Život i Delo Milutina Milankovića

8/18/2019 Život i Delo Milutina Milankovića

1/14

Seminarski rad Život i delo Milutina Milankovića

1. Uvod

Milutin Milanković je veliki naučnik u našoj i svetskoj javnosti, ali i uzvišenistvaralac čiji put kroz vasionu i vekove stremi mnogo dalje od uobičajnih odredišta

naučne misli. Zauzima istaknuto mesto u svetskoj nauci i nesporno je jedan odnajslavnijih naučnika koje su rbi imali. !merička agencija " NASA" proglasila ga je jednim od petnest najvećih naučnika na svetu, a od 1##$. godine %vropsko geo&izičkodruštvo dodeljuje medalju za naučni doprinos u oblasti klimatologije sa njegovimimenom.

Milanković u đačkim danima

'. (iogra&ija

)odio 1*+#. godine u alju - lavonija . /jegov otac Milan bio je bogat i ugledančovek. 0odio je trgovinu u alju, poslujući s (ečom. /jegova majka bila je sječanka,tako2e iz ugledne i bogate srpske porodice Muačević. snovnu školu je završio u rodnommestu, a gimnaziju je poha2ao u sjeku. U njihov dom u alju stizali su svi listoviobjavljeni na srpskom jeziku. Milankovići su još od 1*#'. bili osnivači i ulagači 3 rpskeknji4evne zadruge5 iz (eograda. U gimnaziji mu je pro&esor matematike bio čuveni dr.0ladimir 0arićak, kasnije akademik, koji je svog najdarovitijeg 2aka od samog početkaupućivao u tajne više matematike. (aš zahvaljujući tom znanju, bez muke je polo4io prijemni ispit na čuvenoj bečkoj 6olitehnici 1*#7 godine. velikom posvećenošćuMilutin je studirao tehniku u (eču, gde je diplomirao, magistrirao i doktorirao -1#8' 91#8: sa disertacijom Prilog teoriji armirano-betonskih nosača. Zahvaljujući svomznanju i naučnoj spremi stečenoj na bečkoj 6olitehnici pred njim se u (eču ukazivala blistava karijera već od 1#8;. godine.

1


2/14


Zaposlio u čuvenoj bečkoj gra2evinskoj &irmi " Adolf Baron Pittel Betonbau-nternehmung".

/jemu je ukazana takva čast da kao in4enjer projektant obnovi zgradu 6olitehnike u kojoj je studirao i doktorirao. /aredne četiri godine proveo je podi4ući nasipe, mostove,vijadukte i druge strukture po celoj !ustro9ugarskoj.

Milanković u vreme kada je studirao

6o pro&esiji bio gra2evinac, astronom, matematičar, geo&izičar, ali iznad svega

utemeljivač moderne klimatologije i klimatskog modeliranja. 6ripada mu slava da je prvirbin, doktor tehničkih nauka. Za ovog srpskog naučnika s pravom se mo4e reći da je

svoje ime upisao i me2u zvezde< po Milankoviću su nazvani krateri na Mesecu i naMarsu, baš kao i jedno nebesko telo.

U jesen 1#8#. godine, nastupa prekretnica u njegovom 4ivotu. obija pismo u potpisuimena pro&esora i već uglednih naučnika 9 Mihaila 6etrovića !lasa i =ovana >vijića.?zabran je za vanrednog pro&esora primenjene matematike na (eogradskom univerzitetu.

dgovorio je potvrdno. Ubrzo se i sam uputio do adrese na kojoj se nalazilo @apetan9Mišino zdanje u (eogradu. Zvanični ukaz o njegovom postavljenju potpisan je ''.septembra 1#8#. godine od strane tadašnjeg ministra prosvete Ajubomira tojanovića.Bime je započeo najblistaviju naučnu karijeru koja je ikada ostvarena na (eogradskomuniverzitetu.@ao rezervni o&icir učestvovao je u 6rvom balkanskom ratu protiv Burske oslobadjajućisvoju vekovima porobljenu zemlju. 1#1:. godine Milankovića u rodnom mestu aljuzatiče 6rvi svetski rat. alj je tada bio na teritoriji !ustro 9 Ugarske, te biva zarobljen, azatim poslat u koncentracioni logor u /e4ideru -ma2. /ezsider, nem. /eusiedl . /aintervenciju njegovog pro&esora Cubera, prebacuju ga u (udimpeštu, gde on neumornoradi u biblioteci madjarske !kademije nauka i nadoknadjuje izgubljene godine.

