Download pdf - Bojan Dimitrijević Armija ijugoslovenski identitet 1945-1992. godine

Bojan B. DimitrijeviÊ

Armija i jugoslovenski identitet 1945-1992. godine

1. Nastajanje i transformacija identiteta

U najveÊem periodu posle 1945. jugoslovenstvo kao iden-titet kod pripadnika Jugoslovenske armije (JA)/Jugosloven-ske narodne armije (JNA) od 22. decembra 1951. nije eks-plicitno sugerisano. Ono se podrazumevalo ali nije isticano kao specifi Ëan termin. Ono πto je forsirano kroz armijsku πtampu, moralno-politiËki-ideoloπki rad i vaspitanje je pre svega ideoloπka komponenta: komunizam.

Tek su Titov raskid sa Staljinom 1948. i zaoπtravanje odnosa sa dojuËeraπnjim saveznicima sa Istoka doneli posezanje za jugoslovenskim identitetom. Ali, vaæno je napomenuti da je jugoslovenski identitet stavljan samo kao objaπnjavajuÊi uz jugoslovenski komunizam i partizanski pokret (kako se govorilo, narodnooslobodilaËki). Period posle 1948. doneo je stvaranje (novog) jugoslovenskog vojniËkog mita, bazi-ranog na sugerisanoj samostalnosti borbe Titove gerile, nje nom opπte jugoslovenskom karakteru i borbi za obnovu jedinstvene Jugoslavije na ravnopravnim osnovima u na-cionalnom i socijalnom smislu. Krizna situacija 1948-1951. proizvela je i rast poverenja u armiju u narodu i pojaËani trend identifi kacije sa njom. To Êe biti jedan od modela sa kojim Êe biti manipulisano iz politiËkih (armijskih) vrhova i u drugim kriznim situacijama: trπÊanskoj krizi 1953, maarskim dogaajima 1956, intervenciji u »ehoslovaËkoj 1968, pobunama na Kosmetu 1968, 1981, 1989, kao i u osvit rata 1991. godine.

Armija i jugoslovenski identitet 1945 - 1992. godine256

Kao ilustraciju jaËanja jugoslovenskog armijskog identiteta uoËava se sledeÊi proces u JA: paralelno sa raskidom sa is-toËnim susedima, u JA je, u okviru plana »elik, tekla reorga-nizacija u kojoj je izvrπeno preimenovanje i prenume racija svih jedinica. Planirana pre sukoba, a sprovedena sa dodat-nim motivom da se Sovjetima i neprijateljskim suse dima oteæa praÊenje aktivnosti u JA, ova preformacija je ukinula jednu od glavnih oslonaca partizanske ratne proπlosti: origi-nalne nazive brigada koji su u najveÊem delu imali i region-alnu/nacionalnu oznaku. Umesto slavnih divizija i brigada od tada su u armijskom stroju stajale divi zije i pukovi koji su imali samo brojËanu oznaku. Na taj naËin stvoren je novi jugoslovenski armijski profi l, koji se osla njao na partizanske tradicije, ali je imao svu drugu formu zvaniËne armije, bez posebnih regionalnih osobina.1

Ako gledamo po onome πto su pisale armijska πtampa, armij-ske broπure itd. jugoslovenstvu je pridavan najveÊi znaËaj, mada se ono nigde ne pominje u formi - pod nazivom ju-goslovenstvo, niti je bilo specifi Ënih obilka kreiranja takvog stava kod pripadnika JA/JNA. Glavna forma jugoslo venstva bila je bratstvo i jedinstvo kojoj je dodavano objaπnjenje naroda i narodnosti. Nikakvo specifi Ëno jugoslovenstvo ne moæe biti identifi kovano. Na drugu stranu πto je promovisan model ponaπanja, miπljenja i æivota koji moæe empirijski da se registruje kao nekakvo jugoslovenstvo.

Simbolika armije u mnogome otkriva ideoloπki karakter JNA, ali to potvruju i defi nicije. Recimo, ona je defi nisana, prema svom karakteru, ciljevima i zadacima, kao “soci-jalistiËka narodna armija.”2 Dakle, ideoloπko je bilo na prvom mestu. Na drugom tek nacionalno, i to uvijeno u

1 Usp. Razvoj Oruæanih snaga (OS) SocijalistiËke Federativne Republike Jugo-slavije (SFRJ), 3/1, Kopnena vojska (KOV) JNA, Beograd, 1988, 44. 2 Pravilo sluæbe JNA, Beograd, 1957, 14 (t. 4).

