Zločin Nad Mišljenjem Jovica Trkulja

Јовица Тркуља

ОСУДА, ИЗГОН И РЕХАБИЛИТАЦИЈА

МИХАИЛА ЂУРИЋА

ЕдицијаДОСИЈЕ

Академик Михаило Ђурић је рођен 22.

августа 1925. у Шапцу. Студирао је право,

филозофију и класичну филологију у

Београду. Докторирао је 1954. године на

Правном факултету тезом „Идеја приро-

дног права код грчких софиста“. На истом

факултету је биран у сва универзитетска

звања. Предавао је Историју политичких

теорија, Општу социологију и Методо-

логију друштвених наука. Године 1972.

осуђен је на девет месеци строгог затвора,

због критике уставних амандмана 1971.

Након тога је изгубио радно место на

Факултету. Свој научни рад је продужио у

Институту друштвених наука у Београду

од 1974. до 1990. године, када се враћа на

Правни факултет, где је 1991. пензио-

нисан.

Главна дела:

Почетком 2009. године, када се два-

наест томова Михаила

Ђурића у издању Службеног гласника

појавило у књижарама Србије, Окружни

суд у Београду је донео решење о његовој

рехабилитацији.

Преминуо је у 25. новембра 2011. у

Београду.

Идеја природног права

код грчких софиста, Проблеми социоло-

шког метода, Социологија Макса Вебера,

Хуманизам као политички идеал,

Mythos, Wissenschaft, Ideologie, Утопија

измене света, Ниче и метафизика –

Nietzsche und die Metaphysik, Изазов

нихилизма, Путеви ка Ничеу: прилози

филозофији будућности, Искуство разли-

ке: суочавања с временом, О потреби фи-

лозофије данас: филозофија између

Истока и Запада, Крхко људско добро:

актуелност Аристотелове практичке

филозофије.

Сабраних списа

Библиотека „Досије“ посвећена је

прогону интелектуалаца у Србији,

посебно политичкој деструкцији и

пустоши на пољу културе, које су за собом

оставили претходни ауторитарни режими.

Реч је о систематском уништавању сло-

бодног и критичког мишљења, чија је

сврха потчињавање аутономних ства-

ралаца владајућој олигархији, односно

њихово одстрањивање из јавног живота.

Пишући о томе аргументовано и доку-

ментовано, сарадници Библиотеке настоје

да објасне зашто се ништа није изменило

у вековној доминацији ратничких похода

на аутономне ауторе и институције

културе у Србији, да покажу како је зло

остракизма било одомаћено и свепри-

сутно. Књиге у овој едицији су покушај

раскида са бившим диктаторским режи-

мима, као вид неспроведене диференци-

јације са њиховим експонентима, као

потреба да се сазна и запамти каква су

недела чињена, да се бар делимично

исправи неправда нанета бројним стра-

далницима.

Јовица Тркуља,

,

2005.

2. Драгољуб Тодоровић, Јовица Тркуља,

, 2006.

3. Јовица Тркуља,

, 2006.

4. Срђан Цветковић, Дејан А. Милић,

, 2007.


, Друго, допуњено

издање, 2013.

1. Злочин над мишље-

њем – осуда и изгон Михаила Ђурића

Случај „Црвени краљ“ – осуда и изгон

Ивана Ивановића

Усуд неподобности –

спорови, суђења и изгони Божидара

Тодоровића

Портрети дисидената

Злочин над мишље-

њем – осуда, изгон и рехабилитација

Михаила Ђурића

Својим књигама и јавним наступима академик Ми-

хаило Ђурић је поставио образац и меру принци-

пијелног деловања интелектуалца у нашем времену, са

тежиштем на аутономној начелној позицији, нагла-

шеном личном ставу и на јединству мишљења, говора и

чињења. Сви његови радови су израз аутентичне

филозофске егзистенције, која извире из потребе за

истином, из отворености за њу и непо колебљиве

спремности да јој се служи. У њима он излази у сусрет

прешној животној потреби суочавања са изазовима

нашег времена, трагања за одговорима на пресудна

питања, те стремљењу да се у том дубинском, а не

површном смислу „своје време мислима обухвати“

(Хегел). Ослобађајући нас једноумља, многих заблуда и

предрасуда, лажне вере, наметнутих ауторитета и

погрешних алтернатива, Михаило Ђурић је учинио све

да његово дело будућим нараштајима светли као

путоказ, а његов живот – образац узорности, морално-

сти и доследности.

ЗЛОЧИН

НАД МИШЉЕЊЕМ

ЗЛОЧИН


ISBN 978-86-7546-084-8 (ЦУПС)

ISBN 978-86-6047-047-0 (ДС)


















нисан.









Београду.

































нисан.









Београду.
















Јовица ТркуљаЗЛОЧИН НАД МИШЉЕЊЕМ

ОСУДА, ИЗГОН И РЕХАБИЛИТАЦИЈАМИХАИЛА ЂУРИЋА

Јовица ТркуљаЗЛОЧИН НАД МИШЉЕЊЕМ

ОСУДА, ИЗГОН И РЕХАБИЛИТАЦИЈАМИХАИЛА ЂУРИЋАДруго, допуњено издање

БиблиотекаДОСИЈЕ

ИздавачиЦентар за унапређивање правних студија

Досије студио

За издавачеПроф. др Владимир Водинелић, директор

Мирко Милићевић, директор

РецензентиАкадемик Данило Н. БастаДоц. др Алесандар Гордић

Припрема за штампуДосије студио, Београд

ШтампаНаука и друштво, Београд

Тираж300

ISBN 978-86-7546-084-8 (ЦУПС)ISBN 978-86-6047-047-0 (ДС)

Copyright © Јовица Тркуља, 2013

Јовица Тркуља

ЗЛОЧИН НАД МИШЉЕЊЕМ

ОСУДА, ИЗГОН И РЕХАБИЛИТАЦИЈАМИХАИЛА ЂУРИЋА

Друго, допуњено издање

Београд2013

Михаило Ђурић (1925–2011)

САДРЖАЈ

Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

УВОД: ОСУДА И ИЗГОН МИХАИЛА ЂУРИЋА1. Етос јавног деловања Михаила Ђурића . . . . . . . . . . . . . . . . 152. Јединство мишљења, говора и делања . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

2.1. Отпор једноумљу и репресији (1960–1971) . . . . . . . 212.2. Одбрана слободе мисли (1972–1991) . . . . . . . . . . . . 232.3. Сумрак Европе и голгота Србије (1992–2000) . . . . . . 252.4. Искушења слободе и демократије (2001–2011) . . . . . . . 28

3. Прогон, осуда и изгон Михаила Ђурића . . . . . . . . . . . . . . . 303.1. Почетак прогона Михаила Ђурића . . . . . . . . . . . . . . 303.2. Осуда и изгон . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

4. Повратак и судска рехабилитација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 564.1. Повратак Михаила Ђурића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 574.2. Судска рехабилитација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 604.3. Прећутана рехабилитација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

5. У Платоновом свету вечних идеја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

1. ИНКРИМИНИСАНИ ТЕКСТОВИ МИХАИЛА ЂУРИЋА1.1. Говори студентима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 711.2. Смишљене смутње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 741.3. Камен раздора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

2. КРИВИЧНИ ПРОГОН МИХАИЛА ЂУРИЋА2.1. Забрана Анала Правног факултета у Београду

2.1.1. Решење о привременој забрани растурања часописа „Анали Правног факултета у Београду“ . . . . . . . . . . . 85

2.1.2. Решење Окружног суда у Београду о предлогу за забрану часописа „Анали Правног факултета у Београду“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

2.1.3. Решење Врховног суда Србије о жалби Окружног јавног тужиоца. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

2.2. Истрага2.2.1. Решење о спровођењу истраге . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1012.2.2. Жалба браниоца. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1052.2.3. Протести и подршка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1092.2.4. Сведоци оптужбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1102.2.5. Предлог браниоца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

2.3. Оптужба2.3.1. Оптужница јавног тужиоца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1132.3.2. Приговор браниоца. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

2.4. Протести и петиције2.4.1. Писмо браниоца „Политици“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1222.4.2. Протести културних радника. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1232.4.3. Апел редакције часописа „Praxis“ . . . . . . . . . . . . . . . 1272.4.4. Предлог браниоца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

2.5. Суђење2.5.1. Записник о главном претресу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1302.5.2. Одбрана Михаила Ђурића. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1412.5.3. Реч браниоца Михаила Ђурића . . . . . . . . . . . . . . . . . 1472.5.4. Завршна реч Михаила Ђурића . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1512.5.5. Пресуда Окружног суда у Београду . . . . . . . . . . . . . 1522.5.6. Предлог браниоца Окружном суду у Београду . . . . . 1632.5.7. Жалба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1642.5.8. Предлог браниоца Врховном суду Србије . . . . . . . . 1812.5.9. Реч браниоца на Врховном суду. . . . . . . . . . . . . . . . . 1822.5.10. Пресуда Врховног суда Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184

3. РЕАГОВАЊА3.1. Протести и апели

3.1.1. За слободу академске дискусије . . . . . . . . . . . . . . . . . 1913.1.2. Cogitationis nemo poenam patitur . . . . . . . . . . . . . . . . . 1943.1.3. Судијама Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1993.1.4. Писмо браниоцу Михаила Ђурића . . . . . . . . . . . . . . 211

3.2. Реаговање колега Михаила Ђурића3.2.1. Предлог за помиловање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2133.2.2. Ванредна конференција Савеза комуниста

Правног факултета у Београду . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2143.2.3. Писмо Огранка Савеза комуниста наставника

Правног факултета у Београду . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2543.2.4. Писмо Секретаријата Конференције СК

Правног факултета у Београду . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2563.3. Изводи из штампе

3.3.1. Завршено суђење Михаилу Ђурићу, . . . . . . . . . . . . . 2593.3.2. Завршено суђење професору др Михаилу Ђурићу 2603.3.3. Решење Oкружног суда у Сиску. . . . . . . . . . . . . . . . . 2603.3.4. Адвокат великосрпског националиста . . . . . . . . . . . 2613.3.5. Забрана „Филозофије 72“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2663.3.6. Расправа о одговорности судије. . . . . . . . . . . . . . . . . 2733.3.7. Врховни суд Србије одлучио. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273

4. ПОВРАТАК МИХАИЛА ЂУРИЋА НА ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ4.1. Одлука Наставно-научног већа

Правног факултета. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2774.2. Ставови Наставно-научног већа

Правног факултета у Београду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2784.3. Писмо декана Мирослава Петровића

Михаилу Ђурићу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2804.4. Писмо Војислава Коштунице

декану Правног факултета у Београду . . . . . . . . . . . . . . . . . 2814.5. Разговор у Студентском граду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2824.6. Реч ђака и сарадника професора Ђурића. . . . . . . . . . . . . . . 297

5. РЕХАБИЛИТАЦИЈА МИХАИЛА ЂУРИЋА5.1. Судска рехабилитација Михаила Ђурића . . . . . . . . . . . . . . 303

5.1.1. Захтев за рехабилитацију Михаила Ђурића . . . . . . 3045.1.2. Поднесак Данила Басте

Окружном суду у Београду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3065.1.3. Решење о рехабилитацији Михаила Ђурића . . . . . . 307

5.2. Накнадне вести и коментари5.2.1. Сабрани списи Михаила Ђурића. . . . . . . . . . . . . . . . 3125.2.2. Рехабилитован Михаило Ђурић . . . . . . . . . . . . . . . . 3145.2.3. Злочин над мишљењем. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3165.2.4. Пред вратима Хада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318

6. ОДЛАЗАК МИХАИЛА ЂУРИЋА6.1. Преминуо академик Михаило Ђурић . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3216.2. Пруст и виолина у Забели . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3236.3. На вест о смрти професора Михаила Ђурића . . . . . . . . . . 325

6.4. Некролог академику Михаилу Ђурићу. . . . . . . . . . . . . . . . . 3316.5. Мисао и част као судбина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3366.6. У служби истине и правде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3416.7. Чувар достојанства филозофије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346

7. ПРИЛОЗИ7.1. Фото-документација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3557.2. Индекс имена. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364

11

ПРЕДГОВОР

Суђење људском мишљењу, тзв. деликт мишљења, спада у она запостављена питања о којима се код нас мало говорило и писало. Пре свега, то је прогон интелектуалних посленика у Србији и, с тим у вези, политичка деструкција и пустош на пољу културе, које су за собом оставили претходни ауторитарни режими. Реч је о системат-ском уништавању слободног и критичког мишљења, чија је сврха потчињавање аутономних стваралаца владајућој олигархији, од-носно њихово одстрањивање из јавности уз примену свих могућих средстава репресије.

У широком луку од Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, пре-ко Владимира Јовановића, Светозара Марковића, Слободана Јова-новића до Драгољуба Јовановића, Веселина Чајкановића, Борислава Пекића, Михаила Ђурића и других корифеја наше културе, на делу је својеврстан остракизам интелектуалаца у Србији. Наиме, Срби су вазда имали најгори могући однос према својим најумнијим и нај-способнијим људима. Уместо подршке и признања, они су их омало-важавали, осуђивали, бацали у тамнице, прогонили.

Континуитет остракизма интелектуалаца у Србији кулминирао је репресијом и прогонима интелектуалаца од 1945. до 2000. године. Репресивност друштва у овом периоду последица је низа сложених друштвених, историјских и идеолошко-политичких фактора: 1) не-демократско социјално-политичко наслеђе Србије, 2) идеолошко--револуционарни фактори (бољшевичко-стаљинистичко наслеђе),3) спољнополитички притисци, 4) услови хладног рата и 5) културно--антрополошки цивилизацијски фактор. Нашој науци тек предстоји озбиљан посао да свестрано осветли ове детерминанте и дубинске разлоге, те да теоријски утемељи феномен остракизма интелекту-алаца у Србији.

Драматични догађаји из последње деценије XX века, потреси и ратови учинили су да питање суочавања с тамном страном наше ауторитарне прошлости буде потиснуто. То питање је неопходно саглéдати у контексту заштите људских права. Међутим, данас се

12

за та права боре они који су их највише кршили, бивши лакеји и бенефицијари ауторитарних режима који су успели да оперу своје биографије и прогласе се авангардом демократије. Они које су про-гањали поново су на маргини и у немилости. Новим властима ни на памет не пада да исправе неправде према људима које су претходни ауторитарни режими прогонили. Напротив, постигли су споразум с бившим режимом о ненападању.

Отуда се актуелизовање питања деликта мишљења намеће из више разлога: 1) као покушај раскида с бившим диктаторским ре-жимима и као вид неспроведене диференцијације с њиховим екс-понентима; 2) као задовољавање потребе да се сазна, забележи и за-памти каква су недела чињена и ко их је чинио; 3) као бар делимично исправљање неправде залагањем за обештећење страдалника, где је то још могуће извести; 4) као потреба за моралним и психолошким прочишћењем жртава и недобровољних сарадника ауторитарних режима; 5) као потреба за обезбеђивањем успешног транзицијског процеса од стране оних који су у претходном режиму кршили људ-ска права а сада претендују на јавне функције.

Књига Злочин над мишљењем – осуда, изгон и рехабилитација Михаила Ђурића написана је из ових разлога. У њој је обрађен један парадигматични случај остракизма интелектуалаца у Србији – слу-чај професора Михаила Ђурића. Намера аутора је била да, на осно-ву судских списа и документационе грађе, истражи и осветли раз-личите димензије трагичног случаја професора Михаила Ђурића, који је брутално изгнан 1972. године и послат у заточење због тога што је оспоравао тадашњи аутократски режим и разорне уставне амандмане који су били усмерени на разбијање Србије, а двадесетак година касније довели до распада авнојевске Југославије. Бавећи се суђењем и изгоном професора Ђурића, аутор је настојао да прику-пи и објави све релевантне документе и списе, како би читалац сâм могао да склопи мозаик не само о судбини професора Ђурића већ и о духу онога времена, о прогону интелектуалаца и суђењу за де-ликт мишљења у комунистичкој Југославији, о природи тадашњег ауторитарног поретка, о (не)могућности правног савладавања ау-торитарне прошлости у Србији. Најзад, књига је и одуживање дуга Михаилу Ђурићу, који нас је својом смелошћу, узорним и часним животом све задужио.

Писана је са уверењем да нам без савладавања зла ауторитарне прошлости, чији је део деликт мишљења, нема изласка на европски друм ка друштву пуне слободе и истинске демократије. Сва наша данашња политичка спорења, непријатељства и спотицања, која су трајна друштвена опасност и велика препрека на том путу, корене

13

вуку из блиске и даље тоталитарне прошлости. Уколико се зло те прошлости гурне под тепих, вратиће нам се као бумеранг.

У том смислу, аутор се нада да ова књига представља прилог трагању за одговорима на питања правног савладавања ауторитарне прошлости, да се на њеним страницама налази својеврстан пле доаје за раскид с тоталитарном политичком праксом бивших ауторитар-них режима и њихових данашњих рецидива, који су својеврсна по-тврда како је зло било (и остало) одомаћено и свеприсутно. С једне стране, она сведочи о томе да гушење аутономије универзитета и слободе стваралаштва не би успело да није било сарадника који су деловали изнутра. Спољашња цензура, коју чине политика, поли-ција, правосуђе, није толико ефикасна као гушења која долазе из са-мог професорског еснафа, од наставника универзитета који су, зарад вишег статуса, брзе професионалне или политичке промоције, при-хватали поданички однос интелектуалних вазала и кетмана. С друге стране, књига извлачи из заборава и сведочи о ангажману аутоном-них и критичких интелектуалних посленика који су смогли снаге да издвоје свој глас из хора. Они су по цену репресије, изгона, језиве маргинализације, понижења и беде – успевали да сачувају своју ау-тономну критичку позицију, те да се часно, одговорно и професио-нално баве својим послом.

Ово издање књиге Злочин над мишљењем – осуда, изгон и ре-хабилитација Михаила Ђурића разликује се од првог (Центар за унапређивање правних студија, Београд, 2005) у неколико момената.Цео рукопис је поново прегледан и отклоњене су заостале штам-парске грешке и унете ситне језичке и стилске исправке.

Додата је документација из архива Михаила Ђурића, адвоката Витомира Кнежевића и Правног факултета Универзитета у Београ-ду, као и релевантни списи везани за Ђурићеву судску рехабилита-цију. Најзад, унети су и комеморативни говори и записи поводом смрти Михаила Ђурића 25. новембра 2011.

Овом приликом аутор захваљује породици Михаила Ђурића (сину Стефану и снаји Сузани), адвокату Витомиру Кнежевићу на уступљеним документима и издавачима – Центру за унапређивање правних студија и Досије студију – који су омогућили да ову књигу преда суду јавности.

Београд, јануара 2013. Ј. Т.

15

УВОД

ОСУДА, ИЗГОН И РЕХАБИЛИТАЦИЈА МИХАИЛА ЂУРИЋА

У савременој српској филозофији и друштвеној науци вла-да неподељено мишљење да је академик Михаило Ђурић један од најбриљантнијих српских филозофа и професора Универзитета у Београду. Његов животни пут је особен спој слободе и нужности, храброг и монашког служења истини и правди, а дело и делатност су редак пример ангажовања интелектуалца у савременом друштву.

У овом раду се осветљавају Ђурићеви јавни наступи и карактери-стике његовог самосвојног јавног деловања и смелост у изрицању дале-косежних судова и предвиђања. Посебно се анализира судски процес проф. Ђурићу, у којем је због кривичног дела непријатељске пропаганде осуђен на робију и на изгон из јавног живота. Након тога се приказују судска рехабилитација и повратак Михаила Ђурића и његовог дела у завичајно окриље и заслужено место у српској култури.

1. Етос јавног деловања Михаила Ђурића

1. – Професор Ђурић је рођен 22. августа 1925. године у Шапцу од оца Стевана, судије, и мајке Милице, рођ. Деспотовић, учитељи-це. Његов отац, Стеван Ђурић, ратовао је у Првом светском рату, као један од 1.300 каплара у славом овенчаном Ђачком батаљону. После рата радио је као судија и председник окружног суда више од две деценије. Судио је у име правде и закона, а не у име воље поли-тичких режима и моћника. Због тога је често добијао премештаје од Битоља, Штипа, Косовске Митровице до Берана и Скопља.

Млади Михаило је од оца наследио љубав према истини и прав-ди као најјачој одредници карактера, али и чврстину и отпорност на свакојака времена и тешка искушења. Основну школу и гимназију учио је у разним местима службовања свог оца. Студирао је право и

16

класичну филологију на Правном факултету и Филозофском факул-тету у Београду. У свет филозофије увео га је и поучавао, мимо офи-цијелних факултетских програма, Кајица Миланов, маргинализова-ни доцент Филозофског факултета у Београду, који је био присиљен да емигрира у Аустралију. Од тада па до краја свог животног пута Михаило Ђурић се кретао сопственом стазом у нашој филозофији.

Докторирао је 1954. тезом „Идеја природног права код грч ких софиста“. Исте године је на Правном факултету изабран за аси-стента, где је потом биран у сва универзитетска звања. Због критике устав них амандмана 1971. године, осуђен је на девет месеци строгог затвора. Након тога је изгубио радно место на факултету. Свој науч-ни рад продужио је као научни саветник у Институту друштвених наука у Београду од 1974. до 1990, када се враћа на Правни факултет, где је наредне године пензионисан.

На Правном факултету држао је предавања из Историје поли-тичких теорија, Социологије, Теорије државе и права и Методологије друштвених наука. Предавао је на многим универзитетима у некада-шњој Југославији, такође у Бечу, Западном Берлину, Аугзбургу и на другим немачким и аустријским универзитетима. Од 1981. до 1991. био је директор редовних годишњих курсева о Ничеовој филозофији у Међууниверзитетском центру у Дубровнику.

Током више од деценије (1986–1998) био је председник Науч-ног већа Института за филозофију Филозофског факултета и глав-ни уредник часописа Филозофски годишњак, гласила тог института. Био је члан Савета редакције часописа Praxis, члан Управног одбора Корчуланске летње школе, Управног одбора Српске књижевне за-друге. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности и Европске академије наука и уметности у Салцбургу.

2. – Као научник и филозоф, Ђурић је веома плодан писац. Делу-јући у широком временском раздобљу од шест деценија, објавио је десетине студија и монографија, те преко стотину чланака, распра-ва и прилога у домаћим и иностраним часописима и зборницима. Свој научни и филозофски рад усмерио је испрва на историју поли-тичке филозофије, социологију и методологију друштвених наука, а потом се усредсредио на фундаменталне проблеме филозофије.1

1 Објавио је следеће књиге: Идеја природног права код грчких софиста (Београд, 1958), Проблеми социолошког метода (Београд, 1962), Социологија Мак са Ве-бера (Загреб, 1964), Хуманизам као политички идеал (Београд, 1972), Утопија измене света (Београд, 1979), Ниче и метафизика (Београд, 1984), Изазов ни-хилизма (Београд, 1986), Филозофија у дијаспори (Београд, 1989), Мит, наука, идеологија (1989), Путеви ка Ничеу: прилози филозофији будућности (Београд, 1992), Искуство разлике: суочавања с временом (Београд, 1994), О потреби

17

У овим књигама дошли су до израза његова изузетна ерудиција, добро познавање предмета о којем пише, доследна и целовита сопствена мисао о свету у којем живимо.

Као наставник и предавач, Ђурић је био веома савестан и си-стематичан; његова предавања су увек била добро припремљена и на завидној висини, тако да представљају лепе примере науч ничке беседе.2 Његова предавања, јавне наступе и текстове красио је еле-гантан стил и прецизан језик, који га сврстава у достојне следбенике београдског стила. Ђурић спада у врхунске беседнике и стилисте, који се сваком својом речју и сваким својим ретком труди да соп-ственим мислима и идејама даде примерен и складан језички оквир, да њихов унутарњи склад и мисаону лепоту искаже на јасан, сређен, елегантан, леп начин. Такав однос према језику израз је самосвести да је „језик упориште и залог нашег постојања. Изван језика нити бивствујемо, нити можемо бивствовати, свеједно да ли као поједин-ци или као народ“ (Д. Баста).

У својој повести Правни факултет у Београду имао је сјајне предаваче, беседнике. Ретко се дешавало да знаменити талентова-ни професори буду истовремно дубоки и оригинални теоретичари, одлични писци и врхунски предавачи, беседници. На пример, један од најоригиналнијих, најпознатијих – професор Тома Живановић – био је тежак писац, очајан предавач. Велики, непоновљиви Слобо-дан Јовановић непревазиђен је писац, стилиста, али слаб предавач.3

У другој половини XX века као изузетни предавачи и бесед ници посебно су се истицали Михаило Константиновић, Алберт Вајс, Ра-домир Лукић. У реду с њима стоји и Михаило Ђурић, који је запам ћен

филозофије данас: филозофија између Истока и Запада (Нови Сад, 1999), Поре-кло и будућност Европе (Београд, 2001), Крхко људско добро: актуелност Ари-стотелове практичке филозофије (Београд, 2002), Србија и Европа (Београд, 2003), Рашка беседа (Београд, 2003), Сведочења и тумачења (Београд, 2005). На немачком су објављене две његове књиге: Mythos, Wissenschaft, Ideologie (Amsterdam, 1979); и Nietzsche und die Metaphysik (Berlin/New York, 1985).

2 Приликом његовог избора за редовног професора Комисија за избор је конста-товала да је „Ђурић одличан наставник и значајни научни радник. Он исто рију политичких и друштвених учења обрађује у ширем оквиру опште социоло-шке, па и филозофске проблематике, што његов рад уздиже на значајну висину – то престаје бити уско и само стручан, сух посао и постаје једна друштвена делатност која критички посматра данашње друштво и човека и предлаже излаз борбом за ново друштво и човека.“ (Извештај Комисије за избор редовног про-фесора Правног факултета у Београду за предмет Историја политичких теорија, од 20. маја 1969. године, Архива Правног факултета Универзитета у Београду.)

3 Видети: Драгољуб Јовановић, „Слободан Јовановић“, Медаљони, књига 1, Са-брана дела Драгољуба Јовановића, књига 13, Службени гласник, Београд, 2009, стр. 361–368.

18

као надарен, беспрекоран и надахнут академски беседник. Он спада у малобројне професоре којима је божја милошта подарила раскошне дарове – дубоког мислиоца, сјајног писца и бриљантног предавача, беседника.

Његова говорничка вештина, којом је сјајно овладао – бес-прекоран изглед, изузетна боја гласа, широко образовање, етич-ност, уметнички сензибилитет, отменост, одмереност, логичност и сугестивност, богат и живописан језик – одлучујуће је допринела његовом угледу као врхунског предавача и беседника. Као мало ко у нашој средини, он је објединио Аристотелове три одлике врхун-ског беседника: знање – sophia, интелигенцију – synesis, и практичну мудрост – phronesis.

Ђурићеви јавни наступи ће остати упамћени по богатој садр-жини, изванредној естетици, по конзистентности, логичности, суге-стивности. Као беседник био је суверен у амфитеатру, на семинару, симпозијуму, али и у судници, на политичком скупу, радију, телеви-зији, у интервјуима у новинама.4

Из тих разлога професор Ђурић се убраја у најбоље предаваче и беседнике београдског Правног факултета друге половине ХХ века. Својим предавањима поставио је својеврстан образац и меру врхун-ског предавача коју је мало ко после њега успео да досегне.5

4 Видети следеће аудио- и видео-записе Ђурићевих јавних наступа: аудио-запис предавања Михаила Ђурића на Коларчевом народном универзитету у Београ-ду на тему „Хомеров свет људи и богова“, 22. и 23. марта 1967; аудио-запис разговора Михаила Ђурића са Милошем Кнежевићем у Дому културе „Сту-дентски град“, Нови Београд, 1993; ТВ емисија „Сведоци времена – професор Михаило Ђурић“, разговор Михаила Ђурића са Јованом Гагрицом, ТВ емисија у оквиру серијала „Знаци духа времена“, Научни програм Радио-телевизије Војводине, Нови Сад, 1991; аудио-запис разговора Михаила Ђурића са Ђорђем Малавразићем поводом доделе награде Другог програма Радио Београда проф. Ђурићу, емитован 2. децембра 2000; аудио-запис трибине „О потреби фило-зофије“, одржане поводом књиге О потреби филозофије данас у Кикинди, 27. децембра 2000 (учесници: Михаило Ђурић, Никола Милошевић и Данило Ба-ста); видео-запис са промоције књиге Злочин над мишљењем – осуда и изгон Михаила Ђурића, Правни факултет Универзитета у Београду, 29. новембар 2005 (уче сници: Михаило Ђурић, Никола Милошевић, Коста Чавошки, Дани-ло Баста и Јовица Тркуља); итд. Већина транскрипата ових разговора и интер-вјуа обједињена је у књизи Сведочења и тумачења (2005).

5 На београдском Правном факултету у другој половини ХХ века неколико великих професора-предавача пресудно је утицало на формирање низа ге-нерација. У цивилном праву то је „Константиновићева школа“, са много (углавном лоших) епигона, у јавном праву „Лукићева школа“, са бројним следбеницима и имитаторима. Мислим да се може говорити о „Ђурићевој школи“, која је и најзахтевнија и која има упадљиво мало следбеника. То је, за сада, само професор Данило Н. Баста. Били су ту и Коста Чавошки и Војислав Коштуница, али је њих ерос политике одвео на другу страну.

19

Професор Ђурић је предавао на Правном и Филозофском фа-култету Универзитета у Београду, на бројним универзитетима у некадашњој Југославији и на угледним аустријским и немачким универзитетима. У низу научних и филозофских скупова, трибина, семинара, међународних конференција учествовао је саоп штењима, прилозима и дискусијама, тако да је знатно допринео афирмацији наше филозофске мисли у свету.

Иако је Ђурићева универзитетска каријера насилно прекинута, он је остварио велике резултате у педагошком раду са талентова-ним студентима и формирању филозофског подмлатка у Србији. Делујући као наставник на Правном факултету у Београду и као сарадник Института за филозофију Филозофског факултета у Бе-ограду, Ђурић је у својству ментора, рецензента, члана комисије за избор пратио и помагао у стасавању млађих сарадника. Поред праћења њиховог рада, рецензирања њихових радова, сарадње у редакцијским пословима у часописима и зборницима, он је млађе сараднике укључивао у реализацију низа пројеката, симпозијума, домаћих и међународних сусрета филозофа. Најзад, био је члан многобројних комисија за избор асистената и наставника, као и за избор научних сарадника и саветника у институтима.6

2. Јединство мишљења, говора и делања

Ђурићево дело и делатност својеврстан су пледоаје за одго-воран, храбар и принципијелан ангажман интелектуалца у нашем времену. Он је успео да афирмише јединство живота и дела – дела које проистиче из сопственог карактера, из етике одговорности. „Са друге стране, његова душевна тананост, морална осјетљивост и ужа-савање од зла никада нијесу попустили да би га учинили неосјетљи-вим на патњу и неправду, без обзира на сва бројна храбра животна и интелектуална суочавања са несклоним свијетом.“7

У том смислу Михаило Ђурић је у нашој филозофији и на инте-лектуалној сцени Србије посебна, инокосна појава. Изразито особен, он је у филозофији и јавном деловању ишао својим путевима, мимо утицајних токова око којих су се окупљали и груписали наши фило-зофи и водећи интелектуалци. Он је успевао да у препознатљивом

6 Од бројних сарадника на чије је формирање утицао професор Ђурић треба поменути: Косту Чавошког, Војислава Коштуницу, Здравка Кучинара, Данила Басту, Слободана Жуњића, Младена Козомару, Часлава Д. Копривицу, Јовицу Тркуљу, Владимира Милисављевића, Ирину Деретић, Александра Гордића и друге млађе ауторе.

7 Часлав Копривица, „Мисао и част као судбина, in memoriam Михаилу Ђу-рићу“, Hereticus, бр. 3–4/2011.

20

стилу издвоји свој глас из хора и да остане усправан, свој и само-својан, да опстане на сопственом путу у филозофији и животу; да по цену репресије, изгона, маргинализације и понижења – сачува своју аутономну критичку позицију, те да се часно, одговорно и професи-онално бави својим позивом. У својим јавним наступима он се „није тек придржавао моралних норми, до којих би долазио умовањем или некаквим моралним осјећајем, већ је моралност напросто обитавала у њему... Он није само био изузетно моралан човек, него је у себи но-сио несвакидашњи морални дар.“8

Све су то разлози због којих су у Ђурићевом опусу од не мање важности његова јавна иступања и ангажовани текстови о трагич-ним збивањима нашег времена, о отуђењу савременог човека, о суд-бини српског народа. Реч је о беседама које су у пометњи смутног времена често звучале као глас вапијућег у пустињи. Реч је о тексто-вима који сведоче о јединству мишљења и делања, о недељивости истинског филозофског увида и одговорног људског чина, истине и истинољубивости.9 У том погледу, по мишљењу Данила Басте, проф. Ђурић се није уклапао ни у какву домаћу оријентацију или струју: „Стран му је сваки вид ‘ангажмана’ (вазда спремног да олако и не-промишљено напусти тле филозофије зарад, рецимо, упућивања ‘хуманистичких’ прекора политици), подједнако се клони лажног авангардизма и тврдокорног тради ционализма, као двеју опасности које непрекидно угрожавају филозофију.“10

Ђурићеви јавни наступи и ангажовани текстови настајали су по унутрашњем налогу, као израз одговорности и потврда његовог жи-вотног и мисаоног опредељења. Настајали су на рушевинама једне државе и њеног поретка, у пуној сагласности са колективном траге-дијом народа на овом тлу несреће и са свешћу о потреби суочавања са стихијом савремености, са судбоносним питањима и искушењи-ма смутног времена. Они су реакција на важне моралне и политичке изазове, одговор на драматична збивања и представљају прилог на-шем трагању за излазом из беспућа.11

8 Исто.9 Уп. Здравко Кучинар, „Уз ово издање“, предговор Сабраним списима Михаила

Ђурића, књига 1, Службени гласник, Правни факултет Универзитета у Београ-ду, Београд, 2009, стр. 11.

10 Данило Баста, „Михаило Ђурић – нацрт за мисаони портрет“, у: Не одољива привлачност историје, Библиотека „Политика и друштво“, ЦУПС, Бео град, 1999, стр. 91.

11 Часлав Копривица је умесно приметио да се професор Ђурић никада није „ан-гажовао“ за ову или ону посебну, друштвено релевантну ствар, на начин „анга-жованог интелектуалца“ ХХ столећа. У Ђурићевом делању је реч о сведочењу и служењу које проистиче из „блискости са васељеном идеално-норматив нога,

21

Јавни наступи и ангажовани текстови Михаила Ђурића могу се груписати у три тематске целине: 1) јавни наступи у ужем смислу (јавне трибине, предавања, протести и сличне манифестације) и јавни наступи у ширем смислу (излагања на јавним скуповима, одговори на актуелне теме и изазове времена и слични прилози); 2) разговори и интервјуи; и 3) осврти, рецензије, прикази, полемике.

Будући да је Михаило Ђурић јавно деловао у релативно дугом периоду од пола века, од почетка 60-их година минулог столећа до почетка друге деценије овога, приказаћемо његово јавно деловање у четири периода.

2.1. Отпор једноумљу и репресији (1960–1971)По доласку на београдски Правни факултет Ђурић се пот пуно

посветио научно-филозофском и педагошком раду. У том пери-оду написао је неколико капиталних дела, којима је на велика вра-та ушао у нашу филозофију и социологију. Остварио је изванредну академску каријеру. Међутим, он се није склањао у заветрину про-фесорског кабинета. У преломним тренуцима одважно је излазио на јавну сцену те износио властити став и када се то није морало и када је то било у супротности са официјелним мишљењем. Он је иступао у јавности само када је имао шта да каже, када је осећао унутарњу заповест да проговори, јер не сме да ћути. Узимао је реч, јасно и одрешито говорио, без обзира на пресију власти и последице свог наступа.

У овом периоду значајни су следећи наступи проф. Ђурића:– „Идеал филозофског начина живота“ (дискусија у оквиру

трибине „Филозофија у савременом друштву“), Гледишта, год. VIII, бр. 6–7, 1967, стр. 929–933.

– Реч на комеморацији Милошу Н. Ђурићу одржаној 19. фе-бруара 1968. у Српској књижевној задрузи.

– „Једнооки“, Говор одржан 4. јуна 1968. на Правном факултету у Београду, Студент, ванредни број 4 (18. јуна 1968).

– „Свет не мора бити тако рђав какав јесте“, Говор одржан6. јуна 1968. на Правном факултету у Београду, Студент, ванредни број 5 (21. јуна 1968).

– „Дискусија о Praxis-у“ (Састанак редакцијског савјета Praxis, Корчула 1969, Уводна ријеч), Praxis, год. VII, бр. 1–2, 1970, стр. 226–229.

из срођености с њоме. Тако је поступао Михаило Ђурић и зато је дјеловао као јединствен и недостижан чак и онима чијим се поступцима није имало шта замјерити.“ (Часлав Копривица, „Мисао и част као судбина, in memoriam Ми-хаилу Ђурићу“, o. c.)

22

– „Камен раздора“, Уметност, бр. 27/28, 1971, стр. 186–187.– „Смишљене смутње“, Излагање на састанку Секције Удру-

жења универзитетских наставника одржаном 18. марта 1971. на Правном факултету у Београду, Анали ПФБ, год. XIX, бр. 3, 1971 (судски забрањен број, поново штампан 1990).12

Иако је о Милошу Н. Ђурићу као историчару грчке филозофије писао критички,13 Ђурић је одржао изванредан говор поводом ње-гове смрти. Посмртне беседе [epitaphios logos] веома су тешка и за-хтевна врста беседништва. Посебно су цењене и неговане у старој грчкој и римској прози. Управо се на то искуство ослонио Михаи-ло Ђурић у овој беседи. Он је прво подсетио на чувене Периклове надгробне беседе у славу палих Атињана, да би, након овог сјајног реторског увода, истакао своју кључну тезу: „Попут старих Атиња-на, којима се толико дивио, Милош Н. Ђурић је несебично радио на општем добру!“

Ову тезу је аргументовао наводећи кључне податке из живота и стваралаштва нашег највећег хеленисте. Хвалио је његове врлине, користио узвишен стил и патос, а све то одмерено, са укусом и ме-ром. При томе је успео да сликовито представи портрет покојника, те да на крају сјајно поентира: „Тако нам остаје не толико да чувамо успомену на Милоша Н. Ђурића, колико да потврђујемо вредности и идеале којима се и он заносио. То је најбољи начин да се ода пошта овом великом љубитељу и познаваоцу грчких старина, који је и сâм у великој мери био једна жива старина у овом нашем одвећ модер-ном свету.“14

Друга два наступа чине обраћања студентима у време студент-ских демонстрација 1968. године. Он је говорио студентима не само о њиховом незадовољству владајућим поретком, већ и о „одбаци-вању једног начина говора и мишљења који се код нас уврежио“.Позивајући се на Хелдерлина, по којем песници имају једно око више, он је упозорио студенте „да политички чиниоци у овој земљи имају једно око мање“ и да би они хтели да „и нас осле пе, да нас при-силе да једним оком мање гледамо у будућност“.

У тексту „Камен раздора“ Ђурић је дигао свој глас против ру-шења Његошеве капеле на Ловћену и изградње Мештровићевог маузолеја. Он је разоткрио стварне мотиве спора око новог споме-ника Његошу и оштро осудио оне који „уносе забуну и пометњу

12 Главнина ових написа и јавних обраћања објављена је у књизи Искуство разлике (1994), а касније прештампана у збирци Србија и Европа (2003).

13 Види: Михаило Ђурић, „Милош Н. Ђурић као историчар грчке филозофије“, Филозофски годишњак, бр. 9, 1996, стр. 243–250.

14 Исто, стр. 250.

23

међу потомке Његошевог племена“ и који „разбијају редове његових поштовалаца“.15 На крају текста он је охолим властодршцима поста-вио неколико неугодних питања, на пример: чему служи један такав споменик раздора?16

Без сумње најпознатији јавни наступ Михаила Ђурића јесте дискусија на београдском Правном факултету о амандманима на Устав из 1963. Његов говор „Смишљене смутње“, у којем је изложио оштру критику уставних промена из 1971. године, изазвао је велики одјек, контроверзе и далекосежне последице и за њега лично. Он је сматрао да нема никаквог смисла „само исправљати и допуњавати поједине формулације у тексту предложених аманд мана“. С пра-вом је нагласио да „треба расправљати о полазним претпоставкама и крајњим консеквенцијама садашње уставне кризе... о нечем што законски текст не садржи, што је у њему прећутано, што се њиме забашурује, прикрива, чак мистификује“.17

Сви ови Ђурићеви јавни наступи речито говоре о његовој хра-брости да свему упркос каже јавно шта мисли, али и о снази његовог филозофски утемељеног приступа животним изазовима, како би се о њима изрицали ставови чију вредност време и догађања у њему могу једино да потврде.

2.2. Одбрана слободе мисли (1972–1991)

У овом периоду проф. Ђурић се својим јавним наступима и ангажованим текстовима одлучно супротстављао тада владајућем једноумљу, доследно се борећи за слободу мисли. Он је то прво

15 Михаило Ђурић, „Камен раздора“, чланак у часопису Уметност, бр. 27/28, 1971, стр. 186–187.

16 „У име чега неки провинцијски управљачи уопште присвајају себи право да подижу споменик једном подвижнику духа који је још за живота био грађа-нин света, кад нису у стању да обезбеде ни сасвим обичну, а камоли највишу подршку домаће културне јавности за тај подухват? Коме је то толико стало до једног споменика који тако очигледно противречи својој сврси, који тако оштро раздваја и супротставља људе, под којим се никако неће моћи окупити сви истински поштоваоци великог песника, пред који извесно неће доћи мно-ги данашњи значајни представници српске културе, дакле, управо они који су најпре позвани да дају пошту једном од њених највиших врхова? Чему уопште треба да служи један такав споменик раздора?“ (Исто, стр. 187.)

17 Михаило Ђурић, „Смишљене смутње“, излагање на Секцији Удружења уни-верзитетских наставника одржаној 18. марта 1971. на Правном факултету у Београду; најпре објављено у листу Студент 10/1971, а затим у часопису Ана-ли Правног факултета у Београду, год. XIX, бр. 3, 1971, стр. 230–233, који је од-мах забрањен. Будући да је овај говор био један од кључних разлога за судски процес и осуду Михаила Ђурића, подробно ћемо га анализирати у првом и другом одељку књиге.

24

чинио у судском процесу који је 1972–1973. године вођен против њега због тзв. деликта мишљења. Потом се оглашавао увек када је та слобода била угрожена или ограничавана. Било да је реч о ауто-номији интелектуалног рада и слободи стваралаштва (суђење Гојку Ђогу и Војиславу Шешељу), било да је реч о отпору једноумљу у фи-лозофији и јавном животу – он је у десет својих наступа одлучно устајао у одбрану слободе и људског достојанства.

– „Одбрана пред судом“ (изложена 12. и 14. јула 1972. у Окруж-ном суду у Београду), Философија, год. XVI, бр. 2, 1972.

– „Револуција као довршење нихилизма: Разговор са Михаи-лом Ђурићем“ (Разговор са уредницима и сарадницима ча-сописа Theoria поводом објављивања књиге Утопија измене света), Theoria, год. XXIV, бр. 1, 1981, стр. 61–68.

– „Ослобођено мишљење“, прочитано 16. маја 1983. на про-тестном скупу Удружења књижевника Србије у Београду по-водом одвођења у затвор песника Гојка Ђога.

– „Беспутно време“, Отворено писмо од 20. октобра 1984. по-водом суђења доценту Војиславу Шешељу пред Окружним судом у Врховном суду БиХ у Сарајеву, прочитано 7. фебру-ара 1986. на свечаном скупу Удружења књижевника Србије.

– „Модерна уметност из нихилистичке перспективе“ (Разговор у оквиру циклуса „Утопија и књижевност“ у Дому културе Студентски град), Књижевност, бр. 11, 1984.

– „Чежња за митом“, Борба, 6. јун 1988, стр. 8.– „Исто и различито у филозофији“ (Одговор на питања у анке-

ти), Политика, Културни додатак, бр. 74, 17. јул 1989, стр. 12.– „Савремено, одвише савремено“, Политика, Културни дода-

так, бр. 85, 9. септембар 1989, стр. 13–14.– „Оно вечно јучерашње“ (Реч на редовној годишњој скуп-

штини Удружења књижевника Србије у Београду 22. децембра 1989), Књижевне новине, бр. 790, 15. јануар 1990, стр. 4.

– „Нова стара искушења“ (Неодржани говор поводом додељи-вања Октобарске награде града Београда за 1990. годину), Интервју, бр. 245, 26. октобар 1990, стр. 9.

– „Похвала Коларцу“, у: Извештај о раду Задужбине Илије М. Коларца у 1991. години, Задужбина Илије М. Коларца, Бео-град, 1992, стр. 3–5.

Ови Ђурићеви јавни наступи прожети су захтевом за слобод ним заузимањем става и неспутаним деловањем у складу са тим ставом. Он се одлучно залагао за слободу „да све можемо довести у питање,

25

да можемо имати мишљења каква хоћемо, да их можемо мењати кад год нам се учини да је то потребно, да не морамо робовати ниједном од својих претходних увиђања. Једино нас та слобода крепи, једино нам је она животно неопходна, једино смо ради ње спремни да из-држимо све последице својих мисаоних корака. Толико је духовна ситуација нашег времена битно различита од некадашње...“18

Као лајтмотив у овим наступима и текстовима истичу се:(1) Ђурићева беспоштедна критика једноумља, узурпације права на исти ну, прогона аутономних аутора, цензурисања и забрана; и(2) уверење да је услов достојанственог живота и залога наше људ-скије будућности – слобода мишљења и говора, и то мишљења што смелијег, разноврснијег и слободнијег.

2.3. Сумрак Европе и голгота Србије (1992–2000)

У историји Србије последња деценија ХХ века остаће записана као једна од најтрагичнијих. У њој је Србија доживела нову поги-бељ и нашла се на рубу пропасти. Од државотворног и историјског народа Срби су у току једне кобне деценије претворени у губит-нички „агресорски“ народ, којем се отимају територије и богатство. За кратко време изгубили су самопоуздање и достојанство, нашли се на прагу бескућништва, дубоко зашли у сирома штво и кренули путем духовног и физичког истребљивања.

На другој страни, збивања на светској сцени и сама су, такође, трагична и обеспокојавајућа. Крајем XX века, истовремено са отва-рањем нових процеса и хоризоната слободе, демократије и прогреса у свету, јачали су и процеси доминације, ауторитаризма у свету и мо-гућности пада у „ново варварство“. Данашња „орвеловска стварност“ савременог света, која хуманизам и реторику демократије и људ ских права претвара у ратни сукоб и злочин, израз је мрачне стране и противречног бића савремене Европе и света. Они се изражавају у тежњи да споје неспојивō: глобализацију демократије и глобализа-цију тоталитаризма, да помире непомирљивō; да, уз бахато америчко вођство, хармонизују прокламоване циљеве који су у супротности са прагматичним потезима њихових влада и ратних лобија.

У таквој ситуацији Михаило Ђурић није затварао очи пред овим драматичним и судбинским збивањима. Напротив, он је у периоду 1991–2000. године чешће иступао у јавности, настојећи да својим ставовима демистификује затамњену слику наше стварности, да критички преиспита владајуће политичке концепције и идеолошке догме. Његова намера је била да у великој непрозирној тмини која

18 Михаило Ђурић, „Ослобођено мишљење“, Сабрани списи Михаила Ђурића, књига 9, стр. 164.

26

над нама царује сачува искрице које светлуцају – опирући се потпу-ној празнини незнања, неотесаности, самољубља и свеопштег вар-варства, да иза мистификоване слике суморне стварности пронађе излаз из беспућа.

Користећи најобичније поводе и свакидашње изазове, Ђурић је успевао да иза оног пролазног и ефемерног досегне до дубокомиса-оног суочавања са особеним духом данашњег света, са оним што га разликује од облика свести минулих времена.

У овом периоду његови најзначајнији јавни наступи јесу:

– „Разговор на телевизији“ (Ауторизовани текст разговора вођеног 25. новембра 1991. с Јованом Гагрицом, уредником ТВ Нови Сад, емитован на Првом програму РТС-а 18. марта 1992), Интервју, бр. 284, 1. мај 1992.

– „Огледало српско 1992“, Политика, Културни додатак, бр. 22, 12. септембар 1992.

– „Преписка с немачким филозофом“, Интервју, бр. 308, 1993, стр. 23–24 (преписка с немачким филозофом Фолкером Герхартом).

– „Европа и европски дух“, Предавање одржано 22. априла 1993. у Коларчевој задужбини.

– „У трагању за новим путевима мишљења“, Одговори на питања Милоша Кнежевића на трибини Дома културе Студентски град 23. новембра 1993, у: Милош Кнежевић (прир.), Творци и тума-чи, Дом културе Студентски град, Београд, 1994, стр. 37–54.

– „Слово љубве 1994“, Говор одржан на Другом конгресу срп-ских интелектуалаца 22. априла 1994. у Центру „Сава“, Књи-жевна реч, год. XXIII, бр. 438, 10. мај 1994, стр. 3.

– „Немоћ духа“ (одговор на питања у једној анкети), Полити-ка, 29. јул 1994, стр. 19.

– „Сећање на Европу“, Политика, Културни додатак, бр. 82, 29. октобар 1994, стр. 15.

– „Врзино коло Београдског круга“, НИН, бр. 2317, 26. 5. 1995, стр. 31. („У врзином колу“).

– „Поздрав студентима 1996/97“ (прочитано 9. 1. 1997. на про-тестном скупу Удружења књижевника Србије у Београду), НИН, бр. 2402, 10. 1. 1997, стр. 27. („Радост стварања“).

– „Аутопортрет филозофа у старости или самопредстављање аутора помоћу других“, говор одржан 27. јануара 1998. годи-не у Коларчевој задужбини у Београду, приликом првог јав-ног представљања ауторових Изабраних списа I–X (Београд: Службени лист СРЈ/Терсит, 1996/1997).

27

– „Похвала Србији 1999“, Реч у Удружењу књижевника Србије у Београду, Политика, 3. април 1999, стр. 21.

– „Голгота Србије 1999“, Књижевне новине, бр. 992/993, 1999, стр. 3.– „Разговор на радију поводом награђене књиге“, дијалог ау-

тора са Ђорђем Малавразићем, уредником Другог програма Радио Београда, емитован 2. децембра 2000.

Посебно су занимљиви и значајни Ђурићеви наступи у вре-ме НАТО-бомбардовања Србије 1999. године, када је српски на-род доведен на руб пропасти. Реч је о бриљантном говору „По-хвала Србији 1999“, који је Ђурић одржао на протестном скупу у Удружењу књижевника у Београду 29. марта 1999. године.19

То је један од најкраћих, најсажетијих његових наступа, какви „садр-же све елементе који су неопходни за разумевање не било чега што се десило овде или онде, јуче или прекјуче, него шта се стварно и уистину догађа данас с нама и са Европом, чији смо ми саставни део“.20 Том приликом он је изговорио реченицу: „Највећа невоља да-нашњег света јесте невоља неувиђања невоље!“ Овај наступ, као и текст „Голгота Србије 1999“, представљају Ђурићев одговор на пи-тање зашто нас непријатељи бомбардују, зашто нам пустоше земљу – „покушај да се види нешто дубље иза онога што је на први поглед видљиво, што је у први мах свима разумљиво и прихватљиво“.21

Тачно је запажено да су речи Михаила Ђурића, изговорене док су бомбе падале на српске градове, не само отпор страдању српског народа, него и надахнута одбрана и похвала филозофији – уверљи-во сведочанство о томе да се без ње, „без увида који њу чине, не могу ваљано разумети голгота српског народа и трагична животна догађања“.22 У тој оптици Ђурић изриче основну истину када каже да је разарање Србије у ствари „насртање на саму идеју Европе“. От-пор тој „не скривљеној, већ досуђеној невољи“ филозоф може схва-

19 Овај Ђурићев говор прво је објавила Политика, 3. априла 1999. године.Видети: Михаило Ђурић, „Похвала Србији 1999“, Сабрани списи Михаила Ђури ћа, књига 11, стр. 260.

20 Михаило Ђурић, „Голгота Србије 1999“, Сабрани списи Михаила Ђурића, књи-га 11, стр. 263.

21 Исто.22 „Спис о страдању српског народа није само надахнута одбрана и по хвала фи-

лозофије, већ је и уверљиво сведочанство о томе да се без ње, без увида који њу чине, не могу ваљано разумети животна догађања. Слагао се неко с њего-вом оценом данашње Европе, или о томе мислио другачије, без филозофије продубљено разумевање голготе српског народа није могуће, ако оно треба да значи понирање у најдубља исходишта рата у којем је учествовала ‘недухов-на’ Европа, она коју је изопачио управо њен нихилизам, њено окретање леђа филозофији и њеним вредностима.“ (Јован Аранђеловић, „Поговор Сабраним списима“, у: Сабрани списи Михаила Ђурића, том 12, стр. 324–325.)

28

тити једино као одбрану духовне Европе, као потврђивање улоге фи-лозофије и распознавање значаја њених вредности.

Саглéдајући трагична збивања 1999. године из тог угла, Ђурић је аргументовао тезу да је Србија „данас на бранику Европе“. Он каже: „Морамо озбиљно схватити да је српски народ данас на бранику Ев-ропе већ самим тим што је устао у одбрану логоса, што се залаже за дијалог, за дискурзивно расправљање, што се позива на право сва-ког човека и сваког народа да прихвати само оно што је разложно утемељено, ... што проистиче из унутрашње нужности самог пред-мета спора.“23 Дакле, ослонци одбране Србије налазе се у „открићу логосне суштине мишљења“, које је „поставило границу насиљу“ и показало да се силом не може постићи ништа трајно. Голгота Србије посведочава да је у питању, поред осталог, и „сукоб између голе силе и начела ума“. У том контексту Ђурић одбрану Косова и Метохије од албанских сепаратиста разуме и као одбрану духовне Европе, или оног њеног лика који не одређује данашњи нихилизам, већ филозо-фија хумани стичких вредности.

У свим овим наступима и текстовима Ђурић је настојао да буде не идеолог, већ филозоф, да не затвара очи пред мрачним странама савремености, да поставља питања и тражи одговоре. Трудио се да разлучи мит од историјског мишљења, идеологију и бајку од збиље. Није се либио да застане и да се загледа у кривудаву стазу којом ба-уљамо, да се замисли над нашим удесом и усудом, над судбоносним питањима, те да обзнани своје одговоре на друштвене, политичке и моралне изазове који су дубоко потресли српско друштво и др-жаву. Остао је достојан и доследан свом часном позиву, настојећи да са становишта струке одговори на судбинска питања, искушења и изазове свог времена. Његови радови из овог периода имају из-ванредан аналитички карактер, који потиче из темељне теоријске и историјске образованости аутора, али и из његове етичке и моралне позиције у „беспутном времену“.

2.4. Искушења слободе и демократије (2001–2011)У последњој деценији свога живота Михаило Ђурић је све своје

снаге усмерио да заокругли свој списатељски опус. Успео је да напи-ше и објави три књиге које спадају у сâм врх његовог стваралаштва. Поред тога, трудио се да своје бројне радове расуте по часописима, зборницима и новинама прикупи и објави у корицама засебних књига. Најзад, одлучујуће је помогао издавачима да објаве његове сабране списе.24

23 Михаило Ђурић, „Похвала Србији 1999“, стр. 260.24 Прво су Службени лист СРЈ и Терсит објавили Изабрана дела Михаила Ђу-

рића у 10 књига, Београд, 1996–1997. Будући да је ово издање распродато,

29

У овом периоду он се ређе појављивао у јавности. Ипак, огласио се у неколико наврата пригодним беседама приликом уручења награ-да и признања, али и у ситуацијама када није смео да ћути.

– „Кибернетика и људско знање“, Предавање у Народној би-блиотеци у Крушевцу, 26. април 2002.

– „Уздарје Рашкој даровници“, Реч на уручењу награде „Рашка хрисовуља“, Рашка, 2002.

– „Реч на представљању књиге Крхко људско добро“, Коларчева задужбина, 25. март 2003.

– „Реч на уручењу награде „Лаза Костић“, 2003.– „Искушења демократије“, ауторизовани текст излагања на го-

дишњој скупштини САНУ одржаној 3. јуна 2004. у Београду.– „Кантово завештање модерном свету“, Беседа изговорена

15. августа 2004. на Трибини беседништва у оквиру Ра шких духовних свечаности.

– „Слика заједнице и друштвена ситуација нашег времена“, ре-ферат за научни скуп и дискусија, 2004, превео на немачки Данило Н. Баста.

– „Усуд кибернетичког преображаја света“, излагање на6. филозофској школи „Felix Romuliana“, Зајечар, 2006.

– „Изворни лик Европе и њен модерни идентитет“, излагање на 7. филозофској школи „Felix Romuliana“, Зајечар, 2007.

– „Осврт секретара на рад Одељења друштвених наука САНУ“, 2007. и 2008. године.

– „Заблуде свезнања и свемоћи“, излагање на 8. филозофској школи „Felix Romuliana“, Зајечар, 2008.

– „Крхко људско знање“, излагање на 9. филозофској школи „Felix Romuliana“, Зајечар, 2009.

– „Пред вратима Хада“, Политика, 19. јун 2009, стр. 16.

Овим наступима Ђурић је успешно довршио и поентирао свој јавни ангажман. Упадају у очи – од првог наступа 1967. у дискусији у часопису Гледишта, о идеалу филозофског начина живота, до по-следњег, јуна 2009. године – његова принципијелност и доследност, одлучно служење етосу самосвојног јавног деловања утемељеног на аутономној принципијелној позицији, на јединству мишљења и делања, на храбрости за истину као највишем изразу људског до-стојанства.

Службени гласник и Правни факултет Универзитета у Београду објавили су Сабране списе Михаила Ђурића у 12 књига, Београд, 2009.

30

За разлику од бројних интелектуалца Србије који су последњих деценија ставили свој дискурс у функцију политике и политичких моћника, ратне и антиратне реторике, проф. Ђурић се одлучно и до-следно супротстављао новом ауторитаризму и доминацији, ратној стихији, рушењу стожерних духовних вредности и домета европ-ског духа и српског народа. Својим јавним наступима и стручним радовима настојао је да стане на пут безумљу и погибељи, опаком и неодговорном разарању европске културе и националних институ-ција, да превлада идеолошко-политичке искључивости, да претеж-ну (анти)ратну реторику и политичко секташтво замени дијалогом, уважавањем разлика и поштовањем основних људских права.

У целини посматрано, јавни наступи и ангажовани текстови Михаила Ђурића речито говоре колико је он био испред средине у којој је живео и стварао, колико је његово промишљање сезало даље од стега које су спутавале наше филозофско мишљење током протеклих деценија. Поред тога, они сведоче о важности филозоф-ске критике друштва, која је у Ђурићевим наступима и текстовима доживела свој врхунац. Најзад, они побуђују пажњу и када се сагле-дају из угла реторике. Они су драгоцени белег и сведочанство да је интелектуална делатност поље на којем се, чак и у најтежим време-нима, могу одржати снага и достојанство речи.

3. Прогон, осуда и изгон Михаила Ђурића

Поменули смо да је Михаило Ђурић 1973. године уклоњен са Универзитета и осуђен на робију из ванакадемских разлога. У овом одељку се на основу докумената прво анализира судски процес проф. Ђурићу, а онда његов повратак на београдски Правни факул-тет и судска рехабилитација.

3.1. Почетак прогона Михаила Ђурића

1. – Ђурићева сјајна универзитетска и научна каријера сурово је прекинута почетком седамдесетих година, када је постао политичка жртва тадашњег ауторитарног режима. Наиме, у време доношења устав них амандмана на устав СФРЈ из 1963. године, Секција Удружења универзитетских наставника Правног факултета у Београду органи-зовала је 18, 19. и 22. марта 1971. године јавну дискусију о предложе-ним променама Устава. Прави разлог прогона је у ствари противљење предлогу да се Броз прогласи почасним доктором БУ (крајем шездесе-тих), а запамћен му је и активизам у време немирâ из 1968.

Уставним амандманима је, између осталог, било предвиђено сла-бљење федерације и јачање самосталности република. У том смислу

31

Амандман XXXI је предвиђао да републике и аутономне покрајине у областима које су уређене савезним законом, у оквиру својих права и дужности могу доносити законе. По Амандману XXXII савезни Устав се не може мењати без сагласности скупштина свих републи-ка и аутономних покрајина. Амандман XXXIII је захтевао сагла-сност свих надлежних и покрајинских органа приликом доношења најважнијих закона и других аката у областима монетарног и деви-зног система, спољнотрговинског промета и кредитних односа с ино-странством, царинске и ванцаринске заштите. Најзад, амандмани су фактички омогућили републикама и покрајинама право вета у Већу народа Савезне скупштине. На тај начин уставни амандмани су битно променили државно уређење СФР Југославије, која је од федерације преобраћена у конфедерацију у којој се кључне одлуке доносе јеногласношћу свих република и покрајина.

Овим амандманима из 1971. и амандманима VII–XIX, који су усвојени 1968. године, битно је измењен и погоршан уставни поло-жај Србије. Амандманом VIII Србија је била подељена на три са-ставне јединице – две аутономне покрајине (САП Војводина и САП Косово) и такозвану ужу Србију. Штавише, покраjине су постале конститутивни делови федерације и добиле право да своје инсти-туционално устројство уређују уставним законом. Амандман XX из 1971. године отишао је и корак даље у изједначавању покрајина са републикама.

На ове уставне промене и радикално погоршање уставног по-ложаја Србије тадашња српска политичка елита реаговала је амби-валентно. Већина партијских и политичких лидера некритички је прихватила ове промене и лакејски чувала своје позиције и приви-легије. Један број тадашњих српских политичара схватио је да су устав не промене усмерене против српског народа и да је њихов циљ слабљење уставног положаја Србије у СФРЈ.25 Међутим, немајући довољно храбрости да се отворено супротставе предложеним устав-ним амандманима, иза којих је стајао неприкосновени Јосип Броз, они су одлучили да искористе јавну расправу о уставним амандма-нима да подстакну организовање дискусије о Нацрту уставних аманд-мана на београдском Правном факултету, те да омогуће да правни

25 Тек предстоји напор да се ово питање истражи и да се идентификују припад-ници ове две струје у тадашњем српском руководству. По Миодрагу Зечевићу тадашњи тзв. либерали, на челу са Марком Никезићем и Латинком Перовић, били су за уставне амандмане, а тзв. конзервативци, чији је експонент био Драгослав Дража Марковић, против. (Миодраг Зечевић, Тако је било. О други-ма и себи у догађајима једног времена, Београд, Нолит, 2010, Сећања и комен-тари, Дневничке белешке Драгослава-Драже Марковића, приредио Мирослав Марковић, Службени гласник, Београд, 2010, стр. 148.)

32

стручњаци изнесу своје ставове о предложеним амандманима. Они су рачунали на критичке ставове наставника, али нису очекивали да ће та критика бити тако разорна и далекосежна.

Позивајући на јавну дискусију, тадашњи политички фактори су обећали да ће расправа бити обављена уз пуну слободу властитог мишљења.26 У том смислу они су са управом београдског Правног факултета донели одлуку да расправу организује Удружење универ-зитетских наставника и других научних радника СР Србије. Распра-ва је одржана 18, 19. и 22. марта 1971. године.27

Наставници Правног факултета у Београду одазвали су се по-зиву. Дискусија је вођена у време и у оквиру прокламоване јавне расправе, у присуству унапред позваних представника низа држав-них органа, јавних служби и друштвених организација. У тој ака-демској расправи учествовало је 28 наставника и сарадника, који су, у духу слободарских традиција и поштовања слободе научне мисли, излагали своје ставове и у одређеној мери вршили критичке анализе појединих амандмана. За разлику од политичара, они нису имали никакав политички интерес, него осећање јавне дужности и одго-ворности. Притом, они су се руководили начелом по којем се про-фесионална и морална дужност интелигенције не састоји у томе да повлађује и поданички сагиње главу, него да смело поставља нове захтеве и нова мерила правде и слободе, да општи интерес истиче изнад интереса променљиве и пролазне политике.

О овој расправи на Правном факутлету у медијима је једино извештавала Политика из пера угледног новинара Славољуба Ђу-кића, који је једини од новинара присуствовао и пратио цео ток расправе.28 По његовој оцени „нико није тако далековидо предви-део последице пројектованог Устава, усвојеног 1974, као правници у расправи вођеној 18, 19. и 22. марта 1971. године. Иако различитог мишљења, правници су крајње отворено говорили и често толико

26 В. Славољуб Ђукић, Политичко гробље, Службени гласник, Београд, 2009, стр. 169–171; Миодраг Зечевић, нав. дело.

27 Расправа је одржана у Сали за седнице Правног факултета у Београду. Пред-седавао је доцент Мирослав Петровић, а сва излагања су снимљена. На основу магнетофонског снимка целокупна расправа је одштампана у неколико приме-рака. Један од примерака остао је у поседу Мирослава Петровића и то је након забране часописа Анали Правног факултета, број 3, мај–јун 1971, био једини целовит увид у ову расправу.

28 „Једини сам у дневној штампи извештавао са овог догађаја, истина са задр-шком, селективно, јер је било толико ватрених изјава, које ни у сну нису мо-гле да нађу место у штампи. То је, видеће се, једна од типичних ситуација кад штампа, својом уздржаношћу, по цену објективности, спасава себе, а често се покаже да брине и за судбину оних о којима пише.“ (Славољуб Ђукић, нав. дело, стр. 169.)

33

бескомпромисно да су, заиста, по режим представљали ’друштвену опасност’, како су и означени.“29

2. – У свом прилогу, под насловом „Смишљене смутње“, про-фесор Ђурић је веома оштро критиковао смисао и карактер пред-ложених уставних промена и указао на погубне последице које ће оне имати на судбину југословенске државе и српског народа. „Треба одмах рећи да предложена уставна промена из основа мења карактер досадашње државне заједнице југословенских народа. Или тачније: том променом се, у ствари, одбацује сама идеја једне такве државне заједнице. Уколико нешто још и остаје од ње, то је само зато да бисмо у следећој, такозваној другој фази промене имали шта да приведемо крају. Треба бити начисто с тим да је Југославија већ данас готово само географски појам, будући да се на њеном тлу или, тачније, на њеним развалинама, и то под маском доследног развијања равно-правности између народа који у њој живе, успоставља неколико са-мосталних, независних, чак међусобно супротстављених национал-них држава. То је чињеница којој треба смело погледати у очи.“30

Говорећи из перспективе једног изразито хуманистичког схва-тања, из дубоке забринутости за судбину човека на југословенском тлу, он је настојао да разобличи националистичку заслепљеност и по-дивљалост, која је у оно време угрожавала сâм опстанак Југославије, и да на примеру српског народа укаже на њену апсурдност. Тврдио је „да је тужно и жалосно што је национално питање код нас тако нагло избило у први план, потискујући у позадину сва друга питања, што је питање националног и државног разграничавања постало код нас тако актуелно и судбоносно“.31 Одбио је „да прихвати[м] нацио-

29 Исто, стр. 169. О том свом извештавању Ђукић је забележио 38 година ка-сније: „Био сам поносан извештавањем са Правног. Имали смо ексклузивну ин-формацију. Радост је кратко трајала. После објављеног извештаја у Политици, из Секретаријата универзитетских наставника је стигло протестно писмо са потписом професора Мирослава Петровића, у којем се каже да приказ ’не из-ражава ни приближно оно што је речено током три вечери и да изношењем само понеког зрна тродневне расправе Политика није учинила добру услугу ни себи, ни читаоцима, ни наставницима факултета’. Псовао сам на сва уста, мада је Петровић био у праву. Шта су очекивали? Да објавим да друг Тито, ’који је толико на челу државе, кочи цео развој земље’. Истовремено, из Град-ског комитета СК Београда стигао је оштар приговор главном уреднику што је штампан ’извештај Славољуба Ђукића у којем су објављена проблематич-на мишљења професора Правног факултета’, чиме се ’минира плодна уставна расправа и оспорава епохално устројство даљег развоја Југославије’.“ (Исто, стр. 171.)

30 Михаило Ђурић, „Смишљене смутње“, Сабрани списи Михаила Ђурића, књига 9, стр. 149.

31 Михаило Ђурић, „Одбрана пред судом“, Сабрани списи Михаила Ђурића, књи-га 9, стр. 158.

34

нално и државно опредеље ње као основно, најважније, најсуштастве-није људско опредељење. Ни национално питање ни питање осни-вања државе више немају епохалну важност. То нису битна питања нашег времена, упркос томе што их једно злосрећно настојање тако упорно повампирује у нашем простору.“32 Сматрао је да је отворе-но и слободно расправљање о свим друштвеним питањима највиши друштвени императив и најпреча потреба сваког друштва.

У том контексту Ђурић је указао на неравноправан положај српског народа који изван граница Србије живи у још четири од пет преосталих република. „У СР Хрватској и СР Македонији српски народ нема никаквих посебних Уставом загарантованих права на национални живот. Та права му нису дата с наизглед умесним и без-азленим образложењем да му нису ни потребна, будући да су Срби у Југославији народ, а не национална мањина, односно народност у смислу садашње терминологије. У СР Босни и Херцеговини, иако чини већину становништва, српски народ фактички нема могућност ни да се служи својим ћириличним писмом, што је само један од спољних знакова његове издвојености из целине националне кул-туре којој припада. А у СР Црној Гори српски народ нема право ни на властито име, или се то право оспорава онима, никако малоброј-ним, Црногорцима који се осећају Србима.“33

По Ђурићу тај незавидни положај српског народа предстојеће уставне промене још више погоршавају. „У границама садашњих ре-публика, уколико се оне претворе у државне, Срби би имали само две могућности: да помажу у остваривању туђе националне др-жавности (хрватске или македонске), или да иживљавају неку своју регионалну државност (црногорску или босанско-херцеговачку). Можемо ли мирне душе прећи преко тога, можемо ли сматрати да нас се то уопште не тиче, можемо ли се заваравати тиме да ће се то већ некако решити само од себе?“34

Прецизирајући свој став према Југославији, Ђурић је истакао да „многонационалност Југославије не значи просто да у овој земљи живи више народа, већ да су ти народи међусобно измешани, испре-плетени, судбински повезани. Баш због тога што су многи његови делови раштркани по свим југословенским крајевима, српски народ је одувек био много више заинтересован за Југославију него било који други народ у њој. Нажалост, на своју штету. То данас треба гласно рећи.“35

32 Михаило Ђурић, „Смишљене смутње“, Сабрани списи Михаила Ђурића, књига 9, стр. 149.

33 Исто, стр. 151.34 Исто.35 Исто. У наствку Ђурић је прецизирао овај став: „Још за време Првог свет-

ског рата српски народ је недвосмислено показао да му је пре свега стало до

35

Ђурићева дискусија и излагање већине учесника у расправи о уставним променама били су прожети настојањем да се допринесе критичком преиспитивању кључних питања нашег правног систе-ма и државне организације. Они су се одважили да јасно и одреши-то кажу своју реч и своје мишљење о појавама које се не тичу само њихове коже, него задиру у заједничку ствар тадашњих и будућих генерација ове земље. Настојали су да одрже и подигну духовну са-мосвест народа баченог у матицу друштвене кризе, у вртлог смутног времена. Најзад, мислили су да је највећа људска врлина превазићи услове наметнуте јавном животу и да то могу само најбољи.

3. – Поред Ђурићеве, још неколико дискусија на овом скупу до-било је широки одјек у јавности.

На првом месту, то је излагање проф. Андрије Гамса под речи-тим насловом „Концепција амандмана: историјски промашај – науч-на збрка“.36 Он је истакао да је највећа слабост предложених аманд-мана „конфедерализовање Југославије“. „Заиста је несхватљиво да данас, када је систем конфедерације свуда превазиђен, када се нигде озбиљно у политичкој пракси не поставља могућност конфедера-ције, ми уносимо у устав систем конфедерације а да за то немамо никакву идејну основу, никакво идејно образложење.“37 Осим тога, Гамс је указао на апорију између „пуне суверености република“ и „суверенитета федерације“, као и на асиметрични положај Србије у југословенској федерацији. „Код нас питање покрајина није правил-но решено: шта значи код нас покрајина, какава је то научна уставна покрајина, да ли је ту битна историјска традиција (онда би и Дал-мација требало да буде покрајина), да ли етничка или национална разноликост (у том случају морали бисмо да дајемо покрајине не само Шиптарима у Македонији него првенствено Србима у Хрват-ској, бар у оним местима у којима они хомогено живе).“38

У свом излагању на тему „Устав и право вета“ асистент Коста Чавошки прво је указао да је идеја уставности компромитована у

заједничког живота с другим јужнословенским народима, на које је историјски упућен. Великодушно је одбацио Лондонски пакт, који му је нудио могућности стварања Велике Србије, баш као што је после Другог светског рата достојан-ствено прешао преко страховитог злочина који је над њим почињен. Више него било шта друго, данас је неопходно отрежњење српског народа од заблуда про-шлости. Да би могао преживети сва данашња искушења, да би се могао одржа-ти услед бујице у коју је гурнут, српски народ мора да се окрене себи, мора по-чети да се бори за свој опасно угрожени национални идентитет. То је основни предуслов његовог даљег историјског самопотврђивања.“ (Исто, стр. 152.)

36 Андрија Гамс, „Концепција амандмана: историјски – промашај, научно – збр-ка“, Анали Правног факултета у Београду, број 3, мај–јун, 1971, стр. 234.

37 Исто, 236–237.38 Исто, 238–239.

36

СФР Југославији. Јер, у њој устав, уместо да буде брана сили и јам-ство слободе, „може да послужи да неком појединцу или некој групи обезбеди што већу и што трајнију власт, по могућности до краја жи-вота... У таквим условима Устав [Устав од 1963. године] не предста-вља ограничење и обуздавање власти и самовоље оних који владају, већ управо средство у њиховим рукама које они мењају или одба-цују кад престане да служи циљу коме теже.“39

Након овог бритког увода Чавошки је оштро критиковао пра-во вета, садржано у захтеву за једногласношћу скупштина свих ре-публика и покрајина приликом промене савезног устава, као и од-редби да приликом вршења основних економских функција органи федерације морају имати сагласност свих републичких и покрајин-ских органа. Позивајући се на упоредна и историјска искуства, он је показао „да су право вета федералних јединица и федерализам не-спојиви“. На крају, он је упозорио „да народ нема само дужност да се покорава легитимној власти, већ да изворно располаже и правом на отпор и побуну“.40 Отуда задатак правника није да бране и тумаче устав, већ „да доводе народ до свести о праву на побуну“.41

Посебан одјек добила је и дискусија проф. Стевана Ђорђевића, који се критички осврнуо на Амандман XXXVI, који је предвиђао доживотни председнички мандат Јосипа Броза Тита. Овакво решење Ђорђевић је сматрао политички неоправданим и правно неодржи-вим. Будући да само „историји припада то право да цени историј-ске заслуге појединаца“, он сматра да се суд савременика не може уносити у текст устава, те да „уставне одредбе морају бити изнад личности“,42 чиме је довео у питање и целисходност и оправданост остајања Тита на положају председника Републике. Ђорђевић је оти-шао и корак даље: предложио је да новоуспостављено Председни-штво СФРЈ одмах почне да врши све своје надлежности, а да сe Јо-сип Броз Тито задовољи утицајним положајем председника Савеза комуниста Југославије.43

Иступања Ђурића, Гамса, Чавошког и Ђорђевића нису била једина критички интонирана у овој расправи. Веома оштру критику смисла, садржаја и циљева уставних амандмана дали су у својим прилозима и други наставници, посебно Александар Стојановић, Војислав Кошту-ница, Данило Баста, али и други учесници у расправи.

39 Коста Чавошки, „Уставност и право вета“, Анали Правног факултета у Бео-граду, број 3, мај–јун, 1971, стр. 157.

40 Исто, стр. 224.41 Исто.42 Стеван Ђорђевић, „О избору предедника Републике по Амандману XXXVI“,

Анали Правног факултета у Београду, број 3, мај–јун, 1971, стр. 341. 43 Исто, стр. 343.

37

По свему судећи, ова излагања у први мах нису забринула срп-ско политичко вођство и њихове експоненте на Универзитету и Правном факултету. Додуше, на самом скупу је изречено неколико критика Ђурићевог излагања, које је окарактерисано као „нацио-налистичко иступање – аветињско и наказно, како је свако наци-оналистичко иступање“,44 те да су његови аргументи „тешко фал-сификовање историје. Као, на пример, тврђење да је српски народ ’великодушно одбацио Лондонски пакт од 26. априла 1915’.“45 Било је и ограђивања од Ђурићевих ставова и критике његових кључних теза.46 Ипак, није било препрека да се дискусије о уставним аманд-манима на Правном факултету објављују и да се о њима расправља у јавности.

4. – Излагања Михаила Ђурића, Андрије Гамса и Косте Чавошког прво су објављена у листу Студент.47 Убрзо је цела дискусија штам-пана у факултетском часопису Анали Правног факултета у Београду како би се пружила могућност савезним представницима да добију што више материјала за коначну израду уставних амандмана.48

Међутим, неколико месеци после одржане расправе на београд-ско Правном факултету српско и југословенско политичко руко-водство битно је променило и заоштрило став према критичарима предложених уставних промена. Поменута излагања Ђурића, Гам-са, Чавошког и Ђорђевића оцењена су као политички спорна, зло-намерна и штетна. То је било довољно да окружни јавни тужилац донесе решење о привременој забрани растурања часописа, „због написа којима се износе алармантна тврђења, а којима се изазива уз-немирење грађана – чиме је повређен члан 52, став 1, тачка 2 Закона о штампи и другим видовима информисања“.49

44 Драгослав Јанковић, „Историјско разматрање поводом Амандмана XXXII“, Анали Правног факултета у Београду, број 3, мај–јун, 1971, стр. 259.

45 Исто.46 Поред Драгослава Јанковића, поједине Ђурићеве ставове критиковали су:

Момчило Курдулија, Мустафа Имамовић и други.47 Студент, Београд, број 10, 6. април 1971.48 Анали Правног факултета у Београду, бр. 3/1971.49 Своју привремену забрану јавни тужилац Спасоје Милошев образложио је на

следећи начин: „У часопису Анали ПФБ, бр. 3, година 19, за 1971, у више написа износе се тврдње о тајним компромисима неовлашћених центара друштвене моћи и да решавају о судбини наших народа, о прикривању истине од јавно-сти, о Уставу као празној пароли и мртвој речи на хартији и о компромита-цији идеје уставности, о крајњој уставној нестабилности и самовољи поједи-наца при одлучивању о битним стварима и њиховој преокупацији да сачувају личну власт и позиције, о могућности неуставног пута друштвених промена и права на побуну против установљеног реда и поретка, о безвредности и безна-чајности савремених друштвених промена у нашој земљи, о томе како се у

38

По предлогу Окружног јавног тужилаштва у Београду од 17. маја 1971, којим је тражено да се оснажи привремено решење о забрани часописа Анали Правног факултета у Београду, бр. 3 из 1971. године, одржан је у Окружном суду у Београду јавни претрес 20. маја 1971.У Већу Окружног суда били су судије Љубомир Радовић, као председ-ник већа, чланови већа судије поротници Јулка Влаховић и Душанка Килибарда. Забрана часописа је тражена због написа Михаила Ђу-рића, Косте Чавошког и Стевана Ђорђевића. Заступник Окружног јавног тужилаштва Тихомир Марковић поднео је пре почетка пре-треса допуну решења о привременој забрани и због чланка Андрије Гамса, који је такође објављен у часопису.

Заступник издавача проф. Војисалав Бакић, као главни и од-говорни уредник Анала Правног факутлета у Београду, објаснио је: (1) да је дискусија на Правном факултету била организована да служи као научни и стручни прилог општој дискусији о уставним амандманима; (2) да је одлуку о одржавању ове расправе донело Факултетско веће и предложило да се она као јавна и легална обја-ви у посебном броју Анала Правног факултета у Београду; (3) да су изнети ствови слободно изражена мишљења појединаца за која они сносе одговорност; и (4) да би евентуална забрана овог часопи-са могла да има нежељене последице у погледу будућих расправа на Факултету. Он је предложио да се укине решење о привременој за-брани и одбије предлог о трајној забрани излажења часописа Анали Правног факултета у Београду.

Суд је ценио разлоге садржане у предлогу јавног тужилаштва, као и разлоге које је изнео заступник издавача, те је закључио „да се у конкретном случају нису стекли разлози предвиђени чланом 52, ст. 1, тч. 2 Закона о штампи и другим видовима информисања и из којих разлога се забрана тражи“, па је донео решење којим одбија предлог Окружног јавног тужилаштва у Београду да се оснажи његово ре-шење од 17. маја 1971. године о привременој забрани наведеног броја

нашој земљи манипулише са интересима народа од стране појединаца, а према њиховим потребама и интересима, о томе како је Југославија заједница анта-гонистичких интереса и националних држава, о угрожености Србије и срп-ског народа и потреби да се бори за свој опасно угрожени интегритет, али да је дужан да заштити и онај српски народ који живи ван граница Србије, који нема никаквих загарантованих права на национални живот, о потреби реви-зије граница углавном свих република, а нарочито Србије. Поред тога, у неким написима се личност Председника Републике, Јосипа Броза Тита, деградира у свом политичком значају, вређа и представља у изопаченој светлости, а исто тако чини одговорном за све неуспехе и тешкоће у којима се наша друштвена заједница налази у последње време, те се супротставља његовом поновном и трајном избору за Председника Републике.“ (Решење Окружног јавног тужи-лаштва у Београду, УТ-Број: 47/71, од 17. маја 1971.)

39

Анала.50 Дакле, судско веће није прихватило наводе оптужнице, сма-трајући да се „против неприхватљивих и непријатељских ставова треба борити другим средствима, а не забранама“.51

Овакав став судског већа којим је председавао судија Љубомир Радовић заслужује поштовање. У условима када се од од правосуђа тражила беспрекорна послушност, када су судови зависили од моћ-ника који су их притискали (и бирали на функцију), судија Радовић је смогао снаге да суди по уставу и закону, а не по политичком дик-тату.52 Због оваквог става, годину дана доцније (октобра 1972) пар-тијска организација Окружног суда у Београду позвала је на партиј-ску одговорност судију Радовића, „због либералистичке политике и небудности“. Након тога, професионална каријера овог часног судије била је заустављена.

Врховни суд Србије, у већу састављеном од судије Војислава Јанковића, као председника већа, Душана Вујчића и Миливоја Се-ратлића, као чланова већа, у седници већа одржаној дана 3. јуна 1971. године донео је решење којим је преиначио решење Окружног суда у Београду од 20. маја 1971. и забранио растурање Анала Прав-ног факултета у Београду бр. 3.

У образложењу своје одлуке Врховни суд је нашао да су „инкрими[ни]саним написима изнета тврђења која су по своме сми-слу таква да изазивају узнемиравање грађана или угрожавају јавни ред и мир“.53 Стога је суд закључио да „по своме смислу она пред-стављају атак на друштвено-политички систем, излажу руглу систем власти, повампирују од наших народа одбачене грађанске теорије, говоре о наводном самовлашћу политичког врха, разбуктавају шо-винистичке страсти ’бринући се’ за будућност Србије итд. С обзи-ром на карактер часописа Анали, у коме су ова тврђења објављена, на научну установу коју представља, узнемирење грађана имало би не само локалне већ опште југословенске размере.“54

Из наведених разлога Врховни суд је нашао да је првостепени суд извео погрешан правни закључак, те је преиначио његово ре-шење и донео одлуку о забрани растурања часописа Анали, с тим да се „сви примерци забрањеног часописа одузимају и имају се уништити путем индустријске прераде“.55 Мада нема писаног трага у

50 Решење Окружног суда у Београду, Кр. 64/71, од 20. маја 1971. 51 Исто. 52 На сличан начин је судија Радовић је поступио нешто раније и у случају филма

„Рани радови“ Желимира Жилника. Наиме, после привремене забране овог филма Окружни суд у Београду, са Љубомиром Радовићем на челу, одбио је трајну забрану филма.

53 Решење Врховног суда Србије, Кж, II. 273/71, од 10. маја 1971.54 Исто.55 Исто.

40

документима, сви су изгледи да је подршка, односно директива за ова-кву одлуку Врховног суда потекла од тадашњег партијског и држав-ног руководства Србије и уз сагласност савезног врха. Убрзо је следила друштвена и политичка репресија против унутрашњих непријатеља и противника политике СКЈ, на челу са председником Титом. Ова пресија је интензивирана након Писма Јосипа Броза Тита и пада „ли-бералног“ руководства у Србији, на челу са Марком Никезићем и Ла-тинком Перовић.

3.2. Осуда и изгон

5. – Крајем 1971. и почетком 1972. покренут је процес прогона аутономних критичких интелектуалаца који су осуђивани и дифа-мирани на партијским конференцијама и подвргнути стаљинистич-ким чисткама. То је на крају резултовало удаљавањем једног броја наставника из наставе, односно с факултета. Ипак, највећа жртва био је Михаило Ђурић. Против њега је 13. априла 1972. истражни судија Окружног суда у Београду Љубомир Милић покренуо истра-гу због кривичног дела непријатељске пропаганде из члана 118, став 1, Кривичног законика. Наиме, истражни судија је сматрао како постоји „основана сумња да је у 1971. години, написима, говори-ма и у разговорима са појединцима са којима је долазио у контакт, позивао и подстицао на насилну промену друштвеног и државног уређења, на разбијање братства и јединства народа Југославије, на националну неравноправност и на отпор према друштвеном порет-ку и злонамерно и неистинито приказивао друштвено-политичке прилике у земљи“.56

Истражни судија је Михаилу Ђурићу ставио на терет, поред на-писа „Смишљене смутње“, и чланак „Камен раздора“, који је објавио у часопису Уметност за полугодиште јули–децембар 1971. године. Поред тога, стављени су му на терет и разговори са Живорадом Стојко-вићем и другим лицима. За истражног судију је несумњиво да „на-ведено иступање и чланци гледани сваки за себе, као и повезани по свом смислу, указују да из њих произлази основаност сумњи да је ис-питани Ђурић починио кривично дело које му се ставља на терет“.57

Након три месеца, 7. јуна 1972, заменик Окружног јавног тужи-оца, Божидар Ђ. Марковић подигао је оптужницу против Михаила Ђурића зато што је „током 1971. у више махова говором на јавном скупу и објављивањем чланака у листовима и часописима, у циљу непријатељског деловања против нашег друштвеног и државног

56 Решење о спровођењу истраге, Кио. Бр. 544/72, од 13. априла 1972. 57 Исто.

41

уређења, подстицао и позивао на разбијање братства и јединства народа Југославије, приказујући притом злонамерно и неистинито друштвено-политичке прилике у земљи“.58

Ова оптужница је изазвала бројне реакције научних и култур-них институција и угледних јавних личности.59 Упркос томе, веома брзо, већ наредног месеца, 12. и 14. јула 1973. године, одржан је јав-ни претрес пред Окружним судом у Београду, који је радио у већу сачињеном од судија: Ђорђе Катић, председник већа, и судије порот-ници Никола Здравковић и Душан Вукотић. Оптужницу је предста-вљао Божидар Ђ. Марковић, заменик Окружног јавног тужиоца, а одбрану Витомир Кнежевић, адвокат.

Суд је саслушао странке и одобрио да се изведе доказ читањем молбе Уређивачког одбора часописа Анали Правног факултета у Београду која је упућена Савезном јавном тужилаштву, чланка „За слободну академску дискусију“, објављеног у часопису Праксис, пис-мо декана Правног факултета у Загребу од 30. априла 1969. упућено оптуженом и извод из књиге др Јована Марјановића Србија у на-родноослободилачкој борби који се налази на страницама 298–299. На крају претреса Суд је саслушао одбрану оптуженог, реч његовог браниоца и завршну реч оптуженог Михаила Ђурића.

У својој одбрани Михаило Ђурић је, између осталог, рекао: „У ствари, узимајући реч у дискусији о уставним променама и изно-сећи своје мишљење о моралној страни градитељског подухвата на Ловћену, руководио сам се оним истим разлозима којим се већ пуне две деценије руководим у својој научно-педагошкој и, уопште, јавној делатности. Сва моја животна оријентација изграђена је на начелном поверењу, а не на прикривеном, притвореном непове-рењу према овом друштву. То што се ја залажем више за критику него за апологију постојећег, није никакав доказ за постојање неких непријатељских намера код мене, јер је критички однос према било чему могућан само под претпоставком привржености. Сматрам да је отворено и слободно расправљање о свим друштвеним питањима највиши друштвени императив и најпреча потреба сваког друштва. Онај ко се само прилагођава постојећем стању, коме је стало само до саображавања тренутно повлашћеном начину мишљења и изража-вања, тај је равнодушан према својој земљи, мисли само на свој лич-ни интерес. Непријатељи нису они који јавно износе своја схватања (макар и погрешна и недовољно промишљена), већ они који увек ћуте, који роваре иза леђа јавности, који кују своје планове у потаји.

58 Оптужница Окружног јавног тужиоца, Кт. бр 768/72, од 7. јуна 1972. 59 Поред приговора браниоца Михаила Ђурића, адвоката Витомира Кнежевића,

против ове оптужнице су се огласили: Руди Супек, редовни професор Фило-зофског факултета у Загребу, Милан Дамњановић, редовни професор Фи-лозофског факултета у Загребу, и редакције часописа Уметност и Praxis.

42

У вези са тим, само још реч-две о мом односу према народу којем припадам. Био бих неискрен ако бих прећутао да волим свој народ. Али моја љубав према српском народу није оптерећена ни-каквим фанатизмом и искључивошћу. Никад нисам ценио родољубе који долазе у сукоб са човекољубљем. Не видим каквог уопште има смисла родољубље које не укључује у себе љубав према човеку као таквом. Никад нисам сматрао да је лепо, добро и истинито резер-висано само за мене, док је другим људима ускраћен приступ тим вредностима, а најмање ми је блиска мисао да је лепо, добро и исти-нито само оно што краси мој народ, док други народи знају само за нешто супротно томе. И лични и колективни егоизам подједнако су ми страни и мрски. Моје основно животно опредељење јесте хума-нистичко и нема никакве везе с национализмом и шовинизмом.

По себи се разуме да није на мени да оцењујем колико сам у сва-ком конкретном случају достизао оно за чиме сам тежио. Али у тре-нутку у коме јавна тужба баца сенку на целокупну моју јавну делат-ност, искривљавајући њен основни друштвено-историјски смисао, па чак и ставља у питање мој морални интегритет, мислим да сам био дужан да кажем нешто и о тим својим тежњама.“60

На завршетку судског процеса проф. Ђурић се, мимо устаље-них судских навика и правила процесног права, непосредно обра-тио својим судијама: „Ово суђење није само моја ствар и не тиче се само мене лично. Његово покретање и одржавање имају много шири друштвени значај. Утолико пресуда коју ће овај суд донети неће погодити само мене. Она ће одлучити о судбини једног великог начела које у храбрости за исти ну види највиши израз људског до-стојанства и најјачу потврду друштвеног ангажовања, па ће, према томе, та пресуда утицати и на животне изгледе мојих ђака, код којих сам толико година настојао да пробудим љубав према истини као највећој страсти ума или, што је једно те исто, љубав према правди као најважнијој одредници карактера.“61

Три дана касније, 17. јула 1972. године, Окружни суд у Београду је донео пресуду којом је Ђурић осуђен на казну строгог затвора у трајању од две године због кривичног дела непријатељске пропаган-де из члана 118, става 1, КЗ. Суд је одбио предлог да се према опту-женом изрекне мера безбедности забране јавног иступања.62

60 „Одбрана професора Михаила Ђурића“, Филозофија, Београд, бр. 2, 1972, стр. 127–128.

61 Михаило Ђурић, „Одбрана пред судом“, Сабрани списи Михаила Ђурића, књи-га 9, стр. 162

62 Пресуда Окружног суда у Београду, К. бр. 555/72. У образложењу пресуде, по-ред осталог, стоји: „Приликом одмеравања казне оптуженом за учињено дело

43

Треба поменути да су се против суђења Михаилу Ђурићу јав-но оглашавали у виду протеста и петиција угледни интелектуалци, професори универзитета и јавни делатници оног доба: Дејан Меда-ковић, Живорад Стојковић, Лазар Трифуновић, Гајо Петровић, Руди Супек, Војин Милић, Радмила Шајковић, Цветко Костић, Милан Дамњановић, Јелена Берберовић, Касим Прохић и други. Нажалост, док је трајао кривични поступак против Михаила Ђурића, нико с Правног факултета у Београду није јавно протестовао.63

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Војислава Јанковића, као председника већа, Милутина Ђукића и Ми-ливоја Сератлића, као чланова већа, и стручног сарадника Љиљане Жикић, као записничара, у кривичном предмету оптуженог др Ми-хаила Ђурића, због кривичног дела из члана 118, ст. 1, КЗ, решавао је о жалби браниоца оптуженог изјављеној против пресуде Окружног суда у Београду К. 555/72 од 17. јула 1972. После седнице која је одр-жана 24. новембра 1972. године, на којој су оптужени, његов брани-лац и заменик Јавног тужиоца СР Србије дали објашњење и предлоге у вези са изјављеном жалбом у смислу чл. 341 ЗКП-а – донео је дана 4. јануара 1973. пресуду којом се преиначује пресуда Окружног суда само у погледу одлуке о казни, тако што се оптужени Михаило Ђу-рић за кривично дело непријатељске пропаганде из члана 118, става 1, КЗ, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, осуђује на казну затвора у трајању од девет месеци. Убрзо потом Михаило Ђу-рић је отишао на издржавање казне у пожаревачку Забелу.

6. – Пресудом Окружног суда у Београду и Врховног суда Ср-бије Михаило Ђурић је осуђен због кривичног дела непријатељске

овај суд је имао у виду да он раније није осуђиван, да је породичан и отац двоје деце, као и да је активно учествовао у Народноослободилачкој борби. С друге стране, имао је у виду да је он као научни радник и професор Универзитета говором на јавном скупу и објављивањем инкриминисаних чланака неприја-тељски деловао против нашег друштвеног и државног уређења подстичући и позивајући на разбијање братства и јединства наших народа, односно највеће тековине наше револуције, као и да је злонамерно и неистинито износио друштвено-политичке прилике у нашој земљи. Оваква његова делатност могла је имати и довести до тешких последица. Само енергичном акцијом Савеза комуниста и свих радних људи до таквих последица није дошло. [С] Обзиром на напред наведено, овај суд је оптуженом за учињено дело одмерио казну као у изреци, јер сматра да је само оваква казна адекватна тежини учињеног дела, као и да се блажом казном не би могла у овом случају остварити сврха кажња-вања из чл. 3 КЗ.“

63 Додуше, било је предлога појединих наставника Правног факултета у Београду да Наставно-научно веће Факултета размотри осуду Михаила Ђурића и да се тим поводом огласи у јавности. Али, ти су покушаји остали усамљени, јер се томе одлучно супротставио Огранак СК наставника Факултета.

44

пропаганде. Реч је, дакле, о чувеном члану 118, касније 133, Кривич-ног законика, који је инкриминисао деликт мишљења, по којем су за своја уверења, ставове, опредељења и друге творевине духа, пред судовима СФР Југославије, одговарали многи научници, филозофи, писци, новинари, политичари, глумци, интелектуалци, свештени-ци свих конфесија, као и обични људи. Суђење професору Ђурићу представља школски пример монтираних судских процеса за деликт мишљења у Брозовом ауторитарном поретку.

Секција Правног факултета Удружења универзитетских настав-ника и других научних радника Србије организовала је на Правном факултету у Београду јавну дискусију о нацрту уставних амандма-на. Као члан Секције, редовни професор Правног факултета и ис-такнути научни радник, Михаило Ђурић позван је да учествује у овој јавној дискусији, што је он прихватио и у академској расправи изнео своје мишљење о амандманима, уз критички осврт на нацрт устав них промена у целини, а посебно на поједине амандмане. Пре-ма томе, Михаило Ђурић је говорио као научник на научном скупу који је организовало научно удружење у оквиру високе научне ин-ституције. На овај скуп Ђурић је позван као компетентан стручњак за тему која је била предмет расправе.

Све ово потпуно искључује примену било које одредбе кривич-ног законика или ма којег другог закона, или неке друге репресивне мере. Јавна реч једног научника на научном скупу у организацији научне институције може се критиковати, оспоравати, потпуно дискредитовати и одбацити само снагом аргумената, убедљивошћу и утемељеношћу другачијег става, као и применом новог и ефика-снијег научног метода. Међутим, против професора Ђурића при-мењени су принуда, кривични закон, суд, суђење, зат вор, што за правну државу представља нонсенс, који врло увер љиво показује наказну, нељудску и злочиначку природу сваког ауторитарног по-ретка и тоталитаризма.

Тако је професор Ђурић због своје доследне борбе за истину, правду и владавину права, због чврсте вере у слободу мишљења, го-вора и интелектуалног стваралаштва – осуђен на робију. Човек који је у храбрости за истину видео највиши израз људског до стојанства, професор који је своје студенте учио да је љубав према истини и правди највећа страст људског ума, те да је присуство аутономног критичког интелектуалца у модерном полису кључ демократије – нашао се у злогласном затвору у Пожаревцу.

Ђурићевим одласком у тамницу утамничени су видици и пу-теви ка модерној и демократској Србији, ускраћена јој је могућност укључивања у заједницу просвећених народа. Отпочело је гушење

45

интелектуалне и друштвене свести, претварање грађана у поданике. Упркос чињеници да је својим говором пророчански указао на по-губне последице уставних промена, које су каснија збивања потвр-дила, проф. Ђурић је казну од девет месеци строгог затвора издржао у целости.

7. – Поменули смо да је 1972. појачана опресија против про-тивника политике владајуће комунистичке партије и њених лидера. У току процеса Михаилу Ђурићу политичко вођство је проценило да егземпларно и драстично треба казнити најистакнутијег критичара, професора Ђурића, а да остале треба постепено маргинализовати и удаљавати са факултета. То се убрзо и десило потписницима пети-ције за помиловање Михаила Ђурића, Кости Чавошком и Алексан-дру Стојановићу.

Будући да одговарајући органи Правног факултета и Универзи-тета у Београду, као ни стручна удружења и организације за људска права Србије и Југославије, нису смогли снаге да дигну свој глас про-тив драстичног кршења аутономије универзитета и слободе научне мисли, преостало је да се то уради мимо њих, у личном својству. Иницијативу у том смеру покренули су асистенти Војислав Кошту-ница и Данило Баста. Прво је у уском кругу разматрана могућност да се путем огласа осуди правна и морална неодрживост осуде Ми-хаила Ђурића. Пошто овај предлог није прихваћен, кренуло се прав-ним путем којим се ни на који начин није оспоравала већ изречена пресуда. Непосредно после изрицања пресуде Врховног суда седмо-ро наставника Правног факултета (проф. др Андрија Гамс, проф. др Ружица Гузина, проф. др Стеван Врачар, доц. др Бранислава Јојић, доц. др Александар Стојановић, асистенти Данило Баста и Војислав Ко штуница) потписало је 17. јануара 1973. године молбу за помило-вање професора Ђурића.

