Click here to load reader

Zakon o Osnovama Svojinskopravnih Odnosa

  • View
    253

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Zakon o Osnovama Svojinskopravnih Odnosa

Text of Zakon o Osnovama Svojinskopravnih Odnosa

  • www.paragraf.rs

    Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

    U pravnoj bazi Paragraf Lex postoji redakcijska napomena u vezi sa ovim propisom. Pretplatom na pravnu bazu stiete uvid u ovu napomenu.

    ZAKON

    O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA

    ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 -

    dr. zakon)

    Glava I

    OSNOVNA NAELA

    lan 1

    Fizika i pravna lica mogu imati pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima.

    lan 2

    (Brisan)

    lan 3

    Vlasnik ima pravo da svoju stvar dri, da je koristi i da njome raspolae, u granicama odreenim zakonom.

    Svako je duan da se uzdrava od povrede prava svojine drugog lica.

    lan 4

    Vlasnik ostvaruje pravo svojine u skladu sa prirodom i namenom stvari.

  • Zabranjeno je vrenje prava svojine protivno cilju zbog koga je zakonom ustanovljeno ili priznato.

    lan 5

    Vlasnik nepokretnosti duan je da se pri korienju nepokretnosti uzdrava od radnji i da otklanja uzroke

    koji potiu od njegove nepokretnosti, kojima se oteava korienje drugih nepokretnosti (prenoenje dima,

    neprijatnih mirisa, toplote, ai, potresa, buke, oticanja otpadnih voda i sl.) preko mere koja je uobiajena

    s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje znatnija teta.

    Bez posebnog pravnog osnova zabranjeno je vrenje smetnji iz stava 1. ovog lana posebnim ureajima.

    lan 6

    Na stvari na kojoj postoji pravo svojine moe se zasnovati pravo slubenosti, pravo stvarnog tereta i pravo

    zaloge, pod uslovima odreenim zakonom.

    Zabranjeno je vrenje prava iz stava 1. ovog lana protivno cilju zbog koga su zakonom ustanovljena ili

    priznata.

    lan 7

    Sticanje, zatita i prestanak prava svojine, prava slubenosti, prava stvarnog tereta i prava zaloge ureuju

    se zakonom.

    lan 8

    Pravo svojine se moe oduzeti ili ograniiti u skladu sa ustavom i zakonom.

    Glava II

    PRAVO SVOJINE

    1. Predmet prava svojine

    lan 9

    Fizika i pravna lica mogu imati pravo svojine na stambenim zgradama, stanovima, poslovnim zgradama,

    poslovnim prostorijama, poljoprivrednom zemljitu i drugim nepokretnostima, osim na prirodnim

    bogatstvima koja su u dravnoj svojini.

  • Fizika i pravna lica mogu imati pravo svojine i na pojedinim dobrima u optoj upotrebi i na gradskom

    graevinskom zemljitu, u skladu sa zakonom, kao i na umama i umskom zemljitu - u granicama

    utvrenim zakonom.

    lanovi 10 - 12

    (Brisani)

    lan 13

    Vie lica imaju pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih odreen srazmerno

    prema celini (idealni deo).

    Ako suvlasniki delovi nisu odreeni, pretpostavlja se da su jednaki.

    lan 14

    Suvlasnik ima pravo da stvar dri i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne

    povreujui prava ostalih suvlasnika.

    Suvlasnik moe raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika.

    U sluaju prodaje suvlasnikog dela ostali suvlasnici imaju pravo pree kupovine samo ako je to odreeno

    zakonom.

    lan 15

    Suvlasnici imaju pravo da zajedniki upravljaju stvarju.

    Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarju potrebna je saglasnost suvlasnika iji delovi

    zajedno ine vie od polovine vrednosti stvari.

    Ako se u sluajevima iz stava 2. ovog lana ne postigne saglasnost, a preduzimanje posla je neophodno

    za redovno odravanje stvari, o tome odluuje sud.

    Za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (otuenje cele stvari, promena namene

    stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih slubenosti,

    vee popravke i sl.) potrebna je saglasnost svih suvlasnika.

    Suvlasnici mogu poveriti upravljanje stvarju jednom ili nekolicini suvlasnika ili treem licu.

  • Trokove korienja, upravljanja i odravanja stvari i ostale terete koji se odnose na celu stvar snose

    suvlasnici srazmerno veliini svojih delova.

    lan 16

    Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na tetu

    drugih suvlasnika, ako zakonom nije drukije odreeno.

    Pravo iz stava 1. ovog lana ne zastareva.

    Nitav je ugovor kojim se suvlasnik trajno odrie prava na deobu stvari.

    Suvlasnici sporazumno odreuju nain deobe stvari, a u sluaju da se ne moe postii sporazum,

    odluuje sud.

    Sud e odluiti da se deoba izvri prodajom stvari ako je fizika deoba nemogua ili je mogua samo uz

    znatno smanjenje vrednosti stvari.

    Suvlasniku kome je deobom pripala stvar ili deo stvari ostali suvlasnici jame za pravne i fizike

    nedostatke stvari u granicama vrednosti svojih suvlasnikih delova.