257Bojan B. DimitrijeviÊ

nedefi nisanu formu narodne armije. Viπenacionalnost nije dozvoljavala preciziranje razliËitih naroda, ali na drugoj strani ni stavljanje prideva jugoslovenski, kao opπte pri-hvatljivog. Termin narodno bio je nekakva spona izmeu oznake nacionalno (u zapadnom smislu) i jugoslovensko:

Naπa otadæbina Federativna Narodna Republika Jugoslavija /FNRJ/ je socijalistiËka zajednica slobodnih i ravnopravnih naroda. Ona se zasniva na bratstvu i jedinstvu naπih naroda, na jednakim pravima i duænostima svih graana. Sva vlast u FNRJ proizilazi iz na roda i pripada narodu, a naπi /su/ narodi prvi put u potpunosti ostvarili svoje vekovne teænje.3

©kolstvo u kome su nastajali kadrovi JNA negovalo je pre svega ideoloπki uticaj na pitomce, zatim transfer tradicija partizanskog pokreta, takozvanog narodnooslobodilaËkog rata (NOR), i meunacionalne odnose na bazi formule bratstvo i jedinstvo. U prvim posleratnim nastavnim pro-gramima za pitomce, a koji su nastali na bazi programa iz pred ratne vojske, jugoslovenstvo je moglo da bude πireno u svesti novih ofi cira kroz predmete: istorija jugoslovenske knji æevnosti, odnosno istorija jugoslovenskih naroda.4 U kasnijim godinama (1958-1961) ne nalazimo viπe ovakve predmete koji su se izgleda utopili u druge (kakvi su izgleda vojna istorija ili srpskohrvatski jezik). Naprotiv, nailazimo na dva druga predmeta u kojima bi se moglo sagledati kako je u JNA smatrano jugoslovenstvo: ekonomika FNRJ i isto-rija Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) u treÊoj, odnosno prvoj godini πkolovanja.5 U kasnijim periodima vidimo da je ekonomika Jugoslavije opstala, a da je postojao i predmet druπtveno-politiËki sistem Jugoslavije. Ovi predmeti opstali su do raspada JNA, a spadali su u grupu ideoloπko-politiËkih

3 Isto, 13 (t. 1). 4 Usp. O. Bjelica, Vojna akademija KOV 1944-1984, Beograd 1983, 78 5 Usp. isto, 143.


predmeta.6 Na drugoj strani oni pripadnici JNA koji su se πkolovali u drugim, moæda manje reprezentativnijim πkolama, mogli su Ëesto da imaju daleko manje, odnosno uopπtenije predmete.7

StiËemo utisak da se ovakav pristup nigde defi nisanom jugoslovenstvu ne moæe smatrati kao nametanje nijednog posebnog nacionalnog oseÊaja, pa ni jugoslovenstva, nego iskljuËivo kao zbir partizanskih tradicija i marksistiËkog uËenja, na koje su u kasnijim epohama dodavane one tradicije svih jugoslovenskih naroda koje su se uklapale u ideoloπku matricu. Iskustvo predratne armije je zanemariva-no novim mitom, ideologijom i propagandom.

Daleko viπe jugoslovenski vojni pitomci su mogli da razviju oseÊaj jugoslovenstva na brojnim nastavno-istorijskim put-ovanjima sa predavanjima. Mahom su poseÊivana mesta i lokaliteti vezani za partizanski mit, ali su pitomci, koji nisu, recimo, ranije putovali po Jugoslaviji, na taj naËin imali priliku da proπire na praktiËan naËin svoje saznanje o njoj. SliËno je bilo i sa upuÊivanjem na specijalistiËku nastavu u rodovske centre, odnosno na praksu u jedinice. Vidi se da stvaranju jugoslovenstva, u nekom idealistiËkom smislu, odnosno po uzorima u Kraljevini Jugoslaviji nije bilo. Ideoloπko vaspitanje je uglavnom sledilo vojno. Stareπine su osposobljavane “u duhu lika socijalistiËkog vojnog ruko-vodioca.”8 Kada se pri tome dodaju problemi nacionalne strukture pitomaca u (KOV) JNA: manjak Slovenaca, Hrvata, Srba iz Srbije i pojedinih nacionalnih manjina, ostaje pitanje u kakvoj formi je jugoslovenstvo prenoπeno pitomcima, osim parolom bratstvo i jedinstvo.

6 Usp. isto, 238 i 275. 7 Usp. M. ÆivkoviÊ, Centar vojnih πkola KOV-a 1945-1985, Beograd, 1989. 8 O. Bjelica, n.d., 358.


Kraj pedesetih godina oznaËio je kraj petnaestogodiπnje epohe u kojoj je postojalo (nezvaniËno) originalno komu-nistiËko jugoslovenstvo u JA/JNA. Vojne formacije standardi-zovanih naziva, slanje stareπina i vojnika u razliËite delove dræave - bez pogovora, inostrani pritisci i krize, Ëvrst cen-tralizam u Partiji, ali i aparatu bezbednosti Ëinile su da se period 1945 (1948) - 1959. moæe defi nisati kao period koji moæemo nazvati striktnim komunistiËkim jugoslovenstvom, koje je produæetak ratnog, partizanskog jugoslovenstva. Koncepcijske promene u JNA, otpoËete planom Drvar 27. jula 1959, a sprovode se u periodu do 1964. godine, uk ljuËile su i starteπke, taktiËke, formacijske i kadrovske promene, koje su nagovestile da se JNA kreÊe u pravcu koji je razliËit od prethodnog.

