom fragmentacijom. Sve to onemoguãa-va Srbiju da izgradi efikasnu drÿavu, sodgovarajuãim mestom u društvenoj organi-zaciji. Prof. Maxar preporuåuje da Srbijiodgovara ograniåena i jaka drÿava u dome-nima na kojima se angaÿuje, sposobna da re-alizuje javne interese u tim domenima.

Opšti zakquåak ove, kao i prethodnestudije jeste da je neophodno i celishodnoda ekonomska nauka i ekonomska analizauzimaju u obzir ograniåewa u upravqaåkomsistemu, posebno kada je reå o politiåki ietniåki nehomogenim zemqama kao što jeSrbija, kako bi ekonomskopolitiåke merei akcije i strukturne reforme bile ostva-rive.

* * *

Profesor Maxar ovom i prethodnom stu-dijom pouåno i efektno istiåe da se eko-nomski trendovi i zaokreti mogu razumetiukoliko se u ekonomsku analizu uvedu i va-ÿni neekonomski åinioci koji mnogostru-ko i snaÿno utiåu na privredne procese irazvoj. Poznavawe i uvaÿavawe neekonom-skih åinilaca razvoja u ekonomskim anali-zama posebno je vaÿno kod analize mehani-

zama i rezultata privrednog razvoja na kojeutiåu politiåke, institucionalne i naj-šire društvene determinante. U ovim stu-dijama privredni razvoj se posmatra kaorezultat ekonomskih i najširih socijalnihåinilaca. Pri tome, prof. Maxar nagla-šava presudnu vaÿnost socijalnih åinila-ca koji kroz unapreðewe društvene organi-zacije i jaåawe institucija obezbeðuju teh-nološka poboqšawa i modernizaciju pri-vrede i društva. Stalnim (evolutivnim)unapreðewem socijalnog okruÿewa jaåaju in-stitucije kao kquåna determinanta privred-nog razvoja. U studijama prof. Maxara istra-ÿivani su åinioci koji ograniåavaju dru-štvo da izgradi efikasne institucije kojeutiåu na privredne procese i razvoj. Prof.Maxar kao vaÿan ograniåavajuãi åinilacizdvaja redistributivnu usmerenost društva,koja je suprotna razvojnoj orijentaciji mo-dernog društva. On naglašava da institu-cionalni i poslediåno privredni razvojpodrazumeva izgradwu potrebnih regulativ-nih mehanizama koji mewaju postojeãi in-stitucionalni poredak, posedovawe potreb-nih znawa i informacija i uvoðewe po-trebnih operativnih ustanova prilagoðe-nih novim institucijama.

Prof. Maxar u svojim studijama se zala-ÿe za institucionalnu obnovu u svim seg-mentima sistema za koju postoje krupna po-litiåka ograniåewa i konstatuje da je Sr-bija 2000. propustila priliku da srušistaru politiåku strukturu i stvori u osno-vi novi regulatorni sistem, odnosno raz-vojno podsticajan institucionalni pore-dak koji je pokretaå razvojnih procesa. Po-kretaåi privrednog razvoja, koji se nalaze udruštvenim vrednostima, tradiciji, kultu-ri i istorijskom nasleðu, predmet su ovihistraÿivawa prof. Maxara.

Pisac ovih studija, Qubomir Maxar is-taknuti je redovni profesor Univerzitetau Beogradu i BK Univerziteta i izvanred-ni istraÿivaå makroekonomskih kretawa irazvojnih procesa u Institutu ekonomskihnauka i Ekonomskom institutu, u Beogradu.Imao sam lepu priliku da sa ovim ugled-nim univerzitetskim profesorom i vite-zom ekonomske profesije — svojim uåite-qem — ostvarim produktivnu saradwu kojau kontinuitetu traje više decenija i dono-si liåno zadovoqstvo i društvenu korist.

Marinko Bošwak

144

UDC 339:929 Andrejeviã S. I. (049.32)061.27(497.11 Beograd)(049.32)

IGUMANOVQEVA ZADUŸBINA

Jovan Jawiã (2008). Zaduÿbina Sime Andrejeviãa Igumanova,Beograd: Zaduÿbina Sime A. Igumanova, str. 215

Svojevrstan peåat prošlih vremena pred-stavqaju zaduÿbine onih qudi koji su ÿele-li da ostave nešto oteåestvu, u amanet po-tomstvu. Wihov slikovit prikaz åine nat-pisi sa imenom zaduÿbinara pojedinih ve-lelepnih graðevina u mnogim gradovima Sr-bije. Mnogo zaduÿbina podelilo je nesreã-nu sudbinu svog naroda, razarawe, nestaja-we i skrnavqewe, a mnogo wih ostalo je daodoleva zubu vremena, svedoåeãi o srpskojveliåini. Sredwi vek je za Srbiju bio zna-åajan u svakom pogledu, a i za wene zadu-ÿbine. Prvi zaduÿbinari bili su vladariiz dinastije Nemawiãa, pojedini feudalnigospodari i visoki crkveni velikodostoj-nici. Potrebno je, jer to zasluÿuju, navestibar one najznaåajnije i najlepše zaduÿbineNemawiãa: Hilandar, Ðurðevi Stupovi, Ÿi-åa, Mileševa, Studenica, Peãka Patrijar-šija, Graåanica, Ravanica, Qubostiwa, So-poãani, Veliki Meteori, Krka, Matejåa,Papraãa, Ariqe, Moraåa, Gradac… Vreme-nom za osnivawe zaduÿbina, odnosno fon-dova, zaslugu imaju qudi iz svih društve-nih slojeva, prvenstveno, veletrgovci i in-dustrijalci, a kasnije drÿavnici, politi-åari, vladike, oficiri, profesori… U no-vije vreme u nas najznaåajniji period zadu-ÿbinarstva je period izmeðu 1918. i 1941.Tada su podignute zaduÿbine Nikole Spa-siãa, Ilije Milosavqeviãa Kolarca, Vlaj-ka Kaleniãa, Alekse Krsmanoviãa, Luke Ãe-loviãa Trebiwca, Nikole Åupiãa, PersideMilenkoviã, Sime Andrejeviãa Igumano-va, itd. Donošewe zakona o zaduÿbinamavezuje se za 1896. i 1912. godinu a 1925. za-kon se dopuwuje Uredbom o upravi imovi-nom zaduÿbina i vršewu prava nadzora nadzaduÿbinskim upravama. Mrtvi period za-veštawa sledi nakon 1945. godine dola-skom komunista/socijalista na politiåkuscenu Srbije tj. Jugoslavije. Još crwa ka-rakteristika ovog perioda posle Drugog svet-skog rata, bila je nacionalizacija privat-ne svojine u koju je ukquåena i imovina za-duÿbina, iako su one veã imale društvenikarakter. Danas od drÿave povraãaj traÿi73000 pravnih vlasnika i naslednika svo-jih kuãa, zgrada i placeva.

