www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

U pravnoj bazi Paragraf Lex postoji redakcijska napomena u vezi sa ovim propisom. Pretplatom na pravnu bazu stiete uvid u ovu napomenu.

ZAKON

O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA

("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 -

dr. zakon)

Glava I

OSNOVNA NAELA

lan 1

Fizika i pravna lica mogu imati pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima.

lan 2

(Brisan)

lan 3

Vlasnik ima pravo da svoju stvar dri, da je koristi i da njome raspolae, u granicama odreenim zakonom.

Svako je duan da se uzdrava od povrede prava svojine drugog lica.

lan 4

Vlasnik ostvaruje pravo svojine u skladu sa prirodom i namenom stvari.

Zabranjeno je vrenje prava svojine protivno cilju zbog koga je zakonom ustanovljeno ili priznato.

lan 5

Vlasnik nepokretnosti duan je da se pri korienju nepokretnosti uzdrava od radnji i da otklanja uzroke

koji potiu od njegove nepokretnosti, kojima se oteava korienje drugih nepokretnosti (prenoenje dima,

neprijatnih mirisa, toplote, ai, potresa, buke, oticanja otpadnih voda i sl.) preko mere koja je uobiajena

s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje znatnija teta.

Bez posebnog pravnog osnova zabranjeno je vrenje smetnji iz stava 1. ovog lana posebnim ureajima.

lan 6

Na stvari na kojoj postoji pravo svojine moe se zasnovati pravo slubenosti, pravo stvarnog tereta i pravo

zaloge, pod uslovima odreenim zakonom.

Zabranjeno je vrenje prava iz stava 1. ovog lana protivno cilju zbog koga su zakonom ustanovljena ili

priznata.

lan 7

Sticanje, zatita i prestanak prava svojine, prava slubenosti, prava stvarnog tereta i prava zaloge ureuju

se zakonom.

lan 8

Pravo svojine se moe oduzeti ili ograniiti u skladu sa ustavom i zakonom.

Glava II

PRAVO SVOJINE

1. Predmet prava svojine

lan 9

Fizika i pravna lica mogu imati pravo svojine na stambenim zgradama, stanovima, poslovnim zgradama,

poslovnim prostorijama, poljoprivrednom zemljitu i drugim nepokretnostima, osim na prirodnim

bogatstvima koja su u dravnoj svojini.

Fizika i pravna lica mogu imati pravo svojine i na pojedinim dobrima u optoj upotrebi i na gradskom

graevinskom zemljitu, u skladu sa zakonom, kao i na umama i umskom zemljitu - u granicama

utvrenim zakonom.

lanovi 10 - 12

(Brisani)

lan 13

Vie lica imaju pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih odreen srazmerno

prema celini (idealni deo).

Ako suvlasniki delovi nisu odreeni, pretpostavlja se da su jednaki.

lan 14

Suvlasnik ima pravo da stvar dri i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne

povreujui prava ostalih suvlasnika.

Suvlasnik moe raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika.

U sluaju prodaje suvlasnikog dela ostali suvlasnici imaju pravo pree kupovine samo ako je to odreeno

zakonom.

lan 15

Suvlasnici imaju pravo da zajedniki upravljaju stvarju.

Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarju potrebna je saglasnost suvlasnika iji delovi

zajedno ine vie od polovine vrednosti stvari.

Ako se u sluajevima iz stava 2. ovog lana ne postigne saglasnost, a preduzimanje posla je neophodno

za redovno odravanje stvari, o tome odluuje sud.

Za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (otuenje cele stvari, promena namene

stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih slubenosti,

vee popravke i sl.) potrebna je saglasnost svih suvlasnika.

Suvlasnici mogu poveriti upravljanje stvarju jednom ili nekolicini suvlasnika ili treem licu.

Trokove korienja, upravljanja i odravanja stvari i ostale terete koji se odnose na celu stvar snose

suvlasnici srazmerno veliini svojih delova.

lan 16

Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na tetu

drugih suvlasnika, ako zakonom nije drukije odreeno.

Pravo iz stava 1. ovog lana ne zastareva.

Nitav je ugovor kojim se suvlasnik trajno odrie prava na deobu stvari.

Suvlasnici sporazumno odreuju nain deobe stvari, a u sluaju da se ne moe postii sporazum,

odluuje sud.