©ezdesete godine donele su pojavu drugaËijeg trenda u profi lizaciji jugoslovenstva u vojsci. Forma zvana nacional-ni kljuË postepeno je zavladala u JNA, a kadrovska politika bila je najreprezentativniji primerak armijskog æivota. Ali, nacionalni (kasnije i republiËki) kljuË je zaæiveo i u drugim formama. UËinjena je radikalna promena u oblasti ratnih tradicija jedinica JNA (korpus-divizija-brigada/puk), izvrπena je prenumeracija jedinica i dodeljivanje tradicija partizan-skih jedinica (iz tzv. NOR-a) prema regionalnom tipu. Origi-nalni (Ëesto ratni) nazivi jedinica su izmenjeni u skladu sa idejom da jedinice JNA na jednom prostoru nastavljaju tradicije lokalnih partizanskih sastava iz Drugog svetskog rata. U mnogo sluËaja izmenjene su samo tradicije, koje su naredbom odreene, ali bilo je i brojnih preimenovanja jedinica. Tako su i najelitnije jedinice poput 1. proleter-ske divizije, odnosno njen 1. proleterski puk, postali 14. (slovenaËka) divizija, odnosno (slovenaËki) puk, a njihova imena preuzela je Gardijska divizija iz Beograda. Mnogo motiva je sigurno bilo presudno za ovaj projekat, pre svega


ideoloπkih. Valja i ukazati da su se Ëuli glasovi koji moæda nagoveπtavaju pravu sadræinu ove promene:

Nastavljanje tradicija NarodnooslobodilaËke vojske Slovenije u jedinicama JNA predstavlja problem koji bitno zadire u nacional-ni ponos Slovenaca.9

Sticajem razliËitih okolnosti, slovenaËke partizanske jedi nice mahom su posle rata bile rasformirane: ostala je samo jedna divizija (14.) i vrlo kratko divizija Komiteta nacionalnog osloboenja Jugoslavije.10 Ovakva situacija je proizvodila tiho nezadovoljstvo (sve dok nije formirana repu bliËka Teri-torijalna odbrana/TO), odnosno istoriografsku kontroverzu u Sloveniji od kraja 80-tih godina.11

KonaËno, imena kasarni i karaula takoe su od 70-tih godina viπe reprezentovala lokalne (partizanske) tradicije nego πto su svedoËila o jugoslovenskom karakteru. Bila je prava retkost da neki objekat JNA u nekoj sredini nosi ime liËnosti, dogaaja ili pojma iz drugog kraja Jugoslavije. Tako je, recimo, kasarna Vojvoda MiπiÊ u Mariboru bila re-dak pri mer koji to potvruje. Vojne tradicije su se sa opπteg jugoslo venskog nivoa spustile na republiËke, a armija je taj trend pratila. Ostaje za tumaËenje da je u Bosni i Hercego-vini (BiH) ostvarena najveÊa identifi kacija sa JNA, odnosno jugoslo venstvom.12 Ipak, negovanju jugoslovenstva nije posveÊivana velika paænja iako su se neki u armiji za to zalagali.

Titova smrt 4. maja 1980. dala je novi impuls armiji kao ekskluzivnom baπtiniku njegovog dela (stvaranje socijalis-tiËke Jugoslavije). JNA se u uslovima decentralizacije SFRJ po Ustavu iz 1974. predstavljala kao jedini faktor kohezije

9 Kulturni æivot u JNA, zbornik radova, Beograd, 1971, 107. 10 Usp. M. Pavlin, SlovenaËke luËonoπe, Beograd, 1979. 11 Usp. 80 let Slovenske vojske, Odbramba, februar 1999, 60-62. 12 Usp. Kulturni æivot u JNA, n.d., 363.


dræave bez mitologizovanog voe. Tu legendu, o armiji kao kohezionom faktoru i garantu opstanka Jugoslavije, dopunio je novi talas jugoslovenstva u armiji. U ovoj pret-poslednjoj fazi armijskog jugoslovenstva, sediπte mita je bio Tito.

Izazovi koje je krajem osamdesetih godina donela sveopπta kriza u prethodnoj Jugoslaviji, doneli su krajnju etapu ar mijskog jugoslovenstva.13 U to vreme JNA je ciniËno na-zivana devetom republikom zbog mnogih svojih osobenosti koje su je Ëinili posebnim delom SFRJ. Na jednoj strani vid-ljiva platforma jugoslovenstva u JNA bila je politiËka plat-forma organizacije SKJ u armiji i neprekidno deklarativno izjaπnjavanje za opstanak Jugoslavije. Na drugoj strani, kako svedoËe mnogi memoarski zapisi, u drugoj polovini osam-desetih sazrevala je u potpunoj tajnosti orijentacija armij-skog vrha za prekomponovanje Jugoslavije i zadræavanje specifi Ëne uloge armije. Planovi Avala, Jedinstvo i Ram, o kojima je govoreno kasnije u otcepljenim republikama kao o projektima za stvaranje skraÊene Jugoslavije, odnosno Ve-like Srbije, ostaju van okvira naπeg istraæivaËog zahvata.

