SVETA BLA@ENA MATRONA MOSKOVSKA

Sveta bla`ena Matrona (Matrona Dimitrijevna Nikonova) ro|ena je 1881. godine u selu Sebino (Tuqska gubernija), na dvadesetak kilometara od ~uvenog Kulikovog poqa. Weni roditeqi, Dimitrije i Natalija, bili su veoma pobo`ni, vredni i po{teni qudi. U siroma{noj seoskoj porodici bilo je ve} troje dece (Ivan, Mihailo i Marija) tako da je ~etvrto dete predstavqalo veliki teret. Zato su roditeqi razmi{qali da je po ro|ewu daju u siroti{te dobrotvora kneza Golicina. Ali majka male Matrone usni ~udan san: bela ptica sa qudskim likom, zatvorenih o~iju spusti joj se na ruku. Bogoboja`qiva `ena primi to kao nebesko znamewe i re{i da dete ostane u porodici. Dete je ro|eno slepo. Na kr{tewu je dobilo ime Matrona u ~ast prepodobne Matrone Carigradske, podvi`nice koja je `ivela u petom veku. O tome da }e dete biti ne{to posebno ostalo je svedo~anstvo sa wenog kr{tewa. Kada je sve{tenik spustio Matronu u kupeq, svi prisutni su ugledali nad detetom miomirisni dim. Sve{tenik otac Vasilije, koga su me{tani smatrali za pravednika, bio je veoma iznena|en:

"Mnogu sam decu krstio, ali ovako ne{to do`iveh prvi put. To }e dete biti u Bogu sveto". I dodade da }e dete wemu predskazati dan smrti. To se kasnije i desilo. Jedne no}i Matrona re~e majci da je otac Vasilije umro. Upla{eni roditeqi otr~a{e do crkve, i zaista, otac Vasilije se upokojio u Gospodu.

Devoj~ica je imala i spoqa{we obele`je. Na prsima je imala ispup~ewe u obliku krsta. Kad joj je majka zamerila {to je skinula sa sebe krsti}, Matrona re~e:

"Pa ja imam svoj!"Matrona nije bila samo slepa, ona je ro|ena potpuno bez o~iju!

O~ne dupqe su joj bile zatvorene o~nim kapcima, kao kod one ptice koja se javila wenoj majci u snu.

Deca su je zadirkivala, rugala joj se, gurala je u jamu da vide kako }e se jadna izvu}i. Zato je veoma rano prestala da se igra sa decom, provode}i skoro ~itavo vreme u ku}i. Ve} sa sedam-osam godina kod we se otkrio dar isceqivawa i prozorqivosti. Ku}a wenih roditeqa bila je blizu Crkve Uspewa Presvete Bogorodice, lepog hrama, jedinog za desetak okolnih sela. Blago~estivi roditeqi su veoma ~esto pose}ivali bogoslu`ewa vode}i uvek Matronu sa sobom. Kad je poodrasla, po~ela je sama da odlazi u hram, pa je ubrzo nau~ila molitve. Kada bi se wenoj majci omaklo iz sa`aqewa "moje jadno nesre}no dete", ona bi odvratila sa ~u|ewem: "Za{to sam ja nesre}na? To su Mi{a i Vawa nesre}ni".

Od ranog detiwstva Bog je obdario Matronu darom prozorqivosti i isceqivawa. Ona je predvi|ala nesre}e i upozoravala qude. Od wene molitve qudi su postajali zdravi i dobijali utehu u nevoqama. Po~eli su da dolaze bolesnici i drugi nevoqnici iz udaqenih mesta. @ele}i da se

zahvale devoj~ici, ostavqali su roditeqima namirnice i poklone. Tako je to ne`eqeno dete postalo hraniteq porodice.

