januar 2015. broj 16

Zivot zajedno

Radna aktivacija za bolje sutRa

Mere socijalne uklju^enosti korisnika nov^ane socijalne poMo]i

Zivot zajednoV

2 Zivot zajednoV

3

Povodom Međunarodnog danaborbe protiv nasilja nad ženama, 25.novembra, Grad ski centar za socijalnirad u beogradu učestvovao je nakon ferenciji ''nasilje u porodici sa as -pe kta relevantnih institucija'' koju jeorganizovalo Savetovalište protiv na -si lja u porodici.Potpredsednica Vlade Srbije ZoranaMi haj lović, koja je otvorila ovaj skup,istakla je da svaka druga žena u Srbijitrpi neki vid nasilja, a da će vlada raditina izmeni za kona, pomoći Sigurnimkućama i na edu kaciji, kao i na eko no -m skom osamos taljivanju žena. ona jena gla sila da je Vlada Srbije fo r miralaKoordinaciono telo za rodnu ravno -pravnost koje želi da sara đuje sa Žen-skom parlamentar nom mre žom, sacivilnim sektorom, sa ev rop skimagencijama, ali i sa agencijom un.Mikaina Stevanović iz Gradskog cen-tra za socijalni rad u beogradu jenaglasila da je zaštita od nasilja složenproces i da obuh va ta više učesnika. "Centar za socijalni rad ima ulogu pre-vencije u organizovanju mreže, a jakoje važno da se na vreme identifikuje iprepozna nasilje, proceni koji su rizici ipreduzmu mere zaštite. Potrebno jeda se proveri bezbednost i sigurnostžrtve i da se sa drugim akterima pre-duzmu mere i prate dalji rezutati",istakla je Stevanović, navodeći dacentri prijavu za nasilje u porodicimogu dobiti posredno i ne po sredno.ona je ukazala da je nasilje pojavakoja po ga đa pre svega naslabije iiznela podatak da je u toku 2013.godine na evidenciji Grad skog centraza socijalni rad bilo 2.397 žrtava

unutarporodičnog nasilja, da su decabila žrtve u 37 posto slučajeva, puno-letna lica u 47 odsto primera, a stariji15 odsto."najdominantniji oblik nasilja je psi -hičko i emocionalno nasilje, ali nikadjedan oblik ne ide sam, pa vrlo čestoudruženo postoji i seksualno na silje,koje se najteže prepoznaje i o komese najviše ćuti. naj do mi nan tnije žrtvesu ženskog pola, a što se tiče dece, u52 odsto slučajeva po ga đa devojčice.Kako se povećava sta ros na granica,žene su žrtve u 77 od sto slučajeva",objasnila je Stevanović. ona je rekla da su žene češće žrtve,da nasilje trpe i muškarci, ali u znatnoma njem broju slučajeva. Primera radi,288 že na preko 65 godina su žrtvenasilja, a muškarci su u 81 slučajužrtve nasilja.najčešće žrtve nasilja, žene, najčešćetrpe pro bleme u dužem vremen-skom periodu, nisu ekonomskisamostalne, imaju više dece, aneretko su žrtve i osobe sa inva li -ditetom, dodala je Stevanović.Sudija Višeg prekršajnog suda anaĐurović ukazala je da su mnogiprekršaji iz oblasti jav nog reda i mira uosnovi nasilje u porodici. ona jeukazala da kaž nja vanjem onog ko činiprekršaj, država šalje jasnu poruku daće sprečiti teža protiv pravna pon-ašanja i ukazala da mehanizmi uprekršajima nisu toliko mo ć ni daspreče počinioca da dalje čini nasilje.Sudija Drugog osnovnog suda u poro -dič nim sporovima Sanja bukvaukazala je da sporovi u sudovima kojise odnose na porodično nasilje traju