Sud e odluiti da se deoba izvri prodajom stvari ako je fizika deoba nemogua ili je mogua samo uz

znatno smanjenje vrednosti stvari.

Suvlasniku kome je deobom pripala stvar ili deo stvari ostali suvlasnici jame za pravne i fizike

nedostatke stvari u granicama vrednosti svojih suvlasnikih delova.

Pravo iz stava 6. ovog lana gasi se protekom tri godine od deobe stvari.

lan 17

Susvojina postoji i na nepodeljenoj stvari iji su delovi u razliitim oblicima svojine.

lan 18

U sluajevima i pod uslovima odreenim zakonom moe postojati pravo zajednike svojine.

Zajednika svojina je svojina vie lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred

odreeni.

lan 19

Pravo svojine na posebnom delu zgrade moe postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garai, odnosno

garanom mestu.

Na zajednikim delovima zgrade i ureajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo

zajednike nedeljive svojine.

2. Sticanje prava svojine

lan 20

Pravo svojine stie se po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleivanjem.

Pravo svojine stie se i odlukom dravnog organa, na nain i pod uslovima odreenim zakonom.

lan 21

Po samom zakonu pravo svojine se stie stvaranjem nove stvari, spajanjem, meanjem, graenjem na

tuem zemljitu, odvajanjem plodova, odrajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim

sluajevima odreenim zakonom.

lan 22

Lice koje od svog materijala svojim radom izradi novu stvar stie pravo svojine na tu stvar.

Pravo svojine na novu stvar pripada vlasniku od ijeg je materijala tu stvar, na osnovu pravnog posla,

izradilo drugo lice.

Ako je neko od tueg materijala svojim radom izradio novu stvar, ona pripada njemu ako je savestan i ako

je vrednost rada vea od vrednosti materijala, a ako su vrednosti jednake - nastaje susvojina.

lan 23

Kad su stvari koje pripadaju raznim vlasnicima tako spojene ili pomeane da se vie ne mogu razdvojiti

bez znatne tete ili bez nesrazmernih trokova, na novoj stvari nastaje pravo susvojine u korist

dotadanjih vlasnika, i to srazmerno vrednosti koju su pojedine stvari imale u trenutku spajanja ili

meanja.

Ako je neko od vlasnika bio nesavestan, savestan vlasnik moe zahtevati, u roku od godinu dana od dana

spajanja ili meanja stvari, da mu cela stvar pripadne u svojinu ili da cela stvar pripadne nesavesnom

vlasniku i da mu ovaj naknadi vrednost njegove stvari.

Ako od dveju spojenih ili pomeanih stvari jedna ima neznatnu vrednost u odnosu na drugu, vlasnik druge

stvari stie pravo svojine na novu stvar uz obavezu da licu koje je time izgubilo pravo svojine na stvar

naknadi njenu vrednost.

lan 24

Lice koje moe izgraditi zgradu ili drugu graevinu (graevinski objekat) na zemljitu na koje drugi ima

pravo svojine (graditelj), stie pravo svojine i na zemljite na kome je izgraen graevinski objekat, kao i

na zemljite koje je neophodno za redovnu upotrebu tog graevinskog objekta, ako nije znalo niti moglo

znati da gradi na tuem zemljitu, a vlasnik zemljita je znao za izgradnju i nije se odmah usprotivio.

U sluaju iz stava 1. ovog lana vlasnik zemljita ima pravo da za vreme od tri godine od dana saznanja

za zavrenu izgradnju, ali najkasnije u vreme od deset godina od zavrene izgradnje, trai da mu graditelj

naknadi vrednost zemljita u visini njegove prometne cene u vreme donoenja sudske odluke.

lan 25

Ako je graditelj znao da gradi na tuem zemljitu ili ako to nije znao a vlasnik se tome odmah usprotivio,

vlasnik zemljita moe traiti da mu pripadne pravo svojine na graevinski objekat ili da graditelj porui

graevinski objekat i vrati mu zemljite u prvobitno stanje ili da mu graditelj isplati prometnu cenu

zemljita.

U sluajevima iz stava 1. ovog lana vlasnik zemljita ima pravo i na naknadu tete.