Kasnije, Matroni se pru`ila prilika da putuje. ]erka obli`weg spahije, blago~estiva Lidija Jawkova vodila je devoj~icu sa sobom na hodo~a{}e u Kijevo-Pe~ersku lavru, Trojice-Sergijevu lavru, Petrograd i do drugih svetiwa Rusije. Posetile su Kron{tat. Posle zavr{etka Svete liturgije, Sveti Jovan Kron{tatski zamolio je vernike u Sveto-Andrejevskoj crkvi da oslobode prolaz do amvona 14-godi{woj Matroni, re~ima: "Matronu{ka, do|i k meni. Evo mi dolazi smena, osmi stub Rusije". Sveti pravedni otac Jovan nije objasnio svoje re~i, ali je svakako time predvideo da }e Matrona slu`iti Rusiji i ruskom narodu u najte`a vremena bezbo`nog boq{evi~kog progona Crkve.

Kad je Matrona napunila sedamnaest godina iznenada su joj se oduzele noge. Evo kako je ona sama opisivala taj trenutak: "Posle pri~e{}a i{la sam kroz crkvu i znala da }e pri}i `ena koja }e mi oduzeti mo} hodawa, ali je nisam izbegla jer je to bila voqa Bo`ija". I do kraja `ivota ostade oduzetih nogu. Ali nikad nije roptala na Boga, ve} je pokorno nosila taj te{ki krst.

Jo{ u mladosti Matrona je predskazala revoluciju: "Pqa~ka}e, ru{i}e hramove, sve od reda ti". Neka spahinica je neposredno pre revolucije kupila u Sebinu ku}u i do{la kod Matrone da joj ka`e kako je naumila da podigne zvonaru. Matrona joj na to re~e: "Ni{ta od toga ne}e biti". Tako se i desilo.

Za Crkvu Uspewa Bo`ije Majke, nastojawem Matrone bila je naslikana ikona Bo`ije Majke "Pomo} nesre}nicima". Evo kako se to desilo: Jednom je Matrona zamolila majku da se obrati sve{teniku, jer on u biblioteci, u tom i tom redu police ima kwigu sa tom ikonom. Sve{tenik se veoma za~udio jer je to bila istina. Matrona je rekla da }e naru~iti takvu ikonu, ali naravno, imati takvu ikonu bilo je jako skupo.

Ona je blagoslovila `ene da skupqaju priloge po okolnim selima. Mnogi su rado davali koliko su imali, ali je jedan mu`ik dao preko voqe samo jednu rubqu, a wegov brat samo jednu kopejku {ega~e}i se. Kada je Matrona prebirala taj novac, izdvojila je rubqu i kopejku rekav{i: "Majko, vrati onim qudima ovaj novac, on kvari ostale pare". Kad je sakupqeno dovoqno novca naru~ena je ikona od ikonopisca iz Epifanije. Matrona ga je pitala da li mo`e da naslika takvu ikonu. On je potvrdio, ali posle dosta vremena priznade da mu ni{ta ne polazi za rukom. Matrona re~e ikonopiscu da se pokaje za svoje grehe, ispovedi se i pri~esti. Tek kad je poslu{ao, ikona je bila ura|ena. Matrona se ~itavog `ivota nije rastala od we. Ikona je bila zavr{ena oko 1915. godine, i ubrzo je postala poznata svetiwa ovog hrama i narod je po{tovao jer je bila ~udotvorna. Ta ikona se danas nalazi u Pokrovskom manastiru u Moskvi, gde po~ivaju i mo{ti Bla`ene Matrone. Bla`ena Matrona je celog `ivota bila okru`ena ikonama.

U crkvi, u koju je i{la kad je bila u Moskvi, ta~no je znala gde se koja ikona nalazi. Jednom joj je neko rekao da je {teta {to ne vidi svu

krasotu Bo`ijeg sveta. Na to je Matrona odgovorila da joj je jednom Bog otvorio o~i i pokazao ceo svet, i zvezde na nebu i sve {to je na zemqi: planine, reke, zelenu travicu, ptice...

Bla`ena Matrona je bila potpuno nepismena, zato je slede}e svedo~anstvo o wenoj vidovitosti jo{ neobi~nije. Jedna poznanica Matrone, Zinaida V. @danova, se}a se kako joj je bla`ena pomogla.