duže, jer se moraju poštovati proce-dure i proveriti i ispitati svi detalji uvezi nasilja."Kada sve proverimo potrebno jevreme, ob ra ćamo se centru za socijal-ni rad da daju miš ljenje, policiji da vidi-mo da li je bi lo prijava i to su naši prvikoraci, a onda sas lušavamo i par ničnestranke", objasnila je ona proceduru.Kako je kazala bukva, koordinacija jeveo ma bitna, a važno je da se primen-juju protokoli koji postoje u centrimaza socijalni rad, zdravstvenimustanovama i školama."napravićemo bolju koordinaciju,iskoristi}emo Koordi naciono telo zarodnu ravnopravnost koje nudidržava, i sudovi će imati kraće pos-tupke i brže donositi od luku", rekla jeona, ističući da je bi od velike važnos-ti bilo i to da centri za socijani radraspolažu svim potrebnim podacimakako bi postupak bio jednostavniji.od mera koje se mogu primenitinavela je da se nasilniku može izrećizabrana uznemiravanja, zabrana pri-laska žrtvi, kao i mera iseljenja koja jenešto kom pli ko va nija.načelnik javnog reda i mira Policijskeup ra ve beograda Milan Stanić izneoje po da tak da su na području Srbije zatri meseca ove go dine podnete 923krivične prijave za na silje u porodici,od čega je 96 kri vič nih pri java podne-to u Pu beograd. advokat Sa -vetovališta protiv nasilja u po rodici Ti -ja na Kostić rekla je da bi žene trebalopo dr ža ti da više prijavljuju nasilje, jersu čes to obeshrabrene kada ne nai đuna ade kvat nu pomoć u policiji idrugim institucijama.

različitimvidovimaaktivacije,hoćemo daobezbedio veću socijalnuuključenostprimalacanovčanepomoći, kaževladimir ilić,direktorGradskog centraza socijalni rad

konferencija "nasilje u porodicisa aspekta relevantnih institucija"

Mere socijalne uklju^enosti korisnika nov^ane socijalne poMo]i

Radna aktivacijaza bolje sutRa

udruženim snagama u borbi protiv nasilja nad ženama

na osnovu Memoranduma o saradnji zasprovođenje mera socijalne uključenosti ko -ris nika novčane socijalne pomoći, Gradskicen tar za socijalni rad u beogradu potpisao jeprve protokole o saradnji sa gradskim pre du -ze ćima Gradska čistoća i Gradske pi jace. Pro -to kolima su jasno definisani opis posla,obaveze i odgovornosti korisnika socijalnepo moći, koji će raditi u tim ustanovama. Sredinom novembra prošle godine ministarza rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pi ta -nja aleksandar Vulin, gradonačelnik beo gra -da Siniša Mali i direktor Gradskog centra zaso cijalni rad u beogradu Vladimir Ilić, potpisalisu Memorandum o saradnji za sprovođenjeme ra socijalne uključenosti korisnika novčanesocijalne pomoći. Memorandum je potpisansa ciljem da uključi radno sposobne korisnikenovčane socijalne pomoći u okviru sistemaor gana Grada beograda i preduzeća i us ta no -va čiji je osnivač Grad beograd. ovaj do ku me -nt predviđa i razvoj modaliteta saradnje, ko -or dinacije i razmene informacija između stra -na potpisnica, kao i pružanje podrške Grad -skom centru za socijalni rad u beogradu, upostupku sprovođenja i realizacije mera so ci -jalne uključenosti radno sposobnih korisnika.Ministar Vulin je istakao da se ovaj Me mo -

