ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ’’СВЕТИ САВА’’

Војислав Илић: СВЕТИ САВА

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира на капији затвореног светогорског манастира? „Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата, седи оци, калуђери, отвор`те ми тешка врата. Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, клонуло је моје тело, уморне су моје ноге - ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, и сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру. Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата и примите царског сина ко најмлађег свога брата“. Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну. А на прагу храма светог, где се Божје име слави, са буктињом упаљеном, настојник се отац јави. Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете, и угледа, чудећи се, безазлено босо дете. Високо му бледо чело, помршене густе власи, али чело узвишено божанствена мудрост краси. За руку га старац узе, пољуби му чело бледо, а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“. Векови су прохујали од чудесне оне ноћи, векови су прохујали и многи ће јоште проћи. Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава, јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.

НЕШТО О ПИСЦУ... Рођен је у Београду као син песника Јована

Илића, имао је још три брата . Био је болешљив од детињства и слабо је марио за учење. Школу је напустио после трећег разреда гимназије због слабог успеха. Касније је на своју руку похађао предавања у Великој школи, активно учествовао у књижевном и политичком животу студентске омладине, али испите није полагао. Његовом образовању је помогло што му је дом био стециште књижевника .

Често је мењао намештења у Београду и унутрашњости, живео је у оскудици, велики део времена проводио у кафани и неуредним, боемским животом још више погоршао своје ионако слабо здравље. Због политичких уверења бивао је прогањан од власти, и умро млад.

Иако је писао кратко време, свега петнаестак година, оставио је обимно и разноврсно дело

Историјске чињенице о Светом Сави

Свети Сава (по рођењу Растко Немањић) је био племић из владарске породице Немањића, најмлађи син великог жупана Стефана НемањеРођен је око 1174. на планини Голији, у близини Новог Пазара, а умро 14. Јануара 1236.Године 1191, кад је имао око седамнаест година, Растко је отишао на Свету гору, са намером да се замонаши.Свети Сава је био први српски архиепископ и Српска православна црква га слави као свог оснивача и као свеца.Он је поставио темеље данашње Српске православне цркве. На Светој Гори је, заједно са оцем Немањом, обновио манастир Хиландар.Свети Сава није био само утемељивач српске цркве, него и просвете, културе и целокупне српске идеје. На повратку са свог ходочашћа из Свете земље 1236. Смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак , краљ Владислав.. Његова личност је остварила велики утицај на средњовековно српско књижевно стваралаштво, а његов култ се вековима негује у српском народу.Године 1191, кад је имао око седамнаест година, Растко је отишао на Свету гору, са намером да се замонаши.

АНАЛИЗА ПЕСМЕ РОД: лирика ВРСТА: мисаона песма ТЕМА: долазак Растка

Немањића у манастир МОТИВИ: манастир, ноћ,

вера, духовни живот ЛИКОВИ: главни

лик :Растко- добар, племенит, скроман, мудар

споредни лик :калуђер- срдачан, добар, гостољубив

ПЕСНИЧКЕ СЛИКЕ:

1. У глуво доба ноћи, неко куца на манастирска врата2. Незнанац напушта царске дворе3. Тражећи духовни мир, он моли калуђере да га приме у манастир4. Калуђер прима незнанца5. Сазнајемо да је незнанац Растко Немањић

ФОРМА:

РИМА: парнаСТРОФА: три строфе различите дужине

СТИЛСКЕ ФИГУРЕ:-ЕПИТЕТИ: - ”Већ је прошло ТАВНО вече...” -”Ал` је КРЕПКА воља моја...”-ПЕРСОНИФИКАЦИЈА: - ”… и НЕМА се поноћ хвата ...”

- ОНОМАТОПЕЈА: - ” ЗАШКРИПАШЕ тешка врата, а над њима сова ПРНУ...”

ХВАЛА НА ПАЖЊИ !!♥BY: Лана Марковић