"Ja sam 1946. godine morala da branim svoj projekat zgrade Ministarstva flote. Moj mentor stalno je cepidla~io, nije me primao na konsultacije i sve je bilo jasno, nameravao je da obori projekat. ^ak mi je i pretio komisijom. Verovatno je znao da mi je otac u logoru. Taj rad mi je bio od `ivotne va`nosti jer sam izdr`avala majku. Matu{ka Matrona me je te{ila i obe}ala svoju pomo}. Jedne ve~eri, dok smo pile ~aj, rekla mi je da }emo pro{etati Italijom, Firencom i Rimom, da pogledamo dela wihovih velikih majstora. I stade da nabraja i opisuje ulice, zgrade! Kod pala~e Piti ona mi skrenu pa`wu na svodove i neke druge detaqe koji mi mogu poslu`iti u doradi projekta. Ta wena vidovitost me stra{no potresla. Rano ujutro sam doterala projekat i on je pro{ao odli~no!"Mnogo je qudi dolazilo kod Matrone da tra`i pomo}. Jedan seqak iz susednog sela tra`io je, preko drugih qudi, da ga isceli. Matrona je poru~ila da on dopuzi u weno selo (udaqeno 4 kilometra), pa }e se pomoliti za wega. Wegova vera je bila toliko sna`na da je on to u~inio, a nazad je oti{ao na zdravim nogama.

Pomo} koju je pru`ala Bla`ena Matrona bolesnim qudima bila je zasnovana na wenoj veri i wenim molitvama i nije imala ni~eg zajedni~kog sa takozvanim narodnim nadrilekarima, vraxbinama, magijama, bioenergeti~arima. Zato su oni mrzeli Bla`enu i ~inili joj svakojake pakosti, naro~ito kad je pre{la u Moskvu.

Matrona je, u prvom redu, pomagala zajedni~kom molitvom. Prelazak u Moskvu bio je donekle iznu|en, jer su wena bra}a postala partijski aktivisti i dolazak pobo`nih qudi u wihovu ku}u nije im bio po voqi, a mogao je da ima i ne`eqene posledice. Tako je Bla`ena Matrona 1925. godine napustila rodni dom i preselila se u Moskvu koju je veoma volela i nazivala je "svetim gradom i srcem Rusije". Tako je po~eo novi period u `ivotu Matrone, period skrivawa (nekoliko puta je jedva izbegla hap{ewe) i seqakawa kod poznanika i pobo`nih qudi. Pre rata matu{ka je `ivela kod sve{tenika Vasilija i wegove popadije Pelagije, dok nisu uhap{eni. Jedno vreme boravila je u baraci od {perplo~e, gde joj se voda smrzavala u posudi i gde joj se zale|ena kosa lepila za zid... Najdu`e je boravila (1942-1949.) na Arbatu, kod one Zinaide @danov (kojoj je pomogla oko projekta) i wene majke. Ona nije mogla dobiti "propisku", tj. odobreni boravak u Moskvi, tako da joj je pretila neprestana opasnost od milicije. Me|utim, ona bi nekoliko dana pred wihov dolazak prelazila na drugo mesto, {tite}i tako i one qude koji su joj pru`ali uto~i{te. Jednom se desio i ovakav slu~aj. Neko je iz kom{iluka prijavio da slepa `ena prima i le~i qude. Poslat je milicioner

da privede prekr{ioca. Kada je u{ao u sobu i hteo da uhapsi Bla`enu, ona mu re~e: "Ja sam slepa i nepokretna, ne mogu ti pobe}i. Nego ti tr~i brzo ku}i, jer se tamo desila nesre}a". Za~udo, on je poslu{a, pohita ku}i i zate~e po`ar i svoju `enu ve} zahva}enu vatrom. Sre}om, stigao je na vreme da je prebaci u bolnicu. Kad su ga u stanici upitali da li je pokupio slepicu, on im odgovori da nije, a i ne}e, jer mu je ~udom spasila `enu. Borave}i u Moskvi, Matrona je ~esto odlazila u svoje selo, ili su je zvali da pomogne nekome, ili bi se u`elela svoje majke i svojih najbli`ih. Ina~e, wen `ivot je tekao prili~no jednoli~no, preko dana susreti sa qudima, a no}u molitva. Kao i podvi`nici starih vremena, ona nikad nije pripremala postequ, ve} je samo dremala izme|u dve molitve sa glavom na dlanu umesto jastuka. Tako su prolazile godine.