PotËinjavanje jedinica TO operativnim sastavima JNA i ukidanje armija koje su od 1969. imale teritorijalne nad-leænosti, a koje su se u nekoliko sluËajeva gotovo poklapale sa republiËkim granicama, vodilo je stvaranju Jugoslavije sa dva noseÊa stuba Srbijom i JNA, a ulogu “fi nog vezivnog tkiva” dobili su, navodno, bosanski muslimani.14

Podele u “bazi” SKJ odraæavale su se, pak, i na porast podela u vrhu JNA, naroËito prestankom postojanja SKJ posle raz-

13 Usp. B. JoviÊ, Poslednji dani SFRJ, Beograd, 1991,V. KadijeviÊ, Moje vienje raspada, Beograd, 1991, i M. SekuliÊ, Jugoslaviju niko nije branio a Vrhovna komanda je izdala, Beograd, 1997. 14 Usp. S. HaliloviÊ, Lukava strategija, Sarajevo, 1997, 69-70, i M. SekuliÊ, n.d., 27-28.


laza republiËkih partija na 14. vanrednom kongresu januara 1990. godine. Mada je u armijskim partijskim krugovima tada po prvi put masovno koriπÊen termin jugoslovenstvo (na primer: jugoslovenstvo karta za put u buduÊnost),15 situ-acija u dræavi i armiji je imala drugaËiji tok. Organizacija SKJ u JNA bila je prinuena da deluje “kao samostalni politiËki subjekt, praktiËno bez πireg oslonca u druπtvu.”16 Stoga doπlo je do njene transformacije u Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju (SK-PJ), sa kojim je najavljena kontraofanziva protiv onih snaga u SFRJ koji su vodili njenoj dezintegraciji. Usledila je buËna armijska propagandna kampanja u kojoj je JNA (SK-PJ) fi gurirala kao jedinstveni nosilac jugosloven-stva u tom po prethodnu Jugoslaviju kritiËnom periodu.17 JNA je u srpskim i meπovitim krajevima posmatrana kao jedini moguÊi Ëuvar jedinstva Jugoslavije i novo armijsko jugoslovenstvo naπlo je na podrπku u onim krajevima gde je narod inaËe idealizovao armiju i njenu ulogu u druπtvu. I deo armijskog kadra, rukovoen dilemom “koja i Ëija JNA Êemo biti mi, ako Jugoslavija ne opstane kao cijelina,”18 prihvatio se ovog post-jugoslovenskog jugoslovenizma. Moto projekta nazvanog SK-PJ bio je buduÊnost pripad-nika Jugoslavije, kako je to istakao u jednoj prilici jedan od kljuËnih inicijatora stvaranja ove partije, general Stane Brovet.19 Ispostavilo se da je razvoj dogaaja ovaj projekat ostavio za najnoviju jugoslovensku dræavu - Saveznu Re-publiku Jugoslaviju i njenu vojsku.

15 Narodna armija (NA), Beograd, 21. decembra 1989, 12. 16 V. PredojeviÊ, U procjepu. DnevniËke zabiljeπke o razbijanju Partije, Armije i Dræave, Beograd, 1997, 48. 17 Usp. NA, Beograd, 29. novembra 1990, 34-35. 18 Prema: V. PredojeviÊ, n.d., 86. 19 Prema: NA, Beograd, 27. decembra 1990, 14-15, i M. SekuliÊ, n.d., 50.


2. Armijski jezik i pismo

U prvom posleratnom periodu (sluæbeni) jezik JA koji je bio preteæan je nekakva nedefi nisana forma jekavice, pisana Êirilicom. O tome svedoËe brojevi armijskog lista NA. U toj jekavici nema pravila (reË je o tekstovima pisanim je-zikom kojim se govori u Crnoj Gori, BiH ili Hrvatskoj). Kada pogledamo komandnu strukturu, Generalitet na primer, vidimo da takav jeziËki sklop kao da preslikava dominaciju jekavaca u armijskoj πtampi. Jekavica je bila forma u kojoj su pevane i mnogobrojne partizanske pesme, a i melodije su vukle na krajeve u kojima se tako govorilo, preteæno Crnu Goru. Posle 1948. doπlo je do profi lizacije tekstova u armijskoj πtampi i dovoenja u standard ekavice. Naravno, u armijskim glasilima pojedinih vojnih oblasti, koje su se nalazile na jekavskim podruËijima, nisu vrπena posebna ujednaËavanja tekstova, tako da je jekavica preæivljavala. Ipak, ako pogledamo jezik kojim su pisana vojno-tehniËka uputstva, pravila, nareenja i drugo otkriva se dominacija ekavice od prvih dana iza Drugog svetskog rata. Ta pojava se moæe objasniti Ëinjenicom da su mnoga od njih prevoena sa ruskog ili preuzimana iz predratne vojske, a sve od ljudi koji su mahom bili u predratnoj vojnoj sluæbi ili æiveli u Beogradu, gde je dominirala ekavica. Meutim, u sledeÊem periodu poËetkom pedesetih godina registrujemo promenu zvaniËnog armijskog pisma: prelazak sa Êirilice na latnicu. Tako je armijski nedeljnik NA promenio pismo od 15. okto-bra 1953, bez ikakvog posebnog objaπnjenja. Pronalaæenje dokumenta u kome se ovo nareuje pojasnilo bi nam formu i objaπnjenje sa Ëime je ova naredba bila nesumnjivo pro-praÊena. Sluæbeni jezik koji je tako stvoren bio je ekavica pisana latinicom. Ubrzo latinica je postala iskljuËivo pismo pripadnika JNA. Jedino gde nalazimo tragove Êirilice je veÊ utvrena simbolika, odnosno fragmenti: kakvi su natpisi na


oruima, municiji ili opremi koji su prozvoeni u vojnim fabrikama u Srbiji (Crvena zastava, Prvi partizan...).

