44 Tri "nemaike'knjige

Rat, i mir, i d?ak krompiraLiteraturaurrckiznovapokazqiedazuusponipadnacizma,DnrgiratinjegorrcdugornGneposledice, i dalie crntralna taika zo. veka, s iivim odjecima sve do danaedice

Situacija u kojoj je posetilac zate-

kao nemadki narod u j esen 19 46. go-

dine bila je jednom redju takva da

se dinilo moralno nemogute izvutibilo kakv e zakljudke iz njihov ih ide-

oloikih uverenja. GIad je oblikneu-radunljivosti, ne samo fizidko,vet ip sihidko stanj e koj e o stavlj a izuzet-

no malo prostora za dugadke misli.(Neundr(A JESEN)

.**.#.''5otro5ili smo skoro petinu 2L veka,

iuuuu.,,,iff prethod": se stoleie udaljava uu,i,.',i,iii1,,,,,,,,,,,, vremenu r etnt nam sg - poznatnam je taj prividni paradoks - da ga sve

bolje vidimo kako se sve vi5e od njega od-

miierno,pa se otuda neki zakljuici me-

njaju, neke hijerarhije okretu se naglavad-

ke, ali barjedno se ne menja: uspon i pad

zlikovadkog nacistidkog' eksperimenta'nad Nemadkom, Evropom i svetom po-

stojano figurira kao srediSnji Dogadaj zo.

veka, kao njegovo dno, ali i kao najsvetlijimomenat otpo ta zlu,naposletku savlada-

nom. Bar u toj njegovoj inkarnaciji...

Razmere zlodina i razaranja bitan su

deo objaSnjenja zaSto je nacistidka stra-

hovlada (i njoj saveznidke fa5istidke, ra-

znih boja), Drugi svetski rat, njegov ishod

i dalekoseZne posledice, koje ie oblikovati

Evropu i dobar deo sveta jo5 decenijamaposle, ta kljudna paradigma veka, barem

u zapadnom civilizacijskom krugu, ali tonUe dovoljno: biie da je bar podjednako

vaLna sama egzemplarnost "vrednosti"

nakaznog poretka, esencdalnost opako-

sti kojom je isijavao, sablasno kombino-vana sa olako5iu, dak trivijalno5iu ljudi,misli, dinova i postupaka koji su ga udini-

Ii mogueim, pa stvarnim,pa neizbeZnim, ikoji ga i posle kraha dine povsmpirljivim

bilo kada i bilo gde,mada u ne5to druga-

cijim oblidjima,jerje naposletku i nacifa-

Sizam dijalektidka stvar.

I otuda, nimalo nelogiino, i trajna aktu-

elnost i obnovljivost literature koja poku-

Sava da se pribliZi zadovoljavajuiem od-

govoru, odgonetki, obja5njenju: kako je iotkuda (u nama!) to do5lo, kuda je (i da li

je) oti5lo, i moZe Ii se vratiti? I eto, moZda

su vet i pad Berlinskog zidai Jedanaesti

septembar darrna pro5lost, ali devetsto tri-deset i treia, trideset i deveta, detrdeset ipeta, i dalje'su tu!

Francuski pisac Erik Vrjar (Eric Vuillard)

u neobiinoj, krdlnje jednostavnoj a opetzapanjujuie originalnoj i moenoj hroni-ci Dnevni red (prevela Melita Logo Mi-lutinovii; Akademska knjiga, Novi Sad