Ako vlasnik zemljita zahteva da mu pripadne pravo svojine na graevinski objekat, duan je naknaditi

graditelju vrednost objekta u visini prosene graevinske cene objekta u mestu u kome se nalazi u vreme

donoenja sudske odluke.

Pravo izbora iz stava 1. ovog lana vlasnik zemljita moe ostvariti najkasnije u roku od tri godine od dana

zavretka izgradnje graevinskog objekta. Po proteku ovog roka vlasnik moe zahtevati isplatu prometne

cene zemljita.

lan 26

Ako je graditelj savestan a vlasnik zemljita nije znao za izgradnju, u sluaju kad graevinski objekat vredi

znatno vie od zemljita, graevinski objekat zajedno sa zemljitem pripada graditelju, a on za zemljite

duguje vlasniku naknadu po prometnoj ceni zemljita.

Ako je vrednost zemljita znatno vea, sud e na zahtev vlasnika zemljita graevinski objekat dosuditi

njemu i obavezati ga da graditelju naknadi graevinsku vrednost objekta u visini prosene graevinske

cene objekta u mestu u kome se nalazi. Ovaj zahtev vlasnik moe podneti u roku od tri godine od dana

zavretka izgradnje graevinskog objekta.

Ako je graditelj savestan a vlasnik zemljita nije znao za izgradnju, u sluaju kada su vrednost

graevinskog objekta i vrednost zemljita priblino jednake, sud e graevinski objekat, odnosno

graevinski objekat i zemljite, dosuditi vlasniku zemljita ili graditelju, vodei rauna o njihovim

potrebama, a naroito o njihovim stambenim prilikama.

Vlasniku zemljita, odnosno graditelju, pripada naknada za zemljite, odnosno graevinski objekat, po

odredbi stava 1. ovog lana.

lan 27

Pravo svojine na plodove koje stvar daje pripada vlasniku stvari.

Savestan dralac, plodouivalac i zakupac stvari koja daje plodove stie pravo svojine na plodove u

trenutku njihovog odvajanja.

Plodovi iz stava 2. ovog lana, do njihovog odvajanja, sastavni su deo stvari i pripadaju njenom vlasniku.

lan 28

Savestan i zakoniti dralac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar

odrajem protekom tri godine.

Savestan i zakonit dralac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu

stvar odrajem protekom deset godina.

Savestan dralac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem

protekom deset godina.

Savestan dralac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar

odrajem protekom 20 godina.

Naslednik postaje savestan dralac od trenutka otvaranja naslea i u sluaju kada je ostavilac bio

nesavestan dralac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati, a vreme za odraj poinje tei od trenutka

otvaranja naslea.

lan 29

(Brisan)

lan 30

Vreme potrebno za odraj poinje tei onog dana kada je dralac stupio u dravinu stvari, a zavrava se

istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za odraj.

U vreme potrebno za odraj uraunava se i vreme za koje su prethodnici sadanjeg draoca drali stvar

kao savesni i zakoniti draoci, odnosno kao savesni draoci.

Na prekid, odnosno zastoj odraja shodno se primenjuju odredbe o prekidu, odnosno zastoju zastarelosti

potraivanja.

lan 31

Savesno lice stie pravo svojine na pokretnu stvar koju je pribavilo uz naknadu od nevlasnika koji u okviru

svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari, od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u dravinu na

osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine, kao i na javnoj prodaji.

Raniji vlasnik moe od savesnog sticaoca zahtevati da mu stvar vrati uz naknadu po prometnoj ceni,

ukoliko ta stvar ima za njega poseban znaaj.

Zahtev iz stava 2. ovog lana ne moe se postaviti po proteku roka od jedne godine od sticanja prava

svojine na tu stvar.

lan 32

Na pokretnu stvar koju je njen vlasnik napustio pravo svojine stie lice koje je uzelo tu stvar u dravinu sa

namerom da je prisvoji (okupacija), ako zakonom nije drukije odreeno.

Na nepokretnost se ne moe stei pravo svojine okupacijom.

lan 33

Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stie se upisom u javnu knjigu ili na drugi

odgovarajui nain odreen zakonom.

lan 34

Na osnovu pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar stie se predajom te stvari u dravinu sticaoca.