randum ne odnosi na bolesne, stare i na onekoji iz bilo kog razloga ne mogu da rade.Zahvaljujući Memorandumu, radno sposobniprimaoci socijalne pomoći imaće priliku da seviše uključe u društvo, na različite načine, kaošto su obrazovanje, ili rad, rekao je Vulin.– ovo je prilika da se radno sposobni korisnicisocijalne pomoći aktiviraju, da im se dapodsticaj da izađu iz začaranog kruga bede,kao i da se radom preporuče zajednici – rekaoje ministar Vulin i dodao da, prema anketama,većina radno sposobnih primalaca socijalnepomoći želi da radi.Gradonačelnik Siniša Mali je istakao da Gradpodržava inicijativu Vlade i Ministarstva, kakobi se socijalnim korisnicima koji dobijajunovčanu pomoć omogućilo da se aktiviraju idaju doprinos društvu. - Stvaramo uslove da se radno sposobni ljudiaktiviraju u institucijama i ustanovama čiji jebeograd osnivač, kao i u javno-komunalnimpreduzećima – rekao je Mali i dodao da ćeGrad i u budućnosti podržati svaku sličnu ini-cijativu Vlade.Direktor Gradskog centra za socijalni radVladimir Ilić je naveo da je Gradski centar,pripremajući se za radnu aktivaciju korisnika,sproveo 2012. i 2013. godine istraživanje

"Samoprocena problema nezaposlenostikorisnika novčane socijalne pomoći naprimeru GCSr u beogradu". Ispitivanje nauzorku od 240 porodica u kojima žive radnosposobni korisnici, pokazalo je da, što sukorisnici duže na evidenciji Centra za socijalnirad, to manje traže posao. Dve trećine ispi-tanika zapravo uopšte i ne traži zaposlenje.- Pred Gradskim centrom, najvećom us ta no -vom socijalne zaštite u zemlji sa 17 opštinskihodeljenja i blizu 100.000 korisnika, jeodgovoran i ozbiljan zadatak. na našoj evi-denciji se nalazi 8.770 porodica, odnosno22.656 čla nova koji su ostvaruju pravo nanSP. od toga bro ja, skoro 11.000 su radnosposobni čla novi. naš cilj je da se primenomodre đenih me ra obezbedi socijalne uk lju če -nost gra đana. Vidovi aktivacije su različiti:ob ra zo va nje uključivanjem korisnika uodređeni obrazovni nivo, sticanje znanja iveština putem organizovanja obuka, kursevai slično, za poš ljavanje, lečenje i društvenokoristan rad... - ukazao je Ilić i dodao da suinstitucije počele da rade na povećanjusocijalne uk lju čenosti radno sposobnihprimalaca socijalne pomoći, ali da je potreb-no da se i korisnici što više aktiviraju i prih-vate donete mere.

Zivot zajednoV

4 Zivot zajednoV

5

program "ostavi drugačiji otisak na svet" pokazao odličnerezultate i biće nastavljenu narednom periodu

Gradski centar za socijalni rad u beo -gradu učestvovao je na završnom skupuu okviru projekta "unapređenje primenevaspitnih naloga".Projekat koji je u svojstvu konsultantskekuće sproveo republički zavod za soci -jal nu zaštitu, predstavlja jednu od kom-ponenti šireg reformskog programa podnazivom "unapređenje dostupnostiprav de u Srbiji" koji za Ministarstvo prav -de republike Srbije sprovodi IMG- Inter -na tional Management Group, a podpokroviteljstvom Vlade Kraljevine nor -veš ke.na skupu su predstavljena iskustva izprocesa pilotiranja vaspitnih naloga učetiri sredine - beograd, novi Sad, niš iKra gujevac, kao i rezultati evaluacijenjiho ve praktične primene.o iskustvu u primeni vaspitnih naloga ubeogradu govorila je Mikaina Ste -vanović, rukovodilac odeljenja zaposlove planiranja i razvoja Gradskogcentra za socijalni rad u beogradu."u beogradu su realizovana 22 vaspitnanaloga, odnosno rešenja za primenuvaspitnog naloga, dok su još tri predlogaupućena Višem javnom tužilaštvu.realizovane su četiri medijacije i jedna jeu toku", rekla je Mikaina Stefanović. onaje objasnila da su u beogradu realizo-

vane tri vrste vaspitnih naloga:poravnanje sa oštećenim kako bi se na -

doknadom štete, izvinjenjem, ra dom ilina neki drugi način otklonile, u celini ilidelimično, štetne posledice dela

uključivanje bez naknade u radhuma nitarnih organizacija ili poslovesocijalnog, lokalnog ili ekološkogsadržaja

uključivanje u pojedinačni ili grupnitretman u odgovarajućoj zdravstvenojustanovi, savetovalištu ili drugoj ovlaš -ćenoj organizaciji.