2or8) opisuje mehanizam zlazvan TreiiRajh u punom naletu i zamahu: godinaje

devetsto trideset i osma,

Hitler samo Sto nije zinuo

da proguta deo eehoslo-

vadke i celu jednu Austri-ju,a utronjana stara dobra

Ewopa deli se na onu koja

bi mu u tome rado pomo-

gla nadajudi se i nekoj vaj-

dici za sebe u Novom po-

retku koji samo Sto nijeosvanuo (dim se dovolj-no smrkne) i onu koja se

sitnoburZoaski krmelji-vo i snebivljivo nada da se

'gospodin Hitler" dade umiriti i zadovolji-

ti ovim ili onim sitnim poklonoffi, i da 6e

na5e dobro uZljebljene centristidke guzi-

ce, na5e natrule republike i ove5tale kra-

Ijevine i uop5te ceo taj na5 ugodno nafta-

linski svet nekako biti saduvani od najez-

de tevtonskih varvara kojl sto mu muka,

naposletku ipak ne mogu misliti ozbiljno

sa svim tim svojim mitomanskim glupo-

stima?! Osim Sto, o da, oni mislb sasvim

ozbiljno i osim Sto, o ne, nacisti ipak nisu"samo jo5 jedna vlast" s kojom se da lepo

poslovati u mirnoj koegzistenciji, unutar-nemadkoj i interewopskoj. U Vijarovoj"se

knjizi kroz niz ekspresivnih prizora u koji-

ma se sjajno me5aju dokumentarnost i ro-

maneskni postupah prkazuje kako pred

grupom jedva ubrojivih, ali odludnih i na

sve spremnih poluinteligenata od zlaocai gore majke redom pokleknu svi- od tz.r.''

krupnog kapitala preko "narodnih masa',

do stranih sila onih koje su mogle zausta-

viti Ma5inerrju dokjejo5 bila mala i slaba.

Centralni motiv ove knjlgeje An5lus,tj.

okupacrja ili "pripajanje' Austrije, progla-

Sene tekjo5 jednom od "nemadkih zema-

lja'(na kraju krajeva, i samje Moler odan-

de, zar ne?). Vrjar gotovo trilerski odrZava

napetost i drZi paZnju (kao da ne zfflmokako se to rasplelo...), ve5to dodaravajuii

diplomatske r4arifetluke kojima je Rajh

nastojao da Sto diskretnije, ali bezodvlad-

no i bespogovorno, proguta Austriju, iznu-

tra vei dobrano poroznu, izbu5enu naci-

stidkim ielijama a poretkom ('hustrofa5i-

stidkim', autoritarizmom s

j akim katolidkim natruha-ma) sasvim nemodnu da se

odupre. Likovi ovog diplomatskog trilera su i Hitleri druge nacistidke glave5i-

ne, ali i poslednji austrij-ski kancelar Su5nig i glav-

ni naci gaulajter AustrijeZajs-Inkvart, ba5 kao i pa-

radigmatitni britanski pre-

mijer Nevil eemberlen, ko-

jeg fon Ribentrop voza oko

malog prsta na londonskoj

diplomatskoj veieri ne bi li Britaniji dao

Sto manje wemena zareagovanje na AnS-

lus. Sam ulazak trupa Rajha u Austrfiu,ipak, daleko je od savr5enog vi5e lidi na

haotiino bauljanje, na pijanu Saradu u ko-

joj i sam Firer ispada sme5an: u njemu vetpostoji iskra propastl kao u wakoj prena-

pregnutoj ma5ineriji... All za milione ie tobiti prekasno, a zaprehivele i za nasledni-

ke moZda, naposletku, nedovoljno poud-

no. Vijar ba5 o tome piSe: o tome kako je

lako bilo ZIu da osvoji sve, a kako je lako

bilcsprediti ga u tome - sve dok nije po-

stalo wa5ki te5ko. Posledice su takode tu,

Vrjar ih opisuje, ali knjiga je ipak prevas-

hodno skoncentrisana na podetah na us-

pon,na bubrenje i kvasanje oholog, $Imo-

zadovoUnog varyarstva.