U ovakvoj kombinaciji mogao je da se identifi kuje najveÊi broj pripadnika JNA. Srbi su imali ekavicu, a Hrvati lati-niËno pismo. Zahvalna kombinacija koja je Ëuvala mir u kuÊi. Jedini izuzetak su bili Slovenci i Makedonci, odnosno ma njine: Albanci, Maari i drugi. To je moglo da Ëini da se pripadnici ovih nacionalnih grupa oseÊaju u podreenom poloæaju u odnosu na kolektiv. Kako su manjine bile svesne da je armija jugoslovenska, a Makedonci ispoljili veliki ste-pen integracije u jugoslovenskom smislu, problemi su bili mahom kod Slovenaca.20

Srpsko-hrvatski jezik koji je koriπÊen u JNA po vojnoj termi-nologiji naslanjao se na vojni jezik kakav je upotrebljavan u vojskama Kraljevine Srbije te Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslavije. Uticaj hrvatske vojne terminologije, prisutan u toku rata u partizanskom pokretu, o Ëemu svedoËi saËu-vana dokumenatacija,21 nije izdræao duæe vremena u posle-ratnoj JA. Jezik garnizonske sluæbe, strojeve komande, pa u najveÊoj meri i Ëinovi (sem zamene Ëinova sa nenarodnim karakterom) bili su kao i u prethodnim armijama Kara-oreviÊa. KonaËno, u vrhu armije, nije se razmiπljalo da se neki hrvatizmi zadræe u vojnoj terminologiji, iako su, mo æda, lingvistiËki ispravniji, iz prostog shvatanja da je takva ter-minologija koriπÊena u Austro-Ugarskoj i Nezavisnoj Dræavi Hrvatskoj. Ipak, ne moæemo se oteti utisku da su mnoge od reËi u vojniËkom jeziku, posebno u poslednjih dve decenije postojanja socijalistiËke Jugoslavije, Ëesto dobijale prizvuk okoline u kojoj su se kasarne nalazile.

20 Usp. Kulturni æivot u JNA, n.d., 101-102 i 105. 21 Usp. Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Beograd, Fond narodnooslobodilaËke borbe.


U armiji je situacija koriπÊenja srpskohrvatskog/hrvatsko-srpskog jezika posmatrana kasnije kao ograniËenje, ali nuæ-no kada su u pitanju komandovanje, obuka, administracija i drugo potrebno za funkcionisanje vojske. PraktiËnost i je dinstvenost komande uticali su da ovo ograniËenje niko ne smatra tragiËno u vremenu socijalistiËke izgradnje. Ali u vreme jaËanja republika i njihovog tihog transfera u dræave, odnosno postojanja TO-a, ovo je postepeno postajalo pita-nje oko koga su se lomila koplja. NaroËito, u Sloveniji.

U nekim specifi Ënim sluËajevima ostupalo se od striktne primene srpsko-hrvatskog jezika. Tako je, recimo, pros-pekat Vojne akademije KOV JNA iz 1975. odπtampan i na slo venaËkom, makedonskom i albanskom (!) jeziku radi animacije za vojniËki poziv.22 Imena kasarni ispisivana su od osamdesetih u nekoliko varijanti, i na slovenaËkom i makedonskom jeziku. U drugoj polovini 1988. otpoËelo je πtampanje armijskog magazina Front (F) i na slovenaËkom (i makedonskom) jeziku. KonaËno, svi poslovi civilnih organa u republikama gde se nije govorio srpskohrvatski jezik, sve predstavke, sudski i drugi poslovi sa JNA mogli su bez problema da budu voeni na lokalnim jezicima.23

Teorije da ostali po jugoslovenskom Ustavu dozvoljeni jezici, kao slovenaËki, odnosno makedonski, nemaju vojnu terminologiju, nisu izdræale probu vremena. Stvaranja TO na republiËkom, a ubrzo i pokrajinskom principu pokazali su suprotno. Isto je vaæilo i za nezvaniËne razgovore meu pri-padnicima slovenaËke ili makedonske nacije u garnizo nima u tim republikama. Posebno je TO Slovenije imala specifi Ëna obeleæja: πtampanje slovenaËke revije Naπa obramba od 1971. umnogome je pomoglo da se u okviru sistema JNA i

22 Usp. O. Bjelica, n.d., 348. 23 Usp. primer vojnog preduzeÊa u Nevrkama kod Kopera, Arhiv Jugoslavije, Beograd, 130, f. 556.


TO profi liπe slovenaËki vojni jezik uprkos pritiscima iz Beo-grada poËetkom sedamdesetih godina.

Tokom 1989. uËinjen je radikalan zaokret u izjednaËavanju pisama u armiji. U drugoj polovini te godine NA i F poËeli su da se πtampaju na oba pisma: nekoliko strana Êirilicom, pa nekoliko latinicom, sa oba pisma na naslovnoj strani.24 Ovo izjednaËavanje pisama nije sprovedeno na πirem nivou, jer je sva druga dokumentacija i dalje pisana latinicom.