"Ključna iskustva u svim primenjenimvaspitnim nalozima u beogradu su pozi-tivna. Pokazalo se da su mladi spremnina saradnju i da prihvataju podršku , kaoi njihove porodice, da podstiču odgovor -nost, razvijaju nove veštine, obrasceponašanja, povećavaju solidarnost iosećaj za potrebe drugih ljudi… " istaklaje ona.na skupu je zaključeno da je za dalju pri-menu vaspitnih naloga izuzetno važnoraditi na podizanju kapaciteta profesion-alaca, zatim primenjivati dva ili više vas -pit nih naloga istovremeno, odrediti oso -bu za unapređenje i praćenje realiza cijevaspitnih naloga, obezbediti konti nui ra -nu razmenu informacija svih učesnika iraditi na po dizanju svesti javnosti.

Ian - Međunarodna mreža pomoći iGradski centar za socijalni rad u beograduorgan izo vali su okrugli sto na kojem supred stav ljena postignuća dvogodišnjegzajed nič kog projekta „ostavi drugačijiotisak na svet", posvećenog resocijalizacijidece sa problemima u ponašanju.otvarajući okrugli sto, Vladimir Ilić, v.d. di -rek tora Gradskog centra za socijalni rad ubeogradu je istakao da je u okviru projekta222 dece i mladih bilo uključeno u različiteaktivnosti. ^ine ih deca i mladi sa aso cijal -nim ponašanjem, maloletni učiniocikrivičnih dela i prekršaja, i deca i mladi u ri -zi ku da dođu u sukob sa zakonom. "u ukupnom broju korisnika Gradskogcentra 28.992 su deca-korisnici. To je 29,5odsto svih korisnika, što je 1,3 odsto višenego prethodne godine. od ukupnogbroja dece evidentirano je njih 2.914 sapro blemima u ponašanju i u ukupnom bro -ju dece ova grupacija maloletnika zastu-pljena je sa 14,53 odsto", rekao je Ilić. on jenaglasio da je uloga centara za socijalni radi stručnjaka u centrima možda od ključnogznačaja za uspeh reformskih procesa u sis-temu socijalne zaštite i posebno za zaštitudece i mladih koji su sa problemom u pon-ašanju i u sukobu sa zakonom. Centri za so -ci jalni rad predstavljaju sponu izmeđurazličitih faktora u procesu zaštite dece imladih, u komunikaciji između korisnika sajedne, sudova i tužilaštva sa druge, i širezajednice sa treće strane.

Sekretarka za socijalnu zaštitu jasminaIvanović izrazila je veliko zadovoljstvo štoje Ian kao organizacija civilnog društva uovom projektu prepoznala značaj uslugednevnog boravka za mlade sa problemimau ponašanju, jer Grad beograd još nemanijedan dnevni boravak namenjen ovojgru paciji dece. naročito je značajna činje -nica da je ova usluga socijalne zaštite dobi-la licencu od Ministarstva za rad, zapoš lja -va nje, boračka i socijalna pitanja, čime jepotvrđen kvalitet rada, ali i postojanjepotrebe da se mla dim ljudima pruži ovak-va vrsta podrške."Sekretarijat za socijalnu zaštitu intenzivnoradi na podršci deci i porodicama sadecom. Pred nama se nalazi veliki izazov izadatak izrade Strategije socijalne politikeGrada beograda do 2020. godine. Pozvalismo predstavnike civilnog sektora,institucija i stručnjake iz ove oblasti daučestvuju u iz ra di tog važnogdokumenta", rekla je jasmina Ivanović iistakla da je Grad beo grad nedavno po prviput dobio svoj Savet za prava deteta.Program „ostavi drugačiji otisak na svet"bio je usmeren na profesionalno osnaživa -nje dece i mladih. njima su omogućeneobu ke koje nude praktična znanja i veštine