Jedan od retkih primera povratka delaimovine, jeste zaduÿbina Sime Andrejevi-ãa Igumanova. Sima Andrejeviã IgumanovPrizrenac (1804—1881) je darivao crkve,manastire, škole, sirotišta, bolesne, ne-moãne, pevaåka društva i mnoge druge koji-ma je pomoã bila potrebna. Pošto je kaomali ostao bez roditeqa, Sima je detiw-stvo proveo u manastiru Svetog Marka, kodnajstarijeg brata Aksentija, igumana mana-stira, odakle je i dobio drugo ime „Iguma-nov". Nakon gubitka svoje porodice, (pre-rana smrt ãerke Magde i sina Manojla) Si-ma je, kako patrijarh srpski Pavle kaÿe, za-loÿio sav svoj imetak, celog sebe, u pro-svetne, humanitarne i druge uzvišene rodasvog ciqeve, uzrastavši tako u velikog do-brotvora vascelog roda srpskog. Kao trgo-vac ÿiveo je skromno, predano Bogu i radiou Carigradu, Odesi, Kijevu i Beogradu, gdese susretao s raznim prosveãenim qudima,koji su radili na prosveti i buðewu naci-onalne svesti kod svog naroda. Ÿeleãi dana isti naåin pomogne svom zaviåaju i ze-mqacima iz stare Srbije, koja je tada bilapod turskom vlašãu, namerava da otvoriškolu u Prizrenu, koju bi sam izdrÿavao.Gubitkom sina jedinca Manojla, 1865. godi-ne, Sima Igumanov odluåuje da se povuåe izsvog posla i posveti onome što mu je preo-stalo, ostalim sinovima stare Srbije. Zatopiše svoje prvo zaveštawe u tadašwem pre-bivalištu Kijevu, kojim je svu svoju imovi-nu namenio tadašwoj srpskoj školi u Pri-zrenu. Kasnije, usled prevelike qubavi pre-ma svom narodu i åeÿwe da mu pomogne,1869. donosi odluku, a 1871. godine i osni-va Pravoslavnu srpsku bogosloviju u Pri-zrenu. Sedište Bogoslovije je bilo u Si-minoj kuãi, kao i pet okolnih kuãa koje jeSima, radi toga, kupio. Zadatak Bogoslo-vije je bio da sprema mladiãe srpske na-cionalnosti i pravoslavne veroispovestiu otomanskoj imperiji za narodne svešte-nike i uåiteqe. Åekajuãi povoqnu prilikuza povratak u Prizren, Sima je vreme pro-vodio kod prijateqa u Beogradu gde je kupio

145

više nepokretnih imawa, od kojih jedno naTerazijama. Planirao je da se na tom imawuizgradi višespratnica koja ãe se izdavatiu zakup a prihodi iãi za izdrÿavawe Pri-zrenske bogoslovije i za druge prosvetneciqeve wegovog rodnog kraja. Plašeãi seda neãe doåekati povratak u Prizren, SimaIgumanov, 29. oktobra 1880. godine pišetestament u kome zaveštava svu svoju imo-vinu u sluÿbu Prizrenske bogoslovije, aupravqawe vrednom zaduÿbinom poveravapoglavaru srpske pravoslavne crkve, tada-šwem mitropolitu kneÿevine Srbije, a ka-snije patrijarhu, s dva pomoãna staraocakoje sam poglavar imenuje. Time je data for-malna i faktiåka osnova za osnivawe zadu-ÿbine s wegovim imenom. Uprava zaduÿbi-ne ostvarenim novcem uspeva da realizujeSimine planove i podiÿe novu velelepnuzgradu na Terazijama po projektu braãe Pe-tra i Branka Krstiãa, svima poznatu, Igu-manovqevu palatu. Detaq zgrade koji je ta-koðe åinio jedinstvenom, bila je grupa skulp-tura, koja se zvala „Sima Igumanov sa si-novima", åiji je autor Lojze Dolinar, slo-venaåki vajar. Grupa skulptura je predsta-vqala Simu Andrejeviãa, wegovog sina Ma-nojla i åetiri uåenika. Skulpture su bileokrenute centru Beograda u nameri da pri-kaÿu ÿequ svih porobqenih Srba u starojSrbiji, ÿequ za slobodom. Moramo napo-menuti tuÿnu sudbinu koja je zadesila Zadu-ÿbinu kako u noãi izmeðu 10. i 11. avgusta1950. godine kada su skulpture po neåijojnaredbi iseåene i åekiãima razbijene, ta-ko i devet godina kasnije, nacionalizacijuzgrade. Zraci svetla i nade slede tek 1990.godine donošewem novog Zakona o zadu-ÿbinama, fondacijama i fondovima. Godi-ne 1991. opština Stari grad (dotadašwivlasnik), vraãa palatu Zaduÿbini. Zaduÿbi-na je time mogla da koristi samo poslovniprostor zgrade, a spratni deo zgrade ostao