'


3/14


$. tvaralački put Milutina Milankovića

0eć 1#1', njegova interesovanja su se usmerila ka proučavanju solarne klime i

planetarnim temperaturama. ok je bio u (udimpešti, Milutin Milanković je posvetiosvoje vreme radu na ovom polju, i do kraja rata je završio monogra&iju o ovom problemu,koja je objavljena 1#'8, u izdanju =ugoslavenske akademije nauka i umetnosti u 6arizu, pod naslovom "!h"orie math"mati#ue des $h"nom%nes thermi#ues $roduits $ar la radiation solaire" -Matematička teorija termičkih &enomena uzrokovanih sunčevimzračenjima . )ezultati ovog rada su mu doneli značajnu reputaciju u naučnom svetu,mahom zbog njegove krive insolacije na zemljinoj površini. va solarna kriva nije potpuno prihvaćena sve do 1#':. kada je veliki meteorolog i klimatolog 0ladimir @epensa svojim zetom, !l&redom 0egnerom, predstavio krivu u svom radu, pod naslovom"&limates of the geologi'al $ast ". 6osle ovih prvih priznanja, Milankovoć je 1#'+. pozvan da sara2uje u dve va4ne publikacije< prva je bila priručnik iz klimatologije

-Dandbuch der @limatologie , a druga je bila priručnik iz geo&izike -(uttenberg)s *andbu'h der (eo$h+sik . Za nju je napisao uvod " Mathematis'he ,limalehre und astronomis'he !heorie der ,limas'h ankungen" -Matematička nauka klimata iastronomska teorija varijacija klimata , objavljen 1#$8. na nemačkom, a 1#$#. prevedenna ruski. vde je teorija planetarnih klimata dalje razvijena sa posebnim podacima oZemlji.

.edan od $atenata Milutina Milankovića

$


4/14


n me2utim nije samo po tome bio poznat. /jegovo 4ivotno delo " ,anjonosunčavanja /emlje i njegova $rimena na $roblem ledenih doba" pretstavlja najveće delosrpske nauke u '89om veku. Uspeo je, što pre njega niko na svetu nije da razjasni

klimatske promene za vreme ledenih doba, odnosno za proteklih million godina.bjavljeno je na sam početak rata u našoj zemlji 1#:1. godine. Milankovićeva teorijadugo je bila ignorisana, da bi se tek nakon objavljivanja studije 1#+7. u časopisu"S'ien'e " 0koja se bavila proučavanjem dubokomorskih sedimentnih jezgara, pronašlo daMilankovićeva teorija, u stvari, odgovara periodima promene klime.

!utori su bili uspeli da izvuku iz sedimenta zapis promena temperatura unazad :;8.888godina i prona2u da su glavne varijacije klime blisko povezane sa promenama ugeometriji -ekscentricitetu, promeni nagiba ose i precesiji Zemljine orbite. 6okazalo seda su se ledena doba javljala kad je Zemlja prolazila kroz različite stepene orbitalnevarijacije. /akon objavljivanja ovih rezultata, /acionalni istra4ivački savet američke

/acionalne akademije nauka prihvatio je Milankovićev ciklični model. /jegova knjiga, " ,ro/ vasionu i vekove" spada me2u najlepše knjige za popularizacijunauke. n je sam tu knjigu nazvao " Po$ularna astronomija". /apisao ju je originalno uvidu pisama dragoj prijateljici. Boj dragoj prijateljici on je na zanimljiv način objasniosve značajne pojmove ne samo iz astronomije nego i iz drugih problema vezanih zanebeska tela, geologiju i uopšte istoriju nauke. Za vreme okupacije /emci su izdali petnaučnih knjiga, a izdavač je bio =ugoistok. =edna je bila " Po$ularna fi/ika", zatim knjigao geologiji "!ajanstvena /emlja", zatim ud4benik o biologoiji i me2u njimaMilankovićevo delo " ,ro/ vasionu i vekove". /apisao je više dela iz oblasti istorije naukei knjigu " s$omene0 do1ivljaji i sa/nanja". bjavio je više od 188 radova različitog