    Pravo iz stava 6. ovog lana gasi se protekom tri godine od deobe stvari.

    lan 17

    Susvojina postoji i na nepodeljenoj stvari iji su delovi u razliitim oblicima svojine.

    lan 18

    U sluajevima i pod uslovima odreenim zakonom moe postojati pravo zajednike svojine.

    Zajednika svojina je svojina vie lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred

    odreeni.

    lan 19

    Pravo svojine na posebnom delu zgrade moe postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garai, odnosno

    garanom mestu.

  • Na zajednikim delovima zgrade i ureajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo

    zajednike nedeljive svojine.

    2. Sticanje prava svojine

    lan 20

    Pravo svojine stie se po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleivanjem.

    Pravo svojine stie se i odlukom dravnog organa, na nain i pod uslovima odreenim zakonom.

    lan 21

    Po samom zakonu pravo svojine se stie stvaranjem nove stvari, spajanjem, meanjem, graenjem na

    tuem zemljitu, odvajanjem plodova, odrajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim

    sluajevima odreenim zakonom.

    lan 22

    Lice koje od svog materijala svojim radom izradi novu stvar stie pravo svojine na tu stvar.

    Pravo svojine na novu stvar pripada vlasniku od ijeg je materijala tu stvar, na osnovu pravnog posla,

    izradilo drugo lice.

    Ako je neko od tueg materijala svojim radom izradio novu stvar, ona pripada njemu ako je savestan i ako

    je vrednost rada vea od vrednosti materijala, a ako su vrednosti jednake - nastaje susvojina.

    lan 23

    Kad su stvari koje pripadaju raznim vlasnicima tako spojene ili pomeane da se vie ne mogu razdvojiti

    bez znatne tete ili bez nesrazmernih trokova, na novoj stvari nastaje pravo susvojine u korist

    dotadanjih vlasnika, i to srazmerno vrednosti koju su pojedine stvari imale u trenutku spajanja ili

    meanja.

    Ako je neko od vlasnika bio nesavestan, savestan vlasnik moe zahtevati, u roku od godinu dana od dana

    spajanja ili meanja stvari, da mu cela stvar pripadne u svojinu ili da cela stvar pripadne nesavesnom

    vlasniku i da mu ovaj naknadi vrednost njegove stvari.

  • Ako od dveju spojenih ili pomeanih stvari jedna ima neznatnu vrednost u odnosu na drugu, vlasnik druge

    stvari stie pravo svojine na novu stvar uz obavezu da licu koje je time izgubilo pravo svojine na stvar

    naknadi njenu vrednost.

    lan 24

    Lice koje moe izgraditi zgradu ili drugu graevinu (graevinski objekat) na zemljitu na koje drugi ima

    pravo svojine (graditelj), stie pravo svojine i na zemljite na kome je izgraen graevinski objekat, kao i

    na zemljite koje je neophodno za redovnu upotrebu tog graevinskog objekta, ako nije znalo niti moglo

    znati da gradi na tuem zemljitu, a vlasnik zemljita je znao za izgradnju i nije se odmah usprotivio.

    U sluaju iz stava 1. ovog lana vlasnik zemljita ima pravo da za vreme od tri godine od dana saznanja

    za zavrenu izgradnju, ali najkasnije u vreme od deset godina od zavrene izgradnje, trai da mu graditelj

    naknadi vrednost zemljita u visini njegove prometne cene u vreme donoenja sudske odluke.

    lan 25

    Ako je graditelj znao da gradi na tuem zemljitu ili ako to nije znao a vlasnik se tome odmah usprotivio,

    vlasnik zemljita moe traiti da mu pripadne pravo svojine na graevinski objekat ili da graditelj porui

    graevinski objekat i vrati mu zemljite u prvobitno stanje ili da mu graditelj isplati prometnu cenu

    zemljita.

    U sluajevima iz stava 1. ovog lana vlasnik zemljita ima pravo i na naknadu tete.

    Ako vlasnik zemljita zahteva da mu pripadne pravo svojine na graevinski objekat, duan je naknaditi

    graditelju vrednost objekta u visini prosene graevinske cene objekta u mestu u kome se nalazi u vreme

    donoenja sudske odluke.

    Pravo izbora iz stava 1. ovog lana vlasnik zemljita moe ostvariti najkasnije u roku od tri godine od dana

    zavretka izgradnje graevinskog objekta. Po proteku ovog roka vlasnik moe zahtevati isplatu prometne

    cene zemljita.

    lan 26

    Ako je graditelj savestan a vlasnik zemljita nije znao za izgradnju, u sluaju kad graevinski objekat vredi

    znatno vie od zemljita, graevinski objekat zajedno sa zemljitem pripada graditelju, a on za zemljite

    duguje vlasniku naknadu po prometnoj ceni zemljita.

  • Ako je vrednost zemljita znatno vea, sud e na zahtev vlasnika zemljita graevinski objekat dosuditi

    njemu i obavezati ga da graditelju naknadi graevinsku vrednost objekta u visini prosene graevinske

    cene objekta u mestu u kome se nalazi. Ovaj zahtev vlasnik moe podneti u roku od tri godine od dana

    zavretka izgradnje graevinskog objekta.

    Ako je graditelj savestan a vlasnik zemljita nije znao za izgradnju, u

Search related