je na korišãewe stanarima koji su steklistanarsko pravo, s tim da im nije bio do-zvoqen otkup stanova. Ipak Zaduÿbini jeovim omoguãen daqi rad odrÿavawa i gra-ðewa novih zgrada Bogoslovije u Prizrenu.Najboqi prikaz Siminih ruku dela, bila bireåenica Jovana Jawiãa, autora kwige Za-duÿbina Sime Andrejeviãa Igumanova: „Za-sejano u Prizrenu, pothrawuje se iz Beo-grada a plodove ubira cela otaxbina i vas-ceo srpski narod". Meðutim 1999. godine,usledio je egzodus srpskog naroda sa Kosovai Metohije, usled åega je Prizrenska bogo-slovija izmeštena u Niš gde je sredstvi-ma Zaduÿbine podignuta nova „privreme-na" Bogoslovija. Prizrenska bogoslovija jepostala utoåište za progowene Srbe i osta-le nacionalnosti iz Prizrena, Ðakovice,Prištine, Deåana, Podujeva… Time je i uovim, za wu, najteÿim vremenima pokazalaširinu srpske duše i pravoslavno milo-srðe. Privremena Bogoslovija u Nišu na-stavqa misiju Prizrenske bogoslovije u stva-rawu velikih liånosti za srpski rod. Liå-nosti koje je Prizrenska bogoslovija ško-lovala bile su uåiteqi, vladike i trojicasrpskih patrijarha Varnava, Gavrilo i Pa-vle, od kojih su prva dvojica bili weniuåenici a treãi wen profesor.

Posle åitawa ove kwige iskrasavaju pi-tawa: Da li je nestalo zaduÿbinarstvo? Dali ãe se u Srbiji opet osetiti nacionalniznaåaj zaduÿbina i shvatiti åiwenica dase veliki deo kulturnog stvaralaštva ostva-ruje upravo preko wih? Da li ãe se i kako uSrbiji ubuduãe poštovati zaduÿbine i fon-dacije?

Ostaje nam da vidimo, ali i da utiåemona sadašwe bogate qude da ostave nešto uamanet svojoj otaxbini i narodu, jer ãe tonarod uzdiãi, a i wih uåiniti veãim sadai vo vjeki vjekova.

Dejan Obuãinski

UDC 392.8:664.66(049.32)

ŠEST MILENIJUMA HLEBA

Hajnrih Eduard Jakob (2009). Šest hiqada godina hleba,Beograd: Balkankult fondacija

Hleb je proizvod prirode i kulture. Ka-da dete prvi put uzme zalogaj hleba posta-

je wegov zavisnik do kraja ÿivota. On jeosnovna hrana i metafora, simbol uspeha i

146

pada, vlasti i nemoãi! On je trajna veza sprolaznim i ÿeqenim veånim ÿivotom.

Jedan od najboqih opisa te sloÿene iduboke veze åoveka s hlebom dao je åuvenifrancuski nutricionista i istraÿivaå skraja 18. i poåetka 19. veka Augustin Par-mentier, koga, kao moto kwige Šest hiqadagodina hleba i sam autor citira u uvodu:„Hleb je blagorodni dar prirode, hrana,koja se ne moÿe zameniti nijednom drugomhranom. Kada smo bolesni, gubimo ÿequ zahlebom tek kada je izgubimo za svim osta-lim; kada nam se opet ta ÿeqa vrati, to jeveã znak ozdravqewa. Hleb pristaje uz sva-ko doba dana, uz svako doba ÿivota i uz sva-ku vrstu variva: on poboqšava svaku druguhranu, on je otac i lošeg i dobrog varewa.Kada se jede s mesom ili s drugom kakvomhranom, ne gubi ništa od svoje slasti. Onje tako prisan åoveåjoj naravi, da mu mi,tek što smo se rodili, poklawamo svu svojuqubav, a do smrtnog åasa ne moÿemo ga sezasititi."

Hleb je postao univerzalni zaštitnikÿivota. Obredni, prazniåni i obiåajni hle-bovi prate ÿivot svakoga od nas, od roðewado smrti, pa i posle smrti. Hleb nije samoegzistencijalna tema, veã i eshatološka,odnosno ontološka. Dostojevski je napi-sao: „Nema ništa na svetu tako pozitivnokao što je hleb!" Zašto baš hleb?

Tu svoju sakralnu ulogu u našem ÿivotuhleb je zadobio iz åetiri osnovna razloga:

Na prvom mestu je wegova apotropejskafunkcija. To su sâmi sastojci, bez kojih ne-ma ÿivota, a od kojih pripremamo hleb: se-me, voda, so. Još su stari narodi verovalida je zrno ÿitarice — ÿivo, mlevewem gu-bi vitalnost, ali ponovo umešano u hlebpostaje ÿivot i daje ÿivot.

Drugo, drevnost hleba, još od vremenastarih naroda hleb je postao naša osnovnahrana (prvo jelo).

Treãe, hleb je oznaåen kao qudska hrana.Zemqoradwa, odnosno pripremawe hleba sudokaz da smo u pradavnim vremenima, talo-ÿeãi iskustvo tokom miliona godina, uspe-li od sirovih lovaca i sakupqaåa samo ono-ga što nam priroda pruÿa, da postanemoaktivni uåesnici u prirodnim procesima.Time smo zapoåeli dugotrajni put kultur-nog razvoja. I to je zapisano negde duboko usvakome od nas.

I na kraju, spravqewe ili mešewe hle-ba oduvek se poistoveãivalo s momentomstvarawa sveta, zato se hleb u veãini na-ših obreda i praznika pojavquje kao uni-verzalni model qudskog sveta i qudskog te-la. Hleb je svetlosna energija!

On je zajedniåki imeniteq svih civili-zacija i kultura koje su nastajale, trajale iodlazile, a åije je ishodište Mediteran.Na hlebu su stvarane i rušene imperije,kulture i religije. I tako je to veã duÿe odšest hiqada godina. Upravo o svemu tomepiše autor ove uzbudqive i inspirativne,kako stoji u podnaslovu originala, svete isvetovne istorije hleba.