karaktera na našem i nekim drugim jezicima, najviše na nemačkom.@ao već priznat i ugledan naučnik, 1#'$. godine našao se pred veoma teškim i osetljivimzadatkom. Be godine je u >arigradu s proleća odr4avan svepravoslavni kongres. Elavno pitanje pred pravoslavnim crkvama bila je re&orma kalendara. 6ravoslavni julijanskikalendar kasni naspram re&ormisanog katoličkog gregorijanskog 1$ dana. tklonitizaostajanje naučnim rešenjem, ali ni trunčicom ne povrediti neki od crkvenih kanona, bio je baš veliki izazov. Cast da ponudi rešenje pripala je rpskoj pravoslavnoj crkvi. Bako seu srpskoj delegaciji na kongresu obreo Milutin Milanković uz mitropolita crnogorsko9 primorskog Eavrila o4ića. Milankovićev naučni elaborat, matematički savršen, bio jeusvojen kao predlog rpske pravoslavne crkve. Milankovićev kalendar je do sadanajpreciznije ura2en kalendar. Ereogorijanski je sadr4ao dva krupna nedostatka< zagodinu je uzimano da ima $7; F dana i da '$; lunarnih meseci predstavlja tačno 1#solarnih godina. Milanković je svoj kalendar bazirao na anulaciji tadašnjih 1$ dana, novikalendar je doveden na isti datum kao i gregorijanski.

:


5/14


Milankoviće je istovremeno i jedan od tvoraca tektonike ploča koja se intezivno primenjuje u geologiji. /a nagovor klimatologa @epena i geo&izičara 0egenera, kogasmatraju ocem te nove teorije, razradio je numeričku sekundarnu putanju polova rotacije

čime je dokazao da je polo4aj kontinenata u geološkoj prošlosti bio bitno drugačiji odsavremenog, odnosno da su se one neminovno tokom vremena kretali. Znatno kasnije moderna geo&izička merenja, satelitska geodezija i radiosignali potvrdilisu tačnost ovih proračuna.

Milutin Milanković je svakako naučni genije koga je svet de&initivno priznao 18.1'.1#+7.godine kada su u časopisu " Nauka" objavljeni konačni rezultati opse4nog petogodišnjeg projekta, a čiji je osnovni zadatak bio da da odgovor na pitanje jesu li Milankovićevi proračuni bili tačni ili ne. @ada je potvr2eno da su varijacije zemljine orbite ustvari pejsmejker ledenih doba sve dotadašnje sumnje su rasprečene, a našem geniju konačno je priznato zaslu4eno mesto u naučnoj eliti. Milanković je postao predmet intezivnog

izučavanja timova stručnjaka, jer je njegov rad duboko zadirao u probleme ne jedne većviše naučnih disciplina.

impozijum " Milanković i klima" organizovan je 1#*'. godine u 6alisadu - ! , nakome je učestvovalo preko #8 najeminentnijih naučnika iz celog sveta. ve njih okupljalo je ime i delo našeg genija, ali i široka mogućnost daljeg usavršavanja i istra4ivanja kada je u pitanju interakcija unce 9 Zemlja i svi drugi prateći e&ekti. Eodine 1#**. u 6eru2i-?talija organizovan je naučni skup pod nazivom "&iklo-stratigrafija". /a njemu jezvanično promovisana nova istra4ivačka metoda koja u osnovi ima Milankovićevecikluse osunčavanja, a koja u ritmičkim smenama slojeva stena detektuje hladnije i toplije

cikluse kroz koje je prosla naša planeta.

U svojim opšte naučnim sintezama Milanković sledi prirodno9naučne tradicije,njutnovske ideje, ideje drugih mislilaca o vasioni kao mehanizmu koji je odre2enizvesnim zakonitostima.

;


6/14


$.1. !tmos&era

Covek se neumorno trudi da pronikne u budućnost i ta te4nja stara je koliko i samočovečanstvo. ?zgleda da su u tome najdalje otišli astronomi. /i Milanković nije mogao da pobegne sindromu budućnosti, ali mu je prilazio veomaodmereno i sa velikim respektom. Znao je da će mnoge stvari dokumentovati, a kada senešto napiše to onda ostaje pokolenjima da o tome sude.(udućnost mo4e da se gradi na prošlosti. Ukoliko postoji neko dobro sredstvo koje mo4esa velikom preciznošću da otkrije doga2aje iz prošlosti, ono putem preslikavanja daje projekciju budućih zbivanja.

everna granica masline u %vropi danas se prete4no nalazi du4 mediteranske obale

Birenskog, =adranskog i %gejskog mora. 0eći prodor u kontinentalni deo ostvaruje se uErčkoj, >rnoj Eori, Dercegovini, Gpaniji i 6ortugaliji. Ukoliko bi došlo do klimatskogotopljavanja dalji prodor masline ka severu bio bi moguć u delu ?beriskog poluostrva svedo 6irineja, a na balkanskom poluostrvu du4 reka =adranskog, =onskog i %gejskog sliva.6roći će hiljade godina dok do ovog do2e. ve to treba da do4ivi neka nama daleka i pouzdano visoko razvijena civilizacija, ni nalik na savremenu. Bragajući za prošlošću i budućnošću, Milanković je nalazio najrazličitije odgovora na postavljena pitanja. =edno je bilo konstitucija zemljine atmos&ere u njenom sadašnjem i primitivnom stadijumu.