i međunarodne sertifikate u ob las ti infor-macionih tehnologija i traženja posla.Važan deo rada predstavljala je psi ho loškapodrška kroz individualno savetovanje igrupni terapijski rad i intenzivnu men-torsku podršku specijalnog pedagoga.Dodatna podrška resocijalizaciji dece biloje druženje u klubu za mlade, uz edukativ -no-psihološke i kreativne radionice, uzsportske aktiv nosti, izlete...rezultati su zaista ohrabrujući! oni po ka -zuju da, ukoliko se ponudi adekvatan pro-gram i obezbedi sredina u kojoj se decaosećaju prihvaćenim, ona mogu da iz me -ne svoje obrasce ponašanja, usvoje pozi-tivne vrednosti i stavove prema obrazova -nju i radu i i da se uspešno integrišu u za jed -nicu.„Važna poruka koju želimo da pošaljemo

sa okruglog stola jeste da je ogroman zna -čaj ranog prepoznavanja rizika međumalo letnicima, kako bismo sprečili nas-tanak ozbiljnijih oblika sukobljavanja sazakonom. ukoliko se na vreme uočiproblem, ili rizik i dete se uključi u dobroosmišljen program koji će delovati korek -tivno i podržavajuće, deca se uspeš novraćaju na pravi put, usvajaju pozitivnevrednosti i ponašanja, a društvo dobija

aktivne i korisne članove zajednice“,naglasila je Gordana Stankov Stojilović,menadžerka programa iz Ian-a.judith Schulte, predstavnica nemačkefondacije SchülerHelfenLeben, koja jefinansirala ovaj projekat, istakla je da je ovafondacija na osnovu izuzetnih rezultatakoje je projekat do sada ostvario, odlučilada nastavi da podržava projektneaktivnosti i u narednom periodu. Za hva lju -jući tome, deci i mladima koja već u ranomdobu svog odrastanja dolaze u sukob sazakonom ili su u riziku, biće i dalje dos tup -na stručna podrška da prevaziđu krize ukojima se nalaze. Ipak, da bi ovaj i sličniprogrami bili održivi, oni moraju postatisastavni deo sistema usluga socijalne zaš ti -te i biti uspostavljeni u što većem brojulokalnih zajednica u Srbiji.okruglom stolu prisustvovali su i predstav -nici uprave kriminalne policije, repub lič -kog zavoda za socijalnu zaštitu, Višeg sudau beogradu, Prvog osnovnog suda u beo -gra du, Višeg javnog tužilaštva, Centra zaprava deteta, Zvečanske, Zavoda za vaspi-tanje dece i omladine, Instituta za men tal -no zdravlje, pred stavnici Zaštitnika gra đa -na, unicefa kao i predstavnici odeljenjaGCSr-a.

efekti proGraMa resocijalizacije dece sa probleMiMa u pona[anju

vasPitni nalozidaju Rezultat

predstavljena iskustva iz ^etiri Grada: beoGrada, novoG sada, ni[a i kraGujevca

Podr{ka i stru~an rad vra}aju mlade na pravi put

Zivot zajednoV

7Zivot zajednoV

6

Ponosni, jer je dece sve više!