Позивајући се на уставно право подношења иницијатива и под-несака државним органима они су предложили покретање поступка по службеној дужности за помиловање проф. Михаила Ђурића.64 У образложењу овог предлога они су истакли да је „професор Михаи-ло Ђурић познат не само у нашој земљи, већ и изван њених грани-ца, као угледни научни радник. Његове књиге са подручја социоло-гије и политичке филозофије наишле су на опште признање науч-не и културне јавности. Будући да су тековине науке и филозофије опште вредности, може се рећи да и дело професора Ђурића пред-ставља трајан допринос и неизбрисив прилог општој југословенској култури. Зато и сматрамо да не би требало да дође до прекидања

64 Предлог Републичком секретаријату за правосуђе и општу управу СР Србије, од 17. јануара 1973. године.

46

овог плодоносног рада професора Ђурића на заједничком добру наше земље.“65

Одлучном акцијом партијске организације Правног факултета, на челу са секретаром др Момчилом Курдулијом и његовим поли-тичким менторима из комитетске заветрине, као и факултетским трабантима, спречено је даље потписивање ове петиције. Без обзи-ра на официјелну пропаганду и застрашивање, извесно је да би ову петицију потписало још наставника и сарадника факултета и више стотина студената, јер су потписници петиције били најцењенији и најомиљенији професори. Та чињеница ће знатно отежати реали-зацију партијске директиве да се потписници петиције партијски и дисциплински казне и удаље из наставе.

Будући да су се међу потписницима петиције нашла већина на-ставника који су својим текстовима и јавним наступима показали као сувише аутономни и критички настројени према званичној вла-сти и политици СКЈ, дежурни партијски идеолози и чувари поретка одлучили су да ту прилику искористе и да се дефинитивно обрачу-нају са „морално-политички неподобним“ наставницима на Прав-ном факултету у Београду. Међутим, то није ишло тако лако како су они очекивали.

Првобитна идеја је била да се искористе „здраве снаге“ међу на-ставницима Правног факултета и да се оне кроз одговарајуће одлуке партијске организације наставника и стручне и самоуправне органе Правног факултета изборе за кажњавање и удаљавање из наставе неподобних колега.66 Тиме би жељени циљ био остварен. Наручио-ци тог нечасног посла у Универзитетском и Градском комитету СК, као и „либерални лидери“ у српском партијском и државном руко-водству, остали би „чистих руку“ по страни. Главни извођачи радова и егзекутори планиране чистке на Правном факултету били су Се-кретаријат СК Факултета и амбициозно дисциплиновани наставни-ци и студенти који су зарад експресне партијске, политичке и струч-не промоције били спремни да се обрачунају са својим неподобним колегама и професорима.

Међутим, већ на првом кораку на састанку Огранка СК настав-ника Правног факултета није прошао захтев за најстроже партијско кажњавање наставника који су потписали петицију. Огранак СК је тим наставницима изрекао најблаже казне – „другарске критике“ и „ограђивања од става“ – које су биле предвиђене Статутом СКЈ.

65 Исто.66 Реч је, пре свега, о Огранку Савеза комуниста наставника Правног факултета

у Београду, катедрама, Наставно-научном већу и Савету Правног факултета Универзитета у Београду.

47

То је добродошло Наставно-научном већу, јер није имало формал-ну обавезу и основу да питање одговорности наставника „петиција-ша“ стави на дневни ред. Тада је на сцену ступио Секретаријат СК Правног факултета, на челу са секретаром Момчилом Курдулијом и неколицином милитантних студената. Они су проценили да оно што нису успели да учине Огранак СК наставника, Наставно-научно веће и Савет Правног факултета – треба да изврше „младе и здраве снаге“ Савеза комуниста Факултета.

Убрзо су организовани састанци огранка СК по годинама на којима су по стаљинистичком методу читана оптужница против Михаила Ђурића и пресуде Окружног и Врховног суда. Након тога су критиковани потписници петиције за помиловање проф. Ђу-рића као „националисти“, противници СКЈ и СФРЈ. На основу тога захтеване су најстроже партијске казне за потписнике петиције и њихово удаљавање са факултета. У том циљу је заказана Ванред-на конференција СК Правног факултета. Момчило Курдулија је са својим јуришницима успео да пет студентских огранака СК изаберу за делегате управо оне студенте који су се изјаснили за осуду Миха-ила Ђурића и наставника „петицијаша“. Штавише, огранци СК су обавезали своје делегате да на Ванредној конференцији СК Правног факултета реализују ове закључке. Припреме за ту конференцију су обављене такође по стаљинистичком обрасцу. Студенти делега-ти Конференције прво су застрашени и потом инструисани како ће наступити на Конференцији. Већина је имала унапред написане го-воре. Неколико наставника је такође прихватило да се ангажује на овај начин. Партијски секретар Момчило Курдулија саставио је и свим делегатима разаслао своје уводно излагање.

Ванредна конференција СК одржана је 26. марта 1973. у амфи-театру II (који је две деценије касније добио назив по Слободану Јо-вановићу). Приступ су имали само делегати и селективно гости из друштвено-политичких организација и форума СК.67 Једном броју заинтересованих наставника, студената и новинара није дозвољено

67 Конференцији су, поред делегата, присуствовали: чланови Секретаријата наставничког огранка, представници друштвено-политичких организација нашег факултета, продекани и секретар Факултета, председник Статутарне комисије Универзитске конференције, представници Универзитетског комитета. Конференција је одлучила да буде затворена за средства јавног информисања (Записник са Ванредне конференције СК Правног факултета). Конференцији нису присуствовали Војислав Коштуница, јер није био члан СКЈ, и Коста Ча-вошки, који је одлуком Огранка СК наставника Правног факултета на састан-ку 14. октобра 1972. искључен из СКЈ због „иступања противних идејнопо-литичкој платформи Савеза комуниста, због кршења партијске дисциплине и понашања супротног принципу демократског централизма и због одсуства самокритичности“.

48

да присуствују састанку, јер нису били делегати или нису ималисагласност Секретаријата СК. Делегати су добили црвене и пла-ве листиће за гласање. Црвени листић су дизали када су били за, а плави када су били против предложене одлуке. На срећу, сачуван је Записник са ове Ванредне конференције СК Правног факултета. Записник је транскрибован на основу магнетофонског снимка, тако да је у погледу садржине и форме веродостојан, те јасно одсликава атмосферу и ток састанка.

Из Записника се недвосмислено види да је већина унапред при-премљених и инстурментализованих студената кидисала на своје професоре који су изведени на стуб срама као „националисти“, „на-родни непријатељи“, „противници СК и Југославије“, „недостојни да васпитавају омладину“. Међу овим партијским јуришницима нарочи-то су се истицали студенти Крцун Драговић, Оливер Антић, Лазар Врачарић, Светислав Вујић, Златко Исаковић, Предраг Глигорије-вић, Зорица Дацковић, Тонка Карло, Здравко Вукобратовић, Власти-мир Ђуричанин, Боривоје Шундерић, Мирко Васиљевић, Желимир Чабрило, Георгије Марић, Радоје Ирић, Срђан Ћуковић, Милица Гавриловић, Љиљана Бенаћ. Од 25 студената који су учествовали у дискусији и нападали проф. Ђурића и наставнике који су потписа-ли петицију само је један био против кажњавања. Реч је о студен-ту четврте године Павлу Лопичићу, који је рекао да „са студентима предговорницима нема ништа заједничко, да са њима или њиховим васпитањем нешто није у реду“.68

Када је реч о наставницима делегатима Ванредне конференције СК, биле су две групе. Међу наставницима критичарима Михаила Ђурића и „петицијаша“ нарочито су се истицали: Момчило Курду-лија, Миодраг Трајковић, Милан Пак, Мирослав Печујлић и Мирко Мирковић. Другу групу наставника су чинили Радомир Ђуровић, Радован Павићевић, Драгутин Шошкић и делимично Павле Нико-лић, који су настојали да оспоре тезу да су потписници петиције националисти и да их треба казнити на најстрожи начин. Слична подела је владала и у целини наставничког колектива, с тим што је постојала и трећа, најбројнија група која стајала по страни и није се изјашњавала. Нажалост, они су својим пасивним држањем, конфор-мизмом, недоласком на седнице Наставно-научног већа и Савета универзитета („гласање ногама“) допринели да одстрањивање про-гоњених наставника са Правног факултета буде не само успешно, него и готово једногласно.

Циљ који су организатори Ванредне конференције СК по-ставили углавном је остварен. Усвојени су унапред припремљени

68 Записник са Ванредне конференције Савеза комуниста Правног факултета у Београду, одржане 26. марта 1973.

49

закључци, а потписници петиције су партијски кажњени. Из СКЈ су избачени: Андрија Гамс, Стеван Врачар и Данило Баста. Партијском опоменом су кажњени Ружица Гузина и Бранислава Јојић.69 Треба приметити да је, упркос припремљеном сценарију, велики број деле-гата гласао против предложених казни.70

Након ових партијских казни на сцену су ступили стручни и самоуправни органи Факултета, који су се постарали за удаљавање кажњених наставника из наставе. Секретаријат Огранка СК настав-ника Правног факултета у Београду, на захтев Наставно-научног већа, упутио је писмо декану у којем га обавештва о закључцима Огранка о „морално-политичкој подобности потписника захтева за помиловања“ и предлаже да се сви сем Ружице Гузине и Браниславе Јојић удаље из наставе, а Гамс, Чавошки, Стојановић и Коштуница одстране са факултета.71 Сувишно је помињати да су се декан, На-ставно-научно веће и Савет Правног факултета у Београду потруди-ли да ове партијске одлуке покорно реализују.

Андрија Гамс је превремено пензионисан. Он је до краја априла 1973. године држао предавања из Увода у грађанско и стварно пра-во, и добио испитне спискове за јунски испитни рок. Међутим, њему је донето решење о одласку у пензију 31. децембра 1973, с тим да не може остати у настави, нити може испитивати студенте почев од јунског испитног рока 1973. Ружица Гузина је такође отишла у пен-зију. Стеван Врачар и Данило Баста одстрањени су из наставе и рас-поређени у факултетски институт (Институт за правне и друштвене науке). Војислав Коштуница је морао да напусти Факултет и пређе у Институт друштвених наука. Док је био на факултету, није му до-звољено да брани докторску дисертацију.

Убрзо после тога, на конкурсу за поновни избор Коста Чавошки није изабран због морално-политичке неподобности, а Александар Стојановић није иза бран због наводне „стручне неподобности“.72

69 Гласање је било јавно. За искључење Андрије Гамса гласало је 65 делегата, док је 27 било против. За искључење Данила Басте гласало је 58 делегата, док су 34 била против. За искључење Стевана Врачара гласало је 57, док је 40 било про-тив. За опомену Ружици Гузини гласало је 85 делегата, док је 8 било за строжу казну. За опомену Бранислави Јојић гласало је 79 делегата, док је 19 било за оштрију казну. О асистенту Војиславу Коштуници Конференција се није изја-шњавала, јер није био члан Савеза комуниста.

70 Будући да је гласање било јавно, студенти делегати који су гласали против били су означени као „опортунисти и противници политике СК Правног факултета“.

71 Писмо декану Огранка СК наставника Правног факултета у Београду од 31. маја 1973. Писмо је за секретаријат Огранка СК упутио Миодраг Трајковић.

72 Против Косте Чавошког је 4. децембра 1972. године подигнута оптужница којом му се ставља на терет да је извршио кривично дело ширења лажних вести. Да би своју оптужницу поткрепио, заменик јавног тужиоца, Божидар

50

О Стевану Ђорђевићу се није расправљало и одлучивало на пар-тијским састанцима, нити на седницама Наставно-научног већа. Он је фактички удаљен из наставе тако што се његово име није поја-вљивало у програму извођења наставе за следећу школску годину, закључно са 1982.73

Ђ. Марковић, позвао се на ставове Чавошког у дискусији о уставним амандмани-ма и у чланку „Вредност права у југословенском друштву“, објављен у часопи-су Гледишта. Он је, између осталог, истакао: „Кад се анализира читав чланак окривљеног..., долази се до закључка да је он у овом чланку износио тврђења у намери да изазове нерасположење и узнемирење грађана, да угрози јавни ред и мир и осујети спровођење одлука и мера државних органа, као и да умањи поверење грађана у те одлуке и мере.“ Окружни суд у Београду је 7. марта 1973. прогласио кривим Чавошког и осудио га на казну затвора у трајању од пет година, условно на две године. Чим се сазнало да је против Чавошког покренут кривични поступак, Огранак СК наставника Правног факултета искључио га је из Партије. Тиме је отворен пут за његов изгон са факултета. Он је поднео пријаву на конкурс за избор асистента при катедри за политичке науке Правног факултета (поновни избор). Комисија за избор у саставу Радо-мир Лукић, Павле Димитријевић и Војислав Симовић закључила је да Чаво-шки „својим научним и стручним квалификацијама испуњава услове за избор за асистента“, али да не поседује морално-политичку подобност за тај избор. Збор радника Наставно-научне радне јединице Правног факултета прихватио је на седници од 8. децембра 1975. овај Извештај комисије и донео одлуку да се Коста Чавошки не изабере за асистента за предмет Увод у право. На осно-ву ове одлуке Збора радника Наставно-научне радне јединице декан Правног факултета Драгомир Стојчевић донео је решење којим Чавошком „престаје својство асистента за предмет Увод у право и својство радника у удруженом раду“. Чавошки је, са двоје деце, две године био без посла, да би потом добио место у Институту за упоредно право.

Александар Стојановић је доживео најтрагичнију судбину. Он се јавио на расписани конкурс за избор једног доцента за предмет Управно право (по-новни избор). Међутим, Комисија за писање реферата за избор у саставу Па-вле Димитријевић, Драгољуб Кавран и Јован Ђорђевић оценила је да кандидат не испуњава законом предвиђене услове за избор у звање доцента за које се пријавио. При томе, ова Комисија је негативно оценила Стојановићеве радо-ве који су на претходном избору за асистента 1965. године вредновани по-зитивном оценом. Збор Наставно-научне радне јединице Правног факултета прихватио је на седници од 12. маја 1975. године овај извештај комисије и до-нео одлуку којом Александар Стојановић није поново изабран за доцента за предмет Управно право. Ова одлука је потврђена од стране Савета Правног факултета у Београду на седници од 30. јуна 1975. Наредних петнаест година Стојановић ће бити без посла и без основних средстава за живот. Живео је од минималне накнаде за незапослене.

73 У случају Стевана Ђорђевића види сe какве су се све игре водиле између про-гнаних и прогонитеља. О томе је Славољуб Ђукић забележио следеће: „Ђорђе-вић је био тежак залогај. Некадашњи партизански борац, из комунистичке породице која је страдала за време рата, савезни посланик за лесковачки крај, учинио је ’најтежи преступ’ устајући против Јосипа Броза, свога некадашњег врховног команданта. Шта са Стевом да се ради? Могли су да га искључе из СК на Правном факултету, што би олакшало посао партијским форумима.

51

Овоме треба додати и забрану часописа Филозофија бр. 2 за 1972. годину, који је садржао судске списе са суђења проф. Ђурићу, као и чињеницу да он с Бориславом Михајловићем Михизом није изабран у Управни одбор Српске књижевне задруге.

Нажалост, потпуно је изостала шира, принципијелна, јавна ре-акција на ову репресију и на случај Михаила Ђурића, који је имао далекосежне последице. Штавише, постојао је консензус партијских и државних органа свих република и покрајина СФРЈ у осуди Ми-хаила Ђурића. На исти начин су се понашали и водећи југословен-ски електронски медији и новине.74 Ту се јасно видело да су у СФРЈ, посебно у Србији, на сцени били политичари и интелектуалци не-дорасли времену, државним интересима и националним циљевима. То су били мали глумци у озбиљним историјским ролама у кључном чину српско-југословенске трагедије, чији ће се епилог одиграти две деценије касније.

Чињеница је да су осуду и изгон Михаила Ђурића захтевали сви политички чиниоци: од партијских каријериста, преко српског по-литичког вођства до Јосипа Броза Тита. Нажалост, поразна је чиње-ница да су у свему томе учествовале и амбициозно дисциплиноване Ђурићеве колеге на Правном факултету. Они нису смогли снаге да се одупру спољним притисцима, да се изборе за слободу научног рада и аутономију универзитета, да сачувају част и достојанство универ-зитетског позива. Штавише, у случају проф. Ђурића кључну улогу

Но, невоља је била у томе што на то није пристајала партијска организација, коју су, поред професора ’оваквих и онаквих’, бескомпромисних и блиских вла-сти, чинили ратоборни студенти, који су стали на страну угрожених профе-сора. Такође се на мукама нашао и Градски комитет из Београда, коме није било згодно да га искључи из Партије зато што је, у легалној расправи, осудио Нацрт устава и критиковао положај председника Јосипа Броза. Нађено је ре-шење, које је могла да смисли само смушена бирократија. Стеван Ђорђевић је остао члан СК и редовно плаћао чланарину, а као ‘морално-политички не-подобан’ искључен је из наставе и враћен у професуру после Брозове смр-ти, 1982. године. У међувремену, вероватно због необавештености надлежних служби, унапређен је у чин резервног мајора елитне гардијске јединице која је обасјавала Титову величину.“ (Славољуб Ђукић, нав. дело, стр. 170.)

74 Видети текстове о „случају Михаила Ђурића“ у београдској Политици (18. јула, 1. августа, 2. септембра, 9. септембра и 6. октобра 1972), у загребачком Вјеснику (4. српањ 1972) и београдској Политици експрес (16. јануар 1973); итд. Посебну пажњу овом случају посветили су недељници Младост и Вјесник у сриједу текстовима тада перспективних младих новинара, а данас познатих бораца за људска права и слободне медије. Реч је о текстовима Дага Стрпића „Адвокат великосрпског национализма“ (ВУС, Загреб, 2. август 1972, стр. 9–10) и Радивоја Цвјетичанина „Кога и од кога брани Добрица Ћосић, О чему је пи-сала забрањена Филозофија 72“ (Младост, бр. 824, Београд, 21. септембар 1972, стр. 8–10).

52

су имали они наставници који су се срозали на пуке егзекуторе вла-дајуће Партије и који су уклонили из наставе и избацили на улицу своје колеге. То није било ни први ни последњи пут да наставници Правног факултета нису смогли снаге да се одупру политичком дик-тату, да се боре за аутономију универзитета и дигну свој глас против изгона својих колега.75

8. – Међутим, у свету су реакције биле другачије. Др Стенли Хоф ман [Stanley Hoffmann] и др Инге Хофман [Inge Hoffmann], про-фесори Универзитета у Харварду, одлучно су дигли свој глас против суђења људском мишљењу у случају Михаила Ђурића. Њиховим ан-гажовањем проф. Ђурић је изабран за гостујућег професора и, уме-сто у Пожаревац, требало је да путује у САД да држи предавања на престижном Харварду. Поред тога, ваља поменути и г. Наома Голд-мана, председника Светског конгреса Јевреја, који се јавно успроти-вио суђењу проф. Ђурићу. Он је искористио своје пријатељство са Јосипом Брозом и заузео се за смањивање казне Михаилу Ђурићу. Захваљујући његовим апелима, Броз је наредио да се Ђурићу казна смањи са две године на девет месеци.

Један број немачких интелектуалаца испољио је солидарност са Михаилом Ђурићем, протестујући против суђења за деликт мишљења и грубо кршење принципа правне државе и владавине права. Њиховим посредовањем је проф. Ђурић након издржане казне добио позив да као гостујући професор одржи предавања на факултетима у Немачкој и Аустрији. У том смислу су се посе-бно ангажовали следећи угледни професори: проф. др Ерих Хајнтел [Erich Heintel], Беч; проф. др Дитер Клајн [Dieter Klein], Беч; проф. др Фридрих Каулбах [Friedrich Kaulbach], Минстер; проф. др Карл--Хајнц Фолкман-Шлук [Karl-Heinz Volkmann-Schluck], Келн; проф. др Валтер Бимел [Walter Biemel], Ахен; проф. др Јозеф Симон [Josef Simon], Бон; проф. др Дитер Јениг [Dieter Jähnig], Тибинген; проф.

75 Када је после 1945. године на Београдском универзитету почео прогон не-подобних наставника, Правни факултет је дао свој прилог. Са факултета су удаљени угледни наставници: Драгољуб Јовановић, Божидар С. Марковић, Милан Владисављевић, Ђорђе Мирковић, Миливоје Марковић, Александар Соловјев и нешто касније Милан Жујовић. Већина наставника овог факултета није била спремна да помогне својим прогоњеним колегама и својим гласом су допринели њиховом изгону. То ће се поновити у чисткама на Правном факул-тету 1973–1975. и 1998–2000. године, када је десетак наставника одстрањено са факултета из ванакадемских разлога. Опширније о томе: Драгаш Денковић, „Прилог проучавању улоге професора Правног факултета у борби за слободу научне мисли“, Научно наслеђе Правног факултета у Београду од 1841. до 1941, Правни факултет у Београду, Београд 1994, стр. 38–40; Јовица Тркуља, „Изгон наставника Правног факултета у Београду 1998–2000“, Hereticus, год. 5, бр. 3 за 2007, стр. 183–356.

53

др Бруно Либрукс [Bruno Liebrucks], Франкфурт; и проф. др Волф-ганг Милер-Лаутер [Wolfgang Müller-Lauter], Берлин.

Посебно треба поменути да су Ернст Блох (Тибинген) и Јирген Хабермас (Штарнберг) упутили протестно писмо поводом осуде Михаила Ђурића.76 У писму стоји: „Откако је јула ове године осуђен наш колега Михаило Ђурић, ми са растућом забринутошћу прати-мо како партијским одлукама, забранама публикација, јавним кам-пањама и судским процесима бива угрожена академ ска слобода, а у појединим случајевима и професионална егзи стенција интелектуал-не авангарде југословенског социјализма... Молимо Вас да поведете бригу о томе да се интелектуалне расправе и у Југославији решавају само интелектуалним средствима.“

9. – Било је то време када критичко преиспитивање теоријских схватања и њихово кориговање није остваривано у академској сре-дини, у кругу стручњака, пред судом науке, већ пред кривичним већем, у судској дворани и на партијским конференцијама. Преме-штене на терен дискусија у Савезу комуниста и подвргнуте стаљи-нистичком принципу демократског централизма – научне расправе су неретко завршаване политичком осудом, коју су пратиле добро познате форме удаљавања из наставе и са факултета.

То је било време када је београдски Правни факултет етике-тиран и дискредитован, време непојмљивих притисака којима се атаковало на аутономију и интегритет Факултета, што је створило неповољну констелацију односа на самом Факултету, атмосферу страха и прогона.77 Културни и јавни живот тада је постао препун „случајева“, судских процеса, забрана, политичких дисквалифика-ција, црних листа, спискова подобних и неподобних итд. Продубљен је јаз између официјелне државне политике и непожељне аутономне критичке науке, што је означило почетак краја рудиментарних сло-бода и културне демократије.

Осуда и изгон Михаила Ђурића због преступа мишљења зади-рали су у срж моралне савести и духовног здравља нашег друштва. Они су потврда безумља охолих властодржаца и њихових ратни-чких похода на институције културе. Истовремено, то је био и знак беса, несигурности, болести и слепила тога поретка, који је таквим понашањем себи самом одредио моралну осуду пред историјом.

76 Писмо Ернста Блоха и Јиргена Хабермаса председнику СФРЈ, маршалу Титу поводом осуде Михаила Ђурића, 11. новембра 1972.

77 Уп. „Ставови Наставно-научног већа Правног факултета у Београду поводом одлуке о враћању у наставу наставника који су одстрањени са Факултета седам-десетих година“ (Записник са XXII седнице Наставно-научног већа Правног факултета у Београду, одржане 16. октобра 1989).

54

С данашње дистанце, „случај професора Ђурића“ показује се као парадигма с трагичним последицама – како за даљи развој на-уке и филозофије, тако и за духовно здравље и интелектуални рад у Србији крајем XX века. Обистиниле су се Ђурићеве речи које је на крају судског поступка упутио својим судијама – да се ово суђење не тиче само њега лично, те да његово покретање и одржавање има много шири друштвени значај.78

Егзекутори ових прогона и чистки на Правном факултету у Бе-ограду – бројне равнодушне и амбициозно дисциплиноване колеге и студенти – добили су аплаузе и похвале, а убрзо су следиле и на-граде и синекуре.79 Наиме, већина наставника који су се ангажовали против Михаила Ђурића и петицијаша, или се прећутно сагласи-ли са њиховим прогоном, доживели су експресну професионалну и политичку промоцију у државно-партијској и универзитетској хијер-архији, у дипломатији, у међународноправним форумима за људска права. Изневеравајући морални и интелектуални етос научника и професора, они су прихватили поданички однос интелектуалних ва-зала и лакеја политичких моћника. Слично су прошли и студенти који су на партијским конферецијама и самоуправним органима по задатку кидисали на своје професоре. Иако су многи од њих били просечни студенти, а неки и понављачи – сви они су добили изузет-на места у органима СК и других друштвено-политичких органи-зација, у полицији и служби Државне безбедности, у дипломатији и другим министарствима, у кабинетима политичара, а неколико је награђено асистентским местима на Правном факултету Београду, где су остварили неслућене академске каријере.80

78 Михаило Ђурић, „Одбрана пред судом“, Сабрани списи Михаила Ђурића, књи-га 9, стр. 162.

79 Писани траг о ангажовању појединих наставника, сарадника и студената Правног факултета на удаљавању са факултета професора Михаила Ђурића и оних који су га подржавали садржан је у Записнику са Ванредне конфе-ренције Савеза комуниста Правног факултета у Београду одржане 26. марта 1973.

80 Као илустрацију наводимо сјајну универзитетску и политичку каријеру Оли-вера Антића, бившег декана Правног факултета, једног од оптужених у афери „Индекс“ и актуелног саветника у кабинету председника Републике Србије. Будући да је као студент београдског Правног факултета понављао годину и имао просечну оцену 8,29, у Реферату за његов избор у звање асистента--приправника за предмет Наследно право на две странице се описују његове партијско-политичке активности на факултету током 1972–1975. године које га квалификују и чине „идејно-политички и морално подобним за обављање посла који је од посебног друштвеног значаја“. „Појаве на које се односи-ло Писмо председника Тита и Извршног бироа Председништва СКЈ и говор друга Тита политичком активу Србије биле су присутне и у нашој средини. Пред СК и остале друштвено-политичке организације поставио се задатак

55

Правни факултет је имао немале користи од уклањања више својих чланова седамдесетих година. Додељена му је престижна Ву-кова награда, отворена су бројна одељења Факултета по градовима Србије, дограђена је зграда Факултета, обезбеђена солидна финан-сијска подршка.

10. – Иако су осуда и изгон Михаила Ђурића представљали зло-чин над мишљењем и атак на сáмо биће и аутономију универзите-та, изостао је отпор релевантних друштвених и културних снага. Бројни правни факултети и удружења правника, академије наука и организације за слободу мисли и људска права у земљи оста ли су по страни. Ипак, најтрагичније је било лакејско понашање Ђуриће-вих колега – професора и правника. Страх од отпуштања професора – чиновника државе – превагнуо је над потребом да се бране профе-сионални статус, слобода и аутономија универзитета. Немали број наставника отворено је или прећутно учествовао у овом атаку на универзитет и на слободу академске дискусије. Зато се може говори-ти о самопоробљавању универзитета. Нажалост, то није био ни први ни последњи пут да Београдски универзитет падне на испиту. Он није смогао снаге да се одупре овом драстичном ограничавању уни-верзитетске аутономије и обесмишљавању универзитетског позива.

Занимљиво је да су и они који су прикупили снаге да дигну свој глас против суђења људском мишљењу и изгона Михаила Ђурића – свој протест изразили са задршком, на амбивалентан начин. Тако, на пример, редакција загребачког часописа Praxis, реагујући на по-дизање оптужнице против Михаила Ђурића (члана редакционог са-вета часописа и одбора Корчуланске летње школе) и залажући се за слободу академске дискусије, ипак, налази за потребно да се дистан-цира од става проф. Ђурића, са „чијом се инкрими[ни]саном речју у дискусији ни ми не слажемо“.

револуционарне обнове и креативног деловања у ширим друштвеним окви-рима, превазилажења постојећег стања на Факултету, отварања простора за самоуправни развој Факултета и његово стављање у своју природну функцију, враћање угледа истом и др... На основу спознаје стања ствари и вредности по-рука времена направљен је дугорочни, целовит и развијен план рада који је, уз одговарајуће допуне стално развијајуће иницијативе чланства, од Писма до 1975. године перманентно оствариван и који је дао опипљиве резултате трајне вредности... У свим активностима које је имао СК и СС у назначеном време-ну друг Оливер Антић је учествовао и настојао да се политика СК доследно остварује. Анотирано је, примера ради, његово запажено учешће у сређивању стања у студентској организацији, сарадњи и помоћи СС Правног факулте-та студентима нашег Универзитета и акцији Факултета чији је циљ био по-моћ ослободилачкој борби вијетнамског народа...“ (Реферат за избор у звање асистента-приправника за предмет Наследно право на Правном факултету у Београду, 02-бр. 2242/3-28. IХ 1977. Реферат су потписали Борислав Благојевић и Момчило Курдулија.)

56

На другој страни, редакција београдског часописа Филозофија у свом уводнику „Cogitationis nemo poenam patitur“ критички се освр-ће на: 1) све бројније и све изражајније облике репресије у земљи, 2) ауторитарну употребу сечива немислеће одмазде и 3) настојање да се кривична правда првенствено стави у службу заштите државе, а не у службу заштите личности и грађана. При томе, у уводнику се уопште не помиње монтирани судски процес професору Ђурићу за деликт мишљења.

На срећу, поједини угледни интелектуалци широм Југославије смогли су снаге да јавно осуде прогон Михаила Ђурићу. Јасно је да ови протести, петиције и отпори малобројних наставника и култур-них посленика нису могли бити одбрана од тадашњих и потоњих ратничких похода на универзитет и друге институције културе. Још мање су се могли одупрети оштрици остракизма интелектуалаца у Србији. Упркос томе, ти отпори су били драгоцени. Прво, они су били израз тежње да се оснажи етос поштовања и одговорности за српску културу и њене храмове. И друго, они су својеврстан доказ да би расуло интелектуалног хабитуса имало кобне последице за развој људске цивилизације. Уосталом, српска историја јасно указује да су удари на храмове културе и њене протагонисте били наговештаји великих несрећа. Године и догађаји после осуде и изгона професора Ђурића то ће, на невољу, потврдити.

4. Повратак и судска рехабилитација

У случају проф. Ђурића почетком седамдесетих година водећи српски политичари, органи правосуђа и београдски Правни факул-тет пали су на испиту, јер нису имали снаге да се супротставе атаку на аутономију универзитета и слободу мисли. Вољно или невољно, они су учествовали у својеврсном злочину над мишљењем. Тек на-кон две деценије, у битно промењеним друштвеним и политичким околностима, они су смогли снаге да признају своју грешку, да је по-литичка пресија била непримерена, те да су грубо кршена основна људска права и слободе прогнаних наставника Правног факултета у Београду. Штавише, они су показали спремност да се бар делимично отклоне тешке последице поменуте пресије и изглади неправда која им је нанета. Прво је Правни факултет отворио врата за повратак изгнаних наставника. Потом је отпочео дуготрајни процес њихове политичке и судске рехабилитације.

У овом одељку се на основу докумената анализирају повратак проф. Ђурића на београдски Правни факултет и његова судска ре-хабилитација.

57

4.1. Повратак Михаила Ђурића

1. – Седамнаест година после тзв. случаја професора Ђурића и трагичних збивања на београдском Правном факултету отпочео је у Србији процес тзв. демократизације. Отпочело је мучно скидање мрач-них велова испод којих су деценијама скривана бројна кукавичја јаја и параноје идеолошког чистунства. На светло дана изашла је чињеница да су речи професора Ђурића 1971. године биле пророчанске.

Стога је Правни факултет, после две деценије дугог ћутања, по-чео да пребира по свом прљавом вешу и одлучио да прогоњеним професорима отвори врата својих амфитеатара. Дакле, одлучио је да се опере и проветри, да се испегла и као невин наново прикљу-чи новој генерацији бораца за „демократију и националну правду“ који ступају на врата државно-партијских функција и синекура. Прво је Правни факултет упутио предлог Окружном суду у Београ-ду предлог за обнављање поступка и укидање решења о трајној за-брани растурања часописа Анали Правног факултета у Београду, бр. 3/1971. Након тога је факултет крајем 1989. године „манифестовао дубоку људску и професионалну потребу свих радника Факултета да се појединцима, члановима колектива, према којима су учињене неправде, пружи морална и научна сатисфакција“.81 Резултат тога била је Одлука о враћању у наставу наставника који су одстрање-ни са Факултета седамдесетих година, коју је Наставно-научно веће Правног факултета у Београду донело на својој седници одржаној 16. октобра 1989. године.

У тексту Одлуке су прво сумирани ставови наставника који су се заложили за темељно преиспитивање немилих догађаја из 1973––1975. године и отклањању њихових последица. Они су указали на оно што је у тим догађајима „од ширег принципијелног значаја за разумевање судбине интелектуалаца и свих оних који имају хра-брости да у борби за истину виде највиши израз људског достојан-ства и, као најважније, за враћање аутономије и интегритета Фа-култета. Отуда се догађаји на Правном факултету из прве половине седамдесетих година морају посматрати као беочуг у ланцу сличних голгота кроз које су на нашем тлу пролазили и пролазе интелекту-алци, борећи се за свој социјални ангажман и доприносећи развоју научне мисли, српског и југословенског друштва.“82

81 Записник са XXII седнице Наставно-научног већа Правног факултета у Бео-граду, одржане 16. октобра 1989.

82 „Ставови Наставно-научног већа Правног факултета у Београду поводом Од-луке о враћању у наставу наставника који су одстрањени са факултета седам-десетих година“. Овај текст су написали Мирослав Петровић и Јовица Тр-куља. Након редиговања у Радној групи, коју су сачињавали Павле Николић,

58

Имајући све то у виду, Наставно-научно веће Правног факул-тета у Београду донело је „Одлуку о враћању у наставу наставника одстрањених са Факултета седамдесетих година и тиме манифестује дубоку људску и професионалну потребу свих радника Факултета да се појединцима, члановима колектива, према којима су учињене не-правде, пружи морална и научна сатисфакција. Мада овај чин долази прекасно да би зацелио дубоке ожиљке у животу Факултета, он ипак има много шири друштвени значај. Тај чин у нашем времену домина-ције политичке моћи буди веру да нису порушени сви мостови који нас везују са великим цивилизацијским токовима слободе мишљења, аутономије универзитета и интелектуалног научног рада.“83

У складу са овом одлуком Наставно-научног већа, декан Ми-рослав Петровић је упутио позив свим нставницима удаљеним из наставе или са Факултета у периоду 1971–1977. године да дођу на факултет ради „договора и реализације Одлуке поменутог Већа о повраћају наставника“.

Михаило Ђурић се одазвао позиву и на основу те одлуке је враћен у радни однос на Правни факултет 3. маја 1990. године у звању редовног професора. Коста Чавошки је, такође, враћен у рад-ни однос маја 1990. у звању редовног професора за предмет Увод у право. У случају Александра Стојановића приступило се уобичаје-ном избору у звање, иако је могао одмах бити примљен у радни од-нос на одређено време док се не оконча поступак избора. Напокон, 1. октобра 1990. изабран је у звање ванредног професора за пред-мет Управно право, а 13. децембра 1995. за редовног професора. Три године касније, априла 1998. године, преминуо је у шездесет осмој години живота.

Стеван Врачар, Стеван Ђорђевић и Данило Баста, који нису од-страњени са Факултета, већ само из наставе, враћени су у наставу раније. Врачар и Ђорђевић су враћени 1982. а Баста 1984. године. Андрија Гамс и Ружица Гузина превремено су пензионисани, док је Бранислава Јојић своју универзитетску каријеру наставила у Моста-ру, а потом у Крагујевцу.

Војислав Коштуница је одбио да се врати на Факултет из прин-ципијелних разлога. Ту своју одлуку он је образложио у свом писму декану Правног факултета на следећи начин: „Током свих ових годи-не Правни факултет је, осим часних изузетака, од наречене ‘хипотеке’ стечене уклањањем више својих чланова имао не мале користи. Како

Југослав Станковић и Миодраг Орлић, Научно-наставно веће Правног факултета у Београду прихватило је на XXIII седници, одржаној 6. новембра 1989. године, текст као образложење Одлуке о враћању у наставу наставника одстрањених почетком седамдесетих година.

83 Исто.

59

иначе објаснити баш у време непојмљивих притисака факултетске ‘голготе’ толике успешне каријере наставника тог истог Факултета у свим подручјима јавног живота: у највишим државним органима, различитим партијским форумима, на Универзитету, у дипломатској служби и међународним организацијама са обе стране Океана, по-себно онима које воде бригу о људским правима? Или, како другачије разумети безбројне позиве наставницима овог Факултета да широм Југославије пред међународном јавношћу тумаче дубљи смисао ори-гиналних правних умотворина какве су, рецимо, удружени рад, сло-бодна размена рада, делегатски систем, самоуправно споразумевање и друштвено договарање и сл. Обичним каријеристичким интереси-ма ове врсте без већих напора се може објаснити дугогодишње ћу-тање на Правном факултету о збивањима почетком седамдесетих го-дина. Не сумњам ни у то да ће од данашње ‘гласности’ приличан број факултетских наставника имати различите користи, сличне онима које су имали током готово две деценије дугог ћутања о спорним збивањима на Факултету седамдесетих година.“84

По свему судећи, Коштуница је, окусивши на својој кожи мо-ралну неосетљивост, опортунизам, безобзирност и каријеризам на-ставника Правног фкаултета, дубоко проникао у тамну повест овог факултета, у којој су конформизам и каријеристички интереси дово-дили до чистки и уништавања успешних академских каријера поје-диних угледних наставника. Стога је он одбио позив декана и сваки разговор о враћању у наставу наставника одстрањених са факулте-та у периоду 1971–1977. године. Свој разлог изразио је лапидарно у једној реченици: „Ни данас, као ни током свих ових година, наши циљеви нису били исти.“85

2. – Будући да је предмет Историја политичких теорија у међу-времену био укинут, Михаило Ђурић је у току школске 1990/91. го-дине одржао курс на последипломским студијама о европском духу. Пензионисан је 3. маја 1990. године, тако да је био у радном односу само пет месеци. Тако је окончана универзитетска каријера једног од најугледнијих и најзначајнијих професора београдског Правног факултета.86

О интелектуалној и моралној величини Михаила Ђурића сведоче судови које су о њему изрекли водећи савремени мислиоци, његове

84 П. Нешић, „Ars politica“, Интервју, Београд, бр. 222, 8. децембар 1989, стр. 17–18.85 Исто, стр. 18. 86 Поставља се питање зашто је Михаило Ђурић, после свих неправди и пони-

жења које је доживео, прихватио да се врати на Правни факултет пет месеци пре пензионисања. По свему судећи, он је то учинио да би помогао том факул-тету да скине негативну хипотеку коју је носио због изгона својих наставника седамдесетих година ХХ века.

60

колеге и сарадници, као и награде угледних националних и европ-ских институција. Ценећи Ђурићев рад и допринос филозофији, његове немачке колеге, на челу са проф. др Јозефом Симоном, при-премиле су и објавиле 1985. године зборник радова посвећен њему поводом шездесетог рођендана (Ниче и филозофска традиција).87 Пригодом његовог седамдесетог рођендана објављена је међународ-на споменица Криза и перспективе филозофије,88 а у част осамде-сетог рођендана објављен је свечаник Мишљење у вртлогу нашега времена.89 Добитник је Октобар ске награде Града Београда за 1990. годину, награда најстаријих и најпрестижнијих националних уста-нова (Матице српске, Коларчеве задужбине, Радио-Београда), на-граде „Рашке хрисовуље“ за 2002. годину и „Лаза Костић“ за 2003. годину. За заслуге и доприносе у области филозофије добио је 2009. године међународну награду Фонда „Луиђи Тартуфари“ римске На-ционалне академије наука Републике Италије (Accademia Nazionale dei Lincei).

Имајући све ово у виду, издавачи Службени лист СРЈ и Терсит из Београда објавили су 1996–1997. године Изабране списе Михаила Ђурића у десет књига. Десетак година касније Службени гласник и Правни факултет Универзитета у Београду штампали су ново, до-пуњено издање Сабраних списа Михаила Ђурића I–XII.90

4.2. Судска рехабилитација

1. – За разлику од успешних земаља у транзицији, које су крену-ле путем правног савладавања ауторитарне прошлости и веома брзо донеле законе о рехабилитацији политичких осуђеника и кажњени-ка, Србија је тек шест година после демократских промена, апри-ла 2006, донела сличан закон. Овај Закон о рехабилитацији опреде-лио се за правну рехабилитацију у ужем смислу (жртва политичке

87 Josef Simon (Hrsg.), Nietzsche und die philosophische Tradition. Nietzsche in der Diskussion, Mihailo Djurić zum 60. Geburtstag am 22. August 1985, Bd. I–II, Verlag Königshausen + Neumann, Würzburg, 1985, 121 + 122 S.

88 Криза и перспективе филозофије, приредили Данило Баста, Слободан Жуњић и Младен Козомара, Терсит, Београд 1995.

89 Мишљење у вртлогу нашега времена, приредили Данило Н. Баста и Часлав Д. Копривица, Гутенбергова галаксија, Београд, 2005.

90 Сабрани списи Михаила Ђурића I–XII, приредио их је Јовица Тркуља (издава-чи „Службени гласник“ и Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009). Заслуга за појаву ових Сабраних списа припада: рецензентима проф. др Здравку Кучинару, писцу предговора, проф. др Јовану Аранђеловићу, писцу поговора, проф. др Мирку Зуровцу, рецензенту 11. књиге, академицима Ни-коли Милошевићу и Данилу Н. Басти, рецензентима 12. тома, и доц. др Алек-сандру Гордићу, који је, заједно са екипом „Досије студија“ из Бео града, урадио комплетну припрему текста за штампу.

61

репресије има право само на то да се пресуда прогласи ништавом). Он није био праћен доношењем нужних пратећих закона (Закона о досијеима тајних служби, Закона о денационализацији и других прописа) и није омогућио право на обештећење жртава политичке репресије. Ипак, захваљујући већини тада надлежних окружних су-дова Србије, овај Закон се, упркос бројним слабостима, примењивао релативно успешно.91 О томе сведоче решења о рехабилитацији зна-чајних личности наше културе: Слободана Јовановића, Драгољуба Јовановића, Борислава Пекића, Драгослава Михаиловића и других.

Иако је Михаило Ђурић остварио бриљантну универзитет-ску каријеру, стекао углед у земљи и свету, оставио дубоки траг на Правном факултету, Филозофском факултету и Српској академији наука, нико се у овим институцијама није сетио да поднесе захтев за његову рехабилитацију. Слично су се понашале и бројне невлади-не организације за људска права, стручне организације и удружења правника, филозофа, социолога, књижевника и друге установе.

Будући да три године од доношења Закона о рехабилитацији ниједна од назначених институција није поднела захтев за рехаби-литацију Михаила Ђурића, то су учинили његови пријатељи и сарад-ници. Наиме, проф. др Јовица Тркуља, проф. др Данило Н. Баста и Јово Цвјетковић поднели су Окружном суду у Београду захтев за рехабилитацију проф. Ђурића.92 Подносиоци захтева су најпре под-сетили на пресуду Окружног суда у Београду К 555/72 од 17. јула 1972. године, којом је Михаило Ђурић осуђен на казну строгог за-твора у трајању од две године због кривичног дела непријатељске пропаганде, и на пресуду Врховног суда Србије (Кж. 1702/72 од 2. јануара 1973. године), који је, решавајући о жалби браниоца опту-женог, преиначио пресуду Окружног суда у погледу одлуке о казни и осудио проф. Ђурића на казну затвора у трајању од девет месеци.

Они су предложили да Веће Окружног суда у Београду спроведе поступак у складу са Законом о рехабилитацији и донесе решење којим ће овај захтев усвојити, утврдити да је пресуда Врховног суда СР Србије од 4. јануара 1973. године против проф. Ђурића ништава од дана доношења и да су ништаве све њене правне последице.93

У Окружном суду у Београду, пред већем састављеним од су-дија Марине Говедарице, председника већа, Наталије Бобот и Јелене

91 Крајем 2011. године донет је нови Закон о рехабилитацији, који је настојао да отклони књучне слабости претходног Закона о рехабилитацији из 2006.

92 Захтев за рехабилитацију проф. др Михаила Ђурића, поднет Окружном суду у Београду 19. априла 2009.

93 Исто, стр. 1–2. Подносиоци захтева су, уз захтев за рехабилитацију, достави-ли суду и књигу докумената Злочин над мишљењем, осуда и изгон Михаила Ђурића (приредио Јовица Тркуља, издавач Центар за унапређивање правних студија, Београд, 2005).

62

Богдановић-Ружић, чланова већа, одржано је рочиште 19. октобра 2009. године. Двојица подносилаца захтева, проф. др Данило Баста и проф. др Јовица Тркуља, изјавили су да су захтев за рехабилитацију проф. др Михаила Ђурића поднели као његови бивши студенти, са-радници и поштоваоци. Они су изнели уверење да је проф. Ђурић 37 година раније осуђен из идеолошких и политичких разлога, те да та пресуда, која му је изречена за јавно саопштено мишљење, више не може бити саставни део правног поретка једне демократске државе која поштује људска права и слободе, међу њима и слободу говора и изражавања.

„У строгом смислу речи, судска рехабилитација није потребна професору Михаилу Ђурићу – њега је рехабилитовала истина онога што је говорио и због чега је осуђен, истина коју је потоња историја у целини потврдила. Али та је рехабилитација потребна сваком чо-веку који држи до истине и правде, потребна је целој нашој земљи, која настоји да учврсти демократски поредак и развије нов систем вредности у којем неће бити могуће да се, попут проф. Михаила Ђурића, на оптуженичку клупу изводе људи слободног и критичког духа, спремни да из најплеменитијих побуда, несебично и отворено, изложе суду јавности своје мишљење о крупним и судбоносним пи-тањима друштва, државе и народа.“94 Они су истакли да ratio legis рехабилитације као правног института лежи у националном и ши-рем друштвеном интересу да се исправе неправде и да се рехабили-тују сви они који су осуђени на монтираним политичким процесима одржаним после 6. априла 1941. године на основу исконструисаних оптужница за дела која нису извршили.

На основу свега тога, Данило Баста и Јовица Тркуља сматрају како је јасно да све релевантне чињенице и докази морају довести до одлуке овог већа којом проф. др Михаило Ђурић треба да буде рехабилитован, а пресуда донета од стране Врховног суда Србије од 4. јануара 1973. поништена и стављена ван снаге.

По одржаном рочишту 19. октобра 2009. године, Веће Окружног суда у Београду донело је решење о рехабилитацији Михаила Ђу-рића.95 Овим решењем се утврђује да је пресуда Врховног суда Србије Кж. 1702/72 од 4. јануара 1973. у односу на Миха ила Ђурића ништава од тренутка њеног доношења и да су ни штаве све њене последице, а рехабилитовано лице Михаило Ђурић сматра се неосуђиваним.

У образложењу овог решења подробно су наведени основи који су руководили суд да донесе овакву одлуку. Прво су изложени

94 В. Поднесак Данила Басте Окружном суду у Београду од 2. октобра 2009.95 Решење Окружног суда у Београду о рехабилитацији Михаила Ђурића, Рех

34/09, од 19. октобра 2009.

63

инкриминисани ставови проф. Ђурића због којих је осуђен. У том смислу се подсећа да је проф. Ђурић, критикујући амандмане на устав СФРЈ, рекао како промена устава која је тада намеравана да се спро-веде нема никакав дубљи друштвени смисао, „да треба бити начисто да је Југославија већ давно готово само географски појам, будући да се на њеном тлу успоставља неколико самосталних, независних, чак међусобно супротстављених националних држава...“, „да није нима-ло тешко увидети да се већ сада, у садашњим условима, српски народ налази у неравноправном положају према другим народима у Југо-славији...“ и „да уставне промене погоршавају ионако неравноправни положај српског народа“. Односно – да су се „Срби у властитој репу-блици нашли у подређеном положају према Албанцима“.96

За ове речи Михаило Ђурић је пресудом Окружног суда 17. јула 1972. године оглашен кривим, јер је „у циљу непријатељског де-ловања против нашег друштвеног и државног уређења подстицао и позивао на разбијање братства и јединства народа Југославије, при-казујући при том злонамерно и неистинито друштвено-политичке прилике у земљи“.97 Из описа радњи извршења кривичних дела, бли-же наведених у изреци пресуде Окружног суда у Београду К. 555/72 од 17. 7. 1972, „произлази да је проф. др Михаилу Ђурићу суђено искључиво за изражено мишљење и говор на јавном месту, да је суђено израженој слободи мишљења, а тамо где се говори о ‘злочи-ну мишљења’, врши се у ствари ‘злочин над мишљењем’ (Живорад Стојковић), што даље значи да је овим процесом вршен прогон јав-но изговорене речи и суђено угледном културном посленику – уни-верзитетском професору, само због јавног изношења свог гледишта о постојећој друштвеној ситуацији“.98

Ђурићу је суђено, сматра вéће, из политичких и идеоло шких разлога, а његовом осудом били су прекршени актуелни устав СФРЈ и Универзална декларација о људским правима, коју је 1948. усвојила Генерална скупштина Уједињених нација (чији је ФНРЈ била један од оснивача). „Мишљење и став професора Ђурића разликовали су се од политичког става тадашњег државног и партијског руководства, а у то време свако другачије мишљење било је јеретичко, проглаша-вано непријатељским, а лица која су их изражавала хапшена су и осуђивана“, закључак је у образложењу одлуке о рехабилитацији.

У одлуци се жали што се не могу избрисати и ублажити мно-гобројне и несагледиве последице које је пресуда Окружног суда у Београду из 1972. имала на приватни и професионални живот проф.

96 Исто, стр. 3.97 Исто.98 Исто.

64

др Михаила Ђурића. Судије већа су нашле за сходно да подсете и на то како су у време прогона Ђурићу подршку давали многобројни угледни интелектуалци. Неформалну рехабилитацију професор др Михаило Ђурић је доживео када га је На ставно-научно веће Правног факултета у Београду одлуком од 16. окто бра 1989. вратило у наставу заједно са још неколико наставника одстрањених са Факултета почет -ком седамдесетих година.

Имајући у виду све то, веће Окружног суда је закључило да је проф. др Михаило Ђурић био осуђен из политичких и идеоло шких разлога, да су његовом осудом били прекршени актуелни Устав СФРЈ и Универзална декларација о људским правима, те да су стога испуњени услови из одредбе члана 1 Закона о рехабилитацији, па је, применом члана 5, став 1, истог закона, усвојен захтев за реха-билитацију и одлучено као у изреци овог решења. Суд је прихватио став и мишљење подносилаца захтева да је правна рехабилитација проф. др Михаила Ђурића интерес сваког правдољубивог грађанина наше земље и да је у интересу успоставе достојанства правде и ње-ног постојања.99

На крају образложења решења судско веће је закључило да је „рехабилитација проф. др Михаила Ђурића од оних рехабилита-ција које су више потребне нама као друштву него рехабилитованом лицу, јер без исправљања неправди и отклањања заблуда из про-шлости нема правде и истине у садашњости ни здравог и слободног друштва – државе“.100

4.3. Прећутана рехабилитација1. – Вест о рехабилитацији Михаила Ђурића у српским ме-

дијима углавном је прећутана и остала је без одјека и коментара у стручној јавности. Изузетак је био недељник НИН, који је 21. јану-ара 2010. године опширно на три странице обавестио своје читаоце о садржини решења о рехабилитацији Михаила Ђурића и ширем, принципијелном значају овог чина.

Професор Ђурић је у време покретања поступка за његову суд-ску рехабилитацију и објављивања његових Сабраних списа про-живљавао најтеже дане у свом животу. Мирјана и Михаило Ђурић имали су два сина: Оливера (1954) и Стефана (1955). Старији син Оливер Ђурић, инжењер електротехнике, разболео се од леукемије и умро 12. маја 2007. године. Та прерана и трагична смрт погодила је целу породицу, посебно мајку Мирјану Ђурић,101 која се разболела,

99 Исто, стр. 4–5.100 Исто, стр. 5. 101 Мирјана Ђурић потиче из угледне београдске породице Татић. Рођена је 1924.

године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала

65

скрхана болом за изгубљеним сином. Професор је остао без по-родичног стожера, пожртвовне супруге, која га је одано пратила и храбро подржавала на његовом тегобном животном путу. Ђурићев млађи син Стефан Ђурић, шаховски велемајстор, који живи у Ита-лији, такође се суочио са здравственим проблемима. У таквој ситу-ацији Михаило је стоички подносио ове ударце судбине и потпуно се посветио бризи око болесне супруге. Из стана је одлазио само на састанке у САНУ.

Уз све невоље, придружила се још једна. Упркос изузетном угле ду и заслугама које је учинио за факултет на којем је радио, за Српску академију наука и уметности и за српску културу, Михаило Ђурић није добио ни стан на трајно коришћење. До краја живота је становао у туђем стану као заштићени подстанар. Када је стан добио новог власника, отпочела су непримерена узнемиравања и шиканирања.

Упркос овим животним недаћама, Михаило Ђурић је до краја остао усправан, принципијелан и доследан својим принципима. У тешким и суморним данима које је проживљавао на крају свог жи-вотног пута једина радост је била пажња неколико искрених прија-теља и поштовалаца, посебно Данила Басте. Истински се обрадовао објављивању својих Сабраних списа у 12 књига и решењу о судској рехабилитацији.

2. – Осуда и изгон професора Михаила Ђурића и других на-ставника и сарадника Правног факултета у Београду седамдесетих година XX века представљају беочуг у дугом ланцу сличних, како прошлих тако и будућих, драма-трагедија интелектуалаца на овим просторима. Ту се, заправо, сусрећемо с великом хипотеком срп ске традиције, коју ће аутономни критички интелектуалци још дуго но-сити као крст на својим леђима. Реч је о остракизму интелектуала-ца у Србији – неповерењу и најгорем могућем односу према најум-нијим људима. Неколико година касније, оштрицу тог остракизма осетили су на својој кожи наставници Правног факултета који су се супротставили погубном и ретроградном Закону о универзитету из 1998. године.102

је и докторирала 1949. на Филозофском факултету Универзитета у Београду на Историји уметности. Радила је у Народном музеју у Београду као кустос. Објавила је следеће књиге: Иконографија Богородице (2007) и Студије о Хри-сту (2010), обе у издању Јасена, Београд, као и неколико мањих публикација (каталога, скрипти, прегледа). Потпуна библиографија, приближно 120 радова у угледним међународним и домаћим часописима, налази се у овој последњој књизи. Преминула је 6. октобра 2013.

102 Са Правног факултета је, позивањем на Закон о универзитету из 1998. године, за само четири месеца, у периоду од септембра до децембра 1998, одстрање-но седам професора и сарадника, а против двоструко већег броја изречене су

66

Решењем Окружног суда у Београду о рехабилитацији испра-вљена је велика неправда која је нанета професору Михаилу Ђурићу. Јасно је да ова судска рехабилитација није потребна њему, већ нама и друштву које се бори за истину, правду и владавину права. Мада је чин правне рехабилитације проф. Ђурића дошао прекасно да би зацелио дубоке ожиљке у његовом животу, да би искупио нашу савест, још неугаслу сасвим – он, ипак, има шири, принципијелни значај. Тај чин у нашем времену доминације насртљиве политичке моћи и великих апетита гладних власти, у годинама немира и мо-ралних посртања, пробудио је веру да нису порушени сви мостови који нас повезују са великим цивилизацијским тековинама слободе мишљења и аутономије научног рада; да још има наде за човеков усправан ход, за јеретике и „крадљивце ватре“. Најзад, повратио је самопоуздање посрнулој српској интелигенцији, оснажио веру да ће, све док она буде имала јеретике који ће отворено и критички са-општавати своје мишљење без обзира на пресију власти, бити наде и за народ којем та интелигенција служи.

5. У Платоновом свету вечних вредности

Године 2011. животни пут Михаила Ђурића примицао се крају. После тешке болести преминуо је 25. новембра 2011. Иза њега су оста ли обимно дело и дубок траг у српској култури. Својим књигама и јавним наступима поставио је образац и меру таквог ангажмана, са тежиштем на аутономној, начелној позицији, наглашеном личном ставу и на јединству мишљења, говора и чињења.

Сви његови радови су израз аутентичне филозофске егзистен-ције која извире из „потребе (трагања) за истином, отворености за њу и непоколебљиве спремности да јој се несебично служи“.103 У њима је он излазио у сусрет прешној животној потреби за су-очавањем са изазовима нашег времена, трагања за одговорима на пресудна питања, те да се у том дубинском, а не површном смислу „своје време мислима обухвати“ (Хегел). Доследно се држао Канто-вог начела: „Врлина је морална снага у обављању своје дужности, која никад не треба да постане навиком, већ да увек сасвим нова и

различите казнене мере – од суспензија до новчаних санкција. Укратко, готово четвртина запослених у настави на београдском Правном факултету постала је жртвом казнене политике коју је спроводио тадашњи декан-намесник Оли-вер Антић, некадашњи партијски јуришник и актуелни саветник председника Републике.

103 Данило Н. Баста, „Михаило Ђурић – нацрт за мисаони портрет“, Неодољива привлачност историје, Библиотека „Политика и друштво“, ЦУПС, Београд, 1999, стр. 91.

67

изворна произлази из начина мишљења.“ Рано је схватио да је „жи-вот човека напор и напрезање, а не опуштеност и лагодност“.

Својим животним делом, као филозоф, али и као човек, стекао је изванредан углед не само у различитим круговима наше филозо-фије, већ и у нашој култури у целини. Посебно вреди истаћи зна-чајан реноме који Ђурић ужива у српској и европској култури, у коју је унео свој самосвојни глас хеленског хуманизма, аутентичног евро-пејства, културног родољубља и аутентичног српства.

Професор Ђурић је био учитељ који је учио најпре делима, па тек онда речима, упућивао је, а и сâм је био пример. Он је своје уче-нике учио не да усвајају, већ да освајају знање, доводио их до прага њиховог духа. Ослобађајући нас једноумља, многих заблуда и пред-расуда, лажне вере, наметнутих ауторитета и погрешних алтерна-тива, Михаило Ђурић је учинио све да његово дело будућим на-раштајима светли као путоказ, а његов живот – образац узорности, моралности и доследности.

Учио нас је и својим примером показивао да се може бити исто-времено и Србин и Европљанин. Упозоравао је на поразну чињени-цу да је српски народ у својој повести често прелазио пут од неод-мереног уздизања и слављења Европе као своје духовне постојбине и највеће узданице, спрам које се односио са неограниченим пове-рењем и страхопоштовањем, до потпуног разочарања у Европу и од-бацивања свега што носи европски предзнак и опредељење. Кретање по овим крајностима испоставило се као кретање из пораза у пораз, што је на крају XX века довело у питање опстанак српске државе и народа. Стога је Ђурић сматрао да се према Европи морамо односи-ти с пуним поштовањем њених великих вредности, али и критич-ки према мрачној страни њеног бића. Јер, непорецива постигнућа и супериорност западноевропске цивилизације имају другу страну медаље: њену (са)одговорност за муке, патње и зла читавог света.

Професор Ђурић је био необично скроман, крајње принципије-лан и етичан по опредељењу и животним назорима, естета, проду-ховљен и маркантне физиономије, урођено господствен и отменог понашања. Вишеструко обдарен, поседовао је мудрост и врхунске таленте ренесансне личности (у младости је свирао виолину, компо-новао, сликао), велеучен и великодушан, достојанствен, магијски је пленио своје слушаоце.

Живео је у платонистичком свету вечних вредности. Избегавао је медије и склањао се од великог публицитета достојанственом уздр-жаношћу, својственом филозофу и мудрацу. Сматрао је како „човек треба да говори само онда када не сме да ћути“. Био је ненадмашан предавач, концизан у исказима, логичан и убедљив у доказима, а

68

егзактан и категоричан у закључцима. Био је увек праведан према другима и изузетно строг према себи. Наизглед и само на први по-глед, био је строг, арогантан и одбојан, а иза његовог строгог и кру-тог израза појављивао се благородан, топао људски лик.

Његов живот је протицао у знаку сеоба и изгона, ратних и послератних невоља, робије, смрти и болести најближих. Дожи-вљавао је и прежив љавао драматичне ударе судбине, сурови изгон, непреболне туге, вапијуће празнине. Професор Ђурић је доживео трагичну судбину оца који је сахранио сина. Мало је људи који мо-гу да се до стојанствено носе са страшним животним недаћама и да тако стоички, без роптања, подносе жестоке ударце судбине како је то чинио проф. Ђурић. Само изузетно умни, природно обдарени, карактерни и духовно богати људи могу мирно, са пуним достојан-ством у свом болу, да приме оно што је неминовно без очајавања и резигнације.

Крајем маја 2011. године Михаило Ђурић је доживео мождани удар. Након болнице, смештен је у Геронтолошки центар на Бежа-нијској коси, где је 25. новембра 2011. преминуо. Сахрањен је у по-родичној гробници на Новом гробљу у Београду.

Андрић је својевремено записао да се „на онај бољи свет не може прећи док се не полети у болном стрмоглавом паду и не тресне о тврду земљу“. Наш драги учитељ, пркосник судбине, витез слобо-де, послушник правде, посленик врлине и заточник истине отишао је на онај, надамо се, бољи, праведнији и савршенији свет, на своје место у пантеону Правног факултета, непосредно уз Слободана Јо-вановића, Живојина Перића, Ђорђа Тасића, Тому Живановића и Ра-домира Лукића.

1

ИНКРИМИНИСАНИ ТЕКСТОВИ

МИХАИЛА ЂУРИЋА

71

1.1. ГОВОРИ СТУДЕНТИМА

Врење и комешање које вас је од јуче захватило схватам и при-хватам као нешто најприродније и најнормалније. Чудно је да је сту-дентски протест избио на површину тек сада, да до њега није дошло раније, мада је извесно да је врење и комешање одавно узело маха међу студентском омладином, само што је оно до сада било притаје-но и пригушено, или се бар није испољавало на тако драматичан на-чин као у овом часу. Јер, код кога би најпре требало очекивати не-мир, незадовољство и немирење с владајућим поретком ствари него код младих, код оних који свему прилазе чиста срца, који су тек на путу да закораче у живот?

Лако је увидети да има доста разлога за немир, неспокојство и незадовољство. Свет у којем живимо далеко је од тога да буде она-кав какав бисмо хтели да буде, и готово нимало не личи на свет ка-кав бисмо могли да пригрлимо као свој. То што се ствара свугде око нас, тај моћни друштвени апарат који све ломи и обухвата, та уч-мала и лицемерна друштвена средина која нас тишти и притиска, све то далеко заостаје за Марксовом хуманистичком визијом људске заједнице, ако уопште има ма какве везе с њом. Ово упркос томе што се званични представници социјалистичког друштва, и то како код нас тако и у другим земљама широм света, тако радо позивају на Марксово име.

Имате пуно право што не желите да се мирите с постојећим стањем ствари, што одбацујете један начин мишљења и говора који се код нас уврежио и што настојите да мењате устаљену прак-су у многим областима друштвеног живота. Нема никакве сумње да је наше друштво пуно свакојаких противречности, да је у на-шем друштву много шта искривљено и извитоперено. Али, једно је увиђање чињеница, а нешто сасвим друго порицање чињеница речју и делом. Дуг је пут који ту треба прећи. За оно прво су способни многи, док ово последње могу само најсрчанији. Охрабрујући је знак да студентска омладина предњачи у захтевима да се брже и смелије иде напред.

72

Ваше устајање против владајућег поретка ствари разбија само-поуздање и самозадовољство одавно поражених, али још утицајних снага нашег друштва. Нарочито је добро то што сте од самог почет-ка јасно показали да умете да мислите на друге бар исто толико ко-лико и на себе, што сте подигли свој глас против неједнакости и не-слободе на ширем друштвеном плану, што настојите да успоставите додир с другим деловима нашег друштва, поготово с радницима и непосредним произвођачима уопште. То само потврђује вашу поли-тичку снагу и зрелост.

У нашем друштву нема јасних фронтова, нити постоје чврста мерила помоћу којих се може разграничити истинито од лажног, већ је све измешано и испреплетено. Сви се крију иза крупних речи и сви се позивају на велики идеал ослобођења човека. Штавише, зама-гљен је хоризонт према којем сви управљамо поглед, обезвређен је умни разговор и обесмишљено деловање у ширим друштвеним раз-мерама. Најгласнији су они који немају шта да кажу и који ни у шта не верују; неспособни одлучују о судбинама способних, док кривци позивају своје жртве на одговорност.

Извесно је да свет не мора бити тако рђав какав јесте, да може бити и лепши и бољи. На вама је да предочите могуће алтернати-ве, да откријете реалне могућности у садашњем друштвено-исто-ријском тренутку. Само, чувајте се од претераног одушевљења. Може се много учинити за ствар човековог ослобођења, може се знатно ублажити притисак оних који намећу лажну слободу да би од ње имали корист за себе. Али, свеопште задовољење и испуњење живота, то јест потпуно помирење човека с човеком и човека с при-родом, није могуће, колико год било тачно да се томе можда можемо знатно приближити у часу који је пред нама*.

* * *Има једна Хелдерлинова реч коју овде треба поменути, реч ве-

ликог немачког песника. По тој речи, песници имају можда једно око превише. То значи да се они разликују од обичних, просечних људи по томе што залазе иза постојећих, видљивих облика ствари, што говоре и делају по једном вишем смисаоном налогу, што проно-се истину кроз јавност људске свакидашњице.

Треба отворено рећи да политички фактори у овој земљи имају једно око мање. Ако не баш сви политички фактори одреда, онда

* Михаило Ђурић, Говор студентима, одржани 4. јуна 1968. на Правном факул-тету у Београду; објављен у 4. ванредном броју листа Студент, 18. и 21. јуна 1968, стр. 2.

73

бар већина њих. Људи који се код нас баве политиком не познају свет у којем живе, не разумеју кретање које је захватило студент-ску омладину, не виде стварност студентског покрета. И не само да политички фактори ове земље имају једно око мање. Они би хтели да и нас осакате, да нас присиле да једним оком мање гледамо у бу-дућност која надолази. Као да би по сваку цену хтели да одрже вла-дајући поредак ствари, да нам наметну ропство вечне јучерашњице.

Треба водити рачуна о ономе што је могућно, треба имати на уму реалне историјске могућности, треба знати шта дâти историјски тренутак пружа и омогућује. Али, оно што је могуће није тако лако надохват руке, нити само од себе прераста у стварност. Нико не тре-ба да се заварава тиме да може постићи оно што је могуће уколико не тежи за оним што је немогуће*.

* Михаило Ђурић, Говор студентима, одржан 6. јуна 1968. на Правном факул-тету у Београду; објављен у 5. ванредном броју листа Студент, 18. и 21. јуна 1968, стр. 2.

74

1.2. СМИШЉЕНЕ СМУТЊЕ

Хтео бих одмах да јасно и отворено кажем како нећу говори-ти о слову предложених уставних промена, јер сматрам да о томе уопште није вредно говорити. Нећу се изјашњавати ни за ни против оног што је написано, као што верујем да се ни многи од вас неће задовољити да само исправљају и допуњавају поједине формулације у тексту који нам је тако великодушно понуђен на увид. Говорићу о полазним претпоставкама и крајњим консеквенцијама садашње устав не кризе, дакле, о нечему много важнијем, основнијем, битнијем; о нечему што законски текст не садржи, што је у њему прећутано, што се њиме забашурује, прикрива, чак и мистификује.

Све што бих имао да кажем о самом тексту сводило би се на то да је он недовољан и неприкладан за стварни разговор о ономе што је у овом тренутку једино нужно, макар како срећно прошло његово предвиђено претресање у јавности. Наравно, ово одбацивање има смисла само уколико постоје било какви изгледи да се супротстави-мо политици свршеног чина, само уколико још можемо да верујемо да су давно прошла времена кад су се читавом једном народу могли наметати туђи захтеви као да представљају његово властито хтење и потребу.

Свако ко уме да политички гледа и мисли лако може открити да промена устава која се сада хоће да спроведе нема никакав дубљи друштвени смисао, да нема ничег заједничког с некаквим тобоже нагомиланим друштвеним тешкоћама у које се ова земља заплела на свом мучном путу превладавања наслеђених заосталости најраз-личитијих врста и боја, да нема за циљ разрешавање неких при-родних, неизбежних, незаобилазних тешкоћа читавог досадашњег друштвеног кретања. У ствари, потребу за тим променама, као и њихов правац и обим, изазива и одређује само и искључиво једна националистичка заслепљеност, која је последњих година код нас узела застрашујуће размере, само и искључиво један насртљив наци-онализам, који све више ужива не само право грађанства већ и при-вилегован положај, а који олако узима да су искључивост, мржња и кривотворење прави и најбољи начин националног потврђивања.

75

Нема потребе да се овде нагађамо да ли нестрпљење и нетр-пељивост код оних који ове промене данас захтевају долазе отуд што они добро знају шта тиме добијају, односно да ли збуњеност, нелагода и оклевање код оних којима се те промене натурају долазе отуд што они тачно знају шта тиме губе. Сасвим је могућно да је знање оних првих много темељније него знање ових других, мада то не мора значити да је и утемељеније. Али на страну сва та нагађања. У садашњој ситуацији изгледа да је најбоље никог не сумњичити и никоме ништа не подметати, већ само трезвено и разложно показа-ти о чему се овде, заправо, ради.

Треба одмах рећи да предложена уставна промена из основа мења карактер досадашње државне заједнице југословенских на-рода. Или, тачније: том променом се, у ствари, одбацује сама идеја једне такве државне заједнице. Уколико нешто још и остаје од ње, то је само зато да бисмо у следећој, такозваној другој фази промене имали још шта да приведемо крају. Треба бити начисто са тим да је Југославија већ данас готово само географски појам, будући да се на њеном тлу или, тачније, на њеним развалинама, и то под маском до-следног развијања равноправности између народа који у њој живе, успоставља неколико самосталних, независних, чак међусобно су-протстављених националних држава. То је чињеница којој треба смело погледати у очи.

Што се мене лично тиче, морам признати да жалим што је до тога дошло. Али не пада ми ни на крај памети да се залажем за спа-савање по сваку цену нечега што се не може спасти и што, како се испоставља, у оваквом виду или привиду није ни вредело ствара-ти. Поготово жалим због тога што нас овај процес враћа далеко унатраг, у прошлост, на питања наших очева и дедова, на питања која историјски више нису и не могу бити наша. Одбијам да при-хватим национално и државно опредељење као основно, најважније, најсуштаственије људско опредељење. Ни национално питање ни питање оснивања државе више немају епохалну важност. То нису битна питања нашег времена, упркос томе што их једно злосрећно настојање тако упорно повампирује у нашем простору.

Има нечег увредљивог и недоличног у томе што смо данас сви ухваћени у мреже национализма, што данас сви морамо да се бави-мо оним што није и не може бити наша главна, а камоли једина пре-окупација. У времену у којем живимо има тежих, озбиљнијих, дале-косежнијих питања од ових, која су наједном постала толико важна. Под притиском онога у шта нас други гурају, више немамо могућ-ности ни да слободно дишемо, и нисмо више у стању да се суочимо с оним што је битно. Жалосно је да је баш у Југославији национално

76

питање поново постало тако акутно, будући да је највећа несрећа у нашој недавној прошлости била последица управо бесомучног на-ционалистичког дивљања. Као што је не мање жалосно и то да данас сви морамо да учествујемо у обнављању и учвршћивању државе, по-што смо претходно дозволили да нас тако дуго заваравају тиме како је на дневном реду историје управо њено одумирање.

Али ако не можемо да се отресемо онога што су нам други на-товарили на плећа, ако већ морамо да мислимо и говоримо о наци-оналним и државним стварима, ако већ морамо да се национално и државно одређујемо и разграничавамо, онда морамо бити свесни своје историјске одговорности пред народом којем припадамо, онда морамо знати да је за српски народ у овом часу од највеће важности питање његовог идентитета и интегритета, дакле питање његовог политичког, његовог државноправног обједињавања.

Далеко од тога да можемо бити задовољни тиме како данас ства-ри стоје у земљи која се налази на својој последњој раскрсници. Ни садашњи положај српског народа никако није добар, а не само онај у којем би се он нашао у случају предложених промена. И то не само због тога што је српски народ данас тако немилосрдно и неправедно оптужен за централизам и унитаризам претходног периода. Као да је централизам у било којем погледу погодовао српском народу, као да тај централизам није био заведен, између осталог, и зато да би се спречило постављање питања националне одговорности за геноцид који је за време Другог светског рата извршен над српским народом! Много је важније указати овде да се српски народ већ сада налази у неравноправном положају према другим народима у Југославији, тако да је предложена уставна промена, у крајњој линији, уперена против његових најдубљих животних интереса. Крајња консеквен-ција те промене била би његово потпуно дезинтегрисање.

Очигледно је да границе данашње СР Србије нису никакве, ни националне ни историјске, границе српског народа. Уопште узев, границе свих садашњих република у Југославији имају условно зна-чење, оне су више административног него политичког карактера. Неприкладност, произвољност и неодрживост тих граница постаје очигледна онда кад се оне схвате као границе националних држава. Ни за једну републику у Југославији, изузев, можда, Словенију, постојеће границе нису адекватне, а поготово не за Србију. Треба ли уопште да вас подсећам на то да изван уже Србије живи око 40% Срба, или готово колико и Хрвата у СР Хрватској, односно колико има Словенаца, Македонаца и Муслимана заједно? У тренутку када је силом прилика доведен до тога да треба да поново успоставља своју националну државу, може ли српски народ да буде равнодушан

77

према својим многобројним деловима изван садашњих граница СР Србије?

Није нимало тешко увидети да се већ и у садашњим условима српски народ налази у неравноправном положају према другим на-родима у Југославији. Као што је добро познато, изван граница Ср-бије српски народ живи у још четири од пет преосталих република. Али ни у једној од тих република он не може да живи својски. У СР Хрватској и СР Македонији српски народ нема никаквих посеб-них Уставом загарантованих права на национални живот. Та права му нису дата с наизглед умесним и безазленим образложењем да му нису ни потребна, будући да су Срби у Југославији народ, а не наци-онална мањина, односно народност у смислу садашње терминоло-гије. У СР Босни и Херцеговини, иако чини већину становништва, српски народ фактички нема могућност ни да се служи својим ћи-риличким писмом, што је само један од спољних знакова његове издвојености из целине националне културе којој припада. А у СР Црној Гори српски народ нема право ни на властито име, или се бар то право оспорава онима, никако малобројним, Црногорцима који се осећају Србима.

Уставне промене које нам се данас стављају у изглед могу само још да погоршају овај ионако незавидан положај српског народа. У границама садашњих република, уколико се оне претворе у др-жавне, Срби би имали само две могућности: да помажу у оствари-вању туђе националне државности (хрватске или македонске), или да иживљавају неку своју регионалну државност (црногорску или босанско-херцеговачку). Можемо ли мирне душе прећи преко тога, можемо ли сматрати да нас се то уопште не тиче, можемо ли се зава-равати тиме да ће се то већ некако решити сáмо од себе?

Ово питање се поставља утолико пре што је непобитна чиње-ница да је СР Србија учинила највише да на својој територији омо-гући несметан национални живот припадницима свих народности којима је до таквог живота стало. У СР Србији живи процентуал-но мање Албанаца него у СР Македонији, па ипак су Албанци само у Србији добили аутономну покрајину, у којој су се Срби нашли у подређеном положају према њима.

Очигледно је да је стварање националних држава у земљи у којој ниједна од постојећих република, изузев једне, СР Словеније, није национално хомогена, крајње озбиљан и сложен подухват. Много-националност Југославије не значи просто то да у овој земљи живи више народа, већ да су ти народи међусобно измешани, испрепле-тени, судбински повезани. Баш због тога што су многи његови де-лови раштркани по свим југословенским крајевима, српски народ

78

је одувек био знатно више заинтересован за Југославију него било који други народ у њој. Нажалост, најчешће на своју штету. То данас треба гласно рећи. Још за време Првог светског рата српски народ је недвосмислено показао да му је пре свега стало до заједничког живота с другим јужнословенским народима на које је историјски упућен. Великодушно је одбацио Лондонски пакт, који му је нудио могућност стварања Велике Србије, баш као што је после Другог светског рата достојанствено прешао преко страховитог злочина који је над њим почињен.

Више него било шта друго, данас је неопходно отрежњење срп-ског народа од заблуда прошлости. Да би могао преживети сва дана-шња искушења, да би могао да се одржи усред бујице у коју је гур-нут, српски народ мора да се окрене себи, мора почети да се бори за свој опасно угрожени национални идентитет и интегритет. То је основни предуслов његовог даљег историјског самопотврђивања.

Према томе, не треба расправљати о поднетом тексту уставне промене, нити се бавити његовим језичким исправљањима и доте-ривањима, већ треба тражити, треба захтевати, треба се залагати за доношење неких других, озбиљнијих, одговорнијих, историјски заснованијих решења.*3

3 Михаило Ђурић, „Смишљене смутње“, излагање на састанку Секције Удру-жења универзитетских наставника одржаном 18. марта 1971. на Правном фа-култету у Београду; најпре објављено у листу Студент 10/71, а затим у часо-пису Анали Правног факултета у Београду 3/1971, стр. 230–233, који је судски забрањен.

79

1.3. КАМЕН РАЗДОРА

Као што књиге имају своју судбину, варљиву и ћудљиву каква је и сама природа, која досуђује живот, тако и уметнички споме-ници имају свој зао удес, своју худу срећу, не мање тешку и мучну него књиге. Поготово имају жалосну судбину споменици подигнути великим људима, будући да величина коју би једно време хтело да овековечи помоћу њих никад не може остати иста за све времена. Није само спољашњи облик тих споменика угрожен протицањем времена, није само њихово спољашње трајање подложно промени и пропадању, већ и њихов унутрашњи смисао нагриза немир живота, и њихов се унутрашњи садржај временом мења, троши, раствара у свакидашњици. Утолико би она позната латинска изрека исто тако добро пристајала споменицима, ако не и боље него књигама.

Колико је неизвесна судбина сваког културног подухвата, коли-ко је култура крхка као и све људско, види се, можда, најбоље по томе што споменици могу да претрпе потпун слом још у фази припреме, давно пре свог подизања, што споменике може да снађе оно најгоре још у њиховој преегзистенцији, знатно пре него што почну да живе самосталним световним животом као готова уметничка дела. Један такав споменик је Мештровићев маузолеј на Ловћену, који се управо подиже на месту на којем тавори своје последње дане на смрт осуђе-на мала капела Његошева. По томе како је дочекан на самом почетку, на свом првом јавном испиту, каква је све незадовољства и колика је све противљења изазвао својим првим корацима ка остварењу, Мештровићев маузолеј је јединствен споменик на свету.

Мало је споменика поводом којих се толико звонило на узбуну као поводом овог несрећног маузолеја. И то не само код нас, већ и широм света. Већ од оног тренутка када је објављена одлука о њего-вом подизању или, тачније, када је постала јасна намера да се оскр-нави Његошев гроб на Ловћену, усталасала се читава наша културна јавност. Са разних страна, из разних углова, са разних становишта, речено је све што се може рећи против овог споменика Његошу. Речено је то јасно и гласно, отворено и одговорно, и то од оних који су

80

најнадлежнији за питања културе, од многобројних најистакнутијих и најугледнијих међу истакнутим и угледним културним стварао-цима ове земље. Али је све то било узалуд. Код моћних и утицајних чувара јавног интереса ови гласови нису наишли ни на какво разу-мевање. Што је још занимљивије, од толиких чланова одбора за по-дизање Мештровићевог маузолеја само је један нашао за потребно да јавно проговори у одбрану Мештровићеве ствари; остали као да ни не помишљају на то да би били дужни да јавно одговоре бар на нека од многобројних питања која су том одбору јавно упућена. Тако је због немоћи јавне речи, која је толико карактеристична за вре-ме у којем живимо, све прошло без последица. Нити се одустало од намере да се маузолеј подигне баш на рушевинама Његошеве капеле, нити је та одлука о рушењу и грађењу подвргнута накнадном испи-тивању. Само што је у међувремену знатно ојачао бирократски при-тисак, па много шта од онога што је било намењено јавности није дошло до ње. Широки слојеви становништва ни данас не знају ко-лико дуго траје мртва трка првих имена културе овог народа с без-именим и безличним, али послушним и прилежним помоћницима и пуномоћницима највише државне власти у овој земљи.

Треба се добро замислити над стварним мотивима данашњег спора око новог споменика Његошу. Није то никакав спор између присталица и противника великог песника, између његових правих и лажних противника, мада се може основано посумњати у истин-ску приврженост Његошу оних који би хтели да га зазидају Мештро-вићевим каменим оклопом. У питању је спор око тога шта више при-личи песнику, шта више одговара његовом значају и значењу, шта је више у складу са његовом последњом вољом. Или тачније: оспо -рена је уметничка, морална и историјска оправданост настојања да се преиначи смисао Његошевог дела, да се његов гроб обележи но-вим, туђим знацима.

Сасвим је озбиљна ствар онда кад се начелно постави питање умесности и оправданости подизања неког споменика као таквог, кад настане спор око тога заслужује ли неко уопште да му се укаже такво поштовање, треба ли неком уопште подизати споменик. Разу-ме се да такво питање нико не поставља у односу на некадашњег духовног и световног поглавара Црне Горе. Сви се слажу у томе да је Његош неприкосновена национална величина, да је први међу свим српским песницима. Па ипак, ни веће једнодушности у признавању вредности Његошевог дела, ни веће подељености у процењивању карактера Мештровићевог пројекта. И управо због тога што је у питању подељеност на истим полазним претпоставкама, у оквиру мање или више подједнако наглашене једнодушности у ономе што

81

је најважније, тешко је разумети и оправдати беспримерну упорност поменутих политичких чинилаца у наметању једног у сваком погле-ду сумњивог решења, тешко је разумети и оправдати задивљујућу ревност тих чинилаца у прећуткивању, сузбијању и онемогућавању свега онога што се коси са њиховим схватањем. Чак кад би се одне-куд испоставило да рушење Његошеве капеле не би било никакво светогрђе, чак кад би и било тачно да нема никаквих озбиљних ни уметничких, ни моралних, ни историјских разлога против поди-зања Мештровићевог споменика, чак би и у том случају било крајње проблематично настојање да се по сваку цену спроведе оно што се наумило. У ствари, већ сама околност да је толико истакнутих књи-жевника, сликара, научника и уопште људи од пера устало у одбра-ну Његошеве капеле, а против Мештровићевог пројекта, морала би бити довољан разлог за одустајање од првобитне намере. Јер нико нема права да уноси забуну и пометњу међу потомке Његошевог племена, нити да разбија редове његових поштовалаца.

Можда још није касно поставити одлучно питање: у име чега неки провинцијски управљачи уопште присвајају себи право да по-дижу споменик једном подвижнику духа који је још за живота био грађанин света, кад нису у стању да обезбеде ни сасвим обичну, а камоли најширу подршку домаће културне јавности за тај поду хват? Коме је то толико стало до једног споменика који тако очи гледно противречи својој сврси, који тако оштро раздваја и супрот ставља људе, под којим се никако неће моћи окупити сви истински пошто-ваоци великог песника, пред који извесно неће доћи многи данашњи значајни представници српске културе, дакле управо они који су најпре позвани да одају пошту једном од њених највиших врхова? Чему уопште треба да служи један такав споменик раздора?*

* Михаило Ђурић, „Камен раздора“, чланак у часопису Уметност 27/28, 1971, стр. 186–187.

2

КРИВИЧНИ ПРОГОН МИХАИЛА ЂУРИЋА

85

2.1. ЗАБРАНА АНАЛА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ

2.1.1. Решење о привременој забранирастурања часописа

„Анали Правног факултета у Београду“

ОКРУЖНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО ПРАВНИ ФАКУЛТЕТУТ-Број: 47/71 06-Бр. 1326/1Београд, 17. маја 1971. године 17. V 1971. год.

На основу члана 53. Закона о штампи и другим видовима ин-формација, доносим

РЕШЕЊЕ

О ПРИВРЕМЕНОЈ ЗАБРАНИ РАСТУРАЊА часописа „АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА“ У БЕОГРАДУ бр. 3., година XIX због напи-са којима се износе алармантна тврђења, а којима се изазива узне-мирење грађана, – чиме је повређен члан 52. став 1. тач. 2. Закона о штампи и другим видовима информација.

Образложење

У часопису „Анали Правног факултета“ у Београду, бр. 3. годи-на XIX, у више написа износе се тврдње: о тајним компромисима неовлашћених центара друштвене моћи и да решавају о судбини на-ших народа, о прикривању истине од јавности, о Уставу као празној пароли и мртвој речи на хартији и о компромитацији идеје уставно-сти, о крајњој уставној нестабилности и самовољи појединаца при одлучивању о битним стварима и њиховој преокупацији да сачувају личну власт и позиције, о могућности неуставног пута друштвених промена и права на побуну против установљеног реда и поретка, о безвредности и безначајности савремених друштвених промена у

86

нашој земљи, о томе како се у нашој земљи манипулише са интере-сима народа од стране појединаца, а према њиховим потребама и интересима, о томе како је Југославија заједница антагонистичких интереса и националних држава, о угрожености Србије и српског народа и потреби да се бори за свој опасно угрожени интегритет, али да је дужан да заштити и онај српски народ који живи ван гра-ница Србије, који нема никаквих загарантованих права на нацио-нални живот, о потреби ревизије граница углавном свих република, а нарочито Србије.

Поред тога, у неким написима се личност Председника Републи-ке, Јосипа Броза Тита, деградира у свом политичком значају, вређа и представља у изопаченој светлости, а исто тако чини одговорном за све неуспехе и тешкоће у којима се наша друштвена заједница нала-зи у последње време те се супротставља његовом поновном и трај-ном избору за Председника Републике.

Предњи наводи виде се из следећих написа:

1. На страници 221. у чланку „КОСТА ЧАВОШКИ: УСТАВ-НОСТ И ПРАВО ВЕТА“ каже се: „А како се политички компромиси склапају не само јавно, на отвореној политичкој сцени, већ и тајно, далеко од будног ока јавности, у оквиру затворених формалних и неформалних центара друштвене моћи, прави разлози за одређе-на уставноправна решења исто тако нису познати широј јавности. Било је потребно да се водећи људи из појединих република међусобно оптуже и увреде, па да јавност понешто сазна о тајновитом догова-рању на Брионима на којем су највиђенији руководиоци одлучивали о судбини наших народа. Јавност, додуше, не зна шта је ко говорио и који је део интереса жртвовао приликом склапања уставних на-годби, али то по схватању ових лидера, уопште није важно. Сасвим је довољно да јавност верује да су они добро радили, управо онако као што постојање Бога не треба доказивати, већ у њега веровати. Накнадно објављивање одабраних одломака из брионских распра-ва, како би се оправдало иступање појединих представника Србије, само потврђује чињеницу да вођство ове земље никад није имало озбиљну намеру да васпостави ЦЕЛУ истину. Оно је само спрем-но да обелодани овај или онај део истине зависно од тога шта жели тиме да постигне, чиме се овако произвољно издвојена и окрњена чињеничка истина своди на лаж и полуистину.“

Па даље, на истој страници: „Некад је Устав значио далеко више него данас. Данас је то, умногоме, празна парола и мртва реч на хартији које се мало придржавају и они који су Устав донели, а још мање они због којих се Устав доноси.“

87

У истом напису, на страници 222. каже се: „Данас је идеја устав-ности умногоме компромитована у овој земљи. Уместо да се власт оних који располажу нашом судбином ограничи и сведе на нужну меру, устав може, између осталог, да послужи да неком појединцу или некој групи обезбеди што већу и што трајнију власт, по мо-гућству до краја живота.

У овом тренутку посебно је значајна стабилност уставног поретка, коју угрожава необуздани волунтаризам водећих политичких група.“

Па даље, на истој страници: „Наш нови Устав од 1963. године једва да може да потраје две године а да се не промени и из темеља потресе. У нас се упорно тврди да ово често мењање устава није из-раз друштвене и политичке нестабилности, него управо обрнуто, да је израз стабилности. Међутим, очигледно је да уставни поредак није ни стабилан ни трајан, јер зависи од тренутног распореда сна-га, који се брзо и често мења, тако да руши сваку сигурност, сваку трајност и сваки ауторитет. Оно што данас представља заједнички договор свих оних који су на власти у коју се сви заклињу већ сутра ће бити изневерено, јер ће се поново померити језичак на ваги. Тако, Устав постаје жалосна врба коју потресају многи моћни ветрови и која се приклања час једном, час другом правцу, зависно од тога ода-кле је ветар најјачи. У таквим условима устав не представља огра-ничавање и обуздавање власти и самовоље оних који владају, већ је управо средство у њиховим рукама које они мењају или одбацују када престане да служи циљу коме теже.“

У истом напису, на страници 224, између осталог, каже се: „Садашња група политичара, без обзира на различитост националне припадности, потиче из једне исте котерије, која је дуго делила исте погледе и исту судбину и која је заједно дошла на власт. Њима је било лако да стално мењају постојеће и склапају нове договоре, да све доводе у питање сем своје сопствене власти. Али ко њима даје право да овим уставним амандманима везују руке будућој генера-цији. Или, можда, ова садашња генерација властодржаца жели тиме да овековечи своје дело, као што би, изгледа, желела да овековечи свој живот и своју власт, да учини вечним оно што је увек било про-лазно, онај лажни сјај који окружује људе од моћи, који чини њихове апетите јаким, а скрупуле слабим, који дух скоројевића чини скло-ним да верује у непролазност своје власти и свога дела.

Због тога би можда било вредно да поменемо да историја не познаје само редовни, односно уставни поступак за промену постојећих устава, већ и неуставни пут, односно промену ван-устав ним средствима, да народ нема само дужност да се покорава легитимној власти, већ да изворно располаже правом на отпор и побуну.“

88

На истој страници овај напис завршава. „Изгледа да нама није довољно ни 25 година, јер углавном они исти људи који су доно-сили наш први послератни Устав од 1946. године – и сада мењају постојећи. Стога би требало још једном да се запитамо: Да ли ће за-датак нас правника бити да тумачимо и бранимо Устав или да дово-димо народ до свести о праву на побуну?“

2. У напису „др МИХАИЛО ЂУРИЋ: „СМИШЉЕНЕ СМУТЊЕ“, на страници 230, каже се: „Хтео бих одмах на почетку да јасно и отво-рено кажем да нећу говорити о слову предложених уставних проме-на, јер сматрам да о томе уопште није вредно говорити.“

Па даље, на истој страници: „Свако ко уме да политички гле-да и мисли лако може открити да промена устава која сада хоће да се спроведе нема никакав дубљи друштвени смисао, да нема ничег заједничког с некаквим тобоже нагомиланим друштвеним тешкоћа-ма у које се ова земља заплела на свом мучном путу превладавања наслеђених заосталости најразличитијих врста и боја, да нема за циљ разрешавање некаквих природних, неизбежних, незаобила-зних тешкоћа читавог досадашњег друштвеног кретања. У ствари, потребу за тим променама, као и њихов правац и обим, изазива и одређује само и искључиво једна националистичка заслепљеност, која је последњих година код нас узела застрашујуће размере, само и искључиво један насртљиви национализам, који све више ужива не само право грађанства већ и привилегован положај, а који олако узима да су искључивост, мржња и кривотворење прави и најбољи начин националног потврђивања.“

Па даље, на страници 231: „Нема потребе да овде нагађамо да ли нестрпљење или нетрпељивост код оних који ове промене данас за-хтевају, долазе отуд што они добро знају шта тиме добијају, односно да ли збуњеност, нелагода и оклевање код оних којима се те промене натурају, долазе отуд што они знају тачно шта тиме губе. Сасвим је могућност да је знање оних првих много темељније него оних дру-гих, мада то не мора значити да је и утемељеније. Али, на страну сва та нагађања. У садашњој ситуацији, изгледа да је најбоље никога не сумњичити и никоме ништа не подметати, већ само трезвено и раз-ложно показати о чему се овде, заправо, ради.“

И даље: „Треба бити начисто стим да је Југославија већ данас го-тово само географски појам, будући да се на њеном тлу или, тачније, на њеним развалинама, и то под маском доследног развијања рав-ноправности између народа који у њој живе, успоставља неколико самосталних, независних чак међусобно супротстављених нацио-налних држава.“

89

На страници 232: „Као да је централизам у било којем погледу погодовао српском народу, као да тај централизам није био заведен, између осталог, и зато да би се спречило постављање питања наци-оналних одговорности на геноцид који је за време Другог светског рата извршен над српским народом!“

На истој страници, даље, каже се: „Очигледно је да границе са-дашње СР Србије нису никакве ни националне ни историјске грани-це српског народа. Уопште узев, границе свих садашњих република у Југославији имају условно значење, оне су више административног него политичког карактера. Неприкладност, произвољност и неодр-живост тих граница постаје очигледна онда кад се оне схвате као границе националних држава. Ни за једну републику у Југославији, изузев, можда, Словенију, постојеће границе нису адекватне, а пого-тово не за Србију. Треба ли уопште да вас подсећам на то да изван уже Србије живи око 40% Срба, или готово колико и Хрвата у СР Хрватској, односно колико има Словенаца, Македонаца и Муслима-на заједно? У тренутку када је силом прилика доведен до тога да тре-ба да поновно успоставља своју националну државу, може ли српски народ да буде равнодушан према својим многобројним деловима из-ван садашњих граница СР Србије?“

На истој страници се наставља: „Као што је добро познато, из-ван Србије српски народ живи још у четири од пет преосталих ре-публика. Али, ни у једној од тих република не може да живи својски. У СР Хрватској и СР Македонији, српски народ нема никаквих по-себних Уставом загарантованих права на национални живот.“

У истом напису, на страници 233, каже се: „У СР Босни и Хер-цеговини, иако чини већину становништва, српски народ фактички нема могућности ни да се служи својим ћирилским писмом, што је само један од спољних знакова његове издвојености из целине наци-оналне културе којој припада. А у СР Црној Гори српски народ нема право ни на властито национално име, или се бар то право оспорава оним, никако малобројним, Црногорцима који се осећају Србима.

Уставне промене које нам се данас стављају у изглед могу само још више да погоршају овај ионако незавидан положај српског на-рода. У границама садашњих република, уколико се оне претворе у државе, Срби би имали само две могућности: да помажу у оствари-вању туђе националне државности (хрватске или македонске), или да иживљавају некакву своју регионалну државност (црногорску или босанско-херцеговачку). Можемо ли мирне душе прећи преко тога, можемо ли сматрати да нас се то уопште не тиче, можемо ли се заваравати тиме да ће се то већ некако решити сáмо од себе?“

90

3. У напису: „Др СТЕВАН ЂОРЂЕВИЋ: „О ИЗБОРУ ПРЕДСЕД-НИКА РЕПУБЛИКЕ ПО АМАНДМАНУ XXXVI“:

На страници 341, између осталог, каже се: „У Уставу од 1963. године, у члану 220, став 2, имамо следећу одредбу: ’За избор на положај Председника Републике, нема ограничења за Јосипа Броза Тита.’ Иначе, у првом ставу истог члана, предвиђена је могућност највише два узастопна избора од по четири године. За ову функ-цију. По мом мишљењу, ова одредба, тј. став 2 овог члана, значила је узмак демократске југословенске јавности, Савеза комуниста Ју-гославије и највиших југословенских руководилаца. Она је поли-тички цењено неоправдана, правно неодржива. Њена садржина је несагласна духу самоуправног друштва у Југославији, које је устав инаугурисао, развијао и утврђивао. Она је супротна освештаном демократском уставном начелу да су сви грађани пред законом једнаки. Можемо рећи да су овакве одредбе у уставима изузетно ретке. И више од тога, не тако добро примљене. С друге стране, испуштена је шанса да се и овде примером покаже да устав подјед-нако обавезује све.“

На страници 342. каже се: „Међутим, мора се такође рећи да се сада много чешће међусобно разговара о опортунитету овог по-новног избора. Све ово, пак, не износи се јавно, ова тема је и даље табу-тема за јавност.“

На истој страници, даље, каже се: „Друго, имам утисак да је ово задржавање и самих изгледа на промену на самом врху државе, хте-ло се или не, објективно успорило остало нормално обнављање ка-дрова у деценији шездесетих година, да би се тек пред IX Конгрес и на само IX Конгресу СКЈ учинио најзад нужан корак. Али, то успо-равање нормалних промена имало је још како одраз на рад у орга-нима у Федерацији, републикама и у комунама.“

На истој страни, наставља се: „Четврто, постоје такозвана сте-чена права, да се тако изразим, везана за Брионе и саму личност Председника Републике, до којих јавна дебата не досеже. Мислим на целокупни склоп околности, у којима наша јавна критика не може реал[истич]није и објективније да цени наше успоне и слабе тачке.

Постоји већ дуго година велика концентрација функција и моћи у једној личности, што истовремено омогућује јединствени правац политике.“

И на истој страници у наставку, каже се: „Такав свет за себе радне масе Југославије не могу да прихвате. Тешко је, на пример, оправ дати потребу за одржавањем седнице, форума или било којих

91

других тела на Брионима. Сáмо место није битно, већ је битно то што се ствара једна посебна атмосфера у вези с тим.

О свему овоме требало је говорити приликом доношења Устава 1963. године, као и приликом поновног избора Председника Репу-блике 1967. године. Али, мора се признати да тада није било погодне атмосфере за овакав разговор.“

Овим цитатом илуструју се и доказују закључци и оцене у по-четку образложења овог решења, али исто тако види да се овим ре-шењем не спречава дискусија о друштвено-политичким промена-ма у нашој земљи и уставним амандманима, већ је та мера уперена против свих изопачених алармантних изношења која се покушавају протурити поводом разматрања уставних амандмана и користећи прилику која се тим поводом пружа. Написи: „КОСТА ЧАВО-ШКИ: УСТАВНОСТ И ПРАВО ВЕТА“ и „др МИХАИЛО ЂУРИЋ: СМИШЉЕНЕ СМУТЊЕ“, објављени су у броју 10 листа „СТУ-ДЕНТ“ и представљали одређени негативни израз и у тим прилика-ма, али је без значаја чињеница да њихово растурање није спречено законским мерама. Међутим, њихово појављивање у овом тренутку, после проширене седнице Председништва СКЈ, иступања Председ-ника Републике у Лабину, седница свих републичких Централних комитета и закључака који су усвојени и чијем се остваривању енер-гично приступа, а исто тако чињеница да се они појављују у часопи-су „АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ“, чиме добијају посебно у значају и тенденцијама – доприноси и представља изно-шење алармантних тврђења и повреду одређеног законског прописа.