Preporuåujuãi kwigu Šest hiqada godi-na hleba autora Hajnrija Eduarda Jakobija zaštampu, Bojan Jovanoviã, nauåni savetnikBalkanološkog instituta SANU je napi-sao:

„U veoma bogatoj literaturi o hlebu ovakwiga poznatog nemaåkog pisca HajnrihaEduarda Jakobija ima svakako posebno me-sto. Iako je prvi sintetiåki rad o istori-jatu naše danas najznaåajnije prehrambenenamirnice, ona do danas nije izgubila naznaåaju. Osvetqavajuãi šest milenijuma du-gu istoriju hleba, autor ukazuje na vaÿnostwegovog poåetka vezanog prvenstveno za egi-patsku kulturu. Iako su ÿitarice i znatnoranije korišãene za spravqawe kaša i le-piwa, tek je u Egiptu poåeo da se peåe hlebod kvasnog testa åime je uspostavqen we-gov proizvodni standard i zapoåela wegovakultura. Tokom istorije hleb je spravqan odrazliåitih ÿitarica, dobijao je razliåiteforme i bio predmet estetskog oblikovawa.Izraÿavajuãi specifiånost svake kulture,hleb je od poåetka imao ne samo neposrednoupotrebni znaåaj veã i jedno više duhovnoznaåewe vezano za spoznaju tajne odrÿavawai produÿavawa ÿivota. Autor sagledava ovudimenziju hleba od egipatskih verovawa pre-ko eleuzinskih misterija do hrišãansva iutvrðuje da su najveãi religijski kultovi,oliåeni u odgovarajuãe mitove, vezani zabogove hleba. Drugi vaÿan aspekt u istori-ji hleba je socijalno-politiåki, a vremevelikih gladi pokazuje koliko je hleb svoje-vrsna metafora qudskog ÿivota.

Kwiga Šest hiqada godina hleba Hajnri-ha Eduarda Jakobija nesumwivo spada u ka-pitalna dela kulturne baštine i predsta-vqa vaÿan izvor za razumevawe istorije ikulture ove naše osnovne ÿivotne namir-nice. Weno objavqivawe na srpskom jezikunesumwivo ãe predstavqati i svojevrstankulturni dogaðaj."

Prvo izdawe kwige pojavilo se 1944. go-dine u SAD, a drugo, dopuweno, desetak go-dina kasnije. Od tada je prošlo više odpola stoleãa, i došlo se do odreðenih no-vih nauånih saznawa, ali kwiga ništa nijeizgubila na aktuelnosti, znaåaju i pouåno-sti.

147

Da bi se napisala jedna ovakva kwiganeophodno je da autor poseduje ogromno re-nesansno znawe i, pre svega, da uloÿi ve-liki i sistematski rad.

Hajnrih Eduard Jakob upravo je imao tevrline. Bilo mu je potrebno više od dvade-set godina strpqivog istraÿivawa — pro-åitao je više od 400 kwiga najeminentni-jih autora, provodio mesece i godine u bi-bliotekama Pariza, Rima, Londona, Ciri-ha, Lewingrada, Stokholma, Wujorka i Va-šingtona.

I pored ogromnog znawa koje je autorstekao iz svih relevantnih nauka za ovu te-mu, od botanike, teologije i medicine dosociologije i filozofije, ova kwiga nijeprosti zbir åiwenica, gde je sve tako jasnoi logiåno, veã originalno autorsko tuma-åewe utemeqeno na višeslojnim izvorimaod predawa i mitova, religijskih kanona,literature i poezije, do nauånih dokaza iistorijskih fakata.

H. E. Jakob (1889—1967) je roðen u Ber-linu u imuãnoj porodici. Studirao je isto-riju, filozofiju, kwiÿevnost i muziku. Bioje glavni dopisnik berlinskih novina Ber-liner Tagesblatt iz Austrije. To mu je omogu-ãilio da ÿivi komformo i upozna sve one

„koje je trebalo znati" u Beåu izmeðu dvasvetska rata. Posle aneksije Austrije odstrane nacista, H. E. Jakob, kao Jevrejin,dospeva u logore Dahau i Buhenvald. Zahva-qujuãi supruzi uspeva da se oslobodi 1939.godine i emigrira u SAD.

Tokom 44 godine kwiÿevnog rada napi-sao je åetrdeset vrednih dela, od pozori-šnih drama, novela, romana do romansira-nih biografija. Najpoznatija wegova delasu: zbirka novela pod naslovom: Pogreb EmeEbrije, 1912; dnevnici Putovawe kroz bel-gijski rat, 1915; Dar lepe zemqe, 1918; ro-man Dvadesetgodišwi, 1918; antologija Sti-hovi ÿivih, 1923; romani Jekelina i Japan-ci, 1928; Krv i celuloid, 1929; Devojka izAhena, 1930; Qubav u Skopqu, 1931; kultur-noistorijska monografija Priåa o kafi iwen trijumfalni pohod, 1934; romansiranebiografije Svet Eme Lazarus, 1949; JozefHajdn, wegova umetnost, wegovo doba i slava,1951. i 1953, kojoj je predgovor napisao To-mas Man; kulturnoistorijski roman JohanŠtraus, otac i sin, 1953, koji je prevedenna jedanaest jezika.

Dimitrije Vujadinoviã

UDC 316.324.7(049.32)17.036.1(049.32)

O HIPERPOTROŠAÅKOM DRUŠTVU

Ÿil Lipovecki (2008). Paradoksalna sreãa — ogled ohiperpotrošaåkom društvu, Sremski Karlovci — Novi Sad:

Izdavaåka kwiÿarnica Zorana Stojanoviãa, str. 436

Samo po spisateqskom stilu i pojmov-nom aparatu koji upotrebqava, moguãe je pre-poznati identitet Ÿila Lipoveckog kaoprofesionalnog filozofa. Po naåinu ko-jim pristupa problemima društva i spek-trom tema kojima se bavi, Lipovecki (1944—)profesor Univerziteta u Grenoblu pripa-da krugu najmarkantnijih ÿivih sociologasvakodnevnog ÿivota. Kwiga Paradoksalnasreãa: ogled o hiperpotrošaåkom društvu tonajboqe potvrðuje.