Milankovićevi $roračuni $rostorno-vremenske ras$odele osunčavanja

7


7/14


6ostavivši odgovarajuće jednačine, Milanković je matematički sračunao tri &izičke

veličine Zemljine praatmos&ere< temperaturu, pritisak i gustinu. @oliko su to udaljena pitanja, mo4e se rasu2ivati po tome šta matematički aparat dose4e nekoliko milijardigodina unazad, tj. u vreme kada je zemljina površina bila u tečnom stanju. a bi se u jednačine uneli što korektniji podaci bilo je potrebno poći od nečega. Uzeo da jeapsolutna temperatura najni4eg atmos&erskog sloj 1*+H>, pošavši od činjenice da jetemperatura raspadanja gotovo svih minerala naše planete iznad 1788H>, što znači da je bilo uslovljeno jedno drugim. ?sto tako imao je pouzdan podatak za gasnu konstantu, jer je znao da se najveći deo vodene pare u praatmos&eri nalazio u prezagrejanom stanju iiznad kritične temperature.

@ada je rešio postavljene jednačine Milanković je mogao da zaključi da se praatmos&era

protezala čak $88km više od sadašnje, a da je u donjih '#'km bilo pregrejane vodene pare koja se ponašala kao savršen gas. Bek na toj visini dostizana je tačka ključanja,odnosno na toj visini bila je zona oblaka koja se uzdizala, po Milankovićevim proračunima, do $8:km u vis. vih 1' km, od ##' do $8:, imalo je ulogu plašta, koji nijedozvoljavao prodor u niše slojeve. vetlost je, dakle, zaustavljana na toj visini, a zemlja je rotirala u mraku ili je bila obasjana sopstvenom svetlošću koja je dopirala iz u4arenemagle i lave, ali samo u jednom malenom rasponu, tek nešto neznatno iznad površine.

voje jednačine, na4alost, nije dalje razra2ivao. Zadovoljio se osvrtom na planete Merkur i Mars za koje je rekao da su pršoli stadijum koji je prošla Zemlja, dok je za 0eneru,=upiter, aturn, Uran i /eptun računao granične visine atmos&ere koje mogu da postojekao atmos&ere vodene pare.

0elika šteta što Milanković svoj matematički aparat termičke konstitucije planetskeatmos&ere nije razra2ivao dalje. /jegov matematički aparat bi mu omogućio da pratirazvoj atmos&ere, njeno smanjivanje do sadašnje visine do '8km, svakako bi našao icikluse u razvoju svetskog mora, &aze izdizanja i spuštanja nivoa i ko zna šta još. /a površini zemlje u njenom primitivnom stadijumu bilo je kao u paklu, temperature su bileiznad 1788H>, a pritisci su iznosili oko 8,;M6a. Zemlja je, prema tome, evoluirala takošto je promenila sliku atmos&ere i umesto nivoa sa vodenom parom u velikim visinama,on je spušten do površine, temperature su opale, a pritisci su porasli. Iormirana je vodana zemlji i orginalni slobodni kiseonik. adašnji atmos&erski stadijum zemlje, poMilankoviću, daleko je odmakao od ostalih planeta. vo znači da će ga 0enera, =upiter,

aturn, Uran i /eptun tek dostizati, ali će za to vreme Zemlja nastaviti svoj sadašnjirazvoj i svakako izgubiti deo atmos&ere jer je taj proces nezaustavljiv.

+


8/14


$.'. 6olovi rotacije

Bragajući za putevima budućnosti, Milanković se osvrnuo na jedan &enomen za koji sumu !l&red 0egener, a posebno (eno Eutenberg neprestalno sugerisali da prouči. (ili su to polovi rotacije ili putanje po kojima se kretao pol rotacije zemlje. 6itanje je bilo krajnjeorginalno i izazovno, ali sa puno nepremostivih prepreka i nepozvanica koje je trebalootkriti. vim problemom bavili su se i drugi všie neuspešno nego uspešno, i posle silnog propuštenog vremena i energije najčešće su odustajali. Milanković je, tako2e imao sličnekrize, ali njegova istrajnost je urodila plodom i zajedno sa svojim kolegom 0ojislavomMiljkovićem došao je do konačnog rezultata. Matematičkim putem našao je pozicije polova od J K do današnjice i od današnjice do L K . vim je Milanković, radeći na jednom problemu, istovremeno upoznao i prošlost i budućnost naše planete, odnosnosaznao kakva je bila i kakva će biti sudbina njenih kontinenata i okenana.