Са свега изложеног и наведених прописа, сматрам ово решење умесним и на закону основаним.

Ово решење доставити:

1. Издавачу часописа „Анали Правног факултета у Београду“ – Центру за документацију и публикације Правног факулте-та, Београд, Булевар Револуције бр. 67.

2. Окружном суду у Београду, са предлогом у смислу прописа из чл. 54, став 1, тач. 1, Закона о штампи и другим видовима информација; и

3. Секретаријату за унутрашње послове СГ Београда, са нало-гом на поступак, у смислу чл. 55 наведеног Закона.

М. ПОКРУЖНИ ЈАВНИ ТУЖИЛАЦ,

Спасоје Милошев, с. р.

92

2.1.2. Решење Окружног суда у Београду о предлогу за забрану часописа „Анали Правног факултета

у Београду“

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ06-бр. 1326/226.V 1971. ГОД.БеоградКр. 64/71.

Окружни суд у Београду, као првостепени суд, у већу саставље-ном од судије Љубомира Радовића, као председника већа, чланови већа судија поротника Јулке Влаховић и Душана Килибарде, са за-писничаром Џунић Миланом, у поступку по предлогу Јавног тужи-лаштва у Београду Ут. бр. 47/71 од 17. маја 1971. године, за забрану растурања часописа „Анали Правног факултета у Београду“ број 3, по одржаном главном јавном претресу на дан 20. маја 1971. године донео је и истога дана у присуству заступника Окружног јавног ту-жилаштва Тихомира Марковића и заступника издавача професора др Војислава Бакића, јавно објавио следеће

РЕШЕЊЕ

ОДБИЈА СЕ предлог Окружног јавног тужилаштва у Београду Ут. бр. 47/71 од 17. маја 1971. године, којим је тражено да се оснажи решење овог тужилаштва Ут. бр. 47/71 од 17. маја 1971. године о при-временој забрани растурања часописа „Анали Правног факултета у Београду“ бр. 3 и изрекне трајна забрана растурања часописа „Анали Правног факултета у Београду“ бр. 3, због повреде прописа члана 52, ст. 1, тачка 2 Закона о штампи и другим видовима информација.

НИШТИ СЕ решење Окружног јавног тужилаштва Ут. Бр. 47/71 од 17. маја 1971. године о привременој забрани растурања часописа „Анали Правног факултета у Београду“ бр. 3.

Примерци часописа „Анали Правног факултета у Београду“ бр. 3 који су наведеним решењем одузети вратиће се издавачу, Центру за документацију и публикације Правног факултета у Београду – Бу-левар Револуције 67, по правоснажности овог решења.

Трошкови поступка падају на терет буџетских средстава.


Окружни јавни тужилац у Београду својим предлогом Ут. Бр. 47/71 од 17. маја 1971. године и на претресу предложио је да се осна-жи решење Ут. Бр. 47/71 од 17. маја 1971. године и изрекне трајна

93

забрана растурања часописа „Анали Правног факултета у Београду“ бр. 3 – због повреде прописа из члана 53, ст. 1, тач. 2, Закона о штам-пи и другим видовима информација.

Заступник тужилаштва је пре почетка претреса поднео допуну решења о привременој забрани растурања часописа „Анали Прав-ног факултета у Београду“ бр. 3 због објављених чланака на страни-цама 235 и 236 поменутог часописа Др Андрије Гамса: Концепција амандмана – историјски промашај, научно збрка.

Заступник тужилаштва је у току претреса остао у потпуности при разлозима садржаним у предлогу и решењу о привременој за-брани, као и при разлозима садржаним у допуни решења. Предло-жио је у току претреса да се оснажи решење о привременој забрани и да се изрекне трајна забрана, јер се по мишљењу тужилаштва у потпуности стичу разлози предвиђени чланом 52, став 1, тачка 2, Закона о штампи и другим видовима информација.

Заступник издавача професор др Војислав Бакић, као главни и одговорни уредник часописа „Анали Правног факултета у Београду бр. 3“, у току претреса изјавио је:

Дискусија на Правном факултету била је организована да служи као научни и стручни прилог општој дискусији о уставним аманд-манима. Факултетско веће Правног факултета донело је одлуку да се одржи ова јавна дискусија и да се она као јавна и легална објави у посебном броју „Анала Правног факултета у Београду“. Уредништво „Анала“ било је везано таквом одлуком Факултетског већа. У току дискусије, а и касније, било је наглашено да ставови и мишљења појединаца нису ставови Правног факултета нити друштвено-по-литичких организација на факултету, већ су то слободно изражена мишљења појединаца за које они сносе одговорност.

Часопис је намењен научној и стручној јавности, штампа се у веома ограниченом тиражу од 1.500 примерака. Надлежни фо-рум, па и научна јавност, очекивали су да чују слободно изражена мишљења у вези с амандманима, па утолико су та мишљења разли-чита, јер је позив на дискусију захтевао да дискусија не буде форма-листичка, већ суштинска. Алармантност због које је часопис при-времено забрањен на основу чл. 52 става 1 тачке 2 Закона о штампи у конкретном случају по схватању издавача не може да стоји. Дис-кусије на овом скупу су и то излагање Косте Чавошког „Уставност и право вета“; излагања Ђурића и др Андрије Гамса већ су објављена у листу „Студент“, који излази у великом броју, па јавно тужила -штво није сматрало да постоји законски основ за забрану, јер овакву забрану није донело. Јавно тужилаштво забрањује часопис „Ана-ли“ наводећи исте те чланке. По мишљењу издавача забрана овог

94

часописа може имати нежељене последице у погледу будућих диску-сија о овим и сличним питањима. Објављивањем излагања не може се приписивати неко друго значење од онога што су стварно излага-чи у току дискусије рекли. Не може се дискусија Стевана Ђорђевића гледати изоловано, и то први део његове дискусије од другог дела. Иако се не слажу са његовим дискусијом, ипак сматрају да његова дискусија није имала циљ да омаловажи било кога. На Правном фа-култету је расправљано у вези с амандманима и једногласно је пред-ложено да се подржи избор друга Тита за доживотног Председника Републике тј. да се подржи амандман бр. 36. То је објављено у овом броју „Анала“ чија се забрана тражи. Из ових чињеница јасно се види да излагања Ђорђевића и других по којима се забрана тражи није било такво да је могло узнемирити јавност на факултету, пошто је то јавности и часопису намењено.

Заступник издавача предложио је да се укине решење о привре-меној забрани и одбије предлог о трајној забрани излажења часопи-са „Анали Правног факултета“.

Суд је у доказном поступку прочитао решење о привременој за-брани „Анала Правног факултета“ и извршио увид у читање члана-ка објављених у часопису „Анали Правног факултета у Београду“.

Суд је ценио разлоге садржане у предлогу јавног тужилаштва, као и разлоге садржане у речи заступника издавача у току претреса, па је нашао да се у конкретном случају нису стекли разлози пред-виђени чланом 52, ст. 1, тач. 3, Закона о штампи и другим видовима информација и из којих разлога се забрана тражи, а ово са разлога:

Изражена мишљења која су објављена у овом броју „Анала“ не изражавају став факултета, његових органа и друштвено-поли-тичких организација на факултету, што се јасно види из увода обја-вљеног у почетку овог часописа.

Дискусија на Правном факултету, што није спорно, била је ор-ганизована око уставних амандмана. Поједини дискутанти због чијих излагања се забрани тражи удаљили су се од теме разговора, износећи своја субјективна мишљења друштвено-политичког си-стема. Иступи, излагања и резоновања свих учесника одударају по мишљењу суда од зацртаних ставова нашег друштвеног система. Они су у супротности са политиком Савеза комуниста и нашег са-моуправног друштва.

Суд у погледу осуде и ставова због чега се забрана тражи при-хвата резоновањем заузето мишљење јавног тужилаштва.

Суд је у току претреса утврдио, а што није спорно, међу стран-кама да су дискусије Косте Чавошког, др Ђурића и др Андрије Гамса већ објављене у листу „Студент“, чија забрана није тражена. Значи, јавност је са овим излагањима већ упозната.

95

Суд сматра да би забраном објављивања излагања ових говор-ника, чија излагања одударају од ставова наше друштвене и поли-тичке стварности, а због којих се излагања забране тражи, било ус-краћено и онемогућено да се наша научна и друштвена политичка јавност упозна, сукоби и обрачуна са таквим ставовима.

Слобода стваралаштва, слобода мисли и мисли у научном из-ражавању дала је могућност да појединци под видом стваралаштва и доприноса научној мисли иступају против оних творевина које је ово друштво позвано да штити и чува.

Суд сматра да су учесници дискусије због којих се забрана тра-жи свесни своје одговорности и да баш објављивањем њихових ста-вова они излазе пред суд јавности, која треба да дâ своје мишљење и да заузме свој став. Необјављивањем ових излагања по мишљењу суда ишло би се само на прећутно заташкивање изражених ставова, од чега би ово друштво имало више штете него користи.

Суд је ценио још следеће:Састанак на Правном факултету је легално организован уз

учешће представника друштвено-политичких организација. Ради се о научном скупу научних радника којима је ово друштво омогућило и дало услове према степену нашег развоја за слободно развијање научних мисли. Међутим, неспојиво је по мишљењу суда схватање да се под слободом научне мисли могу изражавати, толерисати и одобравати схватања оних појединаца који научну средину користе за своје иступе који не изражавају ставове овога друштва и чије ста-вове ово друштво не прихвата.

По налажењу суда наше самоуправно друштво је толико снаж-но друштвено-политички афирмисано да поједини иступи и исту-пи појединаца на овом скупу, због чега се забрана тражи, не могу изазвати узнемирење грађана, што би био разлог за забрану обја-вљивања „Анала Правног факултета у Београду“. Ови појединци су отворено рекли своје ставове, изразили своја мишљења и погледе, сигурно свесни своје личне одговорности, па суд сматра да се баш објављивањем њихових ставова даје могућност да научни радници и одговорни фактори заузму свој став и поставе питање личне одго-ворности. Ради се о научним радницима чија је дужност да васпи-тавају младе генерације. Ово друштво по налажењу суда има пуно право да постави питање какву и чију идеологију и научну мисао они треба да развијају и преносе младој генерацији.

У овом броју „Анала“ чија се забрана тражи објављени су и ставови дискутаната професора и научних радника који се не сла-жу са иступима појединих појединаца због којих се забрана тражи. Суд сматра да баш ова чињеница даје оправдање да се одобри

96

објављивање овог часописа и дâ могућност јавности, а првенствено научним радницима, за које је и намењен овај часопис, да сазнају не само о заузетим ставовима од стране појединаца због којих се за-брана тражи већ да се упознају и с мишљењима дискутаната чија мишљења одударају од ових ставова.

Из свега изложеног суд је нашао да се у конкретном случају нису стекли разлози предвиђени чланом 52, ст. 2, тачка 2, Закона о штампи и другим видовима информације на основу којих се законских про-писа забрана тражи. Изражена мишљења не могу по мишљењу суда изазвати узнемирење грађана. Наша јавност је довољно информисана и друштвено оријентисана да поједини ек[с]цеси и заузети ставови не могу изазвати узнемирење, већ, напротив, могу је само још више мо-билисати и супротставити таквим мишљењима и ставовима.

На основу свега изложеног суд је одлучио као у изреци решења, с тим што је одлучио да трошкови падну на терет буџетских средстава.

Записничар, Председник већа – судија,Џунић Милана Љубомир Радовић, с. р.

2.1.3. Решење Врховног суда Србије о жалби Окружног јавног тужиоца

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТКж. II. 273/101-бр. 1326/311. 6. 1971. г.

Врховни суд Србије у Београду у већу састављеном од судије: Јанковића Војислава, као председника већа, Вујчића Душана и Се-ратлића Миливоја, као чланова већа и стручног сарадника Радоје-вић Данице, као записничара, решавајући о жалби Окружног јавног тужиоца у Београду, изјављеној на решење Окружног суда у Београ-ду Кр. 64/71 од 10. маја 1971. године, у седници већа одржаној дана 3. јуна 1971. године, донео је

РЕШЕЊЕПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење Окружног суда у Београду Кр. 64/71

од 20. маја 1971. године тако да гласи:Забрањује се растурање часописа „Анали Правног факултета у

Београду“ бр. 3/мај–јун 1971.Сви примерци забрањеног часописа одузимају се и имају се

уништити путем индустријске прераде.

97


Првостепеним решењем одбијен је предлог Окружног јавног тужиоца у Београду о забрани растурања наведеног броја „Анали Правног факултета у Београду“.

Против наведеног решења уложио је жалбу Окружни јавни ту-жилац у Београду због повреде закона и предложио да се првостепе-но решење преиначи и изрекне забрана растурања наведеног часо-писа у смислу предлога и жалби.

Врховни суд је размотрио списе и испитао првостепено решење, па је по оцени навода у жалби нашао да је жалба основана. Ово са следећих разлога:

Окружни јавни тужилац у Београду је својим решењем бр. УТ–47/71 од 17. маја 1971. године привремено забранио растурање часо-писа „Анали Правног факултета у Београду“ бр. 3, година XIX, нала-зећи да исти садржи написе у којима се износе алармантна тврђења којима се изазива узнемирење грађана. У уводном делу образложења јавни тужилац је навео да се у више написа износе тврђења: о тај-ним компромисима неовлашћених центара друштвене моћи да ре-шавају о судбини наших народа, о прикривању истине од јавности, о крајњој уставној нестабилности и самовољи појединаца при од-лучивању о битним стварима и о њиховој преокупацији да сачувају личну власт и позиције, о могућности неуставног пута друштвених промена и права на побуну против установљеног реда и поретка, о безвредности и безначајности савремених друштвених промена у на-шој земљи, о томе како се у нашој земљи манипулише интересима народа од стране појединаца, а према њиховим потребама и интере-сима, о томе како је Југославија заједница антагонистичких интере-са и националних држава, о угрожености Србије и српског народа и потреби да се бори за свој опасно угрожени интегритет и да је дужан да заштити и онај српски народ који живи ван граница Србије, који нема никаквих загарантованих права на национални живот, о по-треби ревизије граница углавном свих република, а нарочито Србије.

Поред ових, истиче се у разлозима наведеног решења јавног ту-жиоца, у неким написима деградира се личност Председника Репу-блике у свом политичком значају, вређа и представља у изопаченој светлости, а исто тако чини одговорним да све неуспехе и тешкоће у којима се наша друштвена заједница налази у последње време, те се супротставља његовом поновном и трајном избору за Председника Републике.

За доказ инкриминисаних тврђења Окружни јавни тужилац је цитирао поједине делове из текстова које су написали: Коста Ча-вошки („Уставност и право вета“), др Михаило Ђурић („Смишљене

98

смутње“), др Стеван Ђорђевић („О избору Председника Републике по амандману XXXVI“) и др Андрије Гамс („Концепције амандмана историјски – промашај, научно – збрка“).

На претресу пред првостепеним судом утврђено је да аутентич-ност инкриминисаних написа није спорна.

Оцењујући карактер и смисао тврђења изнетих у инкримини-саним написима првостепени суд у разлозима нападнутог решења истиче да се у погледу осуде истих слаже са резоновањем заузетим, у предлогу јавног тужилаштва, да је слобода стваралаштва и науч-не мисли дала могућност да појединци под видом стваралаштва и доприноса научној мисли иступају против оних творевина које је ово друштво позвано да штити, да је неспојиво са слободом науч-не мисли да се могу изражавати, толерисати и одобравати схватања оних појединаца који научну средину користе за своје иступе који не изражавају ставове овог друштва и чије ставове ово друштво не прихвата.

Но, и поред овакве оцене инкриминисаних написа и саглéдања њиховог правног значаја, што је и по оцени Врховног суда правилно, првостепени суд је нашао да нема места забрани растурања часописа „Анали Правног факултета“ у којем су инкриминисани написи обја-вљени, налазећи да исти неће довести до узнемирења грађана, јер су пре овога већ били објављени у листу „Студент“, те да су већ познати грађанима, а забрана овог листа није тражена. Поред овог, првосте-пени суд узима као разлог за одбијање предлога Јавног тужилаштва чињеницу да мишљења изражена у наведеном броју „Анала“ не из-ражавају став Факултета, његових органа и друштвено-политичких организација, што је наведено у уводу часописа. Најзад, разлог за одбијање предлога Јавног тужилаштва лежи, према првостепеном решењу, и у томе што би забраном објављивања ових написа било ускраћено и онемогућено да се наша научна и друштвено-политичка јавност упозна, сукоби и обрачуна са таквим ставовима.

Овакво схватање првостепеног суда погрешно је и у супрот-ности је са смислом прописа чл. 52, ст. 1, т. 2, Закона о штампи, а и са оценом коју је и сâм првостепени суд дао о карактеру инкрими-нисаних написа.

За оцену питања да ли је један штампани текст алармантан и као такав подобан да унесе узнемирење међу грађане није од значаја чињеница што је исти раније објављен а забрана није тражена, јер се из ове чињенице не може извући закључак да до узнемирења није дошло и да се поновним објављивањем то узнемирење неће још и повећати.

99

Ни чињеница да мишљења изражена у инкриминисаном броју „Анала“ не изражавају став Факултета, његових органа и друштве-но-политичких организација нема значаја за доношење правилне одлуке. Да ли ће се забранити растурање једног часописа, зависи од тога да ли се у истом износе изопачена и алармантна тврђења којима се изазива узнемирење грађана или угрожава[ју] јавни ред и мир, а не од тога ко таква тврђења износи и чије ставове она пред-стављају. Према томе, лична одговорност аутора написа не искљу-чује примену чл. 52, ст. 1, т. 2, Закона о штампи ако ти написи садр-же таква тврђења.

Неприхватљиво је и становиште првостепеног суда да би забра-ном објављивања инкриминисаних написа било ускраћено и онемо-гућено да се наша научна и друштвено-политичка јавност упозна, сукоби и обрачуна са таквим ставовима те да и са тог разлога нема места забрани. Пре свега, и сâм првостепени суд правилно налази да су аутори инкриминисани написа искористили један научни скуп да на њему изнесу своје личне ставове који су уперени против оних творевина које је ово друштво позвано да штити и да је неспојиво са слободом научне мисли изношења таквих ставова од стране аутора инкриминисаних написа. Научници, а и представници друштвено--политичких организација, били су присутни овом скупу и упознати су са овим иступањима, те нису лишени могућности да се сукобе и обрачунају са таквим ставовима. Но, то је одвојено питање и оно нема значаја за доношење правилне одлуке нити може искључити примену чл. 52, ст. 1, и т. 2, наведеног Закона.

Битно је, према томе, да ли су у инкриминисаним написима из-нета тврђења која су по своме смислу таква да изазивају узнемирење грађана или угрожавају јавни ред и мир.

Нема сумње да инкриминисани написи садрже таква тврђења. По своме смислу она представљају атак на друштвено-политички систем, излажу руглу систем власти, повампирују од наших народа одбачене грађанске теорије, говоре о наводном самовлашћу поли-тичког врха, разбуктавају шовинистичке страсти, „бринући се“ за будућност Србије итд. С обзиром на карактер часописа „Анали“, у коме су ова тврђења објављена, на научну установу коју представља, узнемирење грађана имало би не само локалне већ [и] опште југо-словенске размере.

Уважавајући у свему наводе у жалби Окружног јавног тужи-оца, Врховни суд је нашао да је првостепени суд из утврђеног чиње-ничног стања извео погрешан правни закључак и тако повредио материјални закон својим налажењем да нису испуњени услови за

100

забрану растурање инкриминисаног броја „Анала Правног факулте-та“ у Београду у смилу чл. 52 ст. 1 т. 2. Закона о штампи.

Из наведених разлога Врховни суд је у смислу чл. 357 ЗКП у вези [са] чл. 66 и 60 Закона о штампи одлучио као у диспозитиву овог решења.

Записничар, Председник већа,Даница Радојевић, с. р. Војислав Јовановић, с. р.

За тачност отправкаУправитељ судске писарнице

(потпис нечитак)

М. П. Е

101

2.2. ИСТРАГА

2.2.1. Решење о спровођењу истраге

Кио. бр. 544/721

ИСТРАЖНИ СУДИЈА Окружног суда у Београду,* решавајући поводом захтева Окружног јавног тужилаштва у Београду за спро-вођење истраге против Михаила Ђурића редовног професора Прав-ног факултета из Београда, због кривичног дела непријатељске пропаганде из члана 118. став 1. КЗ, на основу чланова 146, 147. и 148. ЗКП, доноси дана 13. априла 1972. године следеће

РЕШЕЊЕ

да се спроведе истрага, противМИХАИЛА ЂУРИЋА, од оца Стевана и мајке Милице рођене

Деспотовић, рођеног у Шапцу 22. августа 1925. године, живи у Бе-ограду, Србин, држављанин СФРЈ, редовни професор Правног фа-култета у Београду, ожењен, отац двоје деце, војску служио 1949. године, неосуђиван, налази се на слободи;

јер постоји основана сумња да је у 1971. години написима, гово-рима и у разговорима са појединцима са којима је долазио у контакт, и позивао и подстицао на насилну промену друштвеног и државног уређења, на разбијање братства и јединства народа Југославије, на националну неравноправност и на отпор према друштвеном порет-ку и злонамерно и неистинито приказивао друштвено-политичке прилике у земљи, па да је тако:

а) на састанцима Секције универзитетских наставника одржа-ним на Правном факултету 18, 19. и 22. марта 1971. године, а по-водом дискусије о Уставним амандманима, у својим дискусијама иступао са националистичких позиција, те предложене Амандма-не оценио као меру постојећег поретка за обесправљивање српског

* Сви судски документи у овом и наредним поглављима објављени су изворно, без редакцијских и лекторских интервенција.

102

народа“, а у чланку „Смишљене смутње“ који је објавио у Аналима Правног факултета у Београду, у двоброју за мај и јуни 1971. године, поред осталог навео:

„Свако ко уме да политички гледа и мисли, лако може открити да промена Устава која се сада хоће да спроведе нема никакав дубљи друштвени смисао, да нема ничег заједничког с некаквим тобоже нагомиланим друштвеним тешкоћама у које се ова земља заплела на свом мучном путу превладавања наслеђених заосталости најраз-личитијих врста и боја, да нема за циљ разрешавање некаквих при-родних неизбежних, незаобилазних тешкоћа читавог досадашњег друштвеног кретања. Треба бити начисто да је Југославија већ данас готово само географски појам, будући да се на њеном тлу или, тач-није, на њеним развалинама, и то под маском доследног развијања равноправности између народа који у њој живе, успоставља неко-лико самосталних, независних чак и међусобно супротстављених националних држава. То је чињеница којој треба смело погледати у очи... Далеко од тога да можемо бити задовољни тиме како ства-ри данас стоје у земљи која се налази на својој последњој раскрсни-ци. Ни садашњи положај Српског народа у Југославији није никако добар, а не само онај у коме би се он надао у случају спровођења предложених промена. И то не само због тога што је Српски народ данас тако немилосрдно и неправедно оптужен за централизам и унитаризам претходног периода... Много је важније указати овде на то да се Српски народ већ сада налази у неравноправном положају према другим народима у Југославији, тако да је предложена уставна промена, у крајњој линији уперена против његових најдубљих жи-вотних интереса. Крајња консенквенција те промене била би његово потпуно дезинтегрисање... Није нимало тешко увидети да се већ и у садашњим условима Српски народ налази у неравноправном по-ложају према другим народима у Југославији... Српски народ фак-тички нема могућности да се служи својим ћириличним писмом, у Црној Гори Српски народ нема право ни на властито национално име, уставне промене погоршавају ионако незавидан положај Срп-ског народа, Срби у властитој републици нашли су се у подређеном положају према Албанцима... Затим, више него било шта друго, да-нас је неопходно отрежњење Српског народа од заблуда прошлости. Да би могао да преживи сва данашња искушења, да би могао да се одржи усред улице у коју је гурнут, српски народ мора да се окрене себи, мора почети да мисли на свој опстанак, мора почети да се бори за свој опасно угрожени национални идентитет и интегритет. То је основни предуслов његовог даљег историјског самопотврђивања“;

б) У више махова у разговорима које је водио са књижевни-ком Жиком Стојковићем и другим лицима, износио да власт у на-шој земљи лаже, да код нас влада диктатура најгоре врсте крајње

103

бирократска и стаљинистичка, мангупска, да је наше друштво смр-дљиво друштво, да код нас постоји само једна класа – бирократска и да код нас влада распад и расуло;

в) Поводом одлука надлежних органа СР Црне Горе да се спо-меник Петру – Петровићу Његошу, који је израдио вајар Иван Мештровић, постави на Ловћену, у часопису „Уметност“ за месеце јули и децембар 1971. године објавио чланак „Камен раздора“ који је, поред осталог, по својој садржини националистичког карактера и у коме поред осталог наводи:

„Већ од оног тренутка кад је објављена одлука о његовом поди-зању или, тачније, када је постала јасна намера да се оскрнави Ње-гошев гроб на Ловћену усталасала се читава наша културна јавност.

Тако је због немоћи јавне речи, која је толико карактеристична за време у коме живимо, све прошло без последица. Нити се одуста-ло од намере да се Маузолеј подигне баш на рушевинама Његошеве капеле, нити одлука о том рушењу и грађењу подвргнута накнадном испитивању. Само што је у међувремену знатно ојачао бирократски притисак, па много шта од онога што је било намењено јавности није ни дошло до ње. Широки слојеви становништва ни данас још не знају колико дуго траје мртва трка првих имена културе овог народа с безименим и безличним, али послушним и прилежним помоћни-цима и пуномоћницима највише државне власти у овој земљи.

Треба се добро замислити над стварним мотивима данашњег спора око новог споменика Његошу. Није то никакав спор између присталица и противника великог песника, између његових правих и лажних поклоника, мада се може основано посумњати у истинску приврженост Његошу оних који би хтели да га зазидају Мештро-вићевим каменим оклопом. У питању је спор око тога шта више приличи песнику, шта више одговара његовом значају и значењу, шта је више у складу с његовом последњом вољом. Или тачније: оспо рена је уметничка морална и историјска оправданост настојања да се преиначи смисао Његошевог дела, да се његов гроб обележи новим, туђим знацима.

... Тешко је разумети и оправдати беспримерну упорност поменутих политичких чинилаца у наметању у сваком погледу сумњивог решења... јер нико нема право да уноси забуну и по-метњу међу потомке Његошевог племена, нити да разбија редове његових поштовалаца.

Можда још увек није касно поставити одлучно питање: у име чега неки провинцијски управљачи уопште присвајају себи право да подижу споменик једном подвижнику духа који је још за живота био грађанин света, када нису у стању да обезбеде ни сасвим обич-ну, а камоли најширу подршку домаће културне јавности за тај свој подухват? Коме је то толико стало до једног споменика који тако

104

очигледно противречи својој сврси, који тако оштро раздваја и супрот-ставља људе под којим се никако неће моћи окупити сви истински поштоваоци великог песника, пред који извесно неће доћи многи данашњи значајни представници Српске културе, дакле управо они који су најпре позвани да одају пошту једном од њених највиших вр-хова? Чему уопште треба да служи један такав споменик раздора?“

чиме би починио кривично дело непријатељске пропаганде из чл. 118 ст. 1 КЗ.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Окружно јавно тужилаштво у Београду, својим актом КТ. бр. 768/72 од 6. априла 1972. године, ставио је захтев за спровођење ис-траге против Михаила Ђурића, због основане сумње да је починио кривично дело непријатељске пропаганде из чл. 118 ст. 1 КЗ, наведе-ног у диспозитиву овог решења.

Уз захтев, јавни тужилац је приложио кривичну пријаву Одељења за службу државне безбедности Београд од 4.4.1972. годи-не, часопис „Анали Правног факултета у Београду“ – двоброј за мај и јуни 1971. године, и часопис „Уметност“ – бр. јули-децембар 1971. године. У захтеву јавни тужилац је предложио и саслушање сведока.

Дана 17. априла 1972. године, испитан је Ђурић Михаило од стране истражног судије у присуству јавног тужиоца и свог брани-оца, адв. Кнежевић Витомира, који је приступио и присуствовао ис-питивању почев од 10,45.

По размотрењу захтева и приложених доказа као и казивања испитаног Ђурић Михаила, истражни судија налази да је захтев за спровођење истраге јавног тужиоца основан.

Испитани Ђурић Михаило, признаје да је иступао на Секцији удружења универзитетских наставника Правног факултета у Бео-граду у дане 18, 19, и 22. марта 1971. године, и да је са његовим одо-брењем, то његово иступање објављено у часопису „Анали Правног факултета у Београду“ под насловом „Смишљене смутње“, а који је наслов он дао. Испитани Ђурић даље признаје да је он аутор чланка под насловом „Камен раздора“, а који је чланак објављен у часопису „Уметност“ на странама 186 и 187.

У односу на тачку б) диспозитива решења испитани Ђурић у потпуности негира да је он са Жиком Стојковићем и другим лици-ма, било када и било где износио инкриминације које су наведене у поменутој тачци.

У својој одбрани у односу на тачке а) и ц) диспозитива решења, испитани Ђурић, поред осталог, је навео, да у његовим изношењима нема елемената представљеног кривичног дела, а да је његово дело-вање било усмерено у позитивном смислу.

105

На основу свега напред изнетог, истражни судија налази да је несумњиво испитани Ђурић иступао на секцији универзитетских наставника на Правном факултету у Београду 18, 19 и 22. марта 1971. године, да је то његово иступање објављено у часопису „Анали Правног факултета“, да је написао чланак „Камен раздора“ у часо-пису „Уметност“ и да наведено иступање и чланци гледани сваки за себе, као и повезани по свом смислу, указују да из њих произилази основаност сумњи да је испитани Ђурић починио кривично дело које му се ставља на терет. У односу на инкриминисани разговор са Жиком Стојковићем и другим лицима, истражни судија такође налази да постоји основаност сумњи да је испитани Ђурић обављао овакве разговоре, а што се види из навода поменуте кривичне прија-ве Службе државне безбедности из Београда.

Како је испитани Ђурић основано сумњив да је извршио кри-вично дело које је из надлежности Окружног суда, то је у смислу чл. 146 и 147, а на основу чл. 148 ст. 1 ЗКП, донето решење о спро-вођењу истраге.

ИСТРАЖНИ СУДИЈА, Љубомир Милић

2.2.2. Жалба браниоца

Кио. бр. – 544/72

КРИВИЧНОМ ВЕЋУ ОКРУЖНОГ СУДА У БЕОГРАДУБеоград

Против решења Истражног судије Окружног суда у Београду Кио.бр. – 544/72 од 18.4.1972. г. бранилац др. Михаила Ђурића про-фесора Правног факултета у Београду подноси

ЖАЛБУ

јер у доказом материјалу који је презентиран Истражном су-дији као и у изјашњењу Др. Михаила Ђурића пред тим Судијом да-на 17.4.1972. г. НЕМА ЧИЊЕНИЧНИХ ОСНОВА ЗА СУМЊУ да је др. Ђурић у 1971. години одређеним својим написима, говори-ма и у разговорима са појединцима са којима је долазио у контакт – позивао и подстицао на насилну промену друштвеног и државног уређења, на разбијање братства и јединства народа Југославије, на националну неравноправност и на отпор према друштвеном поретку

106

и злонамерно и неистинито приказивао друштвено-политичке при-лике у земљи...“

са ПредлогомДа Веће Окружног суда у Београду својим решењем обустави

истрагу, зато што нема доказа да је др. Михаило Ђурић учинио кри-вично дело (чл. 159, ст. 1. тач. 4 ЗКП).


У оспореном решењу се тврди да постоји основана сумња да је др. Михаило Ђурић у 1971. години својим одређеним написима, излагањима и разговорима починио кривично дело непријатељске пропаганде из чл. 118 ст. 1 Кривичног законика.

У уопштеном опису онога што је др. Ђурић наводно учинио својим написима, излагањима и разговорима стоји да је ПОЗИВАО И ПОДСТРЕКИВАО НА АКЦИЈЕ како је наведено на почетку оспо-реног решења и у изреци ове жалбе, а у наставку тог решења су ци-тирани делови из написа и излагања др. Ђурића као опис конкрет-них радњи извршења кривичног дела у питању.

У доказ за постојање елемената кривичног дела које се ставља на терет др. Ђурићу, Јавно тужилаштво је приложило списима истраж-ног предмета кривичну пријаву Оделења за службу државне безбед-ности Београд од 4.4.1972. г., часопис „Анали Правног факултета“ у Београду двоброј за мај и јуни 1971. године, затим часопис „Умет-ност“ број јули-децембар 1971. године, а предложило је саслушање сведока, како је то наведено у оспореном решењу (стр. 4, ст. 2).

Истражни судија није саслушао ни једног сведока, нити се они у оспореном решењу спомињу, па дакле позивање на постојање сведо-ка који би наводно могли посведочити извесне ствари није могло да послужи за основ доношењу тог решења.

Пред истражним судијом дана 17.4.1972. г. прочитан је захтев Јавног тужилаштва за спровођење истраге, пријава Оделења службе државне безбедности, испитан је др. Михаило Ђурић и направљен је увид у поменуте часописе читањем фрагмената из њих.

У образложењу побијаног решења стоји: „По размотрењу захте-ва (Јавног тужилаштва за спровођење истраге), приложених доказа и казивања испитаног Ђурић Михаила, истражни судија налази да је захтев за спровођење истраге основан.“ (стр. 4, ст. 4) Даље се у ре-шењу констатује да је др. Ђурић потврдио да је иступао на састанку секције наставника на Правном факултету, да је то његово излагање објављено у часопису ‘Анали Правног факултета’ и да је написао чланак ‘Камен раздора’ у часопису „Уметност“.

107

На крају истог решења изложена је следећа оцена истражног судије: „... да наведено иступање и чланци гледани сваки за себе и повезани по свом смислу указују да из њих произилази основа-ност сумњи да је испитани Ђурић починио кривично дело које му се ставља на терет. У односу на инкриминисани разговор са Жи-ком Стојковићем и другим лицима истражни судија такође налази основаност сумњи да је Ђурић обављао овакве разговоре, а што се види из навода кривичне пријаве Службе државне безбедности из Београда.“

Међутим, бранилац др. Ђурића налази да постоји фрапантна несагласност између оног на шта се позива истражни судија у доказ својих налаза-закључака и стварног значења тих доказа, па је зато ОСПОРЕНО РЕШЕЊЕ НЕОСНОВАНО И НЕЗАКОНИТО.

Истражни судија је, како смо горе цитирали, дао свој налаз по размотрењу: а) захтева Тужилаштва, б) приложених доказа и ц) ка-зивања др. Ђурића. Али, судија је из ових премиса извео нетачан и погрешан закључак:

а) Захтев Тужилаштва за спровођење истраге као такав не може бити и доказ своје основаности, тј. не може бити сâм себи доказ.

б) Чланци у „Аналима Правног факултета“ и „Уметности“ нису прочитани ни разматрани пред истражним судијом у својој целини, већ у фрагментима, који скривају ствар-не побуде писања и искривљују прави смисао тих чланака. У сваком случају оценом само појединих исечака не може се ништа са сигурношћу закључивати о стварној садржини чла-нака и побудама његовог састављача.

С друге стране, опште је познато да су званично признате дру-штвене и политичке организације, као и највише државно руковод-ство Републике Србије, позивали на јавну и слободну дискусију о предложеним уставним амандманима, па сматрамо да се ниједно јавно иступање о том питању никако не може оценити као неприја-тељско. Професор др. Ђурић није говорио о уставним амандманима на непријављеном скупу, па чак не ни на широкој трибини масов-них друштвених или политичких организација, већ на стручном са-станку секције удружења наставника Правног факултета и касније је његово излагање објављено у „Аналима Правног факултета“. Дакле, он је излагао на скупу научника и то излагање је објављено у једном стручном часопису.

С друге стране, његов чланак у часопису „Уметност“ је објављен после многих других о истој теми са израженом поентом у жаљењу

108

што је у нашој јавности дошло до подељености у једном питању где је занемарена реч еминентних стручњака од стране локалне власти. Иначе, сасвим је неспорно да је часопис „Уметност“ такође стручан часопис, који је намењен сасвим одређеном и доста уском кругу људи специфичних интересовања.

Кривична пријава о садржини приватних разговора које је на-водно водио др. Ђурић „у више махова са књижевником Жиком Стојковићем и другим лицима...“ БЕЗ ОЗНАЧЕЊА КАДА И ГДЕ јесте сасвим неподобна база да би се позвали на испитивање грађа-ни чак познати као раније осуђивани изгредници, а камоли уредни грађани, па и професори универзитета и угледни научници.

Одбрана категорички пориче да је професор др. Ђурић водио такве разговоре какви се наводе у пријави, али додајемо да у овој земљи и по важећим њеним законима не би могао бити позван нико на одговорност када би у приватном разговору са својим пријатељем грдио и најгорим речима неки чин власти и власт у целини.

ц) Казивање испитаног др. Михаила Ђурића садржи са једне стране његово чуђење због покретања кривичног поступка против њега, а с друге стране објашњење мотива његовог излагања на са-станку секције наставника Правног факултета. Професор Ђурић је дошао на тај скуп наставника тек на поновљени позив органа по-менуте секције. Он је био уверења да је као професор за политичку философију и социологију дужан да изнесе своје мишљење у среди-ни својих колега стручњака. С друге стране, др. Ђурић је дозволио штампање тог свог излагања у часопису „Анали Правног факултета“, јер је то стручни часопис за правне и друштвене науке, а и намењен је стручњацима из тих области.

У свом казивању пред истражним судијом др. Ђурић је даље објаснио да је чланак „Камен раздора“ написао у намери да изрази жаљење што се о питању подизања споменика једном „подвижнику духа који је још за живота био грађанин света“ игноришу мишљења најистакнутијих културних стваралаца наше земље, који су предло-женом споменику оспорили његову уметничку и моралну вредност. Уметничку јер представља еклектизам најразличитијих школа и не одговара величини духа и опредељења Његоша, а моралну јер је не-прикладно да споменик великом песнику подиже Иван Мештровић, који је отворени непријатељ ове земље, који је могао да изради у рељефу лик једном Алојзу Степинцу за загребачку катедралу.

Сматрамо да у побудама и садржини онога што је јавно рекао и написао професор др. Ђурић у поменутим чланцима нема ни тра-га од наводних: позивања и подстрекавања на насилну промену

109

друштвеног и државног уређења, на разбијање братства и јединства народа Југославије, на националну неравноправност и на отпор пре-ма друштвеном поретку и злонамерног и неистинитог приказивања друштвено-политичких прилика у земљи.

24. априла 1972. године, Београд Бранилац др. Михаила Ђурића

Витомир Кнежевић

2.2.3. Протести и подршка

ОКРУЖНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ

Београд

Као културни и научни радници сматрамо својом дужношћу да поводом подизања оптужнице против проф. Правног факултета у Београду др. Михаила Ђурића изјавимо следеће:

1. проф. Ђурић је прихватио позив да говори на јавној седни-ци – Удружења универзитетских наставника и објавио је свој говор на јавном месту пре годину и по дана у тешкој ситу-ацији, која је свима позната. У оквиру је основних академ-ских слобода јавно изношење свога гледишта, јер без тога не би било могуће било какво разјашњење или пак напредовање у мишљењу. Због тога нам не изгледа могућно да се та јавно изговорена реч судски прогони;

2. проф. Ђурић је у току последње две деценије развио свој на-учни рад, који нам је познат и по коме се никако не може рећи да је у питању начин мишљења једног националисте, у шта се свако може уверити проф. Ђурић је ових дана објавио једну књигу која такође потврђује тезу да није у питању на-ционалиста или шовиниста.

Београд, 28. 4. 1972.

ред. проф. др. Војин Милић,Филозофски факултет

ванред. проф. др. Радмила Шајковић, Филозофски факултет

ред. проф. др Цветко КостићФилозофски факултет

110

ПИСМО РУДИЈА СУПЕКА

Другу Кнежевићу Витомиру, адвокатуБеоград, Васе Пелагића 10

Поштовани друже Кнежевићу,јуче сам прочитао у новинама да је проф. Михаило Ђурић оп-

тужен да се бавио „националистичком дјелатношћу“, односно да постоји „сумња“ за такву дјелатност. Како сам ја са његовом дје-латношћу веома добро упознат, и то кроз оне организације, чији је члан, изгледа, једино и био проф. Михаило Ђурић, наиме као члан одбора Корчуланске љетне школе и као члан часописа „Praxis“, то бих вас ја замолио да ме у својству предсједника Корчуланске љетне школе и као главног уредника „Praxisа“ предложите суду као свје-дока, будући да могу доказати да је проф. Михаило Ђурић радио интензивно у духу јачања братства и јединства и на прогресивним социјалистичким идејама.

Молим Вас такођер да не узмете у обзир, уколико би проф. М. Ђурић сматрао да из било којег разлога није згодно да се појавим као свједок. Ви ћете то моћи сами најбоље оцијенити. Био бих Вам захвалан кад бисте ме упознали са неким најкарактеристичнијим наводима из оптужнице.

Ја ћу бити на службеном путовању од 8. до 13. маја у иностран-ству, али уколико би до расправе дошло већ у том периоду, тада бих одустао од тог путовања.

Са поштовањем,

Руди Супек, унив. професорФилозофског факултета у Загребу

2.2.4. Сведоци оптужбе

ИЗВОДИ из исказа др МОМЧИЛА КУРДУЛИЈЕ датог дана 8.5. 1972. г. и исказа др МУСТАФЕ ИМАМОВИЋА датог дана 11.5.1972. г. пред Истражним судијом Окружног суда у Београду у предмету истраге која се води против професора др. Михаила Ђурића због постојања сумње да је учинио кр. дело непријатељске пропаганде из чл. 118 ст. 1 Кривичног законика:

111

др МОМЧИЛО КУРДУЛИЈА:„Био сам присутан кад је излагао окр. Ђурић на састанцима... 18, 19. и 28-ог. Не знам да ли се користио белешкама или је читао... Знам да је говорио о централизму... и одговорности за геноцид који је за време Другог светског рата извршен над српским народом. Седећи а кад сам ово чуо рекао сам да сам то што он сада тврди слушао од снага које смо поразили у револуцији. Чули су се узвици ’Уа’, за 10–12 година нисам чуо овакву реакцију и звиждање.По мом мишљењу свако објективан који је слушао излагање окр. Ђурића на поменутој Секцији или ко је читао ово излагање, би морао и могао оценити да се ту не ради о једном напору за једну помоћ ка прогресивном кретању у нашем друштву.Одређеније се ничега не могу сетити у вези иступања и рада окр. Ђурића, нити ближе објаснити сем што сам навео.“

др МУСТАФА ИМАМОВИЋ„Окр. Ђурић, колико се сећам, иступао је првог дана. Потпуно сам сигуран да је окр. Ђурић читао своје излагање и имао је то припремљено.Ја лично у име себе могу да кажем да сам ја доживео излагање окр. Ђурића као излагање које се може поистоветити са оним што сам дознао како су четници за време рата иступали својим паролама. Понављам да сам ја то тако доживео оцењујући њего-во излагање. По мојој даљој оцени ни говора нема да је излагање окр. Ђурића могло да иде као ни најмањи допринос нечем пози-тивном у нашем друштву. Уосталом, мислим да је то јасно ако се прочита и види то његово излагање.“

2.2.5. Предлог браниоца

Кио. бр. – 544/72

ИСТРАЖНОМ СУДИЈИ ОКРУЖНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

Бранилац окр. др МИХАИЛА ЂУРИЋА у предмету истраге тог суда Кио. бр. – 544/72 у циљу правилног утврђења чињеничног стања подноси

ПРЕДЛОГ

Да се у току истраге позову и саслушају као сведоци:

112

1. – др АНДРИЈА ГАМС, професор Правног факултета Универ-зитета у Београду, – на околност да је он као члан управе Секције универзитетских наставника посебно позвао окр. др. Михаила Ђу-рића да присуствује и учествује у раду те Секције дана 18. марта 1971. године поводом позива на јавну дискусију о предлозима устав-них амандмана, – као и на околност каквог је карактера било учешће окр. др. Ђурића у дискусији.

2. – др РАДОМИР ЂУРОВИЋ, професор и продекан Правног факултета Универзитета у Београду, – на околност каквог је карак-тера било учешће окр. др. Михаила Ђурића у раду Секције универ-зитетских наставника поводом нацрта уставних амандмана дана 18. марта 1971. године, – као и како је примљена и оцењена активност окр. др. Ђурића у раду тог састанка Секције.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ ЕУ свом исказу пред Истражним судијом окр. др Ђурић је тврдио

да је био посебно позиван на састанак Секције универзитетских на-ставника 18. марта 1971. године.

Како су већ питани сведоци др Курдулија Момчило и др Имамо-вић Мустафа о њиховим оценама и утисцима у вези излагања окр. др Ђурића дана 18.3.71. г. – одбрана налази да треба утврдити какав су утисак имали други присутни догађају.

Београд, 17. маја 1972. г. Бранилац окр. др Михаила Ђурића адвокат Витомир Кнежевић

113

2.3. ОПТУЖБА

2.3.1. Оптужница јавног тужиоца

Окружно јавно тужилаштво у Београду

Кт. бр. 768/72.7. VI 1972. год.Београд

ОКРУЖНОМ СУДУ У БЕОГРАДУБеоград

На основу члана 44 став 2 тачка 2 ЗКП, подижем

ОПТУЖНИЦУ

против:МИХАИЛА ЂУРИЋА, редовног професора Правног факулте-

та у Београду, са станом у Београду у ул. Банијској бр. 1, рођеног 22. VIII 1925. године у Шапцу, од оца Стевана и мајке Милице рођ. Де спотовић, Србина, држ. СФРЈ, ожењеног – оца двоје деце, завр-шио Правни факултет, војску одслужио у ЈНА – води се у војној евиденцији код СО Врачар, без непокретне имовине, неосуђиван, налази се на слободи, –

ШТО ЈЕ:током 1971. у више махова говором на јавном скупу и објављи-

вањем чланака у листовима и часописима, у циљу непријатељског деловања против нашег друштвеног и државног уређења, подсти-цао и позивао на разбијање братства и јединства народа Југославије, приказујући притом злонамерно и неистинито друштвенополитичке прилике у земљи, па је тако:

114

а) Користећи дискусију о Амандманима на Устав СФРЈ коју је организовала Секција универзитетских наставника Правног факул-тета у Београду у дане 18., 19. и 22. марта 1971. године на састанку Секције у просторијама Правног факултета у Београду, на дан 18. марта пред већим скупом наставника, студената и позваних гостију узео учешће у дискусији, па уместо да својим излагањем о нацрту Уставних амандмана као стручњак допринесе што бољем регули-сању понуђених решења изјавио „да он неће да говори о слову пред-ложених Уставних промена, јер о томе уопште није вредно говори-ти“, а онда је између осталог рекао и то:

– „свако ко уме да политички гледа и мисли лако може открити да промена Устава која се сада хоће да спроведе нема никакав дубљи друштвени смисао, да нема ничег заједничког с некаквим тобоже нагомиланим друштвеним тешкоћама у које се ова земља заплела на свом мучном путу превладавања наслеђених заосталости најраз-личитијих врста и боја, да нема за циљ разрешавање некаквих при-родних, неизбежних, незаобилазних тешкоћа читавог досадашњег друштвеног кретања“.

– „треба бити начисто да је Југославија већ данас готово само географски појам, будући да се на њеном тлу или тачније на њеним развалинама и то под маском доследног развијања равноправности између народа који у њој живе, успоставља неколико самосталних, независних, чак и међусобно супротстављених националних држава. То је чињеница којој треба смело погледати у очи...“

– „далеко од тога да можемо бити задовољни тиме како ствари данас стоје у земљи, која се налази на својој последњој раскрсници. Ни садашњи положај Српског народа у Југославији није никако добар, а не само онај у коме би се он нашао у случају спровођења предложених промена. И то не само због тога што је Српски народ данас тако немилосрдно и неправедно оптужен за централизам и унитаризам претходног периода. Као да је централизам у било ком погледу погодовао Српском народу, као да тај централизам није био заведен, између осталог, и зато да би се спречило постављање пи-тања националне одговорности за геноцид, који је за време Другог светског рата извршен над Српским народом. Много је важније ука-зати овде на то да се Српски народ већ сада налази у неравноправ-ном положају према другим народима у Југославији, тако да је пред-ложена Уставна промена, у крајњој линији, уперена против његових најдубљих животних интереса. Крајња консеквенција те промене била би његово потпуно дезинтегрисање...“

– „није нимало тешко увидети да се већ сада у садашњим усло-вима Српски народ налази у неравноправном положају према дру-гим народима у Југославији...“,

115

– „у СР Босни и Херцеговини, иако чини већину становништва Српски народ фактички нема могућности ни да се служи својим ћириличким писмом, што је само један од спољних знакова његове издвојености из целине националне културе којој припада. А у СР Црној Гори Српски народ нема право ни на властито национално име или се бар то право оспорава оним, никако малобројним Црно-горцима који се осећају Србима.“,

– „Уставне промене погоршавају ионако неравноправан поло-жај Српског народа. Срби у властитој републици нашли су се у под-ређеном положају према Албанцима...“,

– „више него било шта друго данас је неопходно отрежњење Српског народа од заблуда у прошлости. Да би могао да преживи сва данашња искушења, да би могао да се одржи усред бујице у коју је гурнут, Српски народ мора да се окрене к себи, мора почети да се бори за свој опасно угрожени национални идентитет и интегритет. То је основни предуслов његовог даљег историјског самопотврђивања.“

б) Потом овај свој говор дао да се под називом „Смишљене смутње“ објави у листу „Студент“ бр. 10 од 6. априла 1971. године и у часопису „Анали Правног факултета“ у Београду у двоброју за месеце мај и јуни 1971. године.

ц) Поводом одуке надлежних органа СР Црне Горе да се споме-ник Петру Петровићу Његошу, који је изградио вајар Иван Мештро-вић, постави на Ловћену, у часопису „Уметност“ за месец јули – де-цембар 1971. године објавио чланак под насловом „Камен раздора“ у коме се злонамерно и неистинито приказују друштвено-политичке прилике у земљи, а у коме је навео и то:

– „Тако је због немоћи јавне речи, која је толико карактеристична за време у којем живимо све прошло без последица. Нити се одустало од намере да се маузолеј подигне баш на рушевинама Његошеве ка-пеле, нити је одлука о том рушењу и грађењу подвргнута накнадном испитивању. Само што је у међувремену знатно ојачао бирократски притисак, па много шта од онога што је било намењено јавности није дошло до ње. Широки слојеви становништва и данас још не знају ко-лико дуго траје мртва трка првих имена културе ових народа с без-именим и безличним, али послушним и прилежним помоћницима и пуномоћницима највише државне власти у овој земљи.“

– „треба се добро замислити над стварним мотивима данашњег спора око новог споменика Његошу. Није то никакав спор између присталица и противника овог великог песника, између његових правих и лажних противника, мада се може основано посумњати у истинску приврженост Његошу оних који су хтели да га зазидају Мештровићевим каменим оклопом.“

116

– „тешко је разумети и оправдати беспримерну упорност поме-нутих политичких чинилаца у наметању у сваком погледу сумњивог решења“,

па је напред наведеним радњама починио кривично дело не-пријатељске пропаганде предвиђено и кажњиво по чл. 118 ст. 1. КЗ.

ПРЕДЛАЖЕМ

да се пред већем тога суда закаже и одржи главни претрес, на који да се позову:

1) Окружни јавни тужилац у Београду,2) Окр. Михаило Ђурић, Београд, Банијска бр. 1,

да се на претресу изведе доказ читањем чланка „Смишљене смутње“ објављеног у листу „Студент“ бр. 10. од 6. априла 1971. године и „Аналима Правног факултета у Београду“ у двоброју мај – јуни 1971. године, чланка „Камен раздора“ објављеног у часопи-су „Уметност“ за месец јули – децембар 1971. године и записника о вештачењу IV бр. 435/72 Бироа за крим. технику Републичког секре-таријата за унутрашње послове у Београду.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ ЕНаводима окр. Ђурића, а посебно увидом у лист „Студент“, бр.

10. од 6. априла 1971. године и у двоброју часописа „Анали Правног факултета“ за мај и јуни 1971. године, утврђено је следеће чињенич-но стање:

Секција универзитетских наставника Правног факултета у Бе-ограду организовала је дискусију о нацртима Амандмана на Устав СФРЈ на дан 18. III 1971. године у просторијама Правног факултета.Заказаном састанку присуствовали су чланови Секције и један број студената и гостију. У дискусији је учествовао и окр. Ђурић који је још одмах у почетку свог излагања изнео „да неће говорити о сло-ву предложених Уставних промена јер сматра да о томе уопште није вредно говорити, да ће говорити о полазним претпоставкама и крајњим консеквенцијама Уставне кризе и о нечем што законски текст не садржи, што је у њему прећутано, што се њиме забашурује, прикрива, чак мистификује“, а затим одржао говор који је делимич-но цитиран у диспозитиву оптужнице.

Окр. Ђурић у свом говору, како је наведено, поред осталог изно-си да промена Устава која се спроводи нема никакав дубљи друштве-ни смисао, да та промена нема за циљ разрешавање некаквих при-родних, неизбежних, незаобилазних тешкоћа читавог досадашњег

117

друштвеног кретања, да је Југославија само географски појам, бу-дући да се на њеном тлу – односно на њеним развалинама под ма-ском доследног развијања равноправности између народа који у њој живе, успоставља неколико самосталних, независних и чак међу-собно супротстављених националних држава, да се земља налази на својој последњој раскрсници, а затим сав остали део свог излагања посветио „тешком“ положају Српског народа тврдећи да је садашњи положај Српског народа лош, да ће се спровођењем Уставних про-мена његов положај још погоршати, да се Српски народ оптужује за централизам, а да је централизам заведен и да би се спречило поста-вљање питања националне одговорности за геноцид који је извршен за време Другог светског рата над њим и надаље у истом смислу на-вео је оно што је под наводима цитирано у диспозитиву оптужнице.

На крају свог излагања окр. Ђурић због таквог „тешког“ поло-жаја Српског народа указује на потребу његовог отрежњења од за-блуда прошлости, указује да се Српски народ мора да окрене сам к себи, да мора да мисли на свој опстанак, да мора почети да се бори за свој опасно угрожени национални идентитет и интегритет. Надаље окр. Ђурић наводи да не треба расправљати о поднетом тексту Уставне промене, нити се бавити његовим језичким исправљањем и дотеривањем, већ да треба тражити, да треба захтевати, да се треба за-лагати за доношење неких других озбиљнијих, одговорнијих, исто-ријски заснованих решења.

Почетком априла исте године окр. Ђурић је дао свој говор ре-дакцији листа „Студент“ ради објављивања, што је и учињено у броју 10 од 6. априла 1972. године, а нешто касније исти говор је објављен по његовом одобрењу у „Аналима Правног факултета“ у двоброју за мај и јуни, а под насловом „Смишљене смутње“.

Из оваквог чињеничног стања произлази закључак да окр. Ђу-рић није имао намеру да својом дискусијом допринесе бољем ре-гулисању понуђених решења у предложеним нацртима Уставних амандмана, већ на против његова намера је била, користећи ову дискусију, да својим излагањем злонамерно и неистинито прикаже друштвено-политичке прилике у земљи, да својим излагањем учини позив на разбијање братства и јединства народа Југославије и да до-принесе разбуктавању шовинистичких страсти.

У прилог овом закључку иде и чињеница да је окр. Ђурић свој говор објавио у листу „Студент“ и „Аналима Правног факултета“ под насловом „Смишљене смутње“, као и да је окр. Ђурић година-ма континуирано, кад год се радило о већим заокретима у нашем друштвеном развитку, увек био против остварења тих заокрета.

Окр. Ђурић се брани да је његово излагање у наведеној диску-сији имало за циљ да са становишта знања у вези [с] питањ[им]а која

118

су покренута, изнесе своје научно и стручно гледиште, да је ишао за тим да помогне друштву приликом разматрања постављених пи-тања на састанку Секције, да је оно што је изнео сазнао преко ради[j]а, телевизије, а и у контакту са лицима са којима је долазио у додир, да је своје мишљење у говору изнео на основу стручног и научног образовања и даље наводи да је наслов „Смишљене смутње“ за свој чланак дао намерно због тога што је дата ситуација и његово изла-гање одговарало оваквом наслову.

Овакву одбрану окр. Ђурића треба одбацити као неосновану, јер како је наведено он не пружа никакву помоћ друштву при раз-матрању постављених питања, а најмање са научног и стручног гле-дишта. Он напротив не говори и не жели да говори о тим питањи-ма па чак и позива и друге да не расправљају о поднетом тексту Уставне промене. Целокупно његово излагање у суштини садржи не истините тврдње у односу на друштвено-политичке прилике у земљи, а говорећи о „тешком положају Српског народа“, очигледно иде на разбијање братства и јединства које је тако тешко остварено.

Окр. Ђурић је у истој намери објавио и чланак „Камен раздора“ у часопису „Уметност“. Овај чланак је по својој садржини на линији разбијања братства и јединства народа Југославије. У овом чланку окривљени такође злонамерно и неистинито приказује друштвено--политичке прилике у земљи, јер како другојачије и схватити наводе окр. Ђурића „да је немоћ јавне речи толико карактеристична за вре-ме у којем живимо“.

Са свега изложеног ова оптужница је оправдана и на закону за-снована.

(МП) Заменик јавног тужиоцаБожидар Ђ. Марковић

2.3.2. Приговор браниоца

К. бр. 556/72


Против оптужнице Окружног јавног тужилаштва у Београду Кт.бр. 768/72 од 7.6.1972. г. поднете против др. Михаила Ђурића да је одређеним радњама починио кривично дело непријатељске пропа-ганде из чл. 118 ст. 1 Кз., –

бранилац окр. ЂУРИЋ МИХАИЛА подноси

119

П Р И Г О В О Р

I Због недостатака у оптужници (чл. 248 ст. 2 у вези чл. 241 тач. 6 Зкп) одн. што није прописно састављена и

II Због тога што нема довољно доказа да је окр. Ђурић Михаило основано сумњив за дело које је предмет оптужбе (чл. 249 тач. 4 Зкп)

са Предлогом

Да веће Окружног суда у Београду врати оптужницу Окружном јавном тужилаштву да исправи недостатке у оптужници, одн.

Да одлучи да нема места оптужби и кривични поступак обустави.


Недостаци у оптужници се утврђују на непобитан начин из сле-дећих чињеница:

а) У одредби чл. 241 Закона о кривичном поступку под тач. 6 на-лаже се да оптужница има да садржи поред осталог и „образложење у коме ће се изнети одбрана окривљеног и становиште тужиоца о наводима одбране“. Међутим, у оптужници НИЈЕ ИЗНЕТА ниједна реч одбране окривљеног о наводима оптужења у вези чланка окри-вљеног „Камен раздора“ објављеног у часопису „Уметност“ за месец јули-децембар 1971. године (посебан део оптужнице под ц/); такође у оптужници нема ниједне речи о становишту тужиоца о наводима одбране у погледу тог дела оптужења. –

б) У оптужници се, између осталог, тражи и да се на главном претресу изведе доказ читањем и записника о вештачењу бр. 435/72 Бироа за криминалистичку технику Републичког секретаријата за унутрашње послове у Београду. Међутим, ниједном речи се у целој оптужници не каже шта садржи поменути записник о вештачењу, нити се може погодити ШТА СЕ ХОЋЕ ДОКАЗАТИ тим записником.

Дакле, описаним недостатком оптужнице горе под а) онемо-гућено је да се веће Окружног суда правилно оријентише у погледу приговора против оптужнице и своје одлуке про приговору, – а не-достатком под б) окривљеном је ускраћено право да зна чиме ће се доказивати основаност оптужнице, одн. њему се онемогућује да се спреми за одбрану. –

Нема довољно доказа да је окр. др. Ђурић основано сумњив за дело које је предмет оптужбе јер:

1. – У односу на оптужење да је говором на јавном скупу 18.3.1971.“ и објављивањем истог излагања у листу „Студент“ бр. 10 од 6.4.1971. ПОДСТИЦАО И ПОЗИВАО НА РАЗБИЈАЊЕ БРАТСТВА

120

И ЈЕДИНСТВА НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ односно злонамерно и не-истинито приказивао друштвенополитичке прилике у земљи, –

– из саме оптужнице се види да је окр. др. Ђурић излагао јав-но своја мишљења на скупу Секције универзитетских наставника Правног факултета у Београду у дискусији о амандманима на Устав СФРЈ;

– да је касније то његово излагање објављено у листу „Студент“ и тако прошло без примедаба контролу Јавног тужилаштва у Бео-граду,

па је отуд очигледно сасвим неподобно и неосновано свако тврђење о постојању некаквог ПОДСТИЦАЊА И ПОЗИВАЊА НА РАЗБИЈАЊЕ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ у излагању и чланку окр. др. Ђурића, поготову када је од времена тог излагања и објављивања чланка прошло више од годину дана и када Јавна тужба не указује да је наведеним радњама била изазвана било каква негативна последица.

За жаљење је да се Јавна тужба у доказ основаности оптужења о „злонамерном и неистинитом приказивању друштвенополитичких прилика у земљи“ позива искључиво на сâм текст излагања окр. др. Ђурића, односно на произвољно интерпретирање изолованих дело-ва тог излагања.

2. – У односу на оптужење да је окр. др. Ђурић и својим члан-ком „Камен раздора“ ПОДСТИЦАО И ПОЗИВАО НА РАЗБИЈАЊЕ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ, односно зло-намерно и неистинито приказивао друштвено-политичке прилике у земљи, –

указујемо да Јавна тужба у доказ основаности оваквих опту-жења не нуди ни један једини доказ, већ произвољно тумачи поједи-не делове тог чланка, грубо занемарујући њихов смисао у природној и нужној повезаности са другим деловима и целином чланка, док истовремено заборавља да је ИСТО ТО ТУЖИЛАШТВО ВЕЋ ЈЕД-НОМ ДАЛО ОЦЕНУ ТОГ ИСТОГ ЧЛАНКА КАО ЦЕЛИНЕ у вре-ме објављивања, када је приликом официјелне контроле оцењено да чланак не садржи елементе противправности, а најмање да предста-вља извршење тако тешког кривичног дела – непријатељске пропа-ганде.

Од времена објављивања поменутог чланка одн. наведеног јав-ног излагања окр. др. Ђурића друштвено-политичке прилике су се значајно измениле у позитивном правцу поразом оних национа-листичких снага које су деловале у правцу дезинтеграције Југосла-вије, а што је толико узнемирило све родољубе широм наше земље,

121

па су тако отклоњени и непосредни основи који су мотивисали по-менута иступања окр. др. Ђурића и која су очигледно била управље-на против тих разграђујућих антијугословенских појава.

У основи позитиван став у испољеној дубокој забринутости окр. Ђурића за будућност и целину наше југословенске заједнице никако се не би смео ни могао довести у питање неколиким његовим нега-тивним оценама оних негативних појава, које је могао да користи непријатељ, када су о тадашњим приликама нашој јавности дате и далеко ригорозније оцене од најодговорнијих руководилаца земље, а које су, разуме се, биле само израз позитивне бриге и настојања да се једно негативно стање превазиђе.

Београд, 17. јуна 1972. др Михаило Ђурић, кога брани Витомир Кнежевић, адвокат из Бгд.

122

2.4. ПРОТЕСТИ И ПЕТИЦИЈЕ

2.4.1. Писмо браниоца „Политици“

Другу Александру Ненадовићу,главном и одговорном уреднику „Политике“Београд, Македонска 29

Друже уредниче,у дневном листу Политика од 14. јуна 1972, на страници 5. обја-

вљен је допис под насловом „Казнена политика је блага“, у коме се по-миње име мога брањеника професора др Михаила Ђурића у контек-сту набрајања примера политичког криминала у нашој Републици. Поменути допис садржи цитат изјаве Јована Дејановића, пред-седника Комисије за друштвени надзор Скупштине Србије, у коме се, између осталог, каже: „Зар нисмо били политички неефикасни у појави политичког криминала, на пример у случајевима професора Михаила Ђурића...“

Сматрам да је цитирање оваквих изјава као начин обавешта-вања јавности крајње несмотрен и опасан пре доношења судске од-луке, јер доприноси утиску да је професор Ђурић крив, односно да је његова кривица већ доказана, а што може да угрози непристра-сност и објективност суда у процесу који тек предстоји.

Како не сумњам, друже уредниче, да је и Вама, као и мени, стало само до пуне истине о случају професора Ђурића, као и до објек-тивног и одговорног обавештавања наше јавности, то Вас најлепше молим да у том циљу објавите ових неколико редака.

Београд, 16. јуна 1972. г. С поштовањемВитомир В. Кнежевић

123

2.4.2. Протести културних радника

ОКРУЖНОМ СУДУ У БЕОГРАДУБеоград

Као културни и научни радници, поводом подизања оптужнице против проф. др Михаила Ђурића из Београда изјављујемо

1. да нам је познат културни и научни рад проф. Ђурића, из којег се не може извести закључак да је проф. Ђурић националист или чак шовинист, јер се његово мишљење уопште не креће у тим категоријама, што је он доказао и својим учешћем у скоро свим југо-словенским научним социолошким и филозофским скуповима, нај-зад и својим држањем као гостујући професор на нашем Факултету пре две године;

2. да нам не изгледа могућно да неко буде оптужен због јавно и на позив изговорене речи, и то у једној изузетној ситуацији: та реч може бити предмет критике и порицања, али не и предмет суд-ског спора, јер само слободно изговорена реч може бити лично и социјално коригована.

У Сарајеву, 23.6.1972. др Милан Дамњановић, ванр. проф.,Филозофски факултет

др Јелена Берберовић, доцент др Касим Прохић, доцент

МОЛБА РУДИЈА СУПЕКА

Загреб, дне 28. 06. 72.Поштовани друже Кнежевићу,

обавијештен сам да ће процес проф. Михаилу Ђурићу бити 12. јула. Ја ћу свакако доћи на процес као свједок и молим Вас да ме наведете као свједока. Ја ћу стићи у Бгд већ 11. јула. Ако сматрате ко-рисним, могу Вас посјетити. Свакако ме обавијестите о мјесту и сату одржавања процеса. Додуше, то ћу дознати и од Михаила Ђурића.

С поштовањем, Руди Супек

ИЗЈАВА ПРИРЕЂИВАЧА ЧАСОПИСА „УМЕТНОСТ“


Објављујући да предстоји суђење професору Др Михаилу Ђу-рићу, дневна штампа („Политика“ од 27. 9. 1972. године) пренела је

124

да се, поред другог, у тужби наводи као дело „непријатељске пропа-ганде“ и његов чланак „Камен раздора“, објављен у броју 27/28 часо-писа Уметност. Као приређивачи овог двоброја Уметности моли-мо Суд да размотри и ово наше мишљење како би правилно оценио наведену инкриминацију.

1. Чланак „Камен раздора“ објављен је у стручном часопису чији је двоброј посвећен сумирању десетогодишње дискусије, вође-не око Мештровићевог пројекта за маузолеј на Ловћену. Часопис је донео све оно што као документ, стручна оцена или јавно мишљење може да осветли проблеме које је изазвало грађење овог споменика. Сакупљена су и пренета различита и сасвим супротна гледишта без икаквих коментара, како би читалац сâм проверио и оценио засно-ваност и тежину свих аргумената изнетих у овој дискусији. Као та-кав, бр. 27/28 часописа Уметност ни у целини ни у појединим члан-цима у њему, није могао да служи никаквој пропаганди, а најмање непријатељској. Напротив. Намера нас састављача била је у томе да овако сакупљени документи послуже даљем смиреном размишљању о једном „актуелном проблему савремене југословенске културе“, како је напоменуто у уводној речи. Да је било који текст у Уметно-сти 27/28 имао карактер или намеру „непријатељске пропаганде“, он не би нашао место у часопису.

2. Као угледни социолог и филозоф проф. Михаило Ђурић је изнео своје мишљење о изградњи овог јавног споменика, осветља-вајући проблем са етичке, а не са естетске и ликовне стране. Међу-тим, потпуни смисао његовог чланка не може се схватити ако се он издвоји из контекста читавог двоброја Уметности и не упореди са оним што су о овој теми рекле десетине најзначајнијих уметника, критичара, научника и јавних радника из готово свих крајева Југо-славије. То никако не значи да се и о овом двоброју и о чланцима који су у њему објављени не могу и даље водити дискусије, износити нова, другојачија и супротна мишљења. Таквих ставова и оцена већ је било у нашој јавности, али ни у једном иступу није посебно спо-мињан, ни истицан чланак „Камен раздора“. Разумљиво, једно је су-коб мишљења, а друго непријатељска пропаганда, а ми желимо Суд управо у то да уверимо да непријатељску пропаганду нисмо видели у чланку „Камен раздора“, ни онда кад смо га штампали, ни данас! Стога молимо Суд да наше мишљење узме у обзир.

У Београду, 9. јула 1972. Дејан Медаковић, Пролетерских бригада 15 Живорад Стојковић, Грачаничка 7 Лазар Трифуновић, Димитрија Туцовића 24

125

ИЗЈАВА РУДИЈА СУПЕКА

Друг Витомир В. КнежевићадвокатБеоград, Васе Пелагића 10

Поштовани друже Кнежевићу,Као што сам вам у својем писму од 28.4.1972. г. писао, у мо-

гућности сам да докажем да је проф. Михаило Ђурић у току годи-не 1971. радио „интензивно у духу јачања братства и јединства на-ших народа“, дакле супротно од онога за што га терети оптужница. Уз то, желим овдје да изнесем укратко доказе о томе, јер ми то судски поступак није дозволио за вријеме расправе, и сматрам да се огрије-шио о основно правило изношења доказа истинитости, то јест у по-везивању инкриминиране изјаве проф. Михаила Ђурића са његовим стварним друштвеним дјеловањем.

Идем редом:1. Познато је да је проф. Михаило Ђурић дугогодишњи члан са-

вјета редакција часописа „Praxis“, који издаје Хрватско филозофско друштво, а такођер и одборник Одбора Корчуланске љетне школе. Ове организације представљају једине облике не-професионалне друштвене дјелатности у којима се проф. Михаило Ђурић слободно ангажирао. Веома је добро познато да су то оне организације које су међу лијевом интелигенцијом најинтензивније радиле на развијању братства и јединства међу нашим народима, те да би тешко било на-вести данас неку другу сличну не-политичку организацију која ради у томе духу.

2. Проф. Михаило Ђурић је управо у току 1971. године веома активно учествовао у раду споменутих организација, чиме је при-доносио остваривању не само братства и јединства него и соција-листичких идеала у нашему друштву. Тако је, на примјер, активно учествовао у дискусијама које је у току 1971. године организирала редакција „Praxisа“ и Одбор Корчуланске љетне школе. Поред ра-зних стручних питања у вези са филозофском и социолошком марк-систичком проблематиком расправљало се и о ситуацији у земљи, нарочито у вези са порастом разних националистичких и традици-оналистичких тенденција. На основу ових дискусија, које су одр-жане у четири маха: 8. јануара, 23. јуна, 25. аугуста и 28. октобра (у Загребу, затим у Београду, на Корчули и поновно у Београду), доне-сен је и један докуменат који изражава нашу забринутост и став у вези са политичком ситуацијом у земљи. Овај докуменат је објављен

126

као уводник (редакцијски) у броју 3–4, 1971 „Praxisа“. Будући да се је Михаило Ђурић са тим документом солидаризирао, сасвим је јасно да је стојао на антинационалистичким позицијама и да се борио за јачање братства и јединства.

3. Из тога уводника часописа „Praxisа“ наводим само двије точ-ке које сасвим јасно показују о каквој се политичкој оријентацији и ангажираности ради:

„– Децентрализација политичког система истицањем „репу-бличке државности“, а не „републичке самоуправности“, ставља тежиште на неке дефанзивне механизме политичке организације друштва, а не на прогресивне. Умјесто да се децентрализација и ја-чање улоге република схвати као природни процес „одумирања др-жаве“, он се најчешће тумачи као „подјела власти“ на бази старог система, и евентуално као корак натраг. Зато ће даљњи прогресивни развитак зависити од радикалних социјалних реформи управо на подручју самоуправног система, у смислу стварне демократизације (није тешко уочити да средњи слојеви теже ауторитарним рјешењи-ма!) и социјализације друштвених организација. Да би се то пости-гло, бит ће неопходно провести широку дискусију и акцију у смислу препорука и захтјева што их је, поред осталих, дао Други конгрес самоуправљача.

– Програмски став политичког руководства да је потребно сачувати јединство политичког односно социјалистичког система у Југославији, као стварној основи јединства југословенских наро-да, ваљало би спроводити не само практичко-политичким, него и одговарајућим идејним процесима. Нема сумње да је јачање само-управног социјализма у интересу радничке класе и свих народа у Југославији, да оно представља најбољу брану против свих оних шпекулација, у нашој земљи и изван наше земље, које рачунају са сепаратистичким тенденцијама, цијепањем Југославије у духу бло-ковске политике, с ликвидацијом радничког самоуправљања као ал-тернативе етатистичком социјализму. Ни у једном часу не смијемо заборавити да су силе које дјелују у том правцу веома јаке, како на Истоку тако и на Западу, али исто тако морамо имати на уму да све прогресивне снаге, и то не само комунистичке и социјалистичке, него чак и либерално-грађанске, данас у Западној Европи, а добар дио њих, иако не јавно изречено, у социјалистичком лагеру, животно су заинтересирани да се очува јединствена самоуправно-социјалистич-ка Југославија.“

Јасно је из ових ставова, са којима се Михаило Ђурић сложио да се у току 1971. године залагао за очување јединства Југославије, за јачање самоуправног социјализма, за интересе радничке класе, а против свега онога што ове циљеве угрожава.

127

4. Морам нагласити да су ови ставови редакције „Praxisа“ и Одбора Корчуланске школе, донесени 6 мјесеци прије 21. сједнице СКЈ, те да су били позитивно оцијењени од Идеолошке комисије СКХ концем фебруара 1972, о чему је опширно извијестила и дневна штампа (београдски листови „Борба“, „Политика“ и „НИН“). Наша политичка оријентација у овом критичном периоду нашег друштве-ног развитка, као и политичка оцјена ове оријентације, нису ника-ква тајна, већ су познате најширој јавности.

5. О истинитости ових мојих изјава могу посвједочити и оста-ли чланови редакције „Praxisа“: проф. Гајо Петровић, Иван Кувачић, Бранко Бошњак, Предраг Враницки, Данко Грлић и други.

6. Сматрам да је потпуно противно духу наших позитивних за-кона да се једном човјеку суди на основу једне изјаве дате у једној академској дискусији, а да се нити не покуша испитати и провјери-ти његова стварна друштвена дјелатност у том периоду. Мислим да је такођер веома жалосно да се у једном друштву које се позива на социјализам и хуманизам не води рачуна о социјалистичком и хума-нистичком доприносу једног тако значајног научника и хуманиста као што је професор Михаило Ђурић, чија активност служи на част нашој науци и народима.

С поштовањем,

У Загребу, 17. 07. 1972. Руди Супек,ред. професор

Филозофског факултета у Загребу

2.4.3. Апел редакције часописа „Praxis“

ВРХОВНОМ СУДУ СР СРБИЈЕпутем адвокатадруга Витомира В. КнежевићаБеоград, Васе Пелагића 10

Редакција часописа „Praxis“ са запрепашћењем је примила вијест да је Окружни суд у Београду осудио на двије године строгог затво-ра др Михаила Ђурића, редовног професора Правног факултета у Београду.

Редакција часописа „Praxis“ изнијела је своје мишљење о оп-тужници против професора Михаила Ђурића у редакцијском ко-ментару „За слободу академске дискусије“ („Praxis“, број 3–4/1972,

128

стр. 611–613), па то мишљење не желимо овдје понављати. Међутим, апелирамо на вас да, рјешавајући о жалби професора Ђурића, која ће несумњиво услиједити, пажљиво проучите споменути текст, као и допис што га је дне 17. 7. 1972. упутио адвокату В. В. Кнеже-вићу проф. др Руди Супек. Увјерени смо да ћете пажљивим про-учавањем ових и других релевантних докумената доћи до закључка о нужности укидања одлуке Окружног суда у Београду, односно о нужности доношења ослобађајуће пресуде.

Апелирајући на вас да у потпуности укинете осуду проф. Миха-илу Ђурићу, не чинимо то из неких колегијалних или пријатељских побуда, него прије свега у интересу југославенског социјализма, а напосе и угледа нашег судства. Будући да је хуманистичка и интер-националистичка усмјереност цјелокупног научног и јавног рада професора Ђурића добро позната не само нашој већ и међународ-ној научној и стручној јавности, сматрамо да је Окружни суд у Бе-ограду својом пресудом више нашкодио угледу нашег судства и наше земље него угледу професора Михаила Ђурића. Само потпуно ослобађајућом пресудом може Врховни суд СР Србије дјеломично поправити штету која је проузрокована одлуком Окружног суда у Београду.

Из досадашње хисторије познати режирани политички процеси у којима су све одлуке, почев од подизања оптужнице до изрицања пресуде, падале изван суда, без обзира на законе и чињенице, а на основу процјена о томе што би у даном тренутку могло бити поли-тички опортуно с овог или оног становишта (вањскополитичког, унутрашњеполитичког, евентуално и са становишта међурепублич-ке комбинаторике) представљали су грубо нарушавање основних људских права и нанијели су велику штету ствари социјализма. На дужу стазу ови су се процеси редовно показали кратковиди и промашени чак и са становишта политичке калкулације, јер су прије или касније доносили компромитацију и неприлике и свим онима који су у њима судјеловали као „мудри“ режисери или као „послуш-ни“ извршиоци.

Рјешавајући о жалби професора Михаила Ђурића Врховни суд СР Србије бит ће у прилици да пружи свој допринос јачању соција-листичке законитости и елиминацији једне повијесно компроми-тиране праксе која се још увијек одупире развоју хуманих, соција-листичких односа.

У Загребу, 18. 7. 1972. За редакцију часописа „Praxis“ Проф. др Гајо Петровић

129

2.4.4. Предлог браниоца

К. бр.– 555/72


Као бранилац оптуженог професора др. Михаила Ђурића у кри-вичном предмету тог суда К. бр.– 555/72, који се води због основане сумње да је починио кривично дело непријатељске пропаганде из чл. 118 ст. 1 Кз., – подносим

ПРЕДЛОГ

да са на главни претрес заказан на дан 12. јула 1972. године по-зове као сведок и саслуша:

Др. РУДИ СУПЕК, универзитетски професор Филозофског фа-култета у Загребу, из Загреба, са станом у ул. Горана Ковачића бр. 2.


Моме брањенику опт. др. Ђурићу се оптужницом ставља на те-рет да је током 1971. г. у више махова говором на јавном скупу и објављивањем чланака у листовима и часописима, у циљу неприја-тељског деловања против нашег друштвеног и државног уређења, ПОДСТИЦАО И ПОЗИВАО НА РАЗБИЈАЊЕ БРАТСТВА И ЈЕ-ДИНСТВА НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ...“, а предложени сведок др. Су-пек се обратио писмом мени као браниоцу др. Ђурића и тражио да сведочи пред Судом, јер може доказати да је проф. Михаило Ђурић „РАДИО ИНТЕНЗИВНО У ДУХУ ЈАЧАЊА БРАТСТВА И ЈЕДИН-СТВА и на прогресивним социјалистичким идејама“.

Доказ: писмо др. Рудија Супека од 28.4.1972. г. – у фотокопији.У циљу правилног и потпуног утврђења чињеничног стања, а у

смислу одредбе чл. 9 Закона о кривичном поступку, ваља усвојити предлог о саслушању именованог сведока. Суд је дужан да са једна-ком пажњом испитује и утврди како чињенице које терете окривље-ног тако и оне које му иду у корист.

Београд, 3. јула 1972. године Бранилац оптуженог, Витомир Кнежевић

130

2.5. СУЂЕЊЕ

2.5.1. Записник о главном претресу

Састављен код Окружног суда у Београду, на дан 12. јула 1972. године, у кривичном предмету противу опт. ЂУРИЋ МИХАИЛА из Београда, због крив. дела из чл. 118 ст. 1 КЗ, поводом оптужнице Окружног јавног тужилаштва у Београду КТ. бр. 768/72 од 7. јула 1972. године.

присутни су:

Председник већа – судија,Катић Ђорђе

Заменик ОЈТ-а,Марковић Божидар

Чланови већа – судије поротници:1. Здравковић Никола2. Вукотић Душан

Оптужени,Ђурић др Михаило

Бранилац,Кнежевић Витомир

Записничар,Чолић Јелена

Заседање отворено у 8 час.

Председник већа отвара заседање и објављује предмет главног претреса, састав већа и констатује да су дошла сва позвана лица.

Председник већа констатује да не постоје разлози због којих би се неко од чланова већа требао изузети, а странке исто тако немају приговор на састав већа.

131

Оптужени даје личне податке као у истрази, са допуном да му је једно дете пунолетно и да његов просечан лични доходак износи 4.720 динара.

Оптужени је поучен о својим правима у току главног претреса.Пошто је заступник јавне тужбе прочитао оптужницу КТ. бр.

768/72 од 7. јуна 1972. године, оптужени изјављује да је исту разумео и у своју одбрану наводи:

У свему као на записнику у истрази од 17. априла 1972. године, са допуном и објашњењем:

Дубоко сам озлојеђен и забринут ради тога што сам од стране јавног тужиоца изведен да одговарам у кривичном поступку пред судом због својих изнетих мишљења у дискусији о преднацрту Уставних амандмана на Правном факултету у току прошле године. Сматрам да се због мог слободно израженог мишљења не могу изво-дити пред суд да би[х] одговарао због непријатељске пропаганде, које дело ми се од стране јавног тужиоца ставља на терет. На Правном факултету била је организована дискусија о преднацрту Уставних амандмана од стране Секције наставника Правног факултета и као професор био сам од стране руководства Секције позван на тај са-станак и да учествујем у дискусији. С обзиром [на то] да сам овом састанку присуствовао, учествовао сам у дискусији и изнео своје мишљење о преднацрту Уставних амандмана. Не искључујем могућ-ност да сам у тој дискусији рекао и неке ствари са којима се јавност или политички органи можда нису могли да сложе, односно не ис-кључујем могућност да неке формулације у мом излагању нису биле најбоље и најсрећније. Међутим, ни у ком случају не може се схвати-ти да сам ја било са каквих других позиција учествовао у дискусији, односно да сам наступао са неких националистичких позиција. Моја дискусија је углавном била усмерена да се можда пронађу погоднија решења, односно хтео сам да са својом дискусијом покушам да раз-обличим националистичку помахниталост и подивљалост, која је у оно време угрожавала сâм опстанак Југославије и да на примеру срп-ског народа укажем на апсурдност, безумност и немогућност крајњих консеквенција ове заслепљености и подивљалости. Никакве друге намере нисам имао. Према томе, не могу прихватити становиште јавне тужбе да сам у својој дискусији наступао са националистичких позиција. Ја не могу одрећи да волим свој народ и да сам у оно вре-ме био узнемирен због опште ситуације у нашој земљи. По својим схватањима, ја сам хуманиста и са тог становишта сам посматрао ствари и никако ми се не може ставити на душу да сам национали-ста. Моје намере и жеље биле су у оно време да својом дискусијом допринесем развијању повољније климе. Исто тако, категорично

132

одбијам од себе сваку сумњу да сам са националистичких позиција наступао и у чланку „Камен раздора“, који је објављен у часопису „Уметност“. Написао сам овај чланак јер сам знао да постоје несла-гања око подизања споменика Његошу на Ловћену. Мени је познато да је већина културних и научних радника била незадовољна тиме да се подиже нови споменик Његошу и да се исти изгради према идеји Мештровића. Имајући у виду незадовољство истакнутих кул-турних и научних радника написао сам овај чланак, с обзиром [на то] да се упорно желело да се сруши стари споменик и да се на истомместу подигне нови. Само ради тога и у том циљу дао сам мом члан-ку наслов „Камен раздора“. Према томе, не могу прихватити и ка-тегорично одбијам да сам писањем овог чланка ишао на разбијање братства и јединства наших народа. Колико је оптужница незакони-та показује и то што је мој чланак објављен у часопису „Анали Прав-ног факултета“ и у листу „Студент“, и тада није дошло до забране. Да је нашао за сходно, јавни тужилац би у оно време ставио забрану, а ово тим пре пошто је вероватно био у току догађаја. Истичем да је по мом одобрењу одштампана моја дискусија у листу „Студент“, а на захтев редакције. Руководство секције наставника Правног факулте-та одштампало је све дискусије у свом часопису и, према томе, да се објави моја дискусија, нисам дао никакво посебно одобрење. Лично сам дао наслов својој дискусији у часопису „Анали“ и у листу „Сту-дент“, а то сам учинио пошто сам сматрао да једна страна смишљено иде на то да се Уставним променама нешто постигне, односно што сам закључио да се смишљено иде на то да се остваре неке „смутње“. Сматрам да један стручни или научни скуп ни у ком случају не може бити место на којем се може вршити непријатељска пропаганда, пошто се на оваквим скуповима у слободној дискусији износе раз-личита мишљења. По мом мишљењу, у супротном не би било ни-каквог напретка. Врховни суд Србије забранио је часопис „Анале“, а наставничко веће Правног факултета није се сложило са том одлу-ком и покренуло је иницијативу код Савезног јавног тужилаштва за стављање захтева за заштиту законитости.

Желим даље да истакнем да позив организатора за састанак Секције наставника Правног факултета није гласио да ће дискусија бити само о слову преднацрта Уставних амандмана. Схватио сам да ће се на овом састанку говорити о суштини, а не формално. Ни-сам правник и нисам могао говорити о слову Уставних амандмана. Као што сам већ напред навео, у својој дискусији желео сам само да разобличим националистичку помахниталост и подивљалост. Исто тако, хтео сам да на примеру српског народа укажем на немогућност концепције преднацрта Уставних амандмана, и то у оним деловима којим се иде на стварање националних држава и на разједињавање

133

наших народа. У својој дискусији нисам ишао на то да дајем неке алтернативне предлоге. Желео сам да се нађу погоднија решења.

У својој дискусији изнео сам да сматрам да је Југославија већ данас готово само географски појам. Под тим сам мислио на то и био забринут да се ствари крећу у неповољном правцу. Не може ми се импутирати да сам оваквом својом тврдњом ишао на разбијање Југославије. Говорио сам да се српски народ налази у незавидном положају. Тиме сам изражавао своју забринутост, а што је био и ве-лики број наших грађана. Своје сазнање о томе црпео сам из дневне штампе. И наше најистакнутије политичке личности говориле су о томе. Познато је да велики део српског народа живи изван Соција-листичке Републике Србије. Још крајем прошлог века и све до Дру-гог светског рата у Босни и Херцеговини многи листови и часописи били су штампани и ћирилицом и латиницом. Међутим, ноторно је да се данас тамо уопште не служи ћирилицом. Када се иде на ства-рање националних држава, онда то питање постаје важно, јер у Бо-сни и Херцеговини има доста српског живља.

У својој дискусији исто тако сам истакао да у Социјалистичкој Републици Црној Гори српски народ нема право на национално име или да му се то право оспорава.

Износећи ово имао сам у виду да су неки истакнути политички радници, а исто тако и научни и културни радници у својим исту-пањима, написима и чланцима истицали сепаратистичке и нацио-налистичке тенденције. И у аутономној области – покрајини Косово – јављало се питање положаја Срба који су тамо живели, указивало се на њихов неравноправан положај у односу на Албанце.

Категорично тврдим да нисам упутио никакав позив српском народу на отрежњење од заблуда у прошлости. У почетку своје дис-кусије указао сам на полазне и крајње консеквенције и тај део који ми се ставља на терет као некакав позив српском народу уопште је саставни део мог излагања.

Када сам говорио о оним „другим снагама“, које су тражиле устав не промене, онда сам мислио на оне снаге које су осуђене на Седници СКЈ. Њиховом осудом потврдиле су се моје мисли.

Тврдњом да је „централизам“ био заведен и зато да би се спре-чило постављање питања националне одговорности за „геноцид“ који је за време Другог светског рата извршен над српским наро-дом желео сам да укажем да је успостављење истог одмах после рата било нужно и оправдано и ради тога да би се избегло репродуко-вање злочина, тј. да се на тај начин онемогућило самовољно и бру-тално разрачунавање између припадника појединих народа.

И данас остајем при својој тврдњи у истрази да се након дискусија о преднацрту Уставних амандмана стање у целој земљи поправило

134

и да је сада политичка ситуација повољна. Потиснуте су оне снаге о којима сам говорио и којима сам се супротстављао. Ради тога сам и изненађен што сам изведен пред суд да одговарам за своје најбоље намере. Сигурно је да у данашњој ситуацији моја дискусија не би била усмерена у оном правцу, какав је имала у време када сам се супрот-стављао снагама које су тежиле за разједињавањем Југославије.

[С] Мојом дискусијом није се сложио само професор Јанковић, а не бих могао да закључим да су се баш и сви други са њом слагали. У својим дискусијама помињали су ме професори Печујлић и Вацић, и ја сам им трећег дана дискусије одговорио. Исто тако, одговорио сам и професору Јанковићу и из овог одговора тачно се могу оце-нити моја становишта и схватања. Из садржине моје дискусије очи-гледно произлази да она није имала димензије националистичког. Сматрао сам за потребно да дискутујем о оним стварима о којима сам говорио, јер је у то време ситуација наметала национално пи-тање као основно и најважније. Иначе, ја сам против тога да је на-ционално питање основно и најважније, и оценио као жалосно да се после толико година уопште ово питање и поставља.

И на крају хтео бих да истакнем да сам као омладинац и скојевац учествовао у НОБ-у. Познато је моје држање за време сукоба СКЈ и Информбироа. О узроцима тог сукоба написао сам већ и студију. Као гост позиван сам на више факултета у земљи да држим стручна предавања. Био сам и председник факултетске комисије за сарадњу са другим научним установама у земљи и иностранству, и познато је да сам у том својству допринео успостављању чврстих веза између нашег и Правног факултета у Загребу. Члан сам редакцијског савета часописа „Праксис“ у Загребу и члан управног одбора „Корчуланске летње школе“.

Оптужени изјављује да за сада више нема шта да наведе у своју одбрану, с тим што истиче да је одбрана у битној садржини унета у записник од стране председника већа, а моли да се списима овог кривичног предмета прикључи одбрана коју је дао усмено и непо-средно, а коју је и написао.

ДОКАЗНИ ПОСТУПАК– ЧИТАЊЕ СПИСА –

Прочитани су чланак „Смишљене смутње“ објављен у листу „Студент“, бр. 10 од 6. априла 1972. године, и часопису „Анали Прав-ног факултета у Београду“ у двоброју за месеце мај и јули 1971. го-дине; чланак „Камен раздора“ објављен у часопису „Уметност“ за месеце јули–децембар 1971. године и записник о вештачењу Бироа за криминалистичку технику, бр. 435/72.

135

Заступник јавне тужбе нема нових предлога у допуну доказног поступка.

Оптужени и његов бранилац предлажу да се у допуну доказног поступка саслушају као сведоци, и то:

Супек др. Руди, професор из Загреба, на околности да му је по-знат дугогодишњи рад оптуженог на јачању братства и јединства народа Југославије, др Андрија Гамс, професор из Београда, на окол-ност да је посебно позивао оптуженог да учествује у дискусији и да је овај те позиве одбијао због недовољне стручности за та питања и да је на крају пристао, Вучелић Милорад, заменик главног уредника листа „Студент“, на околности да је долазио на Правни факултет и инсистирао да добије текст дискусија на Правном факултету.

Даље предлажу да се упореди наводни текст оптуженог цитиран у оптужници на страници 2, ст. 5, и страници 3, став 3, са ствар-ним текстом излагања оптуженог објављеном у листу „Студент“ и часопису „Анали“. Да се прочита део исказа професора Самарџије дат пред истражним судијом на записнику од 17. маја 1972. годи-не, у коме је изјавио да је актив СК-а Правног факултета разматрао дискусију о амандманима и заузео став да редакција часописа „Ана-ли“ одлучи да ли ће штампати ове дискусије. Да се прочита молба уређивачког одбора часописа „Анали“ упућена Савезном јавном ту-жилаштву у делу на страници 481 одштампана у часопису „Анали“, из које се види да се на основу одлуке наставничког већа Правног факултета уређивачки одбор залаже да Савезно јавно тужилаштво стави захтев за заштиту законитости ради укидања забране часопи-са „Анали“.

И на крају бранилац и оптужени предлажу да се као писмени докази прочитају, и то:

– Инсерт листа „Политика“ од 1. 3. 1971. године на страници 5 у коме је изложено излагање Драгослава Марковића, председни-ка Скупштине Србије. Лист „Политика“ од 12. маја 1971. године на страници 8 са излагањем Стаменковић Драгог на седници председ-ништва конференције ССРН. „Политика“ од 5. марта 1971. године на страници 6 са излагањем Павловић Боре, на конференцији Савеза комуниста Београда. „Политика“ од 11. марта 1971. на страници 7 са излагањем Прибићевић Бранка на трећој конференцији СК Србије. „Политика“ од 12. марта 1971. на страници 7 са излагањем Крив-ца Владимира на седници председништва Савезног одбора ССРН. Лист „Студент“ бр. 9 на страници 5 са чланком Ђорђевић др Јована о устав ним променама. Лист „Политика“ од 21. маја 1971. на стра-ници 6 са излагањем Гигов Страхила на састанку Извршног одбора СУБНОР-a Југославије. Часопис „Гледишта“ бр. 5 и 6 из 1971. године

136

на страници 773, са излагањем Хорват др Бранка о национализму и нацији. Лист „Вјесник у среду“ бр. 972 од 16. децембра 1970. године на страници 13 са излагањем Црвенковског Крсте на тему „Републи-ка као Држава“. Зборник радова са симпозијума одржаног у Новом Саду од 26. до 28. марта 1971. године. Лист „Политика“ од 9. маја 1972. године који се односи на излагање председника Тита о односу Срба и Хрвата у Хрватској. Лист „Политика“ од 9. маја 1972. године на страници 8 са извештајем комисије Централног комитета СК Хрват-ске о прошлогодишњим збивањима. Лист „Политика“ од 27. марта 1971. године на страници 8 са излагањем Шегедин Петра о положају Срба у Хрватској. Лист „Политика“ од 15. априла 1972. године на страници 6 са излагањем Ђурановић Веселина о националним одно-сима у Црној Гори. Лист „Студентска реч“ бр. 2 од 26. фебруара 1971. године на страници 6 са излагањем Павловић Луке. Часопис „Овдје“ бр. 14 и 15 на страници 10 са оценама Ракочевић Новице о прилика-ма у Црној Гори. Лист „Политика“ од 22. јуна 1971. године, на стра-ници 5 са дискусијом Џудовић Милоша, на Седници покрајинског комитета СК Косова. Лист „Борба“ од 7. децембра 1968. године на страници 6 са чланком Васић Радула. Часопис „Гледишта“ бр. 5 и 6 из 1971. године на страници 786 са излагањем Хорват др Бранка о национализму и нацији. Извод из библиографије штампе Босне и Херцеговине у издању из 1961. године на страници 24, 25, 36, 47, 106, 122, 138, 139, 206, 221. Часопис „Анали Правног факултета“ у Бео-граду бр. 3 из 1971. године на страници 304 са излагањем Печујлић Мирослава. Извод из књиге „Србија у НОП-у“ аутора Марјановић др. Јована на страници 298–299 у ком делу се говори о учешћу оп-туженог у НОП-у. Часопис „Праксис“ бр. 3 и 4 из 1972. године са изјавом датом од стране редакције овог часописа поводом суђења оптуженом. Писмо декана Правног факултета у Загребу професора Синише Триве упућено оптуженом, а у којем се даје оцена његовог јавног рада и залагања, а која је у директној супротности са оценама из оптужнице. Писмо управног одбора Српске књижевне задруге упућено од стране оптуженог, из којег се види да се он залаже за осни вање посебне библиотеке под насловом „Панорама југословен-ске филозофије“.

Предлажући предње доказе, бранилац истиче да би се њиховим извођењем увидело да је оптужени своја знања о политичкој ситу-ацији у земљи црпео из чланака у листовима и часописима најуглед-нијих политичких, културних и јавних радника.

Заступник јавне тужбе противи се предњим предлозима, јер сматра да једино суд може и да је меродаван да оцени да ли је опту-жени у својој дискусији и инкриминисаним чланцима ишао на зло-намерно и неистинито приказивање друштвених прилика у нашој

137

земљи и разбијање братства и јединства наших народа. Јавна тужба не оспорава да је оптужени позиван на састанке поводом дискусије о преднацрту Уставних амандмана и да је на тражење уредника ли-ста „Студент“ дозволио објављивање своје дискусије у том листу.

Бранилац и оптужени поводом предње речи заступника јав-не тужбе истичу да не схватају ради чега се он противи извођењу предложених доказа, јер се без истих не може утврдити материјална исти на. Саслушањем предложеног сведока Супек др Рудија посебно би се увидело да је оптужени радио на учвршћењу братства и једин-ства народа наше земље, насупрот тврђењу у оптужници.

Суд доноси

РЕШЕЊЕ

Услед протека радног времена главни претрес се прекида, с тим што ће се наставити на дан 14. јула 1972. године у 8 часова, о чему се странке обавештавају саопштењем овог решења.

Оверавају

Записничар, Председник већа – судијаЈелена Чолић Ђорђе Катић

НАСТАВАК ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА

Главни претрес наставља се пред истим већем на дан 14. јула 1972. године у 8 часова, с тим што се констатује да су дошла сва по-звана лица.

Председник већа објављује да је поводом предлога одбране за допуну доказног поступка донето следеће

РЕШЕЊЕ

Да се изведе доказ читањем молбе Уређивачког одбора часописа „Анали Правног факултета“ у Београду упућена Савезном јавном тужилаштву, чланка „За слободну академску дискусију“, објављеног у часопису „Праксис“, писмо декана Правног факултета у Загребу од 30. априла 1969. године упућено оптуженом и извод из књиге Марја-новић др. Јована „Србија у народноослободилачкој борби“ који се налази на страници 298–299.

Одбија се предлог да се изведу остали предложени докази.Предње решење је објављено од стране председника већа са

кратким разлозима.

138

Прочитани су молба уређивачког одбора часописа „Анали Правног факултета“ у Београду упућена Савезном јавном тужила-штву, чланак „За слободу академске дискусије“ објављен у часопису „Праксис“, писмо декана Правног факултета у Загребу од 30. априла 1969. године, упућено оптуженом и извод из књиге Марјановић др Јована, „Србија у народноослободилачкој борби“ који се налази на страници 298–299.

Пошто нема нових предлога, председник већа објављује да је до-казни поступак завршен.