Sveflski novinar i pisac Stig Dagerman

prilazi nacistidkoj Nemadkoj sa druge

strane - kako u prostoru, tako i u weme-nu. Njegovaje Nemaeka poraZena pogo-

rela gladna, bosa, promrzla toje Nemadka

3l.januar2019. YREME

45

iz jeseni 1946., kakvom juje video reporter iz "neu-

tralnd, site i podmirene

Svedske, Ii5en tragidnog

ratnog iskustva i tomepripadaj uiih resantima-

na. Dagerrnan putuje be-

skrajno sporim vlakovi-ma bez voznog reda pre-

krcanim gladnih i odrpa-

nih ljudi koji ie potegnu-

ti na drugi kraj zemlje za

dZak trulog krompira,on se muva razru5enim ulicama Berlina,

Hamburga, Minhena i Stutga fta, razgova-

rajuii sa intelektualcima, radnicima, odaj-

nim majkama, dojutera5njim vojnicima,

sa biv5im (hm,Sta tadno znadi: biv5im?)

nacistima koji ne priznaju da su to ika-

da bili, sa onima koji ne razumeju za5to

je Nemadka, zaboga, svima toliko kriva("nismo li ved dovoljno kaZnjeni"), sa po-

luiutljivim nostalgidarima Rajha ali i sa

onima koji su nekako preZiveli krijuii se

ili pruZajudi otpor, sa celomjednom pora-

Zenom i skoro saZeZenom nactjom u tre-nutku kada se ova nalazi na tlu ili ispod

njega i kada se skoro svakome dini da se

neie vi5e ni pomeriti odande, daje novoj,

poraZenoj Nemadkoj namenjena sudbina

panje. Mi koji sve ovo ditamo mnogo go-

dina kasnije znamo da nije tako bilo i dini

nam se da je jasno da nije ni moglo tako

biti, ali Sta ta naSa naknadna istina znadi

nekom gladnomjadniku lz'46,5ta pak nje-

govoj donedarmoj Zrtvi a Sta jednom vi-

sprenom Svedskom posmatradu, koji zatuNemadku nikako i nipo5to ne traZi oprqst,

ali smatra dajoj je neophodno razumeva-

nje - moZda i ne toliko zbognje same koli-

ko zbog toga Sto je neophodno razumeti

kakoje i za5to sve ovo uopSte bilo moguie,

ba5 zato da bi prestalo da bude moguie.

Nemodko jesenstiga Dagermana (prevela

'* Milena Podol5ak Mali vrt, Beograd zorg)

knjigaje koja prikazuje snagu i rasko5 naj-

boljeg pn/orazrednog novinarskog pisa-

nja kao pn/og drafta istoriografije: onog

koje nastaje kao neposredno svedodenje,

bez vremenske i ostalih komfornih dis-

tanci, da bi dostiglo trajnu, bezvremenu

wednost, kako dokumentarnu tako i knji-

Zewu. Ova mala opremom skromna knji-ga, Stampana kod malog i nepoznatog iz-

davaia lako zagubljiva na policama fen-

si knjiZara (ako uop5te dospe do njih) jed-

VREME 3I. januar 2019.

no je od najvaZnijih i naj-

dragocenij ih otkriia proS-

le godine kod nas.

Svedska spisateljicaElisabet Osbrink od svog

se davnog zemljaka Da-

germana'bdmide" tek za

nekoliko meseci, uzima-juii za'junakinju", cen-

tralni motiv i granid-ni kamen svog dela ne

neku lidnost, dogadaj ili

" barem zemlju nego jed-

nu godinu. Koju, jasno je iz naslova knji-ge 1947 (prevela Spasa Ratkovii; Geopo-

etika 2ot8). Osbrink je,rekoh, Svedanka,

ali malo drukdrje vrste od Dagermana:

njeni su preci i rodaci srednjoevropski iistodnoevropski Jevreji, oni nisu mogliposmatrati rat 1z privilegovane Svedske

loZe, naprotiv: to odakle su ga oni gledali

i proZivljavali mje daleko od devetog kru-ga pakla. Osbrink svoju neobidnu i origi-nalnu knjigu organizuje kroz dvanaest

poglavlja nazvanih po mesecima u godi-

ni, odjanuara do decembra. Kroz stotinei stotine fragmenata, mikropripovednih

celina, nanoeseja, gotovo

dokumentaristidkih za-

pisa i kojetegajo5, autor-ka ispreda mozaiiku prieu

bez sidra i srediSta Sara-

judi neprestano po topo-nimima, od onih uzduZ ipopreko evropskog konti-nenta, do ameridkih, azij-