Milanković je matematički sračunao komentarišući istoriju polova rotacije, rekao je< 2avrema $aleo/oikuma nala/io se severni $ol rota'ije u bli/ini tačke 3456789: 0

4-5997; !a tačka $retstavlja labilan $olo1ajravnote1e $olova rota'ije0 koji je morao biti na$u=ten $ri najmanjem $oremećaju teravnote1e0 a takvih $oremećaja bilo je0 /a $ro=losti /emlje u i/obilju> Pre svega toga0trebalo je veoma dugo vremena dok se $ol osetno udaljio od tog svog $olo1aja jer je uokolini njegovoj gradijant $oljaN osobito mali0 $a $rema tome0 i br/ina kretanja $olane/natna>

vo je bio jedan u nizu zaključaka koji se odnosio na zemljinu prošlost. ?z matematičkog polo4aja polova rotacije moglo se doneti mnogo više ali u njegovo vreme nisu bile

poznate činjenice do kojih se danas došlo. budućnostika4e Milanković,kretaće se taj $ol sa stalno o$adajućom br/inom i savijajući ne=to $rema istoku0 $ribl1avati se tački3 499785: 0 4?5756: koja le1i u bli/ini u=ća reke Pečore0 da bi tek $osle beskonačnodugog vremena ovamo stigao.

*


9/14


Zapadni delovi sibira kreću se ka polu, kao i čitava !zija, sa njom i %vropa, njennerazdvojni deo.Milanković je geogra&sku du4inu obele4io sa O , ali je tokom vremena praktično svuda

odomaćeno da se ona obele4ava sa , što je učinjeno i ovom prilikom. 6ut ka severunastaviće i kandinavsko poluostrvo koje će sve više trpeti uticaj hladne surove klime, anjeni najseverniji delovi polako će postajati ledena pustinja. /a prvi pogled ovo delujesurovije od onoga što je Milanković predvideo za '* 888 godina, za granicu vinove loze,maslinu, pšenicu i voće. /a sreću, ničeg kontradiktornog tu nema, jer navedena godina pripada ciklusu pojačanog osunčavanja, a zahla2enje i kretanje ka severu čine prirodnitok kroz koji će proći naša planeta i njeni pojedini kontinenti.

em kandinavije sve baltičke zemlje će do4iveti sličnu sudbinu, isto tako današnjiseverni deo %vrope, 6oljske, /emačke, anske i zemlje (eneluksa. 6onoviće se klima izvremena 0irma ??? tj. Bim prostranstvima duvaće severni vetrovi, a blizina severnom polu

usloviće česte nalete ledenih talasa. rednja godišnja temperatura pašće za dva stepena>elzjusa, a sa dodatnom blizinom evernom polu još toliko.

@ada se govori o kretanju %vrope ka severu, treba imati na umu jednu veoma va4nučinjenicu. na se neće pomerati translatorno ili sve njene tačke, sve nizije, planine, reke idruge geogra&ske odrednice neće imati stalno ista udaljenja. Branslacija podrazumevakretanje celokupnog sistema pri čemu nema nepokretnih tačaka. %vropa će se, me2utim,kretati po veoma slo4enoj putanji, ona će se sastojati od rotacionog i translatornogkretanja. U još slo4enija kretanja uključiće se i druge kontinentalne mase, pre svega!&rika kao centralni deo jednog prastarog kontinenta kome su naučnici dali imeEondvana po starom prostoru u ?ndiji, a koja već milionima godina potiskuje evropskikontinent ka severu.

lo4eno kretanje dovodi do poremećaja prvobitno ure2enog sistema, odnosno entropije.U &izičkom smislu pojedini vrhovi postaju još viši, rastojanje izme2u sistema se povećava, nastaju nova brda, produbljuju se rečna korita, premeštaju rečni tokovi, sle4utereni i stvaraju dublje depresije, nestaju stajaće vodene površine. !lpi su sve viši,

kadarsko jezero kao kriptodepresija sve ni4e. everni pol će tokom vremena sticatičvrsto tlo, za razliku od današnje situacije.

6ribli4avanje obalskim delovima ibira omogućiće veće širenje lednika koji će moćinesmetano da prodiru ka ju4nim tačkama.

#


10/14


a@ Polo1aj kontinenata rekonstruisanim na osnovu $rastarog /emljinog magneti/ma> vroa/ija je rotirala u smeru kretanja ka/aljke na satu0 a Afrika u su$rotnom smeru>

b@ stovremeno odvijalo se i kretanje .u1ne Amerike ka /a$adu i Afrike i A/ije ka sevroistoku>

6utanja polova rotacije neće biti matematički idealna. vaki kontinent ili čak svakoostrvo imaće svoju speci&ičnu trajektoriju. everna !merika će imati svoju putanju,Erenland pak svoju, !&rika posebnu, jer će se cepati du4 velikog rova na dva dela, a pojedini sitniji delovi trajno će se odvojiti od nje.

