Fiskalna konsolidacija 2012-2014. vs. 2015-2017.

Fiskalna konsolidacija 2012-2014. vs. 2015-2017.Ovoga puta je drugaije?

UvodKrajem 2014. zapoet novi program fiskalne konsolidacijeNeuspeh prethodnog pokuaja:Rast poreske nedisciplineOgromni budetski trokoviDeficit u 2014. i 2012. su bili jednakiRast duga drave sa 58% na 73% GDP-aTrokovi kamata udvostrueni

Fiskalna konsolidacija 2012-2014.Plan za smanjenje budetskog deficita:Javni rashodi ogranien rast zarada i penzijaJavni prihodi poveanje nekoliko poreskih stopaStrukturne reforme reforma javnih preduzea, privatizacija, penzijska reforma, jaanje poreske administracije...Tokom 2013. ogranien rast plata i penzija za 2% + 0,5%Uz prosenu inflaciju 7,7% => realno smanjenje za 5%Paket mera u 2015. jednako ambiciozan

Fiskalna konsolidacija 2012-2014.Pad efikasnosti naplate i rast poreskih utaja2012. poveana stopa PDV na 20% (rast efektivne stope za 8.5%)2013. godina: oekivani prihodi = 420 mlrd din.; stvarni prihodi: 380 mlrd din. => rast poreske nedisciplineGlavni razlog pada efikasnosti naplate organizacione slabosti u Poreskoj upravi

Fiskalna konsolidacija 2012-2014.

Fiskalna konsolidacija 2012-2014.Efekat Laferove krive?Poveanje poreza negativan uticaj na rast GDP-a?Uz poreski multiplikator 3 i rast poreskih prihoda za 1% GDP => smanjenje stope rasta GDP za 3% => pad poreskih prihoda za 1,05% GDP => rast deficita 0,05% GDPU Srbiji je poreski multiplikator najverovatnije manji od 1

Fiskalna konsolidacija 2012-2014.Nepovoljna fiskalna kretanja u 2013. na strani javnih prihoda:Solidarni porez na zarade vee od 60.000 din.Nia stopa PDV-a podignuta na 10%Rast javnih rashoda zbog odlaganja strukturnih reformiUkupan efekat: skroman pad deficita na 5,5% GDP

Fiskalna konsolidacija 2012-2014.Problemi u poslovanju preduzea prepoznati ve 2012.Problematina preduzea: Srbijagas, elezara Smederevo, Galenika, Resavica, Dunav osiguranje i druge.Primer elezare Smederevo (meseno 5-10 miliona evra, Fond za razvoj odobrio 100 miliona evra)Problem: pomeranje rokova zavretka restruktuiranjaDrava velikoduno subvencionieSrbijagas: garancije na kredit 150 + 200 miliona evra, direktna pozajmica 9 mlrd. din. utede u 2015. na osnovu smanjenja plata i penzija

Fiskalna konsolidacija 2012-2014.Izvor gubitaka i problema sa likvidnou kod EPS-a veliki dugovi preduzea u restruktuiranju za isporuenu struju (zatita Vlade u iznosu 20 mlrd. dinara)Odsustvo preventivnih mera u bankarskom i sektoru osiguranja:Likvidacija Privredne banke Beograd i Univerzal banke = 200 miliona evraDokapitalizacija Potanske tedionice = 5 mlrd. din.Dokapitalizacija Dunav osiguranja = 5 mlrd. din.

Fiskalna konsolidacija 2012-2014.Odlaganje reformi je ponitilo napore za ozdravljenje javnih finansija:Deficit u 2014. iznosio 6,7%Bio bi i vei da nije bilo utede na kapitalnim rashodima (javne investicije manje za 300 miliona evra od plana)Javni dug porastao sa 58% na 73% Trokovi kamata e se godinje uveavati za 20 mlrd. din.Da bi se odrao nivo deficita, potrebne su utede od 0,5% GDP

Fiskalna konsolidacija 2012-2014.Poraavajue injenice:Za tri godine Srbija dospela u najzaduenije zemlje regionaKamate na javni dug iznosi 1,1 mlrd. evraZa kamate se troi vie nego za javne investicijeZa kamate se troi skoro koliko i za obrazovanje i nauku (ime bi se moglo finansirati 150.000 zaposlenih)Odlaganje reformi izostanak pritiska sa finansijskih trita (jeftino zaduivanje u dolarima?)