Predaja pokretne stvari smatra se izvrenom i predajom isprave na osnovu koje sticalac moe raspolagati

tom stvari, kao i uruenjem nekog dela stvari ili izdvajanjem ili drugim oznaavanjem stvari koje znai

predaju stvari.

Kada se pokretna stvar nalazi u dravini sticaoca po nekom pravnom osnovu, on stie pravo svojine na

nju u trenutku zakljuenja pravnog posla sa vlasnikom stvari na osnovu koga se stie pravo svojine.

Ako sticalac prava svojine na pokretnu stvar ostavi tu stvar i dalje u dravini prenosioca po nekom drugom

osnovu, on stie pravo svojine na nju u trenutku zakljuenja pravnog posla sa vlasnikom stvari na osnovu

koga se stie pravo svojine.

Pravo svojine na pokretnu stvar koju dri tree lice prelazi na sticaoca u trenutku zakljuenja pravnog

posla kojim mu je prenosilac preneo pravo da zahteva povraaj te stvari. Tree lice ima pravo da prema

novom vlasniku istakne sve prigovore koje je imao prema ranijem vlasniku.

Predaja pokretne stvari smatra se izvrenom i kada iz konkretnih okolnosti proizlazi da je izvrena predaja

stvari.

lan 35

Kada je vie lica zakljuilo posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu pokretnu stvar koja

je individualno odreena, to pravo stie lice kome je stvar prvo predata.

lan 36

Pravo svojine na stvar stie se nasleivanjem u trenutku otvaranja naslea na imovini umrlog, ako

zakonom nije drukije odreeno.

3. Zatita prava svojine

lan 37

Vlasnik moe tubom zahtevati od draoca povraaj individualno odreene stvari.

Vlasnik mora dokazati da na stvari iji povraaj trai ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktikoj

vlasti tuenog.

Pravo na podnoenje tube iz stava 1. ovog lana ne zastareva.

lan 38

Savestan dralac predaje stvar vlasniku sa plodovima koji jo nisu ubrani.

Savestan dralac nije duan da plati naknadu za korienje stvari niti odgovara za pogoranje i propast

stvari koji su nastali za vreme njegovog savesnog dranja.

Savestan dralac ima pravo na naknadu nunih trokova za odravanje stvari.

Savestan dralac moe traiti naknadu korisnih trokova u meri u kojoj je vrednost stvari poveana.

Nune i korisne trokove iz st. 3. i 4. ovog lana vlasnik stvari duan je naknaditi savesnom draocu u

meri u kojoj ti trokovi nisu obuhvaeni koristima koje je on dobio od stvari.

Savestan dralac ima pravo na naknadu trokova koje je uinio radi svog zadovoljstva ili ulepavanja

stvari samo ukoliko je vrednost stvari poveana. Ako se ono to je uinjeno radi zadovoljstva ili

ulepavanja stvari moe od nje odvojiti bez njenog oteenja, savestan dralac ima pravo da to odvoji i

zadri za sebe.

Savestan dralac ima pravo da zadri stvar dok mu se ne naknadi iznos nunih i korisnih trokova koje je

imao u vezi sa odravanjem stvari.

Potraivanje naknade nunih i korisnih trokova zastareva za tri godine od dana predaje stvari.

lan 39

Nesavestan dralac duan je predati vlasniku stvari sve plodove.

Nesavestan dralac duan je nadoknaditi vrednost ubranih plodova koje je potroio, otuio ili unitio, kao i

vrednost plodova koje je propustio da ubere.

Nesavestan dralac duan je naknaditi tetu nastalu pogoranjem ili propau stvari, osim ako bi ta teta

nastala i kada bi se stvar nalazila kod vlasnika.

Nesavestan dralac moe traiti naknadu nunih trokova koje bi imao i vlasnik da se stvar nalazila kod

njega.

Nesavestan dralac ima pravo na naknadu korisnih trokova samo ako su korisni lino za vlasnika.

Nesavestan dralac nema pravo na naknadu trokova koje je uinio radi svog zadovoljstva ili ulepavanja

stvari, ali moe da odnese stvar koju je ugradio radi svog zadovoljstva ili ulepavanja stvari kad se ona

moe odvojiti bez oteenja glavne stvari.