18


11/14


$.$. @alendar

@alendar je osnovno merilo vremena za sve savremene vidove komuniciranja. /jimeobele4avamo dane, mesece i godine. Ajudi su još od davnina iz praktičnih razloga podelilidane na sate -': sata u jednom danu , minute -78 minuta u jednom satu i sekunde -78sekundi u jednoj minuti . U mnogim krajevim zemlje vreme se računa na različite načine.U nekim mestima - veta Eora !tonska , vreme se računa po crkvenom značenju i počinje od večeri. Bo je tzv. biblijsko računanje vremena .

6ostoji više načina računanja godina i napomenućemo samo neke poznatije<%gipćani i )imljani su praktikovali sunčevu -solarnu godinu. Bo je sunčev kalendar,kome je osnova na jednoj godini9vremenu za koje se Zemlja okrene oko uncaP za $7;dana i nekoliko sati. =evreji i neki drugi me2u kojima i muslimani, dr4e mesečevu

-lunarnu godinu. Aunarna godina je kraća od sunčeve 1191' dana, te se svake '9$ godinemorao dodavati po još jedan mesec. vaj nepraktičan način računanja kalendara ispravio je $78. godine po Dristu učeni rabin Dilel ??, izračunavši mnogo tačnije vreme trajanjakalendarskog meseca, a koji se od stvarne du4ine puta meseca razlikuje za svega 8,:sekunde i ustanovivši kao du4inu solarne godine $7; dana ; časova ;; minuta ';,:sekunde. 6roblem kalendara aktuelan je u pravoslavnoj crkvi. ?mamo oprečnu situaciju da=erusalimska, )uska i rpska patrijaršija slave nepokretne praznike po starom kalendaru,dok >arigradska, !leksandrijska, !ntiohijska, )umunska i (ugarska patrijaršija slave teiste praznike po novom kalendaru. am kalendar, nije dogmatskog karaktera i zatonjegova izmena u pojedinim crkvama nije poru4ila kanonski poredak ili odnos prema timcrkvama. /o ipak ta promena je donela i velike potrese i rascepe u crkvi.

6rvi kalendar je uveo rimski car =ulije >ezar, :;. godine po Dristovom ro2enju, pa se tajkalendar zove =ulijanski. Baj kalendar je izračunao egipatski astronom osigen. n ječinio godišnji krug od $7; dana i 7 sati. @ako kalendar mora imati dane koji su vezani zadnevni krug, tih 7 sati se sabere za : godine i svaka četvrta godina ima $77 dana, to jetzv. prestupna godina. 6restupna godina dobije u &ebruaru taj jedan dan i tada &ebruar ima'# dana. 6rilikom izračunavanja ovog kalendara i prema tropskoj godini osigen jenapravio grešku jer &aktički godina ima $7;, ':'' dana. vo za prvo vreme nije značilo puno. /o tokom vremena su dani zaostajali za tropskom godinom. Zato je komisija)imske crkve pod predsedništvom !lojzija Ailiusa predlo4ila re&ormu kalendara koju1;*'. godine prihvata papa Ergur -Eregorije 0???. 6rema proračunu koji je komisija

iznela ustanovljena je razlika od 18 dana zakašnjenja. 6apa je naredio da se posle četvrtka:. oktobra kalendar pomeri na petak 1;. oktobar, kako bi se ta razlika eliminisala. a ne bi dolazilo do ponovnog zakašnjenja odre2eno je da godina na razme2u vekova kojima se brojevi ne mogu deliti sa :88 ne bude prestupna -tako npr. 1+88, 1*88, 1#88 nisu prestupne godine, dok se 1788, '888, ':88 mogu deliti sa :88 i te godine ostaju prestupne . @ako =ulijanski kalendar apsolutno svake četvrte godine i dalje ima prestupnugodinu, razlika od početnih 18 dana se povećava.