3. Armijska simbolika sa jugoslovenskim obeleæjima

Interesantno je da su u celom periodu svog postojanja JA/JNA, ali i milicija imale svoj osnovni simbol, na kapama, epoletama, na ramenima, dugmetima svog personala: crvenu petokraku. Simbol koji u sebi nije imao niπta od jugoslovenskog i koji nam, na posredan naËin, simbolizije osnovnu armijsku orijentaciju te je oznaËava kao pre svega ideoloπku (komunistiËku), a tek u sledeÊem sloju jugoslo-vensku. Tako da posmatraË sa strane u celom periodu postojanja JA/JNA nije na uniformi mogao da pronae ni jedan elemenat koji bi vizuelno simbolisao jugoslovenstvo. Izuzetak koji bi potvrivao ovo pravilo bila su malecka dugmad koja su priËvrπÊivala naramenice ili podbradak na ofi cirskim πapkama.25 Jedina prilika u kojoj su pripadnici JNA nosili vidljivo jugoslovensko obeleæje bilo je u toku uËestvovanja u mirovnim snagama Ujedinjenih nacija (UN). Tada bi se na levom rukavu nalazile jugoslovenske trobojke i natpis Yugoslavia.

Jugoslovenski identitet poloæen je tek u sledeÊem krugu simbola armije na zastavama, oznakama na vazduhoplo-vima i brodovima. Krajem 1951. uvedene su standardne

24 Usp., na primer, NA, Beograd, celu 1989. godinu. 25 Usp. Pravilo o vojnim uniformama OS, Beograd, 1989, 171-206 i 259-262.


jugoslovenske ratne zastave za nivo puk-brigada koje su bile sa jugoslovenskim bojama; odnosno vazduhoplovne koje su imale specifi Ënu plavu boju, ali sa elementima jugoslov-enskih simbola. Jedini izuzetak su bile elitne jedinice JNA (gardijske i proleterske), koje su zadræale crvene zastave sa ideoloπkim simbolima. U duhu ravnopravnosti pisama su bili i natpisi izvezeni na zastavama: na levoj strani latiniËni, a na desnoj ÊiriliËni. Ove zastave bile su dodeljivane pu kovima i brigadama JNA na posebnim sveËanostima iz ruku samog marπala Tita u periodu decembar 1951 - septembar 1954. godine. U kasnijim fazama bilo je ostupanja od standarda, a zastave se dodeljivali izaslanici Vrhovnog komandanta.26

I uvid u ordenje i medalje koje su postojale u JNA pokazuje da je, od 41, ukupno devet u svom imenu imalo termin ju-goslovenske zastave/zvezde, odnosno joπ tri sa termi nom republike koji je podrazumevao Jugoslaviju.27

U vazduhoplovstvu je jugoslovenska simbolika imala duæu tradiciju. Jugoslovenska vazduhoplovna oznaka (roundel, kokarda) koriπÊena je joπ od 1944. na avionima partizan-skih skvadrona (skljuadron) koji su bili u sastavu britanskog vazduhoplovstva (Royal Air Force) u Mediteranu. Intere-santno je da je ova nacionalna oznaka nastala jednostavnim prilagoavanjem britanske oznake, u kojoj je crveno polje pretvoreno u crvenu zvedu.28 Na taj naËin Britanci su izaπli u susret specifi Ënim zahtevima partizana i sasvim sluËajno stvorili obrazac za buduÊu jugoslovensku nacio-nalnu oznaku. Partizanske snage u samoj Jugoslaviji nisu, naime, do kraja rata obraÊale paænju na problem oznaka

26 Usp. NA, Beograd, novembar-decembar 1951, maj 1952. i 1953, te septembar 1954. godine. 27 Pravilo o vojnim uniformama OS, Beograd, 1989, 257-258. 28 Usp. Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo u NOR-u, zbornik radova, Beo-grad, 1981, 330-337.


na svojim avionama, kao vaænog znaka identifi kacije, sim-boliËke, tehniËke... Kao i na kapama, koristili su na krilima jednostavnu sovjetsku petokraku. Tek su zavrπetak rata, odlazak sovjetskih vazduhoplovnih jedinica i uticaji iz pre-dratnog vazduhoplov stva doprineli su da se jugoslovenska oznaka (crvena petokraka na plavom i belom krugu) ucrta na svim avionima.29 Praksa da se na avionima u toku zime 1944-1945. koriste sovjetske zvezde stvarala je kasnije u ilustrovanju dogaaja posredstvom fotografi ja mnogo problema, npr. kako ilustrovati jugoslovensku partizansku avijaciju na Sremskom frontu, kada avioni nisu leteli sa pre-poznatljivim jugoslo venskim oznakama, veÊ sa sovjetskim? Tada se posezalo za fotografi jama istih tipova iz poslerat-nog perioda.30

Na brodovima Jugoslovenske ratne mornarice u poslerat-nom periodu ustalilo se pravilo iz predratne mornarice, da se u ispisivanju naziva brodova, odnosno skraÊenica koje opisuju njihovu namenu, koristi ravnopravno i Êirilica i la tinica. Na jednoj strani jedno pismo, a na drugoj drugo. Naravno, koriπÊena je i jugoslovenska trobojka u specifi Ënoj pomorskoj verziji, koja je (opet) neobiËno svedoËila o bri-tanskom uticaju. Naime dræavna trobojka bila je u gornjoj Ëetvrtini zastave, a ostatak polja je bio u crvenoj boji. Kod graniËnih brodova, to je bio trougao uz koplje, a ostatak opet u crvenoj boji.