РЕЧ СТРАНАКА

Заступник јавне тужбе у својој завршној речи истиче да је по-знато да је оптужени био позван на дискусиони састанак поводом дискусије о Уставним амандманима и да је уредник листа „Студент“ долазио код њега и тражио да дозволи објављивање његове диску-сије у листу. Међутим, његово излагање да уопште неће говорити у својој дискусији о слову Уставних амандмана несумњиво указује да њему и није био циљ да говори о Уставним променама. Анали-зирањем дискусије оптуженог долази се до непобитног [суда] да је он то чинио са националистичких позиција. На то посебно указује његова мисао да је Југославија још само географски појам и да се на њеном тлу ствара неколико самосталних националних држава, које се једна другој супротстављају. Да је српски народ неправедно оп-тужен за централизам, који је у ствари заведен да би се онемогући-ла одговорност за геноцид који је за време рата над њим учињен. Оптужени у својој дискусији ништа не говори о томе да је и над неким другим народима вршен геноцид. Исто тако, он изјављује у дискусији да о Уставним променама и није вредно говорити. Он се брани да је то чинио у најбољој намери. Таква његова одбрана не може се прихватити. Сâм наслов указује да је оптужени наступао са националистичких позиција. На крају своје дискусије он позива српски народ на отрежњење и на очување идентитета и интегритета.Оптужени се и раније испољио као националистички настројен, а посебно се то изражавало у његовим наступањима за време тзв. „ЈУНСКИХ догађаја“. Том приликом он је неколико пута говорио са националистичких позиција. Заступник јавне тужбе затим указује да и у иностранству постоје неке четничке организације које насту-пају са истих позиција. У иступањима оптуженог никада се није указивало и о добрим стварима у земљи. Код њега је све увек црно.Сматра да је оптужени својим иступањима ишао на разбијање брат-ства и јединства наших народа, да је злонамерно и неистинито при-казивао политичке и друштвене прилике у земљи.

139

Ради тога у свему остајући при подигнутој оптужници предла-же да се оптужени за учињено дело огласи кривим и по закону осу-ди, и да се према њему изрекне мера безбедности из чл. 61-г КЗ.

Заступник Јавне тужбе прилаже публикацију четничке емигра-ције о којој је говорио, као и лист „Студент“, у којима су објављене дискусије оптуженог у време тзв. „Јунских догађаја“.

У својој завршној речи бранилац указује на флагрантну повреду од стране јавног тужиоца учињену у току овог поступка тиме што је говорио о нечему што није било предмет оптужења. Има поверења у суд и сматра да су судије непристрасне и објективне, и да ће правил-но утврдити све чињенице и материјалну истину, и након тога доне-ти правилну одлику. Извођењем оптуженог на оптуженичку клупу учињена је неправда свим грађанима, а посебно научним и култур-ним радницима, јер је слобода мисли у данашњем друштву дозвољена.Нада се да ће суд правилно оценити оптужницу и уверења је да су наводи у истој потпуно неосновани, јер се оптуженом неодговор-но ставља на терет вршење непријатељске пропаганде. Ставља му се на терет да је и подстицао на разбијање братства и јединства нашег народа и да је злонамерно и неистинито износио наше друштвене прилике. Поставља се питање на чему се темељи оваква оптужница. Анализира делове оптужнице. Она није заснована ни на једном до-казу и само се позива на дискусију оптуженог објављену у часопису „Анали Правног факултета“ и листу „Студент“. Јавни тужилац по-грешно је оценио дискусију оптуженог и текстове чланка. Његова дискусија одштампана је још пре годину дана и јавни тужилац, иако је био у могућности да тада забрани издавање часописа и листа, то није учинио. Тек сада после годину дана он налази да је оптужени својом дискусијом извршио врло тешко дело. Оптужени је научник и он је у слободној дискусији изнео своје мишљење. Заступник јав-не тужбе позива се на неке непријатељске организације које делују у иностранству са којима оптужени нема никакве везе. Истиче да оптужени није имао никакве зле намере када је у својој дискусији говорио о друштвено-политичким приликама у земљи. О томе су говорили и наши највиши политички и државни руководиоци. Он кроз своју дискусију није вршио никакво угрожавање друштвеног поретка и није било негативних последица. На другој страни је вр-шено угрожавање и наступиле су тешке последице. Може се поста-вити питање зашто је уопште дошло до тога да се оптужени изводи на суд. Сматра да се оптуженом не могу стављати на терет истргну-ти цитати из његове дискусије. Указује да је дискусија о Уставним амандманима била јавна и слободна. Она се није могла ограничити и оптужени је дискутовао према свом уверењу. Он је указивао на

140

тадашњу ситуацију и друштвене прилике у нашој земљи и његови ставови су се касније потврдили. На дискусионом састанку уопште није било места да се неистинито и злонамерно износе друштвено--политичке прилике у земљи. И за своје становиште да је оптужени кроз објављени чланак „Камен раздора“ неистинито и злонамерно износе друштвено-политичке прилике и ишао на разбијање брат-ства и јединства нашег народа заступник тужбе не нуди доказе. Овај часопис „Уметност“ са објављеним чланком није забрањен. Опту-жени није политичар и можда није на најбољи могући начин изнео своје мисли, али му се зато не може ставити на терет да је мислио злонамерно. Чудно је како је заступник јавне тужбе себи дозволио да истиче чињенице које нису биле предмет оптужења. Нема двојбе о томе какав је оптужени као човек и научник. Предлаже да суд до-несе ослобађајућу пресуду, јер би само таква одлука била оправдана и на закону основана.

Бранилац прилаже и своју завршну реч у писменој форми.Оптужени усваја одбрану свога браниоца и захваљује му се на

ангажованости. Сматра потребним да одговори јавном тужиоцу. Када је овај увидео да својом оптужницом ништа није постигао, онда је прибегао инсинуацијама. Сматра да тако нешто није допуштено. Има веру у непристрасност суда и нада се да ће он моћи слободно да одлучи и донесе своју одлуку. Ставља му се на терет да је у вези са неким непријатељским четничким организацијама у иностран-ству. За исте уопште није чуо. Не искључује могућност да су из тих организација злонамерно употребили његове дискусије. А познато му је да су злоупотребљавали говоре и написе и политичких руко-водилаца. Сматра да је уопште познато какви су били циљеви и на-мере „Студенског покрета“. Његови написи у вези са тим били су добро познати најширој јавности. Исто тако познате су и оцене о том покрету. Ово суђење није само ствар њега као оптуженог, већ се тиче и многих других, а посебно неких начела. Увек је био на пози-цијама, да као научни радник код својих ученика подстиче љубав према истим. Моли да буде ослобођен од оптужбе.

Оптужени своју завршну реч прилаже и у писменој форми.Пошто нема нових предлога и навода, председник већа обја-

вљује да је главни претрес завршен, с тим што саопштава да ће веће јавно објавити пресуду на дан 17. јула 1972. године у 12 часова, те се позивају странке да присуствују саопштавању исте.

Оверавају:


141

2.5.2. Одбрана Михаила Ђурића

Морам најпре да изразим своју дубоку забринутост због овог суђења, због овог изненадног и неоправданог напада на моју лич-ност, због овог грубог вређања мојих основних људских и грађан-ских права. Одбацујем од себе оптужницу као произвољну и неосно-вану. Сматрам да је та оптужница супротна духу и слову позитивног закона ове земље. Сама чињеница да је таква оптужница могла бити подигнута делује обесхрабрујуће и онеспокојавајуће. Куда то југо-словенско друштво иде ако овакав процес треба да обезбеди неку његову консолидацију? Какву ли то визију социјализма имају они који су покренули ово суђење?

Не знам могу ли се пред овим судом одбранити од оптужбе која је бачена на мене. Ово због тога што је у последње време у јавности изнето толико погрдних изјава против мене, што је моје име толико употребљавано и злоупотребљавано у најразличитије сврхе, да се с правом може поставити питање: постоје ли данас уопште колико--толико повољни услови за непристрасно и објективно процењи-вање мојих схватања због којих сам изведен пред суд? Јер ако је оп-тужница против мене подигнута на основу осуде мојих схватања, која је у јавности већ приказана као готова ствар, шта је још остало суду да испитује, проверава и пресуђује?

Но, упркос томе што су спољашње околности под којима се овај процес води сасвим неповољне, мени не остаје ништа друго него да покушам да пред судом докажем произвољност и неоснованост оп-тужбе, кад већ нисам имао прилике да учествујем у разговорима о себи и својим схватањима са онима који су ме иза мојих леђа поли-тички осудили.

I

У погледу прве тачке оптужбе рекао бих две ствари:1) Јавно изнето мишљење једног стручњака позваног да узме

учешће у јавној дискусији поводом најновијих уставних промена (на коју су, уосталом, били позвани сви грађани ове земље) не може се квалификовати као непријатељска пропаганда. То може бити неоче-кивано, непожељно, чак неприхватљиво мишљење, али никако не-пријатељска пропаганда. С тим мишљењем се може полемисати, оно се може оспоравати, могу му се налазити разне мане и недостаци, али оно не може бити предмет кривичносудског поступка. Поготово не годину и неколико месеци после његовог изношења.

Одсуство битних елемената кривичног дела непријатељске про-паганде овде је очигледно. Научно-стручни састанак није место на

142

којем се било ко може позивати или подстицати на било какву де-латност, а најмање је моје излагање ишло за тим да код мојих коле-га изазове или учврсти ма какву одлуку која би значила спремност за делатност против државе. На научно-стручном састанку могу се само износити различита мишљења и ништа друго. У конкретном слу-чају радило се о разматрању преднацрта једног законског текста са становишта различитих наука које се негују на Правном факултету у Београду.

Према томе, правна ситуација је овде сасвим јасна: оптужни-ца је незаконита. По законима наше земље, мени се не може судити за дело које нисам починио. Али ако оптужба нема никаквог осно-ва у закону, на чему се, онда, она држи? Да ли је то, можда, само друштвена хипокризија кад се неко најпре позове да слободно и отво -рено говори па се после тога кривично прогања?

2) Смисао мог прошлогодишњег излагања на састанку секције Удружења универзитетских наставника Правног факултета у Бео-граду искривљен је и извитоперен. Истргнути су делови из целине, погрешно су схваћени и протумачени. У мом излагању је откривено управо нешто супротно његовом стварном садржају. Они који по-моћу истргнутих навода доказују да сам ја националиста могли би, исто тако, доказати да је Маркс био антисемит. Довољно је само да произвољно одаберу и поређају неке реченице из познатог Марксо-вог разматрања о јеврејском питању. За разумевање правог смисла мог прошлогодишњег излагања неопходно је имати у виду целину моје аргументације. Баш као што је неопходно и водити рачуна о целокупној друштвено-политичкој ситуацији у Југославији у време када је одржан поменути састанак.

Никад се нисам устручавао да јавно кажем оно што мислим и никад нисам бежао од тога да узмем на себе све последице оно-га што мислим и говорим, тако да нико нема права да ми подмеће своја произвољна и накарадна тумачења и претпоставке. Својим прошлогодишњим излагањем хтео сам да разобличим национа-листичку заслепљеност и подивљалост, која је у оно време, ширећи се као лавина, угрожавала сâм опстанак Југославије, и да на примеру српског народа укажем на апсурдност, на немогућност, на безумност крајњих консеквенција те заслепљености и подивљалости. Нисам ја говорио из обзира према неком уском, партикуларном интересу, још мање из неке мржње према било коме, већ из дубоке забринутости за судбину човека на овом нашем југословенском тлу.

Тврдио сам да је тужно и жалосно што је национално пи-тање код нас тако нагло избило у први план, потискујући у поза-дину сва друга питања, што је питање националног и државног

143

разграничавања постало код нас тако актуелно и судбоносно. Није ми било ни на крај памети да тражим излаз у некаквом одбрамбеном националистичком програму, то јест да се од једне националистич-ке помахниталости спасавам тражећи прибежиште у некој другој.У том смислу, рекао сам следеће: „Одбијам да прихватим национално и државно опредељење као основно, најважније, најсуштаственије људско опредељење. Ни национално питање, ни питање оснивања државе више немају епохалну важност. То нису битна питања нашег времена, упркос томе што их једно злосрећно настројење тако упор -но повампирује у нашем простору.“ Или нешто даље: „Има нечег увред љивог и недоличног у томе што смо данас сви ухваћени у мреже национализма, што данас сви морамо да се бавимо оним што није и не може бити наша главна, а камоли једина преокупација. У времену у коме живимо има тежих, озбиљнијих, далекосежнијих питања од ових која су наједном постала толико важна. Под притиском онога у шта нас други гурају, немамо више могућности ни да слободно ди-шемо и нисмо више у стању ни да се суочимо с оним што је битно.Жалосно је да је баш у Југославији национално питање поново постало тако акутно, будући да је највећа несрећа у нашој недавној прошлости била последица управо националистичког дивљања.“

У мом излагању нема никаквих категоричких тврдњи у погледу одржања српског „националног бића“. Нити има ма каквих неистина о ондашњим приликама у земљи. Нисам заговарао никакво супрот-стављање српског народа другим народима у Југославији, нити сам се заносио могућношћу стварања нове српске државе. Показао сам само да се у ситуацији у којој се подижу државне границе између појединих делова српског народа нужно морају поставити много-бројна питања политичког, односно државноправног карактера, у пуној свести о томе да та питања не заслужују да буду у средишту наше пажње, јер су историјски превазиђена. Само из перспективе једног изразито хуманистичког схватања, које се налази у основи чи-таве моје критике ондашњег стања у југословенском друштву, може се разумети тежина и озбиљност моје ондашње узнемирености због развоја догађаја у земљи којој припадам.

Далеко сам од сваке помисли да моје прошлогодишње излагање на Правном факултету садржи збир неких коначних, непобитних, неприкосновених истина. Сасвим је могућно да извесне формула-ције у том излагању нису најбоље и најсрећније и да појединим на-говештеним тезама недостаје потпуније образложење. То постаје све јасније што се више удаљавамо од тренутка у којем се моје излагање први пут појавило у јавности. Али критичко претресање мојих схва-тања и евентуално њихово кориговање има смисла само у академској

144

средини, кругу стручњака, пред судом науке, а никако пред кривич-носудским већем, у судској дворани, у кривичносудском поступку.

II

О другој тачки оптужбе казаћу само то да је одлуку о објављи-вању целокупне дискусије која је марта прошле године одржана на Правном факултету у Београду донео организатор те дискусије – управа секције Удружења универзитетских наставника Правног факултета, односно наставничко веће истог факултета. Приликом доношења ове одлуке није било никаквих приговора у погледу обја-вљивања мог излагања. Нико није сматрао за потребно чак ни да се редакција огради од њега. Зар та околност не говори убедљиво о томе да се овде никако не може радити о непријатељској пропаганди? Није ли то најбољи доказ да је подизање оптужнице против мене произвољно и неосновано? Јер оптужујући мене, јавни тужилац, у исти мах, оптужује и Факултетско веће Правног факултета за са-учесништво у непријатељској делатности.

До објављивања мог излагања у Студенту дошло је на тражење редакције тог листа, а не на основу моје понуде. У тренутку када сам заједно са другим учесницима у поменутој дискусији довршавао ре-диговање, то јест припремање свог прилога за објављивање у Ана-лима Правног факултета, редакција Студента је замолила неко-лицину нас да јој уступимо копије својих излагања ради претходног објављивања, што смо ми и учинили. Јавни тужилац није тражио забрану Студента у коме је објављено моје излагање, иако је у то време тај исти тужилац веома пажљиво надгледао рад овог листа и остале штампе. Познато је да је број Анала Правног факултета у којем је објављена целокупна дискусија са прошлогодишњег састан-ка забрањен решењем Врховног суда Србије, али забрана тог броја није била тражена само због мог излагања, већ и због неких других. Уосталом, Веће Правног факултета није се сложило с овом забра-ном, већ је предузело кораке код Савезног јавног тужиоца с молбом да овај подигне захтев за заштиту законитости.

III

Што се тиче треће тачке оптужбе, морам признати да не разу-мем шта ми се то ставља на терет. Поготово не разумем како је јав-ни тужилац могао наћи ма какав националистички призвук у мом чланку или чак позив на разбијање братства и јединства. Та, већ сâм назив чланка, „Камен раздора“, јасно показује да његов аутор има

145

сасвим другачије намере, да је његов аутор за јединство, а против разбијања тог јединства! Од прве до последње реченице, тај чланак и не говори ни о чему другом него о потреби очувања тог јединства. С каквим се правом може тако олако извртати смисао једног написа?

Може бити да трећа тачка оптужбе циља на моју непослушност, то јест да она налази неку непријатељску намеру у мом неслагању с тим да се Мештровићев маузолеј по сваку цену подигне на Ловћену.Можда тужилац сматра да тим својим ставом угрожавам целоку-пан поредак власти у овој земљи? Међутим, очигледно је да моје „противљење“ одлуци Скупштине цетињске општине једва да до-стиже оштрину и одлучност „противљења“ тој истој одлуци многих југословенских писаца, уметника и научника, који су објавили своје прилоге у истом броју часописа, тако да нимало није јасно зашто је мој чланак уопште привукао пажњу јавног тужиоца. Зар такво „про-тивљење“ уопште потпада под удар кривичног закона?

Уосталом, зашто јавни тужилац није својевремено тражио забрану Уметности у којој је објављен мој прилог, већ је мирно пу-стио тај број без приговора? Ако му је у новембру прошле године било савршено јасно да мој чланак неће изазвати чак ни узнемирење грађана, па није предузео никакве заштитне мере, откуд то да ме он сада због те исте ствари може оптуживати као да је у питању тешко кривично дело? Није ли у овом случају његов захтев исто тако неза-конит као и у случају мог излагања објављеног у Студенту?

IV

На крају хтео бих да кажем нешто ближе о својим побудама и намерама, будући да јавни тужилац покушава да образложи укази-вање на неку моју тобож дубоко укорењену и постојано изражавану злу вољу према друштвеном и политичком уређењу у Југославији у целини. Додуше, тужилац не наводи никакве конкретне разлоге којима би поткрепио ову своју претпоставку, већ само уопштено тврди да сам ја „годинама континуирано, кад год се радило о већим заокретима у нашем друштвеном развитку, увек био против оства-ривања тих заокрета“. Није јасно какви су то „заокрети“ о којима говори јавни тужилац. Мисли ли он на народноослободилачку бор-бу, на сукоб с Коминформом, на IV пленум СКЈ или, можда, на сту-дентски покрет из јуна 1968? И верује ли он да сам ја у било којем од ових догађаја био на погрешној страни? Чиме он то може да докаже?

Још мање је јасно како то да сам се ја могао тако упорно и не-прекидно супротстављати тим „заокретима“ (и то наочиглед це-лог света, јер како би иначе тужилац знао за то моје супротста-вљање?), напредујући при том релативно врло брзо у служби, почев

146

од асистента (1954), преко доцента (1957) и ванредног професора (1964), до редовног професора (1969)? Како то да у јавности до сада нико није озбиљно ни проговорио о неким мојим постојаним злим намерама, а камоли покушао да стане на пут тој мојој дугогодишњој „непријатељској“ делатности?

У ствари, узимајући реч у дискусији о уставним променама и из-носећи своје мишљење о моралној страни градитељског подухвата на Ловћену, руководио сам се оним истим разлозима којим се већ пуне две деценије руководим у својој научно-педагошкој и, уопште, јавној делатности. Сва моја животна оријентација изграђена је на начелном поверењу, а не на прикривеном, притворном неповерењу према овом друштву. То што се ја залажем више за критику него за апологију постојећег није никакав доказ за постојање неких неприја-тељских намера код мене, јер је критички однос према било чему мо-гућан само под претпоставком привржености. Сматрам да је отворе-но и слободно расправљање о свим друштвеним питањима највиши друштвени императив и најпреча потреба сваког друштва. Онај ко се само прилагођава постојећем стању, коме је стало само до саобра-жавања тренутно повлашћеном начину мишљења и изражавања, тај је равнодушан према својој земљи, мисли само на свој лични инте-рес. Непријатељи нису они који јавно износе своја схватања (макар и погрешна и недовољно промишљена), већ они који увек ћуте, који роваре иза леђа јавности, који кују своје планове у потаји.

У вези са тим, само још реч-две о мом односу према народу којем припадам. Био бих неискрен ако бих прећутао да волим свој народ. Али моја љубав према српском народу није оптерећена ни-каквим фанатизмом и искључивошћу. Никад нисам ценио родољубе који долазе у сукоб са човекољубљем. Не видим каквог уопште има смисла родољубље које не укључује у себе љубав према човеку као таквом. Никад нисам сматрао да је лепо, добро и истинито резер-висано само за мене, док је другим људима ускраћен приступ тим вредностима, а најмање ми је блиска мисао да је лепо, добро и исти-нито само оно што краси мој народ, док други народи знају само за нешто супротно томе. И лични и колективни егоизам подједнако су ми страни и мрски. Моје основно животно опредељење је хумани-стичко и нема никакве везе с национализмом и шовинизмом.

По себи се разуме да није на мени да оцењујем колико сам у сва-ком конкретном случају достизао оно за чиме сам тежио. Али у тре-нутку у коме јавна тужба баца сенку на целокупну моју јавну делат-ност, искривљујући њен основни друштвено-историјски смисао, па чак и ставља у питање мој морални интегритет, мислим да сам био дужан да кажем нешто и о тим својим тежњама.*

* „Одбрана професора Михаила Ђурића“, Филозофија, год. XVI, 2/1972.

147

2.5.3. Реч браниоца Михаила Ђурића

УВОДНО ИЗЛАГАЊЕПоштовани председниче судског већа и судије поротници!Иако је ова просторија заседања Суда толико мала да је због

тога онемогућено многобројним грађанима да уђу у судницу и прате суђење сходно уставном начелу јавности судског поступка, ја у вас гледам као да сте у великој сали Палате правде, где се морао одр-жати овај несумњиво историјски процес, да сте огрнути одорама највишег достојанства судијске часности и неприкосновености, из-дигнути изнад свих страсти и предубеђења, изнад сваког утицаја идеологија и политике.

Поштоване судије, ја вас молим да ово излагање завршне речи примите само као дужно настојање да допринесем објективној оце-ни утврђених чињеница и исправној примени закона.

Али, морам рећи да и, после дугогодишње праксе браниоца ве-ликог броја оптужених, данас овде говорим са извесном стрепњом, јер се ради о судском поступку крајње необичном и за нашу јавност врло изненађујућем.

Наиме, у овом кривичном предмету чињенично стање је не-спорно, јер мој брањеник ниједног момента није порицао да је одр-жао одређени говор и да је написао одређене чланке, а сасвим су очигледне узвишене патриотске побуде из којих су проистекли ин-криминисани говор и чланци професора Ђурића.

Међутим, ипак је дошло до овог процеса, верујем, трагично по-грешном потребом политичког тренутка, уз грубо игнорисање до-маће и стране јавности.

Иначе, указана ми је велика част поверењем једне изванредно угледне јавне личности да је браним у овом кривичном процесу, а тада и заступам став категоричког поборника неотуђивих демократ-ских права свих грађана да јавно и слободно износе своја мишљења, посебно права и дужности научника да на научним скуповима из-лажу своје ставове о јавним питањима БЕЗ БОЈАЗНИ да због тога могу бити ЧАК КРИВИЧНО ГОЊЕНИ, као што је овај узнеми-рујући случај пред овим Судом.

Изражавам своју захвалност присутним грађанима на труду да овде уђу и буду СВЕДОЦИ једног превасходно политичког суђења на датој судској позорници, јер сваки од њих ће моћи, слушајући и гледајући шта се дешава, да у свом срцу донесе још једну пресуду и те ће пресуде незадрживо отићи у народ, који је увек коначни пресу-дитељ свему и СВИМА.

148

АНАЛИЗА ОПТУЖНИЦЕчиме се терети проф. Ђурић

Поштоване судије, пажљиво сам проучио оптужницу и размо-трио све што је јавна тужба предложила Суду ради утврђења чиње-ничног стања и правне квалификације како је наведено у оптужни-ци.

После таквог рада ја сам стекао чврсто уверење да се мом брање-нику сасвим неосновано и крајње неоправдано ставља на терет да је одређеним радњама, које он не пориче, извршио кривично дело не-пријатељске пропаганде, – против СВОГ НАРОДА и против СВОЈЕ ДРЖАВЕ.

А) Теза јавне тужбејесте да је професор Ђурић, у циљу непријатељског деловања

против друштвеног и државног уређења, подстицао и позивао на разбијање братства и јединства народа Југославије тако што је током 1971. године у више махова „говором на јавном месту и објављи-вањем чланака у листовима и часописима злонамерно и неистинито приказивао друштвено-политичке прилике у земљи“.

У оваквом уводном делу оптужнице указано је на постојање битних елемената бића кривичног дела у питању, тј. да у инкрими-нисаном говору и писању проф. Ђурића ПОСТОЈИ злонамерно и неистинито приказивање друштвено-политичких прилика у земљи.

Иза уводног дела, оптужница је подељена на три одељка:Први одељак садржи 7 цитата из говора проф. Ђурића, одржа-

ног 18. марта 1971. г. на састанку Секције универзитетских наставни-ка на Правном факултету, са оценом проф. Ђурића да „предложене промене Устава на тлу Југославије успостављају неколико самостал-них, независних и међусобно супротстављених националних држа-ва“ да је предложена уставна промена, у крајњој линији, уперена против најдубљих животних интереса српског народа, јер „у Бо -сни и Херцеговини српски народ фактички нема право да се служи својим ћириличким писмом... у Црној Гори нема право на властито национално име, а у властитој републици нашли су се у подређеном положају према Албанцима... српски народ мора почети да се бори за свој опасно угрожени национални идентитет и интегритет“.

Други одељак садржи навођење да је проф. Ђурић дао да се исти његов говор, под насловом „Смишљене смутње“, објави у листу „Студент“ и у часопису „Анали Правног факултета у Београду“ у двоброју мај-јун 1971. године.

Трећи одељак садржи навођење да је проф. Ђурић у часопису „Уметност“ за месеце јули-децембар 1971. године објавио чланак

149

под насловом „Камен раздора“ у коме је написао, поводом одлуке да се споменик Његошу који је израдио Иван Мештровић постави на Ловћену: „Тако је због немоћи јавне речи, која је толико каракте-ристична за време у коме живимо, све прошло без последица и није се одустало од намере да се маузолеј подигне баш на рушевинама Његошеве капеле... да се може основано посумњати у истинску при-врженост Његошу оних који су хтели да га зазидају Мештровићевим каменим оклопом.“

Б) Докази јавне тужбеУ односу на предложене доказе у оптужници намеће се кру-

цијално питање: КОЈИ СУ ДОКАЗИ јавне тужбе?Поштоване судије, заједно би [смо] морали да констатујемо да је

у овом кривичном предмету оптужница БЕЗ ДОКАЗА!Наиме, проф. Ђурић јесте говорио на јавном скупу универзи-

тетских наставника и тај свој говор јесте објавио у листу „Студент“, као што и свој чланак „Камен раздора“ јесте објавио у часопису „Уметност“, које чињенице НИСУ СПОРНЕ, нити су зато предмет посебног доказивања, јер их проф. Ђурић никад није порицао.

Али, јесте спорно и нужно је утврђивати да ли је проф. Ђурић тим говором и чланцима злонамерно и неистинито приказивао друштвено-политичке прилике у земљи. Међутим, у правцу таквог утврђивања јавна тужба НИЈЕ ПРЕДЛОЖИЛА ниједан доказ, нити је Суд изводио доказе ради таквог утврђења.

Па о чему се ради?! Јавна тужба је, за доказивање постојања наводне злонамерности и неистинитости, предложила Суду једино читање самих текстова говора и чланака проф. Ђурића, –

тако је сама јавна тужба дезавуисала вредност своје оптужнице, признавајући своју НЕМОЋ да доказује постојање злонамерности и неистинитости у тим текстовима, што је било очигледно, јер:

– исти објављени текстови били су прошли редовну и врло будну цензуру Јавног тужилаштва, које је ОДОБРИЛО штам-пање и растурање тих текстова, тј. оцењујући их да не садрже ништа противзаконито или узнемиравајуће за нашу јавност;

– а после више од протека године дана то исто Тужилаштво, директно противно својој ранијој оцени, сада у предметној оптужници налази да је истим говором и истим чланцима извршено тешко кривично дело непријатељске пропаганде.

Ко би такву појаву могао да прихвати као уредно и законито по-словање? Разуме се да је стицајем наведених околности морало доћи до појаве једне оптужнице колико неразумљиве, неуредне и неосно-ване, толико и НЕОДРЖИВЕ као очигледно исконструисане.

150

Сама појава оптужења против врло угледног проф. Ђурића изазвала је запрепашћење највећег дела наше јавности и демо-кратског јавног мњења Европе, јер је било одмах свима јасно да се двоструким и међусобно супротстављеним оценама Јавног тужи-лаштва повређује не само угледни научник, писац и филозоф, већ да се тиме угрожава демократско право јавне речи.

Најзад, на питање зашто јавна тужба није нашла ниједан доказ о постојању злонамерности и неистинитости у говору и чланцима проф. Ђурића,

постоји само један могући одговор да такви докази уистину НЕ ПОСТОЈЕ и зато се нису могли ни наћи. –

ТЕЗА ОДБРАНЕ

Оптужница против проф. Ђурића је неоснована, јер јавна туж-ба није могла да понуди ниједан доказ о постојању злонамерности и неистинитости у текстовима говора и чланака овог реномираног научника и филозофа.

Стварни мотиви подизања оптужнице јесу ПОЛИТИЧКИ и раз-лози за оптужење проф. Ђурића нису нађени у Јавном тужилаштву, већ на другом и свакако моћнијем месту.

Професору Ђурићу овде се није судило због излагања одређе-них чињеница, излаганих у говору и чланцима, јер су те чињенице биле и сада су општепознате, већ за ИЗЛОЖЕНО МИШЉЕЊЕ.

Наиме, насупрот јавној тужби, која је признала немоћ да пред-ложи доказе о неистинитости излагања проф. Ђурића, одбрана је презентирала Суду велики број текстова из дневне штампе, часопи-са, затим текстова говора јавних радника и политичких функционе-ра са подацима које је износио проф. Ђурић. Међутим, Суд је одбио да прихвати предлоге одбране за извођење поменутих доказа, али такво поступање Суда наднело је неотклоњиву сенку аутархичности судског већа и легитимитета читавог процеса.

У односу на оптужење за злонамерност приказивања наших друштвено-политичких прилика у земљи било је такође очигледно да се ни наводна злонамерност не може утврђивати самим текстови-ма говора и чланака проф. Ђурића, –

а с друге стране, јавна тужба и моћни налогодавац кривичног гоњења проф. Ђурића НИСУ МОГЛИ наћи ништа у личности тог редовног професора Универзитета, научника, филозофа, плодног писца, што би указало на личне побуде за злонамерност, за деловање против СВОГ НАРОДА и против СВОЈЕ ДРЖАВЕ.

151

ЗАКЉУЧАКса предлогом суду

Ако разумемо што служба Управе јавне безбедности скупља по-датке о томе шта грађани говоре и пишу, па то доставља надлеж-нима и без довољно разлога, тешко је разумети зашто је дошло до подизања оптужнице против проф. Ђурића од стране тако стручне службе као што је Окружно јавно тужилаштво у Београду, без обзи-ра на моћника који је то захтевао.

Али, зато, од овог Суда морамо да тражимо и очекујемо једино да донесе ОСЛОБАЂАЈУЋУ ПРЕСУДУ и тако врати научника њего-вом научном раду, а нашој јавности ојача веру у законитост и прав-ду, одужујући се отаџбини у којој је већ било толико патњи.

У име правде, законитости и демократске тековине слободе јав-не речи, АПЕЛУЈЕМ да својом ослобађајућом пресудом пружите са-тисфакцију мудром и одважном професору што је изашао из свог кабинета и проговорио опомињући, а зато већ много отрпео самим извођењем пред суд. –

Бранилац проф. Михаила Ђурића, Витомир Кнежевић

2.5.4. Завршна реч Михаила Ђурића

На завршетку овог процеса, који на разне начине и у различи-том степену притиска све нас који учествујемо у њему, хтео бих да се непосредно обратим својим судијама. Макар то било и мимо свих устаљених судских навика и правила процесног права.

Ово суђење није само моја ствар и не тиче се само мене лично.Његово покретање и одржавање имају много шири друштвени зна-чај. Утолико пресуда коју ћу овај суд донети неће погодити само мене. Она ће одлучити о судбини једног великог начела које у хра-брости за истину види највиши израз људског достојанства и најјачу потврду друштвеног ангажовања, па ће, према томе, та пресуда по-средно утицати и на животне изгледе многих мојих ђака код којих сам током толико година настојао да пробудим љубав према истини као највећој страсти ума или, што је једно те исто, љубав према прав-ди као најважнијој одредници карактера. Надам се да ће овај суд имати довољно снаге да донесе пресуду какву од њега очекују сви они којима истински лежи на срцу добро ове земље.*

* „Завршна реч професора Михаила Ђурића“, Филозофија, год. XVI, 2/1972.

152

2.5.5. Пресуда Окружног суда у Београду

К. бр. 555/72

У ИМЕ НАРОДА

ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Катић Ђорђа, као председника већа и судија поротника Здравковић Николе и Вукотић Душана, као чланова већа, са записничаром Чо-лић Јеленом, у кривичном предмету против опт. Ђурић др Михаила из Бео града, због кривичног дела из чл. 118 ст. 1 КЗ, поводом оптуж-нице Окружног јавног тужилаштва у Београду Кт. бр. 768/72 од 7. ју-на 1972. године, коју заступа Марковић Ђ. Божидар, заменик јавног тужиоца, након завршеног главног, усменог и јавног претреса, који је одржан 12. и 14. јула 1972. године, донео је и на дан 17. јула 1972. године у присуству странака јавно објавио

ПРЕСУДУ

Опт. ЂУРИЋ др МИХАИЛО, од оца Стевана и мајке Милице, рођ. Деспотовић, рођен 22. августа 1925. у Шапцу, живи у Београду, са станом у ул. Банијска бр. 1, Србин, држављанин СФРЈ, ожењен, отац двоје деце, завршио правни факултет, професор Универзитета, лични доходак 4.720.– динара, војску служио, води се у војној еви-денцији код СО Врачар, неосуђиван, брани се са слободе

крив је

Што је током 1971. године говором на јавном скупу и објављи-вањем чланака у листовима и часописима у циљу непријатељског де-ловања против нашег друштвеног и државног уређења подстицао и позивао на разбијање братства и јединства народа Југославије, при-казујући притом злонамерно и неистинито друштвено-политичке прилике у земљи, па је тако:

а) Користећи дискусију о Амандманима на Устав СФРЈ коју је организовала Секција универзитетских наставника Правног факул-тета у Београду у дане 18., 19. и 22. марта 1971. године на састанку Секције у просторијама Правног факултета у Београду, на дан 18. марта пред већим скупом наставника, студената и позваних гостију узео учешће у дискусији, па уместо да својим излагањем о нацрту Уставних амандмана као стручњак допринесе што бољем регули-сању понуђених решења изјавио „да он неће да говори о слову пред-ложених Уставних промена, јер о томе уопште није вредно говори-ти“, а онда је између осталог рекао и то:

153

– „свако ко уме да политички гледа и мисли лако може открити да промена Устава која се сада хоће да спроведе нема никакав дубљи друштвени смисао, да нема ничег заједничког с некаквим тобоже нагомиланим друштвеним тешкоћама у које се ова земља заплела на свом мучном путу превладавања наслеђених заосталости најраз-личитијих врста и боја, да нема за циљ разрешавање некаквих при-родних, неизбежних, незаобилазних тешкоћа читавог досадашњег друштвеног кретања“,

– „треба бити начисто да је Југославија већ давно готово само географски појам, будући да се на њеном тлу или, тачније, на њеним развалинама, и то под маском доследног развијања равноправности између народа који у њој живе, успоставља неколико самосталних, независних, чак и међусобно супротстављених националних држава.То је чињеница којој треба смело погледати у очи...“,

– „далеко од тога да можемо бити задовољни тиме како ствари данас стоје у земљи, која се налази на својој последњој раскрсници.Ни садашњи положај Српског народа у Југославији није никако добар, а не само онај у коме би се он нашао у случају спровођења предложених промена. И то не само због тога што је Српски народ данас тако немилосрдно и неправедно оптужен за централизам и унитаризам претходног периода. Као да је централизам у било којем погледу погодовао Српском народу, као да тај централизам није био заведен, између осталог, и зато да би се спречило постављање пи-тања националне одговорности за геноцид који је за време Другог светског рата извршен над Српским народом. Много је важније ука-зати овде на то да се Српски народ већ сада налази у неравноправ-ном положају према другим народима у Југославији, тако да је пред-ложена Уставна промена, у крајњој линији, уперена против његових најдубљих животних интереса. Крајна консеквенција те промене била би његово потпуно дезинтегрисање...“

– „није нимало тешко увидети да се већ сада у садашњим усло-вима српски народ налази у неравноправном положају према дру-гим народима у Југославији...“,

– „у СР Босни и Херцеговини, иако чини већину становништва, Српски народ фактички нема могућности ни да се служи својим ћириличким писмом, што је само један од спољних знакова његове издвојености из целине националне културе којој припада. А у СР Црној Гори Српски народ нема право ни на властито национално име или се бар то право оспорава оним, никако малобројним, Црно-горцима који се осећају Србима“,

– „Уставне промене погоршавају ионако неравноправан поло-жај Српског народа. Срби у властитој републици нашли су се у под-ређеном положају према Албанцима...“,

154

– „више него било шта друго данас је неопходно отрежњење Српског народа од заблуда у прошлости. Да би могао да прежи-ви сва данашња искушења, да би могао да се одржи усред бујице у коју је гурнут, Српски народ мора да се окрене к себи, мора почети да се бори за свој опасно угрожени национални идентитет и ин-тегритет. То је основни предуслов његовог даљег историјског само-потврђивања.“

б) Потом овај свој говор дао да се под називом „Смишљање смутње“ објави у листу „Студент“ бр. 10 од 6. априла 1971. године и у часопису „Анали Правног факултета“ у Београду у двоброју за месеце мај и јуни 1971. године.

ц) Поводом одуке надлежних органа СР Црне Горе да се споме-ник Петру Петровићу Његошу, који је израдио вајар Иван Мештро-вић, постави на Ловћену, у часопису „Уметност“ за месеце јули–де-цембар 1971. године објавио чланак под насловом „Камен раздора“, у коме се злонамерно и неистинито приказују друштвено-политичке прилике у земљи, а у коме је навео и то:

– „Тако је због немоћи јавне речи, која је толико карактеристич-на за време у коме живимо све прошло без последица. Нити се одустало од намере да се маузолеј подигне баш на рушевинама Ње-гошеве капеле, нити је одлука о том рушењу и грађењу подвргнута накнадном испитивању. Само што је у међувремену знатно ојачао бирократски притисак, па много шта од онога што је било намење-но јавности није дошло до ње. Широки слојеви становништва и да-нас још не знају колико дуго траје мртва трка првих имена културе ових народа с безименим и безличним, али послушним и прилеж-ним помоћницима и пуномоћницима највише државне власти у овој земљи“,

– „треба се добро замислити над стварним мотивима данашњег спора око новог споменика Његошу. Није то никакав спор између присталица и противника овог великог песника, између његових правих и лажних противника, мада се може основано посумњати у истинску приврженост Његошу оних који су хтели да га зазидају Мештровићевим каменим оклопом“,

– „тешко је разумети и оправдати беспримерну упорност поме-нутих политичких чинилаца у наметању у сваком погледу сумњивог решења“, –

чиме је извршио кривично дело непријатељске пропаганде из чл. 118 ст. 1 КЗ.

Стога се за ово кривично дело, на основу наведене одредбе и применом чл. 38 КЗ,

155

ОСУЂУЈЕ

На казну СТРОГОГ затвора у трајању од 2 (ДВЕ) године, која ће му се рачунати од дана ступања на издржавање исте.

Да плати на име паушалног износа 200.– динара, у року од 15 дана под претњом принудног извршења.

Одбија се предлог да се према оптуженом изрекне мера безбед-ности забране јавног иступања из чл. 61в КЗ.


Окружно јавно тужилаштво у Београду оптужницом Кт. бр. 768/72 од 7. јуна 1972. године ставило је на терет опт. Др. Ђурић Ми-хаилу из Београда да је извршио кривично дело непријатељске про-паганде из чл. 118 ст. 1 КЗ.

Након оцене резултата изведених доказа и одбране оптуженог, утврђено је да је он извршио дело из изреке, а ово са следећег.

Поводом позива државних и политичких органа Секција удру-жења наставника Правног факултета у Београду организовала је 18, 19. и 22. марта 1971. године дискусију о Нацрту амандмана на Устав СФРЈ у просторијама Правног факултета у Београду.

У овој дискусији учествовао је и оптужени и он признаје да је његово излагање објављено у виду чланка у часопису „Анали Прав-ног факултета“ у Београду у двоброју за месеце мај и јуни 1971. го-дине и у листу „Студент“ бр. 10 од 6. априла 1971. године под насло-вом „Смишљене смутње“.

Увидом у наведене часопис и лист утврђено је да је оптужени на почетку свог излагања рекао да он неће говорити о слову предло-жених Уставних промена, јер сматра да о томе уопште није вредно говорити и да ће говорити о полазним претпоставкама и крајњим консеквенцијама уставне кризе и о нечем што законски текст не садржи, односно о ономе што је у њему прећутано и што се њиме забашурује, прикрива, па чак и мистификује. У току своје диску-сије он даље, између осталог, тврди да промена Устава нема никакав дубљи друштвени смисао и да нема за циљ разрешавање некаквих природних, неизбежних и незаобилазних тешкоћа читавог досада-шњег друштвеног кретања. Да је Југославија само географски појам, будући да се на њеном тлу, односно на њеним развалинама, под ма-ском доследног развијања, равноправности између народа који у њој живе, успоставља неколико самосталних, независних и чак међусоб-но супротстављених националних држава, те да се земља налази на својој последњој раскрсници. Оптужени је већи део свог излагања

156

посветио и наводно тешком положају Српског народа, наводећи да је његов садашњи положај лош, јер се налази у неравноправном поло-жају према другим народима у Југославији, и да је предложена Устав -на промена у крајњој линији уперена против његових најдубљих животних интереса и да би крајња консеквенција те промене била његово потпуно дезинтегрисање. Да се Српски народ оптужује за централизам као да исти није заведен да би се спречило постављање питања националне одговорности за геноцид, који је извршен за време Другог светског рата над њим. И на крају он због тешког по-ложаја Српског народа указује на потребу његовог отрежњења од заблуда у прошлости и позива да се Српски народ окрене сâм себи, да мисли на свој опстанак и да се бори за свој опасно угрожени на-ционални идентитет и интегритет.

Оцењујући овакву садржину дискусије и чланка „Смишљене смутње“, овај суд је нашао да оптужени није имао намеру да својим иступањем на састанку Секције и објављивањем чланка поводом Нацрта амандмана на Устав СФРЈ објављеним у часопису „Ана-ли Правног факултета“ и листу „Студент“ допринесе изналажењу евентуално бољих решења у предложеним Уставним променама, јер у противном он не би већ у почетку свог излагања рекао да неће говорити о слову предложених Уставних промена, пошто сматра да о томе уопште није вредно говорити и да ће говорити о нечем што се законским текстом прећуткује, забашурује, прикрива и чак мистификује.

Након свестране оцене садржине његове дискусије, која је обја-вљења и у виду чланка под насловом „Смишљене смутње“, овај суд је утврдио да су његово иступање и објављени чланак били усмерени на позивање и подстицање разбијања братства и јединства народа Југославије и злонамерно и неистинито приказивање друштвено-по-литичких прилика у нашој земљи.

Оваква оцена од стране суда да су његово иступање и објављени чланак били усмерени на позивање и подстицање разбијања брат-ства и јединства и злонамерно и неистинито приказивање друштве-но-политичких прилика у земљи резултат је тврђења оптуженог да је Српски народ немилосрдно и неправедно оптужен за централи-зам и унитаризам претходног периода, као да тај централизам није био заведен да би се спречило постављање питања националне одго-ворности за геноцид, који је за време другог светског рата извршен над њим. Да садашњи положај Српског народа није добар и да се већ налази у неравноправном положају према другим народима, те да би се предложеном Уставном променом његов положај још више погоршао и да је промена у крајњој линији уперена против његових

157

најдубљих животних интереса, те да би крајња консеквенција ових промена била његово потпуно дезинтегрисање.

На предњу оцену упућује и тврђење оптуженог да Српски на-род, иако чини већину становништва, у СР Босни и Херцеговини, фактички нема могућности да се служи својим ћириличким писмом. У СР Црној Гори да нема право на властито национално име или се бар то право оспорава оним Црногорцима који се осећају Србима и да су се Срби у властитој Републици нашли у подређеном положају према Албанцима.

Очигледно је да су оваква тврђења оптуженог у његовој диску-сији и објављеном чланку била усмерена да се код Српског народа створи неповерење, нетрпељивост и мржња према другим народи-ма и народностима Југославије, јер се другачије не може објаснити и његов позив Српском народу да је више него било шта друго да-нас неопходно отрежњење Српског народа од заблуда из прошлости и да се мора окренути сâм себи, да мора почети да се бори за свој опасно угрожени национални идентитет и интегритет.

Оваквим својим тврдњама о лошем и неравноправном положају оптужени изражава и наводну забринутост за досадашњи и будући положај Српског народа, а изражавање овакве забринутости од нај-виших државних, политичких органа и најширих слојева радних људи СР Србије оцењено је и осуђено као националистичко, којим се жели створити неповерење, нетрпељивост и мржња према другим народима и народностима Југославије, а у циљу разбијања братства и јединства.

У заједници са осталим народима и народностима Српски на-род је, супротно тврђењу оптуженог, доживео просперитет и његов је интерес да и даље живи у тој заједници и у потпуно је равноправ-ном положају. Уставне промене омогућују ефикаснију борбу за даљи развој Социјалистичких самоуправних односа, равноправности народа и народности, самоуправности Република и Покрајина и ја-чање њихове одговорности за сопствени развој и развој југословен-ске заједнице као целине и због тога се не може говорити и предста-вља искривљавање историјске истине да је Српски народ и до сада био у лошем и неравноправном положају у заједници Југословен-ских народа и да ће се Уставним променама његов положај још више погоршати и да се и њима иде на стварање неколико самосталних, независних и међусобно супро[т]стављених националних држава.

У својој дискусији оптужени је још тврдио и да свако ко уме политички да гледа и мисли може лако открити да промена Устава нема никакав дубљи друштвени смисао и да нема ничег заједничког са некаквим тобоже нагомиланим друштвеним тешкоћама у које се

158

наша земља заплела на свом мучном путу превладавања наслеђених заосталости најразличитијих врста и боја. Да треба бити начисто да је Југославија већ данас готово само географски појам, будући да се на њеном тлу или тачније на њеним развалинама успоставља неко-лико самосталних, независних, па чак и међусобно супротставље-них, националних држава.

Уставне промене омогућују, као што је већ напред наведено, ефикаснији даљи развој Југословенске заједнице као целине, јер развијају узајамне интересе, самоуправност народа и народности и њихов циљ је да доследним остваривањем Уставних амандмана остваре услове за потпуну равноправност свих народа и народно-сти и због тога је нетачно не само да промене Устава немају ника-кав дубљи друштвени смисао, већ и да је Југославија данас готово само географски појам, пошто се наводно на њеном тлу успоставља неколико самосталних, независних и међусобно супротстављених националних држава.

Према томе, оваква тврдња оптуженог је злонамерно и неисти-нито приказивање друштвено политичких прилика у земљи, а ова-кав закључак потврђује се и самим давањем од стране оптуженог наслова својој дискусији, која је објављена у виду чланка и који у ствари представља и резиме садржине његове дискусије и закључака да се законским текстом Уставних промена наводно нешто прећут-кује, забашурује, прикрива и чак мистификује.

И чланком „Камен раздора“, објављеном у часопису „Уметност“, оптужени злонамерно и неистинито приказује наше друштвено--политичке прилике, јер, између осталог, у истом тврди да је немоћ јавне речи карактеристична за време у коме живимо, да је знатно ојачао бирократски притисак и да широки слојеви становништва не знају колико дуго траје мртва трка првих имена културе са безиме-ним и безличним, али послушним и прилежним и помоћницима и пуномоћницима највише државне власти у земљи.

У нашој земљи загарантована је слобода мисли и јавног насту-пања у колико нису у супротности са друштвеним нормама, те, према томе, јавни, научни и културни радници потпуно слободно исказују своје мисли и јавно иступају уколико су у сагласности са друштвеним нормама и не представљају подривање државног уређења и друштве-ног система. Опште је познато да су они до сада својим радом видно допринели развоју културе, науке, уметности и у свим другим обла-стима живота. И поводом подизања споменика Његошу објављени су многи написи у којима су поједини јавни, научни и културни рад-ници слободно изражавали своја слагања и неслагања са подизањем овог споменика. Наше самоуправно друштво свакодневно води бор-бу против бирократизма и он све више слаби и јавна реч се и те како чује и слуша. Слободно и демократски доносе се најважније одлуке

159

од стране, представничких, политичких и извршних органа у земљи и ради тога нетачно је и злонамерно тврђење оптуженог да је пово-дом подизања споменика Његошу дошла до изражаја немоћ јавне речи, карактеристична за време у коме живимо, да ојачава бирократ-ски притисак и да су представнички органи послушни и приљежни помоћници и пуномоћници државне власти.

Оптужени је јавно иступао на састанку Секције универзитет-ских наставника Правног факултета у Београду пред већим бројем људи и његова дискусија на овом састанку је објављена у часопи-су „Анали Правног факултета“ у Београду у листу „Студент“ и због тога његово иступање и објављени чланак у инкриминисаном делу били су подобни да својом садржином код неодређеног броја људи у СР Србији изазову непријатељско расположење, неповерење и мр-жњу према народима и народностима других Република и Покраји-на усмерено на разбијање братства и јединства народа Југославије.

Истовремено његово иступање на састанку Секције универзи-тетских наставника Правног факултета у Београду и његова дис-кусија објављена у виду чланка у часопису „Анали Правног фа-култета“ у Београду и у листу „Студент“ под насловом „Смишљене смутње“, као и његов чланак „Камен раздора“, објављен у часопису „Уметност“, у инкриминисаним деловима по својој садржини пред-стављају злонамерно и неистинито приказивање друштвено-поли-тичких прилика у земљи.

[С] Обзиром на то, овај суд је и нашао да је јавно иступање оп-туженог и објављивање чланака било усмерено на позивање и под-стицање на разбијање братства и јединства народа Југославије, од-носно на позивање и подстицање на подривање основа државног уређења и друштвеног система и злонамерно и неистинито прикази-вање друштвено-политичких прилика у земљи.

Стога је овај суд утврдио да је оптужени говором на јавном месту и објављивањем чланака извршио кривично дело неприја-тељске пропаганде из чл. 118, ст. 1, КЗ.

Оптужени се брани да је иступао на научно-стручном скупу и да је његова дискусија објављена без његовог одобрења у часопи-су „Анали Правног факултета“ у Београду. Да је својом дискусијом имао само намеру да разобличи националистичку заслепљеност и подивљалост која је угрожавала Југославију и да на примеру Срп-ског народа укаже на апсурдност, немогућност и безумност крајње консеквенц[иј]е ове заслепљености и подивљалости и да се ради тога његова дискусија и објављени чланак уопште не могу оквали-фиковати да представљају позивање и подстицање на разбијање братства и јединства народа Југославије и злонамерно и неистинито изношење друштвено-политичких прилика у земљи. У поткрепљење овакве своје одбране позвао се на иступање државних, политичких

160

функционера и културних и научних радника, који су исто тако својим говорима и наступима указивали на кризну ситуацију на на-ционалном плану у оно време.

Овај суд је свестрано оценио овакву његову одбрану и нашао да је иста неоснована.

Оптужени је сâм редиговао своју дискусију и дао јој наслов и са-мим тим овај суд сматра да је он дао пристанак да се објави и у часо-пису „Анали Правног факултета“ у Београду и ради тога не може се узети да је дискусија објављена без његовог одобрења. У Југославији је заиста Уставом загарантована слобода говора и јавног иступања, али то не значи да је говором и јавним иступањем дозвољено, као што је то учинио оптужени, стварати неповерење, непријатељско расположење и мржњу једног народа према другим народима и на-родностима у земљи и на тај начин у ствари позивати и подстицати на разбијање братства и јединства, као и да је дозвољено злонамерно и неистинито приказивати друштвено-политичке прилике у земљи. Због тога не може се оптужени позивати да то што кривично одгова-ра због своје дискусије и објављеног чланка значи гушење демократ-ских права и слободе. Као што је напред наведено, већ сâм почетак његове дискусије, када изјављује да неће говорити о слову предложе-них Уставних промена и да ће говорити о нечем што се законским текстом прикрива, забашурује и мистификује, несумњиво указује да он није имао намере да помогне изналажењу евентуално бољих ре-шења у предложеном нацрту Уставних амандмана. Даља садржина његове дискусије, у којој говори о наводно тешком и неравноправ-ном положају Српског народа и да би се овај још више погоршао спровођењем Уставних промена, које су у крајњој линији уперене против његових најдубљих животних интереса. Да Уставне промене немају никакав дубљи друштвени смисао и да треба бити начисто да је Југославија већ данас само географски појам и да [се] на њеним развалинама под маском доследног развијања равноправности ус-поставља неколико самосталних, независних и међусобно супро[т]-стављених националних држава, несумњиво указује да је била усме рена на стварање непријатељског расположења, неповерења и мржње Српског народа према другим народима и народностима Ју-гославије односно на позивање и потстицање [sic!] разбијања брат-ства и јединства и на тај начин на позивање и потстицање [sic!] на подривање основа друштвеног и државног уређења, као и на злона-мерно и неистинито приказивање друштвено-политичких прилика у земљи. На правилност овакве оцене посебно указује и то да оп-тужени, наводно због тешког положаја Српског народа, указује на потребу његовог отрежњења од заблуда прошлости и позивања да се Српски народ окрене сâм себи, да мисли на свој опстанак и да се

161

бори за свој опасно угрожени национални идентитет и интегритет. Због тога не може се узети да је оптужени имао намеру да разобличи националистичку заслепљеност и подивљалост, која је угрожавала Југославију, и да на примеру Српског народа укаже на апсурдност, немогућност и безумност крајње консеквенције ове заслепљености и подивљалости. Садржина његове дискусије и објављеног чланка не може се узети ни као критика евентуалног стања на националном плану у другим Републикама и Покрајинама, јер у том случају опту-жени не би говорио о наводно лошем и неравноправном положају Српског народа. Код овакве оцене његове дискусије и објављеног чланка овај суд је посебно имао у виду да је и у другим Република-ма и Покрајинама од стране појединаца било иступања у којима се исто тако тврдило да су ови народи и народности у неравноправном положају према народима и народностима у другим Републикама и Покрајинама, и да се изражавала забринутост за њихов будући положај и опстанак. Сва ова иступања у крајњој линији била су на истој политичкој основи и погодовала су стварању такве ситуације која је доводила до нарушавања братства и јединства народа Југо-славије искованог за време Народноослободилачке борбе и коју су користили унутрашњи и спољни непријатељи Југославије за оства-ривање својих циљева.

У време иступања оптуженог на састанку Секције и објављи-вања његове дискусије у виду чланка у земљи је заиста, баш за-хваљујући оваквим и сличним иступањима, постојала кризна си-туација на националном плану и на исту су указивали државни и политички функционери у својим говорима и написима, али они су то чинили у намери њеног разрешавања и отклањања. Као што је на-пред наведено, садржина дискусије оптуженог и објављеног чланка не може се тако оквалификовати, односно не може се оценити као допринос отклањању и евентуалном спречавању даљег развоја ове кризне ситуације, већ, напротив, мора се оквалификовати као по-зивање и потстицање на разбијање братства и јединства и ради тога он се и не може позивати да су његове оцене тадашњих друштвено--политичких прилика добиле потврду у говорима и наступима по-литичких и државних функционера и каснијим током догађаја.

Оптужени оспорава да је чланком „Камен раздора“ објављеном у часопису „Уметност“ имао намеру да позива и подстиче на раз-бијање братства и јединства народа Југославије.

И овај суд је оценио да се заиста садржина овог чланка не може оквалификовати тако да је претстављао [sic!] позивање и потсти-цање [sic!] на разбијање братства и јединства наших народа, али је очигледно да је оптужени у истом неистинито и злонамерно прика-зивао друштвено-политичке прилике у земљи, јер, између осталог, у

162

овом чланку говори о немоћи јавне речи, појачаном бирократском притиску и да су претставнички [sic!] органи послушни и прилежни помоћници и пуномоћници државне власти.

У часопису „Уметност“ објављени су, поводом подизања споме-ника Његошу, многи написи у којима су поједини јавни, научни и културни радници изражавали своје слагање и неслагање око поди-зања овог споменика и ради тога неистинито и злонамерно оптуже-ни у свом чланку тврди да је у овом случају дошла до изражаја немоћ јавне речи. Након дуготрајне дискусије преставнички [sic!] органи су слободно и демократски донели своју одлуку у вези са подизањем овог споменика и иста није донета под бирократским притиском, те ради тога исто тако неистинито је и злонамерно изношење да је оја-чао бирократски притисак и да су преставнички [sic!] органи донели своју одлуку као послушни и прилежни помоћници и пуномоћници државне власти.

Приликом одмеравања казне оптуженом за учињено дело овај суд је имао у виду да он раније није осуђиван, да је породичан и отац двоје деце, као и да је активно учествовао у Народноослобо-дилачкој борби. С друге стране, имао је у виду да је он као научни радник и професор Универзитета говором на јавном скупу и обја-вљивањем инкриминисаног чланка непријатељски деловао против нашег друштвеног и државног уређења потстичући [sic!] и пози-вајући на разбијање братства и јединства наших народа, односно највећој тековини наше револуције, као и да је злонамерно и не -истинито износио друштвено-политичке прилике у нашој земљи. Ова ква његова делатност могла је имати и довести до тешких по-следица. Само енергичном акцијом Савеза комуниста и свих радних људи до таквих последица није дошло. [С] Обзиром на напред наве-дено, овај суд је оптуженом за учињено дело одмерио казну као у из-реци, јер сматра да је само оваква казна адекватна тежини учињеног дела, као и да се блажом казном не би могла у овом случају оствари-ти сврха кажњавања из чл. 3 КЗ.

Одбијен је предлог јавне тужбе да се према оптуженом изрекне мера безбедности из чл. 61 г КЗ, пошто налази да је већ изречена казна довољна да се постигне сврха кажњавања.

У току претреса одбрана је предложила да се у допуну доказног поступка саслуша неколико сведока и да се прочита већи број говора и написа појединих државних, политичких функционера, научних и кул-турних радника објављених у дневној штампи и појединим часописима.

После оцене овај суд је одбио предлог одбране јер је утврдио да извођење ових доказа не би допринело потпунијем и правилнијем утврђивању чињеничног стања. За утврђивање чињеничног стања

163

по мишљењу суда била је довољна анализа садржине дискусија оп-тужених и објављених чланака, као и оцена његове одбране, коју је дао у вези са својом дискусијом и објављеним чланцима.

Пошто је оптужени оглашен кривим, то је у смислу чл. 89 и чл. 91 ЗКП обавезан на плаћање паушалног износа, који је одређен пре-ма трајању, сложености овог поступка и сразмерно његовим имов-ним приликама.


ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против ове пресуде дозвољена је жалба у року од 8 дана по пријему преписа исте. Жалба се подноси Врховном суду Србије пре-ко овог суда.

2.5.6. Предлог браниоцаОкружном суду у Београду

К. бр.– 555/72


У кривичном предмету тог Суда К. бр. 555/72, који се води про-тив опт. др МИХАИЛА ЂУРИЋА због кривичног дела непријатељ-ске пропаганде из чл. 118, ст. 1, Кривичног законика, бранилац опт. Ђурића подноси

ПРЕДЛОГ„Да се списи предмета К. бр. 555/72 уреде и комплетирају. Да се

списи истраге Кио. бр. 544/72 ставе у посебан омот, – затим да се из списа уклони сав материјал који није протоколисан кроз поднеске странака или записник Суда, а с друге стране да се списима здружи сав материјал који је Суду преко поднесака или на главном претресу предат и протоколисан кроз записник, – најзад да се хронолошки сређен материјал списа НУМЕРИШЕ И ПОВЕЖЕ ЈЕМСТВЕНИ-КОМ и у свему уреди према пословнику.

„Да се о уређењу списа обавести бранилац опт. Ђурића и да му се потом омогући да разматра КОМПЛЕТИРАНЕ СПИСЕ ради до-вршења жалбе.

164

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е1. – После пријема првостепене пресуде К. бр. 555/72 од 17.7.72.

на дан 27.9.72. г., бранилац опт. Ђурића покушао је у више наврата да у кривичној писарници Суда прегледа материјале овог предмета – последњи пут 5.9.1972. године. Међутим, то није могао да учини, јер се у предмету нису налазили часописи „АНАЛИ ПРАВНОГ ФА-КУЛТЕТА“ – двоброј за мај и јуни 1971. г. и „УМЕТНОСТ“ за месеце јули–децембар 1971. г., а у којима се налазе инкриминисани текстови.

Бранилац је 4.10.72. г. најавио жалбу против наведене пресуде, али због овде изнетих разлога није могао дати и образложења жалбе.

2. – У списима је и материјал коме тамо није место (нпр. запи-сник СДБ од 15.5.72. г., достављен Окр. јав. тужилаштву, али који није уопште од стране Тужилаштва предлаган за доказ и представља само једну жалосну денунцијацију нотирану од СДБ), – док с друге стране у списима, поред наведених часописа, НЕДОСТАЈУ 25 ПИ -СМЕНА ПРЕДАТА СУДУ НА ГЛАВНОМ ПРЕТРЕСУ ДАНА 12. ЈУ-ЛА 1972, којом приликом су предложена да се изведу као докази, а што је нотирано на страници 6 записника од 12. јула 1972. године.

У питању су инсерти из наших дневних листова, часописа и књига са прецизно означеним текстовима највиших државника, политичара и угледних стручњака, као и извесна писма. – Извесни докази од тих предложених су и изведени пред Судом, што са види из записника са гл. претреса од 14.7.72. г., али НИ ТИХ ПИСМЕ-НА У СПИСИМА ПРЕДМЕТА НЕМА, па је неопходно да се здруже списима ради омогућивања браниоцу да са тим доказима користи у изради жалбе.

Београд, 6. октобра 1972. године Бранилац опт. др Михаила Ђурића, Витомир Кнежевић

2.5.7. Жалба

Витомира Кнежевића, адвоката из Београда, као браниоца оп-туженог др МИХАИЛА ЂУРИЋА, против пресуде Окружног суда у Београду К.бр. 555/72 од 17. јула 1972. године због кривичног дела непријатељске пропаганде из чл. 118 став 1 Кривичног законика.

У Београду,дана 16. октобра 1972. године

К. бр.– 555/72

165

ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ

„Против пресуде Окружног суда у Београду К. бр. 555/72 од 17. јула 1972. године у предмету кривице оптуженог ЂУРИЋ др МИХА-ИЛА, редовног професора Правног факултета Универзитета у Бео-граду, због кривичног дела непријатељске пропаганде из чл. 118 ст. 1 Кривичног законика, –

бранилац опт. Ђурића је још 4. октобра 1972. године уложио жалбу, а сада подноси комплетну

ЖАЛБУ

I Због повреде Кривичног законаII Због битних повреда одредаба кривичног поступкаIII Због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања

са ПредлогомДа Виши суд обавести опт. Михаила Ђурића и његовог брани-

оца о седници већа и позове их да истој присуствују;да Виши суд преиначи оспорену пресуду тако што ће опт. Миха-

ила Ђурића ослободити од оптужбе, илида укине оспорену пресуду и предмет врати првостепеном суду

на поновно суђење.


УВОДНО РАЗМАТРАЊЕ о становишту и аргументацији Суда односно одбране.

Према ПРЕСУДИ: оптужени професор Ђурић је излагањем 18.3.1971.г. о амандманима на Устав СФРЈ на састанку Секције уни-верзитетских наставника Правног факултета у Београду, – затим да-вањем да се објави то његово излагање у листу „Студент“ од 6.4.1971. г. и у часопису „Анали Правног факултета“ за мај–јуни 1971. г. – као и објављивањем чланка „Камен раздора“ у часопису „Уметност“ за јули–децембар 1971. г. у вези с јавним расправама о подизању Мештровићевог споменика Његошу на Ловћену, –

позивао и подстицао на разбијање братства и јединства народа Југославије, приказујући притом злонамерно и неистинито друштве-нополитичке прилике у нашој земљи, а ово У ЦИЉУ непријатељског деловања против нашег друштвеног и државног уређења.

Описане радње и намере оптуженог Суд је утврдио из наведених текстова и нашао да су у њима садржани сви елементи кривичног

166

дела непријатељске пропаганде из чл. 118, ст. 1, Кривичног законика, па га је осудио на казну строгог затвора у трајању од две године.

Према ОДБРАНИ: опт. Ђурић ЈЕСТЕ ИЗЛАГАО СВОЈА МИШЉЕЊА у дискусији о Уставним амандманима после општег позива свима грађанима СФРЈ да се изјасне о предложеним аманд-манима и посебног позива упућеног њему лично; – ЈЕСТЕ ДО-ЗВОЛИО ОБЈАВЉИВАЊЕ ТОГ ИЗЛАГАЊА у листу „Студент“ на тражење уредника тог листа, као и у часопису „Анали Правног фа-култета“ сходно одлуци Већа Правног факултета да се објаве сва из-лагања; и, најзад, ЈЕСТЕ ОБЈАВИО „ЧЛАНАК КАМЕН РАЗДОРА“, –

али, није ништа износио неистинито и злонамерно о друштве-но-политичким приликама у нашој земљи, нити је позивао ни под-стицао на разбијање братства и јединства народа Југославије, а још мање је у описаним својим јавним иступањима био вођен намером да непријатељски делује против друштвеног и државног уређења.

Јавна тужба се позвала у доказ основаности оптужнице једино на наведене текстове у „Студенту“ и „Уметности“, а Суд је ТЕ ТЕК-СТОВЕ УЗЕО КАО ЈЕДИНИ ДОКАЗ СВОЈИХ УТВРЂЕЊА, ОЦЕНА И ЗАКЉУЧКА – ПРЕСУЂЕЊА, –

па како су ти текстови публиковани, слободно растурани и са њиховом садржином је упозната широка јавност ове земље, – од-брана ТВРДИ: оспорена пресуда нема основа у изведеним доказима, јер су они по својој стварној садржини у супротности са оценама и закључцима Суда.

Оспорена пресуда представља произвољну конструкцију уз за-немаривање чињеница о месту и времену настанка инкриминиса-них текстова, о стварним побудама и о самој личности оптуженог професора Ђурића.

У овој жалби се излаже како је Суд у оспореној пресуди погреш-но применио одредбу чл. 118, став 1, Кривичног законика, затим учинио низ повреда одредаба кривичног поступка, а игнорисао на-поре одбране да се чињенично стање истинито и потпуно утврди, па је пресудом чињенично стање делом погрешно, а делом непотпуно утврђено.

* * *I. ПОВРЕДА КРИВИЧНОГ ЗАКОНА учињена је тиме што у

погледу предмета оптужбе је примењена одредба чл. 118 став 1 Кри-вичног законика, а која није могла да се примени (чл. 335, тач. 4, За-кона о кривичном поступку).

Ова повреда Кривичног закона проистекла је отуда што је Суд дао погрешна значења радњама које се стављају оптуженом на терет.

167

Такво давање погрешног значења радњама оптуженог настало је тако што је Суд разматрао и оцењивао инкриминисане реченице ван њиховог контекста, тј. он је третирао фрагменте текстова како су они били дâти у оптужници, а занемарио је читаво излагање опт. Ђурића од 18.3.71., одн. цео његов чланак „Камен раздора“. – Међу-тим, ноторна је ствар да се истргнуте реченице не могу правилно разумети, јер се њихов настанак и сâм циљ излагања могу сагледати и разумети једино у интегралном тексту и са оцењивањем свих ње-гових делова.

Не само што Суд у конкретном случају није тражио, откривао и процењивао смисао цитираних фрагмената ОЦЕНОМ ИНТЕГРАЛ-НИХ ТЕКСТОВА, већ је поступао супротно и задржавао се само на цитатима у оптужници, па је њих анализирао, коментарисао и налазио њихово тобоже унутрашње – право значење да би на та-квим основама донео закључак о ЦЕЛОМ излагању односно чланку оптуженог, ИАКО ИХ СТВАРНО НИЈЕ НИ РАЗМАТРАО. Овакав очигледно неисправан прилаз задатку утврђивања правог значења текстова у питању одн. намера оптуженог нису ни могли довести Суд до правилног утврђења одлучних чињеница.

С друге стране, прави смисао било којег и било чијег текста, као, уосталом, и сваке људске делатности, не може се истински сагледати ни до краја разумети ако се процењује одвојено од времена и места свог настанка, мимо свих друштвено-политичких околности које им тек одређују стварну садржину и смисао. – Међутим, Суд је сасвим занемарио многобројне чињенице и околности, које су иначе неспор-не, а које одређено потврђују чисте мотиве и исправне намере опт. Ђурића, како код његовог излагања на Правном факултету тако исто и код објављивања чланка „Камен раздора“ у часопису „Уметност“.

У вези са излагањем опт. Ђурића на састанку Секције универзи-тетских наставника 18.3.1971. г. указујемо на опште познате чињени-це јавног живота, као и на околности о личности самог оптуженог, које нису спорне или су утврђене од стране Суда:

а) Поводом предложених амандмана на Устав СФРЈ највиша тела политичких и друштвених организација у нашој земљи позвала су све грађане на јавну дискусију о њима. Овакав позив су учини-ли и одређени органи на Правном факултету у Београду, па је тако дошло до састанка Секције универзитетских наставника 18.3.1971. године. На овај састанак је оптужени Ђурић и посебно позван;

б) У време одржавања поменутог састанка у једном делу наше земље испољили су се знаци дубоке политичке кризе, која се мани-фестовала плимом необузданог национализма, а чија заслепљеност је ишла тако далеко да је, мимо стварне воље хрватског народа, део

168

званичног руководства СР Хрватске допуштао да се оформи и раз-вије некакав „масовни покрет“ са захтевима да се чак створи посеб-на национална војска и води некаква национална политика без об-зира на стварне интересе свих југословенских народа и народности. Чули су се чак и захтеви за пријем хрватске државе у чланство Ује-дињених нација. Наша јавност је била запањена нарастањем једног насилничког шовинизма, који се није уздржавао да угрози основне тековине Народноослободилачког рата и Револуције: слободу и рав-ноправност свих народа и народности, а посебно братство и једин-ство народа и народности Југославије. Српски народ у Хрватској се посебно осећао угрожен у условима авети усташтва, тражио је начи-на да потврди своје прихватање амандмана као основу и гаранцију самосталности и права на државност сваког народа, па и хрватског у СР Хрватској, али са обезбеђењем и своје присутности на том тлу, затим за своју националну слободу и за пуноправно држављанство у СР Хрватској. Најсвеснији и најисправнији грађани СР Хрватске, Хрвати и Срби, пружали су отпор изопачавању правог смисла и садржине уставних промена, – али још се није испољила превага тих снага и исправних ставова, а коначан пораз дезинтеграционих снага доћи ће тек касније са ангажовањем највећег ауторитета у личности самог председника Републике, када ће тек да се отклони опште стра-ховање како за стање у СР Хрватској тако и за саму Југославију;

ц) Широм земље се расправљало о амандманима на Устав, који су предложени са превасходним циљем даљег јачања наше државне заједнице Југославије кроз јачање самосталности сваке републике и пуног остварења самоуправљања, док је истовремено описана по-литичка криза оповргавала сав тај програм и смисао предложених амандмана. Наиме, и лидери тзв. „масовног покрета“ позивали су се на уставне амандмане и у њима су налазили основ за своје акције националне нетрпељивости, одн. за своје програме исправљања ра-нијих неправди наводно учињених од стране српског народа. Ова-кве бесмисли[це] запрепастиле су све поштене грађане и родољубе у свим републикама наше земље. Ипак, оштро реаговање и разбијање тих шовинистичких кругова имало је тек да дође, мада је било очигледно да тзв. „масовни покрет“ иде директно НА РАЗБИЈАЊЕ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ. Цела земља је била у великој кризи без обзира на то што су многи веровали да ће лидери покрета бити разобличени а покрет разбијен.

У тој и таквој ситуацији једне стварне кризе, судбоносне за целу земљу, а посебно за српски народ у Хрватској, излагања опт. Ђурића о уставним амандманима и поводом њих НИСУ СЕ ни МОГЛА ОД-НОСИТИ на детаље текста амандмана, што у тим приликама и није

169

могло да се узме као најважније, већ сасвим природно о самој кри-зи и опасностима које отуда грозе српски живаљ у Хрватској. Тек у тим оквирима могу се правилно разумети речи опт. Ђурића које се у пресуди инкриминишу: „... да он неће говорити о слову предло-жених уставних промена, јер сматра да о томе уопште није вредно говорити“, и даље: „свако ко уме политички да гледа и мисли лако може открити да промена Устава која сада хоће да се спроведе, нема никакав дубљи друштвени смисао, да нема ниша заједничко са не-каквим тобоже нагомиланим друштвеним тешкоћама у које се ова земља заплела... и да нема за циљ разрешавање некаквих природних, неизбежних, незаобилазних тешкоћа читавог досадашњег друштве-ног развоја“, и најзад, „треба бити начисто с тим да је Југославија већ данас готово само географски појам...“ (изрека пресуде).

Заиста, у онаквој ситуацији јачања шовинизма у Хрватској и опште забринутости за даљи развој догађаја у Југославији, опт. Ђу-рић и није могао да говори о тексту амандмана, већ је са осећањем велике жалости морао да се задржи на далеко важнијим актуелним збивањима, па је зато казао да промена Устава нема никакав дубљи друштвени смисао.

Кад опт. Ђурић каже у своме излагању 18.3.1971. г. далеко од тога да можемо бити задовољни тиме како ствари данас стоје у земљи која се налази на својој последњој раскрсници“, – он је изразио не само опште незадовољство тадашњим стањем у земљи због појаве тзв. „масовног покрета“, већ и своју узнемиреност и жалост што та-кво стање води последњој раскрсници КОЈУ НЕ ЖЕЛИ И КОЈЕ СЕ ПЛАШИ. Одмах даље, када каже да „садашњи положај српског на-рода у Југославији није никако добар, а не само онај у коме би се нашао у случају спровођења амандмана“, па као и да је „српски народ данас тако немилосрдно оптужен за централизам и унитаризам прет-ходног периода“, – онда је сасвим јасно да он говори у вези са оним што се у то време збивало у Хрватској, где су проусташки елементи отворено оптуживали СРПСКИ НАРОД за централизам и унитари-зам претходног периода, а што је била срамна лаж и бедно правдање националистичких испада оних који су тада радили на разбијању Југославије и претили српском живљу у оним крајевима.

Било је јасно да су лидери тзв. „масовног покрета“ радили за своје себичне циљеве и да су њихове акције биле управљене против братства и јединства народа Југославије, а што је било суштински и пре свега противно интересима самог хрватског народа. Ови исти елементи су данас већим делом већ осуђени од стране судова због својих злочина које су у оно време вршили и са позивањем на устав-не амандмане. Али, још тада ти лидери су несметано радили на

170

ширењу покрета, а јавне публикације у СР Хрватској биле су пуне шовинистичких написа. – Код таквог стања ствари није могуће осно-вано замерати опт. Ђурићу што је протестовао против онога што је било обична шовинистичка пропаганда, тј. да је српски народ носи-лац централизма и унитаризма или што је изразио бојазан шта би се могло десити ако би се амандмани у Хрватској спровели од стране лидера тзв. „масовног покрета“ и на начин како су они схватили и хтели да спроведу државност СР Хрватске.

Опт. Ђурић се у оно време можда сувише бојао развоја догађаја и прецењивао снагу тзв. „покрета“, али не треба заборавити да је још тада био недовољно снажан глас Бакарића, Блажевића и многих других, који су „давали отпор лидерима покрета“ и еуфорији наци-онализма. Уосталом, да се опт. Ђурић није неосновано бојао у оно време за Србе у Хрватској и за земљу у целини, види се и утврђује непобитно каснијим изјавама самог председника Тита, да је зло било узело таквог маха да су се Срби у Хрватској почели да наоружавају ради своје одбране и да је постојала опасност од грађанског рата.

Дакле, ако је опт. Ђурић основано указивао на опасности од шовиниста који су оптуживали Србе за све тешкоће у прошлости и садашњости, па тако ОПТУЖБАМА ПРОТИВ ЈЕДНОГ НАРОДА ДИРЕКТНО РАЗБИЈАЛИ БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО НАРОДА ЈУ-ГОСЛАВИЈЕ лажима, претњама и насиљем, – онда се ТО указивање опт. Ђурића никако не може оцењивати као позивање и подстицање НА ТАКВУ ДЕЛАТНОСТ.

Кад је опт. Ђурић споменуо геноцид извршен над српским на-родом за време Другог светског рата, било је очигледно да се то од-носи ЈЕДИНО НА УСТАШЕ, а поводом опасности од повампиреног усташтва. Свако другачије тумачење представља само обичну ин-синуацију у односу на личност опт. Ђурића, који је и сâм био борац против фашизма, а данас је познат својом сарадњом са научним и културним установама у Хрватској и својим многобројним радови-ма као филозоф-хуманист. Уосталом, одбацивањем оптужби да је српски народ био носилац централизма и национализма у претход-ном периоду, опт. Ђурић се нашао на позицијама одбране политике претходног периода а коју је водило врховно руководство Југосла-вије за коју се никако не може рећи да је била политика било којег од народа Југославије.

Истом приликом опт. Ђурић је изричито изразио жаљење што је до описане ситуације дошло и рекао да „има нечег увредљивог и недоличног у томе што смо данас сви ухваћени у мреже национали-зма, ШТО ДАНАС СВИ МОРАМО ДА СЕ БАВИМО ОНИМ ШТО НИЈЕ И НЕ МОЖЕ БИТИ НАША ГЛАВНА, А КАМОЛИ ЈЕДИНА ПРЕОКУПАЦИЈА“.

171

Међутим, мора се имати у виду да је наведене своје стрепње опт. Ђурић излагао на Правном факултету на састанку Секције универ-зитетских наставника и пред представницима политичких и држав-них форума на нивоу Републике и града, – па је отуда очигледно апсурдно да је он могао на таквом месту и посебно пред тим поли-тички изрази квалификованим форумом ићи за тим ДА СВОЈЕ КО-ЛЕГЕ НАУЧНИКЕ И ПОЛИТИЧКЕ ФУНКЦИОНЕРЕ ПОЗИВА И ПОДСТИЧЕ НА РАЗБИЈАЊЕ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ.

Неоснованост оваквог сумњичења опт. Ђурића, па, дакле, и не-основаност његове осуде због наводне непријатељске пропаганде у наведеној прилици утврђује се и из неспорних чињеница:

а) из чињенице неподобности места и форума за такву против-правну делатност;

b) из чињенице да је исто излагање било објављено у листу „Студент“, а пошто је претходно Окружно јавно тужилаштво у Београду оценило текст излагања опт. Ђурића и одобрило његово публиковање;

c) из чињенице да је исто излагање касније одлуком надлежних органа Правног факултета у Београду штампано у стручном часопису тог Факултета „Анали Правног факултета“;

d) из чињенице да су после забране растурања часописа „Ана-ли“, у коме су објављени сви текстови дискусије о уставним амандманима на Правном факултету, органи Правног фа-култета тражили од Јавног тужилаштва подизање захтева за заштиту законитости због ове забране;

е) из чињенице да је опт. Ђурић био борац против фашизма и да је сада редовни професор универзитета који има за собом дугогодишњи јавни рад и многобројна научна и филозофска дела у којима је на одређен начин изразио своја стремљења и опредељења.

Као што смо већ указали, Суд није нашао у чланку „Камен раз-дора“ да је опт. Ђурић ишао на разбијање братства и јединства на-рода Југославије. Међутим, у том чланку нема ни злонамерног одн. неистинитог приказивања друштвено-политичких прилика у нашој земљи. Опште је позната чињеница да је заиста велики број наших најеминентнијих уметника и стручњака тражио да се споменик Ње-гошу не поставља на месту старе капеле на Ловћену, као Мирослав Крлежа, Петар Лубарда, Лазар Вујаклија, Ристо Стијовић, Ото Би-хаљи Мерин, Меша Селимовић, Скендер Куленовић, Франц Стеле, Душан Костић, Урош Мартиновић и многи други. Бројни овакви

172

захтеви штампани су у нашим дневним листовима и стручним ча-сописима, па је чланак опт. Ђурића дошао после многих других и у њему је било изражено замерање онима који журе да тај споменик подигну, не обазирући се на то што се један велики део, ако не и већи део, јавности и стручњака изјаснио против тога.

Уосталом, поменути чланак у часопису „Уметност“ био је јавно публикован, а пре изласка из штампе прошао је кроз испитивање Јав-ног тужилаштва, које у њему није нашло ни основе за узнемирење грађана, а камоли елементе тешког кривичног дела против народа и државе из члана 118 став 1 Кривичног закона.

Ваља указати и на то да се смисао одредбе чл. 118 Кривичног законика одражава у интенцији законодавца да се том одредбом заштити друштвено и државно уређење од оних КОЈИ СУ СТВАР-НО РАДИЛИ ПРОТИВ ТОГ УРЕЂЕЊА И БИЛИ СВЕСНИ ТАКВИХ СВОЈИХ ПОСТУПАКА, дакле од оних који би умишљајно радили против овог заштићеног добра. То би морали бити огорчени против-ници ове земље или политичари незадовољни а врло амбициозни, или, на крају, људи ангажовани пропагандом или новцем једне стра-не земље. У овим данима наша јавност има прилике да види неке од таквих људи, који су хтели да издвоје један део земље из југословен-ске заједнице, односно да поделе нашу војску и који су чак правили спискове грађана које треба ликвидирати, – али међу такве и сличне нико и ни на какав начин не би могао да уброји и човека који је имао у нашем друштвеном и државном уређењу услове да се до краја афирмише, који је брзо напредовао на лествици академских звања и стигао на сâм њен врх поставши редовни професор универзитета, који је таквим својим напредовањем врло задовољан и на личном плану ништа не тражи, већ жели једино да и даље ради на науци, – а чији би грех могао бити једино то што је БИО УВЕРЕЊА ДА КАО ТАКАВ У КРУГУ НАУЧНИКА И ПОЛИТИЧКИХ ФУНКЦИОНЕРА МОЖЕ ИЗРАЗИТИ СВОЈУ ЗАБРИНУТОСТ ЗБОГ КРИЗЕ КОЈА ЈЕ НАСТАЛА И ДОБИЈАЛА ОБЛИКЕ НАЦИОНАЛНЕ ТРАГЕДИЈЕ.

Дакле, искључено је да може бити дели[н]квент те врсте уваже-ни професор др Михаило Ђурић, познат нашој и европској јавности као научник и хуманист, чије су преокупације у његовом научном раду, а не могу бити у криминалном деловању против друштва и на-рода у коме је толико постигао и коме ја посветио све своје прега-лаштво, а у чему види и сâм смисао свог живота.

II. БИТНЕ ПОВРЕДЕ ОДРЕДАБА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА [je]су вишеструке и састоје се у следећем:

а) што је Суд извесне предлоге одбране за извођење доказа од-био без образложења, а у пресуди их чак на спомиње, па се не види да су они уопште предлагани (чл. 334 ст. 2 Зкп);

173

б) што су разлози пресуде о одлучним чињеницама једним де-лом потпуно нејасни или их уопште нема, док су други разло-зи у знатној мери противуречни сами себи, а постоје проти-вуречности између оног што се наводи у разлозима пресуде као садржина доказа одн. исказа оптуженог, с једне стране, и СТВАРНЕ САДРЖИНЕ тих доказа одн. исказа оптуженог, с друге стране (чл. 334 ст. 1, тач. 10 Зкп).

1. – На главном претресу дана 12.7.1972. г. оптужени и његов бранилац су заједнички предложили: да се као сведоци саслушају др Руди Супек, професор универзитета у Загребу, на околност да му је познат дугогодишњи рад оптуженог на јачању братства и јединства народа Југославије, затим да се саслуша др Андрија Гамс, професор универзитета у Београду, на околност да је он посебно позивао оп-туженог да учествује у дискусији на Правном факултету, такође да се саслуша Вучелић Милорад, заменик главног уредника листа „Сту-дент“, на околност да је долазио на Правни факултет и инсистирао да добије текст од оптуженог Ђурића, – текст његовог излагања на факултету, као и да Суд упореди НАВОДНИ текст оптуженог цити-ран у оптужници на стр. 2, став 2, и на стр. 3, став 3, са СТВАРНИМ ТЕКСТОМ излагања оптуженог како је објављен у листу „Студент“ и часопису „Анали Правног факултета“, а ово ради утврђења не-идентичности ових текстова (записник од 7.7.1972. – стр. 5, став 5).

Међутим, у оспореној пресуди се ниједном речи не образлаже зашто су одбијени ови предлози, па се чак нигде и не спомиње да су наведени докази предлагани. На записнику главног претреса од 14.7.1972. г. стоји једино: „Одбија се предлог да се изведу остали до-кази“ (стр. 8, став 1). – Дакле, о одбијању предлога за извођење наве-дених доказа НЕМА ОБРАЗЛОЖЕЊА.

Посебно указујемо да је оваквим поступањем Суд повредио на-челну одредбу чл. 9 Закона о кривичном поступку у којој се изричи-то налаже суду да „истинито и потпуно утврди чињенице које су од важности за доношење законите одлуке, као и да са истом пажњом испитује и утврди како чињенице које терете окривљеног тако и оне које му иду у корист“.

2. – У записнику о главном претресу нотиран је предлог опту-женог и његовог браниоца да се као писмени докази прочитају и то:

Инсерт листа „Политика“ од 1.3.71. г. на страници 5 у коме је изложено излагање Драгослава Марковића председника Скупштине Србије, лист „Политика“ од 12.5.71. г. на страници 8 са излагањем Драгог Стаменковића на седници Председништва ССРН, Полити-ка“ од 5.3.71. г. на страници 6 са излагањем Павловић Боре на кон-ференцији Савеза комуниста Београда, „Политика“ од 11.3.71. г. на

174

страници 7 са излагањем Прибићевић Бранка на трећој конферен-цији СК Србије, „Политика“ од 12.3.71. г. на страници 7 са излагањем Кривца Владимира на седници Председништва савезног одбора ССРН, лист „Студент“ бр. 9 на страници 5 са чланком Ђорђевић др Јована о уставним променама, лист „Политика“ од 21.5.71. г. на стра-ници 6 са излагањем Гигов Страхила на састанку Извршног одбора о СУБНОР-а Југославије, часопис „Гледишта“ број 5 и 6 из 1971. г. на страници 773 са излагањем Хорват др Бранка о национализму и на-цији, лист „Вјесник у сриједу“ бр. 972 од 16.12.1970. г. на страници 13 са излагањем Црвенковског Крсте на тему „Република као држава“, Зборник радова са симпозијума одржаног у Новом Саду од 26. до 28. марта 1971. године, лист „Политика“ од 9.5.1972. г. који се односи на излагање председника Тита о односу Срба и Хрвата у Хрватској, лист „Политика“ од 9.5.72. г. на страници 3 са извештајем Комисије Централног комитета СК Хрватске о прошлогодишњим збивањима, лист „Политика“ од 27.3.71. г. на страници 8 са излагањем Шегедин Петра о положају Срба у Хрватској, лист „Политика“ од 12.4.72. г. на страници 6 са излагањем Ђурановић Веселина о националним односима у Црној Гори, лист „Студентска реч“ бр. 2 од 25.2.71. г. на страници 5 са излагањем Павловић Луке, часопис „Овдје“ бр. 14 и 15 на страници 10 са оценама Ракочевић Новице о приликама у Црној Гори, лист „Политика“ од 22. јуна 71. г. на страници 5 са дискусијом Џудовић Милоша на седници Покрајинског комитета СК Косова, лист „Борба“ од 7.12.1963. г. на страници 6 са чланком Васић Радула, часопис „Гледишта“ бр. 5 и 6 из 1971. г. на страници 786 са излагањем Хорват др Бранка о национализму и нацији, извод из Библиогра-фије штампе Босне и Херцеговине у издању од 1961. г. на страници 24, 25, 36, 47, 106, 122, 138, 139, 205 и 221, часопис „Анали Правног факултета“ бр. 3 из 1971. г. на страници 304 са излагањем Печујлић Мирослава, као и писмо декана Правног факултета у Загребу проф. Синише Триве упућеног оптуженом и у којем се даје оцена његовог јавног рада и залагања, а која оцена је у директној супротности са оценама из оптужнице, писмо Управном одбору Српске књижевне задруге упућено од стране оптуженог, из којег се види да се он зала-же за оснивање посебне библиотеке под насловом „Панорама југо-словенске филозофије“.

Наведени докази били су предложени на околности из одбране опт. Ђурића да је он своја сазнања о друштвено-политичким при-ликама у нашој земљи стекао из чланака и говора наших највиших државних и политичких функционера, стручњака економиста и других јавних радника, што је све публиковано у нашим дневним листовима и стручним часописима. Ови извори су таквог карактера, а аутори чланака и говора таквог ауторитета да опт. Ђурић никако

175

није могао претпоставити да у подацима који су садржавали ти из-вори његовог сазнања може бити неистине.

Међутим, Суд је све поменуте предлоге опт. Ђурића одбио са оценом да је за утврђење чињеничног стања била довољна АНА-ЛИЗА садржине дискусије оптуженог и објављених чланака, као и ОЦЕНА његове одбране, коју је дао у вези са својом дискусијом и објављеним чланцима“ (стр. 11, став 2 пресуде).

На описани начин Суд је стварно одбио предлоге оптуженог БЕЗ ОБРАЗЛОЖЕЊА, јер је очигледно да се истинитост чињеница које је опт. наводио не могу утврђивати анализом садржине самих тих навођења.

3. – У посебном ставу на почетку образложења пресуде стоји: „Након оцене резултата изведених доказа и одбране оптуженог утврђено је да је он извршио дело из изреке, а ово из следећег.“ (стр. 4, став 2)

Међутим, ни на почетку, ни у средини, па ни на крају образло-жења пресуде није речено: КОЈИ СУ ДОКАЗИ ИЗВЕДЕНИ.

Код такве ситуације остале су врло нејасне и ОЦЕНЕ резултата изведених доказа, па самим тим и образложење пресуде из које не може да се види који су докази изведени.

4. – У пресуди стоји приказ дат од стране Суда онога што је оп-тужени излагао на Правном факултету, па се, између осталог, каже: „... јер у противном не би већ на почетку РЕКАО да неће говорити о слову предложених уставних амандмана, пошто сматра да о томе уопште није вредно говорити и да ће говорити што се законским текстом прећуткује, забашурује и чак мистификује“ (стр. 5, став 1).

Међутим, у тексту излагања опт. Ђурића стварно стоји: „Гово-рићу о полазним претпоставкама и крајњим консеквенцијама УСТАВ-НЕ КРИЗЕ, дакле о нечем далеко и много важнијем, основнијем и битнијем, о нечем што законски текст не садржи, што је у њему прећутано, што се њиме забашурује, прикрива, чак и мистификује.“ (сâм почетак излагања – цитат из чланка у листу „Студент“)

Дакле, из стварног текста излагања оптуженог види се да је он сасвим одређено рекао одмах на почетку да ће говорити о уставној кризи, тј. о оном што се тада дешавало у Хрватској, где се у тзв. „ма-совном покрету“ отворено говорило о сепаратизму, а необуздавани шовинисти су оптуживали српски народ за централизам и унита-ризам. Овакво стање је и сâм Суд потврдио у пресуди када каже „да је у време иступања оптуженог на састанку Секције и објављивања његове дискусије У ЗЕМЉИ ЗАИСТА ПОСТОЈАЛА КРИЗНА СИ-ТУАЦИЈА НА НАЦИОНАЛНОМ ПЛАНУ и на исту су указивали државни и политички функционери у својим говорима и написима“ (стр. 9, ст. 1 пресуде).

176

Према изложеном, види се да постоји противуречност између онога што се у пресуди наводи о садржини текста излагања опт. Ђу-рића и стварне садржине његовог излагања. Исецањем делова једне реченице одн. њиховим изостављањем изопачени су мисао, став и стварна садржина излагања оптуженог. Према наводном тексту, како је приказан у пресуди, изгледало би да је опт. Ђурић одбијао да говори о предложеним амандманима првенствено зато што они нешто прећуткују, тј. да он замера амандманима што нешто прећут-кују, мистификују итд., док се из стварног текста излагања опт. Ђу-рића види да је он ХТЕО да говори и да је говорио о УСТАВНОЈ КРИЗИ као о нечем основнијем, битнијем и далеко важнијем у оно време од предложених амандмана, а што је и истинито и сасвим ра-зумљиво у ондашњим приликама.

III. ПОГРЕШНО И НЕПОТПУНО УТВРЂЕНО ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ огледа се у томе што су пресудом наводно утврђене извесне чињенице без стварног основа у изведеним доказима, а, с друге стране, многе одлучне чињенице и околности нису утврђене, јер је Суд одбио низ предложених доказа од стране одбране.

Пре свега, чињенично стање у пресуди није уопште изложено и не може да се види КОЈЕ ЈЕ. Суд са није држао освештаног реда и јединог логичног пута у раду за време тока претреса, као и касније у излагању образложења пресуде, па се зато ни у записнику о главној расправи ни у пресуди не може видети, јер није изложено:

– шта је неспорно, а шта спорно;– које доказе су странке предлагале;– које доказе је Суд извео; и– које предлоге доказа је Суд одбио и зашто.

Излагање чињеничног стања у пресуди почиње реченицом са-свим разумљивом: „Након оцене резултата изведених доказа и од-бране оптуженог утврђено је да је он извршио дело из изреке, а ово са следећег...“ (стр. 4 став 2).

Није јасно зашто Суд из изведених доказа, за које смо видели да у пресуди нису уопште наведени, није прво утврдио чињенич-но стање, па затим излагањем изведених доказа и њиховим оцењи-вањем показао основаност утврђеног чињеничног стања да би на крају дао правну аргументацију на основу које је то чињенично стање подвео под одредбу чл. 118, став 1, Кривичног законика. Суд није тако поступао, већ, као што се види из цитиране реченице, он једноставно каже да је из резултата изведених доказа и РЕЗУЛТАТА ОДБРАНЕ утврдио да је оптужени извршио дело из изреке.

177

Непоступање Суда код излагања доказа и правне аргументације по једном логичном реду, тј. да се прво изложе докази, па утврђене чињенице и на крају оцена тих чињеница, односно правна аргумен-тација, учинило је пресуду тако неуредном да се из ње не види од чега се полази, чиме се хоће извршити доказивање и шта се доказује, мешају се тезе и аргументација, а радње извршења дела са циљем извршења радњи. Цело образложење почива на понављању искида-них реченица из излагања опт. Ђурића у форми како је то дато у оп-тужници, а затим се тако изопаченим текстом приказује и предмет оцењивања Суда и доказ тих оцењивања.

1. – Пресудом је утврђено да је опт. Ђурић своја излагања на Правном факултету дао да се под насловом „Смишљене смутње“ објави у листу „Студент“ бр. 10 од 6. априла 1971. год. и у часопису „Анали Правног факултета“ у Београду у двоброју за месец мај и јуни 1971. године (стр. 3, ст. 1).

Међутим, цитирано утврђење се налази у изреци пресуде, па Суд није нашао за потребно да образлаже овакво утврђење с обзи-ром [на то] да је поменуто излагање заиста објављено у овом листу односно часопису. Али опт. Ђурић је изричито порицао да је он ДАО текст свог излагања овом листу односно часопису. Из текста пресуде произлазило би као да је опт. Ђурић своје излагање или послао или однео у редакције овог листа односно часописа, па, дакле, настојао да се текст његовог излагања публикује, док је стварна истина да је код њега долазио уредник поменутог листа и инсистирао да добије текст излагања ради објављивања у листу заједно са текстовима излагања свих осталих дискутаната на састанку секције универ-зитетских наставника Правног факултета. Исто тако, опт. Ђурић није посебно ДАО текст свог излагања поменутом часопису, јер су у њему објављени текстови свих дискутаната.

Дакле, не ради се о настојању опт. Ђурића да своје излагање на Правном факултету објави у поменутом листу одн. часопису ради давања публицитета том излагању, како то сугерише пресуда, већ је дошло до објављивања излагања опт. Ђурића на описани начин заједно са штампањем текстова других дискутаната, који су о устав-ној кризи и развоју догађаја у Југославији говорили на сличан начин као и опт. Ђурић.

Дозвољавање дато од стране опт. Ђурића да се његово излагање објави у листу „Студент“, као и одлука надлежних органа Правног факултета да се то излагање објави у часопису „Анали Правног факултета“ – јасно показује да су и опт. Ђурић и наведени органи били уверења да текст тог излагања не садржи ништа противправ-но, а најмање [нешто] што би представљало напад на друштвено и

178

државно уређење ове земље. Уосталом, такву оцену истог излагања дао је Окружни јавни тужилац приликом испитивања тог текста пре његовог штампања у листу „Студент“.

2. – У пресуди стоји: „Оваква оцена од стране Суда да су његово иступање (оптуженог) и објављени чланци били усмерени на раз-бијање братства и јединства, и злонамерно и неистинито прикази-вање друштвенополитичких прилика у нашој земљи РЕЗУЛТАТ ЈЕ ТВРЂЕЊА ОПТУЖЕНОГ да је српски народ немилосрдно и непра-ведно оптужен за централизам и унитаризам претходног периода...“ (стр. 5, став 3)

Ево примера на коме се види да Суд УТВРЂУЈЕ као конкретну радњу извршења дела код оптуженог ТВРЂЕЊЕ да је српски народ немилосрдно оптужен за централизам и унитаризам. Међутим, не само да је опште познато да су лидери и идеолози тзв. „масовног по-крета“ ово тврдили, већ одбијање оваквог оптуживања једног целог народа никога не би смело да погађа, јер у основи нашег друштвеног уређења стоји једна идеологија која искључује могућност да би је-дан ЦЕО НАРОД могао бити позиван на одговорност или осуђиван због активности појединаца или група из његових редова, па, дакле, и да би један народ могао бити носилац централизма и унитаризма. Заиста је невероватно да је уопште могло доћи до оптужења због тога што се јавно од стране опт. Ђурића одбијала једна у бити немогућа и увредљива шовинистичка тврдња да је носилац централизма и уни-таризма био српски народ. Исто тако је било зачуђујуће ако би се десило да неко буде оптужен зато што јавно одбацује исто тако не-могуће и у бити глупо тврђење да је одговоран за геноцид извршен над српским народом у време Другог светског рата један цео народ – ХРВАТСКИ НАРОД. Међутим, и у оптужници којом је покренут овај поступак и у оспореној пресуди ставља се на терет опт. Ђурићу што је казао да је српски народ немилосрдно и неправедно оптужен за централизам и унитаризам претходног периода. Па зар тај прет-ходни период није период изградње и развоја социјализма у Југосла-вији у коме је доминантну улогу имао Савез комуниста Југославије у коме су равноправно заступљени сви народи и народности Југо-славије?