Preobraÿaj holistiåkih qudskih zajed-nica zasnovanih na kolektivnoj psihi idruštva koja podstiåu sveopštu individu-alizaciju predstavqa misao vodiqu u najve-ãem broju wegovih dela. Stoga se za Lipo-

veckog moÿe reãi i da je teoretiåar moder-nizma, jer su istorijski uslovqena pona-šawa qudi i naåin zadovoqewa wihovihpotreba wegove osnovne misaone preokupa-cije.Ni kwiga koju ovde predstavqam u tomsmislu nije izuzetak.

U središtu paÿwe ove kwige je hiperpo-trošaåko društvo koje je predstavqeno kaonova faza savremenog kapitalizma. U wojLipovecki nastoji da pomogne sagledavawuizmewenih sklonosti i kulturnih potrebaåoveka u konzumentnoj logici savremenoghiperpotrošaåa društva. Ovaj proces obu-hvata psihologiju hiperkonzumenta na ko-ju utiåe nezaustavqiv rast i priliv doba-ra kao i bogata ponuda svih vrsta usluga.

148

Iskonskoj teÿwi åoveka za komforom kojaje zasnovana na wegovom oslobaðawu od ko-lektivnih stega, korespondira tendencij-ski uspon individualne samobitnosti qu-di koja u svetu hiperkonzumentnog društvaodraÿava psihologiju potrošwe kroz wiho-vu svestranu kulturnu emancipaciju. Usred-sreðivawem na hiperpotrošwu, qudske po-trebe, åovekovu emancipaciju i dinamiånustrategiju marketinga, Lipovecki uobliåa-va skladnu celinu na kojoj poåiva konzu-mentna logika današwih trÿišnih pri-vreda. Ovim redosledom istraÿuju se moda-liteti qudske sreãe koja je u osnovi glav-na predmetna preokupacija ove nesumwivouspele kwige.

Kwiga se sastoji iz više poglavqa, me-ðusobno povezanih i znalaåki strukturisa-nih u jedinstvenu celinu:

U prvom delu se razmatra orijentacijakupca u poplavi trÿišnih proizvoda. Ku-pac reaguje na modu i kult robnih marki uambijentu demokratizacije potrošwe kojaopet, predstavqa simptom išåezavawa po-redaka klasne strukturisanosti. Reåju, štosu ÿivotni stilovi mawe odreðeni dru-štvenim poretkom i oseãawem klasne pri-padnosti, više se nameãe moã trÿišta ilogika marki (str. 50). Briga o zdravqu po-staje jedna od najvaÿnijih kulturnih potre-ba. U toku je promena strukture potrošwe,jer moderni åovek više nego ikad postajesubjekt wene medikalizacije.Preventivna hi-perroba koja oznaåava kraj bezbriÿne epoherobe, ukquåuje prosveãenog konzumenta kojipazi na kvalitet proizvoda, zakazuje save-te sa struåwacima, intenzivira preglede iraspituje se o lekovima. Lipovecki razot-kriva i psihologiju potrošaåkog apetitaåiji najdubqi koreni poåivaju u potrebirazbijawa fosilizacije svakodnevnog ÿi-vota. Potrošwa budi san o veånoj mladostii sadašwosti koja ponovo oÿivqava, a po-trošaåa svodi na dete koje uvek nešto novooåekuje. Zabavni parkovi su puni odraslihkoji uÿivaju da izigravaju dete koje su nekadbili (str. 76). Suprotno uobiåajenim sta-novištima, Lipovecki smatra da današwuglobalnu privredu u mawoj meri odlikujeproces standardizacije i homogenizacije uodnosu na eksploziju razliåitosti i impe-rativa brzine koji se odnose na dinamikustalnih priliva. Porast ponude obeleÿavatrÿišno vreme razvijenih društava.U SADbroj objavqenih kwiga je porastao za preko50% u toku dve posledwe decenije; preko100.000 kwiga se objavi svake godine, a 2001.broj je premašivao 135.000 naslova (str.95). Rok trajawa proizvoda visoke tehnolo-

gije smawen je na polovinu od 1990, a 70%proizvoda velikih robnih kuãa ne traju du-ÿe od dve ili tri godine. Odrasli konzu-menti nisu zarobqenici mode kao adole-scenti, veã kupuju ono što im se sviða išto im dobro stoji. Ovo podruåje qudske iekonomske slobode predstavqa izraz razno-vrsnije ponude na trÿištu. Odnos premamodi se subjektivizuje, te kupovina višezavisi od liånog izbora nego od kolektiv-nih pravila. Ušli smo u civilizaciju hi-pertrenutka u kojoj buduãnost gubi na zna-åaju. Dinamizam potrošwe raåuna sa stvar-nošãu koja beskrajno traje u trenutnoj raz-meni i odnosu koji imaju malo razumevawaza odlagawe i prolongirawe ciqa. Sreãnastrpqivost je do juåe bila sastavni deo ose-ãaja sreãe, ali dinamizam u poplavi trÿi-šnih proizvoda postavio je ideal trenut-nog zadovoqewa ÿeqa i nestrpqewe kao re-akciju u kojoj se filozofija nultog roka po-javquje kao model koji odreðuje temperamenti ponašawe današweg konzumenta. Sni-mam, vidim, prenosim ili brišem foto-grafiju i kao turbo potrošaå ÿelim do-stupnost proizvoda, sliku i komunikacijuu bilo kom trenutku, u svakom åasu dana inoãi. Podreðujuãi autentiåne vrednosti ikulturu, našim trenutnim oseãawima i mi-šqewima odluåujemo o tome da dobijemosve, kad hoãemo i šta hoãemo u osiromaše-noj percepciji qudskih veza i oseãaja rado-sti išåekivawa koje ubrzano nestaje.

