Zagaenje i zatita zemljita

Asistent: MSc Jelena Kiurski-Miloevi

Degradacija i zagaenje zemljita

Svako pogoranje kvaliteta zemljita naziva se degradacija zemljita.

Zagaenje zemljita se definie kao poremeaj u funcionisanju zemljita, do koga dolazi veim ili manjim poveanjem sadraja odreenih jedinjenja.

Zagaenje zemljita je posledica prirodnih procesa i ljudske aktivnosti i po nainu nastanka izvori zagaenja mogu se podeliti na: Prirodne izvore zagaenja Antropogene izvore zagaenja.

Prirodni izvori zagaenja Prirodni izvori zagaenja zemljita su svi izvori

nastali prirodnim procesima. U prirodne izvore zagaenja ubrajaju se: nalazita ruda, mineralizacija, stene specifinog

sastava, vulkani, zemljotresi, klizita, umski poari, oluje i peane oluje, olujne kie, poplave, erozija.

Antropogeni izvori zaga enja Antropogeni izvori zagaenja zemljita su svi

izvori nastali ljudskom aktivnou. U antropogene izvore zagaenja ubrajaju se: rudarstvo, industrija, poljoprivreda, urbanizacija i komunalne aktivnosti, saobraaj i transport, umski poari koje su izazvali ljudi, poplave, erozije.

Razliiti oblici antropogenog zagaenja zemljita

Naini antropogenog zagaenja zemljita

Glavni naini antropogenog zagaivanja zemljita su: taloenje zagaujuih supstanci iz vazduha, dejstvo zagaene vode na zemljite, zagaenje zemljita vrstim otpadom, zagaenje zemljita pri poljoprivrednoj proizvodnji.

Hemikalije u zemljitu U procesu sagorevanja fosilnih, organskih goriva i

komunalnog otpada nastaje 280 tipova policiklinih aromatinih ugljovodonika (PAH), kao i teki metali, dioksini (PCDD) i dibenzofurani (PCDF).

Polihlorovani bifenili (PCB) dospevaju u s sluajnim izlivanjem ili curenjem iz elektrinih instalacija transformatora.

Ugljovodonici nafte dospevaju u s na mestima eksploatacije (isplaka), kao i na mestima distribucije, curenjem podzemnih rezervoara.

Hemikalije u zemljitu Pesticidi se disperguju u s u procesu

proizvodnje i u procesu uzgoja biljnih vrsta. Ftalatni esti u s dospevaju zajedno sa

plastinim masama. Amerika agencija za zatitu ivotne sredine

(US EPA) je predloila listu prioritetnih zagaivaa, koja sadri spisak jedinjenja koja treba pratiti u s.

Pravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja ("Slubeni glasnik. RS", br. 23/94)

Ispitivanje zemljita Prilikom ispitivanja zemljita potrebno je pratiti

razliite parametre u zemljitu: sadraj organskih supstanci i bioloke

raznovrsnosti (sadraj C, N, C:N, zapreminska gustina),

erozija zemljita (poroznost, propustljivost zemljita na vodu),

zagaenje zemljita (sadraj tekih metala i toksinih elemenata)

zbijenost zemljita (mehaniki sastav, struktura),

zaslanjivanje zemljita (pH, sadraj soli).

Tehnike uzorkovanja zemljita

Auger za zemljite Zemljine sonde Tube sa nultom

kontaminacijom Hidrauline sonde.

Uzorkovanje zemljita Znaaj pravilnog uzimanja uzoraka zemljita za

analizu je u tome to od toga kako je uzet uzorak (pravilno ili nepravilno) zavise i rezultati analize.

Prosean uzorak zemljita predstavlja proizvodnu parcelu povrine do 5 ha, ujednaenu po nadmorskoj visini i kvalitetu zemljita. Ukoliko je parcela neujednaena, broj uzoraka zavisi od postojeuh celina.

Ukoliko je povrina parcele vea od 5 ha, parcela se deli na vie delova sa kojih se uzima uzorak zemljita.

Pod proizvodnom parcelom se podrazumeva zemljite koje je u proteklih nekoliko godina korieno na istovetan nain.

Prosean uzorak se sastoji od 20-25 pojedinanih uzoraka zemljita (broj zavisi od veliine povrine proizvodne parcele).

Pojedinaan uzorak se uzima sondom ili aovom na dubini od 0-30 cm na parcelama koje su u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji, tj. na dubini od 0-30 i 30-60 cm na parcelama koje su u voarskoj i vinogradarskoj proizvodnji.

Pribor za uzorkovanje zemljita Neophodan pribor za uzimanje uzoraka: sonda

runa ili mainska, polietilenske kese i dakovi, kofa, no...

Pribor pre svake upotrebe dobro oistiti. Sonde treba da budu od materijala koji ne

zagauje zemljite (elik). Ukoliko je zemljite zagaeno opasnim

organskim zagaivaima umesto kese se koriste flae za praak od tamnog stakla ili sudovi od aluminijuma ili elika hranljive materije,teki metali, arsen, iva, isparljiva jedinjenja...