Очигледно је неоснована оцена Суда да у наведеном тврђењу опт. Ђурића, тј. „да је српски народ немилосрдно и неправедно опту-жен за централизам и унитаризам“ стоји непријатељска пропаганда.Напротив, то је била акција против непријатељске пропаганде, јер је свако упорно и систематско ширење схватања да је носилац не-гативних појава у нашем друштву ЈЕДАН НАРОД КАО ЦЕЛИНА већ самим тим непријатељска пропаганда управљена против нашег

179

друштвеног и државног уређења заснованог на једнакости, братству и јединству свих наших народа и народности.

3. – У пресуди се каже: „Оваквим својим тврдњама о лошем и неравноправном положају оптужени изражава и наводну забрину-тост за садашњи и будући положај српског народа, а изражавање [овакве] забринутости од највиших државних и политичких органа и најширих слојева радног народа СР Србије оцењено је и осуђено као националистичко, којим се жели створити неповерење...“ (стр. 6, став 1)

Ево примера где се као аргументација утврђена од стране Суда појављује оно што су наводно државни и политички органи ОЦЕ-НИЛИ И ОСУДИЛИ као националистичко изражавање забринуто-сти, па, како је Суд из текста излагања опт. Ђурића утврдио да је он изражавао забринутост за садашњи и будући положај српског наро-да, самим тим је било за Суд већ утврђено и да је опт. Ђурић извр-шио кривично дело непријатељске пропаганде.

Међутим, за Суд није било важно да се посебно тачно утврди: ШТА је рекао оптужени, КАДА је рекао, ГДЕ и под којим околно-стима је рекао оно што му се ставља на терет. Дакле, Суд је потпу-но игнорисао стварне чињенице, иначе опште познате о приликама у земљи у оно време када је опт. Ђурић заједно са многим другим друштвеним радницима ове земље изражавао забринутост и за Југо-славију и за српски народ, и за хрватски народ, и за развој догађаја уопште код ситуације изазване појавом тзв. „масовног покрета“.

Већ је напред у овој жалби детаљно изложено зашто је и у којим условима опт. Ђурић излагао на Правном факултету 10.3.1971. годи-не, којом приликом је био бескрајно далеко од намера да неистини-то или злонамерно говори о друштвено-политичким приликама у нашој земљи, или да било шта уради у правцу разбијања братства и јединства народа Југославије, јер је, напротив, био врло забринут и реаговао је на то што други могу чак отворено да раде на разбијању тог братства и јединства.

4. – Одређеним маниром у поступку утврђивања чињеничног стања Суд је a priori оставио чињенично стање непотпуно утврђено.

Наиме, у пресуди је изражен став Суда да се са утврђењем одређених радњи учинилаца у вези с одредбом чл. 118, ст. 1, Кз. ИМА УЗЕТИ да је у тим радњама садржано и постојање одређене НАМЕРЕ учинилаца, тј. да су те радње извршене у одређеном циљу угрожавања и подривања друштвеног и државног уређења наше земље. Из оваквог става Суда нужно је проистекло:

180

а) Суд није сматрао за потребно да посебно утврђује постојање намере код опт. Ђурића као учиниоца одређених радњи (из-лагање 18.3.1971, дозвола да се то излагање публикује и обја-вљивање чланка „Камен раздора“). Суд је садржину текстова поменутог излагања из чланка „Камен раздора“ сматрао до-вољном за утврђење постојања злонамерног и неистинитог приказивања друштвенополитичких прилика у земљи. Он је узео да је самим тим радњама доказана и присутност НАМЕ-РЕ за деловање против друштвеног и државног уређења наше земље;

б) Суд није хтео да се бави утврђивањем чињеница и околности под којима је опт. Ђурић говорио 18.3.1971. године, јер је то сматрао непотребним из разлога наведених горе под а).

С обзиром на изложени став Суда, који му је послужио као основ за његове оцене о томе шта треба да утврђује и који су му докази по-требни за утврђивање чињеничног стања, Суд је са лакоћом одбио све предлоге за извођење доказа на околности на коме месту, у којој средини, у каквој специфичној ситуацији и са каквим стварним по-будама је иступао опт. Ђурић 18.3.1971. године, док међутим одбрана је сматрала и сада сматра да је била дужност суда да са сигурношћу и истинито утврди све ове околности, јер оно представљају ОДЛУЧНЕ ЧИЊЕНИЦЕ за утврђење постојања умишљаја односно намере као битног конститутивног елемента кривичног дела у питању.

Одбрана не сумња да ће њено изложено становиште разумети и усвојити Виши суд, па зато остаје код свих својих раније предложе-них доказа који су нотирани у записнику са главног претреса од 12. јула 1972. године на страници 6. Исто тако предлаже ИЗВОЂЕЊЕ НОВИХ ДОКАЗА и то:

1) Писмо Окружном суду у Београду послато преко браниоца опт. Ђурића од стране др Милана Дамјановића и др Јелене Берберовић, професора Филозофског факултета у Сарајеву.

2) Писмо др Рудија Супека, професора универзитета из Загреба послато браниоцу опт. Ђурића.

3) Писмо Бранка Омчикуса, сликара из Београда, упућено бра-ниоцу опт. Ђурића.

4) Писмо др Војина Милића, др Радмиле Шајковић и др Цветка Костића – сви професори Универзитета у Београду – упуће-но Окружном суду у Београду преко браниоца опт. Ђурића.

5) Писмо редакције часописа „Праксис“ упућено Врховном суду СР Србије преко браниоца опт. Ђурића.

181

У свим овим писмима указује се на личност и досадашњи дуго-годишњи рад опт. Ђурића као околности које искључују постојање намере код његовог излагања да делује против друштвеног и држав-ног уређења наше земље, као и апел да се са највећом брижљивошћу испитају све релевантне чињенице и околности код оцена радњи које му се стављају на терет с обзиром на време и место када и где су учињене.

С обзиром на све изложено одбрана сматра да је предлог у овој жалби чињенично оправдан и на закону заснован.

У Београду, 6.10.1972. Бранилац опт. др Михаила Ђурића Витомир Кнежевић

2.5.8. Предлог браниоцаВрховном суду Србије

ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ

Бранилац опт. ЂУРИЋ др МИХАИЛА у кривичном предмету тог суда Кж. бр. – 1702/72 подноси

ПРЕДЛОГ

Да се јавна седница већа тог суда у предмету оптуженог Ђурић др Михаила заказана за 24. новембар 1972. год. у 8 часова НЕ ОДРЖИ;

Да се цео предмет под пословним бројем Кж. – 1702/72 вра-ти Првостепеном суду са наредбом да се уреди у смислу одреда-ба важећег пословника, па потом достави Другостепеном суду на над лежност.


Бранилац опт. Ђурић др Михаила је својим поднеском од 6. октобра о.г. предложио Окружном суду у Београду да се кривични предмет тог суда К. бр. – 555/72 КОМПЛЕТИРА И УРЕДИ, – јер за-иста у то време тај спис није садржао сав доказни материјал, који је иначе био извођен као доказ (Анали Правног факултета – двоброј мај–јун 1971. г. и часопис Уметност – двоброј јул–децембар 1971. г.), док су се у списима налазила и писмена којима тамо није било места.

182

Спис је ипак достављен Врховном суду НЕУРЕЂЕН, јер поме-нути доказни материјал је здружен списима, али није повезан уз записнике са главног претреса и пресуду, није нумерисан, а овако је поступљено и са свим писменим доказима одбране, који су ста-вљени у издвојене коверте. Исто тако је поступљено и са текстом завршне речи браниоца и самог оптуженог, које су дате Првосте-пеном суду у писменој форми и које свакако чине саставни део тих кривичних списа.

Бранилац се у жалби на пресуду К.– 555/72 од 17. јула 1972. г. позвао на одређене писмене доказе, приложене списима у току глав-ног претреса, али су та писмена такође стављена у посебан коверат, одн. нису повезана уз списе и нумерисана.

Београд, 22. новембра 1972. г. Бранилац опт. Ђурић др Михаила Витомир Кнежевић

2.5.9. Реч браниоца на Врховном суду

Кж. бр.– 1702/72 К. бр.– 555/72

1. – Остајем код свог предлога у поднеску том Суду 22.11.72. г. ДА СЕ СЕДНИЦА ВЕЋА НЕ ОДРЖИ и предмет врати Првостепе-ном суду ради уређења списа.

Усвајање овог предлога омогућило би ми да као бранилац опт. Ђурића имам увид у часописе са инкриминисаним текстовима, што је несумњиво право одбране, јер су ти часописи стављени у списе предмета тек пред експедовање списа у Врховни суд.

Затим, уређењем списа ТЕК би се омогућило Врховном суду да разматра и цени предложене писмене доказе одбране, јер сада ти до-кази стоје ВАН СПИСА, у посебном коверту, неповезани уз осталу документацију и ненумерисани.

2. – Молим да Веће претходно одлучи о предлогу за одлагање ове седнице, јер се ради о основном праву одбране да се упозна са доказним материјалом, а такође постоји и обавеза Другостепеног суда да размотри списе предмета У ЦЕЛИНИ, одн. да цени прило-жене доказе које је предложила одбрана НА ИСТИ НАЧИН као оне предложене од стране Јавне тужбе.

183

3. – Остајем при свим предлозима и наводима у жалби. – Искрено се надам да на објективност ставова и оцена Највишег органа Србије неће утицати садашња политичка клима посебне ангажова-ности свих политичких организација и форума против изражених слабости у нашем друштву. Та велика политичка активност пре-васходно се односи на оне људе који су искривљавали линију СК и успоравали остваривање самоуправног демократског социјализма, док се опт. Ђурић, поред свог дугогодишњег мирног кабинетског рада, изузетно ангажовао инкриминисаним радњама у једном за и-ста посебном тренутку одређене политичке кризе у 1971. години ДА БИ УКАЗАО НА АКУТНЕ ОПАСНОСТИ ЗА ЦЕЛУ ЗЕМЉУ и СА ЦИЉЕМ ДА СЕ ОНЕ ОТКЛОНЕ. Познато је да су на исте опасно-сти указивали и највећи политички ауторитети овог друштва. – Ако опт. Ђурић није поступао најадекватније у датом политичком мо-менту и у стилу искусних политичких радника, то му се не сме узети за зло, јер он није политичар.

4. – Још једном указујем на неспорне чињенице да је опт. Ђу-рић БИО ПОЗВАН ДА ИЗЛАЖЕ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ У АКАДЕМ-СКОЈ ДИСКУСИЈИ, да су на Састанку Секције универзитетских на-ставника Правног факултета на коме је опт. Ђурић говорио БИЛИ ПРИСУТНИ ПАРТИЈСКИ И ДРЖАВНИ ФУНКЦИОНЕРИ, што је чинило то место и тај моменат сасвим неподобним за активност не-пријатељске пропаганде једног професора универзитета.

Сва ранија ангажовања професора Ђурића као педагога, науч-ника, филозофа и писца ПОКАЗУЈУ И УТВРЂУЈУ САСВИМ СИ-ГУРНО ДА ЈЕ У ПИТАЊУ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ВРЛО ДАЛЕКО ОД ТОГА ДА ВРШИ НЕПРИЈАТЕЉСКУ ПРОПАГАНДУ ПРОТИВ СВОЈЕ ЗЕМЉЕ.

5. – Врховни суд Србије не може прећи преко флагрантних бит-них повреда одредаба кривичног поступка на које је децидирано указано у жалби, а посебно преко тога да је Првостепени суд без образложења одбио да изведе многобројне доказе предложене од од-бране.

6. – Врховном суду Србије су стигла писма од Југословенског удружења за социологију из Загреба под бр. 40/1972 од 25.9.72, које су потписали председник Удружења др Руди Супек, потпредседник Иван Кувачић и чланови Манојло Броћић, Милосав Јанићијевић, Светозар Ливада, др Драгољуб Мићуновић, Антун Петак и др Срђан Врцан, затим телеграм од Гвида Мартинотија, генералног секретара Међународног удружења за социологију, од 7.11.1972. г., па ОДБРА-НА САДА ПРЕДЛАЖЕ ДА СЕ ТА ПИСМЕНА ИЗВЕДУ КАО НОВИ

184

ДОКАЗИ ради утврђења да ти многобројни еминентни научници знају опт. Ђурића као напредног научника и хуманисту, као и да ови познати социолози виде у излагањима професора Ђурића на Прав-ном факултету критичном приликом САМО АКАДЕМСКО ИЗРА-ЖЕНО МИШЉЕЊЕ.

На Вама је, судије Највишег суда Србије, да коначно пресудите, да својом пресудом одлучите и примите одговорност пред својом савешћу, пред судом наше и светске јавности, пред својим народом и пред историјом, хоће ли један превасходни научник, филозоф, пи-сац и хуманиста отићи на издржавање тешке казне, отићи из науч-ног кабинета и од својих студената отићи у друштво криминалаца у казниону зато ШТО ЈЕ ЈАВНО ИЗНЕО ОДРЕЂЕНА СВОЈА МИШЉЕЊА.

Београд, 24. новембра 1972. године Бранилац опт. Михаила Ђурића Витомир Кнежевић

2.5.10. Пресуда Врховног суда Србије

Кж. И. 1702/72

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду у већу састављеном од судија: Јанковића Војислава, као председника већа, Ђукића Милутина и Се-ратлића Миливоја, као чланова већа и стручног сарадника Жикић Љиљане, као записничара, у кривичном предмету оптуженог Ђурић др. Михаила, због кривичног дела из члана 118. ст. 1. КЗ, решавајући о жалби браниоца оптуженог изјављеној против пресуде Окружног суда у Београду К. 555/72 од 17. јула 1972. године, после седнице која је одржана 24. новембра 1972. године, на којој су оптужени, његов бранилац и заменик Јавног тужиоца СР Србије дали објашњење и предлоге у вези са изјављеном жалбом у смислу чл. 341. ЗКП, – до-нео је дана 4. јануара 1973. године

ПРЕСУДУ

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Окружног суда у Београду К.555/72 од 17. јула 1972. године само у погледу одлуке о казни тако што се оптужени Ђурић др. Михаило за кривично дело непријатељ-ске пропаганде из чл. 118, ст. 1, КЗ за које је оглашен кривим

185

првостепеном пресудом, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 9 – девет месеци.


Пресудом Окружног суда у Београду К. 555/72 од 27. јула 1972. године оглашен је кривим оптужени Ђурић др. Михаило за кривич-но дело непријатељске пропаганде из члана 118. ст. 1. КЗ, за које је осуђен на казну строгог затвора у трајању од две године.

Оптужени је обавезан и на плаћање паушалног износа од 200 динара.

Против првостепене пресуде уложио је жалбу бранилац оптуже-ног, истичући као основе побијања повреду кривичног закона, бит-не повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно чињенично стање, с предлогом да се првостепена пресуда пре иначи тако да се оптужени ослободи од оптужбе, или да се иста укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. Бранилац је истовремено поставио захтев у смислу чл. 341 ЗКП да он и оптуже-ни Ђурић буду обавештени о времену одржавања седнице како би могли присуствовати истој и изнети своје ставове.

На седници већа одржаној 24.11.1972. године, којој су присуство-вали заменик Јавног тужиоца СР Србије Алексић Милош, оптужени Ђурић Михаило и његов бранилац Кнежевић Витомир, размотрени су списи заједно са првостепеном пресудом и жалбом и саслушана објашњења странака о ставовима у истој.

После већања одржаног 4. јануара 1973. године Врховни суд је нашао:

Наводи жалбе о погрешном и непотпуно утврђеном чињеничном стању нису основани, јер чињенично стање избија из самог инкри-минисаног писаног текста, који није споран. Одбијање предлога да се саслушају сведоци на околности како је дошло да објављивања ин-криминисаног текста и шта поједине личности мисле о личности оп-туженог, о његовој дискусији, односно тексту, као [и] да се прочитају разни чланци и текстови у дневној и другој штампи којима се трети-рају политичка питања у земљи, посебно у вези са амандманима на Устав СФРЈ – није ишло науштрб чињеничног стања, јер се кривич-ноправни положај оптуженог у конкретном случају утврђује према ономе што је био садржај инкриминисаног текста, а не према ономе шта су о истој теми писали други или шта други мисле о личности и делатности оптуженог, односно како је дошло до објављивања инкри-минисаног текста. Према томе, извођење предложених доказа било би излишно. Стога ту нема ни битних повреда, јер одбијањем предлога о извођењу наведених доказа није повређено право одбране оптуженог.

186

Напротив, одбрана је изнела своје ставове о инкриминисаном тексту, а ти ставови су у погледу битних чињеница цењени у првостепеној пресуди, о чему иста садржи опширне разлоге.

У инкриминисаном тексту изложеном у изреци првостепене пресуде првостепени суд је правилно сагледао сва битна обележја кривичног дела из чл. 118, ст. 1 КЗ. Тврдња о наводној неравноправ-ности Срба у односу на друге народе у Југославији и позив Срба да се окрену себи и да се боре за свој национални идентитет и интегри-тет представља висок степен шовинизма. У њему је очигледно ис-пољен у ствари и позив на разбијање братства и јединства народа Југославије као револуционарне тековине загарантоване Уставом и заштићене прописом члана 118, ст. 1, КЗ. Повезано са овим и из-ношење осталих неистинитих чињеница у инкриминисаном тексту правилно је од стране првостепеног суда оцењено као злонамерно, јер је усмерено истом циљу. У томе је и умишљај оптуженог.

У жалби, као и у одбрани на претресу, истакнуто је да је исту-пање оптуженог Ђурића подстакнуто националистичким иступањи-ма у другим републикама, посебно у Хрватској („масовни покрет“), да је изношењем положаја Срба ван СР Србије хтео да укаже на не-основаност оптужбе против Срба, да се његова дискусија не може схватити као позив на разбијање братства и јединства с обзиром на аудиторијум пред којим је говорио, те да, према томе, у његовој радњи нема елемената кривичног дела за које је оглашен кривим.

Ови наводи не могу да се прихвате као основани.Националистичких појава је било у свим републикама и оне су

биле предмет дискусије у свим политичким и друштвеним органи-зацијама. Иступали су многи политички и јавни радници, и у свом излагању осуђивали такве појаве, али на начин који је усмерен на очување братства и јединства народа и народности Југославије. То је познато и неспорно. Међутим, оптужени је, како је то правилно оце-нио првостепени суд, на такве појаве у својој дискусији, односно у свом чланку „Смишљене смутње“, одговорио излагањем које је про-жето национализмом и које је поентирано позивом српском народу „који мора да се окрене к себи, мора почети да се бори за свој опа-сно угрожени национални идентитет и интегритет“. Овакав позив представља конфронтацију са националистичким појавама у другим републикама и раван је позиву на разбијање братства и јединства народа и народности Југославије, чега је оптужени био свестан. Као научник-социолог он се није научно изјашњавао о предложеним уставним променама – амандманима, није дао свој предлог у циљу неког бољег решења уколико је сматрао да амандмани нису добри. Из те чињенице јасно проистиче да је оптужени искористио диску-сију о амандманима да би поводом истих изнео неистините чињенице

187

о наводној неравноправности српског народа у другим република-ма, па чак и у СР Србији, и да би таквим чињеницама оправдао на-ционалистичко обраћање српском народу позивом на борбу.

Нема основа навод у жалби да је оптужени говорио пред таквим аудиторијумом на који се није могло политички утицати, те да би из тога требало извући закључак да оптужени није ни желео утицати на присутне. Ово са разлога што се основаност оваквог навода по-бија садржином и карактером дискусије оптуженог и, с друге стране, чињеницом да се није остало само на дискусији. Наиме, оптужени је своју дискусију објавио у „Студенту“ и у „Аналима Правног фа-култета“, дајући јој тако шири публицитет. Нема значаја ни питање како је дошло до објављивања његове дискусије, јер није спорно да је оптужени сâм редиговао исту и дао јој наслов „Смишљене смутње“, чиме је испољио жељу да се иста објави у виду чланка. Сâм наслов је потпуно у духу инкриминисаног текста и њиме се само употпуњује и заокругљује изношење неистинитих чињеница.

Према изложеном првостепени суд је, ценећи суштину и значај инкриминисаних текстова, правилно поступио када је нашао да у радњи оптуженог [по]стоје сва битна обележја кривичног дела из чл. 118, ст. 1 КЗ, те се у жалби неосновано истиче да је повређен кривични закон.

Врховни суд је ценио предлог у жалби за извођење нових доказа којима би се наводно расветлила личност оптуженог и установила права намера његовог иступања, односно његова намера у инкри-минисаном чланку. Предлог није основан, јер се ради о мишљењу појединих личности и њиховим утисцима о личности оптуженог. Међутим, кривичноправни положај оптуженог у конкретном слу-чају одређује се према једној одређеној делатности оптуженог, садр-жаној у инкриминисаном чланку.

Пошто је жалба изјављена због погрешног и непотпуно утврђе-ног чињеничног стања Врховни суд је испитао и одлуку о казни у смислу чл. 349 ЗКП, па је нашао да је изречена казна престрога.

Ово са следећих разлога:Првостепени суд је утврдио да је оптужени неосуђиван, да је

ожењен и отац двоје деце и да је учествовао у народноослободи-лачкој борби, које је околности правилно оценио као олакшавајуће. Међутим, првостепени суд је погрешио када је оптуженом узео као отежавајућу околност и саму радњу извршења дела, а наиме да је не-пријатељски деловао против друштвеног и државног уређења земље, да је злонамерно и неистинито износио неистините чињенице о друштвено-политичким приликама у нашој земљи и да је позивао

188

на разбијање братства и јединства. То су елементи самог кривичног дела, који указују на степен друштвене опасности дела па се не могу и посебно узимати као отежавајуће околности.

Врховни суд је, ценећи наведене олакшавајуће околности и имајући у виду и сâм проток времена од извршења дела до данас, на-шао да су ове околности такве природе да се оптуженом може убла-жити казна по врсти, тј. да се уместо казне строгог затвора изрекне казна затвора у смислу чл. 42, ст. 2, и чл. 43, ст. 2, КЗ, јер ће се и том врстом казне, као и висином исте означене у изреци ове пресуде, остварити сврха кажњавања.

На основу изложеног и чл. 357 ЗКП одлучено је као у изреци ове пресуде.

Записничар, Председник већа,Љиљана Жикић, с. р. Војислав Јанковић, с. р.

За тачност отправкаУправитељ судске писарнице,Бранко Ковачевић

3

РЕАГОВАЊА

191

3.1. ПРОТЕСТИ И АПЕЛИ

3.1.1. За слободу академске дискусије

Дневна штампа обавестила нас је да је подигнута оптужница против професора београдског Правног факултета Михаила Ђу-рића, члана редакцијског савјета Praxis и одбора Корчуланске љетне школе. Оптужница га терети за давање националистичких изјава и разбијање братства и јединства југославенских народа, односно др-жавних основа СФРЈ. На чему је заснована ова оптужница и који је њезин стварни смисао?

1. Изјава за коју се терети Михаило Ђурић дата је у оквиру ака-демске дискусије коју је организирао његов властити Правни факул-тет и у кругу његових колега по струци. Повод овој дискусији био је позив ССРНЈ и СКЈ да сви грађани учествују у широкој народној дискусији о приједлогу уставних амандмана. Основна је претпостав-ка сваке академске дискусије слобода изрицања властитог мишљења, без обзира на то да ли је оно правилно или погрешно, прихватљиво или неприхватљиво. Без такве слободе академске дискусије, у којој се говори pro et contra, у кругу квалифицираних људи навикнутих на све могуће теоријске позиције и претпоставке, није могућа. Кад таква слобода не би била осигурана, свеучилишни би наставници били обавезни да проказују и предају судовима сваког свог колегу или студента чије мишљење, изречено у неком академском скупу, сматрају погрешним, штетним или несугласним с владајућим схва-тањем. Да ли се подизањем оптужнице против Михаила Ђурића жели увести таква пракса у наш академски живот?

2. Михаило Ђурић познат је нашој академској јавности као ау-тор више књига, од којих су двије (Проблеми социолошког метода и Социологија Маxа Wеberа) обавезни уџбеници за студенте со-циологије, те више десетака расправа у стручним часописима код нас и у свијету. Ти његови радови представљају вриједан допринос знаности и хуманистичком образовању наших младих генерација,

192

те се ниједан од њих не може оквалифицирати као антимарксистич-ки или „националистички“. Ако, дакле, ваља просуђивати и судити, па чак и „судити“ оним текстовима што их је Михаило Ђурић обја-вио смишљено и промишљено, тешко је порећи да они представљају позитиван допринос знаности и филозофији. Да ли је дозвољено потпуно игнорирати такав допринос, кад се жели „судити“ о неко-лико истргнутих изјава, датих у јавној дискусији?

3. Код нас се у посљедње вријеме много говорило о појединцима који су давали националистичке изјаве, као и о онима који су кон-тинуирано писали у националистичком духу, па чак и припадали покретима које су политички фактори оцијенили као „национа-листичке“ и „контрареволуционарне“. Чак ни у оптужници против М. Ђурића нема ни ријечи о континуираној националистичкој дје-латности ни о припадању таквим „покретима“. У вези с тим, али не само у вези са М. Ђурићем, нужно се поставља принципијелно пи-тање: да ли човјеку који је у једној академској дискусији евентуално чак и дао неку „националистичку изјаву“ ваља одмах судити и про-тјерати га с универзитета? Неки истакнути политички руководио-ци јавно су рекли (и ми се у томе потпуно слажемо с њима) да није потребно судски ни административно прогонити појединце само зато што су заступали неприхватљива гледишта, јер самоуправном социјализму нису потребни политички процеси, него даљњи развој демократских и хуманих односа. Зашто овај став не важи и за Миха-ила Ђурића, са чијом се инкриминираном ријечју у дискусији ни ми не слажемо, но који није дјеловао националистички нити је судјело-вао у неком „националистичком покрету“? Постоје ли у нас разли-чите правде и различита правна мјерила за оно што је кажњиво?

4. Очито се не може показати да је Михаило Ђурић припадао било каквом „националистичком покрету“, али се лако може дока-зати да је активно дјеловао унутар једне марксистичке групације интелектуалаца која је не само придонијела развоју наше маркси-стичке мисли него и прва упозорила на опасност националистичких тенденција у нашем друштву. Михаило Ђурић био је активан у ча-сопису Praxis и у Корчуланској љетној школи, а добро је познато да су управо ове групације прогресивних интелектуалаца чврсто оста-ле на позицијама братства и јединства наших народа, на истински другарској и активној сурадњи интелектуалаца из свих наших ре-публика у остваривању идеала самоуправног социјализма. Оно што је годинама писао и радио Михаило Ђурић може да наиђе на осуду, али само код националиста и непријатеља стваралачког марксизма.

5. Тиме долазимо до још једног битног питања у вези с оптужни-цом против Михаила Ђурића: није ли то, у ствари, индиректна оп-тужница против марксиста окупљених око часописа Praxis и против стваралачког марксизма уопће? Није ли то она оптужница што већ

193

низ година долази из неких других средина, које нас оптужују због „ревизионизма“ управо због тога што смо развили марксистичку те-орију која је осуда сваког догматизма, као и етатистичког модела со-цијализма? Нисмо ли у посљедње вријеме, с разних страна, чули оп-тужбе против носилаца стваралачког марксизма, тако да су неки већ постали и предмет административних санкција? (Подсјетимо само да су без образложења одузети пасоши професорима београдског Фило-зофског факултета Војину Милићу, Заги Пешић-Голубовић, Драгољу-бу Мићуновићу и Небојши Попову.) Није ли било пријетњи протјери-вањем с универзитета баш најбољих и најнапреднијих марксистичких глава? И не жели ли се процесом против Михаила Ђурића поткрије-пити апсурдна теза, која се појавила у посљедње вријеме, како је марк-систичка љевица „отворила врата национализму?“

6. Треба ли, најзад, посебно истаћи да Михаила Ђурића не бра-нимо само зато што је члан редакцијског савјета Praxis, односно одбора Корчуланске љетње школе? Познато је да за наш часопис и његове сураднике нисмо никад тражили никакве привилегије, па ни привилегиј да буду изузети од важећих закона (без обзира на то што се с појединим законским прописима можда и не слажемо). Не би-смо били спремни да од законске санкције бранимо било којег нашег сурадника који би се на било који начин (у сурадњи с политичком емиграцијом и страном шпијунажом или као члан неке „домаће“ илегалне групе) ангажирао на остваривању антисоцијалистичких циљева. Међутим, у складу с увјерењем да „‘привилегиј’ слободне критике треба да буде опћи“ (Praxis, Nо. 1/1964, стр. 6), сматрали смо и сматрамо да због мишљења изнијетог у теоријској дискусији (да и не говоримо о академској дискусији међу колегама), не би тре-бало да било тко буде судски кажњен, – без обзира на то да ли је ријеч о сурадницима Praxis-а или о његовим противницима. Увје-рени смо да је максимална ширина и слобода дискусије и критике нужна претпоставка развоја хуманистичког, самоуправног и демо-кратског социјализма, те да нитко чији је једини гријех заступање неприхватљивих схваћања (уколико није ријеч о „схваћањима“ која директно пропагирају насиље и злочин) не би требало да буде суд-ски прогоњен. Далеко од тога да би „отварала врата национализму“ слободна теоријска дискусија, као conditio sine qua non и конститу-тивни момент развоја демократског, самоуправног социјализма је-дини је поуздан пут да се националистичка и друга конзервативна схваћања трајно превладају.

Но ако „праксисти“ са својим захтјевима „слободне дискусије“ и „непоштедне критике“ нису отворили врата национализму, тко их је заправо отворио? То баш и није велика тајна, но о томе ћемо опшир-није говорити другом приликом.*

* „Za slobodu akademske diskusije“, Praxis, Zagreb, бр. 3–4/1972, стр. 611–613.

194

3.1.2. Cogitationis nemopoenam patitur

У последњих неколико година развиле су се у овој земљи многе друштвене напетости и оштри сукоби, који су, као што је познато, достигли свој врхунац, али и шансу за позитивну еволуцију, у јуну 1968. године. Међутим, услед сплета многих неповољних околности – као што увек бива када су снаге социјализма и напретка у кризи – догађаји су у току прошле и у првој половини ове године кренули у негативном правцу. Оно што је раније изгледало тек латентно сада је постало отвореније. Па ипак, југословенска политичка позорница и даље је мутна, пошто је природа постојећих друштвених сукоба остала замршена и неосветљена. Ово друштво још није пронашло поуздана средства за откривање њихове суштине нити мерила за од-говарајуће, демократско решавање проблема и супротности.

О томе као да уверљиво сведоче све бројнији и све изразитији облици репресије. Такав развитак друштва и догађаја мора дубоко да забрине сваког ко мисли и сваког коме на срцу лежи будућност ове заједнице. Ово утолико пре што знамо да је присутност појача-них репресивних мера сигуран знак да је политички живот остао сиромашнији у својој рационалној димензији уколико је постао бо-гатији у разноврсним облицима принуђивања.

Ако је демократска, социјалистичка самоуправа – која претпо-ставља зрелост грађанина да управља пословима заједнице – про-глашена темељним и свеважећим начелом на коме треба да почива наше укупно устројство, мора се на незаобилазан начин поставити питање: зашто је и како је настао такав и толико дубок раздор у овој заједници да се не би могао уклонити другачије него природи само-управног друштва непримереним мерама „реда и поретка“?

Судимо ли о постојећем стању у земљи на основу службених из-вора обавештења, онда је тешко одолети утиску да број оних који се у јавности ауторитативно залажу за употребу сечива немислеће одмазде опасно расте у односу на оне који, више или мање доследно самој природи начела на којима има да почива наше друштво, траже трезвену анализу садашњег стања и примену демократских крите-рија у решавању постојећих супротности. Изгледа да су први више опседнути настојањем да се помоћу кривичне правде, која се првен-ствено ставља у службу заштите државе, а мање у службу заштите личности њених грађана, по кратком поступку пресеку сви спорови и успостави „ред“ и „мир“.

Израз „политички криминал“ све је више у оптицају и, на-жалост, све више стиче право грађанства у неким форумима и на

195

страницама многих најутицајнијих листова, тако да се наша јавност постепено привикава на његово опасно одомаћивање. Опасно пре свега зато што се, с једне стране, између појма „политичког крими-нала“ и криминала у обичном смислу речи прећутно брише свака принципијелна разлика. Заборавља се, наиме, да оно што се назива „политичким криминалом“ нема исте узроке нити исте мотиве са обичним злочином или преступом, а мере принуде и застрашивања, које понекад могу бити ефикасне у другом, нису и, по правилу, не могу бити ефикасне у првом случају. С друге стране, а то је за нас у овом часу и најважније, под евазивним појмом „политичког крими-нала“ почиње да се подразумева и свако вербално оспоравање вла-дајућег тока ствари и мишљења.1

Ми се, наравно, не заваравамо, докле год постоји држава, увек ће, барем као крајња могућност, висити и претња ирационалне одмазде у њеним рукама. Ми једнако добро знамо да се и соција-листичка политичка заједница мора бранити од стварних претњи антисоцијалистичке деснице и њених амбиција да поврати изгубље-не владајуће позиције, мада је, у нашем случају, период од двадесет и седам година социјализма довољно дуг да би сама социјалистич-ка стварност, потенцијално, такве претње учинила илузорним и беспредметним. Конкретна претња рестаурације, као што нас опо-мињу новија збивања, може имати шансу за успех уколико је, као што смо рекли, политичка позорница мутнија, друштвени одно-си замршенији, а први актери кризе остају скривени иза кулиса. Управо је у таквој ситуацији улога трезвене друштвене критике не-заменљива. Али добро нам је познато, на основу болних искустава минулог времена, како је стаљинистичка страховлада, позивајући се на нужност одбране интереса социјализма и револуције, гушила сваку критику и лако потезала мач из корица да би, са легитима-цијом заштитника социјализма, у ствари бранила личне привиле-гије и уске властодржачке интересе. Помоћу изопачене, софистичке дијалектике: да се „класна борба заоштрава упоредо са изградњом социјализма“ и да држава јача у процесу одумирања, ова страховла-да је без много разборитости, али зато са пуно лицемерја и моћнич-ког цинизма, свако оспоравање њене политике проглашавала не-пријатељском делатношћу (и то „против народа“, а не само „против

1 У тренутку када се понегде изричу отворене претње или инсинуације да марксистичка левица у овој земљи својом критиком постојећег стања слу-жи као „страна агентура“, и то час једне, час друге велике силе које стоје на челу постојећих блокова, ми се нећемо одрећи своје грађанске дужности да изнесемо властито мишљење о друштвеним приликама у својој земљи. Ми не сматрамо да је смерна послушност највећа врлина грађанина социјалистичке заједнице. Обрнуто, ми мислимо, као што су нас последњи догађаји на то упо-зорили, да је таква послушност сигурни гробар социјализма и демократије.

196

државе“) и прогонила га као и сваки контрареволуционарни чин. Ниједног тренутка стаљинистичко секташтво није умело или, што је много вероватније, није хтело да разликује критичку реч од контра-револуционарног кривичног дела. Зар стаљинизам није, без икаквих обзира, управо највише руководиоце ове земље својевремено назвао „фашистичком кликом“ само зато што су се некада усудили да ми-сле и говоре о социјализму другачије него што је мислила тадашња већина у социјалистичком свету, који је стајао под преовлађујућим упливом ове тоталитарне идеологије?

Али оно што сваку демократску државу разликује од недемо-кратске – а ово у још вишем степену (а не у мањем!) мора да важи за социјалистичку демократску заједницу – садржано је у начели-ма којима се регулишу унутрашњи друштвени и политички односи, па самим тим и сви сукоби и спорови као њихов аутентични израз. Таква начела налазе се написана у законима. Државни закони, кри-вични у првом реду (јер најнепосредније погађају људску личност), у демократији не штите само државу него и њене грађане, јер се постојање демократске државе не може ни замислити без грађана који је творе. Стога, а и да би почивала на трајним и здравим осно-вама, она се и у принципу и у пракси мора бринути да употребом физичке принуде не угуши грађанску одважност и не осујети ства-ралачку амбицију, које јој, заједно, и дају снагу и животворност да преброди сва искушења и све претње антидемократских снага.

Док демократска држава охрабрује иницијативу и унапређује комуникације међу људима, да би, стварањем међусобног поверења, дала широк простор саживљавања са другима и тиме учврстила основ људског заједништва, темеље напретка, истинског мира и спо-разумевања међу људима, недемократска држава, као што је тачно увиђао Монтескје, почива на изазваном међусобном неповерењу грађана и пресецању њихових комуникација настојећи у том смислу да свака кућа постане строго ограђено царство, а потпуна послуш-ност „добрих робова“, али „рђавих поданика“, послужи „миру“ који је пре налик на злокобни „мук оних градова које је непријатељ тек заузео“ него на прави мир. (Монтескје је такође са ваљаним разло-гом сматрао да је „утеривање страха у срце“ управо битна особина антидемократских држава. Оне, наиме, хоће да осигурају мир кроз послушност, која се не заснива само на незнању онога који се поко-рава власти, него претпоставља и незнање оног који заповеда. Јер тај који заповеда, упозорава Монтескје, „ни о чему се не саветује, ни у шта не сумња, нити расуђује; он само хоће“.) А „само хтети“, значи самовољно владати.

Самовољна власт, која је у политичкој филозофији назва-на аутархија или аутократија, не види узроке друштвених немира

197

и сукоба у друштвеним односима, које хране беда или деспотија, већ их, како је опомињао Маркс, налази у „интригама“ појединца или побудама и „заверама“ група. У кривичном праву, од времена римског принципата до апсолутне монархије, позната је установа „crimen laese maiestatis“, која је штитила цара, односно краља и њего-ве доглавнике, а пука вербална „повреда величанства“, па чак и сама помисао на увреду, окрутно је прогањана, остављајући оптуженог на милост и немилост власти, тј. без икаквих могућности заштите или правних гарантија у кривичном процесу.

Да не бисмо више залазили у далеку прошлост, ваљало би још само подсетити на учестале репресивне законе реакционарних француских влада деведесетих година XVIII века, који су оста-ли познати као „злочиначки закони“ (les lois scélérates), на злогла-сни „Sozialistengesetz“ („Закон против социјалиста“) у Немачкој од 1878. године, а да не говоримо о окрутним нацифашистичким или стаљинистичким кривичним „законима“, који у овом веку служе свакоме као страшна опомена. Репресија је у свим тим случајевима била усмерена против часних мотива у политичкој делатности, али их је третирала као нечасне, са основном намером да дискредитује „превратничке идеје“ као обичан злочин и да их пуким репресалија-ма искорени из друштвеног живота. Модерно доба, особито после Француске револуције, постало је свесно чињенице да се идеје не могу обесхрабрити репресалијама и застрашивањем, као што се по-некад могу обични злочини из ниских побуда. Либерални Французи су почетком двадесетих година прошлог века већ докучили да тзв. „дели д’ опинион“ (деликт мишљења) не може бити гоњен као други деликт. Било је схваћено да појединци и групе који заступају одређе-на политичка начела могу, истина, бити и најокрутније прогањани и кажњавани, али да стварни узроци сукоба стога неће бити уклоњени.Штавише, казна, као што зна сваки револуционар, даје увек нови подстрек за отпор и борбу. Уколико је мотив оспоравања часнији, утолико је убеђивање чвршће, а отпор насиљу тврдокорнији.

Демократија се и по томе разликује од аутократије што признаје разлике у мњењу и мишљењу и што њихово јавно изражавање не подвргава репресивним мерама. Она је свесна да је одговор јачим аргументом на написану и изговорену реч много поузданије сред-ство него немушта физичка принуда. Ако је „аргуменат“ принуде је-дини аргуменат којим влада располаже, онда у јавности остаје горко сазнање да влада не трпи никакав приговор нити алтернативу и да се боји јавног саопштавања истине. У том случају употреба физичке силе путем кривичноправне репресије значи и прећутно признање властите слабости. Свака разборита влада, која рачуна на дуговеч-ност, тешко ће се одлучити да призна такву слабост пред јавношћу.

198

Због замршености друштвених односа, која ствара простор за најчудноватије могућности и комбинације, створени су изгледи за два опречна исхода у даљем току догађаја у нашој земљи. Методич-но слабљење социјалистичке критичке јавности, која непристрасно анализира узроке насталих супротности и сукоба (и која зна, зајед-но са Марксом, да после политичке победе револуције, класна борба не престаје намах, него се води на хуманији начин), сужава могућ-ност развитка социјалистичке демократије и опасно прети да се со-цијализам суноврати на раван стаљинистичке деспотије.

Друштвене снаге које се залажу за антидемократски исход, ве-рујемо, нису бројне, али су опасно гласне и утицајне. Демагошка манипулација националном свешћу и осећајима, која неминовно изазива шовинистичку хистерију са рестауративним последицама, највише доприноси замагљивању друштвено-историјског хоризонта и лако плени свако лењо мишљење. Њене жртве у политици и кул-тури, нажалост, доста су бројне. Међутим, друштвена клима у којој се одигравају постојећи сукоби, тј. апатична јавност, допушта такву могућност да се демагошка манипулација популације поистовети са демократијом, а демократија затим окриви за последице манипула-ције, чиме се лако оправдава завођење репресивних мера.

Чак и када би такве мере биле допустиве, морало би се по-ставити питање једнакости свих пред законом („било да штити, било да кажњава“), да би се избегла ноторна неправда на чију могућност подсећа латинска сентенција: „Голуба вешају, јастреба пуштају да побегне.“

То је једини могућ исход развитка, нажалост врло реалан и врло опасан. Он је могућ само ако му не стане одлучно на пут мање гласна, али свакако бројнија снага социјалистичке демократије, која се не плаши да истини погледа у очи, а способна је да разлучи кри-тичку реч од манипулисаног јавног мњења, грађанску одважност од закулисних сплетака.

Снаге које контролишу власт у овој земљи морају бити свесна да запушавање уста и монопол на истину неизбежно воде превла-сти погромашке атмосфере, у којој харанга и идеолошка налепница коначно замењују дебату, јер тада престаје свака потреба да се било шта доказује као истинито или лажно. Може се само замислити ка-ква суморна будућност прети не само социјалистичкој теорији него и социјалистичкој пракси ако завлада таква туробна клима.

Огромна је одговорност пред историјом оних који су прокла-мовали начело социјалистичког самоуправљања. Ово начело не до-пушта било какву прагматичну и манипулативну употребу уколико му је циљ да осигура практично-историјско самоодређење човека у

199

социјалистичком друштву. Стога обавезује и на уважавање дубоког сазнања, које је изразио већ стари Улпијан, истакнутог у наслову овог текста: мишљење не подноси кажњавање. Буде ли се поштовало ово историјско сазнање, онда наш будући друштвени развитак може стајати пред другим, много повољнијим исходом.*

3.1.3. Судијама Србије

Као и увек, кад су у питању прогони интелектуалаца, одговор би могао бити сасвим кратак: тамо где говоре о „злочину мишљења“, врши се у ствари злочин над мишљењем! Али, да не бисмо на изре-чене пресуде и ми само изрицали протесте, покушајмо да не личимо на своја наличја, под којима живимо, и пређимо на језик стрпљивог, сталоженог расуђивања. Питања су врло озбиљна, уосталом.

Истина, док се у широком свету, на данашњем ступњу анга-жоване мисли, борбе искључивости, идеологија, замењују борбом идеја, и све више воде у смислу познате поруке „од анатеме до дија-лога“ – ми, овде, морамо водити дијалог са анатемом!

А кад већ и то чинимо, ја не видим ближе, стручније, надлежније за дијалог о прогонима од вас, наших судија. Ви једини овлашћено, својеручно потписујете пресуде мишљењима која су постала кри-вична зато што су критична, па сте отуд судије и нама, потиштенима што за иста или слична схватања неко одговара на овакве анкете, а неко пред вашим већима. Али, ви сте нам замишљени саговорници и зато јер се једино са вама суочавамо, макар у судским дворанама; једино нас професионални тужиоци у лице нападају; ви судије нам се лично обраћате, питате нас, а, по дужности, и слушате кад одго-варамо; ви нам гледате у очи кад нам изричете пресуде. Ми, дакле, понекад долазимо на исто радно место, и свако је на свом послу, на својој страни. А други, кад се баве нама, увек нам суде иза леђа, у заклону онога што представљају, да не би изашли са оним што јесу; они се са нашим мишљењима боре само својим монолозима, и увек нас потуку у нашем одсуству; никад их нема тамо где би могли бити неравноправни са нама само по својим знањима или бар убедљиво -стима. Њима се понекад деси и да позивају на јавне дискусије, али не зато да би се то озбиљно схватило; лаковерни, добронамерни до-бро им понекад долазе да се имају од кога оградити или им послу-жити у међусобним обрачунима.

Ко зна шта и вас чека, судије? Кад то само буде требало, зар вам се не може десити да једино ви испаднете криви што сте били

* Саопштење Филозофског друштва Србије, „Cogitationis nemo poenam patitur“, Филозофија, Београд, бр. 2/1972.

200

сувише ревносни; да се утврди како сте много грешили, јер сте били дословни, да је био низак ниво правосуђа? Једном се то већ и дого-дило, пре двадесетак година, када је, тада најодговорнији за „очи и уши револуције“, у свом реферату, такође на једном пленуму јавно изнео да су у 47% случајева политичка хапшења грађана ФНРЈ била неоправдана!

Што се вама обраћамо – то, дакле, није незнање правог места, већ неприхватање да су устав и закони приче за другог, а не слово које важи једино за вас. То је и непристајање да се досећамо при-лика, увек неких „ситуација“, и да ви, судије, нисте најпозванији, најодговорнији за дужности које обављате, за стручност и савест по којима судите другима и служите закону. Јер, ви судите „у име наро-да“, а не надлежних за народ; и у име закона, а не заштите ма каквих услова, пречих од закона.

Ово идеалистичко схватање судства, чији је творац Монтескје, застарело је пре своје преживелости. Андреј Вишински превазишао је Шарла Луја Монтескјеа и ми смо тај напредак правосуђа у соција-листичким условима видели, не само из литературе – од „Завере ћу-тања“ до „Првог круга“ или „Признања“ Артура Лондона – већ по-доста и у сопственим условима, из првих, па и других послератних година. Али видели смо и ослобађање од позајмљених искустава до те мере да смо године 1951, тврде правници, добили један од најна-преднијих кривичних законика у европском правосуђу. А последњих година, ето, опет не знамо коју то дијалектику усваја наша судска пракса: превазилази ли своја ослобађања; враћа ли се на овладане методе политичких процеса; лаћа ли се поново прогона мишљења? Ви сад, наравно, слутите какве би се све оптужнице могле подићи против политичких пресуда, изречених овога јула, на пример (че-тири, у само три дана!), али треба задржати језик обраћања вама, а не оптужби. И, прећи на један дијалог чињеница, на суочавање примерима и појавама; свести нека искуства на упозорења, или бар замишљености. Јер се тешке, претешке пресуде доносе тако олако, скоро пословно – данас, само двадесет и нешто година до двадесет првог века!

А исте деценије прошлог века, у крагујевачком Окружном суду, фебруара 1874, политичко суђење једном несвршеном студенту дубоко је потресло, судбински поделило Кнежевину Србију – ону коју је, из нашег времена, видео како „између два жандара гази“ – песник поеме „13. мај“. Четири је године само до Берлинског кон-греса: на калемегданској тврђави још стоји султанов барјак; лево од Дрине већ се припрема одмена старих царевина, десно од Мораве кроји се санстефански губер; у Кнежевини онолико унутрашњих

201

неслога колико је виших сила и воља било спољашњих – а питомац петроградске, потом циришке Политехнике, без положених испи-та, иначе, најбоље зна једини пут за Србију на Истоку. Да „преста-не државно право самосталних државица Србије и Црне Горе, да престану и саме те државе“ – тражи студент инжењерске струке, док истовремено суседна апостолска цесаревина смишља заокружавање тих државица најпре окупацијом Босне и Херцеговине, а онда даље. И тражи „да се револуција призна као правни основ“, на Балкану, јер тај правни и историјски основ за Србију на пазару тада, и под питањем, Источним – зна студент боље и од историчара по струци, у то време већ и по државном искуству, Стојана Новаковића. Зна шестогодишњи државни стипендиста, без изучених школа на које је послат, и како се управља државом, па ником другом до свом пар-тијском другу, Николи Пашићу, „поручује да прескочимо целу једну епоху економског развитка“; покреће први социјалистички лист на Балкану, постаје бич Србије од кога стрепе не само начелства већ и Скупштина, потреса сељачку земљу својим сновима, у којима има и видовитости утописте и поезије револуционара, али подоста необа-везне, понекад обесно „нереалне“, да би тек опасан, најопаснији био за данашња окружна тужилаштва.

Идеје су му светозарне и име му тако гласи и личност је таква Светозар Марковић. Али он, који је тражио „реалност у поезији“, није пристајао на реалност у политици. Уређивао је и готово сâм пунио странице крагујевачке „Јавности“, заводио је и своје цензоре, реч му је буктала, распаљивао је не само омладину и раденике, већ и добар део грађанства. Светозар је таква морална снага да режим нема опаснијег противника од њега, и после неколико узастопних забрана листа, 15. јануара 1874. он најзад бива и стављен у истражни затвор.

Београдска телевизија (пре две или три године) давала је драмски приказ суђења Светозару Марковићу у крагујевачком Окружном суду.Та сценски и васпитно веома успела ТВ-драма завршавала се, као на свим приказима политичких процеса, ритуалним читањем ковер-тиране пресуде. Режија је оставила да председник суда само започне оно редовно „у име народа“, и прочита недовршену реченицу „Све-тозар Марковић крив је...“ Чинило се као да режисер или није имао срца да преузбуђене гледаоце дотуче саопштеном висином казне, или само није хтео и да дорекне оно што им је, неколико секвенци пре тога, наговестио сценом у кабинету министра унутрашњих послова, где заседа политички форум режима, у присуству председника суда, договара се о висини казне. Лицитирају од пет до седам година.

Гледаоци београдске телевизије остали су, тако, поштеђени не-ких података са тог суђења који би, можда, васпитно пореметили

202

њихову срџбу на неправде бивших владавина, али би бар нешто примирили њихову сентименталност. Светозар Марковић, за по-чињена најтежа дела против кнеза, државе, и свега постојећег, тада, осуђен је, у првом степену, на годину и по дана затвора.

„Судиле су три судије: Димитрије Лазаревић, као председа-вајући, Мата Филиповић и Груја Гавриловић“ – стоји у Скерлићевој књизи о Светозару Марковићу. – Судије се нису могле сложити и пресуда је била изречена тек сутрадан, 21. фебруара. Један судија, Гавриловић, нашао ја да нема кривице и да оптуженог треба пустити испод суђења“. – Затим је: „по тражењу државног тужиоца, Ђорђа Стефановића, судија Груја Гавриловић, који је одвојио мишљење у изрицању пресуде, отеран у Неготин, неколико млађих судских чи-новника, међу којима Таса Николајевић и Сима Костић, осумњиче-ни да су имали симпатија према осуђеном, по казни растерани су по целој Србији“. – (Сва ова имена стоје записана у историји, историји књижевности, у толиким књигама о Светозару Марковићу, од којих је Скерлићава прештампавана више пута. Преносе се и овакви на-води из њих, и сва наведена имена, јер оно што се једном потпише оста је важеће и бива, са временом, све скупље. Не увек заборавније!)

„Апелациони суд“ – наставља Јован Скерлић – „нашао му је извесне олакшавне околности и смањио му казну на девет месеци затвора. Од петоро судија који су му судили било је четири разна мишљења, председник суда, Јеврем Барлов, нашао је чак и отежавне околности и тражио повећање казне. Али Касациони суд оснажио је пресуду Апелационог суда. Преко Свилајнца, где се састао са прија-тељима, Марковић је, стражарно спроведен, стигао у Пожаревац 24. априла у 4 и по часа поподне.“ (Све прецизно забележено!)

Из казнионице је Светозар упутио молбу министру правде Ђорђу Ценићу да му се затвор замени новчаном казном, и он ни месец дана није одлежао, а већ 23. маја стиже Ценићев одговор – министри су тада одговарали на писма, неки и својеручно! – да због преступљења која смерају на то да праве неред у земљи, да власт поткопавају и да руше постојеће стање никакав се предлог не може чинити Кнезу да се изречена казна другом којом, „блажијом“ замењује. Затвореник Светозар, међутим, добива бољу собу са својим другом и једномишљеником Сретом Анђелковићем. У за-твору наставља да пише велике чланке за исти крагујевачки лист, само сада „Глас јавности“; пише опширну студију „Социјализам или друштвено питање“ и почиње да ради на трећој књизи „Народне Економије“. Пуштен је на слободу 16. новембра 1874. Како би гле-даоцима београдске телевизије лакнуло, крај ништа мањег огорчења на тиранију, да је бар на „завршној шпици“ емисије стајало да је

203

Светозар Марковић у тамници пандурске, зеленашке, у свему назад-ном заглибљене, Србије провео шест месеци и 22 дана!

Троје студената Београдског универзитета ове, 1972. године само у истражном затвору провели су више од укупне казне на коју је био осуђен Светозар Марковић. Они се још увек налазе у њему, чекајући правоснажност пресуде, скоро двоструко веће од оне коју је изрекао крагујевачки Окружни суд, у прошлом веку! Два сиромашна студен-та, Милан Николић и Павлушко Имшировић, без ичије стипендије, а одлични ученици, са положеним испитима, и њихова другарица Јелка Кљајић леже већ девет месеци у таквом Централном затвору Републике Србије да је њихов адвокат поднео пријаву Републичком секретаријату за здравствену заштиту, а њихов декан апел председ-нику Окружног суда, због пацова који залазе у ћелије где и ти млади људи леже. У детаљно описаним условима крагујевачког истражног затвора, где је дератизација, очигледно, била успешнија од санитет-ских појединости споменута је само примедба на загушљиву собицу у којој се толико ложило да је Светозар стално морао држати про-зоре отворене.

А оно због чега двојицу младића и једну девојку већ три го-дишња доба држе између хладних зидова и комотних глодара, оно што је та револтирана младост хтела да предложи или покуша да заступа тако је замешено и од јавности затворено да до окружних судова Светозаревог времена то не би ни дошло. Обреновићевски цензори пуштали су да јавно излаже и много разорније идеје, за сва-ки државни поредак, но што су ове о којима су сањали „набеђени припадници леве левице“, озлоглашене по имену једног од вођа Ок-тобарске револуције [„троцкисти“] – озлоглашеног и педесет пет го-дина од те револуције.

Између чега то Србија данас гази?Светозарево упозорење на опасности које прете социјализму

кад се он почне остваривати; његова критика бирократизма који ће заменити чиновништво, и чија ће саможивост „животињског стања“ уништавати социјалну „једнакост у социјализму“ – тежа је, убоји-тија негација предвиђених стања у реалном социјализму од „левог“ програма троје студената, упућеног друштву чији вернији поборни-ци хоће да буду од својих претходника. Јер, Светозар Марковић је значајнији, далекосежнији као критичар нашег него свог времена, и да је Милан Николић, а не Светозар, написао реченицу, „ствар со-цијализма пропада јер нема социјалиста“ – од судије Миливоја Ђо-кића добио би можда и трећу годину строгог затвора.

А тек идеје Светозара Марковића о националном питању: „Српски народ нема другог изласка до револуције на Балканском

204

полуострву, револуције која би завршила уништењем свију држава што данас смêћу [сметају] да ти народи не могу да се сједине као сло-бодни људи и равноправни радници: као савез општина, жупанија, држава како им најудесније буде“ – стоји у закључку Марковићеве „Србије на Истоку“. Какво би тек „узнемирење грађана“ било, коли-ко би протеста дошло из свих данашњих република и покрајина да је професор Михаило Ђурић, у доба дискусије о амандманима рекао само то што је Светозар Марковић написао и објавио у Новом Саду 1872. године! Али споменута књига, у којој није само то рекао, чита-ла се по Србији и никоме, кад се у њу убрзо вратио, није одговарао што је тражио „рушење свих балканских држава“, с тим да оно поч-не од Србије, као примера другима. Или, што је заступао стварање федерације која се заснива „не по народностима, но по стварним потребама“. Несвршени студент имао је, пре равно сто година, више права и публицитета да шири најдиректније антидржавне идеје – не само за тадашња схватања државе – него што данас има један про-фесор Правног факултета да, позван на мишљење, само изрази своје забринутости што се „под маском доследног развијања равноправ-ности међу народима који у Југославији живе, успоставља неколико самосталних, независних чак и међусобно супротстављених држа-ва“. А за укус студента Светозара било би вероватно одвећ одмере-но, академски коректно што тај исти професор, Михаило Ђурић, сматра да „ни национално питање, ни питање оснивања држава не-мају више епохалну важност. То нису битна питања нашег времена упркос томе што их једно злосрећно настројење тако упорно повам-пирује у нашем простору“.

Мишљење које је у Кнежевини Србији могло да буде и политички програм, чак и такав да заступа распад те Кнежевине – у Републи-ци Србији 1972. не може да буде ни један отворен одговор, изречен у стручној секцији наставника Правног факултета, која је добила задатак да расправља о предлозима уставних промена. Принуђен да говори о поводима које сматра недоличним као грађанин, и да каже мишљења која не воли као писац чији је „хуманизам политички идеал“ – професор Ђурић је изведен на суд, пошто су му претходно судили, у одсуству, они исти у чијем је присуству говорио. Вазда усправан, због своје исправности, која многима тешко пада – његовом наставничком збору, изгледа, једнако као и његовим тужиоцима – професор Ђурић стајао је пред кривичним већем Окружног суда јавно осуђен пре суд-ског процеса, па ипак уверен да ће бар у судници оповргнути клевете, кад то није могао учинити преко јавности.

А дошао је на оптуженичку клупу да би, у ствари, поднео припи-сану форму бесмислице у којој се нашао; да слуша увреде незнања, а

205

не само неистине оптужнице, па онда да сувереном мирноћом своје логике, готово педагошки стрпљиве, збуни судије и тужиоце толи-ко да га нису ни умели ни имали шта усмено питати. Судница се претворила у час професора историје политичке филозофије и у тој очигледној настави све је било јасно и – несхватљиво. Просто не -озбиљно, а опасно у својој несигурности. Тако је, па ипак запањујуће, изгледало и кад су нас позвали да устанемо, кад је почело сáмо чи-тање пресуде.

Стојимо сви, својим ушима слушамо и не верујемо да је све баш тако како се само у најцрњим антикомунистичким књигама опи-сују политички процеси из доба Червенкова, Ракошија, Ане Паукер. Стојимо и не знамо ни где да гледамо, ни шта са собом да чини-мо – као да на улици само посматрамо, док кочијаш шиба коње или шинтери трпају псе у онај запрежни кавез. Смемо ли баш толико бити при себи и не прекинути читање, не викнути: то је неприја-тељска делатност, то што чините са оваквим људима! Та одмазда, а не пресуда; та одлука, која никакве везе нема са процесом, као да је у замењеном коверту погрешно донета на сто председавајућег.

Слушамо, дуго траје читање образложења, да је, под другом од две тачке, професор Ђурић крив зато што је онај [споменик] на Лов ћену, ону смишљену смутњу и у свом маузолејском виду, назвао каменом раздора, а да је сада и судски заштићен аутор тог не само кипāрског недела, на оскрнављеном гробу Његошевом, већ и аутор једне дин-душманске књиге против Његошевог народа, чија је све-та порука мржња, идејна обука за Бугојно, Малме или ЈАТ-ов ДЦ-9, разнет над Чехословачком.*

Завршава се читање, свако би хтео да није добро чуо: две године строгог затвора! Једном од најчистијих умова, од најчаснијих имена у овој средини.

Одлука већа Окружног суда у Београду коме је председавао Ђорђе Катић једногласна је. Као и све политичке пресуде у нашим окружним судовима, као и сва гласања на политичким скуповима.

А у Окружном суду града Крагујевца, фебруара 1874, било је из-двојеног мишљења! Била су, у Апелационом суду, и она четири разна мишљења од петоро судија! Правници који су већ тада хтели да буду судије у Србији, а не службеници њених политика, чувари закона, а не поредака, заштитници права човека, а не „свега постојећег“, добро су знали шта то кошта. И плаћали су своја знања римских Пандекта и латинских сентенција, „Духа закона“, клетве Јевросиме мајке, или великих слободоумља века и пре оних из друге-треће, Светозареве руке пренетих. А пошто су мишљења која неко плаћа увек скупља * Ово се односи на Мату Мештровића, сина Ивана Мештровића.

206

од оних за која је неко плаћен – коштало је и одбијање да се један превратни слободар лиши слободе и у тој жандарској Кнежевини. Због својих противљења казни стајало је то да „по казни растера-но по целој Србији“ буде и „неколико млађих судских чиновника“, а онај судија Гавриловић да буде „отеран у Неготин“. Двоструко, и више, знају да вреде та осуђена мишљења која оптужују, али вреде и држања која неће да осуде мишљења. И тако, мада о Груји Гаври-ловићу, судији Србије седамдесетих година прошлог века, знам само колико је он код Скерлића записан и запамћен – просто видим и како је могао изгледати, шта је радио или читао тај судија-господин, бачен у Неготин зато што није пристао да Светозар буде спроведен у Пожаревац.

(Замишљам да тај однегован, уредан, али не и наглашено отмен господин, у неготинској кафани нема „своје друштво“, не игра по-подне санс или домине. Само рано ујутру, кад нема света, свраћа на кафу јачу, горчу, коју пије лагано и не чита новине тада; пуши много.Тачно у минут стиже у Суд. Више је човек одстојања него строго-сти, и тих; адвокати му не прилазе у ходнику. Председник Суда га уважава, али му даје споредне и запетљане имовинске расправе. Какав је у кући и шта му је са укућанима, не зна се и не прича по вароши. Чита много, разне али одабране књиге: Дарвиново „Поре-кло човека“, Џона Стјуарта Мила „О слободи“, или управо доспели други том Дреперове „Историје умнога развића Јевропе“, у преводу Мите Ракића, чувене и по поглављима „Меканичка изумења“, „Умне последице машинерије“, које је и судија Гавриловић морао задубље-но читати, у тадашњем Неготину, у тој Србији, у којој ће се кутија шибица доскора још звати машина. Од новина је, поштом, примао само новосадску „Заставу“. Пера Тодоровић почео је већ, сигурно, да му се не свиђа ни у журналистици; од унутрашње политике да све више окреће главу, а све озбиљније да прати шта се догађа са Босном и Црном Гором. „Горски вијенац“ му није могао бити нарочито бли-зак, по други пут је почињао да чита „Лучу микрокозма“. Од Руса воли Гончарова највише.

А од списа Светозара Марковића пажљиво је, верујем, прочитао само оне који су се налазили у судском предмету, кад је био члан већа крагујевачког суда.

Такви дуго не остају ни у Неготину.)Није ово уздах ни за каквом политичком или правосудном иди-

лом владавине Обреновића – знамо је ми из сведочења српских ре-алиста – већ уздах, за људима који су и у тим невременима могли да буду усправне личности, од савести, уверења, храбрости за истину; или од спремности, као горе наведене, да се службена част сматра

207

скупљом од службеничког чина, лична одговорност пред законом већом од свих обазирања или околности, било којих и каквих.

Зашто у нашим судовима нема Груја Гавриловића, или зашто не знамо за њих ако их можда има? Јер, чује се понекад за понеког и, ако се још не пише о њима – знаће се за њих. Као што се већ увелико зна и за таквог једног судију из Тузле који чита Хегела и Фројда, нај-чешће цитира Маркса, понекад и Мешу Селимовића, а по потреби проучава и „Библију“ (НИН бр. 1124), па није зато чудо што има и знања, а не само храбрости да ослободи магнетофонским тракама денунцираног лекара из Бијељине.*

У подигнутој оптужници, на јавној расправи у београдском Окружном суду, 12. јула 1972, изостављена је тачка која је требало да терети професора Ђурића и за горе споменути разговор, писмо свакако да у томе није могло имати нарочитог дејства, иако је сти-гло Суду још у току истраге (5.5.72. г.). Пре је могуће да би доста-ва евентуално открила какве незгодније методе хватања приватних разговора од инсинуиране садржине тих „разговора“. Више, међу-тим, хоћу да верујем да је „амбициозни млади судија у Тузли, Илија Радуловић“, како га представља штампа, учинио један значајан пре-седан и пример у нашем правосуђу. За судско гоњење приватних разговора, достављених магнетофонским или другим путем, су-дија Радуловић рекао је, образлажући своју ослобађајућу пресуду:

* У истом НИН-у од 30. 1972. пренета је била изјава председника Окружног суда у Београду Момчила Прерадовића о отварању кривичног поступка против Михаила Ђурића и наведено да се, између осталог, терети Ђурић да је у разговору са Живорадом Стојковићем изнео низ грдњи и увреда на рачун државних и друштвено-политичких форума у земљи. Налазећи се на раду у иностранству, упутио сам, на такву изјаву, писмо председнику Суда, у коме сам, поводом уношења у предмет судске истраге „приватних разговора“ јавних личности, подсетио председника на следеће: „Окружном суду познат је радни спор који сам водио због својих иступања у Философском друштву Србије, па би већ и због тога могло бити извесно да, приватно, ни са ким не говорим оно што не бих могао, или већ нисам, рекао јавно. А да, исто тако, нисам имао потребу у ‘разговору’ изражавати своја нерасположења ‘на рачун друштве-но-политичких форума’ такође би могло бити познато истрази, јер сам, опет преко Суда, чији сте ви председник, оптужио управо један политички форум, Градски комитет СК Београда, за фалсификате мојих мишљења, у његовој зва-ничној публикацији. Лишен могућности да јавно одговорим на подметане не-истине, обраћао сам се оба пута правосуђу, јер је то био једини начин да се методи дискриминације суоче са законом. Писмо које упућујем не садржи оно што бих заправо имао још рећи поводом суштине и правог значења објавље-не вести о покренутој истрази против професора Ђурића, или њеном исходу. Ја само обавештавам Суд о својој спремности да одмах дођем на позив, ако се покренути поступак прошири. Јер, у дужности јавног чина спада и одговарати за своја мишљења, а не само изражавати их. То је готово једина могућност да своје беспомоћи сносимо мирније суочени са временом у коме живимо.“

208

„Људи би престали да говоре, већ би мумлали. Ћутали би. Развила би се општа сумњичавост, неповерење међу људима. Сви би постали полицајци. Човек би се нашао у позицији прачовека, јер више не би смео да говори. Престао би да постоји човек у човеку, што у ствари представља срж хуманизма Одбијање траке као доказа је у ствари чување моралног ауторитета државе и свих њених грађана, чување Марксовог идеала о човеку, чување човека у човеку. Њена употре-ба била би Хирошима људског достојанства“ – рекао је у закључку своје пресуде судија Радуловић, и показао да се, у правом тренутку, може бити и песник и мислилац свога позива.

А судија београдског Окружног суда о чијем је читању судских текстова (слушали смо то на претресу) боље не говорити, и одређен је, ваљда, да суди писцу философских књига и осуди професора Правног факултета, а сина такође једног правника и судије. Таквог судије да су његови преживели другови дошли са великом причом за кратко писмо које им је требало саставити за београдски Окруж-ни суд, а које на претресу није прочитано, ни споменуто. Приложе-но у препису, писмо гласи:

„Пред већем Окружног суда, пред вама судије, стоји син једног председника окружног суда. А пок. Стеван Ђурић, отац Миха-илов, био је такав председник суда да му, за преко две деценије службе у правосуђу, ниједна пресуда није била оборена, или преиначена, од стране вишег суда. Он је радије пристајао на изненадне премештаје, од Битоља, Штипа, Косовске Митрови-це до Берана и Скопља – него да изневери у тешкој дужности дељења правде. Као и други из наше генерације старих судија, био је Стеван Ђурић у служби правосуђа, а не начелстава и ми-нистарстава; судио је у име правде и закона, а не у име права политичких режима да кршење закона намећу као више држав-не интересе. Ратник познатог Ђачког батаљона, један од нас 1300 каплара, и он се борио за такву државу у којој ће њени највиши интереси бити – правда, слобода и мир међу људима.Судити сину таквог председника окружног суда обавезује и вас, судије Михаилу С. Ђурићу. Обавезује вас да вашу пресуду не преиначи ни онај највиши суд – суд времена.“

Како се могло и замислити да овакво једно писмо старих судија прими и прочита млади председник већа Ђорђе Катић, недавно пре-мештен из Зајечара у Београд, који је изрекао казну сину Стевана Ђурића, из друге генерације, а исте грађе правника, отпорне на сва-којака времена и тежа искушења од садашњих.

У разне своје колоне историје постројава имена ове постојби-не – већ према томе шта су учинили или починили за живота – а

209

ми их препознајемо и у нашем времену, као ликове и оличења. Ако су у једној колони Светозареви пресудиоци Димитрије Лазаревић, Јеврем Барлов, Ђорђе Стефановић или њихови следбеници Ми-ливоје Ђокић, Ђорђе Катић – у оној која нам долази из супротног, светлијег правца, налазе се, предвођена Грујом Гавриловићем, имена од Тасе Николајевића, Симе Костића, до Стевана Ђурића, Исидора Милојевића и – ако се ми не варамо, или они не увреде што се овде спомињу – Илије Радуловића, Љубомира Точанца и других.

Долазе нам ова друга имена да подсете и упозоре да једногла-сне пресуде, као и једногласна мишљења, спадају у најтрагичније искуство овог века; да узнемире једноличности помирења са оним што се догађа другима, а тиче свих; да својим усправностима трг-ну, усправе, ову све већма успавану земљу. Ту земљу, која је једи-на дозволила да се на њеној територији одржи конгрес нудиста (и зато проглашена земљом највећих слобода – тела!), која има десе-тине коцкарница и милијардере међу комунистима; где се процеси вишеструким убицама одржавају месецима и ослобађају на основу хуманих принципа нашег кривичног законика; где се извршиоци си-ловања пуштају да се из слободе бране, а готово приватни „троцки-сти“, везани „лисицама“, доводе на претресе... У тој земљи великих слобода за разлике, социјалне, судски се прогањају, ефикасније од криминалаца, они који разликују шта је шта у нашем времену, рекну оно што одговорни крију од свога народа.

А прогоне се, да најгоре буде, сасвим излишно.Они који верују да се принудама свако може некој другој па-

мети довести, мора бити да много лоше мисле о себи као друштве-ној моћи. Погроми су заблуде свих лоших политика, између осталог и зато што су непотребни. Најбројнији међу позванима да нешто кажу у овој средини, довољно и давно већ знају каква су времена за мишљења која имају и – ништа лакше него да их јавно немају. Као што их, углавном, и немају. Они пак којима је неподношење лаж-ности око себе исто што и загађен ваздух – биће свакако застраше-ни казнама, али није сигурно да ће и заћутати. Јер, није потребно бити нарочито храбар па прогоне примити и као изазов понижења, видети у њима несигурност оних који гоне, а не пораз прогоњених. Није зато смело, већ је само стидно бојати се моћи која постаје не-озбиљна кад настоји да свој ауторитет постигне апсурдностима, све очигледнијим друштву.

Да у овој земљи постоје строги закони који отворено и јасно забрањују другачија мишљења од текуће важећих, као у класичним владавинама „сила изнад друштва“ – грађани би били несумњиво у тежем поданичком положају, али бар не би били у лажном поло-жају према друштву. У сваком случају опасније је по људске карак-тере, чак и погубније по интегритете њихове личности, кад широки

210

закони постају замке за отворена мишљења, и кад грађани, уместо својих стварних знања и схватања, морају знати игре, имати прикључак за прећутно разумевање и подразумевање са владајућим мишљењи-ма и моћима дана; пристајати да се игре међу центрима тих моћи примене и на понашање грађана, знати да у правила тих игара и не спадају мишљења, већ понашања; научити да најгоре пролазе они који некад поверују да о свом друштву могу својски мислити, док најбоље [пролазе] они који никоме и ни у шта не верују. А верују људи не увек из лаковерности или зато што полазе само од себе, већ зато што не пристају да им стално чување од преварености створи искривљену свест, отуђену од друштва и прилика у којима живе.

Лажне слободе погубније су од неслобода, јер се у њима ква-ре људски карактери. У човеку се стварају двојне личности и ни-кад се не зна која је права. Та опасна игра подељене, од себе отуђене личности никад не доведе до јасног знања кад појединац изиграва друштво, а кад проигра себе у том друштву. Пада и у сопствену зам-ку кад понеко мисли да лаким уступцима ћутања или ситним подва-лама лојалности, обезбеђује какве крупније ствари које има да каже или уради у свом времену. Тај друштвени договор међусобних лаж-ности, та неутрална зона подељених интереса политичара и интели-генције, та прећутна игра у којој се само чини да обе стране добијају, лагодна коегзистенција обостраних саможивости – у ствари, само продужава тешку самообману друштва, прикрива опасности које се трајањем, размножавају и разарају основе тог друштва. Најтеже последице долазе од заваравања оних који, споразумно постигну-тим погодностима за свој професионални рад, виде могућности да у дневној јавности не буде примећено шта мисле о свом времену, већ те истине намене каквом каснијем времену. Јер они важнија своја посла претпостављају одговорностима за укупни контекст историје и културе у које уграђују та „своја посла“, као доприносе. Не виде да лажности под којима живе, и на које грађански пристају, изне-веравају значење те историје, смисао те културе, тако да накнадно дејство њихових порука, у име чијих далеких истина пристају на приручне лажности – могу деловати излишно у искривљеној, дефор-мисаној слици и прилици судбине којој припадамо, а чије су бу-дућности сачињене од текућих догађаја, доприноса, или од дневних лажности – ако оне потрају и постану „нормални ток“ историје.

А нека од тих будућности може постати и оптужница коју само себи пише ово време зато што није у стању да поднесе праве исти-не о себи; што нема смелости, ни смисла, да преиспита себе до дна, тако да испада значајније оно о чему се могло само ћутати – или, због чега у строге затворе иду они који понеко забрањено мишљење ипак себи дозволе.

211

Слутећи, зато, да права истина о времену и приликама у којима живимо може бити и поразнија од онога што за сада знамо и види-мо, има нас који се бојимо не само да ваше судске казне задесе и нас, већ нас је, однекуд, још већи неки страх при помисли на одговор-ност пред једним другим судом, пред тим временом које ће доћи, за оно што још нисмо рекли у очи својој савремености, до краја. Јер, најпогубнија су времена са накнадним истинама о себи. Тешка су док трају и још теже пролазе у историју кад мину. То су и времена у којима није било поразно што људи немају политичка мишљења, већ што људи, као данас, овде, имају тако развијену, вешту политику мишљења. Заправо, тако кобну вештину немишљења!

Ако можете, размислите и о томе, до правоснажности пресуда, и ви који о њима одлучујете, и ви који ћете о сличним прогонима од-лучивати. Ваше пресуде могу бити пресудне не само за окривљене, и не само за прилике у којима живимо, већ и за оне које нас тек чекају.

И немојте мислити да је овакво једно писмо погрешно упућено вама, судијама Србије 1972. Ми овде данас немамо коме да пише-мо писма. Не видимо право место. Не знамо сталну адресу. Остаје-те нам једино ви, ваше стручности и савести. Ваше дужности, а не само храбрости, да ову земљу слободоумља, не од јуче, спасете од безумља које прогони мишљење данас, двадесет седам година само до двадесет првог века.

Београд, 28. 9. 1972. Живорад Стојковић

3.1.4. Писмо браниоцу Михаила Ђурића

Живорад Стојковић21, Bd JOURDANMaison International 37Paris XIV

БРАНИОЦУ ПРОФЕСОРА МИХАИЛА ЂУРИЋААДВОКАТУ ВИТОМИРУ КНЕЖЕВИЋУ

БЕОГРАД

Поштовани г. Кнежевићу,сазнао сам данас да Ваш брањеник, мој пријатељ Михаило Ђу-

рић, треба да се јави Казненом заводу у Пожаревцу 7. фебруара о.г. Ако је редовни поступак тиме окончан, молим Вас да, онда, покуша-те још ово: кад више није могуће заменити казну, видети може ли

212

се заменити њен издржавалац. С обзиром на лоше стање здравља Вашег брањеника, и друге разлоге, ја бих одменио Михаила Ђурића у издржавању казне која му је сада и правоснажно одређена.

Обраћам се Вама зато што не знам коме се човек може још упу-тити кад судство каже своју последњу реч. Не знам ни да ли су ова-кви случајеви предвиђени у пракси којом се бавите. Али, као што је тражење помиловања у ствари молба да се казна изузме од конач-не судске пресуде – зар се не може упутити једна молба одгова-рајућој републичкој или савезној инстанци да, уместо замене казне, бар замењен буде онај који је издржава? Као каква врста таоца или одменика.

Јер, ако је основно у једној пресуди да казнена мера има своје дејство на осуђеног, онда она неће ниуколико мање погодити Ђу-рића буде ли казну, физички, издржавао његов пријатељ, уместо њега. Као што ту казну, уосталом, осећамо изреченом и себи лично неки од нас, блиских другова, али никако само приватних или слу-чајних пријатеља Михаила Ђурића. Тридесетак година заједно дели-мо моралну судбину овог времена, па је сада сасвим нормално – ма колико то изобичајено било у чудовишним, неморалним приликама, под којима живимо – да делимо и једну одмазду савести која нам је заједничка. Поготову мени који сам, између осталог, лично тра-жио од Ђурића и инсистирао да он напише чланак „Камен раздора“ наведен под тач. 2 и оптужнице и пресуде – а објављен у часопису „Уметност“, чијег сам броја 27/28 потписани, па, према томе, и одго-ворни приређивач.

Овим писмом дајем Вам сва потребна овлашћења да, у моје име, поднесете молбу коме треба да заменим Михаила Ђурића. Молио бих да и сâм текст писма приложите својој представци. Уколико је за предмет молбе, или за Вас лично, потребно још какво образложење – можете то наћи у мом напису „Судијама Србије 1973“, упућеном Врховном суду СР Србије крајем новембра прошле године. Препис ће Вам доставити моја супруга. Ово писмо је, видећете, само један логичан закључак тог написа.

Ако би моје лично присуство убрзало решење ствари коју ћете, молим Вас, одмах предузети – ја ћу доћи чим ми то јавите.

Париз, 30. јануар 1973. Са поштовањем, Живорад Стојковић, с.р.

213

3.2. РЕАГОВАЊЕ КОЛЕГА МИХАИЛА ЂУРИЋА

3.2.1. Предлог за помиловање

РЕПУБЛИЧКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПРАВОСУЂЕ И ОПШТУ УПРАВУ СР СРБИЈЕ

Београд,Немањина 22–24

Како је наш колега, др Михаило Ђурић, редовни професор Прав-ног факултета у Београду, правоснажно осуђен на казну затвора од девет месеци, предлажемо вам да покренете поступак по службеној дужности за његово помиловање.

Професор Михаило Ђурић познат је не само у нашој земљи, већ и изван њених граница, као угледни научни радник. Његове књи-ге са подручја социологије и политичке филозофије наишле су на опште признање научне и културне јавности. Будући да су тековине науке и филозофије опште вредности, може се рећи да и дело про-фесора Ђурића представља трајан допринос и неизбрисив прилог општој југословенској култури. Зато и сматрамо да не би требало да дође до прекидања овог плодоносног рада професора Ђурића на заједничком добру наше земље.

Својим самопрегорним радом и ангажовањем у низу делатности на Правном факултету, од наставе до учешћа у решавању најразли-читијих проблема из живота факултета, као и веома одговорним од-носом према своме позиву, професор Ђурић ужива посебан углед у кругу својих колега и студената.

Животним опредељењем из времена најраније младости, као учесник народноослободилачке борбе, професор Ђурић је

214

потврдио своју истинску припадност социјалистичким тежњама своје земље.

Београд, 17. јануар 1973. др Ружица Гузина, редовни професор Правног факултета у Београду др Бранислава Јојић, асистент Правног факултета у Београду Војислав Коштуница, асистент Правног факултета у Београду Данило Баста, асистент Правног факултета у Београду др Андрија Гамс, редовни професор Правног факултета у Београду др Александар Стојановић, доцент Правног факултета у Београду др Стеван Врачар, ванредни професор Правног факултета у Београду

3.2.2. Ванредна конференција Савеза комуниста Правног факултета у Београду

ИЗВОД ИЗ ЗАПИСНИКА СА ВАНРЕДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА

ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ,26. МАРТА 1973. ГОДИНЕ

Драговић Крцун

Мислим да делим ваше мишљење кад дајем себи за право да овој Конференцији предложим да упутимо предлог да се на Десетом конгресу СКЈ друг Тито поново изабере за председника СКЈ.

Друг Тито је на челу Савеза комуниста од 1937. године до да-нас. Он је, попут Маркса, Енгелса и Лењина, у целокупној својој ре-волуционарној пракси, потврдио своју револуционарну делатност. Титов брилијантан пример концепта револуционарног стваралаштва и његова бескомпромисна борба у претходним историјским трену-цима од 1937, 1941, 1948, 1950, 1953, 1971. и 1972. године за доследно

215

спровођење концепта револуционарног развитка – свима су нам по-знати. Титова вера у радничку класу, у радне људе и у младе генера-ције – непоколебљива је. Било је кризних ситуација и покушаја да се помути та вера у радничку класу, радне људе и младу генерацију, али је Тито увек био доследан себи и вери у те снаге друштва.

Тито има изузетне заслуге не само за развој револуције уопште, већ и за конкретно њено правно конституисање. То је у првом реду правно конструисање самоуправне заједнице, равноправних народа и народности, као темеља наше будућности. Овако уређење наше заједнице сигурно је велики допринос будућности друштва уопште.

Ми комунисти, марксисти, не фетишизирамо личности, нити улогу личности у историји, али је и не потцењујемо. Међутим, Тито је, баш као Маркс, Енгелс и Лењин, својом револуционарном прак-сом јуче, данас, а уверен сам да ће и сутра, остварио највећи могући утицај као личност на револуцију, њене токове, кретање у нашој земљи, као и на токове борбе за мир, социјализам и независност на-рода у свету.

Речи друга Тита за комунисте овога факултета увек су предста-вљале охрабрење, подстрек и обавезу за њихово извршење, а наша данашња конференција подстицај за извршење онога на шта је друг Тито недавно упутио критику говорећи политичком активу Србије. То су разлози због којих предлажем да и наша партијска конферен-ција упути предлог предстојећем Десетом конгресу СКЈ да друга Тита поново бира за председника Савеза комуниста Југославије. Хвала!

(буран аплауз)

Курдулија Момчило

Уводна реч друга Курдулије већ је раније достављена свим чла-новима СК и зато је овде изостављамо.

Пак Милан

Испред Секретаријата конференције овлашћен сам да прочитам закључке који су донети на последњем састанку. Ти закључци нису могли бити унети раније у материјал, с обзиром на догађаје који су уследили после њиховог писања. Ти закључци су следећи. Секрета-ријат конференције СК на своме састанку од 24. марта 1973. године донео је следеће закључке:

1. Иступање три члана Савеза комуниста (Р. Гузине, Б. Јојић и Д. Басте) на састанку V огранка представља у свим својим аспекти-ма настојање да се тај састанак претвори у политички скуп за пласи-рање ставова и идеја неприхватљивих за СК.

216

2. Понашање наведених чланова СК представља покушај бло-кирања принципијелне и одлучне акције Савеза комуниста која се води за остваривање задатака из писма, говора друга Тита и осталих докумената, укључујући и план рада СК нашег факултета.

3. Иступање Данила Басте на последњем састанку огранка на-ставника представља бескрупулозан напад на политику СК Факул-тета и средства јавног информисања, перфидан и најгрубљи покушај дисквалификације чланства, рада и одлука наше организације и ње-них органа.

Поред ових закључака, ја бих вам скренуо пажњу да су се услед брзине куцања материјала поткрале извесне грешке и ја Вас молим да то уважите.

Вујић СветиславЊегова основна идеја је да постоје јаке снаге које поодавно

дејствују на плану супротстављања политици СК, при чему то чине организовано, смишљено и, по правилу, тајно. Део тог деловања је и петиција за помиловање Ђурића, а позив на хуманизам је само об-ланда његова. Најцрњи вид антихуманизма је деловање Ђурића, јер руши оно за шта су се, заједно с хиљадама других, борили и поло-жили своје животе они чија су имена златним словима исписана на прочељу Петице и зато сви они који морално помажу Ђурића не за-служују ни ногом да кроче поред тих златних имена. Њима не само да није место у СК, већ ни на овом факултету и зато најенергичније тражим да се потписници ове „хумане“ петиције искључе из СК, као и да се најоштрије покрене питање њиховог останка на Факултету, па и у просветној служби уопште.

Антић ОливерОн је истакао политичку штетност акције и оспорио тезу да је

акција вођена из хуманих разлога. Ако је акција хумана, зашто је вођена илегално; кад је нешто хумано, захтева публицитет и учешће свих у њему. И садржана петиција негира постојање хуманости. Он је – а поводом тврдње у петицији да је Ђурић потврдио своју истин-ску припадност социјалистичким тежњама своје земље – цитирао речи из Ђурићевог чланка објављеног у листу „Студент“, где се каже да је Југославија готово само географски појам, да се на њеним раз-валинама, и то под маском доследног развоја равноправности, из-међу народа успостављају независне и међусобно супрот[ставље]не националне државе, те да му ни на памет не пада да се залаже за спа-савање онога што се не дā спасити и што није ни вредно спасавати, да је неопходно отрежњавање српског народа од заблуда прошлости.

217

Само из ових неколико цитата – рекао је Антић – може се закључити каква је у ствари „истинска“ припадност Ђурића и да ли је и како је он радио за добро наше земље. Он је додао да се из Ђу-рићеве тврдње о заблудама прошлости може закључити једино да су те заблуде учествовање српског народа у револуцији и стварање братства и јединства.

Он је такође подвукао да акција представља директно кршење закључака огранка наставника и цитирао одредбу Статута СКС у којој се каже да је неодговоран однос према усвојеним закључци-ма и да се препоручи Факултетском већу да испита морално-поли-тичку подобност – свих потписника – да буду васпитачи младих генерација.

Шундерић БоривојеСуштинска мисао друга Шундерића је[сте]: да студенти више не

могу бити објекат, јер они желе и хоће да буду креативни субјекат, да је VI огранак дао довољно доказа о својој немоћи и да је претворен у полигон на коме одређени људи изводе политичке диверзије, да вас-питачи младих не могу бити они који покушавају да рехабилитују екстремног националисту.

Он је у својој дискусији говорио, поред осталог, да није потреб-но бити филозоф па читањем захтева за помиловање открити да оно нема везе с хуманошћу и да се иза њега крију политичка хтења су-протна платформи СК; да Статут комунистима налаже обавезу да се стално и упорно залажу да млади људи усвајају идеје и полити-ку СК; да неки наставници крше принципе на којима почива живот политичке организације чији су чланови и да покушавају да бране човека који је радио против најзначајнијих тековина револуције. Он је акцентирао да је све ово што се догађа последица лоше кадровске политике на Факултету и додао: „Не искључити ове људе из партије значи не прихватити Писмо,* значи оставити СК да плови по вода-ма либерализма и опортунизма, а оне су мутне и дубоке и постоји озбиљна опасност да се у њих утопи.“4

Исаковић ЗлаткоДруг Исаковић је говорио о два питања: о проблемима који

постоје у наставничком огранку и о акцији за помиловање Ђурића. У оквиру првог питања говорио је о нездравим односима у огранку и то илустровао и санкцијама које су актерима петиције изречене и које су више него симболичне, те да би стање у наведеном огранку могло да буде предмет расправљања на једној од наредних конфе-

* Реч је о Писму Јосипа Броза Тита упућеном почетком 1972. свим члановима СКЈ. (Прим. приређивача).

218

ренција. У оквиру другог питања, говорио је о тезама које постоје: о оној која постоји у молби за помиловање, о оној коју потписници износе да би се оправдали и о оној која се на први поглед не види. За пример је навео А. Гамса, „који је нама свима, у петици доле, на расправи о уставним амандманима, понудио један колач којим би нас, да смо га појели, отровао“. Он је своју дискусију закључио захте-вом да се потписници искључе из СК, јер „бисмо могли да распра-вљамо да ли постоји место за неку диференцијацију само када би постојала строжа казна од искључења из СК“, те да се учини предлог Факултетском већу да преиспита оправданост опстанка потписника, „управо зато да не бисмо овде стварали од младих људи правнике који су склони политичким перверзијама“.

Дацковић ЗорицаОна је пошла од тога да се организација више година налази

у кризној ситуацији и да је њен индикатор акција за помиловање Ђурића. „Више не можемо толерисати опстанак у организацији оних чланова који се идејно и политички не слажу са СК и управо сада имамо такву ситуацију. Ова акција апсолутно је паралисала рад наше организације. Ми смо донели годишњи план рада и на првом кораку, када смо почели да га реализујемо, задобили смо ударац. Овога пута студенти су заиста комунистички реаговали. Осећамо да смо довољно спремни и способни да захтевамо један здрав СК. Не можемо се никако сложити с констатацијом неких потписника петиције, да смо још млади и са кратким партијским стажом, да не познајемо довољно ову ситуацију и да сада овако спонтано реагује-мо и ниподаштавамо њихов и научни рад и досадашњи партијски стаж. То апсолутно не стоји. Ми ценимо њихов дуг партијски стаж, научни рад, али ту видимо још једну чињеницу. Комуниста се не може мерити дужином партијског стажа, јер ако је неко комуниста 10 или 20 година, не може му се дозволити да стално греши и да зато не сноси никакве последице само зато што је комуниста тако дугог стажа. Апсолутно се не можемо сложити с тим и ту видимо још јед-ну отежавајућу околност.

Зар неко ко је комуниста толико дуго може дозволити себи да у оваквом тренутку, када редови партије почињу да се сређују, води једну апсолутно штетну политичку акцију која се не може правдати никаквим разлозима, и то иза леђа организације чији су чланови? Чињеница је да су они прекршили норме ове организације и да је њихово неодговорно понашање апсолутно неспојиво с чланством у организацији. Зато изражавам и делим мишљење својих колега, и захтевам искључење ових чланова из СК, јер ова конференција и це-локупна ова акција треба да представљају један преломни тренутак у даљем раду.“

219

Глигоријевић Предраг

Мени се као комунисти намеће сáмо по себи питање: како се могло догодити да сада, у јеку спровођења Писма, у јеку борбе за револуционарну ангажованост СКЈ, у тренутку спровођења и оства-рења плана рада СК нашег факултета и заузетих ставова од јуна и октобра 1972, снаге и наставници чланови СК траже помиловање за непријатеља? Затим је друг Глигоријевић говорио о плану рада наше организације и блокирању његове реализације овом акцијом, а по-том рекао: „О личности наведеној у захтеву за помиловање нећу да говорим, јер ко је та личност у правом светлу, рекло је ово друштво. Чињеница је да је она осуђена због кривичног дела непријатељске пропаганде, дела које је по својој тежини и друштвеној опасно-сти једно од тежих дела против народа и државе. Ако пођемо од те чињенице као неспорне, онда се постављају два питања. Прво, како је могуће да се vis-à-vis? свега тога делатности личности из петиције прихвате у смислу плодоносног рада на заједничком добру наше земље? Које је то добро и тај плодоносни рад када је та личност, обе-лодањени шовиниста и осведочени протагониста разбијања Југосла-вије, својим непријатељским радом напала на саме основе друштве-ног и државног уређења, а то су управо тековине револуције? Да ли је то плодоносни рад, а ако јесте, питање је за кога? Чије интересе та личност штити? Није ли ова петиција осуда већ изречене осуде Ђурићу и давање подршке већ осуђеној политици?

Друго питање, а ја наводим онај део поднеска у коме се каже да је односна личност потврдила своју истинску припадност соција-листичким тежњама своје земље, и кажем: може ли иронија бити већа? Ако се већ говори о животном опредељењу, ми смо ту личност видели ту на Правном факултету, и то у правој боји. Ако би била тачна тврдња потиснуте петиције да се исти потврдио као припад-ник тежњи које су наведене, поставило би се такође питање како је могуће да ово друштво које се бори за прогрес осуди једног таквог човека, и то свог човека. С тим у вези поставља се и питање: које су те снаге које данас дају подршку личности које се и поред ставова партије боре за ту личност, које се у крајњем ефекту идентификују с том личношћу? То питање постављам и оним члановима партије који су се у предузетој акцији конфронтирали с партијом, не само подршком, него и илегалним радом, радом иза леђа СК? Ко је од њих упознао било кога из партијске организације ко има сазнања не са-мо о томе да постоји акција у прилог дотичној личности, него да су појединачно укључени у односну акцију?“

Читава акција била је илегална, закулисна и ишло се путем пресретања људи и њиховог обрађивања. А последњи који је све то

220

знао била је управо партија, која, узгред речено, ни до данас не зна ко су састављачи петиције. Да ли је могуће да члан СК практикује методе рада који су дубоко нелегални, да толико изгуби осећања, да заобилази партију и да управо такорећи не ради у интересу те партије којој наводно припада и на коју се позива? Најтежи је уда-рац који долази из редова партије у њена леђа, те није онда чудо да су некомунисти искористили комунисте и повели их у борбу про-тив партије. Питам се зашто се о наводном хуманизму није писало у самој петицији, него нешто сасвим друго? Одговор је, бар за мене, сасвим једноставан: кад се води идејно-политичка борба, која није борба СК, посеже се за разним камуфлажама, а ове у зависности од терена морају бити различите.

Показали бисмо политичку незрелост ако би се у једној чистој ситуацији посрнуло, тј. пошло путем компромиса, који је увек само утирао пут деградације СК. Отуда предлажем да конференција у свему прихвати закључке који су донети и управо изрекне најстро-же казне потписницима петиције.

Врачарић Лазар

Друг Врачарић је најпре говорио о задацима који стоје пред СК и које он (уколико жели да буде истински предводник радничке кла-се) мора остваривати, а такође и о настојањима да се отупи оштрица постојећих принципа и усвојених ставова. Он је потом говорио: о одредбама статута које одређују да је непоштовање усвојених закљу-чака неспојиво с чланством у СК, о принципу демократског центра-лизма, о акцији која паралише цео рад организације на спровођењу писма и нашег плана рада, и наставио: „Ако је наша организација оквалификовала дело Ђурића као екстремни национализам, ако је суд осудио Ђурића за кривично дело против народа и државе, питам се: да ли они који и даље инсистирају на тврђењу да је Ђурић радио на заједничком добру наше земље, те да је потврдио истинску при-падност социјалистичким тежњама своје земље, могу бити и остати међу нама? Знате шта, другови, крв ми проструји кроз тело при по-мисли на ставове Ђурића о комадању наше земље. Откуд му право да тако нешто изјави? Можда мисли да млађе генерације не знају да цене Сутјеску, Неретву, Крагујевац или Козару. Не, друже Ђурићу, фала лепо на таквим црним идејама.“

Све текуће проблеме наше заједнице решићемо у слози, али сви заједнички. Идеје о нереалности наших републичких граница, идеје о помоћи српском народу ван граница СР Србије, изнете од Ђурића, пале само машту страних екстремних и непријатељских снага. Како ли се само неко неодговорно игра нашом историјом. Будућност је

221

пред нама, другови, чланови СК, будућност која сигурно значи по-беду, јер имамо најубојитије оружје у нашим рукама – то је истина.

Иступ потписника овог писмена неспојив је с чланством у СК. Ту не сме бити компромиса. Ценимо њихов члански стаж, али, дру-гови комунисти, зар ће се неко усудити да каже да постоје комуни-сти првог реда и комунисти другог реда? Не, категорички не. Сви смо ми чланови СКЈ и на свима нама лежи подједнака одговорност. Само да се још једном подсетимо Писма друга Тита, у коме јасно стоји. Цитирам: „СК има повећану одговорност за правац друштвеног развоја, за функционисање и развој система социјалистичког само-управљања, у јачању револуционарног карактера власти радничке класе, за социјалистичку садржину свих друштвених односа.“ Или, да се запитамо, другови комунисти Правног факултета, шта да ка-жемо на IV и V конференцији СК које ће се одржати крајем априла и почетком маја, где ће се разматрати активност СК у остваривању задатака после писма Извршног бироа Председништва СКЈ и друга Тита.

Другови и другарице, чланови СК, одгајан у духу братства и је-динства и одрастао у социјализму, као делегат IV огранка преносим захтев да се потписници писмена искључе из СКЈ.

Гузина Ружица

У својој дискусији Р. Гузина је истакла да одлуке и оцене које су студенти дали на огранцима не критикује, већ да их усваја, јер (рекла је) „да сам ја била у вашим годинама и присутна онаквим састанци-ма и извештајима који су изнети, без присуства оних о којима се ради, ја бих исто такву оцену донела. Једноставно се изнесе оно што је професор Ђурић рекао у своме излагању поводом амандмана и на основу тога сасвим је нормално да се донесе одлука да су они који бране једног екстремног националисту и сами националисти. Ваша оцена је потпуно тачна и ви за то апсолутно нисте криви.“ Потом је казала да је молбу потписала из хуманих разлога. (Имала је у виду Ђурићеву децу, „која су остала без издржавања, без оца“, а да и не говори какав је притисак на децу имала околност што су оца испра-тила у затвор.) Она је такође казала да је данас таква атмосфера да студенти, ако хоће да остану доследни идеологији за коју се залажу, треба добро да се чувају политичких смицалица.

У даљем излагању другарица Гузина је учинила, и то „само ради утврђивања истине“, неколико замерки. Прва се односи на редослед догађаја који је, по њеном мишљењу, у извештају поремећен, будући да је најпре одржан састанак IV огранка, па тек онда огранка на-ставника, а не обратно. Друга замерка односи се на њен разговор са

222

Секретаријатом огранка наставника, јер је, вели она, „изнела многе критике на партијски рад“, а тај део њених речи није унет у извештај.

Она је такође подвукла да предаје један врло осетљив предмет и да је „веома лако прећи од осећања на национализам“ и подсетила на оно што је раније рекла. (Вероватно је мислила на следеће речи: „Врло је танка преграда између националног осећања, што за мене значи патриотско осећање, и национализма.“) Затим је истакла, полемишући с делегатима који су критиковали садржину петиције, да они (потписници) нису измислили заслуге итд. Ђурића, већ да је то рекао суд у својој одлуци. Акцентирала је, међутим, да јој ништа није одвратније од сировог национализма и да њен асистент припа-да „сасвим десетој националности и они људи који су мени телефо-нирали поводом тога, они имају то на савести“.

Што се пак тиче изјаве делегата да је акција вођена иза леђа Партије, рекла је: „Право да вам кажем, ја сам обавештена да је де-кан упознат са ситуацијом и да се сложио. Могу да вам кажем да сам га и ја у једном моменту у ходнику упитала итд. Истина је оно што је мени речено да се спремају још многи људи да то потпишу. Истина... Ми смо сами повукли своје потписе и рекли да ми обустављамо и да нећемо даље да идемо с тим.“ Најзад, другарица Гузина је обавестила конференцију да је решила да иде из службе.