U drugom delu studije Lipovecki se bavipreduzetniåkim duhom, izmewenom aksio-loškom sadrÿinom reklame, razliåitim ka-tegorijama konzumenata i preobraÿajem åo-vekovih potreba. U tom smislu, moÿe se sa-gledati smisao robne ponude po kojoj pred-uzetniåka aktivnost odreðuje fizionomi-ju trÿištu, u toj meri da današwa mestatranzita sve više liåe na trgovinske cen-tre. Aerodromi i ÿelezniåke stanice u ve-ãoj meri su prodajna mesta nego što osta-vqaju utisak lokacija s kojih poleãu avioniili pristiÿu vozovi. Grad se slio na sta-nicu i preduzetniåkim duhom u trgovinipostao multiservis za putnike. Nekada suqudi odlazili u centre da kupuju, a danasrobe i usluge dolaze k wima. Sledstvenotome, Lipovecki primeãuje da su u nekimmegalopolisima Amerike ili Japana, su-permarketi i kwiÿare, restorani i sport-ske hale åesto otvoreni u svako doba dana inoãi (str. 121—122). Preduzetniåki duh jedoveo do slabqewa zakonodavstva koje oba-vezuje na dnevno i sedmiåno radno vreme,premda bi trebalo i da ga jaåa i podstiåe.Reåju, snaga preduzetništva postaje takva

149

da joj ne moÿe odoleti marketinška strate-gija po kojoj je više prodavnica otvorenonoãu.

Reklamnim porukama koje proširuju svo-ju misiju, odnoseãi se na krupnija pitawa,nastoje se pridobiti i stalni kupci kojiispoqavaju sve veãu prosveãenost. Stoga oneuzdiÿu i odreðeni pogled na svet, promo-višuãi ne samo robu, veã i imix koji pro-teÿira univerzalne vrednosti. U tom smi-slu, Ÿil Lipovecki s pravom primeãuje dase reklame bave ratom, sidom, smrtnom ka-znom, poštovawem okoline, rasizmom, pra-vima åoveka. Svedoci smo doba koje favo-rizuje one strategije savremenog marketin-ga po kojima više nije reå samo o podsti-cawu potreba i uslovnih refleksa, nego ostvarawu emocionalnih veza s robnom mar-kom. Razume se, moderni marketing moraraåunati i s åiwenicom da se u eri sveop-šteg prosveãivawa stanovništva postepe-no mewa i profil kupca. Takvom kupcu jevaÿno da bira proizvod boqeg kvaliteta, daviše poštuje ÿivotnu sredinu. Reå je o„alteropotrošaåu", odgovornom konzumen-tu koji kupuje inteligentno, prestajuãi dabude marioneta trÿišta.

Poznato je da vrednosni ideal u reklam-nim TV spotovima, koji prati globalna mo-nokultura, predstavqaju erotizovani, vit-ki, preplanuli i mišiãavi mladiãi i de-vojke. Iz ove opšte vizure koja se oslawana agresivnu sakralizaciju mladosti i te-la, stari su potpuno otpali uz preãutnu su-gestiju da se razvojem nove tehnologije odwih nema šta nauåiti. Ovo stanovište Li-povecki, ne samo da relativizuje veã sta-rim osobama u kontekstu hiperpotrošaåkogdoba, pripisuje sasvim suprotnu ulogu inesumwivo preuzimawe inicijative na svimpoqima. Današwi penzioner osloboðen im-perativa rada, zaokupqen brigom o zdra-vqu, na najboqi naåin demantuje kulturuprotiv starosti jer je prodro na sve glav-ne punktove mega potrošwe postajuãi takoidealan model turbo potrošaåa. U tom smi-slu, Lipovecki piše da odrasli senioriputuju, odlaze na drugi kraj sveta, obilazegradove i muzeje, pohaðaju teåajeve infor-matike, bave se sportom, ÿele da izgledaju„mlaði od svojih godina" (str. 135). Kozme-tiåke marke, putniåke agencije i lanci ho-tela, pa åak i firme koje zapošqavaju ima-juãi u vidu psihologiju klijenata, sve seviše obraãaju starijim qudima od 60 godi-na. Reklamni spotovi i pomama za sredsvi-ma za podmlaðivawe izbacili su starije uepicentar sistema hiperpotrošwe i po-

tvrdili da konzumeristiåka groznica nezna za godine i generacijske razlike.

Kroz celu studiju provejava prosveãenioptimizam potrošaåa sklonog sumwi i ne-zadovoqstvu, buduãi da suprotnost izmeðuopštih tokova civilizacijskog razvoja iinicijative sve aktivnijih i kritiåki na-strojenih pojedinaca poprima obrise para-doksa. S jedne strane, dometi u napretkumedicine i åovekove nege su impresivni.S druge strane, nezadovoqstva i ÿalbe naloš kvalitet leåewa, dijaloga s lekarom,zbog odlagawa prijema na bolniåko leåewei åitavog niza lekarskih usluga, sve su iz-raÿeniji. Takoðe i u eri neviðenog usponai demokratizaciji obrazovnog nivoa, vaqasagledati ogromno nezadovoqstvo roditeqauåenika u odnosu na rad nastavnika i onihkoji koncipiraju obrazovawe.

Jedan od najveãih paradoksa, po mišqe-wu Lipoveckog, jeste u korespondentnostistrahovitog uspona inividualizacije i oÿi-vqavawa kolektivnih praznika i manife-stacija. Ovaj paradoks u smislu koji mu pri-pisuje Lipovecki utemeqewe nalazi u so-cijalnom biãu konzumeristiåkog društvakoje nije u suprotnosti s emocionalnomotvorenošãu i energijom onih koji se oku-pqaju. Xinovske diskoteke i kolektivni pro-vodi u javnom i privatnom prostoru to naj-boqe potvrðuju. Praznici su lišeni smi-sla koji se obraãa prošlosti i buduãnosti.Praznikom usredsreðenim na sadašwost vla-da logika dokolice i spektakla. Lipoveckipiše o samodovoqnom hiperslavqu na nul-tom stepenu smisla koje je pothrawivanosamo strastima za zabavom i potrošwom(str. 290). Nekada je praznik imao integra-tivnu funkciju åiji je ciq bio da ojaåa za-jednicu, a danas je na raspolagawu pojedin-cu i wegovoj sreãi. Manija kupovawa po-klona i spremawa zaliha hrane za praznik,potpuno je potisnula wegov duhovno-isto-rijski smisao. Polet materijalnih vredno-sti i motiva te gomilawe stvari, nije uåi-nio qude sreãnim. Od 1960. godine utro-struåila se potrošwa energije, ali ima lispremnih da potvrde da je åovek isto toli-ko puta sreãniji.