Iako po teritoriji najmanja gradska opština, Starigrad obuhvata staro jezgro Beograda i predstal-ja žilu kucavicu glavnog grada. Bez ove opštinenezamisliva je kulturno-istorijska, arhitektons-ka, ekonomska slika Beograda.Odeljenje Gradskog centra za socijalni rad - Starigrad nalazi se u samom srcu ove opštine i pobroju korisnika predstavlja odeljenje srednjeveličine. Struktura korisnika preslikavademografsku i ekonomsku sliku stanovnika oveopštine. Uočljiva je nesrazmera izmeđunajmlađeg i starijeg stanovništva, pri čemu žen-ska populacija dominira u grupi iznad 65 godina.Ova opština očit je primer da je stanovništvoBeograda ušlo u duboku demografsku starost.Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2011.godine Stari grad ima 48.450 stanovnika, štočini 2,9% ukupne populacije Beograda. U

međupopisnom periodu broj stanovnika opš-tine je smanjen za 12,8% (7.093). Kontinuiranousporavanje demografskog rasta, pre svega, jeposledica opadanja prirodnog priraštajastanovništva koje traje više decenija.Od ukupnog broja nezaposlenih lica uBeogradu, stanovništvo Starog grada čini 2,8%,pri čemu je populacija nezaposlenog ženskogstanovništva približno slično zastupljena i uBeogradu i na opštini Stari grad. Na posredannačin, može se zaključiti da, iako se porastsocijalno-zaštitnih potreba u najvećoj merivezuje za stariju populaciju, podaci upućuju nato da se problemi egzistencijalne prirode uvelikom obimu i intenzitetu struktuiraju i kodgeneracija koje nose teret ukupne društvenereprodukcije.Centar za socijalni rad Stari grad prema posled-

njem izveštaju o radu imao je ukupno 17 radnikazaposlenih na neodređeno vreme (i jednogvolontera), što je oko 4% ukupno zaposlenih uGradskom centru za socijalni rad. Posloveneposredne zaštite korisnika u Odeljenjuobavljalo je ukupno 12 stručnih radnika, od čegasedam socijalnih radnika, dva psihologa, dvapravnika i jedan andragog.Oni vode brigu o 2.760 korisnika, koliko je bilona evidenciji ovog odeljenja 2013. Korisniciodeljenja Stari grad čine čini oko 5,7% ukupnepopulacije opštine. U odnosu na 2012. godinu,broj korisnika je povećan za 2,8%, koliko i činekorisnici ovog Odeljenja u ukupnom broju koris-nika GCSR-a. Kao i prethodnih godina, odraslikorisnici čine najbrojniju grupaciju (43,5%).Slede stariji korisnici koji su zastupljeni sa 32,1%.Najmanji je udeo mladih, i to 6,4%.

BeOgrad UspeO da OBezBedi pOmO]rOditeljima trOjki, ^etvOrki,petOrki i dUplih Blizanaca