Ђуричанин Властимир

Друг Ђуричанин је рекао да је био згранут кад је чуо за акцију, да му је најтеже пало то што је акција вођена илегално, али је срећна околност што је откривена и тако спречена и осујећена. Он је рекао да одлучно оповргава основаност приговора неких потписника да за састанак огранка прве и друге године нису знали, јер је М. Пак цео огранак наставника обавестио о састанку, плакат је на уобичајени начин био истакнут и никога лично не обавештавају у оваквим слу-чајевима. Он је казао и да одлучно оповргава приговоре да нису до-вољно упознати са стањем ствари и да су став заузели под утицајем старијих колега, наглашавајући да би лично осећао грижу савести да није поступано управо онако како је поступано. „Ми оправдано тражимо да се испита морална и политичка одговорност покретача ове акције. Зар не треба они од нас да стварају младе самоуправља-че, борце за социјализам, за братство и јединство? Зар може постоја-ти хуманост према човеку осуђеном за једно од најтежих кривич-них дела из Кривичног законика? У овој акцији не видим никакву хуманост. Ја мислим да се иза ове акције крије нешто сасвим друго. Чини ми се да је ова акција уперена само против Секретаријата, што потврђују и нови иступи Гузине, Басте и Јојићке на V огранку.

223

Ова акција је омела и извршавање нашег плана рада, где такође постоји одговорност баш ових чланова потписника. Остајем при томе да се казне најоштријом казном покретачи ове акције. Очекујем од ове конференције да буде успостављено једно ново стање, да Правни факултет изађе из жиже интересовања јавности по негативним поја-вама, да се убудуће о нашем факултету чује све најлепше.“

Голубовић Милица

Она је истакла да је пратила развој ситуације и да је упозната са акцијом, да огранак захтева најстроже кажњавање потписника и ис-питивање њиховог опстанка на Факултету, да су потписници свесно покушали да омету организацију у реализацији плана рада, да члан СК не може да ради иза леђа СК, да је сада сваки компромис немо-гућ и да се може узети да се онај ко се залаже за помиловање Ђурића у ствари слаже с његовим идејама.

Бенаћ Љиљана

Студенти желе да се овај спор што пре реши и да СК настави да реализује задатке које је почетком године себи поставио. Она је до-дала да се нада да ће захтев огранка бити испуњен и да огранак на-ставника треба боље да ради, јер је и он тај који посредно сноси део одговорности за насталу ситуацију. Такође је рекла да жели да обори тезу из петиције по којој је Ђурић заслужан за југословенску кул-туру и да за оно што је ван научног рада урадио треба да одговара. На крају је подвукла да би дискутанти – и то не само студенти већ и они који то нису – требало да буду мање лични, а више објективни, те да су потписници већ довољно кажњени.

Драговић Крцун

Друг Крцун је поставио питање члановима СК да ли овај фа-култет може да има два лица − једно лепо, а друго ружно, те потом одречно одговорио да „у последње време нема много лепих речи о Правном факултету“, да се сви питају шта се догађа тамо, откуд на-ционализам на Правном факултету. „Да ли је тачно то да чланови СК доста доприносе једној оваквој напетој ситуацији, има ли снаге пар-тијска организација овог факултета да се обрачуна са свим негатив-ним појавама у овој средини?“ Он је додао да је оно негативно што се дешава на факултету везано за један број наставника и да се слика допуњава с два судска процеса и акцијом за помиловање Ђурића.

„Да ли је време да овај скуп, као најкомпетентнији, себи постави питање и задатак да ли ће партијска организација овог факултета

224

то да толерише или ће нешто да учини и да изричито томе стане на пут? Ја мислим да се морамо озбиљно замислити зашто је до ово-га свега дошло и коме ово иде у прилог. Смемо ли себи дозволи-ти да после писма друга Тита и Извршног бироа, говора друга Тита Политичком активу Србије, а посебно оне критике која је упућена СКС и Универзитету, да затварамо очи и да прећутимо? Да ли су се потписници имало замислили да васпитавају студенте, који су се оградили и осудили националистички иступ Ђурића? Потписници немају право на једну овакву акцију − као чланови СК и као наши васпитачи.

На састанку огранка наставника један потписник је рекао да су студенти против професора. Ја мислим да то није тачно. Студенти нису против својих професора, већ против појединих професора, па чак је и у закључцима огранка речено да су се изјаснили против појединих, односно оних који су потписали петицију.

Несхватљиво ми је да је неко ко је био кажњен поново крши партијску дисциплину и води акцију мимо СК и Управе факултета. Не могу да схватим и то како чланови СК немају храбрости да кажу ко је написао петицију. Ваљда су се пре потписивања упитали ко је покренуо целу акцију, ко је иницијатор, да није неко са стране под-метнуо целу акцију? Чудно је и да на изричит захтев неких чланова СК на огранку наставника, они нису дали одговор, па, ето, ни наша данашња конференција не зна ко је иницијатор.

Сматрам да је овим прекршен демократски централизам, посеб-но је чудно и то што је раније речено да су то учинили неки ста-рији чланови СК. А истовремено речено је и овде малопре у једној дискусији, да би, ето, било добро кад би сваки професор лепо био испраћен, а ја мислим да бих био срећан кад би[смо] сваког профе-сора овог факултета испратили као што смо испратили професора Бартоша, а не на другачији начин, али сам исто тако убеђен да смо за то најмање криви ми студенти, а највише они сами – професори.

Истовремено истичемо: да је неко од студената ово написао или потписао, био би искључен без великих дилема. Зашто би био ис-кључен? Зато што је бранио професора који је, између осталог, рекао да је Југославија готово само географски појам, да се на њеним разва-линама успоставља неколико самосталних, чак међусобних супрот-стављених држава. Можемо ли бранити неког[а] ко овако тврди?Ето, живимо, како он то рече, на тим развалинама, па ипак нам није лоше.

Друго, никада не бих ставио потпис за помиловање неког колеге студента да је овако националистички наступио. Могу ли да браним неког[а] ко шири национализам у средини међу студентима, а твр-

225

дим да, откад сам на Факултету, нисам нити чуо нити осетио било какав национализам од стране студената. На овом факултету студи-рају студенти из свих крајева наше домовине, млади којима је циљ братство и јединство, који се гаје на овом факултету. Не бранимо неког који ово братство руши. Најопаснија ствар у животу је управо национализам међу младима.

Сматрам да је огранак четврте године правилно поступио када је ову своју оцену дао, и као члан тог огранка залажем се за извр-шење закључака, огранка СК четврте године.“

Јојић БраниславаГовор другарице Б. Јојић састоји се у основи од три дела: оног[а]

који се донекле односи на оно што је био повод за сазив конферен-ције, оног[а] који се тиче извесних догађаја који су се раније оди-грали и оног[а] који првенствено представља напад на секретаријат огранка наставника и Секретаријат конференције.*

У првопоменутом делу другарица Б. Јојић је рекла: „Хоћу да вам кажем да сам ја одговорна јер сам свесно потписала акт за помило-вање и да сам потпуно свесна тога да сам на основу свесног прекр-шаја заслужила санкцију коју ви мени треба овде да изрекнете и коју ћу ја да примим. Ја се не стидим што сам потписала акт помиловања за свога колегу. Професор Ђурић је био мој професор и код њега сам слушала Методологију друштвених наука. Кад сам свесно потписала акт за помиловање, нисам сматрала да је то илегална акција против СК, јер сам то учинила зато што сам дубоко убеђена да никакве ште-те не може бити од тога да је тај акт отишао републичком секретару за правосуђе.“

У оквиру другог дела, она је рекла: „Ја сам гласала против закључ-ка да се не разговара о професору Ђурићу, јер је овај демократски поредак јак и ми смо као колеге професора Ђурића, због угледа ове куће и због угледа ове партије, морали да разговарамо о томе.“ Она је затим говорила о случају М. Имамовића у вези са сведочењем о исту-пању Ђурића и напоменула да јој је маја 1972. године декан одузео реч, те да је написала да се не слаже да метод идејне борбе у Савезу комуниста буде кривично гоњење. На крају је нагласила да су друго-ви онда имали прилику да се изјасне о њеном ставу, а не да се чека Писмо. „Ја сам“, вели даље, „именована као врло недисциплиновани члан СК.“ Додала је да је до сада кажњавана три пута.

5 Није, разуме се, могуће прецизно повући границу између ових делова, али се то – нека нам критичари дозволе да то кажемо – никако не би могло (бар у сфери збиље) уписати Секретаријату као грех. Уосталом, сами комунисти ће то проценити, као што ће проценити и међусобни квантум дотичних делова, будући да је управо он једна од битних ознака како овог говора, тако и говора осталих актера петиције.

226

У трећем делу је говорила о састанку који су неки од потписни-ка петиције имали са Секретаријатом огранка наставника, а томе су присуствовала и три члана Секретаријата конференције СК − и окарактерисала га као веома непријатан, јер „кад се разговарало о томе како је дошло до петиције“, није „веровала да колеге могу на овај начин с њима да разговарају. Пошло се од онога за шта ми, као правници, не можемо да прихватимо да смо криви.“ Потом је нагла-сила да су је М. Курдулија и В. Станковић касније два пута звали и питали да ли ће акт послати, али да је она изрично рекла да га неће послати, те да је опет накнадно звао В. Станковић и питао је о овом, али да му је она одговорила да није лажљивица и да о томе неће више да разговара. Наглашавајући да је од целог случаја направљена драма, поставила је питање зашто је то требало друговима кад су били сигурни да акт није послат, да ли је ово начин да разговарамо у име демократије и демократског централизма и додала: „Ја нисам могла да верујем да ово данас, у име писма и у име демократског централизма, може да се дешава у СК. Жао ми је, другови, што сте убеђени у оно што сте овде прочитали. А још ми је жалије што су, опет понављам, наши другови наставници из Секретаријата конфе-ренције свесно дезинформисали о нама.“ Осим тога, говорила је и о томе да је Секретаријат направио вештачки раздор између огранка наставника и студената и додала: „Ми не смемо овако да радимо и да иза писма овако људе деградирамо. Кад је друг Мома дозволио себи да чита текст професора Ђурића, изречен приликом уставне дискусије, требало је, другови, и да прочита шта сам ја у том истом тренутку казала професору Ђурићу. Кад је професор Ђурић гово-рио, ја сам тада говорила, не као члан СК, не што је он мене идејно и политички погодио, него ме је погодило то зато што сам се пита-ла где моја деца треба да живе. Друг Мома је онда ћутао, ћутали су другови у сали, који су данас чланови Секретаријата СК ове конфе-ренције, који су довели до овога да се ја понижавам.“ Напокон, она је изјавила да је за њу статутарност у раду СК светиња и да члан СК треба да присуствује разговору о њему, те да је (кад је то захтевала) имала на уму статутарност, тако да је коришћење тим правом про-цедурална смицалица.

Васиљевић Мирко

„Уставно право претпоставља, пре свега, легално право, свака делатност мора бити легална и она мора имати своју форму и садр-жину. Форму у смислу обавештења надлежног органа да ће се пред-узети једна акција, али се код тога мора водити рачуна у чије се име иступа. Поставља се питање како се може покренути за другога акција без знања и пристанка окривљеног или његове породице и може ли се ставити у оквир уставности и рад који је илегалан.

227

Не треба бити правник да би се одговорило како се једино може одговорити. Не. Осим тога, кад се ради о члановима СК, не могу они да се придруже ниједној акцији, ако је та акција уперена против СК, јер између СК и устава нема раскорака, будући да се СК и те како бори за законитост, па, према томе, и за уставност. Хоћемо ли ми убеђивати наставнике шта је законитост и уставност, или ће неко од њих на сопственом примеру да нам покаже шта је нелегалност? Не може бити сумње да је, посматрано по методу рада, делатност везана за петицију која се налази у материјалу нелегална, да је њена садржина неистинита, а ту садржину они хоће да прикрију формом.

Ако су се већ позивали и позивају на уставна права и хуманизам, принцип је да оно што тврде буде истинито. Ако је истинито оно што се тврди у поднеску за помиловање, онда је Ђурић невино осуђен, а ако је невино осуђен, онда се иде на обнову поступка, а не на поми-ловање. А то значи да Ђурићу треба дати потпуну рехабилитацију. Међутим, како у поднеску стоји да се поступак покрене по службе-ној дужности, акт помиловања претпоставља истинитост чињеница, а истина је да је Ђурић непријатељ, да је радио на рушењу основа овог правног поретка, да је радио против интереса ове државе. Како се онда може рећи у петицији за помиловање да је Ђурић радио за добробит наше земље и да је он потврдио своју истинску припадност социјалистичким тежњама своје земље? Ту је и питање могу ли уи-стину наставници бити у заблуди о делатности именованог.

Ово и због тога што је овде на Факултету вођена и те како ин-тензивна политичка борба против националистичког и уопште ре-акционарног понашања Ђурића, и то на свим јавним састанцима, и то је чињеница која је мање-више општепозната. Не дозволимо да постанемо објекат манипулације оних који траже помиловање екс-тремног националисте, штитећи се плаштом хуманости.

Најзад, може ли се уопште поставити питање да СК не поступи онако као што је предложено у закључцима огранака, чији чланови нису потписници петиције за помиловање? Уколико желимо да бу-демо комунисти, такво питање се не може поставити.“

Тонка Карло

„Довољно је“ – рекао је дискутант – „упознати се са ситуацијом, укључујући и садржину петиције у којој се велича човек који је осуђен због кривичног дела против народа и државе, а такође и са захтевом огранака. Акција не само што је вођена илегално, већ је по својој садржини потпуно супротна програму и Статуту СК, ово и због тога што се њоме желео дискредитовати рад читаве наше орга-низације и што су се потписници служили неистинама.

228

Е сад, како можемо да разумемо казне које је изрекао огранак на-ставника? Можемо само тако да је то доказ да не схватају ситуацију онако како су је схватили и формулисали у својим закључцима сту-денти комунисти, а то је да се чланови СК, припадници ове групе, казне искључењем. Због тога, као делегат четвртог огранка, прено-сим захтев овог огранка, да се поступи онако како је формулисано у закључцима које је он донео. Ово сам ја припремио овде док смо седели и расправљали. Међутим, да се не би пребацило нама да смо ми то све унапред припремили, да је ово на известан начин режирано, намештено, да су нама потуране дезинформације, да нисмо у потпу-ности упознати, мислим да овде треба разлучити две ствари. Једно су мотиви потписника овог предлога за помиловање, а друго сâм начин, сâм рад ове групе на томе. О мотивима не можемо разговарати.

Међутим, о самом чину можемо да говоримо. А тај процес је нелегалан, нема покрића. Заборавља се на то да један човек чини многа дела која су у супротности са основним моралним нормама и законским нормама нашег друштва. И још једна ствар која се проте-же све време овде, прави се разлика између чланова СК наставника и чланова СК студената. Мислим да ту не може да постоји било ка-ква разлика, апсолутно никаква. Члан СК је члан СК због тога што има идеје које захтева Савез комуниста. И да ли је он млад, да ли он има двадесет година или има педесет, да ли има годину стана ста-жа партијског, или има 30 година стажа, мислим да ту нема никакве разлике.“

Ирић Радоје

„Нама је јасно да скоро једни све исти људи потресају ову нашу кућу својим иступима. Зар треба да толеришемо њихово иступање, зар треба да прихватамо њихова излагања да нису били довољно свесни политичког момента и да су иступали наивно и неопрезно?

Предлажем да се потписници најоштрије политички казне и да се преиспита опстанак појединих професора као васпитача на овом факултету.“

Трајковић Миодраг

Друг Трајковић је говорио о разлозима који су узети у обзир приликом изрицања казни у наставничком огранку, нагласивши да се из материјала за конференцију види како је ствар текла. Ше сти огранак је рекао да је акција политички штетна, па је против-на закључцима тог огранка и да је вођена изван СК. Потом је рекао да је огранак наставника спреман да прихвати критику и да је врло дисциплиновано примени, али да ваља имати на уму да је посао тек

229

започет и да се ради о јединственој организацији која у клими која се ствара после Писма треба да почне да се бави сама собом као це-лина, а не да ствар разбије по огранцима.

„Жеља наставника је да поздрави ову политизацију студената која је очигледна. Ми морамо признати да оваквог политичког ин-тересовања и овакве активности студената није било у последњих четири или пет година. Мислимо да је сигурно клима после писма утицала да студенти постану јако заинтересовани за целину идеј-но-политичких проблема на Факултету, и управо из тога произла-зи и наш захтев, наша жеља, да се сарадња продужи, да управо ову политизацију, која се примећује и код студената и код наставника, искористимо за циљеве који су заједнички. Ми ћемо вам бити вео-ма захвални ако на начин како сте се око овог питања ангажовали, покренете питање реформе, која управо не иде добро у наставнич-ким редовима. Ми желимо да студенти на једној од наредних кон-ференција или у својим огранцима, јер смо позвани да сви о свима говоримо, покрену питање идејности у настави, питање наших уџ-беника, питање реформе, наставе, обавезе наставника итд.“

Вукобратовић Здравко

„Професор Ђурић је екстремни националиста. Ја сматрам да ни ови другови који се с њим поистовећују нису пожељни да дају мишљења о нашој заједници, која се стварала тридесет година и која треба још да се ствара. Ови другови заборављају да су васпитачи једне омладине која треба да доноси право и да учествује у праву. Мени се не може приговорити да нисам упознат са стварима. Волео бих да ми неко од потписника писма приговори да ја нисам упознат. То бих стварно желео да видим.

А професор Ђурић изнео је следеће ставове: свесни смо, каже, да границе наше земље нису ни географске ни националне и да, каже, изван Србије живи велики број Срба. Да ли то значи да су они Срби који живе изван граница Србије потцењени? Да ли то значи да они немају иста права која имају у самој Србији? Да ли то значи да, рецимо, наша браћа Хрвати другачије поступају према Србима? Он је рекао да се стиди што живи у једној оваквој заједници, што живи у једном оваквом друштву, и да ли онда треба да потписници писма кажу да су Ђурићеви ставови одговорни и да је управо он поступао као одговоран члан наше заједнице и да је управо одговарао своме позиву? Да ли се треба поистовећивати са ставовима онога који је истовремено против ове заједнице?

Што се тиче хуманости ове акције, ја не знам: да ли се о некој ху-маности и ради? Да ли је човек хуман кад једном прича једно, други

230

пут показује нешто друго? Ја мислим да у социјализму не сме да буде двоструких личности – хомо дуплекса. Да се осврнемо, рецимо, на професора Ружицу Гузину када позива секретара другог огранка и када му поставља питање: ’Мислиш ли ти, друже, да положиш исто-рију код мене?’ То значи да такав акт уопште није хуман, ја не знам да ли такав човек може имати хуманости. Затим, желео бих да се осврнем на оно Бастино да је ово извођење пред срамни стуб. Ми смо свесни ситуације на нашем факултету. Ово није ни линчовање, ни извођење пред срамни стуб, него управо позивање на одговор-ност оних који су криви због овога стања и који треба да одговарају. Сваки члан треба сваког тренутка да даје свој допринос Савезу ко-муниста. Иначе, ако не буде тако поступао, њему нема места у СК. Ми нећемо неопредељене у СК, нећемо оне који данас говоре једно, сутра друго. Ми требамо човека који ће бити дисциплинован да би могао да буде градитељ овога друштва. Дужност нам је да и ми пока-жемо да оштрица СК није отупела нити ће отупети.

У овом тренутку захтевам искључење потписника из СК, а исто-времено да се учини захтев Наставничком већу да донесе потребну одлуку, јер се не сме дозволити да овакви другови остану на Факул-тету и буду васпитачи наших студената.“

Ђуровић Радомир

Говорник је рекао да га забрињава, не хоће ли потписници бити кажњени и искључени с Факултета, већ морално стање у коме се на-лази наша организација, јер „и партија је то учила и друштво учи и искуство учи, где се старији не поштују, а омладина не васпитава, да ту нема напретка“.

„... мени је част што сам продекан овог факултета и то баш ово што се каже у ове две тешке године кад су направљени не знам какви, огромни ексцеси на рачун овог друштва, кад је, значи, овај факултет доводио до руба пропасти нашу друштвену заједницу. Ја мислим да су све такве оцене нетачне и неистините. Ради се о једној здравој ор-ганизацији и здравом делу нашег друштва. Он је то илустровао упи-сом зајма за пругу Београд–Бар и солидарну штедњу“ (553 хиљаде динара појединци, 500 хиљада динара Факултет). Такође је рекао да један члан нашег колектива извршио одређену „инкриминацију због које је претрпео санкцију“, али да је СК, укључујући ту и огранак наставника, то осудио. Потом је казао да никада Правни факултет није био у моралној кризи и дилеми, али да данас јесте и да је до тога дошло „једним низом непромишљених поступака и давању изве-сним акцијама неког значаја које оне стварно немају“. У даљем изла-гању дискутант је говорио о томе да су потписници од своје намере

231

„одмах одустали кад им је казано да би то имало политички штетне последице“ и да је огранак наставника сваког потписника члана СК ценио с тачке гледишта њихових субјективних мотива.

Чабрило Желимир

„Мислим да смо се данас сакупили да бисмо коначно рекли ко стоји на платформи СКЈ, а ко не, да бисмо коначно показали ко се и за какве идеале бори. Ово је значајан тренутак из кога наша ор-ганизација мора изићи консолидована и чврста.“ Чабрило је подву-као да је огранак наставника изузетно значајан за организацију СК Факултета и да је управо и зато значајно да се реше проблеми који тај огранак годинама потресају, а не да се компромисима у ствари увећавају. Затим је говорио о томе да су његовом огранку полаз-на основа били закључци Секретаријата наставничког огранка; да су они од секретара Секретаријата конференције и његовог заме-ника чули само оне чињенице које су ови знали и да су студенти сами објективно све ценили, те да изјава Б. Јојић о М. Курдулији и М. Паку не стоји; да он и његове колеге студирају и седе у клупама у којима су седели Лола, Бурџевић, Томовић и 21 народни херој, који су изградили Југославију онакву каква јесте, да би након 28 година од рата и милион и седам стотина хиљада жртава, Михаило Ђурић утврдио да унутрашње границе ове земље треба мењати. Говорник је даље рекао да је наше правосуђе (иначе, оружје у рукама радничке класе), ценећи све околности, казало своју реч, а да петиција својим садржајем представља подршку Михаилу Ђурићу и, „ако је тачно све оно што се о Ђурићу у петицији износи, онда се тиме потпуно негира све оно што су генерације комуниста чиниле за добро ове земље. Јер, ако је Ђурић у праву, онда је наша социјалистичка ствар-ност потпуно погрешна. Због свега овога ми смо били јединствени у осуди петиције.“ Потом је говорио о томе да је овом акцијом онемо-гућено извршавање плана рада наше организације и да је због тога нужно да „једном заиста скинемо с дневног реда овакве и сличне случајеве, како бисмо се заиста пуном снагом, идејно јединствени, дали на извршавање наших редовних задатака“. На крају је говорио о излагању Б. Јојић и Р. Гузине, и подвукао да се не ради о негирању било чијег дугогодишњег рада, већ о политичкој тежини коју акција има, укључујући и садржину петиције, у којој нема ни трага о кри-вици Ђурића. Отуда су комунисти-студенти једногласни у захтеву да потписнике петиције треба најстроже казнити и учинити снажан допринос на консолидацији СК Правног факултета. Коначно, ре-као је да је Бенаћ Љиљана доста произвољно и нетачно изнела став трећег огранка.

232

Марић Георгије

„Стекао сам утисак да је становит број дискутаната заборавио у ствари о чему ми овде расправљамо. Наиме, заборавља се уопште чињеница да је ово Скуп чланова СК, а Савез СК је једна политичка партија, ако се не варам, која својим члановима који добровољно ступају у њу намеће одређене норме којих се они морају придржа-вати.“ Он је потом рекао да би занемарио морално-политичку по-добност, али да о потписницима закључује на основу њиховог дела.

„Кад једна социјалдемократска партија себи може да дозволи да од својих чланова захтева да се понашају на одређени начин, питам се због чега онда комунистичка партија то не може да учини?“ Друг Марић је говорио и о томе да је наведеном акцијом прекинут напор СК на реформи и да и у тој светлости ваља процењивати понашање потписника акта у корист Ђурића. Разлози из петиције могли би на-вести човека да закључи да се они у великој мери солидаришу са оним што је Ђурић говорио.

„Ми се овде налазимо пред једним актом који је у супротности с нормама које постоје у партији. Не би требало да се ова тема своди на поље личног, емотивног. Овде је у далекој већој мери реч о нече-му што је ствар нашег мозга, а не наших емоција. Професори који су дискутовали, а који су потписници ове петиције, били су далеко више на пољу своје личности, својих емоција. Ја постављам питање потписницима ове петиције каква би њихова реакција била да се, рецимо, слична петиција покренула поводом Шиме Ђодана и Марка Веселице, иако је ту ствар веома слична, чак и иста. Разговарајући с људима уопште поводом Савеза комуниста, а и учествујући у ње-говом раду, човек веома брзо стекне утиске који се своде на то да је организација мртва, инертна, да у њој преовладава један начин мишљења који никако није у вези са оним што је марксизам, него да је то мишљење грађанско. Ја управо мислим да је ова акција таква и она се може објаснити тиме.

Хтео бих само још једну реплику на тврдње професора Ђуро-вића да је овај факултет дао велике суме новца за одређене друштве-не акције, јер ипак то не може бити елеменат и није увек меродавно у одређивању колики је и какав је квалитет нечије политичке при-падности.

Ја се залажем за радикалније казне него што су биле.“

Потић Драгиша

„Само сам желео да кажем да Председништво предлаже радно тело за предлоге и закључке и с тим у вези предлажем следеће другове

233

и другарице: Марић Георгија са огранка I године; Ковачевић Јасну са огранка II године; Исаковић Златка и Марковић Милана са огран-ка III године; Вујић Светислава, Тонка Карла и Драговић Крцуна са огранка IV године; Трифуновић Зорана и Вукашиновић Драгише са V огранка; и Јездић Михаила са VI огранка.“

Шошкић Драгутин је инсистирао да буде више делегата за-ступљено из наставничког огранка, будући да се ради о људима с тог огранка. Неко је од присутних предложио да, поред М. Јездића, буде и он (Шошкић), али је М. Курдулија истакао примедбу да Шошкић није делегат, да је број људи у односно тело предложен сразмерно броју делегата који одговара броју чланова СК, али, одступајући од овог правила, предложио је да се изабере још један делегат из VI огранка, што је конференција прихватила и изабрала М. Милутиновића.

Конференција је једногласно прихватила листу предложених кандидата.

Баста Данило

Дискутант је своју мисао најпре везао за, како он вели, „спе-цијални третман који одређени људи и партијски форуми на овом факултету имају према њему“ и, да би то поткрепио, казао је да је оно што је говорио извитоперено, да су у материјалу за конферен-цију сервиране полуистине, да је изнета само његова реч са састан-ка огранка наставника од 21. марта 1973. и да се боји да је то све-сно учињено, да записник који је приложен није комплетан и да су неке дискусије о којима се ту ради интерпретиране „на начин који би неком другоме могао више да одговара него ономе ко је то говорио“, да се ради о фанатизму неких људи овде који по сваку цену хоће да ликвидирају потписнике петиције, да је њихово присуство састан-ку V огранка квалификовано као наставак акције, иако им је речено зашто нису присуствовали састанцима огранка, и да је он (Баста) то назвао политичком перверзијом, да је секретар Секретаријата конфе-ренције ћутао осим кад се радило о његовом (Бастином) кажњавању.

Друга ствар о којој је дискутант говорио тиче се метода вођења акције и статутарности реакције комуниста на ту акцију. Он је рекао да прихвата да су „потписници ове акције погрешили у оном тре-нутку када ниједан званични политички форум на овом факултету нису обавестили, али да ствар није толико нелегална као што хоће овде да се представи, није толико нелегална, јер је управа Факултета ипак била обавештена, и то тог дана кад су потписи били стављени на хартију. Управа Факултета била је обавештена.“ Он је инсистирао на томе да је повређена одредба Статута која се односи на право чла-нова СК да присуствују када се о њима расправља и одлучује, и да се

234

боји да до тога није дошло случајно, те додао: „Треба ли пред вама да се подсећам једног основног, темељног права у склопу општег права на самоуправљање? Ми смо то право искористили. Разуме се, као чланови СК, требало је можда брижљивије да размислимо о томе треба ли уопште да користимо то право.“ У вези с тим и њиховим мотивима, он је нагласио да се човек не може свести на једну димен-зију, на политичко биће, јер „у сваком од нас тиња још много других компоненти“. Баста је на крају рекао да не би „требало да извесни људи и одређене снаге крше антипропаганду социјализма, и пого-тову не би било добро да се под социјализмом потура нешто што с њим везе нема“.


Друг Курдулија је рекао: „Овде је изнет један изузетно вели-ки низ инсинуација и тврдњи које се не заснивају на чињеницама. Ја бих, илустрације ради и оних – уколико евентуално таквих има – којима нису познате све чињенице, учинио неколико напомена које бацају довољно светла на оно што сам рекао.

Прво, свима је познато какав је мој став одувек био у разгово-рима са иступањем Михаила Ђурића. Има овде другова који седе, да их не помињем, који знају да сам ја, кад је Ђурић у сали за седнице држао онај свој познати говор и излагао свој политички проблем, баш и тада добацио следеће: ‘Такве ствари ја сам за цело време рата слушао од снага које су поражене у револуцији.’

Друго, онај текст Ђурићев из решења Окружног суда о томе да не треба забранити часопис Правног факултета ‘Анали’, прочитан је само на првом и другом огранку, и то искључиво због тога што је Андрија Гамс на састанку огранка наставника рекао да су студенти знали оно што је Михаило Ђурић написао и говорио, не би донели овакве закључке. Да бисмо отклонили ту тврдњу, ми смо то људима прочитали, па нека изволе и на основу тога кажу своју реч.

Треће, записник са састанка огранка наставника требало је, пре-ма сугестији која је изнета на том огранку, у скраћеном обиму да буде презентирана. Ми смо, међутим, рекли да све дискусије ових другова и другарица у целини буду откуцане и тај записник је пре-куцао Аца Петровић, дактилограф у администрацији Факултета.

Најзад, има овде приличан број чланова огранка наставника који ће се сетити да сам ја на састанку о коме је малопре било речи, поред осталог, рекао и ово: ‘Не узимам реч због тога да бих говорио о богомољству, о литијашењу, јер је управо то оно што је дало до

235

сада само те плодове да нам се проблем, након извесног времена, враћа, али тада увећан на квадрат.’“*

Ћуковић Срђан

„Како је могуће да је неко осуђен од легалног суда ове земље за нешто што није било у складу с природом и суштином тог система, и да је то од стране партијских организација овога факултета ква-лификовано као екстремни национализам, а да одређен број наших наставника, међу којима има и знатан број комуниста, тврде како је професор Ђурић – јер о њима се ради – у свему веома позитив-на личност, уз то заслужна, као и да је његов допринос од изузетне вредности за нашу мисао и културу. Очигледно да овде нешто није у реду и да су подносиоци акта о помиловању били дужни да о томе воде рачуна, будући да смо ми, а ја говорим као студент, дошли овде на Факултет да од њих научимо какве све вредности за друштвени систем и односе у њему имају не само правне него и остале дру-штвене норме. Уместо тога, ово што је наведено у петицији упућује на закључак да су сви у случају професора Ђурића погрешили и да греше, сем потписивача и састављача петиције.

Неко може бити подстакнут на одређену акцију и понашање ху-маним мотивима. То је у човековој природи, то је у свима нама и то представља свакако нешто што је дужно поштовања. Међутим, сматрам да у нашем друштву, у његовом систему, стоје и друге вред-ности, које су и те како значајне за његов опстанак и стабилност.

Учили сте нас – опет се односи на вас, професоре – и учите нас да је то братство и јединство наших народа, равноправност, само-управљање итд. Ако је то тако, онда се поставља питање да ли се одређене друштвене и револуционарне тековине могу пренебрегну-ти када се неко одлучује на акцију због хуманих разлога. На овом факултету сам слушао о томе да не изненађује све што се десило с професором Ђурићем. То за мене, као и за моје колеге студенте, значи да смо ми његова прва грешка, па се питам зашто се њему, не чекајући оно што је условило петицију, није од стране њених предлагача по-могло на време да не долази у сукоб са основама нашег друштвеног система и платформом Савеза комуниста. Сматрам да би према њему

* Истине ради, ваља рећи да је, након усменог образложења казне Д. Басти, у коме је, поред осталог, речено да је узета као олакшавајућа околност то што је исти био асистент Михаила Ђурића, друг Курдулија рекао да не би било згод-но за Басту (а ни за партијску организацију) да остане траг о тој околности, јер испада да је олакшавајуће то што је некомуниста деловао на комунисту уместо да буде обратно. Излишан је сваки коментар о томе да ли се овде ради о „спе-цијалном третману“ или ствар стоји управо обратно.

236

они били далеко хуманији, ако је заиста реч о хуманости, да су помо-гли да се отклони оно што је на крају довело до петиције.

Ми, студенти комунисти, најоштрије замерамо онима који су потписали ову петицију, јер у томе видимо конкретан вид испоља-вања либералистичког односа и одговарајуће појавне облике фрак-ционаштва, које има за циљ да нас спутава и разједничи у акцији коју воде СК и све прогресивне друштвене снаге на плану реализо-вања задатака из писма Извршног бироа и говора друга Тита поли-тичком активу СР Србије.“

Павићевић Радован

Реч говорника могла би се поделити на два дела: на онај који се тиче општег стања и прилика код нас, посебно у СК, и на онај који се тиче потписника петиције.

У првом делу говори се: о данашњој фази јачања СКЈ, о томе да СК није био довољно активан и да су управо те околности иско-ристиле разне друге снаге које нису биле на социјалистичким пози-цијама; о оживљавању принципа демократског централизма, без кога нема активне улоге СК, јер он подразумева учешће чланства не само у фази прораде политике већ и у фази реализације политике; о потреби за подизањем моралног лика комунисте; о факту да је на Ђурићево националистичко иступање реаговано одмах.

У другом делу говори се о два момента: а) о томе да ли су људи о којима говоримо учинили оно што су учинили из националистич-ких побуда и б) о томе да ли су они уопште криви. Што се тиче пр-вог момента, дискутант је, поред осталог, нагласио да „ми нећемо да проналазимо национализам по сваку цену, зато што се то од некога споља тражи, а многе се ствари споља траже, па оне нису у реду и увек ћемо их одбити и треба да будемо спремни да их одбијемо. То је у сагласности с моралним интегритетом комунисте, ако је комуни-ста, а ако није комуниста, нека прихвата све што му се каже и нека извршава све што се од њега тражи.“ За Р. Гузину је рекао да она стоји на марксистичким позицијама. За Б. Јојић је казао да она не може бити националиста, већ интернационалиста, док је за А. Гам-са рекао да има грешака и да понекад некога исувише брани, те да би требало да се више дистанцира од неког (Ђурића), али да није националиста. Што се тиче С. Врачара, дискутант је казао да исти није кажњен због национализма, већ „због извесних претеривања и пренаглашености и неодмерености у неким критикама итд., али смо ми Врачара и похвалили због низа иступања, онда када је требало, и због одређене смелости, док су други ћутали и чекали заветрину и погодно време па да онда кажу шта треба и да неки поен себи упишу

237

у своју политичку или не знам какву другу каријеру“. Што се тиче другог момента, тј. политичке одговорности, она стоји и наставнич-ки огранак је ту страну ствари претресао и применио казну.

Шкипина Чедо

Он је говорио о томе да се у наставничком огранку практикују компромиси, да с тим треба прекинути и примењивати оштрије санкције.

Печујлић Мирослав

Он је рекао да је сâм догађај израз једног понашања и стања у организацији и истакао да расправљајући дуго о Михаилу Ђурићу ми расправљамо о себи, јер смо учинили низ излишних уступака и да је било „много лажног хуманизма“.

„Ми нисмо били на висини када смо морали бити одлучни, када је требало да кажемо: ‘Наставничко звање не даје право на пропове-дање национализма.’ Таква снага средине, да смо је онда имали, дала би нама друга морална права. Ми нисмо били свесни тога да постоји известан однос између способности наше властите средине и наше властите одговорности, да потискујемо извесне идеје и становишта и платформе с којима се дубоко не слажемо. Оно што сам ја замерио и сада замерам, не само овим друговима, него и шире, јесте чињени-ца да смо ми фактички у много случајева подржавали на известан начин Михаила, да је он осећао да има иза себе извесну залеђину, из-весне аплаузе, извесно одобравање из седнице у седницу, из догађаја у догађај. Да смо друкчије реаговали, да смо имали чврст став, да ка-жемо ‘Сâм си, иза тебе не стоји нико, ми не делимо твоје гледиште, грешиш и не можеш бити ту с таквим становиштима’, да смо ставља-ли хладне облоге – не би ни он био гуран на изазивачке поступке. Ми смо умели дивно да применимо познати балкански метод, да имамо гласноговорника, да он иде напред, да на неки неодређен начин или подржавамо или не дајемо томе онакав отпор и онакву битку каква је требало... ми не можемо тражити помиловање са образложењем да не би требало да дође до прекидања плодоносног рада професора Ђурића на заједничком добру наше земље. И то сам назвао ‘цини-змом’, јер је то што је Михаило изложио објективно била најразвије-нија платформа која је угледала светло дана у Србији и да се он с њеном садржином и одбраном те садржине никада неће сложити.

Ја сам тај став имао и задржао. Ружица је говорила о мом гла-сању, а заборавила је да дода да је то било неколико година пре него што је била дискусија о амандманима, пре Михаиловог чланка, пре његовог национализма. Неколико година пре. Ја сам и тада на већу

238

оспоравао реферат сматрајући да је нетачна одредба у реферату да је Михаило марксиста, напротив, тада ми је један од другова рекао да је то бирократско и функционерско реаговање које суди о марк-сизму других, али сам сматрао да то није она гранична линија, тада, која би ме терала да гласам против избора. За мене је крајња линија толеранције, била и остала, непрекорачив праг за нас, по мом уве-рењу, национализам, шовинизам, распиривање, стога јер је за Југо-славију то егзистенцијални, безусловни императив. То је за мене био Рубикон. Ја знам, као и остали другови, како се Југославија стварала преко пушчане цеви и како се она може разбити. Сматрао сам да смо ми интелектуалци дужни да свој тег стављамо на другу страну, а не на ту, без обзира на одговорности других. Студенти су, уосталом, на то реаговали једним правим осећањем.

Ја не кажем да су другови који су потписали петицију то учи-нили из националистичких побуда. Али са оном садржином, то би имало то објективно значење. То сам рекао и то говорим. И најзад, последње у вези с тим, ипак ми морамо да видимо да је то једна ка-рика у низу која нас спречава да консолидујемо своје редове, орга-низацију, факултет, и која нас одваја од текућих проблема. Ми не можемо живети не поштујући заједничке одлуке. Имамо обавезу и према организацији или, ако је дошло до тога стања напетости из-међу личних уверења и могућности збивања у њој, свако од нас мора извући консеквенце.“

Печујлић је даље говорио: о улози конференције и подвукао да се морају стварати претпоставке за један истински преокрет и у идејно-политичком погледу и у основном задатку Факултета, о зна-чајној, и то је „оно што је ново и позитивно“ – и пробуђеној студент-ској енергији, о одлукама конференције као налогу за рад, о борби на оба фронта која су у Писму омеђена, о идеолошком и политичком рашчишћавању у организацији, о опстанку потписника на Факул-тету, при чему се ваља чувати аутоматизма. На крају свога излагања он је рекао:

„Ја сам лично дубоко убеђен да се друштвени напредак ка пу-нијим и аутентичнијим социјалистичким односима више не може постићи без снажног активизма младих генерација. Старе генера-ције су дале многе обнове и увеле земљу из периферије у центар... Ако хоћемо револуционарни континуитет, потребна нам је само-својна генерација, генерација која ће мислити самостално, јер са -мо сталност је основ и сваког другог стваралаштва.

Задатак је нас, васпитача, који мислимо о томе, као што је и Маркс не случајно рекао да васпитачи треба и сами да се васпита-вају, задатак је нас да колико можемо том млађем свету пружимо

239

што умније путоказе како би на свој начин дошао до тога да своју енергију укључи у покрет.

А то заиста захтева код свакога од нас да се суочи са собом, да ис-пита које хоризонте то отвара. Према томе, ја мислим да смо ми сада пред једном изузетном ситуацијом, то је крај стања у коме су студен-ти, комунисти, комунисти грађани, комунисти другог реда.“*

Лопичић ПавлеОн је рекао да са студентима предговорницима нема ништа

заједничко, да с њима или с њиховим васпитањем нешто није у реду.

Врачар СтеванОн је најпре говорио о догађајима који су се збивали пре 20 и

више година и који су били стравични, али да је ово што се догађа „најстравичније што се могло догодити“. У даљем излагању он је нагласио да о свакој ствари ваља темељно, зрело и комунистички расправљати и да се ваља чувати олакости, недовољне информиса-ности и брзоплетости, те да се боји да „је у овом случају управо то уследило“. У вези с тим, он је ставио замерке Секретаријату огранка наставника – а она „у извесној мери погађа и партијско руководство Факултета“ – што је цела ствар „на неки начин испала из руку, из-летела, почела да се котрља као мала грудва која се претвара у стра-вичан услов који прети да однесе из партијске организације одређен број чланова СК, да буду избачени с Факултета, да буду пропраће-ни презиром нашег друштва и све остало што заједно с тим следи. „Није“, рекао је Врачар, „ситна ствар оно што се код нас дешава у друштву, није ситна ствар оно што се дешава као рефлекс свега тога на нашем факултету.“ Говорник је затим додирнуо питање свога по-литичког опредељења и уласка у СК у осамнаестој години живота. Њега нису револтирали револти студената, већ, како рече, „пона-шања мојих колега – наставника“, односно извесног броја њих који су студенте довели у ситуацију да не буду обавештени до краја на адекватан начин. Рекао је да има утисак да је цела ствар последица недовољног политичког рефлекса и подвукао: „Остаје оно што нико избрисати не може, а то је сиромашнија партија за неки број правих чланова партије. То постаје трагедија и за њу, то постаје трагедија и за те људе. Ја тиме не желим да кажем да су то ови људи. Ја само подсећам да је то чињеница пред којом свако мора да се замисли, па ћете и ви на неки начин морати о томе да размишљате.“ На крају је студентима напоменуо да има наставника који немају своју децу али да имају њих.

* Један део дискусије друга Печујлића није ни снимљен на траци услед премота-вања исте.

240

Шошкић ДрагутинИменовани је говорио о томе да се за присутне потписнике не

може рећи да су националисти, те да „њихово одстрањивање из ове средине на овај начин и у овој прилици не значи њихово одстрањи-вање као оних људи који су политички погрешили, јер су направи-ли један одређен политички несмотрен потез, него као људи који су били саговорници, били тумачи или не знам шта, или браничи итд. оног национализма који се у своје време и у свом облику појавио на овом факултету“. Потом је рекао да је посао око укупне припреме и мобилисања чланства добро обављен, али да већ од 1968. постоје врло јасне тенденције које иду за тим да се направи раздор између студената и наставника, и да снаге чија је то тенденција сада имају сатисфакцију док оне снаге које су се томе супротстављале данас „констатују да је дошао један тренутак дефинитивног расцепа и ту нема уопште спора. Хтео то неко да призна или не, и то ће показа-ти следећа година или следеће две године.“ Затим је нагласио: „Ако неко мисли да ће се питање политичке стабилизације решити тиме што ће неколико наших наставника бити избачено из партије, ја ни-сам сигуран да ће се то догодити.“

У даљем излагању, он је говорио о томе да се ради о неповерењу према наставничком огранку и нагласио: „Ако је то неповерење, онда је неповерење свима... Према томе, идемо до краја: коме неповерење, у чему све неповерење, због чега неповерење и куда сад из непо-верења да идемо даље? Јер на овим питањима задржати постојеће стање значи поновно долазити у исту ситуацију у којој смо се ми до сада налазили и у просторима у којима смо се ми до сада кретали. Према томе, ја хоћу следеће да кажем на крају, јер ме већ упозоравају или да не говорим онако како је била општа једна атмосфера овде или да говорим друго. Ми се овде не можемо опредељивати само за искључења. Ми морамо на конференцији говорити какви су исхо-ди, предвиђања исхода самим искључењем, предвиђања токова куда треба даље да иду, куда се они усмеравају...“ У вези с тим, он је ре-као да „ако су студенти говорили овде у име чланства где није било никаквих одступања, никаквог осипања, осипања у процени грешке, осипања у исходима, осипања у погледу усмеравања даље политике и диференцијација у СК на Правном факултету, онда ће остати стање какво је било јуче“ и да, према томе, „не би смели делегати да се опре дељују на чињеници да ли је ових пет-шест наставника морално политички подобно или није, да ли треба да иду с Факултета или не“.

Мирковић Мирко

Мирковић је, поред осталог, говорио о томе да се СК, дакле и наша организација, налази у грчу и да исход зависи од тога хоћемо

241

ли и можемо ли истински схватити широке оквире у којима се да-нас налазимо и да не треба да баратамо распарчаним чињеницама, већ да имамо у виду целину проблема и његовог порекла. Он се није сложио са оценом Р. Павићевића која се тиче прилика испољених у време жучних расправа о доношењу уставних амандмана и нагла-сио да су управо у то време поникле извесне крупне дилеме које, захваљујући и општим околностима које нису биле повољне, нису отклоњене, већ су, напротив, нагомилаване, и то при пасивном по-нашању СК. Ту су се појавиле одређене струје, које су уз наше за-творене или полузатворене очи чиниле немогућим да се сви заједно доводимо у озбиљан политички теснац, да сужавамо свој видокруг и да се доводимо у стање безнађа.

Међутим, не бих превидео једну, по мом мишљењу, јако важну ствар, симптоматичну и за редове наших студената од тога времена наовамо, а једним делом и за организацију наставника. То је време, другови, када се појављују и отпори на извесна дивергентна раз-мишљања – девијантна, кажем, у односу на програмску оријентацију СКЈ. Не заборавимо да је то време када студенти Правног факултета почињу да проналазе сами себе, да откривају бистрину својих по-литичких погледа, када су били у стању да у време једне политичке узбурканости у мраку, који је био неоспоран, доносе резолуцију о братству и јединству, која је постала документ свих студената прав-них факултета у нашој земљи. То је, мислим, једна од светлих поја-ва у нашој политичкој активности, која је дала могућности да се на једној политичкој платформи, чије је језгро било свакако у редовима студената, ствара једна нова политичка снага која је вероватно до-брим делом учинила да се почне трезвено и објективно разговара-ти у СК и да се коначно – мислим да се тога не би требало стидети – дође и до ове ванредне конференције СК Правног факултета.

Он је потом рекао да не мисли да у нашој организацији уопште предстоје предзнаци расцепа, већ напротив, и подвукао: „Налазим да ће оваква расправа, сложена, дати могућности да се створи за-иста јединствен фронт наставника и студената. Ми смо“ – нагла-сио је Мирковић – „једним делом пуштали да ствари теку, стварала се политичка арена, мала можда по свом просторном мечу, али, у сваком случају, политичка арена која је пружала могућности да се постижу одјеци који често не одговарају расположењу главнине студената и наставника на Факултету. Кад говоримо о пропуштању извесних појава и гледишта, онда у том оквиру посматрам и овај по-кушај неколицине наших другова да напишу и потпишу петицију о којој је реч. Морам вам рећи да реаговање на ову петицију свакако не сматрам негативним. Ја не делим уверење неких другова да би без реаговања Секретаријата и партијске организације ствари ишле

242

постојећим током. По мени је извесно да бисмо, да тог реаговања није било, данас били у положају да расправљамо не само на Прав-ном факултету, него и ван Правног факултета, и не само у Београду, него и ван Београда о многим другим лошим последицама које би вероватно довеле дотле да клупко постане неразмрсиво и да дође-мо мање или више у трагичну ситуацију... Реч је о политички штет-ном чину, који је у тренутку када је партијска организација заиста чинила известан напор, довео дотле да се одређени правац нашег кретања промени, да се сва наша енергија усредсреди на расправе о петицији и потписницима и на основу тога нас, наравно, одвуче од оних капиталних питања на која смо својевремено мислили да кренемо и која нисмо успели и почели да решавамо. Мислим да ту страну ствари не би требало оспоравати и у том смислу ни одго-ворност на ма који начин доводити у питање. Партијска одговор-ност у том погледу мора да стоји. И не бих могао да пођем оном путањом којом је, рецимо, кренуо друг Баста, када је делом и, рекао бих, јуристичким аргументима покушао да објашњава шта су пра-ва, шта су могућности грађана, превиђајући при томе – мислим у виду свих нас – да припадамо једноставно организацији СКЈ, која има своју идејну оријентацију и која за ту своју оријентацију мора да се бори на начин који се не може идентификовати с нормама које су спорадично овде помињане. У том погледу, мислим да је све јасно. У субјективну страну ствари заиста нисам у стању да улазим, јер би ту било тумачење крајње спорно, које би доводило до ситуације у којој се ништа не може доказивати ни доказати.“

Он је подвукао и то да у погледу онога што је утврђено ваља бити чврст, јер је учињена груба грешка, а за њу се „морају сносити одговарајуће последице“ и да морамо радити на успостављању та-квог идејног политичког јединства које ће моћи да даје праве резул-тате. „Ми заиста не можемо да живимо и не смемо више да живимо у плићаку у коме се налазимо и ово је моменат – пружа нам основ управо ова факултетска конференција – да искористимо велике ка-питале или, ако хоћете, велику количину енергије која је исказана и преко студената, а делом и преко наставника, да се успостави једна озбиљна, радна и критична спрега из које ће моћи да се рађају нови планови и програми за овај факултет, која ће омогућити да, једном речју и укратко, кренемо у оно што често пута називамо потребом да доспемо до извесних успеха и резултата.“

Николић Павле

„О акцији се чуло“ – истакао је Николић – „и ван Факултета и на Факултету, и Секретаријат је хтео о свему да обавести комунисте како би се избегла разна нетачна обавештења.

243

Студенти, чланови СК, нашли су за сходно да расправљају о покренутој акцији. Уосталом, како је могуће и на сваком другом са-станку. Да вас подсетим и да вам кажем да је најсвежији пример у том погледу био управо наш последњи састанак огранка наставника, на чијем дневном реду је било питање избора делегата за ову кон-ференцију, али се расправљало, разуме се, и о другим стварима и више о тим другим стварима него о самом избору делегата... Лично мислим да је постојао раскорак између дискусије која је на састанку огранка осудила ову акцију и изречених казни.“

Вељић Зоран

Према његовом мишљењу, треба учинити напор да се сачува јединство, јер се друкчије не може остварити усвојени план рада. Сматра да се погрешило када су се наставници издвојили у посебан огранак.

Врачарић Лазар

„Драго ми је што се поједини чланови СК залажу не само за ре-шавање ових нагомиланих проблема, него и за креативан рад наше организације. Мислим да је наша организација и донела у том циљу план рада, који, када се погледа, заиста пружа много за рад – али другови, ми морамо решити и ове настале проблеме, јер ми тај план рада скоро и да не можемо остварити због неодговорног иступа не-ких чланова СК.

О национализму и шовинизму на Факултету после скорашњег говора друга Тита ја ћу вам рећи да нећу ни да чујем, ни случајно! Ми ове другове не квалификујемо као националисте у буквалном смислу, али постоји нешто што је заиста неспојиво с чланством у СК – одступање од линије и метода рада СКЈ.

Шта хоћемо од ове конференције – са свима онима који од ли-није Партије одступају да рашчистимо рачуне, да поставимо задатке за све чланове СК и хоћемо јединство чланова СК...“*


I

„Молим вас, ја ћу у својој речи бити врло кратак. Да би мењао стварност, да би могао да врши мисију предводника радничке класе, у њеној функцији друштвеног преврата, у Марксовом смислу речи,

* Након тога донети су закључци, који су већ достављени свим члановима СК. О броју гласова у радном телу за предлоге и закључке и о броју гласова приликом изрицања казни говори се у једној од напомена које су прилог овог записника.

244

Савез комуниста мора бити јединствен. Пут тога јединства може се остварити само револуционарном акцијом, спровођењем програма и политике партије, уз бескомпромисну борбу против свих поједи-наца и група који иступају с групашких и фракционашких позиција, с позиција које нису позиције – то је једва потребно рећи – Савеза комуниста.

Савезу комуниста свакако нису потребни људи који нису ка-дри, или не желе, да спроводе политику Партије у дело, а такође ни они који су заговорници бирократско-етатистичких, буржо-аских схватања. Њему нису потребни ни они људи чије је опре-дељење увек одређено тренутним стањем ствари, а никада правим, комунистичким опредељењем. Њему су потребни људи који су у стању да воде револуционарну акцију, људи чији је кредо борба про-тив сваке експлоатације.

Оно што имамо ново као појаву која је позитивна, јесте по-већање идејно-политичке свести нашег чланства, оплемењавање ње-гове свести у том смислу. То је оно што нас може поступно одвести и удаљити од туђе идеологије, оно што може да нас удаљи од опор-тунизма који је толико кородирао нашу свест, наше понашање, нашу храброст.

Задаци који стоје пред Савезом комуниста нашег факултета, а који су пре свега одређени нашим планом рада, нису нимало лаки, али их можемо извршити, пре свега на тај начин што ћемо се одлуч-но ухватити укоштац са свом проблематиком која стоји пред нама, што ћемо докрајчити поделе унутар Савеза комуниста на комунисте првог реда и на комунисте другог реда. Нема такве поделе у Савезу комуниста. Ми морамо једном рећи да схватамо да је та подела про-извод датих хијерархијских односа, производ деградације, ерозије морала и свести Савеза комуниста. Та и таква подела је страна Са-везу комуниста и једина је подела у њему на оне који су на линији партије, и на њој могу бити они који су стварно комунисти, и на оне који нису на тој линији. Свака друга подела представља продор мо-ралне и идејне туђине.

Ја се надам да је наша конференција и данашњим својим радом унапредила своје односе у том погледу.“

II

Оно што даје основно обележје дискусији потписника петиције јесте њено усмеравање и свођење на изразито лични терен и заоби-лажење суштине ствари. Она је крцата инсинуацијама и неистинама. Ми знамо да увек, па и овде, доминира она народна: „Што ко дјела, преда њ пада.“ Ово тим више што је чланству добро позната не само

245

суштина ствари већ и ток целе ствари, с једне стране, и што је оно најкомпетентније да дâ мериторан суд, с друге стране. Према томе, ми ћемо учинити (и то првенствено због обавезе коју смо у том сми-слу преузели у достављеном материјалу) известан број напомена, подсетити на неке битне чињенице односно изнети их.

1. На конференцији је другарица Р. Гузина изјавила да су они ак-цију повукли и рекли да то обустављају и да неће даље да иду с тим, пошто се слажу са оценом Секретаријата и поставила питање зашто је дат толики публицитет после тога, нагласивши да она има мишљење о томе. И Б. Јојић је на конференцији тврдила да је два пута изјавила пред В. Станковићем и М. Курдулијом да они петицију неће послати и да је њу још једном касније упитао В. Станковић хоће ли петицију послати, али је она одбила да даље разговара, јер она није особа која се служи неистинама и (на конференцији) поставила питање зашто је од целог случаја направљена драма, односно зашто је то друговима требало кад је било извесно да акт није послат. Р. Ђуровић је такође на конференцији изјавио да су потписници акцију обуставили чим им је указано на штетност последица. Глигоријевић П. с петог огран-ка у „Студенту“ 7/8 то прецизира и каже да су „потписници одустали од акције“ након разговора који су имали са Секретаријатом огранка наставника и Секретаријатом конференције.

Да не би истина била запретана неистином, Секретаријат сма-тра за своју дужност да чланство упозна с чињеницама. Прво, на са-станку од 29. I 1973. ниједном речју нико од присутних потписника није, чак ни у алузији, рекао да ће акцију обуставити. Друго, свр-ха разговора који су другови В. Станковић и М. Курдулија обавили 1. II 1973. с Б. Јојић била је да се покуша да дође до примерка петиције. Иницијатива је потекла од чланова Секретаријата, а другарица Јојић је само узгред напоменула да су они, враћајући се са суђења К. Ча-вошком, разговарали да за сада акт не шаљу. Истога дана сазнали смо од продекана О. Станковића да је В. Коштуница пред деканом, секретаром Факултета и њим изјавио да они петицију шаљу и ми смо другарицу Брану о овоме обавестили преко другарице В. Пе-трић, која је обавештење пренела. Отуда су другови В. Станковић и М. Курдулија сутрадан разговарали с Б. Јојић, будући да је њена изјава била контрарна изјави В. Коштунице. Б. Јојић је 2. фебру-ара у холу испред амфитеатра VI рекла другу М. Курдулији да су се они договорили да „за сада писмо неће слати“. На изрично питање друга Курдулије да ствар још једном понови, другарица Јојић је ре-кла: „За сада нећемо слати.“ Целом разговору присуствовао је друг Бранко Саблић. Овде се може навести и део писма које је продекан

246

О. Станковић упутио Секретаријату конференције, а које гласи: „На питање да ли потписници имају и даље намеру да шаљу петицију (и после разговора с друговима из Секретаријата наставничког огранка и факултетске конференције) друг Коштуница је одговорио потврд-но.“ Треће, друг Курдулија је истовремено питао другарицу Јојић да ли она може њему или Секретаријату наставничког огранка да дâ текст петиције. Она га је упутила на В. Коштуницу (а то је учинила и претходног дана), на шта јој је он одговорио да Коштуница није члан СК. Потом је другарица Јојић рекла да ће покушати да приме-рак писма прибави и да га дā. И овом делу разговора присуствовао је друг Бранко Саблић. У том моменту стигао је В. Станковић, коме је предње саопштено. Друг В. Станковић није разговарао преко теле-фона с другарицом Јојић да ли ће они петицију послати, већ о томе да ли је прибавила исту.

Четврто, сва предња факта изнесена су 9. фебруара на састанку петог огранка. Ту су била присутна и три члана потписника петиције (Р. Гузина, Б. Јојић и Д. Баста). Пето, Секретаријату конференције или било којем његовом члану нико од људи који су учествовали у акцији никада није рекао да су одустали од акције. Ово се у цели-ни, колико нам је познато, односи и на Секретаријат наставничког огранка. Шесто, другарица Р. Гузина напоменула је на петом огранку да је акција обустављена, али је на огранку наставника 21. марта (да-кле, пет дана пре конференције) изјавила да је она потпис повукла. Павле Николић је том приликом рекао да он то тек сада чује. Исто су изјавили и још неки чланови тог огранка, укључујући ту и друга Курдулију, и нико од присутних није изјавио да је чуо да је Гузи-на повукла потпис. Седмо, Секретаријату није познато да су творци акције одустали, односно да су упознали било којег члана СК или некогa ко није члан СК да од акције одустају. Осмо, значење речи „за сада“ непотребно је објашњавати и коментарисати.

Најзад Секретаријат сматра за свој пропуст што ове чињенице није посебно изнео у материјалу за конференцију. Разлози су били ови: а) чланство је на састанцима с њима било упознато, б) време које смо имали на расположењу било је исувише кратко и ц) никако нисмо могли ни сањати да ће то на конференцији или било где и било када бити искоришћено за напад на Секретаријат и пласирање тврдњи које не стоје. Остаје, међутим, горко сазнање да човек у ис-куству много оскудева. Ми се, пак, морамо ослонити на оно што је више него правило у људском понашању и да изузетак никада ни у чему не сме задобити позицију правила. Кад је већ реч о материјалу и записнику, нека нам буде дозвољено да изнесемо само један при-мер који ипак нешто показује.

247

Записник од 2. октобра 1972. године са састанка огранка на-ставника (стр. 20)

Момчило Курдулија: Мислим да треба разговарати о људима који су дозволили да „опозиција“ крене натраг. Што се тиче члан-ка Чавошког и Врачара, они нити додају нити одузимају. Детаљ из чланка Чавошког: да југословенско право нема никакве стварне вредности; да тамо негде горе постоје „отуђени центри политичке моћи“, сила зла коју треба срушити. Он стално циља на ту силу. Компарирање између нашег и капиталистичког права. Позива се на лепоту речника Наполеоновог законика – понорница, муљ итд.

Тако стоји у записнику. А ево шта је заиста друг Курдулија рекао:Ја не мислим да је за нас у овом тренутку од прворазредног

значаја да расправљамо како је дошло и ко је крив што је дошло до отва рања простора за наступање противника, али мислим да они који су се повукли и тако оставили терен за наступање снага супротне идеологије нису тиме потписали тестамент да се неће вратити на своју баштину. Такође мислим да за нас тренутно није прворазредно питање то како је дошло до тога да књижица поодавно није сигуран показатељ где се ко налази, нити бих хтео посебно да се задржавам на оним снагама које своје циљеве прикривају побожном борбом против бирократије и које тиме желе да истинске снаге и борце против бирократије, а за даљи развој револуције, изградње нових друштвених односа – насамаре.

У погледу двојице људи чији су последњи текстови пред нама, мислим да ти текстови нити много шта додају нити много шта одузимају ономе што Врачар и Чавошки јесу, и ту је ситуација сасвим јасна.

Ја се нећу задржавати на оном крајњем екстракту до кога је Ча-вошки дошао, а наиме да југословенско право нема никакве истин-ске вредности. Можда је он до тога закључка дошао и на основу тога што је такве идеје могуће пласирати. Такође се не бих хтео задржа-вати на једном његовом привиђању које провејава целим текстом, које га на неки начин опредељује, детерминише, а наиме на то што он сматра да постоји нека сила горе на врху државне и партијске пи-рамиде или, како он каже, „отуђени центри политичке моћи“, који су извор свих зала, и треба ту силу срушити и тиме ће све бити решено. Чавошки ту силу стално држи на нишану. Можда се инспирисао на-пором оних предратних ратних и све до данас поратних снага, укљу-чујући ту и Стаљина, које су покушале да сруше ту силу или, како Чавошки изрично на једном месту каже, „последњег наредбодавца“. То што су напори тих снага пропали очигледно нашег јунака нимало не декуражира.

248

Ја бих хтео да се осврнем на његово компарирање нашег пра-ва с капиталистичким правом. Чавошки своју артиљерију уперује на, како он каже, гомилу празних декларација које немају никаквог унутрашњег смисла, укључујући ту (и то пре свега) уставне аманд-мане, јер они нису резултат сложености и оригиналности времена у коме живимо, већ духовне празнине и пустоши која је наступила кад се револуција одлучила за судбину понорнице.

Законита је појава и ту нема ништа ново да постоје снаге које би желеле и које желе – а у томе су оне дале исувише доста доказа – да револуција заиста доживи судбину понорнице. Ја тиме нећу рећи да донекле део неког рукавца није и пошао према понору, али блато и муљ о коме говори Чавошки тамо где га има резултат је факта што су се у бистру воду револуције улиле и прљаве воде, које су оства-риле највећи део блата и муља. Но, и кад се једна река определи за судбину понорнице, укључујући ту и ону највећу на свету, рано је радовати се, јер она обично након извесног тока избије свом сили-ном на површину, али сад је питка, јер је очишћена од сваког талога.

Нападајући југословенско право, Чавошки позива у помоћ и На-полеонов законик као дело чијим редакторима припада непролазна заслуга, јер су створили дело које на јасан, прегнантан и разумљив начин уводи нови поредак ствари. Дакле тако, нови поредак ствари. Законик на који се Чавошки позива има, узгред буди речено, само три члана која говоре о уговору о најамном раду и један од њих каже да ће се у случају спора око висине најамнине, исплате најамнине и предујма веровати послодавцу. Да није можда и то непролазна за-слуга о којој он говори? Гомила је празних декларација кад се хоће довести радник у позицију да одлучује о резултатима свога рада, а не непролазна је заслуга кад се верује послодавцу у спору с радником. Кодекс о коме тако апотеозира Чавошки има, по мишљењу најеми-нентнијих француских цивилиста, и врло мутних текстова. Уз то, и постоји читава шума текстова који уређују односе између капита-листа, и то већ знате, па вас ја само на то подсећам. Није Чавошки морао да се позива на капиталистичко право, јер и ми имамо закона који су у свим својим аспектима на врло великој висини. Тако, на пример, Закон о наслеђивању по својој лепоти, јасноћи, прегнант-ности, законодавној техници и другим атрибутима не уступа место било којем номосу који уређује наследноправне односе, без обзи-ра [на то] да ли се ради о закону из прошлости или садашњости. Мо жда је хендикеп његов (и не само његов) што није ни амерички ни француски нити било чији страни, већ наш, домаћи.

За сада толико и – хвала.

249

Остаје такође још један факт с којим нисмо упознали све чла-нове СК. Ради се, наиме, о непријатељском летку који је растуран на Факултету у време држања састанака на којима је чланство упозна-вано са акцијом. Прецизније говорећи, то се десило после састан-ка огранка наставника, а пре састанка огранка прве и огранка друге године. Како је, пак, летак растуран за време наставе и у амфитеа-тру где су наставу слушали студенти прве године, то је морало бити речи о томе на састанку огранака који је одржан управо тога дана. Ово тим пре што је један број студената сазнао за летак, у коме се поред осталог, говори о центрима политичке моћи и прогону инте-лектуалаца на Универзитету у Београду.

Секретар Секретаријата конференције је тим поводом рекао да искључује сваку могућност – мада ни о чему, сем оног што је речено, ништа није знао – било какве везе између креатора акције и летка. Да нису – уколико критичари дозвољавају да то кажемо – то те „по-литичке смицалице“ на које се студенти упозоравају да их се чувају, да није то „прављење драме“ и оно за шта се на конференцији каже: „Не можемо ми овако да радимо и да иза Писма овако људе, дегра-дирамо“, да није то та „свесно учињена дезинформација“, да нису то ти „непромишљени поступци“ који имају за резултат морални пад Факултета итд. и томе слично.

2. Поводом тврдње да су студенти-комунисти, на основу подне-тих им извештаја, тј. читања Ђурићевог излагања поводом амандма-на, донели одлуку да су потписници петиције и сами националисти, Секретаријат жели да учини само две напомене. Прво, једино је на заједничком састанку огранка прве и огранка друге године прочи-тан део Ђурићевог говора. Тај потез је био изнуђен управо тврдњом потписника захтева за помиловање. О томе је дата прецизна сли-ка у речи друга Курдулије која је напред наведена и који је, узгред буди речено, то такође рекао и на састанку наставничког огранка 21. марта 1973. године и на састанку петог огранка, на коме је био присутан и потписник, о чијој је тврдњи овде реч и коме је, према томе, врло добро било познато право стање ствари. Друго, ни у јед-ном закључку било којег огранка није речено да су и потписници националисти. Уосталом, сви су закључци достављени сваком члану наше организације, и непотребно је подсећати се на ону народну о кози и рогу.

3. Нико од твораца акције до сада није рекао како је до исте до-шло. Чак је на састанку огранка наставника 22. фебруара Б. Благоје-вић изрично тражио да потписници кажу ко је петицију написао али одговора није било, будући да потписници нису хтели да дају било

250

какав одговор (ћутали су). Према томе, Секретаријат конференције (а колико нам је познато, и било који члан СК који није потписник) ни до данас не зна ни како је дошло до петиције ни ко је исту саста-вио, тако да свака тврдња у супротном смислу представља потпуну неистину.

4. Нико од чланова Секретаријата није, било у ком виду и било када, оспоравао било чије заслуге из прошлости иако су имали при-лике да чују и извесна хвалисања. Да је било оних који су ћутали и чекали и који још увек ћуте и чекају, као и оних који настоје да под једним пазухом две лубенице носе, неспорно је. Биће, међутим, да они на које се циља нису ти за које би се ово могло рећи, јер они никада нису чекали у заветрини погодно време да кажу шта мисле. Што се тиче приче о стицању поена у циљу политичке или неке дру-ге каријере, не би било наодмет подсетити се генезе тог скаредног списа и њеног сценаристе. Необично је, ако је уопште необично за одређени стил понашања, да одређене снаге из наше средине поку-шавају (чак и уочи саме конференције од 26. марта) да код виших партијских форума издејствују наклоност чија би реализација зна-чила притисак на Секретаријат и комунисте наше организације. Можда неко живи у заблуди да нам је ово (и не само ово) непознато, овако има право на заблуду, али заблуда никоме не даје право да оптужује другог за сопствено понашање.

У погледу тврдњи да се од некога споља тражи да се по сваку цену проналазе националисти и да тај, уколико је комуниста, мора то да одбије, а ако није, нека ради све што се од њега тражи, Секре-таријат је сматра као причање за које би се најмање могло рећи да је одговорно и да има било какве везе с чињеницама. Ми тиме, нарав-но, нећемо, рећи да уистину нема оних од којих неко споља тражи одређено понашање, али то није ствар којом ми треба да се бавимо. Уосталом, нико од нас није у толикој мери по глави озебао да би воду у авану тукао.

5. На конференцији је Д. Баста рекао да је управа Факултета била обавештена истог дана када су стављени потписи на хартију, док је Р. Гузина изјавила да је она била обавештена да је декан упознат са ситуацијом и да се сложио са акцијом. Међутим, декан је у писму које је упутио Секретаријату конференције изјавио да њега (декана) нико није обавестио нити је он у било коме својству дао било ка-кву сагласност. Оно што је он – и то кад је ствар била доста позната – полузванично (заједно с продеканом О. Станковићем) учинио тиче се налога потписницима да из петиције избаце речи које би се на било који начин могле тумачити као да се петиција упућује у име Факултета или његове радне заједнице. Секретаријат је и од

251

продекана О. Станковића добио писмо у коме он – а поводом дискусије Д. Басте и Р. Гузине, на конференцији – вели да га нико од потписни-ка петиције није ни усмено ни писмено обавестио о састављању пе-тиције, њеној садржини, потписницима или било о чему другом што би се тицало петиције. За петицију је сазнао тек онда кад се за њу знало на Факултету. Тада је уједно чуо да је петиција тако формули-сана да може да створи утисак као да њу упућује колектив Правног факултета, односно Правни факултет. Отуда је, заједно с деканом и секретаром Факултета, наредног дана позвао В. Коштуницу и скре-нуо му пажњу на односне формулације и поставио захтев да се из писма избаце. Те формулације су: „Како је члан нашег колектива“ (како је почињао текст петиције) и „наставници и сарадници Прав-ног факултета“ (како је стајало изнад потписа петиције).

6. Што се тиче приговора да је у извештају за конференцију по-ремећен редослед у том смислу што је изнето да су се при доноше-њу закључака огранка треће односно четврте године имало у виду одлуке огранка наставника иако је састанак овог последњег одржан након састанка ових првих, ваља приметити да смо ми изнели само факта, али ако би се и узело да је то извештај, чињеница је да у њему нема ни трага о ономе чега се тиче горњи приговор.

7. Кад је на почетку конференције друг М. Пак рекао да су се у материјалу поткрале извесне грешке, мислио је на реч „приклад-ност“ (прва страница, други ред одозго, и четврта страница, осми ред одозго, материјала за конференцију), коју је дактилограф случај-но откуцао уместо речи: припадност, и сличне недостатке, а не (ни случајно) на речи из 26. реда одозго на трећој страници материјала. Ово, између осталог, и због тога што је на састанку Секретаријата о овоме било речи и што је одлучено да се то напомене било конкрет-но било уопштено.

8. Теза неких од потписника да нису знали за састанке огранака и предмет расправљања на њима, те да због тога нису ни присуство-вали не заснива се на фактима, јер је друг М. Пак на састанку на-ставничког огранка чланство обавестио када ће бити састанци пр-вог, другог и петог огранка и о чему ће се разговарати. Једно је, то је једва потребно нагласити, сазнање да су састанци заказани и на шта се односе, друго је одлазак на састанке, а треће је делатност на са-станку. Чак је друг М. Курдулија рекао другарици Б. Јојић, кад му је ова рекла да они неће доћи на наставак петог огранка, да је долазак на састанке огранка њихова ствар. Нико из Секретаријата конфе-ренције није потписнике питао ни зашто нису дошли нити што су дошли. Оно са чим се Секретаријат није сложио тиче се понашања

252

учесника акција на петом огранку. То и ништа преко тога. Потпу-ности ради, ваља рећи да су три члана Секретаријата конференције и секретар наставничког огранка непосредно по завршетку огранка на коме су чланови СК учесници акције у корист Ђурића кажњени разговарали шта да се ради и какав став да се заузме ако они (сви или само неки од њих) наставе акцију на састанцима првог, дру-гог или петог огранка. И ово је, узгред буди речено, доказ о правом стању ствари, укључујући ту и ток догађаја. Биће да је крајњи цини-зам (уколико то још представља неко изненађење) кад се позива на легалност онај ко дела нелегално.

9. Начин испољавања прогресивних хтења и моралних вредно-сти може бити и упис зајма, односно његова висина, али је факт – кад се већ оперише овим параметром – да је од 215.000 динара уписаних за солидарну штедњу од стране нашег колектива, 15.000 динара упи-сао један члан на кога се, вероватно, првенствено мисли (а ко би то могао у конкретном случају бити други?) кад се каже да је „једним низом непромишљених поступака“ Факултет данас доведен у морал-ну кризу. Не ради се, дакле, о изнетом суду, већ о његовој вредности.

10. О тврдњама Д. Басте Секретаријат не налази за сходно да каже било шта. Разлог је једноставан: оне су потпуно супротне чињеницама и до краја проткане најнижом врстом инсинуација.

11. Тезу о вештачком раздору између наставника и студена-та Секретаријат одбацује као смишљено настојање које треба да унесе стварни раздор тамо где га нема, демобилизацију чланства у конкретној акцији и, иначе, конфузију, колебања и мутне идејне фронтове; као депласирану комбинацију оних који би хтели да у Са-везу комуниста постоји „мисаона“ елита (комунисти првог реда) и „немисаона“ гомила (комунисти другог реда); као кастинско виђење оних који се тако издашно ките демократијом, слободоумљем, ау-тентичности мисли итд. и који ништа мање нису издашни у лепљењу етикета другима са супротном садржином; као стари, опробани и добро познати метод одвајања руководства од чланства. Према томе, ни о каквом расцепу не може бити говора. Ради се, сумње нема, о хтењу комуниста – а то ваља још једном акцентирати – да се ухва-те укоштац с негативним појавама, без обзира на њихову локацију. То је секретар Секретаријата и истакао на састанку наставничког огранка 21. марта, а и многи дискутанти на конференцији.

12. Једна од битних карактеристика метода одбране учесника ак-ције је[сте] напад на секретаријате и посебно на Секретаријат кон-ференције.

У политичкој (и не само политичкој) борби није непознат ме-тод понашања чија је суштина оцртавање противне стране не онако

253

ка ква она јесте већ онако како то цртачу одговара (при чему се средства не бирају), па се онда као таква напада. Ми бисмо додали две ствари: прво, овај начин понашања има донекле изгледа на успех само ако постоје они којима је могуће продати пет за две, и друго, покушај уношења таквог метода у партијски живот представља туђину и као такву је ваља одлучно одбацити. Ми то не истичемо да би[смо] се бранили, будући да у погледу нашег понашања немамо од чега да се бранимо. Наиме, све оно што је упућено на адресу Секретаријата или било којег његовог члана не почива на чињеницама, нити се у сфери иоле озбиљног и одговорног понашања могу чинити поли-тичке, моралне и друге квалификације које су изречене о Секрета-ријату и посебно [о] неким његовим члановима.

13. И за све остало што је упућено на адресу Секретаријата не би било нимало тешко доказати да није у складу са чињеницама и прихватљивим разлозима. Слично је и с материјалним прилика-ма, којима се у току акције и саме конференције доста оперисало. Секретаријат жели да нагласи да је у току целог трајања акције и про-тивакције, укључујући ту и конференцију, вођена с наше стране вео-ма широка демократска процедура. То би у светлу чињеница тешко било негирати. Чак је конференција омогућила присутним члано-вима потписницима да говоре докле год хоће и није их нико ометао њиховим говорима који су необично дуго трајало, иако је време за дискусију сваког појединог делегата било ограничено на 10 минута.

14. Радно тело за предлоге и закључке предложило је да се А. Гамс, Д. Баста и С. Врачар искључе из СК, а да се Р. Гузина и Б. Јојић казне опоменом. Предлог је прихваћен. За искључење А. Гамса гласа-ло је 65 делегата, док је 27 било против. За искључење Д. Басте гла-сало је 58 делегата, док су 34 била против. За искључење С. Врачара гласало је 57 делегата, док је 40 било против, за опомену Р. Гузини гласало је 85 делегата, док је осам било за строжу казну. За опомену Б. Јојић гласало је 79 делегата, док је 19 било за строжу казну. Гла-сање у радном телу за предлоге и закључке било је, посматрано по изнетом редоследу, осам према три, 10 према један, 10 према два, шест према пет и шест према пет.

15. Конференција је одлучила да буде затворена. При томе је 10 делегата било за супротну солуцију. Разлози због којих је донета оваква одлука наведени су у материјалу који вам је раније достављен. Конференцији су присуствовали: чланови Секретаријата наставнич-ког огранка, представници друштвено-политичких организација нашег факултета, продекани и секретар Факултета, председник Статутарне комисије Универзитетске конференције, представници

254

Универзитетског комитета и представници средстава јавног инфор-мисања. Против присуства ових последњих гласало је 16 делегата.

16. Трудили смо се да овај краћи преглед дискусије пружи што рељефнију слику тока конференције и садржине и залагања диску-таната. Иначе, два примерка стенограма налазе се у Секретаријату конференције и стоје на располагању сваком члану СК у времену од 12 до 14 часова сваког радног дана. У њему дискусија неколици-не дискутаната није сасвим потпуна. То је последица разних окол-ности (на пример, премотавања траке код друга Печујлића и прено-шење микрофона од говорнице до стола Председништва код друга Курдулије).

СЕКРЕТАРИЈАТ СК ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА*

3.2.3. Писмо Огранка Савеза комуниста наставника Правног факултета у Београду

Факултетско веће прихватило је предлог Декана, да се писмо огранка ОО СК наставника Правног факултета у Београду упу-ти Комисији за радне односе Већа да учини предлог Већу како би поступак требало спровести у сваком поједином случају ако Веће усвоји закључак из поменутог писма.

ДЕКАНУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Београд

Поштовани друже Декане,

Огранак Савеза комуниста наставника на свом састанку од 22. маја 1973. године разматрао је закључке и препоруке ванредне конференције СК Правног факултета од 26. марта 1973, о томе да Факултетско веће одлучи о морално-политичкој подобности потпи-сника петиције да предају на овом Факултету.

У расправи огранак је пошао од следећих околности:

1. – Ванредна конференција СК се сложила са оценом огранка да је акција за помиловање професора Ђурића била политички штетна и супротна демократском централизму.

* Извод из Записника са Ванредне конференције Савеза комуниста Правног факултета у Београду, одржане 26. марта 1973. године у Београду.

255

2. – Конференција је оценила да неке тврдње у захтеву за поми-ловање у извесном смислу представљају покушај рехабилитовања професора Ђурића.

3. – Ванредна конференција се оградила од квалификација да су потписници предлога за помиловање то учинили из национа-листичких разлога.

4. – Конференција је искључила из Савеза комуниста Андрију Гамса, Стевана Врачара и Данила Басту, а казнила опоменом Ружицу Гузину и Браниславу Јојић.

Приликом одлучивања о морално-политичкој подобности потписника захтева за помиловање огранак СК наставника се по-себно водио рачуна;

а) да је неопходно сваком случају приступити диференцирано;

б) да треба узети у обзир не само држање поменутих другова и другарица приликом изрицања казни на огранку СК наставника и ванредној конференцији, већ и њихово држање у Савезу комуниста уопште, а посебно после кажњавања;

в) да одлука огранка мора бити политичка, да обавезује, чланове Савеза комуниста и да иницира активност у Већу, а посебно акцију Управе школе и катедара;

г) да огранак СК наставника при одлучивању о кажњенима поступи хумано и води рачуна о даљим могућностима њиховог на-учног и стручног рада.

ЗАКЉУЧЦИ ОГРАНКА

1. – Ружица Гузина и Бранислава Јојић су кажњене опоменом, и тиме као чланови Савеза комуниста и наставници сносе довољно консеквенци.

2. – Захтев Андрије Гамса да иде у пензију је[сте] прихватљив, с тим што до одласка у пензију 31. децембра 1973. године не може остати у настави.

3. – Захтев Стевана Врачара да годину дана буде ван наставе је прихватљив. Секретаријат се обавезује да са њим обави разговор и упозори га на његов положај и обавезе као васпитача на Прав-ном факултету. По истеку године дана огранак ће оценити какви су ефекти овог разговора и казне ванредне конференције.

4. – Александар Стојановић, Данило Баста и Војислав Кошту-ница повлаче се из наставе, а Управа шкоће ће им наћи решења до краја 1973. године на Факултету или ван Факултета.

256

5. – Коста Чавошки, који је раније искључен из Савеза комуни-ста и условно осуђен, такође се повлачи из наставе, с тим што ће му Управа школе до краја 1973. године наћи ново радно место ван Факултета.

Сви закључци огранка наставника су донети једногласно, осим дела закључка о Андрији Гамсу, који се односи на време престанка обавеза у настави, па је за његов престанак наставе одмах гласало 31, 7 било против, а 12 се уздржало.

Обавештавајући Вас о закључцима огранка, Секретаријат огран-ка Вас моли да ово пренесете Факултетском већу.

31. маја 1973. године ЗА СЕКРЕТАРИЈАТ ОСК,Београд др Миодраг Трајковић, с. р.

3.2.4 Писмо Секретаријата Конференције СК Правног факултета у Београду

ДЕКАНУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТАБеоград

Савез комуниста I, II, III, IV и V огранка одржао је заједнички састанак 26. 6. 1973. године. Састанак је заказан и објављен дневни ред недељу дана раније. Комунисти су сва питања која је обухватао дневни ред претресли и донели закључке. Овде посебно желимо да истакнемо она питања која су третирана у оквиру треће тачке днев-ног реда – реализација партијских задатака.

1. Један од тих задатака јесте сужење домена примене одлуке којом је уведена обавеза за ванредне студенте да приликом уписа го-дине уплате 300 динара, тј. да се та одлука не примењује на сирома-шне студенте. У том смислу смо Вам, поштовани друже декане, упу-тили акт од 23. 6. ове године, с молбом да га ставите на дневни ред наредне седнице Факултетског већа, што сте Ви и учинили, али је Факултетско веће, на својој седници од 25. јуна 1973. године, закљу-чило да цело питање проучи Финансијска комисија и да с предлогом изађе пред Веће 2. јула ове године. Финансијска комисија је о овоме упутила акт Факултетском већу и учинила свој предлог.

О свему овоме расправљано је на нашем заједничком састанку. Ако се може имати извесно разумевање за став Факултетског већа

257

да не донесе коначну одлуку на својој седници од 25. јуна, не може се прихватити предлог Финансијске комисије по коме би односно ослобођење важило само за наредну школску годину, и то за студен-те који ће се на јесен први пут уписати на прву годину уколико ис-пуњавају услове наведене у предлогу Комисије. Како Комисија пред-лаже да се наведеног доприноса ослободе ванредни студенти који се први пут уписују на прву годину (а то и није било нужно посебно рећи, с обзиром на то да она има у виду школску 1973/74), то по логици ствари отпада услов „да не понављају годину“. Слично је и са условом „да нису у радном односу“, јер се овде ради о једној социјал-ној категорији људи, а не о томе ко остварује приходе домаћинства. У противном, дошли бисмо у ситуацију која би била чудна, као, на пример, онај студент који је у радном односу, а чији је лични до-ходак 1.399 динара, који има жену и дете, док би његов колега који није у радном односу и који има мајку и оца и чији је лични дохо-дак 1.700 динара био ослобођен назначеног доприноса. Што се тиче предлога Комисије о трошењу средстава која уплаћују ванредни сту-денти, ваља приметити да се ту не ради о принципима будућег За-кона о финансирању високог школства, већ о реалној садашњости, док ћемо о будућности расправљати онда и онако када и каква буде та будућност. Ништа боље не стоји ни позив на предстојеће форми-рање основних организација удруженог рада на нашем факултету.

Сви аспекти предлога Финансијске комисије разматрани су и нису нађени аргументи који би га оправдавали.

Комунисти наведених огранака једногласно су закључили следеће: Предлог који је учињен Факултетском већу у допису од 23.6.1973. базиран је на плану рада СК и СС, Одлуци Скупштине СС Београдског универзитета, највишим правним актима, полити-ци СК, општим токовима у нашем друштву, укључујући ту (разуме се) и наш факултет. Отуда је непотребно инсистирати на његовом усвајању, будући да се он сâм по себи намеће. Верујемо да је спознаја свих поменутих (и непоменутих) околности од стране Факултетског већа дубља од наше и да се тим више може веровати да ће Факултет-ско веће на својој седници од 2. јула у целини прихватити фиксира-ни предлог.

У погледу предлога изложеног у трећој тачки акта СС и СК, оце-нили смо да ништа не стоји на путу његовог усвајања. Питање ње-гове реализације било би, као што то и стоји у односном предлогу, препуштено Управи факултета и ФОСС-у.

2. Друго питање из оквира треће тачке дневног реда односило се на то докле смо стигли у остваривању закључака Конференције СК од 26. марта ове године. Овде смо дужни да акцентирамо став који следи.

258

Целокупан развој догађаја потврдио је сву основаност закључа-ка Конференције. Снаге с којима се Савез комуниста налази у сукобу дале су и дају довољно доказа о своме антисамоуправном, контину-ираном, организованом и смишљеном деловању. Њихова је актив-ност у последње време чак и појачана. Оне се не либе да, између оста лог, оптужују СК за мајоризацију у органима самоуправљања и супротстављање самоуправљању. Потпуно је непотребно посебно комбатирати са овом тезом, чији апсурдитет нема граница, али је потребно још једном подвући: наша је одлучност да се у потпуности и без оклевања реализују сви закључци Конференције апсолутна. Никада и ни са ким нећемо правити било какве компромисе, било каква половична решења, било каква узмицања нити било шта дру-го што би се и најмање кретало изван оквира одлука Конференције. Наш пут је јасан, а наша хтења непоколебљива и трајна. О томе нико не би требало да има илузије.

Најзад, напомињемо да су ставови по свим питањима заузети плебисцитарно, једногласно и одлучно.

03.07.1973. ЗА СЕКРЕТАРИЈАТ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА Оливер Антић, с. р.

Председавајући заједничког састанка, Лазар Врачарић, с. р.*

* Преузето из архиве Универзитетског комитета Савеза комуниста Београда.

259

3.3. ИЗВОДИ ИЗ ШТАМПЕ

3.3.1. Завршено суђење Михаилу Ђурићу,професору Правног факултета у Београду

Пред београдским Окружним судом у петак је завршено суђење Михаилу Ђурићу, редовном професору Правног факултета у Београ-ду који је оптужен да је 1971. године у више махова говором на јавном скупу и објављивањем чланака у листовима и часописима, у сврху непријатељског дјеловања против нашег друштвеног и државног уређења, подстицао и позивао на разбијање братства и јединства народа Југославије, приказавши при томе злонамјерно и неистинито друштвено-политичке прилике у земљи, чиме је извршио кривично дјело непријатељске пропаганде.

Предсједник Кривичног вијећа Ђорђе Катић на расправи у пе-так дјеломично је прихватио приједлоге обране, па су, пошто је про-читано неколико чланака, дали завршне ријечи бранитељ и јавни тужилац, те оптужени.

Заступник јавне тужбе Божидар Ђ. Марковић, анализирајући дискусију оптуженог, а посебно његово излагање, рекао је да се у исту пима оптуженог никада ништа не говори о неким добрим ства-рима у Југославији, већ је код њега увијек све црно. „Остајем при оптужници јер сматрам да је оптужени својим иступањима ишао на разбијање братства и јединства и да је злонамјерно и неистинито приказивао наше друштвене прилике.“

На крају, тужилац је предложио да се оптужени прогласи кри-вим и казни по закону.

Бранилац оптуженог адвокат Витомир Кнежевић рекао је, међу осталим, у завршној ријечи да нема доказа о кривици оптуженог, те да проф. Ђурић није иступао с националистичких позиција, односно ишао на разбијање братства и јединства, и злонамјерно и неистинито

260

приказивао наше прилике. Он је на крају затражио да се оптуженом изрекне ослобађајућа пресуда.

На крају говорио је и оптужени Ђурић. Он је у свему прихватио ријеч свог бранитеља и изјавио да се не осјећа кривим, јер није исту-пао с националистичких позиција.

Кривично вијеће изрећи ће пресуду у понедјељак у 11 сати.

Вјесник, 4. српањ 1972, стр. 4. М. Поповић

3.3.2. Завршено суђење професорудр Михаилу Ђурићу

Две године строгог затворазбог разбијања братства и јединства

Редовни професор Правног факултета у Београду др Михаило Ђурић осуђен је јуче у београдском Окружном суду на две године строгог затвора.

Председавајући судија Ђорђе Катић рекао је, образлажући пре-суду, да је иступање оптуженог Ђурића подстицало разбијање брат-ства и јединства и да је распиривало шовинистичке страсти.

Оптужени је, речено је, нетачно и злонамерно приказивао ситу-ацију у земљи. Он је и говорио и писао да је српски народ угрожен и да мора да се бори за свој угрожени интегритет и идентитет. Југо-славију је поистовећивао са животарењем једног географског појма.

Судија је узео у обзир да је оптужени учествовао у народно-ослободилачкој борби и да раније није био осуђиван.

Политика, 18. јул 1972, стр. 10. П. И.

3.3.3. Решење Окружног суда у Сиску

Забрањен „Праксис“

Сисак, 31. јула. – Веће Окружног суда у Сиску, којем је председа-вао Бранко Кошутић, донело је данас решење о забрани растурања филозофског двомесечника „Праксис“ бр. 3 и 4.

У решењу о забрани се истиче да се у прилозима, у „Уводу“ и у хроници „За слободну дискусију“ износе лажне и алармантне тврд-ње које изазивају узнемиреност грађана. У чланку „Увод“, како је

261

наглашено у решењу, износи се да у нашем друштву постоји збрка у односу на „марксизам“ и „одгој“, и да то није случајно, већ намерно, и даље се повећава. На страницама „Праксиса“ се износи да се гуши свака напредна идеологија која се темељи на марксизму, а њени иде-олози се прогоне. Тако је, на пример, као доказ, како је речено на расправи, искоришћен и лажно приказан кривични поступак про-тив професора Правног факултета у Београду Михаила Ђурића.

Политика, 1. август 1972, стр. 10. Д. Г.

3.3.4. Адвокат великосрпскогнационалиста

Онај тко позива на насилну и протууставну промјену друштве-но-политичког уређења нема право да се заштићује формулом ака-демске слободе дискусије. Часопис „Praxis“ стао је у обрану профе-сора Београдског универзитета дра Михаила Ђурића, кога је суд због почињенога кривичног дјела непријатељске пропаганде – осудиона двије године строгог затвора

Недавно излагање Јосипа Врховца, секретара Извршног коми-тета ЦК СКХ, на савјетовању са секретарима међуопћинских конфе-ренција и опћинских комитета Савеза комуниста Хрватске, сврати-ло је пажњу политичке публике на нетом из тиска изашли двоброј часописа „Praxis“. Није још извјесно хоће ли то повећати прођу дво-броја, јер је дан након тога др Александар Нојман, замјеник окруж-нога јавног тужиоца у Сиску, мјесту гдје се тиска овај часопис, до-нио рјешење о привременој забрани распачавања. Инкриминираном „Уводу“ и прилогу „За слободу академске дискусије“ тужилаштво приписује да „износе лажне и алармантне тврдње, које изазивају уз-немиреност грађана и ремете јавни ред и мир“, те предлаже Окруж-ном суду у Сиску да изрекне трајну забрану распачавања „Praxisа“ број 3–4/1972. и одреди запљену и уништење његових примјерака.

Под фирмом марксизма

У дијелу свога излагања Јосип Врховец посебно се осврнуо на коментар „Praxisа“ који се тиче суђења и пресуде која је прије два тједна изречена дру Михаилу Ђурићу, професору Београдског уни-верзитета и члану редакцијског савјета „Praxisа“. Рекавши да је Ђурић хтио протурати концепт неравноправности у Југославији,

262

концепт хегемонизма и доминације, да је за своје централистичке, стаљинистичке, великосрпске концепције добио заслужену казну, Врховец је истакао да се, ето, нашла група која под фирмом марк-сизма штампа политички проглас који комплетно и темељито руши основе нашега друштвеног живота, а састављена је од људи који за себе тврде да су једино они револуционари и марксисти.

У пресуди дру Михаилу Ђурићу, да се око ње није подигла ова накнадна прашина, заправо би најзанимљивије и најнеобичније било то да је оптужница подигнута више од годину дана након по-чињенога кривичног дјела. Док је у случају паралелних процеса који се воде или припремају против сепаратиста у Хрватској разумљи-во зашто оптужнице нису прије подигнуте, јер су они у властитим, блиским или наклоним рукама држали значајан дио политичког утјецаја у Републици, у случају професора Ђурића то не може бити тако јасно.

Мимо тога, дела и напосе ријечи због којих је оптужен и осуђен београдски професор, а које опширно наводи оптужница, већи-ном нису ни необичне ни оригиналне. Он свакако није ни први ни посљедњи који их је изговорио, учинио и заступао.

Амандмани – „дезинтеграцијасрпског народа“

У ожујку 1971. године професор социологије и политичке фи-лозофије на Правном факултету у Београду, др Михаило Ђурић, на сједници Секције универзитетских наставника која је расправљала о предстојећим уставним промјенама, изјавио је да „Југославија већ да-нас представља готово само географски појам, будући да се на њеном тлу или, тачније, на њеним развалинама, и то под маском доследног развијања равноправности између народа који у њој живе успоста-вља неколико самосталних, независних, чак међусобно супротста-вљених националних држава“. Професор, међутим, према властитим ријечима, заправо није дебатирао о тексту предложених амандмана, ради чега се Секција састала. Своје излагање он је започео оградом од амандмана. „Хтео бих одмах на почетку да јасно и отворено ка-жем да нећу говорити о слову предложених уставних промена, јер сматрам да о томе уопште није вредно говорити.“ Др Ђурић, на-против, тај текст жели демаскирати. „Све што бих имао да кажем сводило би се на то да је он недовољан и неприкладан за стварни раз-говор о ономе што је у овом тренутку једино нужно, ма како срећно прошло његово предвиђено претресање у јавности.“ Стога он говори о „ономе што амандмани скривају и забашурују“, па их квалифицира

263

као противне „животним интересима српског народа“, јер они воде „дезинтеграцији“ тог народа. Ђурић ту тезу образлаже на овај на-чин: „Очигледно је да границе данашње СР Србије нису никакве ни националне ни историјске границе српског народа. Ни за једну репу-блику у Југославији, изузев, можда, Словенију, постојеће границе нису адекватне, а поготову не за Србију. Треба ли уопште да вас подсећам да изван у ж е Србије живи око 40% Срба, или готово колико и Хр-вата у СР Хрватској, односно колико има Словенаца, Македонаца и Муслимана заједно? У тренутку кад је силом прилика доведен до тога да треба поново да успоставља своју националну државу, може ли српски народ да буде равнодушан према својим многобројним де-ловима изван садашњих граница СР Србије?“ (курзив свагдје Д. С.)

„Смишљене смутње“ проф. Ђурића

Према Ђурићевим ријечима, „Срби у Босни и Херцеговини, иако су већина становништва, немају могућности ни да се слу-же својим ћириличним писмом, а у СР Црној Гори српски народ нема право ни на своје властито национално име“. Све су те тврдње, уосталом, врло добро познате. Нема српског националиста који их, резимиране до слогана, не користи свакодневно. Интересантнија је Ђурићева интерпретација мотива стварања поратнога државног уређења Југославије. Он сматра да је поратни централизам у нас уведен прије свега да би се избјегло питање „националних одговор-ности за геноцид над српским народом“ почињен за вријеме рата. Он затим констатира да је „српски народ достојанствено прешао“ преко злочина који су над њим почињени, али сматра да је, „више него било шта друго, данас неопходно отрежњење српског народа од заблуда прошлости“. Српски се народ мора „окренути себи, мора почети да мисли на свој опстанак (курзив Д. С.), мора почети да се бори за свој опасно угрожени национални идентитет и интегритет“.

Цјеловит текст тог говора на Секцији универзитетских настав-ника објављен је у београдском „Студенту“ под насловом „Смишље-не смутње“. Професор Ђурић накнадно га је дао једном уреднику тог листа београдских студената. Редигирани текст објављен је и у часопису „Анали Правног факултета“ у Београду. Тај је број „Анала“ био забрањен.

Кривично вијеће београдског Окружног суда изрекло је среди-ном српња ове године казну од двије године строгог затвора дру Ђу-рићу, због кривичног дјела непријатељске пропаганде из члана 118 Кривичног законика, с образложењем да је „позивао на насилну и противуставну промену друштвено-политичког уређења“, „лажно

264

и злонамерно приказивао прилике у земљи“ и „ширио националну мржњу и нетрпељивост“.

„Praxis“, часопис Хрватскога филозофског друштва, смјеста је на све то реагирао. Оба инкриминирана текста су, како се чини, написана још за вријеме трајања процеса, прије изрицања пресуде. И каква је „Praxis“-ова тако спремна реакција? Он покретање проце-са против дра Ђурића тумачи жељом да се „представници ствара-лачког марксизма“ уклоне с наставничких мјеста на факултетима! „Није никаква тајна“, каже се у „Уводу“, који излази под рубричким наднасловом „Марксизам и друштвена свијест“, „да се у овом смислу већ припремају досијеи и процеси. А неки су већ и започели, као што показује случај с професором Михаилом Ђурићем.“

У тексту „За слободу академске дискусије“ каже се, у стилу на-слова, да је „изјава за коју се терети Михаило Ђурић дата у оквиру академске дискусије коју је организирао његов властити Правни фа-култет и у кругу његових колега по струци“. Да ли је Ђурићева изјава била стручне природе, читалац може лако судити на темељу опшир-них извадака. Она никако није остала у кругу колега по струци, него је два пута публицирана. Ријеч је, дакле, о јавном дјеловању, а не о затвореној академској распри.

Анонимни писци двају текстова у „Praxis“-у сматрају надаље да су инкриминиране Ђурићеве изјаве „недомишљене“, па их зато, ка-ко се може закључити, не би требало узимати као кривично дјело. Умјесто на њих „Praxis“ упућује на знанствене радове дра Ђурића (међу којима поименце на „Проблеме социолошког метода“ и „Со-циологију Maxa Webera“), од којих се нити један не може „оквали-фицирати као антимарксистички или националистички“. Уоста-лом, било би доиста тешко о проблемима социолошких метода и о Маx-у Wеber-у писати националистички, па макар се писало и не-промишљено. Суду вјеројатно није пао на памет олакотни аргумент о недомишљености „националистичких“ (наводници „Praxis“-ови) Ђурићевих изјава, јер је, по свему судећи, сматрао да је професор политичке филозофије имао времена и могућности да о њима про-мисли накнадно, прије него је неизмијењени текст особно дао „Сту-денту“ и док га је редигирао за „Анале Правног факултета“.