11


12/14


ada ona iznosi 1$ dana, a ko do4ivi '181. godinu ako oba kalendara i tada budu nasnazi, uveriće se da ćemo mi rbi gledano prema Eregorijanskoj varijanti praznovati(o4ić *. januara. @ao što je napomenuto Eregorijanski kalendar su prihvatile svezapadne hrišćanske crkve, a postepeno i neke pravoslavne. Me2u prvima, Erčka crkva je

uvela novi kalendar koji je već 1#'$. godine napravio velik raskol u Erčkoj crkvi i koji jei danas aktuelan. @asnije su pod pritiskom )usije -eksperimentalno novi kalendar uvelei (ugarska, a potom i )umunija i obe na tome ostale. =erusalimska patrijaršija, i kao deo=elinske grupe crkava, iz praktičnih razloga ostala je na starom kalendaru, da ne bi slavilizajedno kada i rimokatolici i time imali problem kako da usklade bogoslu4enja na istimsvetim mestima. veta Eora, i ako je usred Erčke ostala je na starom kalendaru i danas. /eke pravoslavne crkve suočene sa ovim problemom slave (o4ić i po starom i po novomkalendaru -Ukrajinska crkva , te tako imaju dva (o4ića. rpska, =erusalimska i )uskacrkva ostale su na starom kalendaru. 6raznovanje 0askrsa i ciklusa tzv. " $okretnih $ra/nika", svi pravoslavni hrišćani priznaju prema posebnom računanju, a to je< 0askrsuvek pada prve nedelje posle punog meseca, posle proletnje ravnodnevnice. 0a4i i pravilo

da nikada 0askrs ne mo4e pasti na =evrejsku 6asku. 6roletnja ravnodnevnica se računa po=ulijanskom kalendaru i tu se ogleda nedoslednost onih koji su prihvatili Eregorijanskikalendar, kada moraju uva4iti =ulijanski -jedini izuzetak je Iinska pravoslavna crkva koja je prihvatila u potpunosti re&ormu kalendara te praznuje 0askrs kao i zapadna crkva .

r. Milanković je bio delegat na vepravoslavnom kongresu 1#'$. godine u >arigradu.Bu je naučno dokazano da ni Eregorijanski kalendar nije tačan i da će i on za $ $88godina zadocniti za jedan dan. Zato je od kongresa dobio nalog da sastavi kalendar koji bi bio prihvatljiv za sve hrišćane. r. Milanković je to učinio.

6olazna osnova za Milankovićev rad bila je teza gimnazijskog pro&esora Brpkovića, kojise mnogo i savesno bavio pitanjem re&orme kalendara, posebno u dve rasprave " Projekat /a reformu .ulijanskog kalendara" i " Nije /abranjeno $ra/novati Caskrs u dan $unog mese'a". (ili su to radovi objavljeni na prelomu vekova, 1#88, 1#81. godine, a na njihMilanković gleda ovako< 6rva od dve pomenute rasprave Brpkovićeve bavi se uglavnomnovom interkalacijom prestupnih godina i računom koji bi odgovarao. U njoj je Brpkovićsaopštio va4nu činjenicu. !ko se iz =ulijanskog kalendara u toku od # vekova ispusti +dana onda se dobija srednja du4ina kalendarske godine od $7;, ':'''''' dana ili $7;dana, ; sati, :* minuta i :* sekundi. vaj isti broj saopštavan je i u nekim starijim delimakao du4ina tropske, sunčane godine jer je Aelande još u 1*. veku izračunao tu vrednost, ai (essel do nje došao 1#'*. godine. Brpković je mislio da je našao jedini pravi ključ zarešenje kalendarskog pitanja. 6ostignuta je dakle tolika tačnost da se veća ne mo4e postići pošto nema razlike izme2u kalendarske i tropske godine prema savremenom stanjunauke. pomenuti broj za du4inu tropske godine zamenjen je na temelju kasnijih tačnijihodre2enja Dansena -1*;$ , Ae 0errier -1#;* i /eQkomba -1*#; i konstatovano je da tadu4ina uopšte nije stalna.

1'


13/14


$7;, ':'1#7:+98,888887':t.

6ri tome vreme t broji stoleća od početka 1#88. godine. Znači da je du4ina tropske godine

bila 1#88. godine $7; dana, ; sati, :* minuta i :;,++;;*: sekunde. /o, ovo skraćivanjeva4i strogo uzevši samo za naredne vekove, a ne za večna vremena. @ako će se du4inatropske godine menjati kasnije to nam još nije poznato, pa zato ne mo4emo govoriti okakvoj srednjoj vrednosti tropske godine u opštem smislu te reči, nego pod tim imenomrazumevamo njenu du4inu za jednu odre2enu epohu, obično sadašnjost.

/ije dakle čudno što je on u daljem toku svoga rada dolazio do netačnih rezultata, nonjegova je relacija, sama za sebe, vrlo dobra i mo4e se pokazati vrlo korisnom, kada sesamo pravilno upotrebi.

