MRKI I

BOANA

U jednoj siromanoj zemlji, u gustoj umi ivela je medvedica.

Imala je prelepo tamno smee krzno i dugake otre kande.

Zvala se Boana. Narod iz okolnog sela ju je tako zvao. Poto znamo da medvedi jedu svata, tako je i medvedica Boana volela da jede

sve to joj padne pod apu. Od zrelih crvenih bobica, preko svee

rene ribe. Jednom joj se neka bezobrazna vrana nala na putu, pa je i nju pojela. Sreno je ivela

u suncem okupanoj umi svoj medvei ivot.

Tek to se probudila iz dugog, zimskog sna, izala je iz svog brloga mrava i gladna. etala se umom

traei hranu. Trebalo joj je mnogo hrane da

povrati svoju izgubljenu snagu. Znala je da je

najvei izvor hrane u brzacima oblinje reke. Otila je da lovi ribu sa

drugim medvedima. Usput je skinula sa grane

konicu punu meda i slasno ga jela borei se sa razjarenim pelama koje

su joj grizle njuku.

U plitkom brzaku stajala je i ekala

sveu ribu. Lovila ju je otrim kandama i halapljivo jela. Sa

proplanka Boanu je posmatrao veliki

mrki medved. Lovila je na njegovoj

teritoriji. Nije bio zadovoljan tim

prizorom. Iz daljine mu se uinilo da je u

pitanju drugi mujak.

Agresivno se zatrao isputajui iz sebe zvuke upozorenja. Propinjao se na prednje ape,arlaukao, ne bi li delovao stranije. Boana se od straha sva ukoila i ispustila ribu iz usta.

Veliki mrki medved se zagleda u njene sjajne, crne oi i zastade. Obiao je par krugovaoko nje i shvativi da je enka, prestade da rie.

Kao pravi dentlmen, veliki mrki medved ulovi joj najveu ribu i baci pred nju.

Od tog trenutka njih dvoje su bili nerazdvojni. Umeli su da se zaigraju satima na proplanku, kotrljajui se niz travnatu padinu. esto su se trkali do kraja ume. Zadihani, napie se bistre vode sa potoka. Mrki medved predloi Boani da

sutradan istrae okolinu njihove teritorije. Boana je bila mudra, i znala da tamo ive ljudi koji ne vole medvede, pa joj se ta ideja nije dopala. Mrki nije odustajao od ubeivanja, pa je Boana na kraju pristala.

Sutradan krenue ranom zorom u istraivanje okoline njihove ume. Trudili su se da budu tihi i neprimetni, to

je bilo veoma teko za dva velika medveda.

- Saekaj me tu, sad u ti

ja doneti neto lepo

za jelo, ree Mrki. Bolje

da odem sam, ve sam iao,

znam kako da se

uunjam da me niko ne

vidi.

- Mnogo sam gladna, ree Boana. Neopisivo gladna, kao nikada do sada. Ni ove bobice vie

ne mogu da me zasite, ni jabuke opale sa drveta. Ba neobino.

- Neobino mi se mnogo spava, ree Boana. Odremau malo dok se ti ne vrati.

Mrki je ve znao gde ima slatke hrane u blizini. Oblinje selo imalo je mnotvo konica, vonjake i malinjake.

I legla je ispod jednog drveta, na mirisnu, zelenu travu. Pesma ptica joj je prijala. Oi su joj se same zatvarale od oseaja ugodnosti koji ju je obuzimao. Odjednom se zau pucanj. BAM! Odjeknu preko doline dva, tri puta. Boana pogleda

zabrinuto u pravcu gde je Mrki otiao, nanjui opasnost i dade se u beg. Trala je satima do svoje skrovite jazbine i tu se primirila. Danima je dolazila bojaljivo do mesta gde je poslednji put videla Mrkog, ali njega nije bilo. Tuna i usamljena,

lutala je umom, traei ga.

Proe prolee, leto, zima i doe vreme opet za novi zimski san. Boana, deblja nego ikada jedva je uspevala da se spakuje u svoju prologodinju jazbinu. Sklupala se i zaspala. Spavala je tako par

meseci dok je nije probudio otar bol u stomaku.

Ubrzo su se pored nje nala dva rundava meeta koji su

bilo neto najlepe to je ikada ugledala. Nikadaneiditevan

ume.Tamoiveljudi

kojinevolemedvede!

Ali, mama! elimo da vidimo to mesto.

Neemo ii nikada vie, obeavamo!

- U redu, ree Boana. To je opasan podvig, ali ja u vas tamo odvesti. Morate biti veoma tihi. Najtii na

svetu.

Na kraju ume uje se buka i graja. Cika i vriska. Razapeta cirkuska atra. Klovnovi

vebaju ongliranje.

Prelepe devojke u sjajnim kostimima rasteu svoja vitka tela.

Neki ljudi razvlae debeli kanap. Prikolice na sve strane. Plakati zakucani na drveu. Na plakatu

poznato lice, da ne kaem njuka. Mrki vezan lancima kao glavna

cirkuska atrakcija.

Srce joj je lupalo jako. Bila je srena to je Mrki iv, ali neizmerno tuna to je postao rob ljudi, vezan lancem, dresiran da ih zabavlja i za njih plee sa slamnatim eirom na glavi. Iz daljine ga je ugledala. Oi su joj se caklile kao nikada.

Meii su razdragano skakutali oko nje.

Veeras ete ostati u svojoj jazbini i neete izlaziti iz nje dok se ja ne vratim. Za sluaj da se ne vratim,...sve sam vas

nauila ta je za jelo a ta nije, koga da se pazite i kako da lovite ribu. Vrane nemojte jesti, ogavne su.

to se ne bi vratila? Gde ide?

Mesec se pojavi i obasja celu umu. Vrhovi kronji su sijali kao posuti srebrom. Naoruana velikim srcem i neizmernom hrabrou uputi se Boana ka mestu gde je videla Mrkog vezanog lancem. Strah joj je

obuzimao celo telo. Nije imala konkretan plan. Znala je samo da eli da bude blizu njega zauvek. ekala je trenutak da svi cirkuzanti odu u svoje prikolice da spavaju. ekala je strpljivo do pola noi. Kada je shvatila da nema nikog u blizini, priunjala se sasvim blizu. On ju je ugledao i propeo se na zadnje ape.

Nije smeo ni zvuk da ispusti. Nije eleo da rizikuje da i Boanu uhvate i veu lancem. Ona je svojim ogromnim kandama kopala zemlju oko stuba na koji je bio vezan lanac. Kopala je i bacala zemlju iza sebe.

Vukla je i upala lanac dok ga nije otkinula.

- Beimo! Brzo! Tri najbre to moe!

Kroz mranu umu ulo se krckanje granja po kome su juriali. Lanac se vukao za Mrkim i upetljavao oko drvea. Iz daljine su se uli pucnji. Trali su satima, koliko ih noge nose. Boana je spasla Mrkog, jer ga je volela. On je bio tata njenim meiima. Bili su porodica za koju je bilo vredno rtvovati sopstveni ivot. Nikada ih vie niko nije video u toj

umi. Verovatno su pronali novo, bolje mesto za ivot u kome nema ljudi u blizini.

Suzana MiljkoviT H E L O W - D O W N

Tekst preuzet sa

http://zena.tvbest.rs