Jednom prilikom, godine tridesetdevete ili ~etrdesete, Matrona re~e: "Evo vi se stalno oko ne~eg sva|ate, nikako da se nagodite, a rat samo {to nije po~eo. Mnogi narod }e izginuti, ali na{ ruski narod }e pobediti".

Po~etkom 1941. godine, sestra Z. @danove Olga Noskova upita matu{ku da li da ode na godi{wi odmor (dobila je uput u odmarali{te, ali joj se nije i{lo zimi). Matu{ka odgovori: "Idi odmah, jer posle dugo, dugo ne}e biti nikakvih godi{wih odmora. Bi}e rat. Pobedi}emo. Moskvu neprijateq ne}e osvojiti. U woj }e biti samo ne{to po`ara. Iz Moskve ne treba odlaziti".

Kad je po~eo rat Matrona, koja je duhovno mogla da se nalazi na vi{e mesta, ~esto bi ponavqala da je nevidqivo prisutna na frontovima i da poma`e ratnicima. Ona je predvidela da Nemci ne}e zauzeti grad Tulu i weno proro~anstvo se obistinilo.

U toku dana Matronu{ka je mogla da primi pedesetak qudi koji su joj dolazili sa svojim du{evnim i telesnim nevoqama. Nikom nije odbijala da pru`i pomo}, ali je prepoznavala one koji su joj dolazili sa zlim namerama. Neki qudi su dolazili misle}i da je ona narodski lekar koji mo`e da skine urok, ali bi brzo shvatili da je pred wima Bo`iji ~ovek koji ih vra}a Crkvi. Matrona nikad nije napla}ivala svoje usluge. Ona je glasno ~itala molitve, naj~e{}e one najosnovnije - "O~e na{", "Da vaskrsne Bog", devedeseti psalam i drugo.

Pru`aju}i isceqewe nevoqnicima matu{ka je tra`ila od wih da veruju u Boga i da ne gre{e vi{e u `ivotu. Sa kakvim nevoqama su hrlili qudi k woj? Pa, sa najobi~nijim, svakida{wim, kao {to su te{ke bolesti, opasnost da se raspadne porodica, te{ko}e na poslu, progoni i sli~no. Jedna od `ena bliskih Matroni, P. S. Anosova, koja je ~esto pose}ivala svog brata na klinici za nervne bolesti, ispri~ala je slede}i doga|aj: "Jednom, kad sam i{la kod brata, sa mnom je putovao jedan bra~ni par - i{li su po svoju }erku. I u povratku smo putovali zajedno. Odjednom je ta osamnaestogodi{wa devojka po~ela da laje. A ja ka`em wenoj majci: "@ao mi je vas. Mi sad prolazimo pored Caricina, hajde da odvedemo va{u }erku kod Matrone..." Otac devojke, general,

ni da ~uje. Ali majka, kao majka, pristade i mi svratimo kod Matu{ke... Kad su devojku doveli pred Matronu ona se sva uko~i, stade Matronu pquvati, otimati se od roditeqa. A Matrona ka`e: "Pustite je. Sad }e je pro}i". Devojka pade, po~e da se vaqa po podu, bquju}i krv... Ali se ubrzo umiri i zaspa. Spavala je tri dana i tri no}i, a kad se probudila bila je potpuno zdrava".

Z. V. @danova pri~a da je 1946. godine u wihov stan, gde je tada boravila Matrona, do{la jedna `ena, koja je je bila bezbo`nik. Koriste}i svoj visoki polo`aj ona je bolesnog sina vodila lekarima {irom Evrope, ali mu nije bilo leka. "^ula sam za vas i do{la sam da tra`im pomo} kao o~ajna majka. Nemam vi{e kome da se obratim". Matrona je upita: "Ako ti Gospod isceli sina, ho}e{ li poverovati u Boga?" @ena odgovori: "Ja, na`alost, ne znam {ta je to". Tada Matrona zatra`i vode i u prisustvu nesre}ne majke stade naglas da ~ita molitvu nad vodom. Pru`aju}i zatim tu vodu majci, Bla`ena re~e: "Idi odmah kod wega u bolnicu, dogovori se sa bolni~arima da ga ~vrsto dr`e. On }e se otimati, ali ti nastoj da mu ovu vodu sipa{ u o~i i svakako u usta".