U oceni moralnog stawa modernih dru-štava, åesto se rukovodimo trenutnim fru-stracijama i izriåemo ocenu koja je stro-ÿija nego što bi trebalo. Iskre morala ko-je bude optimizam, ne samo da tiwaju, veã svremena na vreme znaju da se razgore. Naovom poruåju razmatrawa, Lipovecki iska-zuje najveãi optimizam. Brojna udruÿewa,grupne inicijative, apeli i kritiåka svest,kao i volonterski rad svedoåe da moral ni-

150

je zaboravqen iako ÿivimo u vremenima ukojima novac, nasiqe, manipulacija i ma-terijalne vrednosti diktiraju socijalnu di-namiku u ÿivotu današweg åoveka. Ovomesvedoåe i brojne komemoracije s duhovnimznaåewem koje se poglavito oslawaju na po-štovawe liånosti, prošlih, ali univer-zalnih dela i vrednosti. Na koncu, emoci-onalne drame pojedinaca i qudskih zajed-nica nisu umawile potrebu za dostojan-stvom, pri åemu iskaz „volim te" nije izgu-bio na aktualnosti. Naprotiv.

Nekada je karnevalsku veselost krasilaneobuzdana energija praãena gozbama i pre-ÿderavawem. Na tim manifestacijama sunemilice pquštale uvrede, neodmerena ša-la i podsmeh namewen niÿim klasama. Da-nas druge krišom osmatramo i sa sklono-šãu da nenametqivo, ali znatiÿeqno zavi-rujemo. Umesto raspojasanosti, šetamo opu-šteni, sâmi ili u malim grupama, paÿqi-vo otvarajuãi besprekorno upakovan sen-dviå kupqen u obliÿwem supermarketu. Je-demo u pokretu. Umesto vina u ambijentukolektivne neobuzdanosti, ispijamo instantkafu ili sok na cevåici zavaqeni na dis-kretnom mestu u potrazi za mirom i punomdiskrecijom. Vrednosti Dionizisa poti-snute su vrednostima modernog hiperkonzu-menta. Isparcelisanom mikro strukturomåiji prostor i usluge svakodnevno konzu-miramo udahnuli smo smisao inicijativiza anonimnošãu i vrednostima privatnog

ÿivota. Pribliÿno u ovoj matrici, Lipo-vecki upuãuje na pravac istorijskog kreta-wa, premda se za wega ne moÿe tvrditi da jejednosmerni socijalni evolucionist. Sre-ãa je varqiv pojam te proširewe blagosta-wa ne ide bez wene povrede: u meri u kojojse širi „imaginarno" komfora, nezausta-vqivo raste deprimirajuãe oseãawe da dru-gi prema nama loše postupaju (str. 309—310). Što se više širi kultura efikasno-sti, to više prisustvujemo psihologizaci-ji oåekivawa blagostawa od rada; što sepojedinac više nameãe kao referentna ÿi-ÿa, tim više se zaoštrava wegova potrebada ga drugi ceni, pa se više razvijaju pat-we povezane s nedostatkom priznawa (str.310).

Kwiga Paradoksalna sreãa — ogled o hi-perpotrošaåkom društvu, koja se åita u jed-nom dahu predstavqa znaåajan doprinos so-ciologiji kulture. Ipak, Lipoveckom va-qa ponešto i zameriti. Umesto da u izve-snim organizacionim strukturama kolektiv-nih akcija uoåi posledice prethodnih po-remeãaja u strukturama moãi i socijalnimnejednakostima, navedenim oblicima pri-pisuje emancipatorski potencijal. S drugestrane, u hiperpotrošaåkom društvu i tur-bokonzumentima naglašeno pripisuje afir-mativnu crtu kulturnog standarda.

Zoran Gudoviã

UDC 929(=163.41)(497.5/.6)(049.32)

PODVIG JOVANA RADOJÅIÃA

Jovan S. Radojåiã (2009). Biografije: Srbi zapadno od Dunava i Drine,¡—¡¡¡, Novi Sad: Prometej, str. 1272 + 1162 + 1379

Za delom koje bi prikazalo ÿivotne pu-teve i rezultate rada istaknutih Srba spodruåja Barawe, Zapadnog Srema, Slavoni-je, Korduna, Banije, Like, Dalmacije, Istre,Gorskog Kotara, Dubrovnika, Zagreba, Rije-ke,… oseãala se odavno potreba. Da tu po-trebu — koja bi u normalnim prilikamabila prioritetni zadatak odgovarajuãih in-stitucija nacionalnog i drÿavnog znaåaja— zadovoqi, poduhvatio se profesor JovanRadojåiã. On je petnaestak godina priku-pqao napisane, po raznim kwigama, åaso-pisima i novinama (danas najåešãe teško

dostupnim ili gotovo obiånim åitaocimanedostupnim) rasute ÿivotopise znameni-tih Srba (oba „zakona") iz najzapadnijihsrpskih krajeva. Deo biografija on je naosnovu dostupne graðe rekonstruisao, a deoje sâm napisao.

Taj napor profesora Radojåiãa rezulti-rao je u leksikonu koji obuhvata oko 1300imena qudi koji su ostavili traga u kultu-ri, nauci, umetnosti, privredi, politici,veri, vojevawu za slobodu, sportu i drugimoblastima materijalnog i duhovnog ÿivotaSrba tih krajeva, a neki od wih prevazi-

151

šli su lokalne, regionalne i nacionalneokvire i postali evropska i svetska imena(Tesla, Milankoviã, …) u oblastima kojimasu se bavili.