Jugoslovenski identitet sugerisan je i odabirom imena brodova: razaraËa Trgiglav, Biokovo, Durmitor, UËka, malih podmornica Tisa, Una, Zeta, SoËa itd. PriliËno ravnomerna zastupljenost jugoslovenskih toponima, dopunjena je sedamdesetih godina ravnomernim koriπÊenjem imena na-rodnih heroja po nacionalnom/republiËkom kljuËu, za imena

29 Usp. isto, 350-356. 30 Usp. Drugi svetski rat, 3, Beograd, 1980, 291.


deset sovjetskih raketnih Ëamaca tipa osa-II i πest to povnjaËa klase 401: Vlado Bagat, MirËe Acev, Ramiz Sadiku, Franc Rozman Stane, Æivorad JovanoviÊ - Æikica ©panac itd.31

KonaËno, jugoslovensku simboliku u smislu prisutnosti za-stave nalazimo na straæarnicama, koje su morale da imaju okolo obojenu dræavnu trobojnicu sa petokrakom.32

Boravak jugoslovenskog kontigenta u okviru mirovnih sna-ga UN-a na Sinajskom poluostrvu 1956-1967. sigurno da je imao efekta u pojaËavanju jugoslovesnkog identiteta. Naziv logora Mala Jugoslavija, uniforme i vozila sa jugoslo venskim zastavama, zatim odliËan prijem kod lokalnog arapskog stanovniπtva, stvarala su, nema sumnje, dodatne doze os-eÊaja jugoslovenstva kod pripadnika kontigenta.33 Nekoliko manjih misija (u Jemenu, Namibiji, Angoli i na granici Iraka i Irana) bile su daleko manje po angaæmanu snaga, a i po uticaju koje su imale na pripadnike JNA i jugoslovensko javno mnenje. I pomorske ekspedicije, odnosno putovanja po svetskim morima πkolskih brodova (Galeb, Jadran i dr.) razvijale su, bez sumnje, pojaËani oseÊaj jugoslovenstva kod onog sastava koji je bio na njima ukrcan.34

Interesantno je da je JNA preuzela tradiciju polaganja ve-naca na Grob neznanog junaka (na Dan pobede ili u kakvoj drugoj situaciji), te je i ovaj vojniËki spomenik, izgraen po ideji Kralja Aleksandra, a sa mnogo multinacionalne simbolike, bio inkorporisan u svojevrsnu paletu simbolike sa jugoslovenskim obleæjima.

Rat koji je odneo JNA sa istorijske scene doneo je radikalan zaokret u vizuelnom iskazivanju jugoslovenskog identiteta. KoriπÊenje simbolike koja je bila zvaniËna u prethodnim

31 Usp. Razvoj OS SFRJ, 5, Ratna mornarica, Beograd, 1988, 338-360. 32 Usp. Pravilo sluæbe JNA, n.d., 474. 33 Usp. NA i F u periodu 1956-1967. godine. 34 Razvoj OS SFRJ, 5, n.d., 361-363.


decenijama stvaralo je nizove nesporazuma i odbojnosti, najviπe kod vojnih obveznika iz Srbije koji su imali da krenu u rat 1991. godine. Nacionalna simbolika zamenila je ideoloπku na protivniËkoj strani u Sloveniji i Hrvatskoj, pa je bilo iluzorno oËekivati da Êe se rat uspeπno voditi sa starim ideoloπkim simbolima. Novembar 1991. doneo je JNA prve vojniËke simbole i oznake sa jugoslovenskim karak-terom.35 Umesto petokrake na kapama je, kao i na vojniËkim zastavama, peËatima, dokumentima, od prvih dana 1992. trebalo da se nalaze trobojne oznake (πtitovi, kokarde) u jugoslo venskim bojama. SliËno je bilo i u vazduhoplovstvu, gde je stara oznaka prebojena novom, loπe stilski izvedenim krugom u jugoslovenskim bojama.36 Meutim, dogaaji su prestigli ovu vizuelizaciju zakasnelog jugoslovenstva. Rat u BiH doneo je kraj JNA, a novi simboli ostali su u nasleu nove jugoslovenske dræave sastavljene od Crne Gore i Srbije.