Што је слобода академске дискусије

Колико др Ђурић у националним стварима држи до академс-ке разине и колико се држи властите струке, показује и његов текст објављен у београдском часопису „Уметност“ за српањ–просинац 1971. године, под насловом „Споменик раздора“. У поводу нимало

265

академске распре око подизања Његошева маузолеја на Ловћену, Ђурић се ту пита „чему служи тај споменик раздора“. Његова из-ведба одговора на то реторско питање на разини је тврдње да се „основано може посумњати у истинску приврженост Његошу оних који су хтели да га зазидају Мештровићевим каменим оклопом“, која се вјеројатно тиче одговорних друштвено-политичких фактора у Црној Гори. То, дакако, с академском и стручном дискусијом „с ар-гументима pro и contra“ нема много везе, што ће свакако увидјети и „Praxis“-ови уводничари. Али зато има везе с халабуком и врстом „аргументације“ коју је око Његошева маузолеја подигао у србијан-ској јавности већ разобличени националистички покрет.

На тврдњу да је у Ђурићеву случају ријеч о академској расправи, Јосип Врховец најоштрије је реагирао. „Кад бисмо такве нападе на друштвени и социјалистички југославенски систем прозвали ака-демском слободном дискусијом, морали бисмо прихватити да је и цјелокупна идејна подривачка, рушилачка акција сепаратистичког национализма била академска слободна дискусија“, рекао је он.

А „Praxis“ то сигурно не би потписао. „Praxis“ се, уосталом, како се експлиците каже у посљедњем двоброју, не слаже с инкриминира-ним ставовима професора Ђурића. Иако у точки 6 написа „За сло-боду академске дискусије“ одлучно одбија примједбу, за коју и сâм види да се напросто намеће, да Михаила Ђурића брани „само зато што је члан редакцијског савјета ’Praxisа’, односно одбора Корчулан-ске љетне школе“, ипак се по свему чини да је томе управо некако тако. „Praxis“ брани дра Ђурића јер је он – припадник „Praxisа“.

Његова се обрана стога темељи на чињеници да је Михаило Ђу-рић „био активан у часопису ’Praxis’ и Корчуланској љетној школи, а добро је познато да су управо ове групације прогресивних инте-лектуалаца чврсто остале на позицијама братства и јединства наших народа“.

„Praxis“ пише да ће„опширније проговорити“

Толико о дру Ђурићу. Промотримо још, ипак, поанту коју „Praxis“ извлачи из овог сукоба. Најприје се пита није ли оптуж-ница против дра Ђурића „у ствари, индиректна оптужница против марксиста окупљених око часописа ’Praxis’ и против стваралачког марксизма уопће“. Затим чак поставља питање није ли то „она оп-тужница што већ низ година долази из неких других средина“, да-кле – међународна завјера(!), „које нас оптужују због ревизионизма“.

266

Онда износи занимљиву дефиницију „максималне ширине и сло-боде дискусије и критике“, која је „нужна претпоставка развоја хуманистичког самоуправног и демократског социјализма“, која дефиниција гласи „да нитко чији је једини гријех заступање непри-хватљивих схваћања (уколико није ријеч о ‘схваћањима’ које ди-ректно пропагирају насиље и злочин) не би требало да буде судски прогоњен“. Дакле, индиректно пропагирање и потицање насиља и злочина спадало би у оквире такве слободне дискусије. И на концу, „Praxis“ пријети да ће насупрот „апсурдној тези која се појавила у посљедње вријеме, како је марксистичка љевица отворила врата на-ционализму“, па тако онда и националистичком насиљу, „опширније проговорити другом приликом“ о томе тко их је заправо отворио.

Осјећај прогоњеног који се уочава код „Praxis“-а, а који се у слу-чају Михаила Ђурића опширно демонстрирао, често води несхва-тљивим потезима. Логично би било претпоставити да ће значајна група марксистичких интелектуалаца која води „Praxis“ – ако већ доиста хоће дијалог о „Стваралачком марксизму“ у Југославији – разлучити оправдане критике од непримјерених, којих вјеројатно има. А емотивна политичка позиција, која се понекад манифестира у „Praxis“-у, без икакве везе с његовим филозофијским и социоло-гијским напорима, онемогућава припаднике „Praxis“-а да се нормал-но укључе у шири марксистички дијалог о низу отворених питања, води их у политички и интелектуални изолационизам и спасилачке покушаје лишене аргументације, као што је овај с Михаилом Ђу-рићем.

Кад би „Praxis“ градио мостове дијалога, учинио би услугу и себи и југославенском марксизму. Тада би било могуће шире отвори-ти просторе марксистичког дијалога уопће. И с „Praxis“-ом, умјесто о „Praxis“-у без „Praxis“-а.

ВУС, Загреб, 2. август 1972, стр. 9–10. Даг Стрпић

3.3.5. Забрана „Филозофије 72“

Окружно јавно тужилаштво у Београду донело је решење о при-временој забрани растурања часописа „Филозофија 72“, број два, који издаје Филозофско друштво Србије. Према речима заменика окружног јавног тужиоца Светозара Савића, решење о привреме-ној забрани донето је због тога што се у више написа овог броја „Филозофија 72“ износе неистине, изопачене и алармантне вести и тврђења која узнемиравају грађане и угрожавају јавни ред и мир.

267

Одговорни уредници часописа „Филозофија 72“ [је]су Загорка Пе-шић-Голубовић и Љубомир Тадић.

Коначну одлуку о овом решењу Јавног тужилаштва донеће Бео-градски окружни суд на расправи која ће, како се очекује, бити одр-жана за неколико дана.

Политика, 2. септембар 1972, стр. 6.

3.3.6. Пресуда Окружног суда у Београду

Трајно забрањенорастурање часописа „Филозофија 72“

Решењем Окружног суда у Београду трајно је забрањено расту-рање часописа „Филозофија 72“, број 2, који издаје Српско филозоф-ско друштво, због узнемиравања јавности изношењем алармантних и неистинитих тврђења.

Одлуку суда је јуче у подне саопштио председавајући судија Љу-бомир Радовић. У краћем, усменом образложењу одлуке изнео је да је суд утврдио из свих разлога да се трајно забрани растурање часо-писа „Филозофија 72“.

У првом реду суд је имао у виду, како је изнео председавајући судија Радовић, да је у овом броју часописа препричан чланак из ча-сописа „Праксис“, због којег је и овај часопис забрањен. Овај чланак је, истина, пренет из стране штампе.

У осталим спорним написима због којих је, уосталом, тражена забрана овог броја часописа „Филозофија 72“ суд је, поред предло-жених цитата, нашао и друге, у којима се износе тврдње без доказа које могу да узнемире јавност. У овим написима говори се о судским процесима који су правоснажно окончани или су донете само пр-востепене пресуде. О тим процесима, према оцени суда, дају се оце-не које су субјективне и у неку руку врши се злоупотреба средстава информација.

– У тим написима не ради се о критици правосуђа, већ се изно-се мишљења и оцене који нису засновани на одређеним доказима. Ти ставови нису чак ни добронамерни. Изнете су тврдње које могу да узнемире грађане – истакао је судија Радовић.

Политика, 9. септембар 1972, стр. 5. М. Н.

268

3.3.7. Кога и од кога брани Добрица Ћосић,о чему је писала забрањена

„Философија 72“

Ко је оценио да Философско друштво Србије делује националистички. Зашто ћути штампа

Помало неочекивано, овогодишњи београдски септембар по-чео је културно-политичким конфронтацијама. Један од стожерних мотива тих гибања јесте појава другог овогодишњег броја часописа „Философија“.

Још док је тај „југословенски часопис за философију“ био у сло-бодној продаји – а за њега је владало неоспорно интересовање јед-ног дела јавности – загребачки „Вјесник“ писао је (1. септембра) у чланку „Философија без маске“ о томе како се у часопису „пласирају текстови који, што би и лаику било лако уочити, немају баш никакве везе са философијом“. У „Вјесниковом“ се напису даље каже како се у „Философији 72“, у делу названом „Суочавања“, „отворено и без маске стилизира суморна слика југословенског социјализма“.

У тексту се, не без алузије, наводи како је још у питању часопис са два главна уредника (др Зага Пешић-Голубовић и др Љубомир Тадић), али без иједног одговорног! Доиста, на глави „Философије 72“ тако и пише.

Истога дана Окружно јавно тужилаштво у Београду, иначе вео-ма заузето овим пословима, доноси решење о привременој забрани растурања „Философије 72“, број 2, заснивајући га на процени да она „алармантним тврђењима узнемирава јавност“. Тужилаштво је, уз дуже образложење, затражило од суда да трајно забрани расту-рање часописа!

Шта узнемирава јавност

Окружно јавно тужилаштво је, према информацијама из више београдских дневних листова, „инкриминисало“ редакцијски увод-ник овог броја „Философије“, један чланак књижевника Добрице Ћосића под насловом „Процеси, пресуде и наивна питања“ и текст „Марксисти против марксиста у Југославији“, пренет из „Neue Zürricher Zeitung“-a од 29. јула ове године.

Према оцени Тужилаштва, у овим написима се приказује да наш друштвени систем пружа искључиву заштиту држави и њеним

269

органима, да се не поштују демократске слободе грађана, да се спречава и осуђује изношење јавне речи, да не постоји борба мишљења и ин-синуира се да су грађани неједнаки пред Законом. Једном речју, стоји у оцени, на негативан начин се приказују прилике у нашој земљи.

У инкриминисаним текстовима, закључује Тужилаштво, бране се поједина лица која су осуђена правоснажним пресудама надлеж-них судова. Тенденција ових написа је оспоравање утврђене кривич-не одговорности.

Извештач „Политике експрес“ посебно подвлачи да јавна тужба инсистира на овој последњој процени: да се у текстовима „изражава неверица у исправност рада судова“.

Окружни суд у Београду усвојио је разлоге тужбе и забранио рас-турање „Философије 72“.

У првом септембарском броју београдских „Књижевних но-вина“ појавило се, стидљиво пласирано, и Саопштење Управе Фи-лософског друштва Србије. Оно је, на известан начин, проширило „фронт сукоба који је створила ‘Философија 72’“.

У Саопштењу се каже како је „у последње време у нашој јав-ности, у политичким форумима, штампи и у иступима појединаца, више пута помињана и делатност Философског друштва Србије као пример манифестовања национализма“. Управа сматра да се „ова-квим оценама рада Друштва не поштује ни минимална одговорност за јавну реч“, јер је читава његова делатност усмерена у другачијем правцу; Друштво је, стоји у овом демантију, било изразито активно у „теоријској анализи“ прошлогодишње националистичке хистерије. Такође, фебруара ове године у заједници са часописом „Философи-ја“ Друштво је организовало скуп „Национализам и основна људска права“. И раније је (1967) оно било иницијатор разговора о национа-лизму и неким његовим манифестацијама. Управа ФДС-а то узима као аргумент противан оним квалификацијама о „националистичкој делатности“.

Она ће, даље, све оптужбе за национализам чланова ФДС-а „сматрати смишљеним и злонамерним инсинуацијама које наносе велику штету развоју наше културе“.

На писму стоји да је писано још 17. јула ове године; публико-вано је, дакле, са релативно великим закашњењем неизвесно чијом заслугом. Зашто ово Саопштење шири фронт сукоба који је отворен текстовима и забраном „Философије 72“? Стога, између другог, што се ту ради о једној те истој групи људи – окупљених око ФДС-а, па онда и часописа „Философија“ – и што оптужбе за њихово јавно де-лање добијају још један аспект.

270

О национализму – ко и где

Саопштење Управе Философског друштва Србије одликује се, пре свега, херметичношћу, спада у жанр тзв. дипломатског саопштавања.

Пошли смо у потрагу за тим, најпре, ко је и где оптуживао ФДС за националистичко деловање. У загребачком „Вјеснику“ од 10. маја ’72. налазимо интерпретацију дискусије др Душана Драгосавца, чла-на ИК ЦК СК Хрватске, на седници ЦК-а дан пре тога. У „Вјеснику“ пише: „Пошто је рекао да у извјештају има доста чињеница у вези са хрватским национализмом и о ставовима српских националиста у Хрватској, Драгосавац је нагласио да су готово истовјетне идеје биле заступане и на неким скуповима у Србији и споменуо дискусију о уставним амандманима на Правном факултету у Београду (итд.)... Истовјетне идеје (националистичке – п.п.) могу се наћи и у ’Књи-жевним новинама’, ’Студенту’ и у Српском философском друштву.“

У Драгосавчевој дискусији ФДС се спомиње толико – без екс-пликације.

У Београду је 30. јуна ’72. одржана 41. седница ЦК СК Србије, на којој је разговарано о национализму. Презентиран је тада опсежан материјал једне „радне групе“ о активности Савеза комуниста Ср-бије у борби против национализма и шовинизма у Србији, поднет је један реферат о тој теми и говорило је тридесет чланова ЦК. Само је Мирко Поповић, председник Већа Републичке скупштине, помињао Философско друштво Србије: „Често се говори о појединим центри-ма где се испољавају такве снаге, као што су Философско друштво, Философски факултет, Српска књижевна задруга, Удружење књи-жевника, ‘Јеж’ и др., а ретко се поименично помену главни ПРОТА-ГОНИСТИ НАЦИОНАЛИЗМА у тим институцијама.“ У време при-премања овог текста друг Поповић је био на боловању, али је, ипак, телефоном – замољен да нешто прошири своју оцену – рекао да као примеран аргумент може да послужи ангажовање једног броја чла-нова Друштва око подизања Његошевог маузолеја, да је било неких иступања у подручју језика, у време прошлогодишњих распри, те да се, најзад и осуђени професор Михаило Ђурић, као члан Друштва, може узети за пример. У другачијим здравственим околностима ве-роватно би и друг Поповић – који се залаже за конкретност – био нешто конкретнији.

Ту се, зачудо, исцрпљивала наша листа оних који су Философ-ско друштво Србије оптуживали за националистичку делатност. Позвали смо, стога, и председника Друштва Јована Аранђеловића да нам каже које су конкретне поводе имали за Саопштење јавно-сти; његова листа није се разликовала од наше, с тим што је друг

271

Аранђеловић нешто више акцентирао „случај Ђурић“, за кога нам је (Ђурића) скренуо пажњу да није само БИО него и да јесте члан ФДС! Човек осуђен због национализма на две године робије!

Председник Философског друштва Србије нам је на крају ре-као да треба разликовати акције Друштва од акција чланова тог Друштва који нису дисциплински одговорни својој сталешкој орга-низацији за индивидуално дело.

Шта пишу „Философија 72“и Добрица Ћосић

Забрањени број „Философије 72“ има 146 страница; од седамде-сет и седме до краја је поглавље „Суочавања“, у којем су инкримини-сани текстови што смо их већ побројали. Осим редакцијског увод-ника, под насловом „Мишљење не подноси кажњавање“, следе још и документи са неколико суђења и других „радњи“ које се критикују, односно узимају као пример репресије: хронику догађаја око реиз-бора Ђорђија Вуковића, (бившег) асистента на катедри за светску књижевност Новосадског универзитета – до његовог не-избора за асистента; материјале са суђења Рожа Шандору и Мирославу Ман-дићу (који су у „Uj Symposion“-у објавили сатиру, односно песму) и Оту Толнаију (који им је то као главни уредник штампао); и најзад, документе са суђења Михаилу Ђурићу, редовном професору бео-градског Правног факултета, „за непријатељску и националистичку делатност“.

Текст српског писца Добрице Ћосића „Процеси, пресуде и наив-на питања“ коментарише ову документацију, с тим што је на почетку и крају „додатак“ о суђењу београдским „троцкистима“ и о „случају Владе Мијановића“ – једног лидера јунског студентског покрета – те о „процесима и суђењима у Хрватској данас“.

Независно од судске одлуке, шта би се могло рећи о овом „садржају“?

Треба рећи да је за Ћосићев текст, док је „Философија 72“ б ила у слободној продаји, владало знатно занимање: један од разлога свакако је то што су теме о којима је реч на ивици друштвене (по-литичке) прихватљивости, а и стога што се ради о значајном савре-меном писцу.

Ћосић, уопштеније говорећи, настоји да покаже бесмисао свих судских пресуда о којима је реч, заснивајући своје уверење на једном принципу: да се мишљењу не сме и не може судити!

272

Реч је, нема сумње, о великом начелу демократије и, наравно, слободе. Али, српски писац Ћосић сврстава у исту врсту и асистен-та Вуковића, и за национализам осуђеног Ђурића, и за контрарево-луционарну делатност затворене (извесне) хрватске интелектуалце!Ћосић, дакле, не прави ону неопходну разлику у мишљењима о којима је реч, у њиховој садржини. То, међутим, није тако мала ствар – то је управо централна ствар Ћосићевог неприхватљивог мишљења! Хетерогеност објеката на којима се „примењује“ њего-ва „хомогена“ идеја, чини његову философију политичког живота сумњивом, његово интелектуално поштење – које толико призива у овој својој акцији – у највећем броју случајева претвара у интелек-туално непоштење. Зар је поштено да у истој равни одбране буду и асистент Вуковић и контрареволуционари, и „левичар“ Влада Мија-новић и „националиста“ Михаило Ђурић?

То је, рекло би се, питање метода. Али је, ипак, и питање садр-жине. Ћосић, на пример, каже да, ако постоје докази да су ухапше-ни писци и интелектуалци у Хрватској ДЕЛАЛИ на рестаурацији некакве варијанте НДХ итд. – да им се суди. У противном, „ако су криви само за оно што су јавно писали и јавно говорили“ – онда им не треба судити. Каква симплификација: као да њихово јавно го-ворење и писање није и ДЕЛАЊЕ „на некаквој варијанти...“ „Суд није та друштвена сила“, вели писац, „која може коренито и трајно да обеснажи њихове назадне идеје, њихово кривоумље...“ Овде се, такође, заборављају последице тога „кривоумља“, оне се не узимају у обзир као евентуална кривица.

Бранећи професора Ђурића, са којим, каже, двадесет шест го-дина интелектуално другује и сарађује на јавним пословима, Ћо-сић нигде не брани и оно што је он заправо говорио и због чега је осуђен, него брани „околности“ које су, ипак само спољни фактор у читавом случају, и о којима се може и дискутовати.

И тако даље. Да не спомињемо „чистоту“ његове скојевске ге-нерације, његову прометејску „предодређеност“... све до детаља који, ипак, нису ова политичка и интелектуална (хуманистичка) промашеност.

Само у неколико речи

Суд је о „Философијиним“ текстовима рекао своје. Утисак је, међутим, да је „Философија“ изазвала живо занимање – без обзира [на то] да ли је реч о оспоравању или разумевању њених инкрими-нисаних текстова. У официјелној јавности, напротив, коју би могла

273

да репрезентује штампа – она је прошла глуво. О њој је писано по-водом суђења и забране, али само информативно!

То ћутање штампе, док часопис, наравно, још није био забрањен можда би могло да се објашњава, али то је већ предмет нагађања која никада нису била најпожељнија!

Лист Младост, Београд, бр. 824 Радивој Цвјетићанин21. септембар 1972, стр. 8–10.

3.3.8. Расправа о одговорности судије

Саопштено је да је за данас заказан састанак основне органи-зације Савеза комуниста у Окружном суду у Београду, на коме ће се, како је речено, расправљати о политичкој одговорности судије Љубе Радовића, члана Савеза комуниста, поводом његових пропуста у пресуђивању о забрани часописа „Философија 72“, јавља Танјуг.

Политика, 6. октобар 1972, стр. 8.

3.3.9. Врховни суд Србије одлучио:

Мања казна професору Ђурићу

Врховни суд Србије смањио је казну професору др Михаилу Ђу-рићу, са две године строгог затвора на девет месеци затвора.

Професор Правног факултета у Београду, Ђурић, у београдском Окружном суду осуђен је јула прошле године на 24 месеца строгог затвора, због кривичног дела непријатељске пропаганде. Поред тога, њему је стављено на терет да је јавним иступањем нарушавао брат-ство и јединство.

Највиша правна инстанца Србије, сазнајемо, потврдила је да је чињенично стање у првостепеном поступку правилно утврђено, али да је казна престрога.

Политика експрес,16. јануар 1973, стр. 2.

4

ПОВРАТАК МИХАИЛА ЂУРИЋА

НА ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

277

4.1. Одлука Наставно-научног већаПравног факултета

Након целокупне расправе, Наставно-научно веће је једногла-сно донело

НАЧЕЛНУ ОДЛУКУ О ВРАЋАЊУ У НАСТАВУ НАСТАВНИКА ОДСТРАЊЕНИХ ПОЧЕТКОМ

СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА

Сходно томе, обавезује се Управа Факултета да хитно, без ика квих одлагања, најрационалније, узимајући у обзир и све по-себне и појединачне околности – предузме све законске и стату-тарне мере и кораке да се што пре и примереније спроведе начел-на одлука.

Формира се Радна група која ће у смислу вођене расправе фор-мулисати текст Саопштења за јавност. За чланове Радне групе име-нују се: др Павле Николић, др Мирослав Петровић, др Југослав Станковић, др Миодраг Орлић и др Јовица Тркуља.

Заузет је и став да се свим одстрањеним наставницима Фа-култета упути позив за разговор, како би им се предочила ре-шења На ставно-научног већа, као и да, с обзиром на специфичну ситуацију др А. Стојановића, др Р. Стојановић обави с њим разго-вор у коме би му саопштио да је поступак у току и предложио као привремено решење ангажовање у Институту за правне и дру-штвене науке.

Председник Наставно-научног већадр Југослав Станковић, с. р.*

* Извод из записника са XXII седнице Наставно-научног већа Правног факулте-та Универзитета у Београду, одржане 16. октобра 1989.

278

4.2. Ставови Наставно-научног већа Правног факултета у Београду поводом одлуке

о враћању у наставу наставника који су одстрањени са Факултета седамдесетих година

Правни факултет у Београду је у својој дугој и славној прошло-сти увек био активан учесник у свим друштвеним збивањима и про-цесима који су се тицали судбине и живљења нашег народа, његове државе и његових државних и правних институција. Факултет као институција и наставници Факултета, као стручњаци и научници, давали су и дају теоријски допринос устројству наше заједнице и из-градњи правног система, имајући увек у виду интересе народа који на овим просторима живе, слободарске и демократске тековине, као и достигнућа науке.

У читавом послератном периоду тежњи и напора за стварањем бољег и савременијег друштвеног уређења Правни факултет је чи-нио све да његов допринос буде у складу са његовим могућности-ма и потребама друштва. У том смислу, Факултет је у свим јавним расправама о уставима и о амандманима на уставе Југославије и СР Србије активно учествовао и дао велики допринос у критичком пре-испитивању и регулисању кључних питања нашег правног система и државне организације. Током протекле две године, на пример, на Правном факултету су одржане изузетно значајне расправе о аманд-манима на уставе Србије и Југославије. Те расправе су допринеле но-вој афирмацији Факултета као институције, али и већине учесника у расправама као активних и ангажованих носилаца нових стремљења у нашем друштву и његовој државној организацији.

Правни факултет у Београду, међутим, већ скоро две пуне деце-није носи тешко бреме, које у новим друштвеним условима све више притиска Факултет и све његове наставнике и сараднике. Реч је о својеврсној хипотеци из времена 1971–1973. године, када су се од-играли драматични догађаји везани за стручни састанак који је ор-ганизовала Секција Удружења универзитетских наставника и дру-гих научних радника, поводом Нацрта уставних амандмана из 1971. године. Дискусија је вођена у време и у оквиру прокламоване јавне расправе, у присуству унапред позваних представника низа држав-них органа, јавних служби и друштвених организација. У тој ака-демској расправи, у којој је учествовало 28 наставника и сарадника, неколико излагања је било оцењено као политички спорно. Врхов-ни суд СР Србије донео је решење којим је изречена трајна забрана растурања часописа Анали Правног факултета у Београду, у којем су објављени сви прилози из расправе. Потом је следила друштве-на и политичка пресија, која се завршила удаљавањем једног броја

279

наставника из наставе, односно са Факултета. Наиме, у периоду од 1972. до 1975. године осам наставника Факултета је удаљено из наставе, а потом су њих петорица искључени са Факултета, односно принуђени да оду у пензију. Проф. др Михаило Ђурић кривично је осуђен због своје јавне дискусије о Нацрту уставних амандмана из 1971. и упућен на издржавање казне затвора од девет месеци, коју је у потпуности издржао.

Не улазећи у политичку оцену свих последица те расправе вође-не у уском кругу стручњака и без присуства шире јавности, Факул-тет као институција и сви наставници и сарадници доживели су те последице као жестоку реакцију друштва неспремног за отворени, демократски дијалог и слободну академску дискусију. Јер основна је претпоставка сваке академске дискусије слобода изрицања сопстве-ног мишљења, без обзира на то да ли је оно правилно или погрешно, прихватљиво или неприхватљиво. Била су то друга времена и у њима су владала другачија правила за вођење стручних и научних расправа.Критичко претресање теоријских схватања и њихово кориговање није остваривано у академској средини у кругу стручњака, пред судом науке, већ пред кривично-судским већем, у судској дворани и на партијским конференцијама. Пребачене на терен дискусија у Савезу комуниста и подвргнуте принципу демократског централи-зма – научне расправе су неретко завршаване политичком осудом коју су пратиле све добро познате форме удаљавања из наставе и са Факултета. То је било време када је Правни факултет неосновано етикетиран и дискредитован, време непојмљивих притисака којима се атаковало на аутономију и интегритет Факултета, што је створи-ло неповољне констелације односа и различита понашања на самом Факултету. На тај начин на Факултету је у то време завладала атмо-сфера прогона и страха, атмосфера која је довела до тога да је тада Правни факултет дао (а не само поднео) највише жртава, по чему је јединствен на Београдском универзитету.

Иако је од тада прошло више од 17 година, Факултет није био у могућности да стручној и научној јавности саопшти да са таквим раз-војем догађаја није могао да се сложи и да је друштвена и политичка пресија била непримерена. Спремност да се реално и са одговарајуће историјске дистанце још једном о свему отворено и демократски про-говори на Факултету и бар делимично отклоне тешке последице поме-нуте пресије од виталног је значаја за даљи развој односа на Факултету и за његову афирмацију као врхунске научне и образовне институције. С тим у вези Факултет је поднео Окружном суду у Београду предлог за обнављање поступка и укидање решења о трајној забрани растурања часописа Анали Правног факултета у Београду, бр. 3/1971.

Данас, када је најзад сазрела свест о потреби темељног преиспи-тивања свих тих догађаја и отклањању њихових последица, могуће је

280

јасније уочити оно што је у њима од ширег принципијелног значаја за разумевање судбине интелектуалаца и свих оних који имају хра-брости да у борби за истину виде највиши израз људског достојан-ства и, као најважније, за враћање аутономије и интегритета Фа-култета. Отуда се догађаји на Правном факултету из прве половине седамдесетих година морају посматрати као беочуг у ланцу сличних голгота кроз које су на нашем тлу пролазили и пролазе интелекту-алци, борећи се за свој социјални ангажман и доприносећи развоју научне мисли, српског и југословенског друштва.

Зато Наставно-научно веће Правног факултета у Београду до-носи Одлуку о враћању у наставу наставника одстрањених са Фа-култета седамдесетих година и тиме манифестује дубоку људску и професионалну потребу свих радника Факултета да се појединцима, члановима колектива, према којима су учињене неправде, пружи морална и научна сатисфакција. Мада овај чин долази прекасно да би зацелио дубоке ожиљке у животу Факултета, он ипак има много шири друштвени значај. Тај чин у нашем времену доминације поли-тичке моћи буди веру да нису порушени сви мостови који нас везују са великим цивилизацијским токовима слободе мишљења, аутоно-мије универзитета и интелектуалног научног рада.*

4.3. Писмо деканаМирослава Петровића Михаилу Ђурићу

СОЦИЈАЛИСТИЧКА РЕПУБЛИКА СРБИЈАУ н и в е р з и т е тПРАВНИ ФАКУЛТЕТ15. новембар 1989. г.Београд

ДР МИХАИЛО ЂУРИЋБеоград

Поштовани колега Ђурићу,У складу са одлуком Наставно-научног већа Правног факултета

у Београду са задовољством Вам упућујем позив да дођете у кабинет

* Овај текст су написали проф. др Мирослав Петровић и доц. др Јовица Тркуља. Након редиговања у Радној групи, коју су сачињавали проф. др Павле Нико-лић, проф. др Југослав Станковић и проф. др Миодраг Орлић, Научно-наставно веће Правног факултета у Београду је на XXIII седници, одржаној 6. новембра 1989. године, прихватило текст као образложење Одлуке о враћању у наставу наставника одстрањених почетком седамдесетих година. На основу те одлуке на факултет су враћени проф. др Михаило Ђурић, проф. др Коста Чавошки и доц. др Алексанар Стојановић. Др Војислав Коштуница је одбио да се врати.

281

Декана у понедељак 10. новембра ове године у 10 часова на разго-вор и договор о реализацији Одлуке поменутог Већа о повраћају у наставу свих наставника удаљених из наставе или са Факултета у периоду 1971–1977. године. Биће ми част и велико задовољство да том приликом утврдимо све релевантне моменте за остварење циља коме, чини се, сада сви заједно тежимо.

У прилогу овом писму достављам Вам текст Одлуке Наставно--научног већа од 6-ог овог месеца у коме је изражена преовлађујућа жеља на Факултету да се учини све што је сада постало могуће.

Упућујем Вам изразе искреног поштовања и радујем се скором сусрету.*

Проф. др Мирослав Петровић, с. р.(М. П.)

4.4. Писмо Војислава Коштуницедекану Правног факултета у Београду

Проф. др Мирослав ПетровићДекан Правног факултетаБеоград

18. новембра 1989. г.Поштовани колега Петровићу,Примио сам Ваше писмо којим ме позивате на разговор у ве-

зи са одлуком Наставно-научног већа о повраћају у наставу свих наставника удаљених из наставе или са Факултета у периоду 1971––1977. године. Вашем позиву, на жалост, нисам у стању да удовољим, и то из разлога које ћу покушати сасвим сажето да изложим.

Ако сам добро разумео одлуку Наставно-научног већа, глав-ни разлог за Ваше обраћање пре свега је у томе што, како се каже, „Правни факултет у Београду већ скоро пуне две деценије носи те-шко бреме, које притиска њега и његове наставнике и сараднике“. То бреме Факултет носи откада је са њега „одстрањено“ више на-ставника због околности везаних за учешће у познатој расправи о уставним амандманима из 1971. Наставно-научно веће данас се, међутим, пита како то да ни после 17 година „Факултет није био у могућности да стручној и научној јавности саопшти да са таквим развојем није могао да се сложи и да је друштвена и политичка пре-сија била непримерена“.

* Писма са истоветном садржином декан Мирослав Петровић је упутио и Кости Чавошком, Александру Стојановићу и Војиславу Коштуници.

282

Мада је на овакво питање најбоље да одговор тражи онај ко га је поставио, као један од „одстрањених“ наставника можда сам и ја у стању да Вам о томе нешто кажем. Током свих ових година Правни факултет је, осим часних изузетака, од наречене „хипотеке“, стечене уклањањем више својих чланова, имао немале користи. Како ина-че објаснити баш „у време непојмљивог притиска“ и факултетске „голготе“ толике успешне каријере наставника тог истог Факултета у свим подручјима јавног живота: у највишим државним органима, различитим партијским форумима, на Универзитету, у дипломат-ској служби и међународним организацијама са обе стране Океана, посебно у онима које воде бригу о људским правима? Или, како дру-гачије разумети безбројне позиве наставницима овог Факултета да широм Југославије или пред међународном јавношћу тумаче дубљи смисао оригиналних правних умотворина какве су, рецимо, удру-жени рад, слободна размена рада, делегатски систем, самоуправно споразумевање и друштвено договарање, и сличне?

Обичним каријеристичким интересима ове врсте без већих на-пора се може објаснити дугогодишње ћутање на Правном факултету о збивањима почетком седамдесетих година. Не сумњам ни у то да ће од данашње „гласности“ приличан број факултетских наставника имати различите користи, сличне онима које су имали током готово две деценије дугог ћутања о спорним збивањима на Факултету седам -десетих година.

Као што ће Вам, надам се, бити јасно, због свега овога не могу да се одазовем Вашем предлогу да у разговору „утврдимо све реле-вантне моменте за остварење циља коме, чини се, сада сви заједно тежимо“. Свој разлог за ово одбијање могао бих, на крају, да изразим једном реченицом: ни данас, као ни током свих ових година, наши циљеви нису били исти.

С поштовањем,Војислав Коштуница, с. р.

4.5. Разговор у Студентском граду

Када сте почели да се бавите филозофијом? Какав је био Ваш први сусрет с њом?

С филозофијом сам дошао у додир још у гимназијским дани-ма, за време окупације, када је већ и сама ситуација опште беде и страдања народа нагонила на размишљање. До сусрета је дошло посредством тзв. лепе књижевности, захваљујући пре свега пом-ном читању Шекспира, Гетеа и Достојевског. Од њих сам научио да

283

ценим филозофију, да у њој видим велику и значајну тековину људ-ског духа. Они су ме покренули из равнодушности, уздрмали моје наивно спокојство и сигурност, изоштрили слух за трагику човеко-вог положаја у свету. У тај први додир с филозофијом спада и рано упознавање са схватањима неких данас већ сасвим заборављених, минорних аутора популарне марксистичке филозофије, чији су ми приручници последњих година рата дошли у руке. То није било баш неко велико познанство, јер много шта од прочитаног нисам схва-тио и разумео, поред тога што много чему нисам ни поклонио ве-лику пажњу, али ми је бар појам филозофије постао нешто ближи и одређенији. Из тих оскудних приручника извeо сам драгоцен закљу-чак да је филозофија најстрожи и најплеменитији напор мишљења за који је човек уопште способан. Иако још нисам био прочитао ниједну филозофску књигу, био сам начисто с тим да је филозофија највиша школа човечности, па ми се њена слика као тражене науке (episteme zetoumene), као тежње ка свеобухватном и до краја уте-мељеном знању о свету и човеку дубоко урезала у душу.

Али, филозофијом сам уистину почео да се бавим тек после потпуног ослобођења земље од окупатора. И то не узгред и издале-ка, не преко посредника, из друге или треће руке, већ трајно и не-посредно, такорећи из саме ствари, дубоко погођен чаролијом ње-ног задатка. Тек тада ме је филозофија стварно привукла и потпуно овладала мојим бићем. Наравно, при том је пресудно било мучно животно искуство, искуство које сам стекао као припадник и отпад-ник народноослободилачког покрета, а не само мисаоно искуство стечено започетим проучавањем старих филозофских књига. Тада сам први пут озбиљно почео да мислим – додуше, не прибрано и дисциплиновано, већ грчевито и растрзано – тада се преда мном наједном отворио понор упитности, јер су ми се са свом могућном оштрином наметнула питања о смислу људског постојања – отпри-лике у облику који им је дао Кант: „Шта могу да знам?“, „Шта треба да чиним?“, „Чему смем да се надам?“ На та питања никако нисам умео да нађем задовољавајући одговор, али никако нисам могао ни да их се успешно отресем. Тако сам запао у дубоку кризу саморазу-мевања, кризу самоидентитета, што сам тек касније схватио да пред-ставља почетак сваког истинског филозофирања.

Не бих могао да тачно кажем када се то стварно догодило. Морало је то бити најкасније пре јесени 1945. године, када сам почео студије на Београдском универзитету, јер сам тада пркосно одустао од првобитне намере да студирам филозофију као струку. Управо стога што сам се већ увелико бавио филозофијом и предано црпео са њених извора, нисам хтео да се подвргнем безобзирној идеолошкој

284

тортури која се онда спроводила на Филозофском факултету. Ужа-снуло ме је откриће да је филозофија на том факултету била сведе-на на ранг обичне слушкиње дневне политике. Управо зато што сам филозофију већ изабрао за свој животни позив, сматрао сам да ми није потребна никаква школска потврда да могу и даље да се бавим њоме. Тако је филозофија у почетку била моја тајна преокупација. Студентске године провео сам углавном у Универзитетској библи-отеци, проучавајући класична дела филозофске литературе, али се о том свом стрпљивом и мукотрпном раду на филозофији никоме нисам превише поверавао. За шири круг познаника био сам најпре само студент права, а касније и студент класичне филологије. И ништа више.

Да ли је у Вашим почетним мисаоним прегнућима учествовала и домаћа филозофска баштина? Да ли сте можда познавали Брани-слава Петронијевића, коме сте 1989. године посветили студију „Фи-лозофија у дијаспори“?

Нисам имао прилике да се лично упознам с Браном Петро-нијевићем, иако сам га последњих година његовог живота понекад сретао у Универзитетској библиотеци. Уистину, нисам ни тражио познанство с њим. Рано сам прочитао неке његове књиге, али ме његова мисао није нарочито привукла. Упркос томе, уважавао сам Петронијевића као једног од најзначајнијих српских и југословен-ских филозофа, па нисам оклевао да напишем нешто подробније о његовим схватањима чим се указала прилика за то. Повод је настао 1986. године појавом српског превода његових Начела метафизи-ке, једне књиге коју је Петронијевић објавио почетком овог века на немачком у два дебела тома. Претила је опасност да превод прође незапажено, што ме је веома забринуло. Сматрао сам да је неопход-но критички проговорити о тој књизи, а не само пуко академски приказати њен садржај, па сам се потрудио да напишем примерену рецензију. И тако се потврдило оно што сам још као студент добро осетио и због чега сам се уздржано односио према њеном аутору. У сваком случају, то није било дело које ме је на било који начин подстакло на мишљење.

По себи се разуме да сам за време студија читао и многе друге домаће ауторе поред Петронијевића. Нема ваљда ниједног позна-тијег имена наше филозофије које је онда измакло мојој радознало-сти, мада не бих могао да кажем да је било ко од њих у неком дубљем смислу утицао на моје мисаоно формирање. Издвојио бих једино Кајицу Миланова, ондашњег универзитетског доцента, који ме је у свом дому прихватио као свог ученика и методично упутио на про-учавање Кантове Критике чистога ума, као и осталих Кантових дела

285

и, уопште, филозофије класичног немачког идеализма. То је умного-ме одредило мој пут у филозофији. После његовог наглог одласка из земље, што је уследило убрзо после његовог бруталног удаљавања са Универзитета, почео сам да прилежније студирам класичну фи-лологију. Тако сам стекао неопходну предспрему за продубљеније проучавање грчких филозофских текстова, па сам за предмет своје докторске дисертације изабрао једну тему из античке филозофије.

Мада се никада нисте изјашњавали као марксист, били сте члан савета редакције Praxis-а и члан управног одбора Корчуланске летње школе. Молим Вас да прецизније одредите Ваш однос према београдском и загребачком кругу филозофије праксе.

Тачно је да сам припадао групи београдских и загребачких фи-лозофа познатој под именом „група филозофа праксе“. Као члан те групе деловао сам у поменутим телима скоро пуних десет година. У групи сам се нашао такорећи већ од самог почетка, мада више као придружени него као водећи члан, јер нисам био ни међу оснива-чима часописа, ни међу челницима школе. Могао сам да без теш-коћа учествујем у њеним активностима, иако нисам био марксист, јер ни сама та група није била строго марксистичка. Или бар није била марксистичка у ортодоксном, већ пре у неком ревизионистичком смислу. Иако је однос према Марксу и марксистичком наслеђу био јасно истакнут већ у самом називу групе, њеним водећим члановима је био туђ сваки догматизам. Група филозофа праксе је била необична интелектуална заједница. Окупљала је људе најразличитијег образо-вања и најразличитијих филозофских уверења и опредељења. У сва-ком случају, то није била група истомишљеника привржених неком јединственом филозофском или политичком програму. Постојале су велике разлике између њених чланова, које су се временом увећава-ле, а не смањивале. У њој је било места не само за марксисте него и за немарксисте, па чак и за антимарксисте, а међу њеним члановима било је филозофа и социолога, психолога и политиколога, историча-ра и теоретичара књижевности, па чак и уметника.

Ипак, највећи број водећих чланова те групе били су филозоф-ски образовани људи и они су разумевали себе углавном као марк-систе. Међу њима је најчешће био у употреби израз „стваралачки марксизам“ за филозофско становиште које су заступали. Тај појам су они схватали тако широко и неодређено да су под њега олако под-водили све своје ближе и даље сараднике. Када је група дошла под удар политичке осуде, због наглог погоршања општег друштвеног стања у ондашњој Југославији, показало се да је ова широкогрудост више шкодила него користила њеном одржавању.

Сигурно је да ми је дугогодишња сарадња с групом филозофа праксе – међу којима су ми, то морам да кажем, увек биле ближе

286

колеге из Загреба него колеге из Београда – помогла да раскрстим с неким својим раним предрасудама у вези с Марксом и да се боље снађем међу његовим основним текстовима. Додуше, томе је можда још више допринело моје рано интересовање и одушевљење за јед-ног великог Марксовог противника – Макса Вебера. Јер загребачки „праксисти“ су очигледно преувеличавали значај Маркса као фило-зофа. Неуморно су понављали да је његова изворна мисао најваж-нија, и чак спасоносна мисао нашег времена, па су тражили подсти-цај за свој рад првенствено код њега. Стицао се утисак као да се у филозофији све врти око Маркса, те да нема ничег значајног и под-стицајног што не пише у његовим „раним радовима“.

Књига „Стихија савремености“ (1972) израз је Вашег непосредног филозофског деловања у претходној деценији. У њој су у првом плану Маркс и Вебер, док је Ниче сасвим у позадини. Ипак, изгледа да сте овде положили темеље за другу фазу Вашег мисаоног трагања, која ће потрајати у наредне две деценије. Да ли је тачно да сте се тек у књизи „Утопија измене света“ (1979) коначно опростили од „предуге опчињености метафизиком“, као што сте рекли у једном интервјуу?

Можда је овде место и прилика да укратко и поједностављено објасним разлоге свог начелног ограђивања од Маркса и његовог схватања, као и да назначим правац у којем сам годинама покуша-вао да се изборим за једно друкчије гледиште. Чини ми се да је тешко заобићи оно прво, ако се уопште хоће да се дође до овог другог. Да не би било непотребног неспоразума, унапред морам рећи да никада нисам био загрижени антимарксист – баш као што никада нисам био ни убеђени ни притворни марксист, чак ни у својој најранијој младости – јер никада нисам сумњао да је Маркс један од највећих и најзначајнијих мислилаца XIX века. Увек сам видео Маркса некако уз Хегела, као једног од утемељивача модерне историјске свести, час тик поред Хегела, час у длаку иза њега. Маркс је за мене увек био и остао Хегелов следбеник без премца, боље рећи посветовљени и обезбожени Хегел. Не мање него Хегелово спекулативно разумевање историчности или повесности људског постојања, и Марксово реа-листичко разматрање суштине људске историје сигурно спада међу пионирске подухвате филозофског духа.

У том погледу нема никакве битне разлике између Маркса, Ве-бера и Ничеа, тројице наших још увек незаобилазних савременика--сабеседника, упркос свим крупним разликама између њих у мно-гим другим тачкама. На трагу и у духу њиховог заједничког основ-ног увида, постало ми је јасно да се она неотклоњива и нерешива људска питања, у која се мишљење неодложно заплиће већ на самом свом почетку, мењају према времену, да се њихово тежиште помера

287

у различитим историјским епохама. Као што се такође непрекидно мењају и одговори на њих. Савременици скоро увек имају на уму нешто друго него њихови претходници. Не постоји ништа трајно, безвремено и вечно, што универзално важи и обавезује све људе без разлике, људе свих народа и свих времена. Свако време, свака епоха има своја питања и своје истине. То је таква мисаона позиција која повлачи за собом губитак сигурности коначног прибежишта и уто-чишта, која значи излазак на хировити терен историјског кретања и промене, где све постаје мање или више неизвесно.

У чему се састојала Ваша критичка опсервација Марксовог дела?То је најлакше показати на примеру познате Марксове 11. тезе

о Фојербаху. Она гласи: „Филозофи су до сада само различито ту-мачили свет; ради се о томе да се он измени.“ Смисао ове тезе се обично схвата тако да је Маркс потпуно раскинуо с филозофијом. Не само што је омаловажио њена настојања, него их је прогласио и за-старелим. Произлазило би да је, према Марксовом мишљењу, време филозофије неповратно прошло, да филозофија више нема чиме да се бави, да је свршено с њеном водећом улогом у људском животу. Филозофија напросто више није потребна, јер задатак нашег време-на није тумачење света, већ само његова измена. То је неизбежно, уколико је тачно да су се филозофи показали кадрим само за оно прво, а не и за ово друго. Заједно с многим другим својим савремени-цима, Маркс је очигледно веровао да је Хегелова филозофија апсо-лутна филозофија, да је у њој дошла до речи сама идеја филозофије, те да после Хегела више нема шта да се мисли и истражује, већ све треба препустити пракси. Поред тога што је узео за готово да је свет већ довољно сазнат и да је већ унапред јасно како и у којем правцу треба предузети његову измену. Преостало је једино да се свет до-веде у склад с најдубљим увидом Хегелове филозофије да је слобода суштина духа и човека. Епохални задатак је у томе да се идеја сло-боде оствари у пракси заједничког људског живота, да се ослободи читаво човечанство, да се свим људима помогне да постану уистину слободна људска бића.

Упркос свој привлачности и заводљивости ове Марксове тезе, мени се она од самог почетка учинила у најмању руку проблема-тичном, али сам тек знатно касније – у књизи Ниче и метафизика (1984) – формулисао своју основну противтезу која гласи: „Једино што можемо чинити, то је да друкчије тумачимо свет, ако уопште хоћемо да га мењамо.“ (стр. 343.) Дакле, моја теза подразумева и обнавља средишњу идеју изворног саморазумевања филозофије – да мишљење и делање суштински припадају једно другом, чак да је мишљење највиши, најчистији, најмоћнији облик делања. Насупрот

288

Марксовом схватању да је филозофија решила све проблеме и да филозофи треба само да се заложе за практичко остварење готових теоријских решења, као да је у питању неки пуко технички задатак, пошао сам од уверења да је отвореност према друкчијем мишљењу изворно својствена филозофији, те да нема места апстрактном су-протстављању теорије и праксе. Утолико је моје одступање од Марк-са значило устајање у одбрану саме ствари филозофског мишљења, указивање на неопходност да се преузме и изнова одреди прави зада-так мишљења у нашем времену. Не долази у обзир никакво укидање филозофије, најмање неким ванфилозофским средствима, већ само њено преображавање, прилагођавање новонасталој ситуацији. До тог сазнања сам дошао првенствено удубљивањем у Ничеов мисаони свет, али и под знатним утицајем Макса Вебера. Ниче ме је учврстио у уверењу да је перспективистички приступ стварности једини при-мерен филозофији, будући да је свет могућно довести до појма само из неке одређене перспективе, помоћу неког одређеног тумачења.

У ствари, тумачење је једини могућни облик самопосредовања човека и света. И то не само у филозофији, него и у науци и сва-кодневном животу уопште. Оно је битан саставни део свеколиког нашег залагања и деловања. И поготово је важно друкчије тумачење. Не можемо живети друкчије него тумачећи свет у који смо без своје воље бачени. А можемо га мењати само тако што ћемо се изборити за једно ново тумачење, а не тако што ћемо механички примењивати на њега неке унапред припремљене схеме. Јер свако ново тумачење, уколико уистину помера границе нашег дотадашњег видокруга, зна-чи већ самим тим и његово мењање.

Ваше три књиге: „Ниче и метафизика“ (1984), „Изазов нихили-зма“ (1986) и „Путеви ка Ничеу“ (1992) сведоче не само о томе да сте „ничеолог“ без премца, не само у српским и југословенским окви-рима, већ и да је Ваше бављење Ничеовим делом превазишло домет пуке рецепције, па и интерпретације. Било би занимљиво да нам на-значите време властитог дозревања до могућности дубинског разу-мевања Ничеове филозофије. Читајући „Путеве ка Ничеу“, стиче се утисак да је тежиште Вашег тумачења на Ничеовој идеји веселе на-уке. Да ли је она доиста чворно место Ничеовог поимања јединства филозофије, науке и уметности?

Не бих рекао да је идеја веселе науке окосница мог разумевања Ничеа, иако неоспорно заузима важно место у мојим истраживањи-ма његовог дела. Та идеја је свакако главна полуга Ничеовог ширег и обухватнијег разматрања питања о природи и задатку саме филозо-фије. Њоме је Ниче заправо хтео да одговори на питање о томе шта је филозофија или, тачније, шта филозофија још може бити у нашем

289

времену, дубоко свестан тога да она нема трајан и непроменљив лик. На један начин се филозофирало у старој Грчкој, на други начин у нововековној Европи. Ми се налазимо на трећој прекретници. Више није могућно слепо следити ни Платона ни Аристотела, па чак ни Декарта, Канта и Хегела. Ипак, има нечег постојаног у филозофији, што се непрекидно одржава почев од пресократоваца па све до Ни-чеа. Видних трагова наслеђеног начина мишљења има и код Хајде-гера, мада он најављује радикалан раскид са читавом филозофском традицијом.

Окосница мог разумевања Ничеа јесте чувена изрека „Бог је мр-тав“, која чини језгро његовог схватања нихилизма. Она се често на-води, али је мало ко уистину разуме. Код нас је некада било зазорно помињати ту крилатицу, поготово ако се ишло на супротстављање Марксу. Данас је то поготово случај, јер многи олако узимају да је Ниче њоме унео велику пометњу у духовни живот европског чове-чанства, па се задовољавају да само укажу на њену тобожњу прома-шеност, али и не покушавају да стварно разјасне њен филозофски смисао и домашај.

Ево шта сам о тој Ничеовој крилатици рекао у једном недавно одржаном предавању:

„Своје схватање нихилизма Ниче је упечатљиво изразио сли-ком мртвог Бога. Та слика садржи његову уистину парадоксалну оцену како општег стања ствари тако и човековог положаја у условима ’надоласка нихилизма’. Њоме Ниче не открива само то да су срушени и обезвређени сви наслеђени културни обрасци, поготово владајући образац теоријског саморазумевања чове-ка и разумевања света, него у исти мах указује и на страхови-те тешкоће да се стварно превладају последице тог слома и ус-постави виши облик културе. Својом чувеном крилатицом ‘Бог је мртав’, због које је дошао на тако рђав глас, Ниче није извргао руглу религију, нити утро пут безверју, већ је само обелоданио дотрајалост и преживелост наслеђеног филозофског појма Бога, који је настао под окриљем грчког открића ума, у сенци платон-ско-аристотеловског сазнања да је општē истина појединачног, а који је хришћанство касније здушно присвојило и слободно прилагодило својим потребама и циљевима. Та Ничеова крила-тица је све друго пре него узрок, огњиште или замајац ондашње и садашње духовне пометње и пустоши.У ствари, Ниче је био начисто с тим да је бог филозофа чисто те-оријска конструкција, да је тај бог замишљен као последњи раз-лог свих разлога, као највише начело утемељења, да представља продужетак и испуњење логичке схеме мишљења захваљујући

290

којој можемо све да упростимо и објаснимо, то јест да све све-демо на ’чисте случајеве’, те да тако, у крајњој линији, овладамо како стварима тако и људима. Он устаје против тог бога, открива његов фиктиван карактер, увиђа да тај бог више не служи жи-воту, каже за њега да је мртав. Али уколико је тај бог производ вере у логику и граматику као облик апсолутне истине, Ниче сматра да је његова смрт привидна, јер за сада нема никакве алтернативе наслеђеним језичким и мисаоним облицима. Зато је Ниче несигуран, колебљив и сумњичав, па чак и изричито признаје да још задуго морамо наставити да мислимо под језич-ком принудом, у складу с логичком схемом мишљења, иако смо већ увелико постали свесни њене условности и ограничености. У том смислу чини се да треба схватити његову позну подругљиву опаску: ‘Бојим се да се нећемо ослободити Бога, јер још верујемо у граматику.’ То је сигурно Ничеово најсуморније, најзлослут-није изјашњење у вези с нихилизмом, јер је овај повесни догађај овде схваћен као несавладива препрека, као патолошко стање у коме мртав бог гуши и притиска живот као какав уклети терет.“

Ниче каже да је „укупан карактер света за сву вечност хаос“. Како треба разумети ту његову мисао?

Ничеова мисао да је свет ‘за сву вечност хаос’ захтева извесно разјашњење. То сигурно није никаква онтолошка теза у традицио-налном смислу речи, никаква догматичка тврдња о суштини бића свега бивствујућег. Она је у најнепосреднијој вези с оним што се може означити као Ничеов перспективизам. Њен је смисао у томе да свет није унапред дат као готов производ, већ да га ствара човек према својим потребама и могућностима, да ред и облик нису ника-ква објективна својства света као таквог, већ чисто људска додавања и приписивања. Укратко, хаос је оно што остаје од света онда када га одвојимо од свих тумачења. Само захваљујући томе што је хаос првобитно стање света, његов значењски резидуум, могућно је ства-рање увек нових светова. Стварање се збива у процесу сазнања, на основу тумачења из неке одређене перспективе. Тако се схематизује хаос, успоставља смисаони поредак, уноси ред у првобитни неред.

Нема сумње да је Ничеова мисао о свету као хаосу веома блиска Кантовом становишту, мада иде знатно даље од њега. Она се очи-гледно не може добро разумети без претходног темељног познавања Канта. Веза с Кантом је у томе што је Кант такође сматрао да сми-сао и значење нису никаква објективна својства ствари по себи, већ субјективни услови појављивања ствари за нас, те да је свет досту-пан човеку само посредством сазнања. Заправо, свет и не постоји одвојено од човека који сазнаје, субјект сазнања је његов истински

291

творац. Оно што постоји независно од субјекта, то је само неодређе-но мноштво предмета могућног искуства, то јест складиште сирове грађе која је неопходна претпоставка стваралачке субјективне де-латности. На почетку је дата само хаотична гомила чулних утиса-ка као подстрек и надражај, све остало долази од субјекта. Свет се појављује као скуп одређених предмета тек захваљујући појмовима помоћу којих ти утисци бивају протумачени. Тако је становиште перспективизма и за Канта и за Ничеа једини могућан и прихватљив одговор на питање о природи и карактеру људског знања: обојица се слажу у томе да човек може разумети једино свет који сâм ствара.

Али, Кант и Ниче се, ипак, знатно разликују у схватању и оцени самог тог стваралачког чина?

Да, наравно. Кант сматра да постоје нужни и општеважећи, апри орни облици сазнања и да сви људи без разлике сазнају свет на исти начин. Чулни утисци се најпре распоређују у чистим форма-ма опажања – то су простор и време – а затим се применом разум-ских категорија на чулни материјал успоставља предметно једин-ство међу појавама. Захваљујући јединственој априорној структури људског ума, која је вечна и непроменљива, могућно је универзално споразумевање међу људима, могућна је једна општеприхватљива истина. Утолико Кант припада метафизичној традицији, остаје за-робљеник метафизичког начина мишљења, јер људски свет ограни-чава вечним узорима, ликовима или идејама, иако, додуше, не више у супстанцијалном смислу, на начин Платона и Аристотела, већ ви-ше у функционалном смислу, на темељу трансценденталне субјек-тивности човека.

Ниче начелно одбацује Кантов апстрактни и неисторијски приступ људском сазнању. Чак отворено исмева Кантову критику људских сазнајних моћи и способности. Он више не верује у једин-ство људског рода, сумња да уопште постоји тако нешто као уни-верзални људски идентитет. По њему, нема никаквих универзалних људских константи. Ни ум није увек и свугде један исти, а камоли шта друго. Нема никаквих надиндивидуалних истина око којих би се сви људи могли сложити и ујединити. Ничеов приступ је стро-го историјски и индивидуалистички. Сваки појединац је ограничен својим индивидуалним условима живота, из којих јединих може да осмисли властити живот. Не само што Ниче сумња да се сви људи могу сагласити у томе шта је истина, а шта привид, него он раз-обличава и саму тежњу за општеважећим знањем у филозофији као опасну заблуду.

Дакле, Ничеов перспективизам је изразито полицентричан, јер отворено рачуна с тим да је број могућних перспектива тумачења

292

света неограничен. Кантовој монистичко-холистичкој схеми тума-чења, Ниче супротставља слику плуралистичног универзума. По његовом мишљењу, сваки појединац ствара свет за себе и живи у свету који је сâм створио. При том ни ти појединачни светови нису ништа трајно и постојано. Нити су уопште у себи затворени и једин-ствени. Баш као што је проблематично и јединство сваког појединца.У сваком човеку постоји и делује мноштво различитих сила и моћи које се међусобно сукобљавају. Сваки човек је мноштво живих бића. То је сасвим у складу с каснијим открићима модерне психологије и психоанализе о вишеструким личностима које живе у сваком од нас, тако да поједине личности с времена на време добијају превагу над другима.

Тумачење је, дакле, процес самоосвешћења човека у свету, мо-жда, доиста, пре у ничеовском него у кантовском смислу. Сви ми живимо тако што непрекидно тумачимо свет, живот без тумачења није могућан. Али, тумачење овде није схваћено онако као код Марк-са, као мање или више технички пројект, на линији и у духу старог метафизичког начина мишљења, као да свет постоји независно од човека, негде по страни од њега, тако да би човек једино накнад-но, својим практичким залагањем и деловањем могао да усклади постојеће односе у свету са својом идејом о томе какви би ти одно-си требало да буду. У ствари, свако тумачење света је у исти мах и стварање света. Уколико смо способнији да друкчије и разноврсније тумачимо свет, утолико смо животно богатији. То богатство је све-дочанство наше стваралачке способности. Она озлоглашена „воља за моћ“ – која се у вези с Ничеом најпре помиње и о којој се у вези с њим најрадије говори – није никакав мрачан порив, никаква дивља рушилачка снага. Нити је смисао Ничеове филозофије уопште у томе да се људски живот састоји само у беспоштедном разрачуна-вању супротстављених страна. По Ничеовом мишљењу, „воља за моћ“ је пре свега стваралачки импулс, изворна тежња за стварањем. Свеколики живот није ништа друго до сложен енергетски систем, састављен од безброј непостојаних честица силе, од којих свака на свој начин и са себи својственом упорношћу присваја, то јест ус-поставља или преиначава свет.

Али, шта је, онда, са чињеницама? Ако је стварност увек само протумачена стварност, није ли, онда, потпуно изгубљен сваки по-уздан ослонац мишљења и делања?

Онај ко се заклиње у чињенице погрешно разуме властиту си-туацију. Он верује у могућност сазнања без икаквог посредовања. Као да би чињенице биле нешто „непосредно дато“, а не нешто што постоји само у оквиру једног хоризонта разумевања чији су оне

293

производ, чије су оне функција. У ствари, нема никаквих чињени-ца изван тумачења. Зато се људи тако тешко могу споразумети око било чега. За онога који уме да мисли најпроблематичније је управо оно што је наизглед очевидно и саморазумљиво.

Свет се, дакле, може сазнати само у неком једностраном, скраћеном и упрошћеном виду. Тек тако оно „по себи“ постаје неки предмет „за нас“. Утолико није нимало чудно што су људи тако непрекидно у завади, што се њихова мишљења тако оштро рази-лазе и сукобљавају. И то не само о филозофским питањима, мада око њих можда понајвише. Противречност је, доиста, изворна, пр-вобитна људска ситуација. Само што филозофија никада не остаје на раздвајању и супротстављању, чему тако лако подлеже тзв. здрав људски разум. Увек постоји тежња да се избегне апсолутизовање су-протности и успостави нека врста јединства, а то се постиже тако што се узима у обзир шири сплет околности у којима се различити моменти појављују као подједнако важни и оправдани.

Уколико хоћемо да будемо искрени према себи и одговорни пре-ма властитом мишљењу, онда никада не смемо да категорички твр-димо ништа. Будући превасходно упућен на мишљење, филозоф је најчешће неспретан и несналажљив у животу и најмање подесан да се бави политиком. Јер у политичком свету, као и у свакодневном свету живота, нужно су потребне брзе и једнозначне одлуке. На по-вршини се можемо одржати само ако благовремено одлучно деламо. А онај ко је оптерећен филозофским немиром никада није сигуран, никада није на једној страни, а да не би могао бити и на некој другој, чак супротној, јер никада није дошао до краја. Мишљење је бескона-чан процес. Из прагматичких разлога, негде се, међутим, мора стати и рећи: „За мене је ово довољно јасно, сада морам да учиним нешто.“ Али онај ко је истински захваћен токовима филозофског мишљења ништа не може да закључи без поговора, за њега је све увек отворено.

Има ли историја неког смисла? Да ли је филозофија историје само обична мистификација?

Нема никаквог објективног смисла изван и независно од човека. Не постоји смисао по себи, као каква земља истине коју бисмо мо-гли освојити. Оно што се назива смисао бића, света или историје, то је оно што сами стварамо и уносимо у њих. Једино је човек у стању да дâ смисао стварима и појавама. Јер је осмишљавање живота једи-ни за њега неопходан услов постојања. Изван човека и без његовог делатног самопосредовања нема никаквог смисла.

У питању је критика метафизичког начина мишљења, који се свуда још увек жилаво одржава. Многи конзервативни кругови код

294

нас и у свету верују да то није никакав преживели начин мишљења, већ једини важећи и обавезујући. Припадници тих кругова очиглед-но нису чули за епохални удес Запада и не хају много за оно што се уистину догодило у животу европског човека од половине XIX века наовамо. Чак ни не покушавају да себи и другима разјасне зашто је Ниче обележио нашу савременост речју нихилизам, коју није изми-слио, али којој је дао ново значење.

Додуше, код Ничеа ништа није до краја изведено на чистину. Његова филозофија је у основи противречна, вишеслојна, много-значна. Сви његови увиди, чак и они најважнији, могу се протумачи-ти на безброј различитих начина. Истини за вољу, треба подсетити на то да ни код Платона нема јасних и коначних одговора ни на једно од толиких постављених питања. Сви његови дијалози завршавају се без резултата, скоро у потпуној неизвесности (aporía). Отуд тако мало знамо и у чему је прави смисао његовог „ненаписаног учења“. Од старих грчких филозофа једино Аристотел делује као сушта су-протност Платону. Бар на први поглед. Његови су списи више налик на научне расправе него на књижевне огледе. Па ипак, ни Аристотел није био никакав догматичар у филозофији, најмање творац неког затвореног и заокругљеног филозофског система, као што се нерет-ко погрешно мисли. Ни он није губио из вида да је идеал свеобу-хватног и до краја утемељеног знања недостижан, јер је добро знао да филозофско мишљење не може да савлада тешкоће у које запада, већ само да се темељно удуби у њих (diaporein). Произлази да је филозо-фија на делу тек онда када смо на крају у још већој недоумици него што смо били на почетку.

Неко ми је пре извесног времена рекао: „Не знам да ли сам добро разумео смисао Вашег предавања, али много сам се уплашио. Када сам долазио да Вас чујем, мислио сам да нешто знам о нашем времену.Било ми је тешко и очекивао сам спасоносну реч. Сада сам још упла-шенији.“ Одговорио сам том слушаоцу да ме је добро разумео.

Зађимо за тренутак у домен практичне политике. Ви сте почет-ком седамдесетих година изговорили речи које су се после две деце-није обистиниле са фрапантном тачношћу. Мислите ли данас да је, ипак, било могућно избећи трагичан распад југословенске заједнице? Може ли се десити нека нова Југославија?

У људском животу је све могућно. Могло је бити и друкчије него што јесте, али сада имамо оно што се догодило. С тим се треба суочити. Просто је невероватно и немогућно да нико онда није знао куда води то што се ужурбано припремало. А припремала се, до и ста, велика несрећа. Разбијање Југославије није само антисрпски него и антиевропски чин, није само чудовиштан злочин против српског

295

народа – мада је првенствено и понајвише злочин против њега, као што се јасно види по последицама тог разбијања – него исто тако и чудовиштан злочин против саме Европе, што ће се једном касније можда са жаљењем признати. Европа, која је подржала и помогла разбијање Југославије, издала је и поништила саму себе. Јер, Југо-славија је била везана за Европу многоструким нитима, припада-ла је Европи као њен најистуренији грудобран: не само у том сми-слу што је посредно служила европским потребама и интересима, него пре свега зато што је непосредно следила европску идеју једин-ства у многострукости. Уколико је настојала да успостави мостове сарадње и разумевања између различитих народа удружених у истој заједничкој држави, Југославија је, доиста, представљала неку врсту Европе у малом. Бар у заметку, ако већ не и у развијеном облику. Можемо само да се питамо какву визију Европе, какву слику ев-ропског јединства имају они који су бездушно и бесрамно насрнули на народ који је тако дуго, искрено и несебично – у сваком случају, више него било који други југословенски народ – истрајавао на идеји југословенства.

Нико се не рађа као грађанин света, већ као припадник одређе-ног народа, племена, породице. Тек преко или посредством тих посебних историјских облика живота доспевамо до оног општечо-вечанског, постајемо баштиници и расадници светске културе. При-падништво одређеном народу није наш избор, већ наша судбина. Зато морамо неговати свест о тој припадности, морамо развити, а не пригушити национално осећање, али не тако да подстакнемо мржњу према другим народима, као да тобоже не можемо живети заједно с другима јер су друкчији од нас, већ да бисмо учврстили свој људски идентитет, да бисмо слободно присвојили оно што нам је рођењем досуђено. Васпитавање народа у здравом националном духу прво-разредан је задатак сваке културе.

Провели смо пуних седамдесет година у заједничкој држави с другим јужнословенским народима, али нисмо знали и умели да слободно живимо у њој. Бојим се да смо од самог стварања Југосла-вије били на погрешном путу расрбљавања, губљења свести о свом националном идентитету. Југословенство је у великој мери допри-нело ширењу лажног космополитизма међу нама, тако да многи ни дан-данас нису начисто с тим шта, заправо, значи југословенство у нашим садашњим условима. Каква је то ова наша данашња, назо-витрећа Југославија? Откуд то да она још увек носи југословенско име у свом називу? Морали бисмо знати да та држава ни у којем случају није више Југославија. Јер, Југославија је значила окупљање народа различитих језика, вера, обичаја, националних карактера и судбина. А Срби и Црногорци нису два народа, већ један те исти

296

народ. Чак су Црногорци некада били најсрпскији део српског на-рода! Зашто се то данас прећуткује и прикрива, шта се хоће да по-стигне тиме што се задржава југословенско име онде где му нема ме-ста, онде где је његова употреба сасвим неприкладна? То је сигурно веома забрињавајућа појава у нашој средини. После дугог и тужног периода лутања и посртања – у чему смо сви на овај или онај начин учествовали – морали смо се, најзад, одлучно вратити себи, морали смо се уистину отрезнити као јединствен народ.

Не мислим да се ико може кривити и оптуживати због недо-статка грађанске храбрости. Најмање желим да сам будем судија било коме. Јер, живели смо у опаком и смутном времену, када је било лакше и уносније повијати се и прилагођавати него противити се и пркосити. Али би за многе наше данашње јунаке, који су неподно-шљиво гласни и бучни у текућим страначким препиркама и разми-рицама, било боље да се држе мало подаље од јавности, како никога не би подсећали на своја некадашња неславна служења подмуклој брозовској политици против животних интереса овог народа.

Данас читавом свету прети опасност од ширења погубне зара-зе националистичке искључивости и нетрпељивости. Безумље на-ционализма је почело да нагриза и делове нашег народа, пошто је одавно већ узело маха код других народа с којима смо доскора жи-вели заједно. Не знам хоће ли нам се у догледно време пружити при-лика да с неким од тих народа бар делимично обновимо покидане везе. Али, једном ће нам се то сигурно догодити, јер је потреба за успостављањем и одржавањем свакојаких пословних и културних веза међу свим народима највиши императив данашњег света, ка-кви год, иначе, били ини нагомилани проблеми с којима се тај свет суочава (којих, уосталом, нисмо ни довољно свесни, будући толико заокупљени властитим посебним бригама и невољама). Ако, дакле, преживимо овај сурови рат, који су разбијачи Југославије припре-мили и изазвали, ако опстанемо као народ, упркос пакленој мржњи и зловољи светских моћника и силника према нама, онда ћемо, ипак, морати да живимо заједно с тим истим нашим суседима, који су се с нама толико закрвили. Мораћемо тако, и никако друкчије! Наравно, под неком новом заставом наднационалног јединства, у разноли-кости језика, вера и обичаја, држећи се својих закона и уважавајући њихове. Било би тужно и жалосно ако бисмо подлегли уображењу данашње помућене свести (која се већ свугде око нас опасно раши-рила) да љубав и пријатељство могу постојати само међу народима који су географски и културно удаљени једни од других, то јест ако бисмо поверовали да ће и за нас бити најбоље и најкорисније да се потпуно окренемо према неким другим, далеким, мање или више

297

туђинским народима (као да тобоже једино с њима можемо успеш-но да сарађујемо), па да нам тако наши суседи, они на које смо не-посредно упућени и с којима смо и у културном и у географском погледу најближи, остану најмрскији непријатељи. Надајмо се да ће бити среће и памети да избегнемо ту најгору могућну врсту ап-страктног прагматичног национализма.

А што се тиче последњег дела постављеног питања, могао бих да кажем само ово. То што неко ко се бави филозофијом једном каже нешто што се касније обистини, не значи да је он увек кадар да тако говори. То није никакво преимућство филозофије, већ пре ствар случаја.*

4.6. Реч ђака и сарадника професора Ђурића

Професор Михаило Ђурић навршава 22. августа 1995. седамде-сет година живота. То је за приређиваче био повод да, као његови ђа-ци и сарадници, благовремено започну са припремањем ове књиге. Позиву на сарадњу одазвао се велик број колега, пријатеља и пошто-валаца професора Ђурића из земље и иностранства. Заступљени и здружени у овој свечаној књизи, они својим прилозима исказују и посведочују дубоку приврженост Михаилу Ђурићу као истакнутом филозофском делатнику нашег времена. Њихови су радови присно повезани с уверењем да је онај коме је ова књига посвећена један од најзнаменитијих представника наше савремене филозофије, који је свој ауторски углед и своје ауторско име потврдио и далеко из-ван њених оквира. Они су израз жеље да се нашем јубилару укаже особито и заслужено поштовање. Текстови ове књиге, као дар проф. Ђурићу, али и као својеврсно уздарје за све што је он учинио у фи-лозофији, остају да трајно и непобитно сведоче о широком кругу оних који стоје уз њега и уз његово дело.

Тематска разноврсност и проблемска разуђеност прилога сабра-них у овој књизи сасвим одговарају широком распону и духовном обиљу Ђурићевих мисаоних настојања. Ако се баци поглед на ства-ралачки пут који је он до сада прешао, пут дуг више од четири деце-није, лако ће се уочити да је тај пут обележен различитим Ђуриће-вим филозофским (једно време и социолошким) интересовањима. Па ипак, реч је о путу доследности и конзистентности, складности и непротивречности. На њему није било застрањивања, посртања или

* Разговор Михаила Ђурића са Милошем Кнежевићем. Михаило Ђурић, „У тра-гању за новим путевима мишљења“, у: Милош Кнежевић, Творци и тумачи, Дом културе „Студентски град“, Београд, 1994, стр. 35-54.

298

изневеравања самог себе. На њему, ни у најмањој мери, није било ни онога што би сâм аутор накнадно хтео да заборави или чега би радо желео да се одрекне. То, разуме се, не значи да на мисаоном путу Михаила Ђурића није било преображавања, развијања, померања тежишта или новог распоређивања нагласака. Јер, његова је мисао жива, неспутана, незаситно знатижељна, сва у покрету и испити-вању. Међутим, она је свагда самопрегорно и неодступно служење филозофији и њеној ствари. Очување, неговање и унапређење до-стојанства филозофије – утолико више и снажније што је у нашем времену сама филозофија запала у једну од својих најтежих криза, када се доводе у питање сама потреба за њом и сâм њен опстанак – то је оно чему је Михаило Ђурић својски посветио читав свој живот и своје опсежно дело. Зато не може бити ни неумесно ни претерано ако се каже да је он, не само у нашој средини, оличење аутентичне филозофске егзистенције, баш као што је и његово дело израз такве егзистенције. Мало ко је у нас остварио тако висок степен јединства живота и дела, личности и мишљења, као што је то, у приликама крајње неповољним за такав потхват, пошло за руком проф. Ђурићу. Утолико је он образац живота посвећеног филозофији, штавише, образац живота заложеног за филозофију.

Треба нагласити да тај живот никада није био само vita contemplativa него у исто време и vita activa. Ђурић није био спре-ман да у филозофији пристане на корениту подвојеност мишљења и делања, делања и мишљења. Као што му је било страно мишљење равнодушно према сопственим практичким консеквенцијама, тако му је било туђе и делање које је прекинуло везу са мишљењем. За њ је мишљење могућно само као мишљење које непрекидно води ра-чуна о делању, а делање је могућно само као делање које се руководи мишљењем. Мишљење и делање претпостављају једно друго и при-падају једно другом. Само ако се то има на уму, могу се разумети пра-ве побуде и истински смисао Ђурићеве одважне делатности на јавној сцени, почев од 1968. године па до далекосежних, уистину судбин-ских збивања која су још увек у току и чији су исходи неизвесни.

Покушај да се одреди место које у послератној српској филозо-фији припада Михаилу Ђурићу суочава се са немалим препрекама. Када је средином шездесетих година оформљена и почела да делује Praxis-група, он јој је одмах приступио. Објављивао је у часопису Praxis и суделовао у раду Корчуланске летње школе. Међутим, Ђу-рић је том кругу припадао само персонално, не делећи у свему ста-новиште његових припадника, нити се упуштајући у ангажман по мери „критике свега постојећег“. Зато се не би могло рећи да је у пу-ном смислу речи био члан Praxis-групе или да је следио њен главни ток, мада је, без сумње, стајао у блиским односима с њеним водећим

299

представницима. У ствари, Михаило Ђурић се од самог почетка кре-тао сопственом стазом у нашој филозофији. Одвећ самосталан дух да би се приклонио каквој школи или струји, исувише свој да би мо-гао бити још нечији, он је следио импулс слободе своје мисли, он је самосвојна и усамљеничка појава у нашој послератној филозофији.

Знакова и потврда тог филозофског самотништва Михаила Ђу-рића има довољно. Њима нпр. припада чињеница да он никада није био марксист, чак ни онда када су то у нашој послератној филозо-фији били мање-више сви. Али њима припада и околност да се код нас нико пре њега није тако интензивно, тако плодоносно и тако продуктивно бавио Ничеом као проф. Ђурић. Већ више од једне деценије он је готово сву своју духовну енергију усредсредио на проучавање и тумачење Ничеовог мишљења. Први резултати ње-говог истраживања Ничеа, који је за њега постао одсудан и меро-даван мислилац, саопштени су у књизи Утопија измене света, где га је нарочито заокупљао проблем нихилизма код Ничеа. Међутим, одлучујуће кораке у својим настојањима око Ничеове филозофије учинио је књигама Ниче и метафизика и Путеви ка Ничеу. То су најпотпунији филозофски радови који су на српском језичком под-ручју до сада објављени о Ничеу. Али не само то. Реч је о квали-тативном померању у нашем разумевању Ничеа. Високог мисаоног нивоа и велике филозофске културе, ове књиге несумњиво доказују да њихов писац заузима истакнуто место у савременим расправама о Ничеу и тумачењима његовог мишљења. Њима је он избио у ред водећих савремених тумача и истраживача Ничеа.

Своју интерпретацију Ничеа Ђурић је засновао на целини Ни-чеовог опуса, укључујући и огромну заоставштину овог необичног мислиоца. С друге стране, узео је у обзир сва релевантна тумачења Ничеа, а пре свега Хајдегерово. Управо су у овој тачки дошле до из-раза самосталност и оригиналност његове интерпретације. Док је за Хајдегера Ниче последњи велики метафизички мислилац, дакле филозоф који је довршио традицију метафизике, оставши у њеним оквирима, он је за Ђурића мислилац који је већ прекорачио подручје метафизике, који је већ испробао нове могућности мишљења с оне стране метафизике. У том погледу Ниче је за Ђурића сасвим ради-калан и револуционаран мислилац који је не само утро пут новој, будућој филозофији, него је и припремио ново раздобље света, бу-дући да је у питању револуционарни преокрет у самом срцу бића. Без Ничеа, уверен је Ђурић, није могућан нов повесни почетак.

Већ се по томе могу препознати најдубљи покретачки разло-зи Ђурићевог систематског бављења Ничеом. Његово окретање Ничеу нипошто није случајно, оно није произишло ни из каквог

300

историјскофилозофског или пак филолошког занимања за „живот и дело“ писца Заратустре. Посреди је нешто сасвим друго. За Ђу-рића Ниче није неко о коме се мисли и говори, већ неко с ким се мисли и говори о горућим проблемима филозофије и људског бив-ствовања у раздобљу краја метафизике и припремања новог почетка. Он је за Ђурића незаобилазан, тј. насушно потребан саговорник о могућностима и изгледима мишљења и бивствовања у епохи слома апсолутних вредности, у времену разобручене владавине нихилизма. Осим Михаила Ђурића, наша данашња филозофија нема никога ко је с толико мисаоне снаге искусио довршење метафизичке традиције у нихилистичком кретању савремености и уједно с толико духовне одважности прихватио његове изазове, узевши их за подстицаје соп-ственог мишљења. У овом погледу и тако посматрано, Ђурићево но-вије дело је дубински ничеанско и код нас сасвим особено.

Професор Михаило Ђурић је један од најистакнутијих пред-ставника наше данашње филозофије. Он ужива висок углед не само код нас него и на страни. Његови радови, било да су објављени у нашој земљи или у иностранству, увек су наилазили на знатан одјек и били повољно оцењивани. Својим делом утиснуо је неизбрисив печат нашој филозофској ситуацији, док је вредношћу својих радова допринео подизању наше савремене филозофије на европски ниво. У томе се састоји његова велика заслуга за нашу филозофску култу-ру уопште.

Објављивање ове књиге, која је по многим својим обележјима израз савременог европског филозофског духа, неодвојива је од до-брих жеља свих њених аутора упућених проф. Михаилу Ђурићу за његов седамдесети рођендан.*

* Предговор књизи Криза и перспективе филозофије – Михаилу Ђурићу за се-дамдесети рођендан, Терсит, Београд 1995. Књигу су приредили проф. др Да-нило Баста, проф. др Слободан Жуњић и доц. др Младен Козомара поводом седамдесете годишњице живота Михаила Ђурића. (Текст је, иначе, у целини написао проф. др Данило Баста.)

5

РЕХАБИЛИТАЦИЈА МИХАИЛА ЂУРИЋА

303

5.1. СУДСКА РЕХАБИЛИТАЦИЈА МИХАИЛА ЂУРИЋА

Захтев за рехабилитацију професора Михаила Ђурића подне-ли су 22. априла 2009. Окружном суду у Београду проф. др Јовица Тркуља, проф. др Данило Баста и Јово Цветковић. Они су прво под-сетили на пресуду Окружног суда у Београду К. 555/72, од 17. јула 1972. године, којом је проф. др Михаило Ђурић је осуђен на казну строгог затвора у трајању од две године због кривичног дела не-пријатељске пропаганде из чл. 118, ст. 1, КЗ, као и на пресуду Вр-ховног суда Србије, који је 4. јануара 1973. донео пресуду којом се „преиначује пресуда Окружног суда само у погледу одлуке о казни, тако што се оптужени проф. др Михаило Ђурић за кривично дело непријатељске пропаганде из чл. 118, ст. 1, КЗ, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, осуђује на казну затвора у трајању од девет месеци“.

Сматрајући да је проф. др Михаило Ђурић овом пресудом ли-шен слободе из политичких и идеолошких разлога, подносиоци за-хтева за рехабилитацију предложили су Окружном суду у Београду да донесе решење којим ће утврдити да је поменута пресуда Врхов-ног суда СР Србије од 4. јануара 1973. против проф. Ђурића ништа-ва од дана доношења и да су ништаве све њене правне последице.

Окружни суд у Београду у већу састављеном од судија: Мари-не Говедарице, председника већа, Наталије Бобот и Јелене Богдано-вић-Ружић, чланова већа, прво је службеним путем прибавио од надлежних органа потребне документе о осуди проф. др Михаила Ђурића. Након тога је спровео поступак у складу са Законом о реха-билитацији и 4. јануара 2010. донео решење о рехабилитацији про-фесора Ђурића.

У решењу о рехабилитацији Веће Окружног суда у Београ-ду сматра да је Михаилу Ђурићу суђено искључиво за изражено мишљење и говор на јавноме месту и да је суђено израженој слободи мишљења. Ђурићу је суђено из политичких и идеолошких разлога и

304

његовом осудом били су прекршени не само актуелни устав СФРЈ већ и Универзална декларација о људским правима коју је 1948. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација (чији је ФНРЈ била један од оснивача).

У одлуци се жали што се не могу избрисати ни ублажити много-бројне и несагледиве последице које су пресуде Окружног суда у Бе-ограду из 1972. и Врховног суда Србије из 1973. имале на приватни и професионални живот проф. др Михаила Ђурића.

На тај начин је окончана готово тридесетогодишња неправда која је нанета једном од најугледнијих савремених мислилаца Србије, универзитетском професору и филозофу који је, познат и признат не само у земљи него и у иностранству. И то само зато што је јавно рекао шта мисли о крупним и судбоносним питањима друштва, др-жаве и народа.

5.1.1. Захтев за рехабилитацијуМихаила Ђурића

ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ11000 Београд

Савска улица бр. 17-а

На основу чл. 2 и 3 Закона о рехабилитацији (Службени гласник Републике Србије, број 33/2006 од 17. априла 2006. године) подноси-мо следећи

ЗАХТЕВ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ

Проф. др МИХАИЛА ЂУРИЋА, рођеног 22. августа 1925. године у Шапцу од оца Стевана и мајке Милице, рођ. Деспотовић, професо-ра Правног факултета Универзитета у Београду у пензији, са станом у улици Ивана Ђаје бр. 1 у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Београду К. 555/72, на дан 17. јула 1972. године проф. др Михаило Ђурић је осуђен на казну строгог затвора у трајању од две године због кривичног дела непријатељске пропаганде из чл. 118, ст. 1, КЗ. Суд је одбио предлог да се према оп-туженом изрекне мера безбедности забране јавног иступања.

305

Врховни суд Србије решавао је о жалби браниоца оптуженог изјављеној против пресуде Окружног суда у Београду К. 555/72 од 17. јула 1972. године. Том приликом је 4. јануара 1973. донео пресуду којом се преиначује пресуда Окружног суда само у погледу одлу-ке о казни, тако што се оптужени проф. др Михаило Ђурић за кри-вично дело непријатељске пропаганде из чл. 118, ст. 1, КЗ, за које је огла шен кривим првостепеном пресудом, осуђује на казну затвора у трајању од девет месеци.

Отправак пресуде је писмено израђен. Пресуда је јавно објавље-на са образложењем, које је дао председник судског већа, Војислав Јанковић, што је стенографски записано. Ово образложење садржи разлоге осуде проф. др Михаила Ђурића.

Списи овог предмета налазе се у архиви Окружног суда у Бе-ограду и Врховног суда Републике Србије, а објављени су у књизи Злочин над мишљењем, осуда и изгон Михаила Ђурића, приредио Јовица Тркуља, Центар за унапређивање правних студија, Београд 2005, стр. 41–144.

Напред изнете чињенице указују да је проф. др Михаило Ђурић горе означеном правоснажном пресудом лишен слободе из поли-тичких и идеолошких разлога. Зато

ПРЕДЛАЖЕМО

Да веће Окружног суда у Београду службеним путем прибави од надлежних органа потребне документе о осуди проф. др Михаи-ла Ђурића, да потом спроведе поступак у складу са Законом о реха-билитацији и донесе решење којим ће овај захтев усвојити, утврди-ти да је пресуда Врховног суда СР Србије од 4. јануара 1973. године против проф. Ђурића ништава од дана доношења и да су ништаве све њене правне последице.

Прилог: – књига докумената: Злочин над мишљењем, осуда и из-гон Михаила Ђурића, приредио Јовица Тркуља, Центар за унапређи-вање правних студија, Београд 2005.

Београд, 22. априла 2009.

Подносиоци захтева за рехабилитацијуПроф. др Јовица ТркуљаПроф. др Данило Баста

Јово Цвјетковић

306

5.1.2. Поднесак Данила Басте Окружном суду у Београду

ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУМАРИНА ГОВЕДАРИЦА, председник већа-судија

Вашим актом (Рех. бр. 34/09) од 15. 9. 2009. године затражили сте да суду доставим поднесак у којем треба да образложим у чему се огледа мој интерес за подношење захтева за рехабилитацију проф. др Михаила Ђурића. Част ми је што тим поводом могу да Вам упу-тим ово писмо.

Одмах желим да кажем да у подношењу захтева за рехабилита-цију проф. др Михаила Ђурића, који су, осим мене, потписала још двојица колега, нема никаквог мог искључиво личног интереса. Ако у томе има неког интереса, онда је он истоветан с интересом било којег правдољубивог грађанина наше земље да се свака судска не-правда, која је у време комунистичког режима из политичких раз-лога учињена било коме у Србији, исправи и да се на тај начин вас-поставе достојанство правде и њено важење.

Иначе, захтев за рехабилитацију проф. др Михаила Ђурића потписао сам и поднео као његов бивши студент, а затим и као ње-гов асистент (почев од јуна 1970), односно сарадник и наследник на предмету који је он предавао (Историја политичких и правних тео-рија). Проф. Михаило Ђурић је мој учитељ у филозофији и науци. Он је пресудно утицао на моје духовно формирање и мој академ-ски пут, због чега се сматрам привилегованим и почаствованим. Јер, није мала и безначајна ствар када се за узор и ослонац може имати један од наших најугледнијих савремених филозофа, познат и при-знат не само у нашој земљи него и у иностранству. (Потврђује то и награда „Луиђи Тартуфари“, коју му је недавно за научни допринос доделила римска Академија наука деи Линчеи.)

Чврсто сам уверен да је проф. др Михаило Ђурић пре 37 година осуђен из идеолошких и политичких разлога, те да та пресуда, која му је изречена за јавно саопштено мишљење, не може више бити са-ставни део правног поретка једне демократске државе која поштује људска права и слободе, међу њима и слободу говора и изражавања. У строгом смислу речи, судска рехабилитација није потребна про-фесору Михаилу Ђурићу – њега је рехабилитовала истина онога што је говорио и због чега је осуђен, истина коју је потоња историја у целини потврдила. Али, та је рехабилитација потребна сваком чо-веку који држи до истине и правде, потребна је целој нашој земљи, која настоји да учврсти демократски поредак и развије нов систем

307

вредности у којем неће бити могућно да се, попут проф. Михаила Ђурића, на оптуженичку клупу изводе људи слободног и критичког духа, спремни да из најплеменитијих побуда, несебично и отворено изложе суду јавности своје мишљење о крупним и судбоносним пи-тањима друштва, државе и народа.

Београд, 2. 10. 2009. Данило Н. Баста

5.1.3. Решење о рехабилитацији Михаила Ђурића

Рех. 34/09

ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Марине Говедарица, председника већа, Наталије Бобот и Јелене Бог-дановић-Ружић, чланова већа, у правној ствари подносилаца за-хтева Проф. др Јовице Тркуље из Београда, ул. Гандијева бр. 73/43, Проф. др Данила Басте из Београда, ул. Цетињска бр. 26-А, и Јове Цвјетковића из Београда, Трећи булевар бр. 120-Е, ради рехабили-тације Проф. др Михаила Ђурића из Београда, ул. Ивана Ђаје бр. 1, након рочишта одржаног дана 19. 10. 2009. године, донео је

РЕШЕЊЕ

УСВАЈА СЕ захтев Проф. др Јовице Тркуље, Проф. др Дани-ла Басте и Јове Цвјетковића, сви из Београда, за рехабилитацију проф. др Михаила Ђурића из Београда, ул. Ивана Ђаје бр. 1, рође-ног у Шапцу дана 22. 8. 1925. године, од оца Стевана Ђурића и мајке Милице Ђурић, рођене Деспотовић, па се УТВРЂУЈЕ да су пресуда Окружног суда у Београду К. 555/72 од 17.07.1972. године, којом је Проф. др Михаило Ћурић оглашен кривим да је извршио кривично дело непријатељске пропаганде из члана 118 став 1 КЗ, и пресуда Врховног суда Србије Кж. 1702/72 од 4. 1. 1973. године НИШТАВЕ од тренутка њиховог доношења и да су ништаве све њихове правне последице, а РЕХАБИЛИТОВАНО ЛИЦЕ – ПРОФ. ДР МИХАИЛО ЂУРИЋ СЕ СМАТРА НЕОСУЂИВАНИМ.

О б р а з л о ж е њ е

Подносиоци захтева су у захтеву за рехабилитацију и речи на ро-чишту одржаном дана 19. 10. 2009. године навели да су поштоваоци Проф. др Михаила Ђурића, а подносилац захтева Данило Баста и његов бивши студент, асистент односно сарадник и наследник на

308

катедри предмета „Историја политичких и правних теорија“, да је професор Ђурић пресудом Окружног суда у Београду К. 555/72 од 17. 7. 1972. године осуђен на казну строгог затвора у трајању од 2 (две) године због кривичног дела непријатељске пропаганде из чла-на 118, став 1, КЗ, да је та пресуда преиначена пресудом Врховног суда Србије Кж. 1702/72 од 4. 1. 1973. године само у погледу одлуке о казни тако што је казна затвора смањена са 2 (две) године на 9 (де-вет) месеци. Сматрају да из садржине наведених пресуда, а имајући у виду и врсту кривичног дела за које су изречене, недвосмислено произлази да је Проф. др Михаило Ђурић лишен слободе из поли-тичких и идеолошких разлога, и да је осуђен за јавно саопштено мишљење, те да такве пресуде не могу бити саставни део правног поретка демократске државе која поштује људска права и слободе. За професора Ђурића су навели и да је један од наших најугледнијих савремених филозофа, познат и признат не само у земљи него и у иностранству. Залажући се за систем вредности у којем није могуће да се на оптуженичку клупу изводе људи само зато што су изложили суду јавности своје мишљење о крупним и судбоносним питањима друштва, државе и народа, а што је био случај професора Ђурића, предложили су да суд усвоји захтев за његову рехабилитацију.

У проведеном поступку, доказима изведеним и цењеним у сми-слу члана 8 ЗПП-а у вези са чланом 30, став 2, Закона о ванпарнич-ном поступку, утврђено је: – да су подносиоци захтева доказали у смислу члана 2 Закона о рехабилитацији постојање интереса за под-ношење захтева за рехабилитацију Проф. др Михаила Ђурића,

– да је пресудом Окружног суда у Београду К. 555/72, од 17. 7. 1972. године, Проф. др Михаило Ђурић оглашен кривим што је „то-ком 1971. године говором на јавном скупу и објављивањем чланака у листовима и часописима у циљу непријатељског деловања про-тив нашег друштвеног и државног уређења подстицао и позивао на разбијање братства и јединства народа Југославије, приказујући при том злонамерно и неистинито друштвено-политичке прилике у земљи...“, чиме је извршио кривично дело непријатељске пропаганде из члана 118 став 1 КЗ, па је за ово кривично дело на основу наведе-не одредбе и применом члана 38 КЗ осуђен на казну строгог затвора у трајању од 2 (две) године,

– да је пресудом Врховног суда Србије Кж. 1702/72 од 4. 1. 1973. године преиначена пресуда Окружног суда у Београду К. 555/72 од 17. 7. 1972. године само у погледу одлуке о казни, тако што је опту-жени Михаило Ђурић за кривично дело непријатељске пропаганде из члана 118, став 1, КЗ, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, осуђен на казну затвора у трајању од 9 (девет) месеци,

309

– да је дана 24. 1. 1973. године уложен захтев за ванредно убла-жавање казне изречене Проф. др. Михаилу Ђурићу и да је захтев од-бијен одлуком Врховног суда Србије Кзу. 90/73 од 22. 2. 1973. године.

Ценећи утврђено чињенично стање, суд је нашао да је захтев за рехабилитацију Проф. др Михаила Ђурића основан.

Према члану 1 Закона о рехабилитацији (Службени гласник РС, бр. 33/06), рехабилитују се лица која су од 6. 4. 1941. године до дана ступања на снагу тог Закона (25. 4. 2006. године), без судске или административне одлуке односно судском или административном одлуком, лишена из политичких или идеолошких разлога, живота, слободе или неких других права а имала су пребивалиште на тери-торији Републике Србије.

Уставом СФРЈ (Службени лист СФРЈ, бр. 14/63, 18/67, 55/68 и 29/71), који је био на снази у време лишења слободе и осуде Проф. др Михаила Ђурића, биле су зајамчене слобода мисли и опредељења (члан 39 Устава); слобода штампе и других видова информација, слобода удруживања, слобода говора и јавног иступања, слобода збора и другог јавног окупљања, грађани су имали право да путем средстава информација изражавају и објављују своја мишљења, да издају новине и другу штампу и шире информације путем других средстава обавештавања (члан 40); прокламовано је да је научно и уметничко стварање слободно (члан 45) и да се слободе и права који су зајамчени Уставом не могу одузети нити ограничити (члан 70).

Резолуцијом број 217 А(III) од 10. 12. 1948. године, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Универзалну декларацију о људским правима, која у одредбама чланова 2 и 3 прописује да свако има право на живот, слободу и безбедност личности и сло-боду политичког мишљења. Према одредбама чланова 9, 10 и 11 Де-кларације различито политичко мишљење није кривично дело и по том основу нико не може бити произвољно ухапшен, притворен и осуђен на казну затвора лишењем слободе нити се, како то предвиђа члан 5, сме подвргнути мучењу, свирепом, нечовечном и понижа-вајућем поступку или казни. Како је Федеративна Народна Републи-ка Југославија била један од оснивача Уједињених нација, то су се поменуте одредбе Декларације примењивале као саставни део нашег унутрашњег правног поретка.

Из описа радњи извршења кривичног дела, ближе наведених у изреци пресуде Окружног суда у Београду К. 555/72 од 17. 7. 1972. године, према којима је проф. др Михаило Ђурић:

– „у дискусији о Амандманима на Устав СФРЈ на Правном фа-култету у Београду, између осталог, рекао да промена Устава која се сада хоће да спроведе нема никакав дубљи друштвени смисао...“

310

– „да треба бити начисто да је Југославија већ давно готово само географски појам, будући да се на њеном тлу успоста-вља неколико самосталних, независних, чак и међусобно супрот стављених националних држава...“

– „да није нимало тешко увидети да се већ сада у садашњим условима српски народ налази у неравноправном положају према другим народима у Југославији...“

– „да уставне промене погоршавају ионако неравноправни по-ложај српског народа, Срби у властитој републици нашли су се у подређеном положају према Албанцима...“

Произлази да је проф. др. Михаилу Ђурићу суђено искључиво за изражено мишљење и говор на јавном месту, да је суђено израже-ној слободи мишљења, „а тамо где се говори о „злочину мишљења“ врши се у ствари „злочин над мишљењем“ (цитат Живорада Стојко-вића), што даље значи да је овим процесом вршен прогон јавно из-говорене речи и суђено угледном културном посленику – универ-зитетском професору, само због јавног изношења свог гледишта о постојећој друштвеној ситуацији.

Имајући у виду наведено Окружни суд налази да је Проф. др Михаило Ђурић био осуђен из политичких и идеолошких разлога, да су његовом осудом били прекршени актуелни Устав СФРЈ, као и Универзална декларација о људским правима и да су стога испуње-ни услови из одредбе члана 1 Закона о рехабилитацији, па је приме-ном члана 5, став 1, истог Закона, усвојен захтев за рехабилитацију и одлучено као у изреци овог решења.

Право на слободу изражавања политичког мишљења није апсо-лутно право и може се ограничити одлуком државног органа, у за-коном прописаном поступку, ради заштите националне безбедности земље и Уставом утврђеног правног поретка и друштвеног уређења. Међутим, Проф. др Михаило Ђурић је у кривичном поступку осуђен и лишен слободе искључиво из политичких и идеолошких разло-га, зато што је јавно изнео своја гледишта о актуелној политичкој ситуацији која су била различита од владајућих. Мишљење и став професора Ђурића разликовали су се од политичког става тадашњег државног и партијског руководства, а у то време свако другачије мишљење било је јеретичко, проглашавано непријатељским, док су лица која су их изражавала хапшена и осуђивана.

Овом одлуком извршена је правна рехабилитација Проф. др Михаила Ђурића, истина много година након његове осуде, па се њоме не могу избрисати ни ублажити многобројне и несагледиве последице које су пресуда Окружног суда у Београду К. 555/72 од

311

17. 7. 1972. године и пресуда Врховног суда Србије Кж. 1702/72 од 4. 1. 1973. године имале на његов приватни и професионални жи-вот. Вредно је ипак поменути да су у време прогона Проф. др Ми-хаилу Ђурићу подршку давали многобројни угледни интелектуалци (Дејан Медаковић, Живорад Стојковић, Лазар Трифуновић, Проф. др Гајо Петровић, универзитетски професор Руди Супек, Проф. др Војин Милић, Проф. др Радмила Шајковић, Проф. др Цветко Ко-стић, Проф. др Милан Дамњановић, др Јелена Берберовић, др Касим Прохић и други), а неформалну рехабилитацију професор Ђурић је доживео када је Одлуком Наставно-научног већа Правног факул-тета у Београду од 16. 10. 1989. године односно 6. 11. 1989. године враћен у наставу заједно са још неколико наставника одстрањених са Факултета почетком 70-их година.

Проф. др Михаило Ђурић је редовни члан Српске академије наука и уметности и секретар Одељења друштвених наука, члан је Европске академије наука и уметности у Салцбургу, чест гост на универзитетима у Бечу, Берлину, Аугзбургу и другим немачким и аустријским универзитетима. Објавио је велики број књига, а 2009. године добио је угледну међународну награду „професор Луиђи Тартуфари“, коју додељује Национална академија наука Републике Италије. Награда је додељена за допринос филозофским и правним наукама.

Из наведених разлога суд у потпуности прихвата став и мишљење подносилаца захтева да је правна рехабилитација Проф. др Михаила Ђурића интерес „сваког правдољубивог грађанина наше земље и да је у интересу успоставе достојанства правде и ње-ног постојања“.

Рехабилитација Проф. др Михаила Ђурића једна је од оних ре-хабилитација које су више потребне нама као друштву него рехаби-литованом лицу, јер без исправљања неправди и отклањања заблуда из прошлости нема правде и истине у садашњости ни здравог и сло-бодног друштва-државе.

Ово су разлози који су руководили суд да одлучи као у изреци.

Председник већа-судијаМарина Говедарица

Поука о правном леку:Против овог решења није дозвољена жалба.