Otra fiskalna konsolidacija: sluaj RumunijeRumunija bila na ivici bankrotstva (kriza + recesija)Za finansiranje deficita i dospelog duga bilo je potrebno 20% GDPOtre mere od 2010.:Zarade umanjene za 25%Broj zaposlenih u javnom sektoru smanjen za 15% Nominalno smanjenje penzija 15% - nije izvrenoRast stope PDV sa 19% na 24%Paket strukturnih reformi

Otra fiskalna konsolidacija: sluaj RumunijeRezultati:U roku od 3 godine deficit smanjen sa 9% na 3% GDPJavni dug stabilizovan na nivou 40% GDPPrivreda ostvaruje stope rastata moemo nauiti:Otre mere uz reavanje problema strukturnih reformiPosveenost VladePoputanje nije prihvatljivoPoveanje plata tek nakon tri godine, stimulisanje potronje smanjenjem stope PDV na hranu i pie

Fiskalna konsolidacija 2015-2017.Novi program zapoet krajem 2014.Prvi rezultati: manjak u prva etiri meseca iznosi 22 mlrd. din (u prethodnoj godini je bio 4 puta vei)Razlog: jednokratno i vanredno poveanje neporeskih prihoda i kanjenje u izvrenju javnih investicijaDeo smanjenja deficita je strukturne prirode: smanjenje plata i penzija krajem 2014.Vlada se ponovo suoava sa strukturnim reformamaGlavna prepreka: nereformisana i polu-trina ekonomija

Fiskalna konsolidacija 2015-2017.

Fiskalna konsolidacija 2015-2017.Krajnji ishod bi mogao biti drugaiji:Usvojena je reforma penzijskog sistemaRadniko zakonodavstvo usklaeno sa evropskimSklapanje trogodinjeg aranmana sa MMF-omPriprema planova za najproblematinija preduzeaRacionalizacija zaposlenih u javnom sektoru (smanjenje zaposlenih po 5% godinje)Nedostaje konkretan plan otputanja/racionalizacije: zdravstva, prosvete, policije, pravosua.

Fiskalna konsolidacija 2015-2017.Vlada produila rok zatite 17 stratekih preduzea za jo godinu danaOvo odlaganje moe dovesti do dodatnih budetskih trokova ak do 700 miliona evraPoveanje plata i penzija pitanje kredibiliteta programa

Fiskalni tokovi i politikaPeriod april-jun 2015.

Opte tendencije i makroekomske implikacijeKonsolidovani fiskalni deficit: 18,2 mlrd. din (1,4% etvoromesenog GDP-a)Primarni suficit: 20 mlrd. dinara (2,6% etvoromesenog GDP-a)Konsolidovani fiskalni deficit u prvih 7 meseci: 39,4 mlrd. din (1,7% GDP-a)Fiskalni deficit u periodu april-jun iznosi 8% planiranog godinjeg deficita (u prethodnim godinama je u ovom periodu iznos bio 28%)Pozitivni fiskalni rezultati su rezultat agresivne naplate i slabija realizacija nekih izdataka

Opte tendencije i makroekomske implikacijeRast naplate poreza usporava ali je ona i dalje vea od planaU periodu april-jun je dolo do snanog rasta javnih investicijaIznos deficita u prvih 7 meseci iznosi 17% planiranog deficita (u prethodnim godinama je iznosio 50%) => delimino rezultat promenjene dinamike naplate dividendi, jednokratnih prihoda i odlaganje realizacije nekih rashodaSuzbijanje sive ekonomije: rast prihoda za 25-30 mlrd. din

Opte tendencije i makroekomske implikacijeUkoliko se trend nastavi, konsolidovani fiskalni deficit bi iznosio oko 140-160 mlrd. din tj. 3,5-4% GDP.Najvei doprinos: smanjenje plata i penzija, bolja naplata poreza i agresivna naplata neporeskih i jednokratnih prihodaNia inflacija od planirane ima negativan efekatOsnovi pokretai rasta: rast izvoza i investicijaBolji fiksalni rezultat u odnosu na plan: agresivna naplata neporeskih i jednokratnih prihoda, suzbijanje sive ekonomije, slabija realizacija javnih investicija i odlaganje isplate otpremnina

Opte tendencije i makroekomske implikacijeIskljuenjem efekata jednokratnih i privremenih faktora, fiskalni deficit se procenjuje na 4,5% GDP.Revidiranjem programa konsolidacije uz neizvesne rezultate suzbijanja sive ekonomije i rizike kanjenja sprovoenja strukturnih reformi, fiskalni deficit bi u 2016. mogao biti vei od deficita u 2015.