@danova se daqe prise}a: "Ne{to kasnije brat i ja smo bili svedoci kada je ta `ena opet do{la kod Matrone. Ona se na kolenima zahvaqivala matu{ki, jer je wen sin potpuno ozdravio. Kad je do{la u bolnicu uradila je sve onako kako je Matrona tra`ila. Kada su joj izveli sina, po{la je prema wemu. Bo~ica sa svetom vodicom bila joj je u xepu. Sin se otimao i vikao: "Mama, baci ono {to ima{ u xepu, nemoj da me mu~i{!" @ena se prenerazila otkud sin zna {ta ona ima u xepu. Hitro izvadiv{i bo~icu, poprskala ga je po o~ima, a uspela je da pogodi i usta. Sin se odjednom umiri i za nekoliko dana bio je otpu{ten sa klinike."

I mnoga jo{ ~uda i isceqewa ~inila je Bla`ena matu{ka Matrona, poma`u}i nesebi~no qudima.

Kakvom su zapamtili Matronu qudi koji su joj bili bliski? Bila je sitna `enica, sa malim skoro detiwim rukama i nogama. Sedela je obi~no prekrstiv{i noge na krevetu ili na velikom sanduku. Blago, prosvetqeno lice, blagi glas.

Ona je pru`ala utehu bolesnima, milovala ih je po glavi, ~esto bi ih prekrstila, ponekad se {alila, a ponekad, bogami, znala i da ih strogo prekori. Nikad se nije `alila na svoje muke i nevoqe. Ona nikad nije propovedala, nikad nije podu~avala. Davala je odre|eni savet, kako da se postupi u ovoj ili onoj situaciji, zatim se molila, davala blagoslov. Matu{ka je bila {krta na re~ima. Na pitawa je odgovarala veoma kratko. Me|u qudima bliskim woj ostale su u se}awu i neke wene pouke op{te prirode. Matu{ka je u~ila da se ne osu|uju bli`wi. Ona je govorila: "Ne treba osu|ivati druge qude. Boqe je da malo ~e{}e misli{ o sebi. Svaka }e ov~ica biti oka~ena za svoj repi}. [ta te se ti~u tu|i repi}i!" Matrona je u~ila da se qudi moraju prepu{tati voqi Bo`ijoj. Da `ive sa molitvom. Da se ~esto krste, da krste i okolne predmete kao za{titu od zlih sila. Savetovala je da se qudi {to ~e{}e pri~e{}uju:

"Branite se krstom, molitvom, svetom vodicom, svetim pri~e{}em... uvek pred ikonama nek vam gori kandilo". Bla`ena matu{ka u~ila je da se vole stari i nemo}ni: "Ako vam neko od wih po~ne da govori ne{to uvredqivo ili neprijatno, nemojte slu{ati i qutiti se, ve} im pomozite. Oprostite im i pomozite, ma {ta oni rekli ili uradili".

