СУНЧИЦА МИШЧЕВИЋ

Дан планина нашег завичаја-11. децембар

Две значајне планине у нашем завичају су:

Стара планина Сува планина

Стара планина или Балкан припада систему Балканских планина. Она је државна граница између Републике Србије и Бугарске. Дужина овог планинског система износи 530 km. Највиша тачка Старе планине у Србији је врх Миџор са висином од 2 169 m надморске висине.

Парк природе Стара планина је под заштитом државе од 1 997. године као природно добро од изузетног значаја због разноврсног биљног и животињског света.

На Старој планини налази се 34% биљних врста од укупног фонда флоре (биљног света) Србије. Ових биљака на Старој планини има 147 врста, а на њеним обронцима расте и 40 биљних врста, које су као природне реткости на подручју Србије стављене под заштиту. Неке од њих су:

жбунаста јова, степски лужњак, росуља, планински јавор, шумски љиљан, тресавски каћун и др.

патуљаста перуника планинска саса гороцвет косовски божур

На овом подручју заступљене су бројне животињске групе, које доприносе лепоти природе. Фауну (животињски свет) чини 116 врста лептира (22 новоутврђене), 6 врста водоземаца и 12 врста гмизаваца.

Највећи број птица у Србији, 203 врсте,нашле су своје станиште на Старој планини (чак и у бившој Југославији и већем делу Балкана). Стара планина укључена је у регистар подручја од међународног значаја за птице Европе. Фауна сисара заступљена је са 30 врста, а посебно се истичу:

текуница снежна волухарица мрки медвед

рис

, као и крда дивљих коња.

Поред тога, у ски центру Стара планина је изграђен систем за вештачко оснежавање, како би у случају недостатка природног снега, посетиоци центра могли да уживају у зимским спортовима.

На надморској висини од 1758м испод врха Бабин Зуб налази се скијашки центар “Стара планина - Бабин зуб”, која поседује четвороседну жичару “Коњарник” са покретном траком за укрцавање скијаша и ски лифт.

Такође поседује и прве гондоле саграђене у Србији.

Сува планина је планина у југоисточној Србији дуга 45 km, а широка 15 km. Простире се правцем северозапад—југоисток (почиње источно од Нишке Бање). Највиша тачка Суве планине је врх Трем са висином од 1 810 m  надморске висине.

У овом специјалном резервату природе постоји више термалних извора од којих су најиздашнији термални извори Нишке Бање.

На Сувој планини налази се 10,15% биљних врста од укупног фонда флоре (биљног света) Србије. Ових биљака на Сувој планини има 128 врста, међу њима и стара стабла и стабла - записи, која су предложена за заштиту као споменици природе:

храст клен- врста јавора

На Сувој планини налазе се заштићена биљне врсте као природна реткост у Србији. То су:

српска рамонда Наталијина рамонда Панчићева кандилка

На Сувој планини утврђено 86 врста дневних лептира:

неуроптера ластин репак шафрановац купусар

На Сувој планини је регистровано 43% врста водоземаца и 63% врста гмизаваца.

Реке подножја Суве планине богате су рибама:

поточна пастрмка поточна мрена кркуша

шаран бабушка деверика

Змије на Сувој планини су:

смук поскок шарка белоушка

Законом заштићене су и неке врсте птица:

орао змијар бела кања сури орао сиви соко

Главне привредне делатности су експлоатација шума и традиционална пољопривреда (ратарство, сточарство, пчеларство и сакупљање лековитог биља и шумских плодова).

Једно од најпознатијих излетишта на Сувој планини је локалитет Бојанине Воде.

Поред Бојаниних Вода налази се уређена скијашка стаза „Соколов камен“ са жичаром, на којој се одржавају такмичења у скијању.

За алпинисте (планинаре) на Сувој планини је интересантан Девојачки гроб (1.311 m) између Трема и Соколовог камена.

1. Стаза за алпинисте на Сувој планини.2. Планина која је граница између Републике Србије и Бугарске.3. Познато излетиште на Сувој планини.4. Ретка биљка патуљастог раста на Старој планини.5. Други назив за Стару планину.6. Планина у близини Нишке Бање.7. Врста рибе на Сувој планини.8. Највиша тачка на Старој планини.9. Старо стабло- врста јавора.10. Стабло- запис.

1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.

1. Д е в о ј а ч к и г р о б2. С т а р аБ о ј а н и н е в о д е4. п е р у н и к а5.

6.

7.

8.

9.

10

Б а л к а нС у в ам р е н а

м и џ о рк л е н

х р а с т

У к р ш т е н и ц а