Свети Сава је први српски учитељ. Његово световно име је Растко, а монашко Сава. Рођен је 1175. године у Расу, а упокојио се 27. јануара 1236. године у Трнову (у Бугарској). Био је најмлађи син Немање и Ане, брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног.

Прва Савина дела била су некњижевна. Књижевни дар Сава је показао писањем биографских, песничких и других дела. У доба турске власти над Србима, Сава је назван учитељем, просветитељем и апостолом. Одрекао се престола и владавине. Одлучио је да помаже у описмењавању народа. Штитио је сиротињу и заступнике правде. Зато су га сви волели и славе његова дела и данас.Након смрти, његове мошти пренешене су из Трнова и сахрањене 1237. године у манастиру Милешева. Срби су славили његова дела што је сметало Синан – паши, па је 1594. године наредио да се Савине мошти спале на Врачару (у Београду). На том месту је сада Светосавски храм. Посвећен је Светом Сави и његовим хуманим делима која се и данас памте.

Сава је био и остао историјска личност српског народа, његов духовни и световни вођа.Мудро је схватио у времену у коме је живео, шта му је ваља чинити а ради интереса свога народа, своје лозе и своје државе. Он је био јунак свог времена а уједно и зачетник једне велике културе Немањићке епохе.Због просветитељског рада Свети Сава се слави у школама Србије 27. jaнуара.

ХРАМ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ, У БЕОГРАДУ