Matrona nije dozvoqavala da se snovima pridaje nekakav zna~aj: "Ne obra}ajte nikada pa`wu na snove, oni mogu biti |avoqa rabota". Osim toga Bla`ena matu{ka je upozoravala qude da ne tr~e od jednog do drugog duhovnika ili vidovitog u~iteqa, jer je to samo uzaludno tro{ewe duhovnih snaga. "Ako ve} idete kod sve{tenika ili duhovnika po savet, onda se usrdno molite da mu Gospod po{aqe mudrost da vam da pravi savet". Govorila je da se ne treba mnogo interesovati za li~ni `ivot sve{tenika. Savetovala je onima koji te`e hri{}anskom savr{enstvu da se ne izdvajaju od drugih spoqa{wo{}u (crnom ode}om ili sli~no). I stalno je pou~avala da se sve nevoqe moraju strpqivo podnositi. "Kad idete u hram nemojte ni u koga gledati, molite se zatvorenih o~iju, ili svoj pogled usmerite prema ikoni". Matrona je smatrala da je upotreba kozmetike veliki greh, jer ~ovek izobli~uje svoj lik, dodaje mu ne{to {to mu Gospod nije dao, stvara la`nu lepotu. Matronu{ka je govorila: "Vrag ne spava - molite se stalno. Smrt uvek iznenadi, pa se ne sme `iveti bez molitve. Vrag nam je na levom ramenu, a an|eo na desnom. I svako od wih svoju kwigu ima: u jednu se bele`e na{i gresi, a u drugu dobra dela. Krstite se {to ~e{}e! Krst je kao brava na vratima. I hranu treba prekrstiti. Snagom ^asnog @ivotvornog Krsta branite se i spasavajte!"

O vraxbinama matu{ka je ~esto govorila: "Za onoga ko je dobrovoqno stupio u savez sa silama zla i bavi se raznim ~arolijama pred Bogom nema spasa. Oni mogu mo`da nekad u ne~emu da pomognu, ali du{u sigurno uni{tavaju".

Masovno kidawe veza sa Crkvom, agresivni ateizam, ja~awe otu|enosti i zla me|u qudima, odbacivawe tradicionalne vere i `ivot miliona qudi bez crkvenog pokajawa, doveli su do te{kih duhovnih posledica. Matu{ka Matrona je to odli~no ose}ala i shvatala.

U dane masovnih manifestacija matu{ka je tra`ila od svih da ne izlaze na ulicu, da zatvaraju prozore, roletne, vrata, jer tu{ta i tma demona ispuwavaju ~itavo prostranstvo, ~itav vazduh i obuhvataju sve qude.Jednom prilikom Zinaida @danova upita Bla`enu Matronu: "Kako je Gospod dopustio da se toliki hramovi razore i zatvore?" (Mislila je svakako na sve godine posle pobede bezbo`nika u oktobru 1917. godine). A matu{ka joj re~e: "To be{e voqa Bo`ija i broj hramova se smawio zato {to je broj veruju}ih qudi stra{no opao pa nema kome da se slu`i".

"Pa, {to se niko ne suprotstavqa?" A ona }e na to: "Narod je kao pod hipnozom, ne zna za sebe, stra{na sila je pokrenuta... Ta snaga lebdi u vazduhu, prodire svuda. Ranije su qudi pose}ivali hramove,

nosili na sebi krsti}e, wihovi domovi bili su za{ti}eni ikonama, kandilima, osve}ivawem. Te sile su mogle samo da prolaze pored, a sad se naseqavaju me|u qude koji su odbacili Boga."