6o Milankovićevom proračunu,biće $restu$na svaka godina deljiva sa 80 sa i/u/etkom

sekularnih godina koje će samo onda biti $restu$ne0 ako broj njihovih vekova0 $odeljen sa 5D0 daje ostatak E ili 9> !im novim $ravilom koje reguli=e ras$ored $restu$nih godinadobija se srednja du1ina kalendarske godine od ;9? dana0 ? sati0 86 minuta i 86 sekundi>!im najvi=im mogućim $ribli1avanjem tro$skoj godini dobija se do sada ne$ostignutatačnost kalendara.

@ada uporedimo sve tri verzije kalendara stvar izgleda ovako< =ulijanski kalendar gubisvakih 1'* godina jedan dan, Eregorijanski svakih $ $88, a Milankovićev će zadocniti zadan tek posle više od :$ 888 godina. Mo4emo zaključiti da je novi Eregorijanski kalendar dosta tačniji od starog =ulijanskog kalendara, a da je ipak najtačniji Milankovićevkalendar. /ekoliko puta je na najvišem svetskom nivou razmatrano uskla2ivanje svihsvetskih kalendara, ali nikada ta stvar nije do kraja završena.@ao matematičar, nebeski mehaničar i klimatolog Milutin Milanković nije imao vremenada razrešava samo problem kalendara, jer je shvatio da se tu radi kako o vremenu potrebnom za precizna merenja tako i o konvenciji koja nije zavisila od naučnih razloga.=edan iz pleade mladih naučnika, na4alost prerano preminulih r. ušan ladić, napravio je vrlo temeljnu studiju o tačnosti sunčevih kalendara u kojoj se bavio procenom odnosatrajanja tropske godine i srednjeg sunčevog dana. /apravio je pore2enje izme2unajpoznatijih kalendara< Eregorijanskog, Dajamovog, Aaplaseovog, Miljkovićevog,Milankovićevog, eleškinovog, tanojevićevog i Madlerovog, da bi predlo4io svoj kaonajprecizniji. /aravno svuda se radi o greškama koje se mere sekundama, a koje bi tek kroz nekoliko stotina hiljada godina narasle na odstupanje od jednog dana. U tom sesmislu tumačilo da je r. ušan ladić pronašao grešku kod Milutina Milankovića, baškao što je ovaj pronašao manjkavosti kod Brpkovića. /aravno da nije tako, iz prostograzloga što je sam Milanković zaključivao da će precizni proračuni kalendara zavisiti od preciznosti polaznih podataka. Milanković je u svakom slučaju mnogo više pa4nje poklanjao razmišljanju o vremenu kao temeljnoj kategoriji, što ga svrstava me2u one kojisu &iziku pribli4ili &ilozo&iji i obrnuto.

1$


14/14


:. Zaključak

Milanković je o sebi još za 4ivota mnogo toga rekao, a najviše u delu " ,ro/ vasionu ivekove", zato su ga s pravom mnogi nazvali putnikom kroz prostor i vreme i to će ostati

njegov sinonim za sva vremena.? pored svega toga mnogo toga je ostalo nedorečeno, a kada se civilizacijski razvojzahuktao i pospešio dinamički tok nauke i tehnike tokom druge polovine '89og veka počele su da se razotkrivaju mnoge praznine i nepoznanice vezane za Milankovića. /jegasmo sreli u prošlosti i kao putnika i kao tumača promene klime tih prohujalih doba.Milankovića smo upoznali u sadašnjosti, bio je realan i ovovremenski čovek kome ništašto je ljudsko nije bilo strano. /alazimo ga i u budućnosti, opet je njegov dijagramosunčavanja svetionik za sve ono što je pred nama. Za Milutina Milankovića vreme kaoda ne postoji.6risutan je svuda i potrebno je opet prodreti u suštinu onoga što je krstarećinebeskim svodom ostavio za sobom kao svetli trag.

Milanković je umro 1'. decembra 1#;*. godine. Za sobom je ostavio niz ud4benika, posebno su bili korišćeni oni iz nebeske mehanike koju je dr4ao na (eogradskomuniverzitetu od svog dolaska 1#8#. pa sve do penzionisanja 1#;;. godine. ugi nizgodina negovao je lepu reč i zato dela kao što su " storija astronomske nauke", " ,ro/'arstvo nauka", "!ehnika u toku davnih vekova" i " Nauka i tehnika tokom vekova" predstavljaju najlepše popularne naučne tekstove na srpskom jeziku. anas mu svi priznaju da je najveći putnik kroz prostor i vreme. /jegovi memoari "s$omene0do1ivljaji i sa/nanja" u potpunosti odslikavaju kakav je Milanković bio i kao čovek i kaonaučnik.

1:

Documents

Život i Delo Milutina Milankovića