За тачност отправка тврдиСЂ

312

5.2. НАКНАДНЕ ВЕСТИ И КОМЕНТАРИ

5.2.1. Сабрани списи Михаила Ђурића

Ослобађајући нас једноумља, многих заблуда и предрасуда, лажне вере, лоших ауторитета и погрешних алтернатива, Ђурић је учинио све да његово дело долазећим нараштајима

светли као путоказ – каже Јовица Тркуља, приређивач

Правни факултет Универзитета у Београду и ЈП „Службени гла-сник“ учинили су прави издавачки подухват, објављивањем Сабра-них списа нашег највећег живог филозофа и једног од најзначајнијих српских филозофа XX века, Михаила Ђурића. Тиме су и издавач и Правни факултет наставили са пројектом објављивања дела „вели-кана правне и филозофске мисли који су пресудно утицали на раз-вој правних и друштвених наука и културе у Србији“, дајући нам прилику да се већ упознамо са Изабраним делима Миодрага Јови-чића и Драгољуба Јовановића.

Сабрани списи Михаила Ђурића, које је приредио професор Правног факултета др Јовица Тркуља, обухватају 12 књига: Из исто-рије античке филозофије; Хуманизам као политички идеал; Пробле-ми социолошког метода; Социологија Макса Вебера / Из историје модерне филозофије; Стихија савремености; Утопија измене света / Мит, наука, идеологија; Ниче и метафизика; Путеви ка Ничеу; Иза-зов нихилизма / Искуство разлике; Савремена српска филозофија; О потреби филозофије данас; и Крхко људско добро. Они се раз-ликују од Изабраних списа Михаила Ђурића у десет томова, које су 1996–1997. објавили „Службени лист СРЈ“ и „Терсит“, и који су распродати.

– Дело и делатност Михаила Ђурића – каже нам Јовица Тркуља – својеврсни су пледоаје за одговоран, храбар и принципијелан

313

ангажман интелектуалца у нашем времену. Својим књигама и јав-ним наступима Ђурић је поставио образац и меру таквог ангажмана са тежиштем на аутономној принципијелној позицији, наглашеном личном ставу и на јединству мишљења, говора и чињења. Осло-бађајући нас једноумља, многих заблуда и предрасуда, лажне вере, лоших ауторитета и погрешних алтернатива, Ђурић је учинио све да његово дело долазећим нараштајима светли као путоказ.

Михаило Ђурић је рођен 22. августа 1925. Студирао је пра-во, филозофију и класичну филологију на Правном факултету и Филозофском факултету Универзитета у Београду. Докторирао је 1954. године тезом „Идеја природног права код грчких софиста“, а на Правном факултету изабран је за редовног професора 1969. Године 1972. осуђен је на девет месеци строгог затвора због кри-тике уставних амандмана 1971, због чега је изгубио радно место на том факултету. Свој научни рад је продужио у Институту друштвених наука у Београду од 1974. до 1990, радећи као научни саветник. Године 1990. враћа се на Правни факултет, где је наред-не, 1991. пензионисан.

– У Сабраним списима долази до израза Ђурићева изузетна ерудиција, добро познавање предмета о којем пише, доследна и це-ловита сопствена мисао о свету у којем живимо. Сви његови радови су израз једне аутентичне филозофске егзистенције која извире из потребе за истином, из отворености за њу и непоколебљиве спрем-ности да јој се служи. У њима је Ђурић излазио у сусрет прешној животној потреби суочавања са изазовима нашег времена, да се трага за одговорима на пресудна питања, те да у том дубинском, а не површном смислу „своје време мислима обухвати“ – каже Дани-ло Баста, додајући да Ђурићева предавања, јавне иступе и текстове краси елегантан стил и прецизан језик, који га сврстава у достојне следбенике београдског стила, чији је родоначелник у праву Слобо-дан Јовановић.

Ђурићева сјајна универзитетска и научна каријера сурово је прекинута почетком седамдесетих година, када је постао поли-тичка жртва тадашњег ауторитарног режима, прича Јовица Тркуља, подсећајући да су тадашњи политички фактори, позивајући на јавну дискусију, обећали да ће расправа бити обављена уз пуну слободу властитог мишљења...

Политика, 19. јун 2009. Анђелка Цвијић

314

5.2.2. Рехабилитован Михаило Ђурић

Мишљење и став професора Ђурића разликовали су се од политичког става тадашњег државног и партијског

руководства, а у то време свако другачије мишљење било је јеретичко, проглашавано непријатељским, док су лица

која су их изражавала хапшена и осуђивана, закључак јеу образложењу одлуке о рехабилитацији

Један од наших најзначајнијих филозофа 20. века, професор др Михаило Ђурић, правно је рехабилитован одлуком Окружног суда у Београду 4. јануара ове године. Одлуку је донело веће састављено од судија: Марине Говедарице, председника већа, Наталије Бобот и Јелене Богдановић-Ружић, чланова већа, а на захтев који су поднели проф. др Јовица Тркуља, проф. др Данило Баста и Јово Цвјетковић из Београда. Одлука је коначна и против овог решења није дозвоље-на жалба.

Овим је окончана готово тридесетогодишња неправда која је нанета једном од најугледнијих савремених мислилаца које Србија има, универзитетском професору и филозофу који је, баш како су навели и подносиоци захтева за рехабилитацију, познат и признат не само у земљи него и у иностранству. И то само зато што је јавно рекао шта мисли о крупним и судбоносним питањима друштва, др-жаве и народа.

Михаило Ђурић (22. август 1925, Шабац) осуђен је, подсетимо, пресудом Окружног суда у Београду (веће у саставу: Ђорђе Катић, судија, Никола Здравковић и Душан Вукотић, судије поротници) од 17. јула 1972. на казну строгог затвора у трајању од две године због кривичног дела непријатељске пропаганде, а пресуда је преиначе-на одлуком Врховног суда Србије од 4. јануара 1973. Али – само у погледу дужине казне. Затвор је смањен са две године на девет месе-ци, колико је професор Ђурић и провео у пожаревачкој Забели.

Која је била кривица овог сјајног филозофа, умног човека који се и у својој професији и у животу руководио највишим етичким начелима?

Руковођен баш оним [начелом] које, како је у завршној речи пред судским већем Окружног суда у Београду 1972. године из-нео, „у храбрости за истину види највиши израз људског достојан-ства и најјачу потврду друштвеног ангажовања“, Михаило Ђурић, професор Правног факултета у Београду, учествовао је са другим својим колегама у разговору о амандманима на устав СФРЈ. Разго-вор је организовала Секција универзитетских наставника Правног

315

факултета у Београду 18, 19. и 22. марта 1971. године на том факул-тету, а др Михаило Ђурић је у прилогу под насловом „Смишљене смутње“ веома оштро критиковао, подсећа проф. др Јовица Тркуља, „смисао и карактер предложених уставних промена и указао на по-губне последице које ће оне имати на судбину југословенске државе и српског народа“.

У опширном образложењу решења о рехабилитацији Михаила Ђурића, достављеног др Тркуљи, др Басти и Цвјетковићу, Окружни суд наводи тадашње „грехе“ професора др Михаила Ђурића. Тако је, критикујући амандмане на устав СФРЈ, Ђурић рекао да промена уста ва која је тада хтела да се спроведе нема никакав дубљи друштве-ни смисао, „да треба бити начисто да је Југославија већ давно готово само географски појам, будући да се на њеном тлу успоставља не-колико самосталних, независних, чак међусобно супротстављених националних држава...“, „да није нимало тешко увидети да се већ сада у садашњим условима српски народ налази у неравноправном положају према другим народима у Југославији...“ и „да уставне про-мене погоршавају ионако неравноправни положај српског народа“. Односно – да су се „Срби у властитој републици нашли у подређе-ном положају према Албанцима“.

За ове речи Михаило Ђурић је пресудом од 1972. године огла-шен кривим, јер је „у циљу непријатељског деловања против нашег друштвеног и државног уређења подстицао и позивао на разбијање братства и јединства народа Југославије, приказујући при том злона-мерно и неистинито друштвено-политичке прилике у земљи“.

Решењем о рехабилитацији почетком ове, 2010. године Окруж-ни суд у Београду сматра да је, међутим, Михаилу Ђурићу суђено искључиво за изражено мишљење и говор на јавноме месту и да је суђено израженој слободи мишљења. Вéће на челу са Марином Го-ведарицом чак и цитира Живорада Стојковића да „тамо где се гово-ри о ‘злочину мишљења’ врши се у ствари ‘злочин над мишљењем’“, што значи да је овим процесом, наставља у свом закључку веће, вр-шен прогон јавно изговорене речи и суђено угледном културном посленику – универзитетском професору – само због јавног изно-шења свог гледишта о постојећој друштвеној ситуацији.

Ђурићу је суђено, сматра веће, из политичких и идеолошких разлога, а његовом осудом били су прекршени не само актуелни устав СФРЈ већ и Универзална декларација о људским правима, коју је 1948. усвојила Генерална скупштина Уједињених нација (чији је ФНРЈ била један од оснивача). „Мишљење и став професора Ђурића разликовали су се од политичког става тадашњег државног и пар-тијског руководства, а у то време свако другачије мишљење било је

316

јеретичко, проглашавано непријатељским, док су лица која су их из-ражавала хапшена и осуђивана“, закључак је у образложењу одлуке о рехабилитацији.

У одлуци се жали што се не могу избрисати ни ублажити мно-гобројне и несагледиве последице које су пресуда Окружног суда у Београду из 1972. имале на приватни и професионални живот проф. др Михаила Ђурића. Судије већа на челу са Марином Говедарицом нашле су за сходно да подсете и на то да су у време прогона Ђурићу подршку давали многобројни угледни интелектуалци, међу којима су били: Дејан Медаковић, Живорад Стојковић, Лазар Трифуновић, Гајо Петровић, Руди Супек, Војин Милић, Радмила Шајковић, Цвет-ко Костић, Милан Дамњановић, Јелена Берберовић, Касим Прохић... Неформалну рехабилитацију професор др Михаило Ђурић је дожи-вео када га је Наставно-научно веће Правног факултета у Београду одлуком од 16. 10. 1989. године вратило у наставу заједно са још не-колико наставника одстрањених са Факултета почетком 70-их годи-на (Коста Чавошки, Војислав Коштуница, Данило Баста).

Михаило Ђурић је редовни члан САНУ, секретар Одељења друштвених наука, члан Европске академија наука и уметности у Салцбургу, предавач на универзитетима у Бечу, Берлину, Аугзбургу... Прошле године добио је угледну међународну награду „Луиђи Тарту-фари“ Националне академије наука Републике Италије за допринос филозофским и правним наукама.

Правни факултет Универзитета у Београду и ЈП „Службени гла-сник“ прошле [2009] године, за Сајам књига, објавили су Сабране спи-се Михаила Ђурића у 12 књига, које је приредио професор Правног факултета др Јовица Тркуља.

НИН, 21. јануар 2010. Анђелка Цвијић

5.2.3. Злочин над мишљењем

Поводом рехабилитације проф. Михаила Ђурића

Пре 38 година проф. Ђурић је осуђен на робију из идеолошких и политичких разлога због своје доследне борбе за истину, правду и владавину права, због чврсте вере у слободу мишљења, говора и интелектуалног стваралаштва. Човек који је у храбрости за истину видео највиши израз људског достојанства, професор који је своје

317

студенте учио да је љубав према истини и правди највећа страст људског ума, те да је присуство аутономног критичког интелекту-алца у модерном полису кључ демократије – нашао се у злогласном затвору у Пожаревцу. Упркос чињеници да је својим говором про-рочански указао на погубне последице уставних промена, које су каснија збивања потврдила, проф. Ђурић је казну од девет месеци строгог затвора издржао у целости.

Било је то време када критичко преиспитивање теоријских схватања није остваривано у академској средини у кругу стручња-ка, пред судом науке, већ пред кривичносудским већем, у судској дворани и на партијским конференцијама. Научне расправе су не-ретко завршаване политичком осудом, коју су пратиле различите форме удаљавања са факултета. Културни и јавни живот постао је тада препун „случајева“, судских процеса, забрана, политичких дис-квалификација, црних листа, спискова подобних и неподобних итд. Продубљен је јаз између официјелне државне политике и непожељ-не аутономне критичке науке, што је сасвим извесно означило поче-так краја рудиментарних слобода и људских права.

Осуда и изгон Михаила Ђурића због преступа мишљења за-дирали су у саму срж моралне савести и духовног здравља нашег друштва. Они су потврда безумља охолих властодржаца и њихових ратничких похода на институције културе. Истовремено, то је био и знак беса, несигурности, болести и слепила тога поретка, који је та-квим понашањем себи самом одредио моралну осуду пред историјом. Са данашње дистанце „случај професора Ђурића“ приказује се као парадигма са трагичним последицама како за даљи развој науке и филозофије, тако и за духовно здравље и интелектуални рад у цели-ни Србије крајем XX века.

Захтев за рехабилитацију проф. Ђурића поднели смо као његови бивши студенти и сарадници. Он је пресудно утицао на наше духов-но формирање и на наш академски пут. Јер, дело и делатност Миха-ила Ђурића својеврсни су пледоаје за одговоран, храбар и принци-пијелан ангажман интелектуалца у нашем времену. Својим књигама и јавним наступима он је поставио образац и меру таквог ангажма-на са тежиштем на аутономној принципијелној позицији, наглаше-ном личном ставу и на јединству мишљења, говора и чињења. Осло-бађајући нас једноумља, многих заблуда и предрасуда, лажне вере, лоших ауторитета и погрешних алтернатива, Ђурић је учинио све да његово дело мојој и долазећим генерацијама светли као путоказ.

НИН, 21. јануар 2010. Јовица Тркуља

318

5.2.4. Пред вратима Хада

Филозофија на раскршћу

Разапети између Сциле и Харибде, после свих могућних патњи, искушења и понижења, питамо се у чуду какви су стварни изгледи за будућност људског рода, захваћеног махнитим таласом модерни-зовања по европском узору. Ако је све већ одавно и одређено и од-лучено, тако да се данас само нужно довршава оно што је једном кренуло непобитним правцем, може ли се уопште чинити нешто друго него скрушено повијати глава пред неумитним и оплакивати пропуштено?

Једини достојан одговор на то претешко питање гласи: наравно да је могућно, ако не и преко потребно, чинити нешто томе управо супротно. Ништа није коначно изгубљено све док смо уистину буд-но свесни свог дичног српског корена, древног грчког завичаја и оп-штечовечанског европског опредељења, то јест све док у нама гори племенити пламен умне воље за непрекидним самопотврђивањем тог световног тројства.

У времену у којем живимо усред двоструке опасности с којом се суочава читаво данашње човечанство – опасности потпуног зати-рања свих наслеђених културних разлика и супротности, и опасно-сти безнадежног свођења свеколиког богатства европског мисаоног искуства на математички образац рационалности – треба разложно предочити и одважно потврдити могућност једног будућег раздобља света у којем би било сачувано исконско јединство разлика и су-протности, чије међусобно надметање јамчи непрекидно кретање и промену, те тако отворити пут да слобода, макар само повремено, у ретким срећним случајевима, ускрсне као жива реалност, то јест постане слободни живот који сâм себе утемељује.

На ту могућност треба упорно подсећати, ваља је предочавати и потврђивати у свакој прилици, независно од тога колико ћемо у том настојању имати стварног успеха. Јер, мишљење одговара свом највластитијем задатку једино онда када брине о свом највишем људском добру.

Политика, 19. јун 2009, стр. 16. Михаило Ђурић

6

ОДЛАЗАК МИХАИЛА ЂУРИЋА

321

6.1. ПРЕМИНУО АКАДЕМИК МИХАИЛО ЂУРИЋ

Академик Михаило Ђурић, један од водећих српских филозофа и социолога, професор који је оставио дубоки траг и у педагошком раду са низом генерација студената београдског Правног факултета до 1972. године, такође и као гостујући професор на универзитети-ма у Бечу, Западном Берлину и Аугзбургу, умро је у 25. новембра у Београду у 86. години.

Професор Ђурић је рођен 1925. у Шапцу, а студирао је право, филозофију и класичну филологију на Београдском универзитету, да би 1954. докторирао с тезом „Идеја природног права код грчких софиста“ на Правном факултету, на којем је исте године постао аси-стент.

До почетка седамдесетих година прошлога века професор Ђу-рић је стекао сва универзитетска звања, као предавач историје поли-тичких теорија, социологије, теорије државе и права, и методологије друштвених наука.

Сав окренут свету филозофске мисаоности и научне скрупуло-зности, вођен начелом етичке доследности и непоткупљивости, као школовани социолог који дубоко разуме ковитлаце историје и поли-тичку интервенцију у њене токове, професор Ђурић је у марту 1971. године продорно анализовао и оштро критиковао амандмане чија ће решења бити уграђена у Устав СФРЈ из 1974. године.

Упозорио је да се тим променама „одбацује сама идеја“ „држав-не заједнице југословенских народа“, а такви и други његови ставо-ви, изнети у тексту који је објавио у часопису „Уметност“ 1971. го-дине, поводом рушења Његошеве капеле на Ловћену, нису оставили равнодушном догматску, репресивну и стаљинизовану власт.

Покренут је судски процес у којем је професор Михаило Ђурић, због својих теоријских ставова и „деликта мишљења“ осуђен на де-вет месеци строгог затвора, а изложен прогону, избачен је са Прав-ног факултета.

322

Случај је хтео да се баш у протеклу суботу, на свом редовном годишњем окупљању нађу представници генерације студената Прав-ног факултета у Београду, која је ову школу уписала 1972. године. Прексиноћ смо се у разговору подсетили и професора Михаила Ђурића, наиме туробног бруцошког времена, у којем нисмо имали привилегију да слушамо предавања угледног професора, зато што је био избачен са факултета. Нисмо знали да је преминуо, што само сведочи шта су професор Ђурић и његово дело значили и оним ге-нерацијама студената Правног факултета које нису имале срећу да га и непосредно упознају као професора и педагога.

Свој научни рад професор Ђурић је касније наставио у Инсти-туту друштвених наука, као гостујући професор на универзитети-ма у иностранству и плодни писац, аутор петнаестак далекосежно важних филозофских књига и на стотине чланака, расправа и при-лога у домаћим и станим часописима.

Велики допринос филозофском и правном животу професор Ђурић је дао и као члан Савета редакције часописа „Праксис“, члан Управног одбора Корчуланске летње школе, покретач и главни уред-ник часописа „Филозофски годишњак“ и директор годишњих кур-сева о Ничеовој филозофији у Дубровнику. Био је и члан Управног одбора Српске књижевне задруге.

И после повратка на Правни факултет 1990. године, професор Ђурић је доследно одбијао да говори о временима када је био изло-жен политичком и кривичном прогону.

Високи научни углед који је уживао професор Ђурић потврђен је избором за члана Српске академије наука и уметности и Европске академије наука и уметности у Салцбургу.

Место и време сахране професора Михаила Ђурића биће нак-надно саопштени.

Политика, 28. новембар 2011. Слободан Кљакић

323

6.2. ПРУСТ И ВИОЛИНАУ ЗАБЕЛИ

Професора Михаила Ђурића упознао сам још као студент Прав-ног факултета средином шездесетих година прошлог века. Преда-вао је Историју политичке филозофије. Као предавач, био је омиљен и радо слушан. Говорио је беспрекорним језиком, реторски високо обдарен, вазда припремљен за свако предавање, аргументовано и уверљиво. У ономе што је излагао није било ни најмање примесе владајуће идеологије. То му, међутим, није сметало да о Марксу го-вори једнако заносно и трезвено као и о Платону, Аристотелу, Ма-кијавелију, Хобсу, Русоу, Канту или Хегелу.

Године 1970. изабран сам за његовог асистента. Од тог тренут-ка до пре неколико дана, када се проф. Ђурић упокојио, били смо у блиским, срдачним, сарадничким и непомућеним односима. Имао сам прилику, можда и привилегију, да се нађем поред њега у неким сасвим ретким ситуацијама. Тако сам, рецимо, 4. јануара 1973. био присутан на седници трочланог већа Врховног суда Србије које је преиначило пресуду Окружног суда у Београду („само у погледу од-луке о казни“), па је проф. Ђурићу тада, правоснажном пресудом, изречена казна затвора од девет месеци уместо две године. У то вре-ме је по закону било дозвољено да таквој седници у Врховном суду присуствују само чланови уже породице. Пошто од ових нико није желео да буде присутан, ја сам, заједно с адвокатом, храбрим и сво-ме послу вичним Витомиром Кнежевићем, једини с проф. Ђурићем отишао у Врховни суд. Тамо су, вероватно, мислили да сам му син, нико ме ништа није питао, тако да сам без проблема ушао у зграду суда. Сећам се да је држање проф. Ђурића било достојанствено и поносито, прибрано и отмено. И тада, и пре, знао је да је својим ин-криминисаним говором под насловом „Смишљене смутње“, којим је дао печат знаменитој расправи о уставним амандманима који су припремали уништење Југославије, изрекао далекосежну и од-говорну реч упозорења, реч одиста пророчанску, спреман да за њу

324

поднесе све последице и плати најскупљу цену. Други су ћутали, а његов глас истине одјекнуо је у том муку.

Када би ми доцније – не баш често – причао о својим затвор-ским данима у Забели (издржао је казну до последњег дана!), слу-шао сам нетремице о ономе што се једва може и замислити. Био је смештен, он, редовни професор универзитета, у заједничкој про-сторији са педесетак других робијаша, међу којима је било и убица, и лопова, и свакојаких криминалаца, али су сви одреда према проф. Ђурићу, добро знајући ко је он и зашто је међу њима, показивали велико поштовање. Он сâм, опет, опходио се према њима као према себи једнаким сапатницима, уважавајући их као људе без обзира на то шта су учинили и због чега су допали затвора. Када би изјутра они одлазили на рад, он би остајао сâм у тој великој просторији, читајући књижевна дела и свирајући класичну музику на виолини. Причао ми је да је баш у Забели прочитао оно што раније није сти-гао да прочита, између осталог целог Пруста, његов велики роман „У трагању за изгубљеним временом“. Затворско време проф. Ђу-рића није, дакле, било изгубљено.

Откако је био смештен у дом за стара лица на Бежанијској коси, проф. Ђурића сам редовно посећивао. Последњи пут сам га обишао пре десетак дана. Тај ће ми сусрет остати у трајном сећању. Јер, проф. Ђурић, препознавши ме, ословио ме је по имену и говорио ми неко-лико минута. Говорио је о свом животу, о успињању и стремљењу ка високим циљевима. Лице му је било озарено, обасјано нарочитом светлошћу. Говорио је као с онога света, као да је већ прекорачио границу између живота и смрти. У магновењу сам спознао да сам (са)слушао речи, благе и смирене, некога ко је прошао кроз капију трансценденције и ко оданде спокојно говори о свом честитом, ра-дом испуњеном животу, који је сав био у служби филозофије као најдубљег опредељења и истинске страсти.

Политика, среда 30. новембар 2011, стр. 12. Данило Н. Баста

325

6.3. НА ВЕСТ О СМРТИ ПРОФЕСОРА МИХАИЛА ЂУРИЋА

О философском опусу преминулог академика Михаила Ђурића нека пишу стручњаци за философију. Нисам философ по струци, него по интересовању. Прочитао сам све што је написао Професор Ђурић и не желим да пишем о ономе што треба да пишу његови уче-ници и колеге. Р ̏ад сам да напишем нешто друго о Професору Ђу-рићу, нешто што је моје лично сећање и што привидно нема никакве везе са његовим делом. Имао сам ту животну срећу да се упознам са Професором и да му будем при руци у време када сам могао да му помогнем и када ми је била велика част да будем пријатељ са чове-ком који је, према мом поимању живота, обележио једно доба.

Наше пријатељство је започело током 1990. године, када смо се упознали, јер су ме пријатељи замолили да помогнем у објављивању рукописа Професора, рукописа који су и тада тешко налазили изда-вача, па сам ја, као председник банке, пристао да спонзоришем из-давање Професорових рукописа. Наш први сусрет се одиграо у мом кабинету у банци и остао сам задивљен пред појавом последњег српског философа. Никада пре тога нисам имао прилике да сретнем философа који хода. Назвати некога у народу философом било је готово погрдно, јер се увек тако зову људи који много причају, који ништа не кажу, који тртљају глупости и који много говоре о ствари-ма о којима ниште ни не знају.

У младости сам се увек питао, читајући античке философе, како су заиста изгледали ти мудри људи што су били чувари људског ума и браниоци логике расуђивања. Ти људи који су проникли у тајне људске мисли и који су водили расправе са боговима са Олимпа. Када је Професор ушао у мој кабинет, мени се тако учинило, као да се читава просторија испунила неком необичном духовном енергијом која ме је обузела, обухватила и понела, неком чудном светлошћу ме осветлила, као да је ушао свети човек, посвећеник, подвижник и мудрац. Професор је био онижег раста, али равних леђа, уздигнуте главе, кочоперног става и неке необичне кошчатости, која је читавој

326

фигури давала чврстину, посебност и отменост. Седа, подигнута коса, високо чело и густе, накострешене обрве изнад продорних пла-вих очију, које су биле живе, знатижељне и из којих је избијала врца-вост и интелигенција, правилан, дугачак и оштар нос, како би песник рекао, што претећ’ сунцу дере кроз облаке, широка и правилна раме-на, утегнуто, готово гимнастички увежбано тело, избачене груди и оштар ход, све је то давало Професору неку необично чудну отме-ност, грациозност, одлучност, чврстину и достојанство. Када бистега видели на улици како хода и како држи тело, како окреће главу и маше рукама, ви бисте за њега рекли да је тај господин сигурно професор универзитета који предаје философију или старе, мртве језике. Сасвим сигурно бисте то рекли, јер је читава његова фигура непогрешиво говорила да је он философ који је залутао у наше жи-воте из древних времена када су философи ходали улицама Атине и који је послат да нас подучи и очовечи.

Ако бисте се, пак, одлучили да се обратите том одважном и углед ном господину, за којег не знате ни ко је и ни како му је име, ни чиме се бави, једноставно користите прилику да упознате једног не-обичног човека, какви се ретко срећу у нашим свакодневним мука-ма, неког човека који је оставио утисак на вас када сте га први пут видели, који вас је заинтересовао, који вам је заголицао знатижељу, човека за којег можете да кажете да је несвакидашња појава у нашим животима, ви бисте се обратили њему са уважавањем и поштовањем, обратили бисте се са страхом студента који први пут полаже испит за који се толико спремао, који му толико значи, осећајући из дуби-не своје душе да баш тако морате да се понашате пред тим карак -терним Господином. Имате људе којима не можете да кажете Ви, имате људе којима са великом муком говорите Ви, али имате по свећене људе којима не можете ништа друго да кажете осим то велико Ви, јер то Ви припада само њима. Без обзира на то колико дуго познавали такве људе и колико блиски били са њима, без обзира на то колико сазна-вали о њима све њихове тајне, патње и трагедије, ви се према тим изузетним људима односите као према уваженим ауторитетима.

Професор Ђурић је имао у себи тај уграђени ауторитет – да ли је урођен или стечен у тешким годинама искушавања, не могу да проценим; имао је харизму која вас је пленила, која се осећала на сваком месту, у свакој прилици, на сваком кораку и у свакој изго-вореној реченици. Никога пре њега нисам упознао да је имао такву харизму. Упознао сам многе важне и моћне људе из земље и света. Упознао сам људе који су били медијски популарни, слављени и обо-жавани од запаљене масе, али су у директном контакту мени дело-вали некако јадно и смежурано, као вашарски шарени балон који би се издувао и бацио у блато испред циркуске шатре. Упознао сам

327

људе духовне, који су имали висока места у црквеним хијерархија-ма, разговарао сам, рецимо, 1993. године читавих сат и 15 минута са патријархом Павлом потпуно сâм, нас двојица, без ичијег присуства, али патријарх Павле није на мене оставио утисак као Професор Ђу-рић. Ни следећи краћи сусрети са патријархом нису поправили мој утисак. Професор Ђурић је био изузетан и непоновљив.

Говорио је дубоким гласом, полако, одсечно, одмерено, наглаша-вајући сваку изговорену реч, речи су експлодирале на чулним усна-ма и одзвањале у души саговорника, говорио је као да директно пише књигу, мени се чинило да то што говори може без икакве коректу-ре одмах да се штампа и да уђе у уџбенике, говорио је течно и без поштапалица, бирајући речи, поигравајући се са њима и стварајући једну свечану атмосферу, што је давало разговору узвишеност. Било да је износио своју философију, говорио о савременом свету, заблу-дама комерцијалне цивилизације и научно-техничком развоју, гово-рио о Србији и трагедији српског народа, тумачио дневну политику или причао о животу и људима, он је то радио на један посебан на-чин, промишљено, мудро и једноставно, да га је свако могао разу-мети. У његовом говору никада није било једа, муке и очајања, него једна посвећеност и свеобухватност живота, која је обликовала сâм живот који тандрља ту под нашим ногама, као стара, истрошена, по-ломљена и прљава дрвена тачка, натоварена нашим предрасудама, заблудама, страховима и погрешним проценама.

После свега што му се десило у животу, Професор Ђурић је за-држао једну уздржаност и дистанцу над мукама и проблемима живо-та, једну духовну мирноћу и посвећеност, трпељивост и покорност, дисциплинованост у истрајавању, али, ипак, челичну одлучност, кошчату дрскост и пркос, накострешену храброст, исклесану бор-беност и философску доследност у одбрани свога животног става. Причао ми је о својим првим затворским данима, када га је соција-листички режим осудио због његових пророчанских предвиђања ве-заних за судбину Србије и српске нације, причао ми је како је ушао у собу где је спавало десетак осуђеника, криминалаца, убица, лопова и превараната, собу која му је била додељена, причао је како је стао на-сред те затворске собе, исправивши се и подигавши главу, и гласно, да су сви могли да га чују, рекао: „Па, добро, људи, шта ми ради-мо овде!“ Настао је потпуни мук. Осуђеници су били пренеражени. Чувари су занемели. Нико није ништа говорио. Сви су гледали у њега. Професор Ђурић је уздахнуо дубоко и почео да говори. Смејао се до суза док ми је то причао. Смејао се искривљеним лицима кажњени-ка који нису могли да верују шта их је снашло, смејао се затупастим погледима затворских чувара, који нису знали шта да раде, смејао се управнику затвора, који га је одредио да ради лакше послове, али је

328

он одбио и придружио се затвореницима осуђеним на дугогодишњу робију, који су радили најтеже послове. Признао је да му је то било велико животно искуство, да је много научио од осуђеника, да су га они сви ословљавали „Професоре“, да му нису давали да ради и да дежура, да су се бринули о њему и да су га молили да их подучава.

Ниједне ружне речи није рекао о онима који су га осудили и затворили, није било никакве мржње нити освете, сматрао је то својим великим искушавањем и настављао је да приповеда као да се то некоме другоме дешавало и као да је он само био сведок тих необичних затворских догодовштина, сведок времена када је један философ, попут Бодлеровог албатроса – „крилати се путник бори са оковима“, допао затвора, па му „на тлу спутан и земљи невичан, дивовска крила сметају да крочи“.

Питао сам га отворено, јер је наш однос био искрен и прија-тељски, да ме подучи нешто што ме је мучило у погледу савремене философије. Наиме, признао сам му да сам читао старе античке фило-софе и философске мислиоце кроз повест, да сам учио и разумевао, да сам се враћао онима које нисам у први мах довољно дубоко разумео, али ми није јасно зашто имам проблема док читам савремене фило-софе. Није ми било јасно да савремени философи у својим књигама износе мишљења философа кроз историју и тако направе књигу од неколико стотина страница, док нигде не наводе која је њихова фи-лософија. Шта они заговарају? Које су њихове мисли? Које су њихо-ве мудрости? Навео сам да ме то подсећа на моју струку, економију, где економски теоретичари исто тако разглабају економске теорије својих претходника, али нико не даје оперативна економска решења за превазилажење садашњег стања. Професор Ђурић ми је одгово-рио да је најтеже имати своје мишљење и своју философију. Сећам се да је говорио о томе да је сваки нови искорак најтежи и да само изабрани и посвећени мислиоци износе нове идеје и нову филосо-фију. Не треба да се чудим што тешко читам савремене философе, јер они су философи по завршеној школи, дипломирани философи, нису философи по избору и уверењу.

Професор Ђурић је писао једноставно, разумљиво, логично и отворено, његов стил је био читљив, прихватљив и подстицајан, за разлику од савремених философа који су писали компликовано и неразумљиво, чије су реченице биле туробне, замршене и тешко читљиве. Његова савршена реченица је била одраз његовог саврше-но чистог духа и никакве злокобне мисли, комбинације, планови и договори нису могли да покваре његову духовну вертикалу. Њего-ва искрена забринутост за будућност човечанства и за нашу угро-жену планету последица је његовог сазнања да је научно-технички

329

прогрес уништио саму природу човека, да је човек изгубио битку са техником, да се човек роботизовао, да му такво стање не одгова-ра, да пати, да је сâм угрозио сопствену врсту и да постоји велика опасност да нестанемо у сопственој деструкцији. Његове мисли су биле бритке и носиле су мудре идеје о изгубљеном човеку, друштву и заједници. Одгајан на античкој традицији, живео је као последњи антички философ у модерном добу.

Разговарали смо и о нама, Србима, о нашој несретној судбини, о нашој националној трагедији, о доброти нашег народа, о наивности и, како је истицао, о недовршености народа, којем нису дозволили да се развије и да сазре и о положају интелектуалца и његовој одговор-ности да помогне своме заведеном народу. Подржавао је моју борбу за људске принципе, за наш национални идентитет, за очовечење заједнице, за морални преображај друштва и настојао је да ме охра-бри, да истрајем и да се не предам, да не поклекнем пред банално -стима комерцијалне цивилизације. Учио сам се врлини и истрај-ности у свом погледу на свет. После разговора са Професором осећао сам се сигурнијим и чвршћим, јер је он уливао духовну снагу да то што радим има неки узвишени смисао, да није бесмислено и да служи интересима заједнице и мога народа.

Професор Ђурић је био дечачки немиран дух и имао је срп-ску врцавост која је пленила. Сећам се нашег породичног ручка у Петровцу на Мору са председником САНУ академиком Дејаном Ме-даковићем, једним огромним, барокним, крлежијанским ликом, до-броћудним хедонистом кога је Професор Ђурић, све време ручка и наше заједничке шетње крај обале, пецкао као осица, облетао око њега, шалио се на његов рачун, извртао његове речи, док је академик Медаковић све то подносио са блаженим осмехом, задовољан што га његов дугогодишњи пријатељ засипа речима, што боцка свога Меду, што му не дā да предахне, да се одмори, да на миру поједе свој сла-долед, да испије своје вино, јер је тај његов Михаило увек био такав, немиран, несташан, слободан, увек га је подбадао да се покрене, да поскочи, да нешто предузме, да се промени, да се не излежава, да се побуни, да не пристане, увек је ишао напред уздигнуте главе, видео је даље од свих, зујао је свуда, није се предавао, волео је да се игра и ужива у својој посебности, која је многим људима била недостижан сан. Академик Медаковић ми је све ово изговарао полако, отежући речи, док је уживао у својој улози успаваног, доброћудног Меде који се спрема за зимски сан и којег његов пријатељ Михаило успављује зујећи му око уснуле главе.

Некада помислимо да су велики људи, људи који су обележили своје доба, укочени портрети из националних енциклопедија, да су

330

мудраци који само изговарају сопствене сентенције, да су далеки, хладни, недодирљиви у својој величини, али када упознамо истин-ског философа, када имамо ту срећу да га сретнемо и да постанемо његови пријатељи, онда схватамо како су генијални људи једноставни и обични, како знају да живе, воле, пате и љубе, како се не разликују од свих нас осталих, осим по томе што знају где им је место у исто-рији људске мисли.

Научио сам много од Професора Ђурића. Имао сам срећу да ми је био лични професор. Упознао сам нашег Сократа. Није имао потребу да се наступа у јавности. Није имао потребу да се намеће. Имао је времена за све, јер је знао да његово време тек долази. Знао је меру и веровао је у човека.

Мудрост је остала у његовим књигама и његовом животу.Нама је остало само да изучавамо његове мисли и да га следимо.

Бранко Драгаш

331

6.4. НЕКРОЛОГ АКАДЕМИКУ МИХАИЛУ ЂУРИЋУ

Опроштај од академика Михаила Ђурића, преминулог 25. и са-храњеног 30. новембра 2011. године, није и не може бити опроштај од његовог филозофског дела. Баш напротив. Прилика је да се о том делу потраже и изговоре праве речи, не би ли оно благодарећи и таквим речима, сада, када је довршено и заокругљено, започело свој нови живот, извршило продуктивно дејство и преко потребан ути-цај на будући развој српске филозофије. То је неопходно стога што код нас влада велика пометња не само о томе шта је задатак филозо-фије него и о томе шта је њен појам, тј. шта она уистину јесте и тре-ба да буде, као и о томе шта су њени прешни проблеми и жаришна питања у садашњем раздобљу света, у чему се састоје њен позив и њена одговорност.

Поготово је у нас данас замагљена представа о достојанству филозофије. О томе маре сасвим ретки њени посленици, а једва да неко води рачуна о Кантовом важном и за данашње „оријентисање у мишљењу“ управо суштинском разликовању школског и светског појма филозофије. У опсежном делу Михаила Ђурића могу се о све-му томе наћи драгоцене странице и поуздани путокази. А то не зна-чи ништа друго него да то дело, на које није пала никаква сенка и у којем је српски језик показао сву снагу и лепоту филозофског изра-за, може бити бистар извор и чврст ослонац за препород српске фи-лозофије, за њено самоосвешћење у данашњим повесним прилика-ма, за њено учвршћење у целини српске културе, данашње и будуће.

Михаило Ђурић се није формално школовао за филозофа, није, дакле, студирао филозофију на неком филозофском факултету. По образовању правник – дипломирао је 1949. године – он се филозо-фији одао идући за унутрашњим налогом свога духовног бића. А ка-да је већ до ње био доспео, када ју је био искусио као своју најдубљу потребу и истинску страст, на том већ нађеном путу био му је у по-четку од велике помоћи, можда и пресудне, Кајица Миланов, који

332

га је приватно и систематски уводио у филозофију, поглавито Кан-тову. Била је то за младог Ђурића незаменљива школа филозофије. Доцније се радо сећао свога јединог учитеља у филозофији, доцента Кајице Миланова, говорећи о њему с дужним поштовањем и вели-ком захвалношћу.

Стара Грчка је била филозофска постојбина Михаила Ђурића. Још је на својим почецима стао да се напаја и бави филозофијом старих Грка. У њеном су знаку и њој су посвећени његови најра-нији текстови написани и објављени онда када му је било тек нешто више од двадесет пет година. Затим је то потврдила његова доктор-ска теза „Идеја природног права код грчких софиста“, из 1954. године. Ђурићева приврженост грчкој филозофији и, више од тога, цело-купној култури старих Грка као незаменљивом духовном завичају посведочена је на широком плану његовом опсежном и радо чита-ном књигом Хуманизам као политички идеал, из 1968. године, која је доживела неколико издања.

Не само та књига него и други његови радови показали су сву истанчаност и одмереност његовог односа према грчкој филозофији и култури уопште. Сматрао је како је неопходно потребно да се усво-ји све оно што у њима има трајног значаја и непролазне вредности, али да им се нипошто не сме робовати, нити у њима – то поготово не – тражити или из њих црпсти готова решења за проблеме и не-воље с којима се човек суочава у модерном свету. Он се према грч-ком наслеђу односио као према извору и ослонцу без којих се не може, а никако као према општеобавезном (јер тобоже „вечном“) и сасвим довољном обрасцу човековог живота и мишљења који се може применити свагда и свугде.

Неко време се на свом мисаоном путу Михаило Ђурић био посветио социологији. Тада су, почетком шездесетих година прошлог века, настале две његове социолошке књиге: Проблеми социолошког метода (1962) и Социологија Макса Вебера (1964). То се каткад у неким круговима узимало као несумњив доказ Ђурићевог напуштања филозофије и прибегавања социологији. Превиђало се, међутим, да је он при том и те како водио рачуна не само о филозофском пореклу европске социологије, него и о томе да се фундаментална питања те науке о друштву, којима свакако припада и њена методологија, могу одговорно разматрати једино у филозофском оквиру и с филозофским залеђем. Да се и не говори о његовој одлуци да напише књигу о Максу Веберу (до данас једину o тој великој фигури у нашој социолошкој књижевности), којег само скучени социолошки духови могу сматрати искључиво социологом, док га је, рецимо, Карл Јасперс држао за филозофа, и то једног од

333

највећих и најзначајнијих уопште, написавши о њему монограф ску студију. Да није био уверен у филозофску димензију и филозоф ске потенцијале социологије, Михаило Ђурић никада не би написао чланак под насловом „Обнова социологије у духу утопије“ или пак онај чији је наслов „Филозофски основи социологије“!

Нема сумње да је појединим својим схватањима Макс Вебер извршио приметан утицај на Михаила Ђурића. То највећма важи за Веберову анализу нововековног процеса рационализације, онога што је означено као „рашчаравање света“ и што се, друкчијим тер-мином, назива „секуларизацијом“. Тиме се већ наговештава наредна и посебно важна деоница на филозофском путу Михаила Ђурића. Реч је о његовом вишегодишњем, помном и истрајном, свеобухват-ном и плодоносном бављењу мишљењем Фридриха Ничеа.

Није случајно што једна Ђурићева књига носи наслов Изазов нихилизма. И није тешко доћи на помисао да се тим насловом из-ражава један снажан, одвећ снажан, покретачки мотив Ђурићевих филозофских настојања. Тиме је, у ствари, речено да је Ниче до-спео у сáмо средиште Ђурићевог филозофског видокруга, да је за њ постао меродаван мислилац којем ће, у једном дужем периоду свога живота и рада, посветити сав свој филозофски интерес, сву своју мисаону снагу и свеколико своје умеће интерпретације. Први хер-менеутички плодови Ђурићевог проучавања и тумачења Ничеовог превратничког мишљења изложени су у књизи Утопија измене све-та (1979), у којој га је нарочито привукао проблем нихилизма. (Јер, европски нихилизам, тај „незвани гост“, како га је назвао Ниче, био се већ уселио у кућу сваког Европљанина и у њој сасвим одомаћио, да би свој незаустављиви поход у међувремену проширио безмало на читав свет.) Па ипак, пресудне кораке у истраживању Ничеове филозофије Ђурић је учинио у двема својим књигама: Ниче и ме-тафизика (1984), која је објављена и у Немачкој 1985, и Путеви ка Ничеу (1992). Високог мисаоног домета и велике филозофске култу-ре, те књиге уверљиво доказују да је њихов писац заузео истакну-то место у савременим расправама о Ничеу и тумачењима његовог мишљења. Сасвим је извесно да су, на српском језику и у српској филозофији, те две Ђурићеве књиге без премца, ретке и усамљене. Оне на особен начин потврђују да је и он сâм био филозофски са-мотник. Сва је прилика да ће те књиге код нас једва моћи да у својој врсти буду надмашене.

Свеобухватном интерпретацијом Ничеа, која је, разуме се, узела у обзир сва релевантна тумачења мислиоца воље за моћ и вечног враћања истог, Ђурић је био довољно одважан да доведе у питање познато и утицајно тумачење Ничеа које је дао Мартин Хајдегер.

334

Баш су у томе дошле до израза самосталност и оригиналност ње-гове интерпретације. Док је за Хајдегера Ниче последњи велики метафизички мислилац, дакле филозоф који је довршио традицију метафизике, оставши ипак заробљен у њеним оквирима, он је за Ђу-рића мислилац који је већ прекорачио област метафизике, који је већ испробао нове могућности мишљења с оне стране метафизике. Тако протумачен, Ниче постаје сасвим радикалан и револуционаран мислилац који је не само прокрчио пут новој, будућој филозофији, него је и припремио ново раздобље света.

Посреди је, ни мање ни више, револуционарни преокрет у са-мом срцу бића. Без Ничеа, уверен је Ђурић, није могућан нов по-весни почетак. Зато је Ниче насушно потребан и незаобилазан са-говорник о могућностима и изгледима мишљења и бивствовања у епохи слома апсолутних вредности, у времену разобручене влада-вине нихилизма, када изнад наших глава више нема метафизичког неба са звездама-вредностима у које је човек некада могао да упре поглед да би се по њима равнао и свој живот осмишљавао. Осим Михаила Ђурића, данашња српска филозофија нема никога ко је с толико мисаоне снаге искусио довршење метафизичке традиције у нихилистичкој пустињи савремености (он је још 1972. једној својој књизи дао наслов Стихија савремености) и ко је, уједно, с толико духовне храбрости прихватио нове изазове, узевши их за подстицаје сопствених филозофских стремљења.

Као што није зазирао од супротстављања Хајдегеру као тумачу Ничеа, тако Михаило Ђурић није био презав ни онда када је Хајде-геров филозофски ауторитет поткопао оспоравањем његове речи--дијагнозе о крају филозофије и његовог тражења излаза у древној источњачкој мудрости. Учинио је то у својој позној књизи О потре-би филозофије данас, која је светлост дана угледала оне кобне 1999. године и која делује као његово филозофско завештање, завештање које ваља узети с крајњом озбиљношћу и одговорношћу. Не треба се чудити што је академик Михаило Ђурић, којем је брига за позив и достојанство филозофије вазда била најпреча од свих брига када је посреди филозофија, преузео чувену Хегелову реч о потреби фило-зофије и што је тој речи, ионако крилатој, удахнуо нову снагу баш с обзиром на данашњу ситуацију, не само филозофску него и егзи-стенцијалну, када је на коцки голи човеков опстанак.

Не прихватајући широко распрострањену и олако изречену сумњу у основу и природу филозофије – и то на самом њеном тлу! – не саглашавајући се с довођењем у питање логоса као умног начела света, не пристајући на оптужбу против тзв. „логоцентризма“, чиме се устаје не само против ума и појмовно-дискурзивног мишљења него и против самог бића филозофије, јер се тако разара њен темељ, Миха-ило Ђурић је узео у заштиту логосно мишљење, које су нам – заувек,

335

све док нас као људи буде било – оставили у наслеђе стари Грци. Све и ако је Хајдегер у праву својим приговорима метафизици због њеног „заборава бивства“, он, према Ђурићу, не може никако бити у праву када је свеспасоносно уточиште пред најездом технике и пустошењем планете Земље као нашег јединог људског станишта потражио код ис-точњачких мудраца, сметнувши с ума дубоку реч Фридриха Хелдер-лина (себи, иначе, најближег и најдражег песника) да оно што је спа-соносно може доћи једино оданде одакле је дошла и највећа опасност.

Исход Ђурићевог свестраног разматрања о потреби филозо-фије данас једноставан је и, баш са те своје једноставности, упе-чатљив. Опомена и отрежњење у исти мах, он гласи овако: „Нема никакве сумње, дакле, да је потреба за филозофијом доиста прека, најпреча потреба у данашњој светскоисторијској ситуацији, да да-нас ништа није толико потребно колико обновити сећање на фило-зофију као посебан облик духа, пробудити интересовање за њено богато наслеђе као незаобилазну школу мишљења, као непресушно врело свих наших садашњих и будућих мисаоних покушаја и иску-шавања... Прави је час да се са свом могућном одлучношћу устане у одбрану филозофије, да се гласно проговори о вапијућој потре-би очувања њеног европског идентитета.“ На истоме месту се могу прочитати и ове трезвене Ђурићеве речи којима се развејава сва-ко површно, муцаво и клецаво европејство, чија смо жртва и споља и изнутра: „Морамо остати Европљани – наравно, не у приземном дневнополитичком смислу, јер је данашња американизована Европа оличење духа бесловесности и бестидности, већ у смислу велике ев-ропске филозофске идеје о ослобођењу човека као човека...“

Поучени тиме и читавом Ђурићевом књигом о потреби филозо-фије данас, можемо рећи: ако је филозофија одговорна за беспутност и безавичајност модерног Европљанина, она није и неће бити ништа мање одговорна и за његов излазак на прави пут и поновно нала-жење његовог изгубљеног завичаја. Нико ко је 9. марта 2001. годи-не у Српској академији наука и уметности, баш у овој сали, слушао приступну беседу Михаила Ђурића „Порекло и будућност Европе“ или се накнадно упознао с њеном широм објављеном верзијом, неће оспорити да су тема, основни ток и садржина те беседе у заметку већ били назначени књигом О потреби филозофије данас.

Академик Михаило Ђурић је испуњеног живота и заокругљеног дела отишао с овога света да би заувек остао у нашем сећању и у незаборавнику српске филозофије. Зато:

Слава и хвала покојном академику Михаилу Ђурићу.

Данило Н. Баста*

* Реч на комеморативном скупу поводом смрти академика Михаила Ђурића у САНУ, 23. децембра 2011.

336

6.5. МИСАО И ЧАСТКАО СУДБИНА

Људи долазе на овај свијет и одлазе са њега, а Михаило Ђурић се преселио у непролаз, гдје обитава оно у шта је цијелога својега вије-ка био загледан, чиме се предано и без посустајања бавио, настојећи да своје увиде преточи у докучујућу ријеч. Но, 25. новембра 2011. он није само оставио за собом Живот већ је и његов живот остао иза њега, да нам буде заоставштина – ништа мање и ништа мања од његовога писанога дјела. Често је случај да људи сјајнога духа, ства-раоци, за собом оставе велико дјело, док се у њиховом животу мало шта нарочито истицало, тако да се о њему не зна много – будући да је сав био окренут стварању. Има, неријетко, и случајева да су људи брилијантнога духа и још већег дјела себи допуштали разне недостојности. Професор Михаило Ђурић нам, међутим, оставља у узорно насљеђе, за које тек треба да се изборимо као за наше, и оно што је написао, али и оно што је говорио, чинио, ријечју – то како је живио, јер је и његов живот био образац, образац узорности.

Није случајно што за њим остају и велико дјело и узоран живот, јер он се вазда трудио око онога трајнога, остајућега. Зато је његово писано дјело произлазило из његовог животног дјела, свједочило је о њему, али је било и позив свима онима који су га познавали или који су макар нешто поближе чули о њему – да живе дјелајући и одје-ловљујући, тј. остављајући за собом нешто достојно сјећања и очу-вања, нешто довољно вриједно да се на његовој основи може и смије надаље живјети, градити и стварати. Баш због те непролазне усмје-рености ка трајноме, тако тешко достижне човјековој пролазности и непостојаности, он једва да је правио разлику – и тоном и тема-тиком – између говора у јавним наступима, и приватних разговора чак и са најближим људима и сарадницима. Увијек је узимао ријеч са достојанственим тоном, углађено, са свијешћу да и то, наизглед само пролазнō, појединачнō, свакодневнō, такорећи „необавезнō“, има смисла само ако се доведе у везу са општим и обавезујућим.

337

При свему томе, та његова свечана озбиљност и романтичар-ска занесееност никада нијесу ишле науштрб способности да сачува искрену и пријатељску емоцију. За њега је и то што је другима дје-ловало само као необавезно имало смисла једино ако се посматра-ло под видом обавезујућега, ако му је на неки начин припомагало и служило; у супротном, било би тривијално, банално, за професора Ђурића, једва вриједно презривог одмахивања руком. Оно идеално, узородавно, њему чак није служило само као средство одмјеравања свакодневно-реалнога, него и као „оруђе“ с којим се непосредно упуштао у живот, чије су околности, наравно, вазда биле толико да-леке од идеала да је то било извор његових, понекад величанствених неспоразума са овим свијетом, тако удаљеним од „најбољега од свих могућих свјетова“.

Јединство живота и дјела – дјела које проистиче из сопственог живота, али и стварања чија је највластитија и крајња тема човјек и његов живот – испољавало се кроз његову интелектуалну, али и мо-ралну усмјереност, који су, у ствари, обје потекле из његовог једин-ственог, једноизворног ноетичко-дијаноетичког ероса. Он је про-мишљао, и управо стога кренуо путем философије, зато што су га невоље и зле коби Другог свјетског рата, како сâм не једном говора-ше, навеле на разумијевање савременога свијета и сила нихилизма, које су га дубоко, а можда неповратно биле обузеле. Сама судбина свијета навела га је да промишља, а његов живот је представљао одговор на то, одговор који ће постати његова лична, и животна и стваралачка судбина. Он, дакле, такав какав бијаше, није имао друге но да слободно изабере то што је изабрао, то јест да тим животним избором изађе на видјело оно што је он у ствари већ био. Његов ка-рактер је, наиме, био тај који га је „приволио“ да слободно изабере пут мишљења.

Са друге стране, његова душевна тананост, морална осјетљи-вост и ужасавање од зла никада нијесу попустили да би га учинили неосјетљивим на патњу и неправду, без обзира на сва бројна храбра животна и интелектуална суочавања са несклоним свијетом. Он се, као човјек, питао о Човјеку, односно о реалном човјеку, мислио је да би сазнао, а сазнавао је да би још ваљаније и, у смислу грчке кало-кагатије, боље – живио. Уобличеношћу својег духа, те неутаживом, тако грчко-европском вољом за знањем као да је унапријед био пред-одређен за мишљење, једнако као што га је његова племениташка природа усмјерила умјетности, у којој је у младости био изванредан, те моралном старању и истрајавању. Зато су и морално угледање, непосустајање и, на концу, узоровање, али и интелектуално прег-нуће за Ђурића постали његова судбина, а не нешто до чега је стигао

338

тек пуким стицајем животних околности, а што је можда могао да не одабере и заобиђе.

Михаило Ђурић није само био изузетно моралан човјек, него је и носио у себи несвакидашњи морални дар, због чега је, ваљда, и на себи својствен, а у односу на друге етички исправне људе унеко-лико другачији начин заслуживао тај часни епитет. Он се није тек придржавао моралних норми, до којих би долазио умовањем или некаквим моралним осјећајем, већ је моралност напросто обитава-ла у њему. Зато у њему није било никакве етичке хетерономије, он себе није морао да присиљава на оно за шта је знао да је морално обавезно, будући да сâм, сазданошћу своје душе, није ни могао дру-гачије; није чак могао ни да замисли нешто неподобно, а камоли да поступи у складу с тиме.

Због тог својег дара, који су они који су познавали доживљавали као запањујућу неспособност да се мисли и чини зло, из чега је про-излазила неупоредива чврстина у његовом многодеценијском ис-трајавању при добру, он је успијевао да и друге инспирише на ваља-ност. И не само то, већ је понекад и распознавао оно што је морално обавезно и тамо гдје га је мало ко од његових савременика претход-но уочавао, док га Ђурићев глас – или, чешће, чин – на то није упо-зорио, показујући тиме да свијет моралних идеала има већу дуби-ну и мању прозирност за сваког човјека него што се обично мисли. Он због тога неће остати упамћен само као неко ко је на високом ака-демском, а по инспирацији, мјерилима, дометима и препознатљиво њемачком нивоу писао о Аристотелу, Платону, Канту, Ничеу, Веберу или Хајдегеру, тиме неповратно саприсвајајући ове тековине европ-скога духа српској култури, већ ћемо га се сјећати и као моралног учитеља цијеле нације у невеселим временима њена трајања. У духу тога он је прије готово петнаест година изјавио и ово:

Мој кратак одговор на Кантово друго питање „Шта треба да чиним?“, гласио би овако: Треба чинити добро, у свакој прилици и на свакоме месту, а добро је оно што увек већ некако унапред знамо и што у основи увек већ уистину хоћемо, тако да прећут-но пристајемо и на сваку цену која се за то мора платити.

Иза ових ријечи не стоји само најтврђе убјеђење да тако треба чинити, већ је њихов темељ и оно што је онај ко их изговара током својега живота и радио. Зато ове ријечи нијесу никакав ангажовани апел, већ једноставно и смирено свједочење.

Професор Ђурић се, дакле, никада није „ангажовао“, ако то зна-чи залагање за ову или ону посебну, друштвено релевантну ствар, некакво настојање да се одбрани овај или онај принцип, појединац,

339

да се спроведе у дјело нека сопствена идеја или да се у неком обзи-ру побољша друштвена стварност. Споља гледано, он све то јесте радио, али његова мотивација, приступ, иступ и циљ – а то значи суштина његовог дјелања – нијесу били они који одликују „ангажо-ваног интелектуалца“ 20. стољећа, опсег и хоризонт чијих напора стоје у знаку једног посебног, можда остварљивог, евентуално оправ -даног, али не нужног и општобавезујућег, сваког напора и жртве достојног добра.

Међутим, ту је могућ и другачији приступ: када из блискости са васељеном идеално-нормативнога, из срођености с њоме, из, тако-рећи, непосредног захватања састојака и заповијести тога свијета, проистиче налог за дјеловањем, који није ангажовање, будући да се оно тада више не може избјећи. Ту је ријеч о свједочењу, служењу, које је за онога који је духовно настањен у таквом свијету – неиз-бјежно. Тако је поступао Михаило Ђурић и зато је дјеловао као је-динствен и недостижан чак и онима чијим се поступцима није има-ло шта замјерити. Зато, ако је „ангажовани интелектуалац“ осјећао потребу да „има мишљење“ – а у ствари мнијење – да „заузме став“ и када се то није морало, и када ствар за коју се залагао није била довољно јасна, дотле је Ђурић говорио – а у складу са тиме, наравно, и поступао – само када су ствари биле довољно чисте и када се није имало куд, осим ако се ћутањем и нечињењем не желимо огријеши-ти о добро. Он је зато иступао у јавности само када је, како је сâм више пута говорио – „имао шта да каже“, када је осјећао заповијест неопходности да проговори, како он збораше, „о самој ствари“. Налози духа су другачији, а његови ритмови спорији од диктатā и потреба јавности.

Ђурић је необично важан за српску културу и зато што је, ску-па са још неколицином пробраних, у њу унио самосвојни, а не тек механички препочети, глас хеленством инспирисанога неохумани-зма. Но, умјесто некритичких заношења старином, чега је европска рецепција антике препуна још од своје обнове у Препороду, његов промишљени доживљај старих Грка, неријетко праћен нескривеним дивљењем, увијек је стајао под будним надзором критичког става; јер ако се антиком бавимо не због неке живописне антикварофи-лије, већ због нас самих и онога „истога што се нас и старих Грка“, како изговори за вјечност Хајдегер, „судбински тиче“, тада би свако отварање „бреше“ некритичког дивљења древном народу морало до-вести и до неаутентичне, погрешне процјене нас и наше савремене ситуације.

Коначно, у Ђурићу смо добили још једног важног свједока, чије је свједочење од непролазног значаја за нашу културу – и то овога

340

пута у лику философије, а не само књижевности – да је могуће бити и Србин и Европљанин, да су те двије ствари неодвојиве и да је оно у чему се оне преплићу – духовне нарави. Најприје, он је био ау-тентични саучесник општеевропскога промишљања драме заснућа европског идентитета путем философирања, у којој су, међутим, учествовали само малобројни, духом изабрани. На другоме мјесту, његово учествовање у присвајању у српски културни контекст мно-гих значајних тековина европске културе, а ништа мање и његов кул-турно родољубље, показали су и нераздруживост судбине српскога духа од духовне Европе, али и неутемељеност, чак лажност сваког „европејства“, ако је његова цијена вјерност сопственом, праведно-шћу задојеном народу. Аутентично српство и аутентично евро-пејство никада нијесу били у сукобу.

Ипак, почетком деведесетих, Европа нас је најприје одбацила, да би крајем исте деценије и дигла руку на нас. За Ђурића није било никакве сумње – о чему је у два наврата (1993. и 1999) убједљиво бесједио потресеној нацији жељној искупљења истином своје патње и страдања – да то не бијаше посљедица одвраћања српског наро-да од европског пута његовог духа, већ да се радило о самоотуђењу Европе од својих тековина које почиваху на слободи, уму, сјећању, а коначно и части. Проказујући Србе, реална Европа краја 20. стољећа блатила је духовну, суштинску Европу, коју српски народ, живећи након збацивања азијатско-исламског ига непуна два стољећа у сло-боди, и проналазећи себе управо на путевима поновног европеизо-вања, није могао да презре чак и да је то икада пожелио.

У времену када је савремена, дезоријентисана, омлитавјела, отужна Европа, која показује одлучност само када треба да се обра-чуна са сопственим насљеђем – нарочито ако га препозна на својим источнохришћанским „маргинама“, чврсто ријешила да Србима избије из главе њихово „дивљаштво“ и „неевропејство“ – можда и по цијену нестанка народа Видовдана, годинама удостојавани и на значајна европска мјеста позивани и цијењени Професор без дво-умљења је изабрао част, служење истини и правди, које су у том спору стајале ближе нама него икоме. У ствари, част, образ и увид у њему само су у спољашњим приликама препознале оно што им бијаше најсродније у вртлозима тога времена страдања. Другачије није ни могао да уради неуморни послушаник правде, господин вр-лине и заточник ума.

Одлази син једнога од 1300 каплара, полази на свој посљедњи пут један борац – и ријечју, и пером, и мишицом – а са њиме одлази једна епоха овога народа, да се упокоји, надамо се не и да умре.

Часлав Д. Копривица

341

6.6. У СЛУЖБИ ИСТИНЕИ ПРАВДЕ

Академик Михаило Ђурић, један од најбриљантнијих професо-ра Правног факултета, чији је животни пут својеврстан спој слободе и нужности, а дело и делатност редак пример ангажовања интелек-туалца, преминуо је 25. новембра 2011. године.

Професор Ђурић је рођен 1925. године у Шапцу од оца Сте-вана, судије, и мајке Милице, рођ. Деспотовић, учитељице. Његов отац Стеван Ђурић ратовао је у Првом светском рату, као један од 1300 каплара у славом овенчаном Ђачком батаљону. После рата ра-дио је као судија и председник окружног суда више од две деценије. Судио је у име правде и закона, а не у име воље политичких режима и моћника. Због тога је често добијао премештаје од Битоља, Штипа, Косовске Митровице до Берана и Скопља.

Млади Михаило је од оца наследио љубав према истини и прав-ди као најјачој одредници карактера, али и чврстину и отпорност на свакојака времена и тешка искушења. Основну школу и гимназију учио је у разним местима службовања свог оца. Студирао је право и класичну филологију на Правном факултету и Филозофском факул-тету у Београду. У свет филозофије увео га је и поучавао, мимо офи-цијалних факултетских програма, Кајица Миланов, маргинализова-ни доцент Филозофског факултета у Београду. Од тада па до краја свог животног пута Михаило Ђурић се кретао сопственом стазом у нашој филозофији.

Докторирао је 1954. тезом „Идеја природног права код грчких софиста“. Исте године је на Правном факултету изабран за аси-стента, где је потом биран у сва универзитетска звања. Због критике устав них амандмана 1971. године, осуђен је на девет месеци строгог затвора. Након тога је изгубио радно место на факултету. Свој науч-ни рад продужио је као научни саветник у Институту друштвених наука у Београду од 1974. до 1990, када се враћа на Правни факултет, где је наредне године пензионисан.

342

На Правном факултету држао је предавања из историје поли-тичких теорија, социологије, теорије државе и права и методологије друштвених наука. Предавао је на многим универзитетима у нека-дашњој Југославији, у Бечу, Западном Берлину, Аугзбургу и на дру-гим немачким и аустријским универзитетима. Од 1981. до 1991. био је директор редовних годишњих курсева о Ничеовој филозофији у Међууниверзитетском центру у Дубровнику. Дуги низ година био је председник Научног већа Института за филозофију Филозофског факултета и главни уредник часописа Филозофски годишњак, гласи-ла тог института. Био је члан Савета редакције часописа Praxis, члан Управног одбора Корчуланске летње школе, Управног одбора Срп-ске књижевне задруге. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности и Европске академије наука и уметности у Салцбургу. Активно је учествовао у раду Филозофске школе у Зајечару од самог оснивања и био њен почасни председник.

Као научник и филозоф, Ђурић је веома плодан писац. Делујући у широком временском раздобљу од шест деценија, објавио је десе-тине студија и монографија, на стотине чланака, расправа и прилога у домаћим и страним часописима и зборницима. Свој научни и фи-лозофски рад испрва је усмерио на историју политичке филозофије, социологију и методологију друштвених наука, а потом се усред-средио на фундаменталне проблеме филозофије. Објавио је књиге: Идеја природног права код грчких софиста, Проблеми социолошког метода, Социологија Макса Вебера, Хуманизам као политички иде-ал, Mythos, Wissenschaft, Ideologie, Утопија измене света, Ниче и ме-тафизика, Nietzche und die Metaphysik, Изазов нихилизма, Путеви ка Ничеу, Искуство разлике, О потреби филозофије данас, Крхко људско добро. У овим књигама дошла је до израза његова изузетна ерудиција, добро познавање предмета о којем пише, доследна и це-ловита сопствена мисао о свету у којем живимо.

Ђурићева предавања, јавне иступе и текстове краси елегантан стил и прецизан језик, који га сврстава у достојне следбенике бео-градског стила. Врхунски беседник и стилиста, сваком речју и сва-ким написаним ретком трудио се да својим мислима и идејама даде примерен и складан језички оквир, да њихов унутрашњи склад и мисаону лепоту изрази на јасан, сређен, елегантан начин.

Поводом седамдесетог рођендана Михаила Ђурића објављен је међународни зборник радова Криза и перспективе филозофије (1995), а у част осамдесетог рођендана објављен је свечаник Мишљење у вртлогу нашега времена (2005). Добитник је Октобарске награде града Београда, награда Матице српске, Коларчеве задужбине, Радио--Београда, „Лаза Костић“ и „Рашке хрисовуље“. За заслуге и доприносе

343

у области филозофије добио је 2009. године Међународну награду „Луиђи Тартуфари“ Националне академије наука Републике Италије.

Због аутономног и критичког јавног става, сјајна универзитетска и научна каријера сурово му је прекинута почетком седамдесетих година, кад је због доследне борбе за истину, и правду, због чврсте вере у сло-боду мишљења, говора и интелектуалног стваралаштва – осуђен на робију. Човек који је у храбрости за истину видео највиши израз људ-ског достојанства, професор који је своје студенте учио да је љубав према истини и правди највећа страст људског ума, те да је присуство аутономног критичког интелектуалца у модерном полису кључ де-мократије – нашао се у пожаревачкој ‘апсани. Упркос чињеници да је својим говором пророчански указао на погубне последице тадашњих уставних промена, које су каснија збивања потврдила, проф. Ђурић је казну од девет месеци строгог затвора издржао у целости.

Осуда и робија проф. Ђурића због преступа мишљења задирали су у саму срж моралне савести и духовног здравља нашег друштва. Они су потврда безумља охолих властодржаца и њихових ратнич-ких похода на институције културе. Истовремено, то је био и знак беса, несигурности, болести и слепила тога режима, који је таквим понашањем себи самом одредио моралну осуду пред историјом.

Осуда и изгон Михаила Ђурића и других професора Правног факултета у Београду седамдесетих година XX века представљају беочуг у дугом ланцу сличних како прошлих тако и будућих драма--трагедија интелектуалаца на овим просторима. Ту се заправо, су-срећемо са великом хипотеком српске традиције коју ће аутономни критички интелектуалци још дуго носити као крст на својим леђима.Реч је о остракизму интелектуалца у Србији – неповерењу и најго-рем могућем односу Срба према својим најумнијим људима.

Својим књигама и јавним наступима професор Ђурић је по-ставио образац и меру принципијелног деловања интелектуалца у нашем времену са тежиштем на аутономној, начелној позицији, на-глашеном личном ставу и на јединству мишљења, говора и чињења. „Сви његови радови су израз аутентичне филозофске егзистенције, која извире из потребе за истином, из отворености за њу и непо-колебљиве спремности да јој се служи. У њима он излази у сусрет прешној животној потреби суочавања са изазовима нашег времена, трагања за одговорима на пресудна питања, те стремљењу да се у том дубинском, а не површном смислу ’своје време мислима обух-вати’.“ (Д. Баста) Ослобађајући нас једноумља, многих заблуда и предрасуда, лажне вере, наметнутих ауторитета и погрешних алтер-натива, Михаило Ђурић је учинио све да његово дело будућим на-раштајима светли као путоказ, а његов живот – образац узорности, моралности и доследности.

344

Учио нас је и својим примером показивао да се може бити и Ср-бин и Европљанин. Као аманет оставио нам је по(р)уку коју је изго-ворио 1999. године док су падале бомбе на Србију: „Највећа невоља данашњег света јесте невоља неувиђања невоље!“

Професор који одлази у вечност био је необично скроман, крајње принципијелан и етичан по опредељењу и животним назо-рима, естета, продуховљен и маркантне физиономије, урођено го-сподствен и отменог понашања. Вишеструко обдарен, поседовао је мудрост и врхунске таленте ренесансне личности (у младости је свирао виолину, цртао, компоновао), велеучен и великодушан, до-стојанствен, магијски је пленио своје слушаоце.

Живео је у платоновском свету вечних вредности. Избегавао је медије и заклањао се од великог публицитета достојанственом уз-држаношћу, својственом филозофу и мудрацу. Сматрао је да „човек треба да говори само онда када не сме да ћути“. Био је ненадмашан предавач, концизан у исказима, логичан и убедљив у доказима, а ег-зактан и категоричан у закључцима. Наизглед и на први поглед, био је строг, арогантан и одбојан, а иза његовог строгог и крутог израза појављивао се благородан, топао људски лик.

Његов живот је протицао у знаку сеоба и изгона, ратних невоља, робије, смрти и болести најближих. Доживљавао је и преживљавао драматичне ударе судбине, сурови остракизам, непреболне туге, ва-пијуће празнине... Мало је људи који могу да се достојанствено носе са таквим животним недаћама и да тако стоички, без роптања, под-носе тешке ударце судбине како је то чинио проф. Ђурић. Само изу-зетно умни, природно обдарени, карактерни и духовно богати људи могу мирно, са пуним достојанством у свом болу, да приме оно што је неминовно, без очајавања и резигнације.

Отишао је на своје место у Пантеону Правног факултета, не-посредно уз Слободана Јовановића, Живојина Перића, Ђорђа Та-сића, Тому Живановића, Радомира Лукића. Испраћамо га са горким осећајем да свет са којег је отишао не почива на слободи, уму, до-стојанству и части. У таквом свету овај самосвојни подвижник ис-тине и правде био је и остао странац. Са сетом прижељкујемо да негде, у дворанама Пантеона неког праведнијег и савршенијег све-та, овај „господин врлине и заточник ума“ напокон живи живот испуњен правдом; тамо где сва усамљеност, неправедност и терет земног живота уступају место савршеној хармонији правде, вечног мира и царства слободе.

Драги пријатељи и поштоваоци проф. Ђурића,

345

Немојмо више говорити о оном што се не може изрећи. Поку-шајмо да са пуним достојанством примимо оно што је неминовно и да у овом тужном тренутку кажемо оно што је најједноставније и највеће: нека остане вечна успомена на нашег драгог, непоновљивог професора Михаила Ђурића.

Зато се дубоко поклонимо његовим сенима, исказујући му за-хвалност за беспримерно пожртвовање, неуморни рад у служби фи-лозофије, изражавајући поштовање према његовом часном животу, страдању и великом делу.

А за све што је учинио за нас, за овај Факултет, за српску култу-ру, нека му је вечна слава и хвала!

Јовица Тркуља*

* Реч на комеморацији поводом смрти академика Михаила Ђурића на Правном факултету Универзитета у Београду 26. 12. 2011.

346

6.7. ЧУВАР ДОСТОЈАНСТВА ФИЛОЗОФИЈЕ

Уважени колегинице и колеге, поштовани пријатељи,Свака књига има разлог свога настанка и дан свога рођења.

Професор Ђурић се упокојио 25. новембра 2011. године (како време брзо пролази!), а одмах по погребу дошао сам, као његов вишедеце-нијски сарадник и у извесном смислу пријатељ, на помисао да му се одужимо објављивањем једног зборника радова који би био по-свећен његовој личности и његовом филозофском делу. Позвао сам на сарадњу, мислим, све оне који су с њим били у блиском људском односу и који су с њим сарађивали у филозофским пословима, а на које је оставио дубок траг, и један значајан број се одазвао, па су они заступљени у књизи која је предмет вечерашњег представљања. Жао ми је што се нису одазвали сви или мало већи број њих, али су поједини међу њима замолили за извињење, јер су били спречени другим обавезама. Но, и без њих и њихових прилога, које бих исто толико високо ценио колико и оне који су укључени у ову књигу, мислим да је у питању један значајан зборник, споменица, какви су у нашој културној средини сразмерно ретка појава (то је оно што Немци зову Gedenkschrift, чега код нас готово да и нема, а исти је случај и с оним што се назива свечаником, Festschrift) – то је део раз-вијене стручне културе, која код нас још није зацарила, а био бих задовољан и срећан када би и неки други значајни ствараоци дожи-вели да им се појави нешто попут ове споменице.

Занимљиво је поменути да професор Ђурић почива на Новом гробљу, на свега метар или два удаљен од вечне куће Божидара Кнежевића, тог нашег знаменитог самониклог мислиоца, пре свега филозофа историје. Не знам да ли је неко то запазио, али се у то-ме налази изузетна симболика. Иначе, при приређивању ове спо-менице, нарочито у техничком раду на њој, имао сам помоћ млађих сарадника, који су учинили да књига изгледа много боље него што би то иначе била.

347

Можда би читање ове књиге ваљало започети од илустративног материјала који је у њој садржан. Ту је увршћен читав низ драгоце-них фотографија (неке од њих се овде објављују први пут) које јасно предочавају мисаони лик овог човека, свима нама добро познат и високо цењен. Ту се такође налази нешто што ће бити изненађење за многе који нису упознати с неким упечатљивим детаљима из ње-гове биографије – рецимо, његови изванредни цртежи. Он је имао великог дара за ликовну уметност, готово једнако колико и за фило-зофију. Исто тако, запазиће се овде на полеђини, репродукована је партитура једне његове композиције. Он је био вишестрано даровит човек – и за филозофију и за ликовну и за музичку уметност. Сви-рао је на виолини (изводио је музичку уметност), али се огледао и у компоновању (њеном стварању). Може се само замислити мука избора пред којим се једнога дана нашао, у невољи да се определи за један од тих својих дарова, јер је људима који су толико обдарени не-могуће да остваре све своје таленте; и, на срећу српске филозофије, Михаило Ђурић се определио управо за ову област стваралаштва.

Он је у филозофији, нашој филозофији друге половине ХХ века и прве деценије овог столећа, заиста самосвојна појава, нека вр ста самотника, фигура која је истинско оличење филозофије. Отуда потиче и наслов ове споменице: Чувар достојанства филозофије. У оној мери у којој је он сâм био достојанствен човек – у тој мери је бранио, чувао, борио се и за достојанство тог самобитног облика људскога духа који називамо филозофијом, још од старих Грка. У на-шим околностима, али и у ширим размерама, он је заиста чувао фи-лозофију, како од науке (за многе који се тиме баве и данас постоји, веома проблематичан, знак једнакости између ове две дисциплине), тако и од идеологије. Он је одиста, понављам, оличење истинске фи-лозофске егзистенције у правом смислу те речи.

Његова мисао је укорењена у грчкој традицији, највише и нај-дубље, али исто тако и у нововековној филозофији, највећма у Кан-товој. Утолико овај наслов на имплицитан начин сугерише, односно алудира на Канта, који је говорио не само о достојанству човека, за-то што човек има достојанство, а нема цену (док ствари имају цену).Канта је значајно навести и у том смислу што је Михаило Ђурић имао прилику да се филозофски изображава захваљујући Кајици Миланову (име вредно помињања као врстан познавалац Канта), који га је на приватним часовима уводио у озбиљан филозофски рад, у темељну филозофску мисао. Његови најранији радови с почетка педесетих година посвећени су – наравно, не случајно – управо гр-чкој мисли, претежно темама грчке практичке филозофије. Дубока је његова укорењеност у грчку филозофију, не само у почетку, него

348

и касније током теоријског развоја. На читавом његовом мисаоном путу могу се пратити грчки мисаони мотиви. Међутим, веома је за-нимљиво да је он врло рано, код нас међу првима, дошао у додир, рецимо, са таквим фигурама савремене филозофије као што је Вит-генштајн, о коме је код нас писао као пионир, средином педесетих година прошлог века, у два своја чланка.

Кад се каже да је Михаило Ђурић био чувар филозофије, онда се, свакако, има у виду његова висока одговорност за филозофију, филозофски рад и филозофски занат. То га, разумљиво, није од-враћало да проговори и о јавним стварима, али не онако као што се то сада чини, на сваком кораку, него само онда када је то било неопходно. Од њега потиче девиза, руководна мисао како то ваља чинити: „Човек треба да говори само онда када не сме да ћути.“ Данас видимо на нашој јадној јавној и политичкој сцени како свако даје себи за право да говори без границе, без промишљања одговор-ности, управо супротно од онога како је то чинио у своје време Ми-хаило Ђурић. Није се оглашавао често – напротив, врло ретко – али је то чинио управо тада кад није смео да ћути, без обзира на цену која се за то морала платити. Човек који се залаже за истину мора на то бити спреман: ако му се та цена испостави, да њу мора да плати. Подсетио бих – оба пута сам био присутан – и на 1971. годину, када је на овом факултету одржана расправа о нацрту уставних аманд-мана, као и на наступе у Удружењу књижевника у Француској ули-ци током бомбардовања наше земље 1999. Била је то трезвена, про-мишљена и одговорна реч. Михаило Ђурић није бежао од онога што су стари Римљани омеђили и назвали res publica (јавна ствар) – у тој области одговорност јавне речи мора да дође до израза.

Мени се чини да у поменутој девизи (треба говорити само онда када се не сме ћутати) – која је једноставна, језгровита и веома ду-бока, упркос томе што подсећа на Витгенштајна (који је говорио да се не може говорити о ономе о чему се мора ћутати) – више одјекује један јасперсовски мотив, садржан у двема Јасперсовим мислима. Једна је да филозофија не сме абдицирати, сама се склонити са тро-на и побећи од своје одговорности. А друга је да филозофија није контемплација изван овога света, не-одговорна или недужна, како је формулисао Јасперс. Напротив, она мора да преузме ризик те врсте, што је садржано у овим његовим максимама.

У овим расутим запажањима, сећањима и мислима, како их излажем вечерас, не могу да заобиђем, на пример, и идеју Михаи-ла Ђурића да се у грдним невољама у којима смо се својевремено налазили, а то је било 1993. године, на немачком језику, у Немачкој објави један зборник у којем би била приказана српска филозофска

349

мисао онако како је била заступљена код тадашњих аутора. Заједно са колегом Слободаном Жуњићем (који је овде и кога поздрављам), он је приредио ту књигу (Die serbische Philosophie heute), а ја сам лич-но, могу то рећи, био почаствован учешћем у том зборнику у једном тешком тренутку када глас из ове земље није могао лако да продре изван наших граница (ако је уопште и могао).

Не могу да овде не укажем и на једну поразну чињеницу – да је Михаило Ђурић свој живот провео и крају привео у туђем стану. Каква је ово држава и какви су ово режими који нису сматрали да једном од својих највећих филозофа треба да доделе макар стан, или допусте његово доживотно коришћење?! Знали су властодршци за то, али ништа нису предузели. Он је, дакле, живео и радио у туђем простору, чији се власник домогао два стана у истој згради (то је наша транзиција!) и дозволио себи да га повремено шиканира; али када је прочитао да је професор добио велику награду италијанске Академије dei lincei „Луиђи Тартуфари“, он се запрепастио спознав-ши да за станара има једног великог човека и од тада је професо-ру исказивао највеће могуће поштовање. Не знам да ли је подигао станарину, али је овде важно да је наша држава остала равнодушна према чињеници да један изузетно значајан, репрезентативан фило-зофски аутор нема свој стан.

Нико од наших новијих филозофа није у тој мери и тако снажно искусио разорно дејство европског нихилизма. Тај ничеовски мотив Ђурић је преузео и тумачио, између осталог, у два своја изванред-на дела о овом филозофу, од којих се једно зове Ниче и метафи-зика, а друго Путеви ка Ничеу. То су две најбоље књиге написане на српском језику о овом револуционарном, превратничком мисли-оцу тешке судбине. Он је дуго година, заједно с немачким колегама, држао и курсеве посвећене Ничеовој филозофији у Интерунивер-зитетском центру у Дубровнику, о којима се знало и шире од фи-лозофске јавности у нашој, југословенској средини – у европским размерама.

То нас наводи на потребу да проговоримо неколико речи о томе како је професор Михаило Ђурић гледао на свој народ и његову припадност Европи. При томе, за њега Европа није била појам који изражава тек географску, политичку или, не дај Боже, финансијско--монетарну повезаност европских земаља. Европа је за њега била филозофски појам. Он је често говорио о европском идентитету фи-лозофије, упозоравао на то велико откриће старих Грка, грчког ума – дакле, откриће логоса и логосне суштине људског мишљења, али и филозофије као посебног духовног облика – и сматрао је да наш народ и наша земља припадају тако схваћеној Европи, не зато што

350

ми ту напросто јесмо географски на томе месту, него зато што смо по својим коренима, по својој култури и духовности Европљани, припадници европске културе, традиције, европске баштине. Ако се тако може рећи, заједно с писцем једног од прилога у споменици, професор Михаило Ђурић је био српски европејац и европејски Ср-бин – то није ништа противречно, напротив – то је дубоко складно. Ми, као и сви други народи, Европи можемо припадати само такви какви јесмо, са својим бићем, наслеђем, духовношћу, а не зато што смо занимљиви у неком другом, прозаичном смислу речи.

С Правног факултета професор Ђурић није био формално од-страњен, али је одавде на својеврстан начин склоњен – све је било учињено да Факултет индиферентно гледа на оптужбу против њега и на судски процес који је уследио. Пресуда, односно казна, била је скројена тако да му је у овој кући морао престати радни однос. Међутим, када су године прошле и када су се околности измениле, те дошла друга времена – то наглашавам зато што показује његов однос према овој кући, у којој је и дипломирао и докторирао – он се на први позив, иако на корак од пензије, овде вратио. Иако нису сви тако резоновали, он је сматрао како треба да се врати ту, где је и започео своју блиставу академску каријеру. Тај момент, та велико-душност да се врати тамо одакле је морао отићи не без суделовања многих ондашњих колега с овог факултета, свакако је вредан пажње.

Кад је добио награду, коју сам поменуо, „Луиђи Тартуфари“, он није био способан да оде у Рим и прими је лично, али је смогао снаге да напише један кратак оглед, који је објављен јуна 2009. То је у неку руку његов заветни текст, с насловом „Пред вратима Хада“. Налазим за умесно да у овој прилици прочитам, између осталих, неколико одломака. Онима који су одлучили да га награде поручио је, између осталог, и ово: „Ништа није коначно изгубљено све док смо уистину будно свесни свог дичног српског корена, древног грчког завичаја и општечовечанског европског опредељења, то јест све док у нама гори племенити пламен умне воље за непрекидним самопотврђи-вањем тог световног тројства.“ Дакле, српски корен, грчки завичај и европско опредељење – то је духовни троугао који је професор Ђу-рић свима нама предочио.

Он се у овом тексту заложио за то да треба „отворити пут да слобода, макар само повремено, у ретким срећним случајевима, ус-крсне као жива реалност, то јест постане слободни живот који сâм себе утемељује“. И, сасвим на крају, изрекао је да „мишљење одго-вара свом највластитијем задатку једино онда када брине о свом највишем људском добру“. Дакле, основни мотиви су слобода, сло-бодан живот који сâм себе утемељује, људско добро – Крхко људско

351

добро, јер је то назив његове последње, дванаесте књиге у Сабраним списима, који су угледали светлост дана уз велику заслугу овог фа-култета, на чему му треба бити захвалан. Према томе, слобода, сло-бодан живот, крхко људско добро и оно световно тројство – то је оно што остаје трајно наслеђе и што ће сигурно обележити будућу рецепцију филозофског дела Михаила Ђурића у нашој култури и на-шој средини. Томе донекле, колико то може и колико је потребно, треба да допринесе и ова споменица, о којој вечерас говоримо.

Данило Н. Баста*

* Реч на промоцији споменице Чувар достојанства филозофије, Правни факул-тет, Београд, 25. јануар 2013.

7

ПРИЛОЗИ

355

7.1. ФОТО-ДОКУМЕНТАЦИЈА

Михаило Ђурић као свршени ђактрећег разреда гимназије у Скопљу, 1939. године

Из свеске цртежа названих „Јужна Србија“. Цртежи су

настали у периоду 1940–1941. године у Скопљу и Шапцу,

када је Михаило Ђурић имао петнаест година. Сви

цртежи су у графитној оловци, димензија 20 x 17 цм

356

Чланови квинтета из

Шапца, 1942–43. године. Михаило

Ђурић други слева

Непознато је када је Михаило Ђурић компоновао ово дело,

вероватно за времеДругог светског рата

Уписница на Правни факултет у Београду

(прва страница са сликом и први

семестар),Београд, 1945.

357

Време студирања на Правном факултету у Београду, 1946. година

Диплома Правног факултета у

Београду,17. септембар 1949.

Војна књижица Михаила Ђурића,

1949. године

358

Михаило и Мирјана Татић-Ђурић, Београд,

Ташмајдански парк, 1952.

У јануару 1955. године проглашено је дванаест нових доктора наука. Међу њима је

био и Михаило Ђурић.

Излагање Михаила Ђурића на

стручном скупу, Београд, 1964. године

359

Михаило Ђурић говори студентима у амфитеатру

V Правног факултета у Београду, 2. јуна 1968.

Из досијеа о суђењу Михаилу Ђурићу, Београд, 1972.

Писмо Ернста Блоха и Јиргена Хабермаса

Јосипу Брозу у вези с осудом Михаила Ђурића, Тибинген/

Штарнберг, 17. новембар 1972.

360

Писмо Рудија Супека од 18. јула 1972.

Михаилу Ђурићу

Испраћај Михаила Ђурића у Забелу.

Слева надесно: син Оливер, Мића Поповић

и Вера и Дејан Медаковић, Београд,

1973.

Добросав Смиљанић, Миладин Животић,

Љубомир Тадић, Михаило Ђурић и

Јован Аранђеловић, Београд, 1974.

361

После седамнаест година Професор Ђурић је враћен

на радно место на Правном факултету у Београду.

Предавање „Појам праксе код Аристотела“ у амфитеатру II

Правног факултета, 13. децембра 1989.

Године 1990. Октобарска награда града Београда додељена је

Михаилу Ђурићу

Слободан Жуњић, Данило Н. Баста, Здравко Кучинар

и Михаило Ђурић, Сремски Карловци,

1994.

362

Данило Бaста, Михаило Ђурић,

Никола Милошевић и Добросав Смиљанић,

уредник, Београд, Коларчев народни

универзитет, Београд, 25. март

2003.

Михаило Ђурић са адвокатом Витомиром

Кнежевићем, који га је бранио у судском процесу 1972–1973.

године, Врачар, Београд,4. октобар 2003.

Михаило Ђурић у својој радној соби,

2005.

363

Михаило Ђурић држи предавање „Изворни лик Европе и њен модерни

идентитет“ на 7. филозофској школи „Felix Romuliana“, Зајечар, 2007.

Михаило Ђурић у свом кабинету у Српској академији наука

и уметности, Београд, 10. јун 2009. године (снимио Драган Јевремовић)

Војислав Коштуница, Војислав Становчић,

Часлав Копривица, Михаило Ђурић и

Јовица Тркуља, након промоције Сабраних списа у Коларчевој

задужбини, Београд,13. март 2010.

364

7.2. ИНДЕКС ИМЕНА

Анђелковић Срета 202Антић Оливер 48, 54–55, 66, 216–217,

258Аранђеловић др Јован 30, 60, 270,

360Аристотел 17–19, 289, 291, 294, 323,

338, 361

Бакарић Влaдимир 170Барлов Јеврем 196, 209Баста Данило Н. 17–20, 29, 36, 45,

49, 58, 60–62, 65–66, 214–216, 322, 230, 233–235, 242, 246, 250–253, 255, 300, 303, 305–307, 313–316, 324, 335, 343, 351, 361

Бенаћ Љиљана 48, 223, 231Берберовић Јелена 43, 123, 180, 311,

316Бимел Валтер (Biemel, Walter) 52Бихаљи Мерин Ото 171Блажевић Јаков 170Благојевић, Борислав 55Бобот Наталија 61, 303, 307, 314Богдановић-Ружић Јелена 62, 303,

307, 314Бошњак Бранко 127Броз Јосип Тито 30–31, 33, 36, 38,

40, 44, 50–54, 86, 90, 94, 136, 170, 174, 214–216, 221, 224, 236, 243, 296, 359

Броћић Манојло 183

Васиљевић Мирко 48, 226Васић Радуле 136, 174

Вебер Макс 16, 286, 288, 312, 332–333, 338, 342

Вељић Зоран 243Веселица Марко 232Влаховић, Јулка 92Враницки Предраг 127Врачар Стеван 45, 49, 58, 214, 236,

239, 247, 253, 255Врачарић Лазар 48, 220, 243, 258Врховец Јосип 261–262, 265Врцан Срђан 183Вујаклија Лазар 171Вујић Светислав 48, 216, 233Вујчић Душан 39, 96Вукашиновић Драгиша 233Вукобратовић Здравко 48, 229Вуковић Ђорђије 271–272Вукотић Душан 41, 130, 152, 314Вучелић Милорад 135, 173

Гавриловић Груја 48, 202, 206–207, 209Гамс Андрија 35–38, 45, 49, 58, 93–94,

98, 112, 134, 173, 214, 218, 234, 236, 253, 255

Гете Јохан Волфганг (Goethe Johann Wolfgang) 282

Глигоријевић Предраг 48, 219, 245Говедарица Марина 61, 303, 306–307,

311, 314–316Голдман Наом 52Голубовић Милица 223Гордић Александар 19, 60Грлић Данко 127

365

Гузина Ружица 45, 49, 58, 214–215, 121–132, 230–231, 236, 245–246, 250–251, 253, 255

Дамњановић др Милан 41, 43, 123, 311, 316

Дацковић Зорица 48, 218Дејановић, Јован 122Декарт Рене (Descartes René) 289Денковић Драгаш 52Достојевски Фјодор Михаилович 282Драговић Крцун 48, 214, 223, 233Драгаш Бранко 330

Ђодан, Шиме 232Ђокић Миливоје 203, 209Ђорђевић Јован 50, 134, 174Ђорђевић Стеван 36–38, 50–51, 58,

94, 98Ђукић Милутин 43, 184Ђукић Славољуб Ђурановић Веселин 136, 174Ђурић Милица, рођ. Деспотовић

307, 341Ђурић Стеван 15, 208–209, 307, 341Ђуричанин Властимир 48, 222Ђуровић Радомир 48, 112, 230, 232,

245

Жикић Љиљана 184, 188Жуњић Слободан 19, 60, 300, 349, 361

Заратустра/Зороастра 300Здравковић Никола 41, 130, 152, 314Зуровац Мирко 60

Имамовић Мустафа 37, 110–112, 135Имшировић Павлушко 203Ирић Радоје 48, 228Исаковић Златко 48, 217, 233

Јанићијевић Милосав 183Јанковић Војислав 39, 43, 96, 134,

184, 188, 305Јевремовић Драган 363

Јездић Михаило 233Јениг Дитер (Јähnig Dieter) 52Јојић Бранислава 45, 49, 58, 214–

–215, 222, 225, 231, 236, 245–246, 251, 253, 255

Јовановић Владимир 11Јовановић Драгољуб 11, 17, 52, 61, 312Јовановић Слободан 11, 17, 47, 61,

68, 313–314Јовичић Миодраг 314

Кант Имануел 29, 66, 283–284, 289–292, 323, 331–332, 338, 347

Караџић Вук Стефановић 11Катић Ђорђе 41, 130, 137, 140, 152,

163, 205, 208–209, 259–260, 314Каулбах Фридрих (Kaulbach

Friedrich) 52Килибарда, Душан 92Клајн Дитер (Klein Dieter) 52Кнежевић Витомир 13, 41, 104,

109–110, 112, 121–123, 125, 127–130, 151, 164, 181–182, 185, 211, 259, 323

Кнежевић Милош 18, 26, 297Ковачевић Јасна 233Козомара Младен 19, 60, 300Костић Душан 171Костић Сима 202, 209Костић Цветко 43, 109, 180, 311, 316Коштуница Војислав 18–19, 36, 45,

47, 49, 58–59, 214, 245–246, 251, 255, 280–282, 316, 362

Крлежа Мирослав 171Кувачић Иван 127, 183Куленовић Скендер 171Курдулија Момчило 37, 46–47, 55,

112, 215, 226, 231, 233–235, 243, 245–247, 249, 251, 254

Кучинар Здравко 19–20, 60, 361

Лазаревић Димитрије 202, 209Либрукс Бруно 53

366

Ливада Светозар 183Лопичић Павле 48, 239Лубарда Петар 171Лукић Радомир 17, 50, 68, 344

Мандић Мирослав 271Марић Георгије 48, 232–233Марјановић Јован 41, 136–138Марковић Божидар Ђ. 40–41, 50,

52, 118, 130, 152, 259Марковић Драгослав Дража 31, 135,

173Марковић Светозар 11, 201–204,

206Марковић, Тихомир 92Маркс Карл 71, 142, 197–199, 207,

214–215, 238, 243, 268, 285–289, 292Мартиновић Урош 171Мартиноти Гвидо 183Медаковић Дејан 43, 124, 311, 316,

329, 360Мештровић Иван 22, 79–81, 99, 108,

115, 124, 132, 145, 149, 154, 165, 265Мијановић Влада [Влада Револу-

ција] 271–272Миланов Кајица 16, 284, 332, 341, 347Милер-Лаутер, Волфганг (Мüller-

-Lauter Wolfgang) 53Милић Војин 43, 109, 180, 193, 311,

316Милић Љубомир 40, 105Милојевић Исидор 209Милошевић Никола 18, 60, 362Милутиновић Милан [професор] 233Мирковић Мирко 50, 240Мићуновић Драгољуб 183, 193Михајловић Борислав Михиз 51Moнтескје Шарл (Montesquieu,

Charles) 196, 200

Ненадовић Александар 122Никезић Марко 31Николајевић Таса 202, 209Николић Милан 203

Николић Павле 48, 57, 242, 246, 277, 280

Ниче Фридрих (Nietzsche Friedrich) 16, 60, 286–292, 294, 299–300, 312, 322, 333–334, 338, 342, 349

Новаковић Стојан 201Нојман Александар 261

Обрадовић Доситеј 11Омчикус Бранко 180Орлић Миодраг 58, 277, 280

Павићевић Радован 48, 236, 241Павловић Бора 135, 173Павловић Лука 136, 174Пак Милан 48, 215, 222, 231, 251Паукер, Ана 205Пашић Никола 201Перовић Латинка 31, 40Петак Антун 183Петровић Гајо 43, 127–128, 311, 316Петровић Мирослав 32–33, 57–58,

277, 280–281Петровић Петар Његош 103, 115, 154Петронијевић Бранислав 284Печујлић Мирослав 48, 134, 136,

174, 237–239, 254Пешић(-Голубовић) Загорка 193,

267–268Потић Драгиша 232Платон 66–67, 289, 291, 294, 323,

328, 344Прерадовић Момчило 207Прибићевић Бранко 135, 174Прохић Касим 43, 123, 301, 316

Радовић Љубомир 38–39, 94, 96, 267, 273

Радојевић, Даница 100Радуловић Илија 207–209Ракочевић Новица 136, 174Ракоши, Маћаш 205Роже Шандор 271

367367

Саблић, Бранко 245Селимовић Меша 171, 207Сератлић Миливој 39, 43, 96, 184Симон Јозеф 52, 60Смиљанић, Добросав 360, 362Стаменковић Драги 135, 173Станковић В. 245Станковић Југослав 58, 277, 280Станковић О. [продекан] 245Становчић, Војислав 363Стеле Франц 171Стефановић Ђорђе 202, 209Стијовић Ристо 171Стојановић Александар 36, 45, 49–50,

58, 214, 255, 277, 280–281Стојановић, Р[адослав] 277Стојковић Живорад Жика 40, 43,

63, 102, 104–105, 107–108, 124, 207, 211–212, 310–311, 315–316

Супек Руди 41, 43, 110, 123, 127–129, 135, 137, 173, 180, 183, 311, 316

Тадић Љубомир Љуба 267–268, 360Толнаи Ото 271Тонка Карло 48, 227, 233Точанац Љубомир 209Трајковић Миодраг 48–49, 228, 256Трива Синиша 136, 174Трифуновић Зоран 233Трифуновић Лазар 43, 124, 311, 316Тркуља Јовица 18–19, 52, 57, 60–62,

277, 280, 303, 305, 307, 312–317, 345, 362

Ћосић Добрица 51, 268, 271–272Ћуковић Срђан 48, 235

Филиповић Мате 202Фолкман-Шлук, Карл-Хајнц (Volk-

mann-Schluck, Karl-Heinz) 52

Хајдегер Мартин (Heidegger Martin) 289, 299, 334–335, 338–339

Хајнтeл Ерих (Heintel Erich) 52Хегел Готфрид Вилхелм Фридрих

(Hegel, Gottfried Wilhelm Friedrich) 66, 207, 286–287, 289, 323, 334

Хорват др Бранко 136, 174Хофман Инге (Hoffmann Inge) 52Хофман Стенли (Hoffmann Stanley)

52

Цвјетковић Јово 61, 305, 307, 314–315

Црвенковски Крсте 136, 174

Чабрило Желимир 48, 231Чавошки Коста 18–19, 35–38, 45,

47, 49–50, 58, 93–94, 97, 245, 247–248, 256, 280–281, 316

Червенков, Валко 205Чолић Јелена 130, 137, 140, 150, 163

Џудовић Милош 136, 174Џунић, Милан 92

Шајковић Радмила 43, 109, 180, 311, 316

Шегедин Петар 136, 174Шекспир Виљем (Shakespeare

William) 282Шкипина Чедо 237Шошкић Драгутин 48, 233, 240Шундерић Боривоје 48, 217

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд14:929 Ђурић М.342.413(497.1)”1971”323.2(497.1)”1971/...ЗЛОЧИН над мишљењем : осуда, изгон и рехабилитација Михаила Ђурића – [приредио] Јовица Тркуља. – 2. допуњено изд. – Београд : Центар за унапређивање правних студија : Досије студио, 2013 (Београд : Наука и друштво). – 367 стр. ; 23 cm. – (Библиотека Досије)Тираж 300. – Стр. 9–68: Од осуде и изгона до рехабилитације Михаила Ђурића / Јовица Тркуља. – Напомене и библиографске референце уз текст. – РегистарISBN 978-86-7546-084-8 (ЦУПС)ISBN 978-86-6047-047-0 (ДС)COBISS.SR-ID 185609740

























далницима.


,

2005.


, 2006.


, 2006.


, 2007.



издање, 2013.




































далницима.


,

2005.


, 2006.


, 2006.


, 2007.



издање, 2013.





























нисан.









Београду.








































далницима.


,

2005.


, 2006.


, 2006.


, 2007.



издање, 2013.


















































ЗЛОЧИН


9 788675 460848

ISBN 978-86-7546-084-8 (ЦУПС)

ISBN 978-86-6047-047-0 (ДС)

ISBN 978-86-7546-084-8 (ЦУПС)

ISBN 978-86-6047-047-0 (ДС)

Documents

Zločin Nad Mišljenjem Jovica Trkulja