Srbija i EU: fiskalni deficit u 2015 (% GDP)

Analiza dinamike i strukture javnih prihoda i javnih rashodaJavni prihodi u periodu april-jun: realan rast za 2,5% u odnosu na prethodnu godinu zbog rasta neporeskih prihoda za 40% dok su poreskih prihodi realno pali za 1,4%Dolo je do usporavanja u naplati javnih prihoda: meu godinji realan rast od 3,5% je sporiji nego u prethodnom perioduMeugodinji rast neporeskih prihoda je posledica snane naplate dividendi od javnih i dravnih preduzea

Analiza dinamike i strukture javnih prihoda i javnih rashodaPoreski prihodi su realno opali za 1,4% u odnosu na isti period 2014. a ostvaren je i realni pad od 0,5% u odnosu na prethodni etvoromeseni periodUsporavanje naplate je posledica usporavanja rasta prihoda od poreza na potronju po osnovu suzbijanja sive ekonomije i rastu izvoza kao i pada prihoda od poreza na faktore proizvodnje zbog smanjenja plata i penzijaNaplata je vea u odnosu na plan zbog bolje naplate akciza i doprinosa, iako je rast prihoda od akciza u periodu april-jun zaustavljen

Analiza dinamike i strukture javnih prihoda i javnih rashodaPrihodi od PDV su u periodu april-jun realno vei za 0,7% u odnosu na prethodnu godinu a realno manji za 3,1% u odnosu na prethodni etvoromeseni period.Uzrok je usporavanje naplate PDV na domai promet to moe biti znak slabljenja aktivnosti drave na suzbijanju sive ekonomije.Da bi se siva ekonomija zaustavila, neophodno je da poreski obveznici budu uvereni da se ne radi o kampanjskim aktivnostima drave

Analiza dinamike i strukture javnih prihoda i javnih rashodaPrihodi od poreza na dohodak su u periodu april-jun opali za 1,5% u odnosu na prethodno etveromeseje a u odnosu na isti period prethodne godine, porasli za 0,5%.Meugodinji rast je posledica suzbijanja rada na crno.Prihodi od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje su porasli za 0,5% u odnosu na prethodno etveromeseje a opali u odnosu na period april-jun prethodne godine u iznosu 2,6% zbog smanjenja zarada u javnom sektoru.Pad poreza na dohodak nije konzistentan sa zvaninim podacima (zarade pale 2%, zaposlenost porasla za 10%)

Analiza dinamike i strukture javnih prihoda i javnih rashodaPrihodi od poreza na dobih su realno blago vei za 0,5% nego u prethodnom periodu dok su u odnosu na period april-jun prethodne godine realno opali za 18% to je posledica smanjenja profitabilnosti privrede.Javni rashodi su u periodu april-jun realno manji za 2,3% u odnosu na period pretohdne godine a za 7,1% manji u odnosu na prethodno etvoromeseje zbog uteda na platama, penzijama i subvencijama.

Analiza dinamike i strukture javnih prihoda i javnih rashodaPad javnih rashoda je posledica:Pada rashoda na plate: 11.3% u odnosu na prolu godinu, 3% u odnosu na prethodno etvoromesejePada rashoda na penzije: 4,5% u odnosu na prolu godinu, 1,3% u odnosu na prethodno etvoromesejePada rashoda na subvencije: 8% u odnosu na prolu godinu, 1,3% u odnosu na prethodno etvoromesejeJavne investicije su porasle za 29,1% u odnosu na prethodno etvoromeseje a rast od 2,7% u odnosu na prolu godinu.Na nivou prvih sedam meseci, prole godine javne investicije su manje za 15% od plana a ove godine 25% manje od planaRashodi kamata su porasli za 16,6% u odnosu na prolu godinu a 1,9% postu su porasli u odnosu na prethodno etvoromeseje.

Analiza fiskalnih kretanja po nivoima drave

Analiza kretanja javnog duga

Analiza kretanja javnog duga