Savestan dralac postaje nesavestan od trenutka kada mu je tuba dostavljena, ali vlasnik moe

dokazivati da je savestan dralac postao nesavestan i pre dostavljanja tube.

lan 40

Pravo vlasnika da od nesavesnog draoca zahteva predaju ubranih plodova i naknadu vrednosti plodova

koje je potroio, otuio, propustio da ubere ili unitio, zastareva za tri godine od dana predaje stvari.

Potraivanje nesavesnog draoca stvari u pogledu naknade trokova zastareva za tri godine od dana

predaje stvari.

lan 41

Lice koje je pribavilo individualno odreenu stvar po pravnom osnovu i na zakonit nain, a nije znalo i nije

moglo znati da nije postalo vlasnik (pretpostavljeni vlasnik), ima pravo da zahteva njen povraaj i od

savesnog draoca kod koga se ta stvar nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu.

Kada se dva lica smatraju pretpostavljenim vlasnicima iste stvari, jai pravni osnov ima lice koje je stvar

steklo teretno u odnosu na lice koje je stvar steklo besteretno. Ako su pravni osnovi ovih lica iste jaine,

prvenstvo ima lice kod koga se stvar nalazi.

Pravo na podnoenje tube iz stava 1. ovog lana ne zastareva.

lan 42

Ako tree lice neosnovano uznemirava vlasnika ili pretpostavljenog vlasnika na drugi nain a ne

oduzimanjem stvari, vlasnik, odnosno pretpostavljeni vlasnik, moe tubom zahtevati da to uznemiravanje

prestane.

Kada je uznemiravanjem iz stava 1. ovog lana prouzrokovana teta, vlasnik ima pravo da zahteva

naknadu tete po optim pravilima o naknadi tete.

Pravo na podnoenje tube iz stava 1. ovog lana ne zastareva.

lan 43

Suvlasnik, odnosno zajedniki vlasnik ima pravo na tubu za zatitu prava svojine na celu stvar, a

suvlasnik ima pravo i na tubu za zatitu svog prava na delu stvari.

4. Prestanak prava svojine

lan 44

(Brisan)

lan 45

Pravo svojine koje odreeno lice ima na stvar prestaje kad drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar.

lan 46

Pravo svojine prestaje naputanjem stvari.

Stvar se smatra naputenom kada njen vlasnik na nesumnjiv nain izrazi da ne eli vie da je dri.

Naputena nepokretnost prelazi u dravnu svojinu u trenutku njenog naputanja.

lan 47

Pravo svojine prestaje propau stvari.

Na ostatke propale stvari vlasnik zadrava pravo svojine.

lan 48

Pravo svojine prestaje i u drugim sluajevima odreenim zakonom.

Glava III

PRAVO SLUBENOSTI

lan 49

Stvarna slubenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti

vri odreene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (posluno dobro) ili da zahteva od vlasnika

poslunog dobra da se uzdrava od vrenja odreenih radnji koje bi inae imao pravo vriti na svojoj

nepokretnosti.

Stvarna slubenost se moe ustanoviti na odreeno vreme ili za odreeno doba godine.

lan 50

Stvarna slubenost vri se na nain kojim se najmanje optereuje posluno dobro.

Ako je za vrenje stvarne slubenosti potrebno korienje nekog ureaja ili preduzimanje neke radnje,

trokove odravanja tog ureaja i preduzimanje te radnje snosi vlasnik povlasnog dobra.

Ako ureaj ili radnja slui i interesima vlasnika poslunog dobra, trokove odravanja tog ureaja i

trokove preduzimanja te radnje snose, srazmerno koristi koju imaju, vlasnik povlasnog dobra i vlasnik

poslunog dobra.

lan 51

Stvarna slubenost zasniva se pravnim poslom, odlukom dravnog organa i odrajem.

lan 52

Na osnovu pravnog posla stvarna slubenost stie se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajui nain

odreen zakonom.

lan 53

Odlukom suda ili drugog dravnog organa stvarna slubenost ustanovljava se kada vlasnik povlasnog

dobra u celini ili delimino ne moe koristiti to dobro bez odgovarajueg korienja poslunog dobra, kao i

u drugim sluajevima odreenim zakonom.

Slubenost iz stava 1. ovog lana stie se danom pravnosnanosti odluke, ako zakonom nije drukije

odreeno.