Ta kwiga Jovana S. Radojåiãa pod naslo-vom Srbi: Srpska Krajina, Slavonija, Dal-macija, Hrvatska: Biografski leksikon (Be-ograd: Komerc sistem d. d., Matica Srba iiseqenika Srbije i Fond istine o Srbi-ma) pojavila se 1994. godine. Danas, 15 go-dina kasnije, novosadski „Prometej" obja-vquje Radojåiãeve kapitalne trotomne bio-grafije Srba zapadno od Dunava i Drine.

Pred nama je, dakle, novi podvig profe-sora Jovana Radojåiãa — posle pionirskogBiografskog leksikona iz 1994, u višestru-ko obimnijim (preko 9.000 odrednica naukupno bogato ilustrovanih 3813 strana)Biografijama on prikazuje ÿivotne sudbi-ne i dela i istaknutih Srba i Srpkiwa sone strane Dunava i Drine. Wihove bio-grafije su ÿivi dokaz jedinstva kulturnogi duhovnog prostora srpskog naroda. Izno-seãi na svetlo dana malo poznate i gotovonepoznate podatke o našim odliånicimaiz minulih vremena, još više izvlaåeãiiz potpunog zaborava brojne liånosti, aukazujuãi i na neka potpuno nepoznata a za-sluÿna imena, profesor Radojåiã nam upra-vo rekonstruiše mapu tog prostora. On seusredsredio na onaj deo tog prostora koji jeu veãoj meri nego ijedan drugi, sa srpskestrane, bio ÿrtva nemara i nebrige, a sdruge strane, predmet svojatawa i zatira-wa. Stranicama ove dragocene kwige defi-luje mnoštvo pojedinaånih energija, zdra-vih ambicija, raskošnih talenata, stvara-laåkih genija, tragiånih ÿrtava i blista-vih kreacija, koje se, posredno ili nepo-sredno, suprotstavqaju zlim ništiteqima,ali i opštem besmislu, potvrðujuãi svojuvitalnost i svedoåeãi o neuništivosti du-ha. Neretko ovde liåne sudbine stoje i kaosimbol zajedniåke sudbine…

Na izvestan naåin to se moÿe primeni-ti i na autora ove kwige:

„Jovan Jovica S. Radojåiã roðen je 2. ¡1933. godine u Udbiwi, Utiwska dolina,tada kotar Vojniã, na Kordunu. Osmo je oddvanaestoro djece … Stanka Radojåiãa i Da-nice, roðene Gaãeša. Osnovno obrazovawestekao u zaviåaju. Dva razreda gimnazije,pripravni uåiteqske škole i Uåiteqskuškolu završio u Karlovcu (do 1952). Uåi-teqovao na Kordunu, najprije u Velikoj Cr-kvini (1952/53. šk. godina), i u SlavskomPoqu (1954—1958), kod Vrginmosta (sadaGvozd), gdje je bio i upravnik osmogodišwe

škole. Od tada kroz rad i rukovoðewe ukulturno-prosvjetno-informativnim i slu-ÿbeniåkim ustanovama, društvenim i dru-štveno-politiåkim organizacijama, te vo-lonterskim i profesionalnim obavqawemlokalnih društvenih i politiåkih funk-cija, više je prisutan u javnosti. Godine1958. biran je za sekretara OK SK Vrgin-most, na kojoj duÿnosti je bio profesio-nalno sve do 1962, kada je redovno upisaoVisoku školu politiåkih nauka u Beogra-du i diplomirao 1966. godine. Sa ponov-nog mandata sekretara OK SK Vrginmost1967. nastupio na mjesto politiåkog radni-ka Kotarskog komiteta SKH Karlovac. Kaoprofesor radio od 1969. do 1974. godine uGimnaziji „Dr Ivan Ribar" (1969/70) i uŠkolskom centru metalske i elektro stru-ke u Karlovcu. U isto vrijeme aktivan uDPO i ålan SKD „Prosvjeta" i wegovogPododbora „Dr Gajo Petroviã" u Karlov-cu. Odlukom Skupštine opštine Karlovac1974, imenovan za sekretara Sekretarijatadruštvenih sluÿbi opštine. Od 1976. di-rektor i glavni urednik regionalne RO in-formativne djelatnosti Karlovaåki tjedniki Radio Karlovac (ROID). U periodu 1982—1990. radio u teritorijalnoj odbrani Zajed-nice opština Karlovac, u kojem vremenu je,s tog radnog mjesta, bio (1984/85) profesi-onalni predsjednik Predsjedništva Kon-ferencije SKH ZO Karlovac, odnosno Kar-lovaåko-kordunskog regiona. Osnivawem Cen-tra za idejno-teorijski rad u Karlovcu ime-novan je 1985. za direktora toga centra, ot-kud je, nakon pobjede HDZ na izborima 1990.godine, prijevremeno penzionisan.

Baveãi se publicistikom i istraÿiva-wem, svoje ålanke i radove objavqivao uKarlovaåkom tjedniku, 36iqi (Karlovac), Je-dinstvu (Priština), Zaduÿbini, Kwiÿev-nim novinama, Prosvetnom pregledu, Skadar-liji, Politici, Borbi (sve Beograd). Pisaopredgovore za neke kwige i drugo. Najzna-åajniji mu je rad … Biografski leksikon(1994).

Od poåetka graðanskog rata u Hrvatskoj1991. Godine ÿivi u Beogradu." (TatjanaBoroviã, Biografije…, tom ¡¡¡, str. 1374 i1375).

Profesor Radojåiã je ovim svojim (ÿi-votnim) delom duboko zaorao brazdu, alitema je takva da posla ima još mnogo. Ona jekrupan izazov za istraÿivaåe. Ova zamašnai korisna kwiga neka bude podsticaj da sena taj izazov i odgovori.

Åaslav Ociã

152

Documents

ZBORNIK - maticasrpska.org.rsmaticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/drustvene_nauke_128.pdf · nu prirodu. Ipak, jedan put su se gotovo svi slovenski narodi bili na-šli u jednoj