4. Armijsko jugoslovenstvo u inostranoj percepciji

Specifi Ëan ideoloπki identitet koji je gajen u Titovoj armiji potvrivao je i odnos stranaca prema njoj. Saveznici koji su u periodu 1943-1944. promovisali herojski oreol oko parti-zana, predstavljajuÊi ih kao slobodne Jugoslovene, praveÊi tako i paralelu po modelu (slobodnih) Francuza, pred kraj rata okrenuli su svoju percepciju u sliku komunistiËkih pret hodnica Crvene armije. Sukob oko Trsta pokazao je u drastiËnom svetlu izmenu spoljnog imidæa Titove armije. Jugoslovenstvo je ustuknulo pred komunistiËkim. Odnos savezniËkih organa prema malobrojnim, ali po Zapadnoj Ev-

35 Prethodno je 13. jula 1991. uveden novi tekst vojniËke zakletve, iz koga je izbaËena politiËka oznaka ispred naziva dræave (usp. V. PredojeviÊ, n.d., 131-132). 36 Usp. NA , 23. oktobra 1991 (nove oznake obelodanjene su na naslovnoj strani, bez ikakvog komentara).


ropi prisutnim titovcima pokazivao je vrlo jasno da je crvena zvezda na kapama jugoslovenskih ofi cira bila presudna da se imidæ borbenih Jugoslovena oËas istopi.37

Sukob sa Staljinom i zemljama tzv. narodne demokratije doneo je, u zapadnoj optici JA, povratak idealistiËke slike borbenih Jugoslovena. Strateπki interes Zapada, poËetkom pedesetih godina, zatamnio je ideoloπko (komunistiËko) kod JA i forsirao pozitivnu sliku te armije u kojoj su svi Jugoslo-veni predstavljeni kao jedinstveni u otporu Istoku. Vaænost Titove armije u jeku hladnog rata nije bila za potcenjivanje, i to je dovelo do stvaranja slike koja je odgovarala zapadnom javnom mnenju.38 UkljuËivanje JA 1951. u okvir Programa pomoÊi za zajedniËku odbranu (MDAP Mutual Defence Aid Programme) posebno je pojaËalo ovu sliku.

Izmena politike Jugoslavije prema Zapadu posle jednostra-nog otkazivanja vojne pomoÊi i pribliæavanje Sovjetskom Savezu u smislu intenzivnih nabavki oruæja od 1962. ukore-nila je na Zapadu percepciju JNA u kome je dominirao njen ideoloπki sadræaj, a vrlo malo jugoslovenstvo. Jedini je izuzetak kriza u »ehoslovaËkoj 1968. godine, kada je na Zapadu JNA, na kratko, posmatrana starom optikom par-tizanskog jugoslavenstva.

5. Na kraju…

Za razliku od Jugoslovenske vojske do 1941. godine, u periodu druge Jugoslavije jugoslovenstvo nije uzimano za osnovu patriotizma u JNA, niti je pod tim nazivom nego-vano, sve do pred sam raspad te dræave. Umesto jugoslo-venstva dominirao je ideoloπki okvir, koji je prenoπen kroz

37 Usp. F. Lindsay, Breakouts in the Night (VIDOSS and the Tito’s Partisans in the WarTime Yugoslavia), Stanford, 1993, 278-328. 38 Usp. D. BekiÊ, Jugoslavija u Hladnom ratu, Zagreb, 1988, 59-458.


tradicije partizanskog pokreta i politiËku nastavu na svim nivoima. Nacionalni oseÊaj bio je omeen parolom brats tvo i jedinstvo ili nacionalno neodreenom kategorijom narod - narodna - narodno. Suprotne tendencije tumaËene su kao protivne “bratstvu i jedinstvu svih naπih naroda i narod-nosti”, dolazile one sa nacionalistiËkih ili, pak, unitaristiËkih stanoviπtva.

ZusammenfassungDie Arbeit befasst sich mit der Untersuchung des Verhältnisses zwischen der Jugoslawischen Armee und der jugoslawischen Identität. Im größten Teil des Zeitraumes nach 1945 wurde die jugoslawische Identität nicht explizit sugeriert, d.h. das Jugoslawentum wurde nicht als ein gesonderter Begriff benutzt. Die Hauptform des Jugoslawentums war “die Brüderlichkeit und Einigkeit”. Im Leben der Armee, in der moralisch-politischen Arbeit und der Bildung wurde vor allem die kommunistische Ideologie in den Vordergrund gestellt. Der Be-griff “Jugoslawentum” erscheint zuerst in der Zeit des Zerfalls Jugoslawiens 1990-1991 und zwar mit einer dünnen Verbindung zur Realität. Auch die Symbolik der Armee entdeckt in hohem Maße den ideologischen Charakter der Jugoslawischen Volksarmee, was auch die Defi nitionen in den Dienstregeln bestätigen. Es ist interessant, daß sowohl die Jugoslawische Volksarmee im ganzen Zeitraum ihres Bestehens als auch die Polizei als das Hauptsymbol auf den Käppis, Epoletten und Knöpfen einen roten Stern hatte, also ein Symbol, daß in sich nichts Jugoslawisches besaß. Diese Erscheinung zeigt indirekt die Grundorientierung der Armee, da sie in den Vordergrund die ideologische Komponente stellt und erst dann die des Staates (die jugoslawische Kompo-nente).

Die Dienstsprache in der Armee, die sich in der langen Zeit ihres Bestehens entwickelte, war die ekawische Form des Serbokroatischen in der Lateinschrift. Mit einem solchen Kompromiss wollte man die Identifi zierung der größten Anzahl der Angehörigen sicherstellen da die Mundart aus dem Serbischen und die Schrift aus dem Kroatischen stammte.