@ive}i kod porodice @danov, u rejonu Arbat, Matronu{ka se ispovedala i pri~e{}ivala kod oca Dimitrija iz Crkve na Ulici Krasnaja Preswa. Neprestana molitva pomagala joj je da nosi te{ko breme slu`ewa qudima, {to je s obzirom na weno zdravqe bio pravi podvig, i izraz najvi{e qudske qubavi. Dele}i sa qudima wihove nevoqe, bolesti, muke, mole}i se za wih matu{ka bi se tako umarala, da pred kraj dana nije bila u stawu ni da govori, ve} je, le`e}i oslowena na svoju ruku, tiho je~ala. Ali unutra{wi duhovni `ivot Bla`ene Matrone ipak je, ~ak i za najbli`e, ostao tajna. To me|utim, nije smetalo qudima da ~vrsto veruju da je ona pravi podvi`nik Bo`iji i sveti ~ovek. Podvig Matrone bio je u ogromnom trpqewu, ~iji je izvor bio vatrena qubav prema Bogu i ~istota srca. Upravo su o takvom trpqewu, koje }e spasavati hri{}ane kad do|u posledwa vremena, govorili sveti Oci Crkve. Kao prava podvi`nica, Bla`ena matu{ka je pou~avala ne re~ima, ve} ~itavim svojim `ivotom. Ro|ena bez o~iju, ona je sve u~ila da idu trnovitim, ali pravim putem spasewa. Ona je ceo svoj `ivot provela nemaju}i svoj krov nad glavom, nemaju}i nikakvih dobara. Svaki dan wenog `ivota bio je lavina nevoqa i jada qudi {to su dolazili k woj. Pru`ala je pomo} i isceqewe nebrojeno puta. Uzela bi svojim detiwim rukama glavu nesre}nika, pomolila se za wega i ~ovek bi od we odlazio pun utehe. A ona, onemo}ala, samo bi malo prilegla i nastavqala da se moli po celu no}. Za vreme rata bilo je mnogo slu~ajeva da je rodbini nestalih svojom prozorqivo{}u otkrivala da li je wihov najbli`i `iv ili ga ve} treba pomiwati kao mrtvog. Po{tovali su je i dolazili kod we i mnogi jereji. Primala je i mlade i stare, ali neke je i odbijala. Sa nekima je razgovarala kroz pouke, a sa drugima najobi~nijim jezikom. Jednom joj se po`alila Zinaida: "Jao, matu{ka, moji `ivci..." A ona }e na to: "Kakvi `ivci! ... Za{to na frontu i u tamnici nema `ivaca? ... Treba trpeti, vladati sobom". Kad bi nekoga iscelila od fizi~ke bolesti ona bi obja{wavala: "Telo je ku}ica Bogom dana, pa je treba obnavqati. Bog je, stvaraju}i svet, dao nama i lekovito biqe i to se ne mo`e prenebregavati".

Matu{ka je ~esto bila tu`na: "@ao mi vas je... Do~eka}ete posledwa vremena, `ivot }e postajati sve te`i i te`i... neizdr`qivo te`ak. Do}i }e vreme i pred vas }e staviti krst i hleb i re}i - birajte!"

Matronu{ka je ponavqala: "Ako narod izgubi veru u Boga, razne }e ga patwe sna}i. A ako se ne pokaje - nesta}e sa lica zemqe. Koliki narodi nestado{e! Molite se, prekliwite, pokajte se! Gospod nas ne}e ostaviti i sa~uva}e zemqu na{u".

Posledwe stani{te na ovoj zemqi Matronu{ka je imala u ulici Kurganskoj broj 23. u Podmoskovqu. Kao da je, ose}aju}i veliku iznemoglost, `elela da se bar malo skloni od qudi. Me|utim, i ovde su u velikom broju dolazili k woj nevoqnici i nesre}nici. Pred samo

upokojewe Bla`ena matu{ka, ve} potpuno iznemogla, zamoli da se ograni~i broj qudi koje je dnevno primala. Vreme prelaska u drugi `ivot Gospod joj otkri tri dana pred smrt i ona je to iskoristila da se oprosti od najbli`ih i da da potrebna uputstva. Zamolila je da je opoje, u Rizopolo`enskoj crkvi, u Donskoj ulici, otac Nikolaj (Golubcov) koji ju je izuzetno po{tovao. Zabranila je da joj se na sahranu donose venci i cve}e. Kad je pred samu smrt otac Dimitrije do{ao da je ispovedi i pri~esti ona je bila stra{no uznemirena: "Zar se i vi bojite smrti?" - upita je on. "Bojim se!"

Bla`ena matu{ka Matrona upokojila se u Gospodu 2. maja 1952. godine. Sahrawena je 4. maja, po wenoj `eqi, na Danilovskom grobqu, kraj crkve "da bi mogla da slu{a slu`be Bo`ije". Bla`ena Matrona je predskazala: "Posle moje smrti malo }e qudi dolaziti na moj grob, samo najbli`i. A kad oni umru, moj grob }e ostati sasvim zapu{ten. Ali pro}i }e godine, sazna}e qudi za mene i po}i }e ovamo da mole za pomo}. I ja }u svima pomagati, jer }u ih sve ~uti". I jo{ je pred smrt rekla: "Dolazite k meni i pri~ajte mi kao da sam `iva, a ja }u Boga moliti da va{e molbe budu usli{ene. Sve vas, koji mi se obra}ate tra`e}i pomo}, ja }u posle va{e smrti gore do~ekivati".