Na zahtev vlasnika poslunog dobra, nadleni dravni organ utvruje i odgovarajuu naknadu koju je

vlasnik povlasnog dobra duan da plati vlasniku poslunog dobra.

lan 54

Stvarna slubenost stie se odrajem kada je vlasnik povlasnog dobra faktiki ostvarivao slubenost za

vreme od 20 godina a vlasnik poslunog dobra se tome nije protivio.

Stvarna slubenost se ne moe stei odrajem ako je vrena zloupotrebom poverenja vlasnika ili draoca

poslunog dobra, silom, prevarom ili ako je slubenost ustupljena do opoziva.

lan 55

(Brisan)

lan 56

Vlasnik povlasnog dobra moe zahtevati da se prema vlasniku poslunog dobra utvrdi postojanje stvarne

slubenosti.

Na tubu iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe lana 37. stav 2. ovog zakona.

lan 57

Ako se vlasnik povlasnog dobra neosnovano spreava ili ometa u vrenju stvarne slubenosti, on moe

tubom zahtevati da to spreavanje ili ometanje prestane.

lan 58

Stvarna slubenost prestaje ako se vlasnik poslunog dobra protivi njenom vrenju a vlasnik povlasnog

dobra tri uzastopne godine nije vrio svoje pravo.

Vlasnik poslunog dobra moe zahtevati da prestane pravo stvarne slubenosti kada ona postane

nepotrebna za korienje povlasnog dobra ili kad prestane drugi razlog zbog koga je ona zasnovana.

Stvarna slubenost prestaje ako se ne vri za vreme potrebno za njeno sticanje odrajem, kada isto lice

postane vlasnik poslunog i povlasnog dobra ili propau povlasnog, odnosno poslunog dobra.

lan 59

Ako se podeli povlasno dobro, stvarna slubenost ostaje u korist svih njegovih delova.

Vlasnik poslunog dobra moe zahtevati da stvarna slubenost vlasnika pojedinog dela podeljenog

povlasnog dobra prestane ako stvarna slubenost ne slui za potrebe tog dela.

Ako je podeljeno posluno dobro, stvarna slubenost ostaje samo na delovima na kojima je vrena.

lan 60

Pravo plodouivanja, pravo upotrebe, pravo stanovanja, kao i pravo stvarnog tereta ureuju se zakonom.

Glava IV

PRAVO ZALOGE

lan 61

Pravo zaloge moe postojati na pokretnim stvarima, nepokretnostima i na pravima.

Pravo zaloge nastaje na osnovu pravnog posla, sudske odluke i zakona.

lan 62

Na pravo zaloge na pokretnim stvarima i pravo zaloge na pravima primenjuju se odredbe o zalozi

sadrane u propisima kojima su ureeni obligacioni odnosi.

l. 63 - 69*

(Prestali da vae)

Glava V

DRAVINA

lan 70

Dravinu stvari ima svako lice koje neposredno vri faktiku vlast na stvari (neposredna dravina).

Dravinu stvari ima i lice koje faktiku vlast na stvari vri preko drugog lica, kome je po osnovu

plodouivanja, ugovora o korienju stana, zakupa, uvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u

neposrednu dravinu (posredna dravina).

Dravinu prava stvarne slubenosti ima lice koje faktiki koristi nepokretnost drugog lica u obimu koji

odgovara sadrini te slubenosti.

Vie lica mogu imati dravinu stvari ili prava (sudravina).

lan 71

Lice koje po osnovu radnog ili slinog odnosa, ili u domainstvu vri faktiku vlast na stvari za drugo lice, a

duno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica, nema dravinu.

lan 72

Dravina je zakonita ako se zasniva na punovanom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava

svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.

Dravina je savesna ako dralac ne zna ili ne moe znati da stvar koju dri nije njegova.

Savesnost dravine se pretpostavlja.

lan 73

Naslednik postaje dralac u trenutku otvaranja naslea, bez obzira na to kada je stekao faktiku vlast na

stvari.

lan 74

Dravina se gubi kada dralac prestane da vri faktiku vlast na stvari.