U periodu između dva popisa broj stanovnika smanjen za skoro 13 procenata

Ogrev, paketi i zimska obu}aza Obrenov~anei Lazarev~ane

predstavljamO vamgradski centar za sOcijalni rad

Op[tinskO Odeljenje

stari grad

STANOVNI[TVO STARI SA SVOJOM OP[TINOM

Grad Beograd je i ove godine uspeo da obezbedi sredstvaza finansijsku podršku roditeljima trojki, četvorki, petorki,šestorki ili duplih blizanaca, pa su im rešenja Gradskogcentra za socijalni rad već tradicionalno uručena nasvečanosti u Skupštini Grada. Vršilac dužnosti direktoraGradskog centra za socijalni rad Vladimir Ilić je zahvalioGradu Beogradu što je i pored restriktvinih mera štednjeuspeo da odvoji sredstva za ove porodice.- Zahvalni smo Beogradu što je, kao i prethodnih 10 godi-na, i sada uspeo da obezbedi sredstva da podržimo oveporodice. Posebno smo ponosni što smo na ovom skupuiz godine u godinu sve brojniji: ove godine imamo četvorodece više nego prošle i nadam se da će se taj trendnastaviti i u budućnosti - istakao je Ilić.Članica Gradskog veća zadužena za socijalnu zaštituMirjana Milutinović podsetila je da je dečji osmeh najvred-nija stvar svakog društva, zbog čega je Grad Beograd zaovu namenu izdvojio iz budžeta 8,7 miliona dinara. – Novčanu pomoć dobiće 91 porodica iz Beograda, odnos-no 289 dece predškolskog, osnovnoškolskog i sred-njoškolskog uzrasta – precizirala je Mirjana Milutinović.Događaju je prisustvovala i gradska sekretarka zasocijalnu zaštitu Jasmina Ivanović, pomoćnica sekretaraNataša Stanisavljević, kao i brojna deca, glavni junaci ovogdogađaja. Ova vrsta podrške predviđena je Odlukom o pravima iuslugama socijalne zaštite (član 68.) i ostvaruje se jed-nom godišnje. Roditelji dece predškolskog uzrastadobijaju jednu prosečnu zaradu isplaćenu u Beogradu useptembru mesecu, odnosno 54.452 dinara, roditeljidece osnovaca dobijaju dve prosečne zarade isplaćene uBeogradu u septembru mesecu , odnosno 108.904dinara, roditelji dece srednjoškolaca dobijaju tri prosečnezarade isplaćene u Beogradu u septembru mesecu,odnosno 163.356 dinara.

Gradski centar za socijalni rad u Beogradu iFondacija SOS dečija sela Srbija obezbedili su iuručili pakete pomoći i drva za ogrev socijalnougroženim porodicama sa teritorije opštinaLazarevac i Obrenovac. Pakete hrane i higijene dobilo je 50 ugroženihporodica sa decom iz opštine Lazarevac i 50porodica iz opštine Obrenovac. Uručujući ovu pomoć porodicama u La za rev -cu, Vladimir Ilić, v.d. direktora Grad skog centraza socijalni rad u Beogradu, rekao je da se nadada će u narednom periodu imati prilike češćeda obraduje ove porodice. Drva za ogrev obezbeđena su porodicama sadecom iz ove dve opštine, koje su bile ugro že -ne poplavama. Po tri kubna metra ogrevnogdrveta dobilo je 30 porodica iz Obrenovca i 40iz Lazarevca.Takođe, u saradnji sa Unicefom, GCSR je obez -bedio donaciju zimske obuće za decu korisnikanovčane socijalne pomoći sa teritorije ove dveopštine. Sva deca korisnika NSP do 18 godinasta rosti, ukupno 743 dece (Lazarevac 478,Obrenovac 265 dece) dobila su vaučere kojemogu iskoristi za kupovinu zimske obuće uodređenim prodavnicama. Vaučere je mogućeiskoristi do 15. februara 2015 godine.