Pro|e tridesetak godina i wena humka na Danilovskom grobqu postade jedno od svetih mesta pravoslavne Moskve i Rusije. Sada za Matronu znaju desetine hiqada pravoslavnih qudi. "Matronu{ka" - ne`no je zovu, a ona, kao i za `ivota, poma`e qudima.

OBRETENIJE MO[TIJU BLA@ENEMATU[KE MATRONE

U nedequ pravoslavqa, 8. marta 1998. godine, sa blagoslovom Patrijarha Moskovskog i cele Rusije Aleksija II, izvr{eno je obretenije mo{tiju velike podvi`nice HH veka Bla`ene matu{ke Matrone. Na ~elu komisije bio je arhiepiskop Istrinski Arsenije. Osim predstavnika Ruske Pravoslavne Crkve, u komisiji su bili stru~wak za sudsko-medicinske ekspertize, antropolog, doktor medicinskih nauka, profesor Viktor N. Zvjagin i arheolog, doktor istorijskih nauka Andrej K. Tawukovi~. Komisija je zavr{ila rad 13. marta. Zanimqivo je da je na mo{tima Svete Matrone otkriveno ono ispup~ewe u vidu krsta koje se pomiwe u wenom `itiju. Odlukom Wegove Svetosti Patrijarha Aleksija II, mo{ti Svete Matrone prenete su u Sveto-Pokrovski `enski manastir u Moskvi (izme|u Taganske i Abelmanovske ulice), gde ih sve~ano do~eka sestrinstvo tog manastira na ~elu sa igumanijom Teofanijom.

Zatim je po~ela rad Komisija za kanonizaciju Svetog Sinoda Ruske Pravoslavne Crkve. Na osnovu wenog izve{taja 2. maja 1999. godine sve~ano je obavqeno progla{ewe Matrone Dimitrijevne Nikonove za novu podvi`nicu Ruske crkve kao Svete Bla`ene Matrone Moskovske. Tog dana odslu`en je posledwi parastos za pokoj du{e Matrone, a zatim je po~ela sve~ana liturgija koju je slu`io Wegova

Svetost Patrijarh Moskovski i vascele Rusije Aleksije II, sa vi{e arhijereja i sve{tenika. U hram je unet }ivot sa mo{tima Svete Matrone. Posle liturgije odslu`eno je prvo molebstvije novoj svetiteqki i podvi`nici Ruske Pravoslavne Crkve, Svetoj Pravednoj Bla`enoj Matroni Moskovskoj.

+ + +

U septembru 1999. godine u Beograd je, radi u~e{}a na Skupu slavista u Vukove dane, stigla blago~estiva Moskovqanka Natalija Maslewikova, profesor Moskovskog univerziteta. Ona je donela kwi`icu "@itije i ~udesa Svete Pravedne Bla`ene Matrone Moskovske" i ikonicu sa wenim likom. Tako je pravoslavni Beograd saznao za tu novu veliku podvi`nicu Bo`iju.

U nedequ svih Svetih na ruskoj zemqi proslavqenih 19. juna/2. jula 2000. godine Preosve}eni Episkop Ba~ki dr Irinej (Bulovi}) slu`io je svetu arhijerejsku Liturgiju i moleban Bla`enoj Matroni Moskovskoj u Sveto-Troji~kom hramu Podvorja Moskovskog Patrijarhata u Beogradu. Za ovo praznovawe Stare{ina Podvorja Moskovske Patrijar{ije u Beogradu, jerej Vitalije Tarasjev, doneo je iz Pokrovskog manastira u Moskvi ikonu Bla`ene Matrone i sveto uqe sa wenih mo{tiju.

Tako se molitveno po{tovawe Svete Matrone Moskovske pro{irilo i me|u pravoslavnim narodom srpskim.

Sveto-Troji~ki Hram podvorja RPC - Beograd, 2000. god.

@itije preveo: ~tec Andrej Tarasjev