Dravina se ne gubi ako je dralac privremeno spreen da vri faktiku vlast nezavisno od svoje volje.

lan 75

Svaki dralac stvari i prava (lan 70) ima pravo na zatitu od uznemiravanja ili oduzimanja dravine

(smetanje dravine).

lan 76

Dralac ima pravo na samopomo protiv onoga ko ga neovlaeno uznemirava u dravini ili mu ju je

oduzeo, pod uslovom da je opasnost neposredna, da je samopomo nuna i da nain njenog vrenja

odgovara prilikama u kojima postoji opasnost.

lan 77

Sudska zatita od uznemiravanja, odnosno oduzimanja dravine moe se traiti u roku od 30 dana od

dana saznanja za smetanje i uinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja (spor

zbog smetanja dravine).

lan 78

Sud prua zatitu prema poslednjem stanju dravine i nastalom smetanju, pri emu nije od uticaja pravo

na dravinu, pravni osnov dravine i savesnost draoca.

I dralac koji je dravinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zatitu, osim

prema licu od koga je na takav nain doao do dravine, ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi iz

lana 77. ovog zakona.

lan 79

Odlukom o zahtevu za zatitu od smetanja dravine odreuju se zabrana daljeg uznemiravanja dravine

pod pretnjom novane kazne, odnosno vraanja oduzete dravine, kao i druge mere potrebne za zatitu

od daljeg smetanja.

lan 80

Sudralac uiva zatitu po odredbi lana 75. ovog zakona u odnosu na trea lica, kao i u meusobnim

odnosima sa drugim sudraocima, ako jedan od njih onemoguava drugoga u dotadanjem nainu

vrenja fizike vlasti na stvari koja je u njihovoj dravini.

lan 81

Nezavisno od spora zbog smetanja dravine (lan 77) moe se traiti sudska zatita dravine po osnovu

prava na dravinu.

Glava VI

PRAVA STRANIH LICA

lan 82

Strana fizika i pravna lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaa lica.

lan 82a

Strana fizika i pravna lica koja obavljaju delatnost u Saveznoj Republici Jugoslaviji mogu, pod uslovima

uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije koje su

im neophodne za obavljanje te delatnosti.

Strano fiziko lice koje ne obavlja delatnost u Saveznoj Republici Jugoslaviji moe, pod uslovima

uzajamnosti, sticati pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi kao i dravljanin Savezne Republike

Jugoslavije.

Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog lana, saveznim zakonom moe se predvideti da strano fiziko i

pravno lice ne mogu sticati pravo svojine na nepokretnostima koje se nalaze na odreenim podrujima u

Saveznoj Republici Jugoslaviji.

lan 82b

Strano fiziko lice moe na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, pod uslovima uzajamnosti, sticati

pravo svojine na nepokretnostima nasleivanjem kao i dravljanin Savezne Republike Jugoslavije.

lan 82v

Ugovor o sticanju prava svojine na nepokretnosti u smislu lana 82a ovog zakona moe se overiti ako su

ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine iz tog lana.

Sud ili drugi nadleni organ pred kojim se postavi pitanje postojanja uzajamnosti u smislu l. 82a i 82b

ovog zakona objanjenje o tome moe zatraiti od saveznog organa nadlenog za poslove pravde.

Objanjenje iz stava 2. ovog lana savezni organ nadlean za poslove pravde daje i na zahteve

zainteresovanih lica.

Savezni organ nadlean za poslove trgovine daje miljenje o tome da li je ona vrsta nepokretnosti koja se

stie ugovorom iz stava 1. ovog lana neophodna za obavljanje delatnosti stranog fizikog ili pravnog lica.

lan 82g

Organ nadlean za upis prava na nepokretnostima duan je da podatke o izvrenom upisu prava svojine

stranog lica iz l. 82a i 82b ovog zakona, u roku od 15 dana od izvrenog upisa, dostavi saveznom organu

nadlenom za poslove pravde, koji o tome vodi evidenciju.

lan 82d

Strana fizika i pravna lica mogu pravnim poslom prenositi prava svojine na domae lice, kao i na strano

lice koje moe sticati pravo svojine.

lan 83

Stranim dravama za potrebe njihovih diplomatskih i konzularnih predstavnitava, kao i organizacijama i

specijalizovanim agencijama Organizacije ujedinjenih nacija mogu se, uz prethodnu saglasnost saveznog

organa nadlenog za poslove pravde, prodavati zgrade i stanovi za slubene potrebe, kao i graevinska

zemljita u svrhu izgradnje takvih zgrada.

l. 84 i 85

(Brisani)

lan 85a

Preduzee koje obavlja turistiku ili ugostiteljsku delatnost moe davati u dugoroni zakup turistiki i drugi

pratei objekat stranom fizikom ili pravnom licu pod uslovima utvrenim pismenim ugovorom.