Uzorci se prenose u rashlaenom stanju i najkasnije 12 sati od uzorkovanje treba pristupiti analizi.

Aovom se izvadi grumen zemlje, zatim se uz ivicu rupe ponovo zabode aov od povrine do dubine od 30 cm.

Paljivo se izvadi zemljite tako da ostane na aovu kada se poloi na tlo.

Potom se po zemljitu koje je na aovu noem napravi "kai", irine 3-4 cm, uzduno od mesta gde je bila povrina zemljita do dubine koju je zahvatio aov (30 cm).

Zemljite levo i desno od "kaia" se odbaci, a "kai" zemljita se ubaci u istu kofu.

Ukoliko se uzorkuje zemljite u vonjaku ili vinogradu, potrebno je sa istog mesta uzeti uzorak i sa dubine 30-60 cm.

Zemljini "kai" skinut sa aova ubacuje se u drugu kofu predvienu za pojedinane uzorke sa dubine 30-60 cm.

Ovaj postupak se ponovi sa 25-30 ravnomerno rasporeenih mesta po celoj povrini parcele.

Nakon uzimanja poslednjeg pojedinanog uzorka, zemljite u kofi se dobro izmea, usitne vee grudve i odstrani kamenje i biljni delovi.

Zatim se u polietilensku vreicu stavi oko 1 kg zemljita prosean uzorak.

Zatvorena polietilenska vreica se stavlja u veu kesu u koju je ubaena etiketa sa podacima vezanim za uzorak zemljita (ime i prezime, adresa i telefon korisnika, katastarska optina, katastarski broj i veliina parcele, dubina sa koje je uzet uzorak i planirane biljne vrste za gajenje u naredne etiri godine).

Dubina uzimanja uzoraka zemljita

Nain korienja

Ugroeni Osobina povrine i pokrovnost biljem

Dubina uzimanja uzorka (cm)

Deije igralite Deca i pratea lica Pesak, peare i neprekrivena povrina

35

Okunice i male bate Deca i odrasli Leje i povrine siromane biljnim pokrivaem

35

Sportski tereni Sportisti i mladi Igralite i povrine siromane biljnim pokrivaem

10

Parkovi, odmaralita Odrasli i deca Nepokrivene i povrine siromane biljnim pokrivaem

10

Industrijske povrine Odrasli,zaposleni Nepokrivene i povrine siromane biljnim pokrivaem

10

Poljoprivredne povrine

Biljke, lanac ishrane Povrine oranica, povrtnjaka i vonjaka

35

Nepoljoprivredne povrine

Voda, zemljite, biljke

Povrina koja se ne koristi 0 - 50

Priprema uzoraka

Kada uzorak zemljita stigne u laboratoriju na ispitivanje, prvo se vri njegovo suenje koje se uglavnom odvija na sobnoj temperaturi, a nikako u nekoj od suilica jer bi na taj nain dolo do promene sadraja nekih od estica u zemljitu.

Nakon suenja vri se usitnjavanje zemljita na estice prenika do 2 mm.

Priprema uzoraka

Da bi se izvrilo ispitivanje, potrebno je prevesti zemljite u oblik koji je pogodan za tu vrstu ispitivanja; npr. u teno stanje.

Za razlaganje zemljita koriste se razni postupci. Imajui u vidu da u zemljitu preovlanuju silikati, za potpuno razlaganje zemljita potrebno je primeniti postupak koji omoguava njegovo potpuno razlaganje.

Koliina uzorka Koliina uzorka zavisi od vrste i cilja ispitivanja. Ukoliko se u uzorku eli ispitati vie parametara

i prisustvo supstanci koje se nalaze u zemljitu u malim koliinama, uzorak treba biti vei.

Uzorak suvog, fino samlevenog zemljita, zavisno od vrste ispitivanja, treba da ima sledeu masu: Odreivanje sadraja hranljivih elemenata, humusa,

pH vrednosti i suve materije 250 g, Ispitivanje fizikih svojstava, speifine i

zapreminske mase... 500 g,

Koliina uzorka Odreivanje sadraja neorganskih tetnih materija

(teki metali) 150 g, Utvrivanje udela dioksina i furana 500 g, Odreivanje PAH-ova 400 g, Utvrivanje isparljivih halogenizovanih

ugljovodonika 300 g, Utvrivanje udela isparljivih aromatinih

ugljovodonika 300 g, Odreivanje udela ukupnih ugljovodonika 300 g.

HVALA NA PANJI!!!

Zagaenje i zatita zemljitaDegradacija i zagaenje zemljitaPrirodni izvori zagaenjaAntropogeni izvori zagaenjaRazliiti oblici antropogenog zagaenja zemljitaNaini antropogenog zagaenja zemljitaHemikalije u zemljituSlide 8Ispitivanje zemljitaTehnike uzorkovanja zemljita Uzorkovanje zemljitaSlide 12Pribor za uzorkovanje zemljitaSlide 14Slide 15Slide 16Dubina uzimanja uzoraka zemljitaPriprema uzorakaSlide 19Koliina uzorkaSlide 21Slide 22Hvala na panji!!!