skih, afridkih. Pride i nji-hovijunaci dolaze i nesta-

ju, izviru i poniru, vraiaju-

ii se uvek iznova, jer sva-

ka 6e od njih naposletku biti zaokruZe-

na - to jest, onoliko zaokruZena koliko todozvoljava naslovna vremenska odred-

nica. Iako se ovde izukr5ta na desetine

prida, mahom na tragu jo5 sveZe agonije

Drugog svetskog rata, ditaocu neie bitite5ko da locira i izdvoji one mectui njima

koje su malo "ravnopravnije'od drugih(da, ima i povest o Eriku Bleru, alias DZor-

dZu Orvelu!), medu kojimaje svakako pri-

da o Palestini, to jest o nastanku drZave

Izrael kojaje Lgt+T.vet i te kako bila na ho-

rizontu, mada opet i beskrajno dalekd s

'hrapskim pitanjem", s neodluino5du Bri-

tanije i Francuske, s post-holokaust kom-

pleksom... Jo5jedan od magisffalnijih pri-

povednih tokova onaj je koji prati nasta-

nak i uspon rnedunarodne mreZe revi-

zionist a, zagovornik"' ,raorracizma, naj-

pre medu "patriotskom" evropskom in-

teligencijom, a medu zadetnicima i naj-

odanijim promorterima ideje bio je, gle,

ba5 jedan Sveclanin... Beskrajno je zani-

mljivo, i isto tako obespokojavajuie, sa-

vremenom ditaocu ditati te slatkoredive

proglase otvorenih ili tek ovla5no pri-

krivenih neonacistidkih i neofa5istidkih

lunatika s njihovim bajanjima o "Evropi

otadZbina' ili'suvernih nacija': sve ono

Sto dana5nja desnica govori, sva ona pu-

tinovsko- orhnovsko-aefde ovsko-lepe-

novsko-bregzitovska nagv aildanj a, sve to

imajasan, nedvosmislen koren u leksiku

pronacistidkih revizionista iz ranih po-

sleratnih vremena! Tu su, potom, ispre-

pletene pride deiaka koji je preZiveo po-

grome u Maclarskoj, azakojeg ie se ispo-

staviti daje buduii autorkin otac, sage o

podeli Indije, prvoj pojavi "leteiih tanji-

ra", o sovjetskoj likvidaciji istodnoevrop-

skih demokratija, o nastanku dZihadizma

medu arapskom inteligencijom i klerom injegovog ukorenj ivanja medu sirotinj om,

lidnih prida vaZnih, amble-

matskih umetnika, od Bili

Holidej preko Simon de

Bovoar (opoj no-tragidnaromansa sa Nelsonom Al-grenom, danas, reklo bi se,

mnogo zanimljivrja od nje-

nih satiranja sa Sartrom...)

do Prima Levija, te pripo-

vest o mukotrpnom na-

stanku Deklaracije o pra-

vima doveka i definicijegenocida kao "novog' zlo-

tina u medunarodnom pravu. Elisabet

Osbrink u svoj ojwn.zakazuje "sastanaK'

starog sveta, izgorelog na lomadama, u

krematorijumima i na strati5tima 1933-

1939-1945, i novog, koji nastaje na njego-

,vrm ru5evinama, da bi se postepeno mno-

. gi elementi starog u njemu iznova pojav-

Ijivali, u istom ili slidnom oblidju. Ovako

sloZena, obimn a, taznolika i ruzgtanata

grada lako se mogla pretvoriti u galimati-

jas, ali ntje,naprotiv: Osbrinkjako dobro

znaSta hoie ovom svojom rgt+7,i dobro

znakuda je povela svoje iitaoce, i za5to.

Dragoceno je putovati s njom, ako se ne

bojite onoga Sto iete usput videti. flTEorIt pnuele