Dugoroni zakup moe se zakljuiti najkrae na pet, a najdue na 30 godina.

Po isteku ugovorenog roka zakup se moe produiti.

Na zahtev zakupca izvrie se upis dugoronog zakupa u javnu knjigu ili na, drugi odgovarajui nain

odreen zakonom.

Dugoroni zakup u pogledu koga je izvren upis ima pravno dejstvo i prema docnijem sticaocu.

lan 85b

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na strana fizika i pravna lica, ako saveznim zakonom nije drukije

odreeno.

Glava VII

MERODAVNO PRAVO U SLUAJU SUKOBA REPUBLIKIH ZAKONA

lan 86

Za formu pravnog posla koji se odnosi na svojinsko-pravne odnose na nepokretnosti merodavno je pravo

republike na ijoj se teritoriji nalazi nepokretnost.

lan 87

Za prava i obaveze iz svojinsko-pravnih odnosa na nepokretnosti merodavno je pravo republike na ijoj se

teritoriji nalazi nepokretnost.

Za prava i obaveze iz svojinsko-pravnih odnosa na pokretnoj stvari merodavno je pravo republike na ijoj

se teritoriji nalazi stvar u vreme pokretanja spora.

Za prava i obaveze iz svojinsko-pravnih odnosa na pokretnoj stvari koja se upisuje u javnu knjigu, od

trenutka upisa merodavno je pravo republike na ijoj se teritoriji vodi ta javna knjiga.

lan 88

Ako fiziko ili pravno lice ima nepokretnosti na teritoriji vie republika za odreivanje maksimuma

nepokretnosti na kojima postoji pravo svojine merodavno je pravo republike koje je za njega povoljnije, s

tim da na teritoriji pojedine republike ne moe imati vie od maksimuma nepokretnosti na kome postoji

pravo svojine propisano za tu republiku.

Odredba iz stava 1. ovog lana primenjuje se i na strana fizika i pravna lica.

Glava VIII

ZAVRNE ODREDBE

lan 89

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe l. 40b, 40v, 40g i lana 41. Zakona o

prometu zemljita i zgrada ("Slubeni list SFRJ", br. 43/65, 57/65, 17/67 i 11/74) i odredbe lana 439,

lana 441. st. 2. i 3. i lan 443. stav 1. Zakona o parninom postupku ("Slubeni list SFRJ", br. 4/77).

lan 90

Ovaj zakon stupa na snagu 1. septembra 1980. godine.

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o svojinskopravnim odnosima

("Sl. list SRJ", br. 36/90)

lan 13

Ugovori o pravu vremenskog korienja turistikog objekta koji su zakljueni i evidentirani u saveznom

organu uprave nadlenom za poslove turizma do dana stupanja na snagu ovog zakona, izvravae se na

propisima koji su vaili u vreme evidentiranja ugovora.

Ugovori mogu ranije zakljuene i evidentirane ugovore o pravu vremenskog korienja turistikog objekta

usaglasiti sa odredbama ovog zakona ako je to za njih povoljnije.

lan 14

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o pravu vremenskog korienja turistikog

objekta ("Sl. list SFRJ", br. 24/86 i 61/88).

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o svojinskopravnim odnosima

("Sl. list SRJ", br. 29/96)

lan 34

Vlasnici zgrada koje su izgraene u skladu sa zakonom, na zemljitu u drutvenoj svojini zadravaju

pravo korienja zemljita na kome je zgrada izgraena i zemljite koje slui za redovnu upotrebu te

zgrade, ako Zakonom nije drugaije ureeno.

lan 35

Ovim zakonom ne dira se u punovanost ve zakljuenih ugovora o dugoronom zakupu stambenih

zgrada i poslovnog prostora a sporna pitanja, ako ugovorne strane ne odrede drukije, reavae se po

propisima koji su vaili u vreme zakljuenja ugovora.