GRADSKI CENTAR ZASOCIJALNI RADU BEOGRADU

BARAJEVOSvetosavska 87b, 011/ 8300-401

VO@DOVACadmirala Vukovi}a 14, 011/2461-644

VRA^ARMaksima Gorkog 17a, 011/2456-546, 2456-649

GROCKA bulevar oslobo|enja 51, 011/8500-655

ZVEZDARA Krfska 7, 011/6414-129,6401-750, 6410-863

ZEMUN aleksandra Dub~eka 2,011/ 2193-979, 2193-999

LAZAREVAC janka Staj~i}a 21, 011/8127-755

NOVI BEOGRADTo{in bunar 148, 011/3190-191

OBRENOVAC Kralja aleksandra I 8b, 011/8721-340, 8721-616

RAKOVICA Mi{ka Kranjca 12, 011/3051-893, 3051-895

PALILULA Cviji}eva 110, 011/2753-591

STARI GRADGospodar jevremova 17a, 011/2625-593

SAVSKI VENAC Lomina 17, 011/3614-766

SOPOT Kosmajski trg 13, 011/8251-289

MLADENOVAC Kraljice Marije 13, 011/8232-429

SUR^IN Kosovska 2, 011/8442-913

^UKARICA Mihaila Valtrovi}a 36a, 011/2506-105

V.D. DIREKTORA Vladimir Ili} ruska 4.tel:011/2650-329 faks: 011/2650-925

OP[TA SLU@BA ruska 4. tel: 011/2650-329, 2650-093, 2650-542faks: 011/2650-925

ODELJENJE ZAPOSLOVE PLANIRANJAI RAZVOJAruska 4. tel: 011/2650-329, 2650-093, 2650-542

SAVETOVALI[TE ZA BRAK I PORODICUruska 4. tel: 011/2650-258 faks: 011/2650-936

RA^UNOVODSTVOMasarikova 5. tel: 011/3061-362

OP[TINSKA ODELJENJA

Zivot zajednoV

8

60 sekundi sa na{im stru~njakom

u Gradskom centru za so ci jalni rad u beogradu ra -dim od 2007. godine, a u ode ljenju za poslove pla - ni ra nja i razvoja od 2013. Do angažovanja u ovomodel je nju imao sam čast i pri vile giju da prodjem krozse dam odeljenja Gradskog centra za soci jal ni rad u beo gradu a u neka sam se vra -ćao i više pu ta: Sopot, Surčin, barajevo (dva puta), Palilula (dva puta), Stari Grad,Zemun. Prošao sam kroz sve službe i obavljao sve poslove. nekada bio i vozač iložač. odeljenje u kome trenutno radim prati i pro u čava pojave i pro ble me koji-ma se bavi so ci jalna i po ro dič no pravna zaštita, daje predloge za una pre đe nje irazvoj novih usluga, analizira kvalitet pru ženih usluga, poštovanje pro ce dura,standarda stručnog rada i daje predloge za usavršavanje i razvoj kapacitetazaposl e nih. Pored obavljanja svakodnevnih poslova angažovan sam i na orga-nizaciji ponovnog oži vljanja aktiva pravnika na nivou Gradskog centra za soci-jalni rad, jer sma t ram da savremena socijalna zaštita postaje sve složenija iopterećenija sve težim socijalnim i po ro dič nim problemima. Za uspešno reša-vanje navedenih problema neophodno je i dragoceno is kustvo kolega isučeljavanje stručnih stavova.

Igor Bošnjaković, pravnik,odeljenje za poslove planiranja i razvoja

u sava centru odr@anprvi sajaM za tre]e doba

Gradski centar za socijalni rad u beo gra dupredstavio se na mani fes taciji pod na -zivom „Sajam za treće doba 55+”, u orga-nizaciji Dnevnih centara i klubova Ge ron -to loškog centra beograd, u saradnji saspecijalizovanim magazinom „Penzija”. Štand Gradskog centra je, tokom dvadana koliko je trajao ovaj sajam, posetioveliki broj sugrađana, koji su imali pri-liku da se upoznaju sa pravima i usluga-ma iz oblasti socijalne i po ro dič no -pravne zaštite koje mogu da ostvareposredstvom GCSr-a.Sajam je održan pod sloganom „Životpočinje sa penzijom” i na njemu sepred stavilo više od 70 izlagača, međukojima i predstavnici državnih i grad-skih institucija, udruženja, medicinskihustanova, zatim domaće i strane kom-panije koje pružaju usluge starijima ipromovišu aktivno starenje na poljuzdravlja, ishrane, rekreacije, druženja izabave. Posetioci su imali priliku dapro vere svoje zdravstveno stanje isaznaju tajne pravilne ishrane, učes -tvuju u zabavnim radionicama i nagrad-nim igrama, osvoje vredne poklone ibrojne popuste, saznaju i odaberu kakoda ispune svoje slobodno vreme i zabo-rave usamljenost. ulaz na sajam bio jebesplatan, kao i svi programi.

Život počinjesa penzijom